, XIX ""

, , ,
, 1848.

. , ,
,
,
, .
.
;
.

1843., ( . 1824.) ,
, .

.
1808., . ,
, 1841.
1842. ,
.
1848.
.

,
,
. 1848.

 . , 1848.
;

(1848 1850.),

(, 18481860.),

( , 1848.),


(1850.)

(, 185053.),

(1854.) . , , " . "
(1851.). , ,
;
, , , , ,
, ,
.
, () ,
,
.
:
, , ,

 ,
., , , .
, ,

.
" . " .
1848. ,
, ,
,
. ,
.
, .
, .
.
.

, -
, ,
, , ,
() () .
,

.
. 1831. ,
;
, , ,

 . , ; ,
1870. ; 1872.
, 16. 1887.
, ""(1854.) ,

. ,
, ,
. , ,
, . ,
. " " (1858.)
, , "
" (1858.)
.
" ",(1858.)
. ,
. ,
-, ,


.
(1858 68.).

 ; , "
".
.
1835, (1855.),
, . , 1864.
; 1869. .
,
, , ,
, ("", 1864.);
,
, " ", 1858. 19. 20.
,
, ,

, ,
. ,


( ) .
, ,
. 1844.
, ,
;
,
, 1872. , 1881.
,
, " ";
, ,

 -
,
,
. ,
. , ,
( " "), (" ",1866.)
.

( 1813. ,
, 1891.) , ,
. ,
, , , ;
.
. 1866.
, , ( )
""
. 1867.
, 1868.
, ,
, , ,
. , .
1870. ,
1876. ,
. ,,
, .
1881. , , ,
,

 , , , .
,
,
. , ,

.

. , ,
,

,
,
. , ,
,
.
, , , ;
,
,
, ;
;

, ,
. ,
, , . ,
, , .

 1836, ,
.
,
.
.
"", " ", "",
.
( )
.

. ,
. ,
"", , ,
("
", " "),
(" ").

.

,
,
. 1844,
, .
,

 ,

.
;
,
.
.
.
1851. ,
; 1884 .
, ,

.
1872. ,
, ,

( " " "
"). , .

,
, -
, . 1852,
, ,
, .
, .
, ;
"","", " ", " "

 , , ,
. ;
, ,
, .
.
, ,
,
. XIX
;
. , ;
, , , ,
, ,

. ,
,
1856, ,
1898., .

,
. 15 .
,

; ,
, .
. ,
,
, . ,
,
; ,

 , , . ,
, .
; ,
.
.K XIX
. , ,
. ,
, ;
, ,
,
.
: .
(1907. )
: 1910.
(14,65% ),
10 20 (3,3% ).
, ,
.
, , ,
.
. ,
, , ,
.
, ,
. ,
.
""

, 1895. , . ,
.



, ,
, ,
. , .
.,
, "", ,

.
,,
.
10. 1876. , (1896.),
, , 1909.
, , 11.
1918. .
, , . ,
, ,
, :
.
""(1899.),
,
, , ,
. - ,
( ),
, , ,
, ,
.
" ", " "," ", " ",
" " . ,

 , . 1878.
;
. , .
1912. , 1920. .
. ,
, , ,
, ,
(""). ,
(" "), ("").
, .
, (,
, ), ("", "",
1915.) (" ", 1924.).
.

, ,
, .
-

.
, , ,
,
, . "
" ,
. ,
,

. ""

 , ,
, , ,
.

,
. 1871. ,
1895.
.

." " 1912.

,
.
" ",
,
. .
,
.
, ,
, ,
, . .
,
. .
( ),
, . ,
,
, ,
,
,

 , ,
: , ,, , .
,
, , , ,
, , ,
, ,
. , ,
,
, ( ,
, , , .).
( ) ,
, ( ),

.

, ,
.
( , ,
.) ,
. , ,
, : .
,
, ,
.
, ,
. ;
, ,
.
, , ,
.
(, )


.
,
, , , .
,
,
. ,
,
1946.
,

. ,
,
,
,
,
.
,
, ,
, ,
.
, ,
,
.
, ,
.
, ,

, ,
(, , ,

 .) ,
, ,
,

,
.
, ,

, ,
,
, , .
, ,
, ,
,
.
,

.
, ,
, .
, , ,
,
,
,
, .
,
, ,
, ,
, " ".

 ,

,
. ,

, ,
,


. ,
,
,
. ,

, , ,
,
, , "
", ,
, ,
,
, , .
:
, ,
,
.
, ,
, ,
.
, ,

, , ,
.
,
. , ,
, , ,
,
, , ,
.(: ,
, ) Razvoj i status savremenog
slovenakog knjievnog jezika
Generacija koja je stvarala posle 1848. zasluna je to su u slovenakom jezikunastali struni
izrazi iz razliitih oblasti, koji su bili u upotrebi u kolama. Slovenaki jezik je pobedonosno
stupio u osnovne kole. Za to je pre svega zasluan tajerski pisacAnton Martin Slomek.
Opismenjavanje je zahtevalo i tampanje knjiga na sl.j. i zasvakodnevnu upotrebu, ne samo za
kolu. Tu je najvie uinila Mohorjeva druba, koja je u najboljim godinama imala i po 100.000
pretplatnika, a izdavala je milione knjiga.Slovenaki jezik je prodirao i u gimnazije, a u strunim
lancima osposobljavao se zakasniju upotrebu na najviem naunom nivou. On poinje da se
upotrebljava u pozoritu, politici, a to je najznaajnije, prodire u svakodnevni govor najviih
slojeva koji su dotada upotrebljavali veinom nemaki. Na kraju ovog perioda, tj. pred poetak I
sv. rata slovenaki jezik bio je u potpunosti razvijen. Upotrebljavao se u kolama, pozoritu,
politici, nauci, publicistici icrkvi. Kao to je u 19. veku iz sebe istisnuo germanizme i povukao
otru granicu premanemakom, tako se kasnije osamostaljavao i u odnosu prema drugim
slovenskim jezicima. U umetnosti su za to zasluni pre svega Cankar i Fingar, a
lingvistiki,naunom milju to je podrao Anton Breznik.On je odvajao domae i strano i
timeupozoravao na jeziko bogatstvo malog naroda, najznaajnijeg temelja
njegovesamostalnosti.
Razdoblje izmeu dva rata
U jesen 1918. Slovenci su se posle 1000 godina oslobodili nemake dominacije.Sami su odluili
da stupe u zajedniku dravu sa Srbima i Hrvatima. Nova dravazvanino se zvala Kraljevina
Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovim je veina Slovenaca bilaujedinjena u posebnu upravnu celinu,

prestale su da postoje upravno-politike celine kaoto su Kranjska, Koruka, tajerska. Sloveniji

su se pridruili i Slovenci iz Prekmurja,koji su do tada bili deo ugarske celine. Oko 400.000
Slovenaca pripalo je Italiji, preko100.000 Korukoj, nekoliko hiljada Maarskoj. Dakle 1/3
populacije bila je vanJugoslavije.Kad je o razvoju slovenakog jezika re, njegova pravila i
struktura kodifikovanasu u Breznikovoj gramatici (1916), i pravopisu (1920) na kojem je
saraivao i Fran Ramov. Ramov je bio profesor slovenakog jezika na novootvorenom
Univerzitetu uLjubljani.Posle II sv. rata situacija sa slovenakim jezikom skoro je ista kao i pre.
USloveniji je on slubeni i opteprihvaeni jezik, priznat je kao jedan od slubenih jezikau SFRJ,
meutim praktino je opet u dravnim organima preovladavao srpskohrvatski jezik,koji je u
vojsci bio zvanini jezik. Slovenaki jezik je morao da prati nagli razvojnauke i tehnike, da nae
izraze i obrte za sve novitete koje je sobom donela civilizacija.Ve izmeu dva rata radilo se na
poboljanju govorne rei. 1946. objavljene sugramatike Mirka Rupela, Anton Bajeca, Rudolfa
Kolaria, tampan je novi pravopis.Savremeni opis SKJ dao je Joe Toporii u knjigama
Slovenski knjini jezik
1-4,
Slovenska slovnica, Nova slovenska skladnja, Drubenost slovenskega jezika
itd.
Slovar slovenskega knjinega jezika
takoe daje nov pogled na jezik. Izlaze mnogi strunidvojezini renici.


, 1918. ,
1991.
, ,
.
,
.


.
,
. ,
, . 19.
.
1905.
, 1907/08. ,
.
,
.
, .
. ,
,
.

,

. .

. 246,
, :
.
,
.. , 243

, .
, .
, ,
, .
.

 ,
()
.
, , ,
,
, .
,
, , .
,
. , ,
. 50-
,
. 70- 1993/94 ,
.
,
. ,
,

. ,

- .
, 1919. ,
. ,
, 1951.
, . ,
,
, ,
.

KRATAK PREGLED ISTORIJE SLOVENAKOG FILMA

Samo deset godina nakon projekcije Pokretnih slika brae Limijer,ljutomerski advokat Karol
Grosman je 1905. godine snimio prva dva slovenakafilmska dokumenta ODLAZAK SA
MISE i SAJAM U LJUTOMERU
.
Pionir slovenakog filma godinu dana kasnije na filmskoj traci zabeleio je jo itrenutke iz svoje
bate, s naslovom U VRTU. Grosmanovi filmski zapisi predstavljaju poetak arenolike istorije
slovenakog filma.Janko Ravnikar je 1931. godine snimio prvi slovenaki celoveernji filmU
KRALJEVSTVU ZLATOROGA, u kojem su, po scenariju Jua Kozaka,opisane prirodne lepote
slovenakih planina, odnosno Triglava. Sedam godinakasnije usledio je prvi zvuni film
OMLADINSKI DANI Maria Forestera, koji je zvuno opremio slovenaki pronalaza i radiotehniar Rudi Omota. Film prikazuje okupljanje i gimnastike vebe katolike omladine u
Ljubljani. Tek posle 1945. godine u kinematografskoj mrei, koju je novano potpomogla
ilisufinansirala Socijalistika republika Slovenija u okviru nekadanje Jugoslavije,obrazovale su
se i nacionalna filmska distribucija Vesna Film (1946),sistematska i programska proizvodnja
Triglav Film (1946), a sa magazinomFilm (1950) i kontinuirana publicistika delatnost.Prvi
celoveernji zvuni film Franca tiglica NA SVOJOJ ZEMLJI(1948), snimljen u anru
partizanskog filma, obraivao je pitanje rata irevolucije, ponajvie sa stanovita linog doivljaja.
U istom anru, izmeuostalih, slede filmovi DOLINA MIRA Franca tiglica (1956) i VIDIMO
SE USLEDEEM RATU ivojina Pavlovia (1980). Pedesetih godina Joe Galesnimio je prvi
celoveernji deji, odnosno omladinski film KEKEC (1951), koji je godinu dana kasnije
nagraen zlatnim lavom na festivalu u Veneciji.Godine 1953. Frantiek ap stvorio je prvi
slovenaki filmski hitVESNA, koji je samo u Ljubljani pogledalo oko 100 000 ljudi. ezdesetih
godina slovenaku filmsku scenu obeleili su pre svega autorski filmovi.Filmovi novog talasa
PLES NA KII Botjana Hladnika i ekspresionistikaliterarna adaptacija BALADA O TRUBI I
OBLAKU Franca tiglica nastali su1961. godine. Godina 1967, u kojoj su snimljeni
modernistiki film MatjaaKlopia NA PAPIRNIM AVIONIMA i BIKOVI TVRAVE
JoetaPoganika, predstavlja vrhunac jugoslovenskog crnog talasa.Slovenaka kinematografija
je ezdesetih godina doivela iinstitucionalni preporod: Ljubljana je dobila Kinoteku, poeo je da
izlazi filmskimagazin Ekran, Akademija dramskih umetnosti dobila je Odeljenje za filmsku
itelevizijsku reiju, a 1968. osnovana je i Slovenaka filmska arhiva.Sedamdesetih godina poele

su adaptacije slovenake knjievnosti, na primer film CRVENO KLASJE (1970) ivojina

Pavlovia i U KLANCU (1971) VojkaDuletia. Hladnik se u duhu hipi pokreta latio slobodne
ljubavi u filmuMASKARADA, koji je cenzurna komisija sklonila daleko od javnosti na vieod
deset godina. Osamdesetih godina svojim prvencima stekli su ugled reiseriKarpo Godina i
Franci Slak. Dok se Godinin postmodernistiki SPLAVMEDUZE (1980) okuao u razbijenoj
dramaturgiji sa umetnutim scenama s javnih mesta, Slakovo KRIZNO RAZDOBLJE (1981)
uhvatilo se u kotac srudimentarnim realizmom. Godine 1982. nastao je i tragikomini
CRVENIBOOUGIE Karpa Godine, koji je pokuao da raspri agitpropovsku ideologiju.Posle
osamostaljivanja, poetkom devedesetih godina prolog veka,samostalna drava Republika
Slovenija preuzela je odgovornost zasubvencioniranje, odnosno (su)finansiranje slovenake
filmske produkcije.Godine 1994. osnovan je Filmski fond RS, koji obezbeuje kontinuirano
planiranje i delovanje filmske proizvodnje, kao i sufinansiranje iz dravnog budeta. U zemlji i
inostranstvu uspeni filmovi kao to su KARMEN MetodaPevca (1996), EKSPRES, EKSPRES
Igora terka (1997), STEREOTIPDamjana Kozoleta (1998) i U LERU Janeza Burgera (1999),
postavili suslovenaki film na mapu evropskog i svetskog filma. U novom veku ve sevidno
iskazuje planski razvoj kinematografije, koji je slovenakom filmu doneo pre svega napredak u
kvalitetu. Godine 2001. Slovenija je postala punopravnalanica evropskog koprodukcijskog
fonda Euroimages. Septembra iste godineJan Cvitkovi je, kao nova rediteljska nada, za svoj film
HLEB I MLEKO dobiolava. To je bio prvi lav u istoriji slovenakog filma posle KEKECA. I
mnogi
filmovi mlae generacije reisera zadnjih su godina dobijali visoke nagrade na brojnim domaim
i meunarodnim festivalima, na primer film Maje VajsUVAR GRANICE (2002), koji je na
Berlinskom festivalu dobio nagradu zanajinovativniji film. Kratki igrani film Stefana
Arsenijevia (A)TORZIJA je2003. dobio zlatnog medveda na Berlinskom festivalu, Prix UIP
nagraduEvropske filmske akademije i bio nominovan za nagradu Amerike filmskeakademije.
Silvan Furlan(napisano za projekat Svetski dani slovenakog filma, Centar za slovenaki jezik,
Ljubljana)

 ,
, , ,
, , , .
,
,( ),
,-, , , ,
(1929. ) ,
1945. 1991..
, e .
: 20.273 2
: 46,6
: : 2,864
: : 83,807
: 19,5
: () - 26 2
: - 221
: 2,032,362 (31. 2008)
: . :
(90 ).
:
:
: 1. 2004.
: ( 2007)
: , ;

: 58% , 43%
:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.

16.
17.
18.
19.
20.