1.

Kada je Rilke poeo da pie roman Zapisi Maltea Lauridsa Brigea,

a kada ga je objavio?
Rilke je poeo da pie roman Zapise Maltea Lauridsa Brigea 1904. godine
(iste godine kada je objavio pesmu Orfej.Euridika.Hermes), a objavio ga je 1910.
godine.
2. O emu govori roman Zapisi Maltea Lauridsa Brigea R.M. Rilkea?
Rilke wrote his only novel, Die Aufzeichnungen des Malte Laurids Brigge,
while living in Paris and completed the work in 1910. The novel is semiautobiographical, and he adopts the style and technique that became associated
with the Expressionism that entered European fiction and art in the early 20th
century. Rilke was inspired by Sigbjrn Obstfelder's work A Priest's Diary and Jens
Peter Jacobsen's second novel Niels Lyhne (1880) which traces the fate of an atheist
in a merciless world. Rilke addresses existential themes, profoundly probing the
quest for individuality, the significance of death, and reflection on the experience of
time as death approaches. Rilke draws considerably on the writings of Nietzsche,
whose work he came to know through his lover, Nietzsche's former lover LouAndreas Salome. His work also incorporates impressionistic techniques that were
influenced by the painter Czanne, and sculptor Rodin (whom Rilke knew). He
combines these techniques and motifs to conjure images of mankind's anxiety and
alienation in the face of an increasingly scientific, industrial, reified world.
3. Kako narator govori o gradu u romanu Zapisi Maltea Lauridsa
Brigea?
Radnja se odigrava u Parizu. Roman je dat u formi autobiografije. Ovo je
podanr koji cveta u modernizmu. Oni ne tee pisanju novih izmiljotina, ve da se
oni izdvojeni trenuci, oseanja, ideje predstave. Roman je nastao iz Nemakih
zapisa. Junak se nalazi u Parizu, bodlerovskom Parizu, koji kao bodlerovski i
doivljava. Izmeu smrti i ivota kod Rilkea uvek postoji jedna vrsta veza, ali kada
opisuje smrt u Parizu, ona se razlikuje od veze koja je prikazana u Devinskim
elegijama ili u poeziji. U viemilionskom gradu umire se onako kako se ivelo: ,,Ova
izvesna bolnica je veoma stara... Danas se umire u 559 postelja... pri tako ogromnoj
proizvodnji, pojedinana smrt se ne proizvodi toliko dobro... Ko danas jo neto daje
za dobor izraenu smrt? Niko!
Smrt oznaava kvalitet ivota. To je dodatno pojaano u kasnijem opisu
dramatinog, dugog i bunog umiranja starca, ije telo narasta do nezamislivosti
(paralela sa gigantizmom kod Dojsa). U citiranom pasau umiranje je fabriko,
masovno, nema niga to oznaava posebnu vrednost pojedinanog ivota.
Kua je est simbol u romanu. On se s jedne strane sea svoje kuu Danskoj,
a sa druge razmilja o pariskim kuama, koje su rune, nekada i poruene, pa se
junak zamisli nad jedinim preostalim zidom. On je svoj nametaj ostavio u magacinu
nema pravo stanite. Pariz ga ini anonimnim, usamljenim i bespomonim.
,,Nikako se ne mogu okaniti toga da spavam pored otvorenog prozora. Elektirni
tramvaji sa zvonjavom prolaze kroz moju sobu, automobili prelaze preko mene.
1

Ne trudi se da koristi poreenje, metafora je sredstvo morednog doba. Slika

sa tramvajima je prisutna i pri kakrakterizaciji Bluma, u sceni kada kree da kupi
iznutrice. Tramvaj prolazi kroz svest i Dojsovog junaka. Ovde je to odlika odsustva
privatnosti ivota u gradu. Izolacija, ali bez privantosti. Ne moe da se ivi kako se
nekada ivelo, i onda naravno ne moe ni da se umire.

4. Kako narator govori o ljubavi u romanu Zapisi Maltea Lauridsa

Brigea?
Tema grada je jedna od velikih u ovom romanu. Druga veoma vana je tema
ljubavi. U Prvoj elegiji on o ljubavi govori pomalo neuobiajno govorei o Gaspari
Stampi, veliinu i vrednost pridaje onom ko voli ljubavnik je slobodan, dok ljubljeni
moe samo da izgori. Pravi plamen poseduje ljubavnik koji voli. Smrt, u Elegijama
viena kao deo ivota, takoe je obraena ovde. No, sve velike teme su u romanu
obraene fragmentarno.
Drastian preokret u romanu je i Rilkeovo preobraavanje biblijske prie o
bludnom sinu. On smatra da je bludni sin krenuo tim putem, jer nije eleo da bude
voljen, a u rilkeovskom kljuu tumaenja odnosa ljubavnog para, nije eleo da bude
spaljen, da sagori. Samo onaj ko daje ljubav odrava se u ivotu.
5. Kako narator govori o poetskom stvaranju u romanu Zapisi Maltea
Lauridsa Brigea?
Jedno od osnovnih oseanja u ovom romanu je strah. Junak/narator koristi
pisanje kao sredstvo borbe sa strahom: ,,Uinio sam neto protiv straha, sedeo sam
cele noi i pisao. Andreas Hujsen smatra da je strah koji junak osea posledica
njegove fragmentarne vizije sveta. To to on ivot vidi u delovima, inicira njegovu
bojazan. Profesorkino tumaenje jeste da je fragmentarnost njegovog pogleda na
svet izraz Malteove mladosti. Mladost u gradu, koji je potpuno razliit od sredine u
kojoj je odrastao, prirodno budi duboki strah.
Na samom poetku Malte govori o stvaralatvu, to je zapravo Rilkeova
autopoetika. Ideja je u tome da je za pisanje poezije potrebno jako mnogo
iskustva: ,,Dvadeset osam godina mi je, a nije se desilo gotovo nita. Po mnogima
napisao sam jednu studiju o Karpau, koja je loa, jednu dramu koja se zove Brak...
ali stihovima toliko malo postiemo... stihovi su iskustva. Nabraja potrebna iskustva
bogat ivot, znati zaboraviti ,,uspomene kada ih ima suvie... prva re iskrsne
meu njima... Ovo je slino onome to Virdinija Vulf govori u Sopstvenoj sobi, o
eni koja pie, a gubi svest o tome da je ena, tanije o neemu to je blisko
Rilkeovom ,,prelasku u krv nesvesno pisanje. Ova ideja je esta na poetku XX
veka, kada je drutvo potreseno saznanjem da mi nismo samo ono to je
manifestno, ve vieslojna bia pod uticajem psihoanalize, koja ratio stavlja u
zadnji plan. Rilke je o ovom nesvesnom, ak i atavistikom govorio u Elegijama
(Neptun kao bog krvi).
6. Kako je Dejms dobio ideju za Okretaj zavrtnja?
2

Kada je Dejmsu traeno da za Colliers Weekly napie Boinu priu o

duhovima (ghost story), on se naao u problemu. Kako kae u predgovoru za
njujorko izdanje svojih pria o duhovima (The Aspern Papers, The Liar, The Two
Faces), ovaj anr je ve iscrpljen, a jedinom modernom podtipu anra psiholokoj
prii o duhovima nedostaje udnosti (queerness). Tada mu je kanteberijski
arhiepiskop ispriao priu svoje prijateljice iz mladosti priu o pojavi duhova slugi
u zabaenom mestu u kom je ona uvala decu. Dejms je ovo nazvao senkom
senke, jer na povrini tu nije bilo mnogo ega. Meutim, pored privatnog razloga za
nastanak ideje Okretaja zavrtnja, tu je bio i artistiki napisati priu sa potpuno
slobodnom fantazijom, koja je ipak kontrolisana. 1 Tako od ideje koja je bila samo
senka senke nastaje Okretaj zavrtnja.
7. Kom anru pripada Okretaj zavrtnja?
U predgovoru Okretaju zavrtnja ve vidimo da u pogledu anra Dejms svoj
tekst tretira dvojako kao romansu i kao priu o duhovima. Naslee romanse jasno
je uoljivo kroz paralelu okvirne prie sa Hotornovom okvirnom priom u Skerletnom
slovu, jer u obe dolazi do pronalaenja rukopisa. Izolovanost van grada i sukob
dobra i zla na manihejski nain tipine su odlike romanse. S druge strane, oigledna
je i bliskost sa gotskim romanom, ali je ona i podrivena ironijskim elementima.
Stoga moemo rei da Okretaj zavrtnja prevazilazi i anr romanse i anr gotskog
romana. Na posletku, ostaje pitanje da li je ovo roman ili novela, ali se kritika
uglavnom slae da je zbog duine prie i fokusiranosti na jednu narativnu nit pre u
pitanju novela.
8. Kako je strukturiran Okretaj zavrtnja?
Okretaj zavrtnja sastoji se iz dve nejednake celine: kratke okvirne prie (koja
donekle figurira kao uvodna pria, jer se novela na nju nee na kraju vratiti) i glavne
prie. U okvirnoj prii Daglas uvodi publiku u lik guvernante njegove sestre, iji e
im rukopis zatim proitati. Glavna pria je guvernantino pripovedanje o pojavi
duhova pri uvanju Majlsa i Flore.
9. U kom rasponu su se kretala tumaenja Okretaja zavrtnja?
Nabrojite barem tri pristupa.
Naelno se tumaenja Okretaja zavrtnja mogu podeliti u tri osnovne grupe:
ona koja polaze od toga da su duhovi stvarni (ije se pristalice nazivaju
aparitionists), ona koja smatraju da su duhovi plod guvernantine uobrazilje
(nonaparitionists) i psihoanalitika tumaenja, koja centralno pitanje premetaju sa
duhova na odnos guvernante i Majlsa. Ovo je podela Edvarda Parkinsona, ali
moemo navesti i podelu Kimberli Rid na psihoanalitika tumaenja, tumaenja koja
se fokusiraju na problem fantastike, socioloka tumaenja i tumaenja koja se
prvenstveno bave interpretativnim procesom koji se odvija unutar samog dela.
1

Odgovor

nije

pisan

na

osnovu

beleaka,

ve

samog

predgovora:

http://www.henryjames.org.uk/prefaces/home.htm . Problematian je prevod termina ghost story,

jer je profesorka govorila o gotskom romanu, to ipak nije ista stvar.

10. Kada je objavljen Dojsov roman Uliks, a koji je datum zbivanja

radnje u tom romanu?
Uliks je objavljen 2.2.1922. godine u Parizu, u integralnom izdanju, a
prethodno je izlazio u delovima u amerikom knjievnom asopisu Mala revija (The
Little Review), od marta 1918. do decembra 1920. godine. Datum zbivanja radnje je
16.6.1904. godine, inae datum prvog sastanka/izlaska Dejmsa Dojsa i njegove
ene Nore Barnakl.
11. U kom gradu se zbiva radnja romana Uliks?
Mesto zbivanja radnje je Dablin. U izvesnom smislu i grad je knjievni junak u
ovom romanu. Grad je ovde dobio sopstvenu ulogu, on nam omoguava da u tekst
ulazimo sa razliitih strana. Postoje i mape u romanu (da li?). Grad uva duh
Dablina, ali to nije stvarna rekonstrukcija, kako neki misle. Imaginarni Dablin je
univerzalan, modernistiki grad, koji nosi u sebi neto bodlerovsko, ali i svoj
sopstveni humor. Ima i neega to prepoznajemo i u Rilkeovim Zapisima M.L.Brigea,
ali i neto specifino svoje ideja o tome da su u ogranienom prostoru i
ogranienom vremenu (Vulfova govori o jednom danu u Modernoj prozi). Kroz
bezbrojne reminiscencije (makar i u vidu parodijskog otklona) na prethodea
knjievna djela (raunajui tu i Bibliju) transcendiraju se striktno geografske
odrednice i gradi se most ka svijetu Homerove Odiseje, Jevanelja etiri Isusova
apostola koja su ula u biblijski kanon, itd.
12. Kako izgleda vremenska struktura Uliksa?
Ponavljanje satova: 1. i 4, 2. i 5, 3. i 6. deavaju se u isto vreme
sinhronizacija koju je pisac eleo da postigne i u vremenu, i u prostoru (npr. Stiven
posmatra oblak, koji na drugom mestu vidi i Blum). Odreene scene se vide iz vie
uglova. Odnos prostora i vremena je veoma vaan u modernizmu, a Uliks je vrhunac
toga.
13. ta je Bloomsday?
Bloomsday predstavlja neku vrstu knjievnog praznika, odnosno proslavu u
ast Dejmsa Dojsa, koja se obeleava jednom godinje, 16. juna. Naziv ne potie
od Dojsa, niti je po srijedi svjesna i autentina fikcionalna tvorevina ovog
praznika. Bloomsday izrasta naknadno, po doivljenom uspjehu samog romana,
kao svojevrsno svjedoanstvo sroenosti italaca sa produktom imaginacije; to je
unekoliko i voljno zatvaranje oiju pred ontolokim jazom izmeu knjievnog djela i
istorijskog svijeta. Tokom ovog dana u Dablinu se rekreiraju dogaaji iz Uliksa
(radnja ovog romana odigrava se 16. juna 1904. u Dablinu), tako to se organizuju
etnje po mestima koje su likovi romana obili i slino. Bloomsday se obeleava i u
drugim gradovima (ak i u Panevu!), organizovanjem razliitih knjievnih
manifestacija. Ovaj sveani dan dobio je ime po Lepoldu Blumu, protagonisti Uliksa.
14. Koliko poglavlja ima Uliks?

Uliks ima 18 poglavlja ili epizoda, po ugledu na broj pevanja Odiseje u

engleskom prevodu. Ovih 18 poglavlja ine tri celine prva tri poglavlja ine
Telemahiju, narednih dvanaest Odiseju i poslednja tri Nostos (povratak). Poglavlja su
prvobitna imala svoje naslove koji su korespondirali sa epizodama iz Odiseje (tako
su prva tri poglavlja naslovljena Telemah, Nestor i Protej), ali ih je Dojs odbacio
kako veza sa Odisejom ne bi bila u prvom planu. Meutim, kritiari se i dalje dre
originalnih naziva poglavlja.
15. Kakav
prolosti?

je

odnos

lika

Stivena

Dedalusa

prema

sopstvenoj

Neprekidni napor ka otklonu od prolosti kao line, proivljene stvarnosti koja

se vidi kao greka/grijeh. Utoliko ona oblikuje sadanjost kao vrijeme iskupljenja
(pria o odricanju blagoslova majki na samrti). Lina istorija Stivena Dedalusa daje
se i kroz odnos prema ocu, a tada prolost postaje prostor prezira i stida. Ona je, u
svakom sluaju, povod za samoprekor.
Prolost kao opta istorija djeluje dvojako: neposredno oblikuje Stivena kroz
sauvane produkte ljudskog duha (zahvata gotovo sve domene, medicinu, istorijskopolitiku misao, religijsku i filozofsku misao, knjievnost) i s njom je utoliko duboko
sroen, ali, sa druge strane, history is a nightmare from which I'm trying to awake.
elja za osloboenjem od prolosti i principijelna nemogunost da se to uini. Sama
knjievnost nije prikazana kao prostor utjehe, eskapizam ovdje ne funkcionie, ona
je, naprotiv, izvor munih pitanja, ak aporija.
16. Ko je Leopold Blum?
Leopold Blum je protagonista Uliksa. On predstavlja oinsku figuru u odnosu
na Stivena Dedalusa. Meutim, on nije tipian junak. Blum zapravo predstavlja
parodiju odisejevskog modela proraunatog, otroumnog junaka, i u tom smislu on
je antijunak (ni po emu se ne odlikuje). On, takoe, predstavlja modernistiki
maskulinitet, koji je, naime, spoj feminiteta i maskuliniteta, to Bluma opet izdvaja
od tipine predstave mao junaka. Leopold Blum je, na kraju, i Jevrejin koji ivi u
Dablinu, pa je i na taj nain marginalizovan u odnosu na ostale likove iz romana.
Blumovo porijeklo je nit koja uestvuje u izgradnji politike problematike romana: on
je maarski Jevrejin koji je bio primoran da preuzme na sebe tuu/hriansku vjeru.
Zbog toga paralela sa mitskim junakom Odiseje ima naroitog smisla: njome se
priziva ideja prinudnog lutalatva, opstajanja u svijetu u ulozi tuinca i to sticajem
nadlinih okolnosti. Pored Jevrejina lutalice, prototip za izgradnju Blumovog lika jeste
i Everyman srednjovjekovnih moraliteta Blum je antijunak utoliko to nema
evidentnih kvaliteta kojima se istie meu ostalima i kojima bi zasluio poziciju
glavnog lika.
17. Kakav je Dojsov odnos prema mitskoj grai u Uliksu?
Veza sa Odisejom je postala problematina, jer je Dojs kasnije uklonio
prvobitne naslove poglavlja, inspirisane poglavljima iz epa. Nije eleo da se knjiga
ita samo u odnosu na ep, kao moderan ep. Tim pre to se on nije vezivao za grki
mit, ve za neku semitsku verziju, koja je njemu odgovarala. Ezra Paund smatra da
5

se Dojsov odnos prema Homeru iscrpljuje u parodiji. Eliot opovrgava ovakvo

razumijevanje stvari, i u eseju Uliks, red i mit pie o mitskoj grai u Uliksu kao o
organizacionom principu cjelokupnog djela: mit funkcionie kao sredstvo
organizovanja i razumijevanja haotinosti modernog svijeta koji je nova knjievna
graa.
Poto u djelu nema jednoznanosti, svaki od likova korespondira sa vie
mitskih prototipova (povlai se paralela Moli-Kalipso i Moli-Penelopa). Prototip
ponekad, kao u sluaju paralele Moli-Penelopa, treba da naglasi odsustvo kvaliteta,
a ne njegovo prisustvo (brana vjernost). Leopold Blum bi trebalo da bude paralela
Odiseju, ali on je parodian, prvi pravi antiheroj.
18. Kojim postupkom je napisano poslednje poglavlje Uliksa?
Poslednje poglavlje, Penelopa, napisano je postupkom toka svesti i prikazuje
nam misli Moli Blum. Tekst ovog poglavlja prostire se na nekoliko desetina stranica,
sadri samo osam paragrafa ili celina/reenica, a napisan je bez znakova
interpunkcije kako bi se simulirao tok misli. Termin autonomni unutranji monolog
skovala je Dorit Kon kako bi ukazala na to da je u pitanju sutinski samosvojna
forma poglavlje poinje i zavrava tehnikom unutranjeg monologa i njome je u
cjelosti izraeno. Utoliko je Penelopa samostalna cjelina, posmatrajui sa formalnog
aspekta. Moe da funkcionie i kao izdvojena sadrinska jedinica, ali se epizoda ipak
nadovezuje na ono ve reeno u romanu i osvjetljava postojee motive i teme iz
novog ugla. Specifikum poslednjeg poglavlja lei i u njegovoj krunoj formi (poinje i
zavrava rjecom da), kao i u injenici da ve ovdje dolazi do svojevrsnog
lomljenja jezika (to je najava za Fineganovo bdijenje) interpunkcija izostaje.
19. Kada je objavljen roman Ka svetioniku?
Roman Virdinije Vulf Ka svetioniku objavljen je 1927. godine.
20. Kakav je odnos fikcije i autobiografije u romanu Ka svetioniku?
U romanu Ka svetioniku uoavamo mnogo elemenata koje je Vrdinija Vulf
preuzela iz sopstvenog ivota. Prvenstveno, to su likovi gospoe i gospodina Remzi,
iji prototipovi su njeni roditelji, Julija i Lesli Stiven. Posebno je za lik gospoe Remzi
reeno da je to uspean pokuaj vaskrsnua njene majke. Kao i njeni roditelji,
Remzijevi su imali osmoro dece. Gospoa Remzi umire u romanu, a Virdinijina
majka je umrla kada je ona imala trinaest godina. Ipak, u pogledu paralele izmeu
gospodina Remzija i Virdinijinog oca dolazi do odstupanja dok je Virdinijin otac
bio negativna figura u njenom ivotu, gospodin Remzi je simpatian, to se u
prikazu scene veere vidi kroz njegovu ugroenost od strane drugih, a kominost
njegovog lika uoljiva je u razgovoru o cipelama koji vodi sa Lili Brisko. Zajednike
osobine su im opsednutost sobom i ideja o vlastitoj veliini.
21. Kada je Fokner dobio Nobelovu nagradu?
Vilijam Fokner je Nobelovu nagradu za knjievnost dobio 1949. godine, ali ju
je preuzeo i govor povodom dodeljivanja nagrade odrao tek naredne godine.
6

22. U emu se ogleda modernistiki postupak u delima Vilijama

Foknera?
Iako u svojim romanima tematizuje neto atipino za modernistiku scenu
ameriki Jug posle izgubljen graanskog rata, tzv. lost cause Foknerov postupak je
visoko modernistiki i blizak evropskim piscima. Od svih modernistikih pisaca,
Fokner je verovatno najradikalnije eksperimentalan. Bendi, lik romana Buka i bes,
kognitivno je disfunkcionalna osoba koja se izraava urlicima, a ne reima. Fokner
pokuava da artikulie njegove misli, te u najdoslovnijem smislu artikulie ono to
nije i ne moe biti artikulisano. S druge strane, u Avesalome, Avesalome radikalno
se naruava hronoloki tok. Ovaj roman odlian je primer bergsonovskog doivljaja
vremena. Meutim, preplitanje vremenskih sekvenci izrazitije je zbog stalne
promene perspektive, jer je ovo zapravo roman o pripovedanju: razliiti likovi
pripovedaju o istim stvarima i pokuavaju da razree razne motive, meutim, niko
od njih nije potpuno obaveten o predmetu pripovedanja, te je iz siea nemogue
konstruisati celovitu fabulu.
23. Nabrojite tri romana Vilijama Foknera.
Tri najznaajnija romana Vilijama Foknera jesu Buka i bes, Dok leah na
samrti i Avesalome, Avesalome.
24. ta je osnovna tema romana Avesalome, Avesalome?
Roman Avesalome, Avesalome jeste roman o preispitivanju traumatine
prolosti. On tematizuje lost cause ameriki Jug posle izgubljenog graanskog rata.
Iako se radnja romana deava 1909. godine, ona hronoloki poinje 1807. Priu o
Tomasu Satpenu zapoinje Roza, njegova svastika i nesuena supruga. Ona poziva
Kventina Kompsona uoi njegovog odlaska na Harvard, elei da mu kae neto o
Jugu zato je Jug izgubio rat. Ona smatra da je to bilo zbog toga to je na strani
Juga bilo ljudi kao to je Satpen, koji nije imao ljudske osobine. Sluajui nju, kod
italaca se stvara utisak o Satpenu kao demonu natprirodnih i zlih moi. Kasnije se
kroz prie razliitih likova i pokuaj rekonstrukcije istorije od strane riva i Kventina
ispostavlja da je Satpen bio obian ovek koji se izdvajao time to je imao misiju i
ideju elju da osnuje dinastiju. U tom smislu ovaj roman govori o osnivanju i
propadanju dinastije i plantae Satpenovih. Jedna od velikih tema u romanu jeste
odnos belaca prema crncima, i verovatniji razlog za to to je Henri Satpen ubio
arlsa Bona nije incest, ve to to je Bon imao kap crnake krvi.
25. O emu govori pripovetka Preobraaj?
Pripovetka Preobraaj Franca Kafke govori o tome kako se Gregor Samsa,
inovnik koji izdrava majku, oca i sestru, jednoga dana probudio kao insekt (to je
postupak realizovane metafore). Meutim, preobraaj se u ovoj pripoveci ne deava
samo na nivou fizikog stanja, ve je on stalno prisutan. Fizika promena izaziva
promenu u itavoj porodici. Njegova sestra Greta vie ne vidi tragove ljudskosti u
Samsi, pa se njen odnos s njim s poetka pripovetke potpuno izokree. Zato je u sri
ove prie groteska iznutra Samsa u telu insekta pokuava da ouva svoju
7

ljudskost. To se deava u dva sluaja: jedan je njegovo tienje uramljene slike iz

asopisa koju majka i sestra kao poslednji predmet pokuavaju da iznesu iz njegove
sobe, a drugi je sama Samsina smrt. On svojom smru alje poruku da jeste ovek i
da umire zato to se saosea sa porodicom. Dakle, njegova ljudska svest nije to to
je u njegovom liku prolo kroz preobraaj, ve njegva pripadnost porodici.
Pripovetka se zavrava time to se porodica posle njegove smrti vraa u normalu, te
prolazi kroz poslednji preobraaj koji predstavlja trijumf ivota.

18. Kada se zbiva radnja romana Gospodja Dalovej?

Engleska posle Prvog svetskog rata. Sredina juna 1923. esta su priseanja leta iz 1890ih godina, kada je
Klarisi bilo 18 godina. Izvori: roman Gospoa Dalovej, Sparknotes.
19. U kojim se delima Virdinije Vulf pojavljuju likovi Klarise i Riarda Daloveja?
Romani The Voyage Out (Izlet na puinu) i Mrs Dalloway(Gospoa Dalovej), pet kratkih pria (The New Dress,
The Intriduction, Together and Apart, The Man Who Loved His Kind, A Summing Up). Sam roman Gospoa
Dalovej nastao je iz dve pripovetke: Mrs Dalloway in Bond Street i (nezavrena) The Prime Minister. Izvor:
Wikipedia.
20. Kako je predstavljen I svetski rat u romanu Gospodja Dalovej?
Rat je zavren, izuzev za neke kao to je gospoa Foksvort, koja se sino u ambasadi iva pojela to je
poginuo onaj njen lepi deak, pa sad stari vlastelinski dom mora da preda nekom roaku; ili za ledi Beksboro,
koja je, kau, otvarala bazar u dobrotvorne svrhe s telegramom u ruci da je Don, njen ljubimac, poginuo. Ali
ipak, svreno je, hvala bogu, svreno.
=> Ve na prvim stranicama romana se vidi da je rat i dalje delotvoran u ponaanju ljudi i posledicama koje je
ostavio. Sam rat se zavrio, to prirodno donosi olakanje, ali su ivoti bespovratno izgubljeni i promenjeni, to
ini da rat bude sveprisutan meu ljudima i da traje u njihovim mislima. Npr. gospou Dalovej potrese zvuk
auspuha automobila, jer pomislli da je revolverski pucanj. Najintenzivniji primer je posleratni ivot Septimusa
Vorena Smita. Sam konstatuje da ga je rat nauio da ne osea udarce, pa ak ni smrt prijatelja. Lik deluje
potpuno apatino, meutim, nou dobija napade straha. Njegova psihika poremeenost je oigledna u
trenucima pripovedanja iz njegove perspektive, ali i iz perspektive njegove supruge Lukrecije, kao posmatraa
njegovog ponaanja. On bi bio primer neega to se u tom trenutku nazivalo shell shock, dok je danas
poznatije kao PTSD. Nesposoban da se nosi sa egzistencijom posle rata, lik izvrava samoubistvo. Izvor:
roman Gospoa Dalovej.
21. Kako poinje roman Gospodja Dalovej?
Gospoa Dalovej je rekla da e sama kupiti cvee. Ve u prvoj reenici je imenovana glavna junakinja romana
(kao i u samom naslovu). Prvi pasusi nam prenose Klarisine misli, dakle, pripovedanje se vri iz njene
perspektive. Meutim, ubrzo nam se nudi (spoljanji) opis lika gospoe Dalovej iz perspektive prolaznika
(Skropa Purvisa), ime nam pripoveda stavlja do znanja da e se kroz roman konstantno menjati take
gledita. Pripovedanje u treem licu se vri pomou tehnike toka svesti, pri emu se retko uspostavlja jasna
granica izmeu izgovorenih i unutranjih misli likova. Izvori: roman Gospoa Dalovej, Sparknotes.
22. Ko je dvojnik Klarise Dalovej?
Septimus Voren Smit. Autorka je nameravala da Klarisa iznosi racionalnu, a Septimus iracionalnu istinu
(zdravorazumsku i poremeenu perspektivu). Zbog otuenosti od sveta usled traume, Septimus je sposoban
da mnogo otrije sudi o ljudima od Klarise. Iako na prvi pogled deluju razliito, Septimus i Klarisa dele mnoge

karakteristike. Njihove misli gotovo paralelno teku kroz roman. Njegovo samoubistvo e dovesti Klarisu
samosvesti i unekoliko prihvatanja svojih odluka i njihovih posledica. Iako na kraju dolazi do svojevrsne
identifikacije sa Septimusom, Klarisin lik istrajava. Izvor: Sparknotes.
23. Ko je gospoica Kilman?
Gospoica Doris Kilman je Elizabetina uiteljica istorije, koja ima nemako poreklo. Tokom rata je dobila otkaz
zbog svog porekla i predrasuda drutva. Ima preko 40 godina i ne vodi rauna o svom izgledu, jer ne eli da se
ulepava za druge. Postala je preporoena hrianka dve godine i tri meseca ranije. Siromana je, neprivlana
i ogorena. Klarisa joj se uopte ne dopada, ali oboava Elizabetu. Izvor: Sparknotes.
24. Nabrojite vremenske slojeve u romanu Gospodja Dalovej?
Vreme je toliko bitna tema romana Gospoa Dalovej, da je Virdinija Vulf razmiljala o naslovu Sati. Konstantno
otkucavanje Big Bena opominje (kako likove tako i itaoca) da vreme prolazi, to asocira na prolaznost ivota i
smrtnost oveka. Ovo je linearno shvatanje vremena u romanu, koje je naglaeno kontrastnim slikama likova iz
mlaih dana i u sadanjosti radnje romana. Starica koja peva, s druge strane, uvodi i cirkularno shvatanje
vremena, sugeriui da ljudski usud nije vremenski ogranien, jer se ini da peva istu pesmu veno, o temama
koje su oduvek bile relevantne i takve e ostati zauvek. Izvor: Sparknotes.
Beleke sa predavanja (hvala koleginici Guski): intimno vreme, istorijsko vreme, objektivno vreme (otkucaji Big
Bena), politiko vreme (pisanje lanka za magazin Time), mitsko vreme (pesma starice).
Pogledao sam film preksino i odgovor je validan. Radnja na tri plana: prvi je stvaranje romana 1923. godine, drugi je recepcija
romana pedesetih godina i trei Njujork 2001. godine. Onaj deo odgovora u kom je reeno da Klarisina erka Dulija korespondira
sa Elizabetom Dalovej, ali i sa gospoicom Kilman zbog nametanja jednog idejnog sistema ignoriite jer je u pitanju isto nagaanje.

Rilke je svoj jedini roman Zapisi Maltea Lauridsa Brigea zavrio 1910. godine, a pisao ga je tokom svog ivota
u Parizu. Roman je delimino autobiografski i stilski i tehniki odgovara ekspresionistikom pokretu koji se
poetkom dvadesetog veka pojavio u evropskoj knjievnosti i umetnosti. Rilke je inspiraciju naao u
Obstfelderovom delu A Priest's Diary i drugom romanu Jensa Pitera Jakobsena Niels Lyhne (1880) koji se bavi
sudbinom ateiste u nemilosrdnom svetu. Rilke se bavi egzistencijalnim temama, duboko zadirajui u motive
potrage za individualnou, znaaja i prisutnosti smrti i razmiljanja o proticanju vremena. Rilke se u velikoj
meri oslanja na Nieova uenja sa ijim radom ga je upoznala njegova ljubavnica Lu Andreas Salome koja je
bila i biva ljubavnica samog Niea. U Rilkeovom opusu mogu se nai i impresionistike tehnike pod uticajem
slikara Sezana i vajara Rodena (koga je Rilke i poznavao). Rilke je navedene tehnike i motive kombinovao da bi
doarao prizore ljudske strepnje i otuenosti u svetu koji postaje predmet ubrzanog naunog i industrijskog
razvia.