Nikola Boalo, Pesnika umetnost

Tree predavanje
Klasicizam 3.wav
Stavovi klasicistike poetike uobliili su se u jednom spisu napisanom 167. !odine"
iji je autor #ikola $oalo" i koji nosi op%ti naslov Pesnika umetnost prema naslovu
&oracijevo! spisa" koji se zapravo zove Poslanica Pizonima" ali je poznatiji po ovom
ustaljenom nazivu. Tako i #ikola $oalo daje svom teorijskom spisu ovaj neori!inalni naslov.
'a $oalo se mo(e rei da nije bio ori!inalan mislilac i teoretiar" %to se i za jedno! teoretiara
klasicizma i klasicistike poetike i ne bi mo!lo oekivati" jer klasicistika poetika se zasniva
na tradiciji i na nekim stalnim" vrstim naelima verodostojnosti" jasnosti" prirodnosti"
pristojsnosti" ak poo%travanju pravila i po%tovanju antiki) uzora. 'anaj $oaloa je u tome
%to je on veliki sintetiar. $oalo je sintetisao dela koja su uobliavala klasicistiku poetiku
ve pola veka" poev od *aplenovo! pred!ovora poemi Adonis iz 16+3. !. koji se uzima kao
prvi klasicistiki spis uop%te. ,o 167. !odine ve su nastala dela koja vrede u klasicizmu"
tako da nije udno %to se tada pojavljuje spis koji zajedniku poetiku ovi) dela na neki nain
objedinjuje" jer $oaloova Pesnika umetnost nije samo teorijski ne!o i knji(evnoistorijski i
kritiki spis. #apisao ju je u sti)u" u aleksandrincu" %to je tako-e neprikosnovena konvencija
to!a doba. $oalo je bio talentovan pesnik. #ajvi%e se istakao u satirama. .nteresantno je da
broj sti)ova spisa Pesnika umetnost iznosi 11//" mada je primetno da delo nema neko
kompoziciono jedinstvo" jer je to vreme u kome jo% uvek nisu izdi0erencirani tipovi izla!anja"
pre sve!a nije razdvojen istoriarski diskurs od romansijersko! niti pesniki diskurs od
knji(evnonauno!. 1 tom kontekstu je razumljivo %to se u tekstu spisa prepliu nauni nain
razmatranja sa" recimo" ironijski intoniranim kritikim diskursom" %to u osnovi vi%e pripada
domenu satire ne!o usko teoriji knji(evnosti. $oaloov doprinos je ne u domenu termina i
terminolo!ije ne!o pre u domenu ideja i mi%ljenja. #je!ove ideje mo(da nisu 0ormulisane sa
dovoljno o%trine" ali vidimo da on intuitivno po!a-a neke stvari koje e tek kasnije biti
de0inisane. #je!ov poetiki uzor bio je" naravno" 2ristotel" ali u su%tini kada itamo nje!ov
spis &oracije je autor na koje! se $oalo najvi%e oslanja. Komentatori esto pominju upliv
3on!inovo! spisa O uzvienom" koji je $oalo preveo 167. !odine. 1 po!ledu kompozicije
nema neke vrste strukture" tako da se problemi vezuju bez neko! vrsto! redosleda. 2utor i)
ostavlja otvorenim" pa im se kasnije vraa. Skae sa teme na temu. 'ato je 4itanovi u svojoj
studiji o $oalou sve to sistematizovao. 5rvo sa ime se susreemo u pesnikoj umetnosti jeste
problem nada)nua" kome je naroito posveeno pa(nje u romantizmu. 2li" u klasicizmu
reklo bi se da je ve%tina" umee 6art7 na prvom mestu. Klasicisti se opredeljuju za
te)nicistiko vi-enje umetnosti. Svaka ve%tina se mo(e stei. 8e-utim" $oalo ne porie
talenat. Klasicizam je sav u tome da se uspostavi mera u svakom po!ledu" pa i u ovom" dakle"
izme-u nada)nua i rada i izme-u ve%tine i dara. 5ostoji univerzalni pesniki talenat i
razliiti darovi" kao %to postoje razliiti pesniki (anrovi. 'adatak je pisca poetnika da
prona-e kakav talenat ima" za koji (anr. .zme-u kritike i pesni%tva nije bilo podvojenosti.
$oalo je taj koji je dao i kritici di!nitet u odnosu na pesni%tvo. 9vde se kritiki talenat
posebno vrednuje. .ato tako" ravnote(a mora da postoji u samom delu" kako $oalo ka(e
:izme-u razuma i rime;. To su termini koji od!ovaraju sadr(ini i 0ormi. Sadr(ini od!ovara
razum" ali se i emocije i ma%ta ne poriu.
Klasicistika poetika je normativna. $oaloova Pesnika umetnost je jedna od
poslednji) veliki) normativni) poetika. $oalo je ovek koji stvara u !ranicama svo! doba i
svo! vidokru!a" sto!a propisuje pravila. 5ravilo verovatnosti ili u dru!im kontekstima pravilo
verodostojnosti" uverljivosti. 5ostoji nekakva pesnika istina koja ne mora biti istovetna
stvarnoj. 9 tome $oalo !ovori u iskazu da :istinito katkad nije verovatno;. 9vo pravilo je
usvojeno i na snazi je i danas. 1metnost ne trpi neverovatne sluajnosti iz (ivota" osim u
0antastici. #e%to %to je u (ivotu mo!ue" ali malo verovatno" u knji(evnosti" npr. u razre%enju
neko! romana daje slabo mesto. Svet umetniko! dela ima svoje posebne zakonitosti koje se
ne moraju podudariti sa stvarno%u" ak u najrealistinijoj knji(evnosti" ne samo u 0antastici.
<an =ui !ovori da verovatnost je ono %to se kao i istinito namee du)u i ima sve odlike
istinito!.
,ru!o veliko pravilo klasicistike poetike i estetike je pristojnost" ali mo(e znaiti i
prilinost i primerenost. To je ono o emu je 2ristotel !ovorio. Kada je re o pristojnosti"
klasicizam sankcioni%e prikazivanje krvavi) scena na pozornici 6dvoboji i sl.7" %to je u
elizabetinskom pozori%tu bilo sasvim uobiajeno 6Kid" 8arlou7" a %to je kod 0rancuski)
klasicistiki) dramatur!a ve cenzurisano" a znamo da je i kod antiki) tra!iara bilo
nedopustivo. >lasnici su ti koji obave%tavaju o ubistvu. 9sim ove spolja%nje pristojnosti"
postoji i unutra%nje znaenje" koje vi%e od!ovara terminu prilinosti? :usa!la%enosti svi) dela
i iskaza sa nji)ovim subjektima;. To znai da neko ko pripada najvi%em stale(u ne mo(e da
!ovori jezikom puka ili da slu%kinja ne mo(e biti obrazovana" sve ono %to nije primereno. . o
tome je 2ristotel !ovorio. 3ik !ovori onako kako od!ovara i prilii nje!ovom dru%tvenom
statusu i karakteru. 3ik" ak i kad je nedosledan" potrebno je da bude dosledno nedosledan
6.0i!enija7
Boaloova teorija anrova i stilova. $oalo propisuje stro!o razdvajanje knji(evni)
(anrova i vrsta. To je dno od neprikosnoveni) pravila klasicizma. To u baroku nije bio sluaj.
$arok je kanonizovao to me%anje i pretapanje (anrova i stilova. 5rivile!ovan (anr u baroku je
tra!ikomedija. 1 ovom je jedna od najjasniji) distinkcija klasicizma u odnosu na barok.
Tome je $oalo posvetio vi%e prostora. 9n ne rasu-uje o knji(evnim rodovima 6lirici" epici i
drami7. Svaka knji(evna vrsta poseduje sopstvene konvencije" smatrao je $oalo. $oalo je
8olijera smatrao uzornim pesnikom" ali ne svuda. &vali Mizantropa" ali ne i 8olijera iz
:Skapenovi) podvala; u kojima spaja Terencijevu komediju i 0rancusku 0arsu iz 17. veka" u
kojoj je )umor nepristojan" lascivan. $oalo propisuje da pesnik unapred mora da se opredeli
za (anr i da onda bira s)odno (anru sredstva 6sti)" dikciju" ton" stil" itd.7" odnosno da uskladi
sadr(inu i 0ormu" ali daje prednost sadr(ini" ali nju je potrebno uskla-ivati 0ormi. 2ko su
(anrovi jedinstveni" onda mora postojati neki nji)ov kanon i )ijerar)ija. $oalo se potrudio da
razvrsta )ijerar)ijski vrste" preuzimajui kanon iz antiki) poetika. 1 taj kanon on uklapa
neke nove (anrove" koji su se u me-uvremenu pojavili. Kada !ovori o lirici" u kanon dodaje i
%ansonu" madri!al" dakle" neke pesnike vrste i stalne oblike koji nisu postojali u antici.
5ominje roman" ali sa ovom vrstom se prilino pomuio" s obzirom na to koliko se kasniji
roman azlikuje u odnosu na antiki. #i 2ristotel" ni nje!ovi naslednici ne tretiraju roman.
=oman je bio izvan nji)ovi) vidokru!a teorije. 8e-utim" u vreme $oaloa poinje teorijska
a0irmacija romana" ali $oalo roman smatra ni(om vrstom i ukratko se osvre reima?
:0rivolan je roman i sve mu se pra%ta;. #a dru!om mestu ka(e da je roman zabava za neuke.
1 sklopu uenja o (anrovima je i uenje o stilovima. Ti klasicizam" i $oaloova
poetika" nisu dali ni%ta novo u odnosu na staru sliku. 'apravo" klasicizam je primat davao
visokom stilu. Sve ostalo bilo je nedostojno obrazovane italake publike. >lavni postulat
klasicistike stilistike je kriterijum jasnosti. . po ovom kriterijumu klasicizam se di0erencira
od poetike baroka koji dozvoljava nejasnoe i na stilskom planu 6za!onetnost" misterioznost7"
stilsko obilje. Kod klasicista se ne!uje stilska istota i jasnost. Sve mora da bude jasno
iskazano. To se najpre dovodi u vezu sa jasnim mi%ljenjem. To je pretea Kroeove ideje da
je intuicija jednaka izrazu" ekspresiji. Tako je i ovde kod $oaloa" preduslov jasno! stila je
jasna misao. 5ored jasnosti insistira se na prirodnosti" nasuprot baroknoj izve%taenosti.
'atim" za)tev je i istinitost" ali ne u smislu istorijske" stvarnosne istinitosti" ve vi%e u smislu
primerenosti i verovatnosti" odnosno autentinosti. @edan od stilski) za)teva je i
jednostavnost" bez suvi%e komplikovane radnje. @ednostavnost se jasno ispoljava i u
klasicistikoj ar)itekturi. 5ravilo je i uzvi%enost" uzvi%en !ovor" uzvi%en stil" kao i izbor tema
iz mitske istorije koje za)tevaju odre-en uzvi%en ton. 9seanje mere je tako-e veoma bitno i
tako-e je propisano kod $oaloa :ko za meru ne zna" nikad pisac nee biti;. $oalo pokazuje
da se mo(e biti du)ovit" a da se ne mora padati u lascivnost. Stil ne treba da bude monoton"
samo ne treba da bude plitko! )umora. @edna od kljuni) tema svi) poetika" od 2ristotela pa
nadalje" jeste tema podra(avanja" opona%anja 6mimezis7. 1 klasicizmu" podra(avanje se
razmatra iz dva u!la. @edna perspekriva je podra(avanje antiki) uzora" a dru!a je
podra(avanje prirode. *to se tie prve perspektive" podra(avanja antike" antiki mit je
dobrodo%ao zato %to su !a obra-ivali antiki pisci koji su neprevazi-ani uzori. 'animljivije je
$oaloovo razmatranje o podra(avanju prirode. #e misli se 0loru i 0aunu" ve je najbitniji deo
prirode sam ovek. to je ono %to treba podra(avati" odnosno prikazivati. . to ne samo iz!led i
dela oveka" ve i psi)a je va(na. 5rikazuju se odnosi pojednaca" ali i unutra%nji sukobi u
ljudkoj psi)i. Strasti koje nepomirljivo razdiru junake. 4a(no je razumeti i unutra%njost
oveka" prikazati ovekovu nutrinu" nje!ovu du%u. To je vr)unac mimezisa za $oaloa.
5rotivrenosti i strasti unutar bia su najreprezentativniji za umetniko prikazivanje. $oalo
insistira na reprezentativnosti linosti.
Boaloova teorija tragedije. Kad je re o 0unkciji tra!edije" $oalo smatra da komad
treba da predstavi uzvi%ena oseanja i da taj nain ispuni slatku stravu" da du%u oara
samilo%u" te da nam izmami suze izazivajui olak%anje. To olak%anje je nje!ova
interpretacija katarze. Sve to nam je poznato kod 2ristotela" ali $oal ide dalje kada ka(e?
:lepotom tronuti" tu je prava tajna;. 3epotom darnuti emo bolje razumeti ako uporedimo sa
ve%tinom da i ru(ne stvari pojave prika(emo lepo. 8ora se imati svest o distinkiciji izme-u
prirodno! i umetniki lepo!. To e eksplicitno podvui &e!el" vi%e od pola veka nakon
$oaloa. tu je $oalo pokazao zavidan nivo intuicije prema estetikom i umetnikom
0enomenu" da ono %to je u prirodi ru(no" mo(e biti u umetnosti prikazano lepo. 8oralistiki
ton" tako-e" predstavlja neku vrstu obavezno! za)teva. 1 tipolo!iji (anrova" $oalo sledi
2ristotela. 1 po!ledu tra!edije on sledi 2ristotelova uputstva o trima jedinstvima i propisuje
i) kao uslov bez koje! se ne mo(e. Kada je re o karakterima stavlja interesantno zapa(anje
da pisac prema sebi stvara sve likove? :nesvesno nekad pisac prepun sebe po svom liku stvara
sve svoje junake.; 5esnik svakom liku daje ne%to svoje" razazla(ui sopstveni karakter"
protivrenosti u samom pesniku koji je prepun sebe" koji poznaje sebe" sve svoje
protivrenosti i razla(e i) pripisujui nesvesno svojim junacima svoje karakterne osobine.
$oalo je dobro poznavao psi)olo!iju. Tako-e je interesantna $oaloova odbrana antiko!
mita. 1 raspravi izme-u stari) i novi) se upravo brani antiki mit. 8itovi su riznica piscima"
a jedan od ar!umenata u odbranu antiko! mita je i da )ri%anski motivi nisu po!odni za
pozori%nu obradu. To je ono %to je $oaloa opredelilo na stranu stari). #ajzad" u razmatranju
tra!edije i njene 0unkcije $oalo se rukovodi &oracijevim utilitarnim stanovi%tem da je
0unkcija tre!edije spajanje lepo! i korisno! 6dulce et utile7" ali $oalo dodaje i asno!" dakle
dodaje taj moralistiki imperativ. 1 . pevanju prisea se zlatno! doba kad je knji(evnost bila
uzvi%ena i kada je i!ralo kljunu ulo!u u razvoju civilizacije. 'a)valjujui pesni%tvu ovek se
oplemenio" jer je pesni%tvo ubla(ilo naravi ljudske milozvuno%u rei. 8e-utim" $oalo ka(e
da su se kasnije pesnici poveli za novcem" naziva i) izdajicama" jer su izdali taj osovni
zadatak knji(evnosti da moralno utiu na ljude da budu bolji. 5rikazivanje poroka je %tetno.
9n je privr(en moralizmu" tendenciji koja je vladala u nje!ovo vreme.
Boalo kao istoriar i kritiar knjievnosti. $oalo pokazuje sklonost ka teorijskim
uop%tavanjima kada !ovori o knji(evnoistorijskom razvoju tra!edije u Staroj >rkoj" i u tome
tako-e sleduje 2ristotelu. 2ristotel je prvi prikazao istorijski razvoj knji(evnosti. To je jo%
jedno op%te mesto koje se ponavlja u poetikama. $oalo" me-utim" dodaje tome istorijski
razvoj knji(evnosti u Arancuskoj i !ovori o komediji.
Kritiarski aspekt $oaloovo! teksta je zanimljiviji od istorijsko!" i provlai se kroz
ceo spis" pa tamo se otvara ve u 1. pevanju koje se zavr%ava sti)om? :svaki !lupak na-e ludu
da mu laska;" %to se odnosi na lo%e pesnike koji uvek mo!u nai od!ovarajue kritiare koji
e se pozitivno odazvati o nje!ovom pesni%tvu. #e treba da se upravljeu time. $oalo savetuje
pesnike da ne prenebre!avaju olako nijedan kritiki sud" ne!o da razmotre ba% svaki" jer
:katkad i budala ne%to va(no nazre;" ali treba se braniti od zlobni) kritiara. 5otrebno je
uva(iti i neprijatnu" ali ar!umentovanu istinu. 9d kapitalno! znaaja je $oalov kritiki iskaz
u . pevanju u kome je 0ormulisao tezu? :neko sjajno pi%e" ali !lupo sudi;. Time se razdvaja
kritiku i poeziju. .zdvaja samobitnost kritike kao discipline" na!la%avajui njenu autonomnost
i imanentnu vrednost. #e mora nu(no neko biti vrstan pisac da bi bio kritiar. Kritiki dar je
odvojen od pesniko! dara. #a kraju svo! spisa $oalo sam za sebe vidi kao kritiara i daje u
poslednja dva sti)a tu istananost svoje kritinosti i svoju samokritinost" kad ka(e?
:nez!odan kritiar" ali esto nu(an" ve%tiji da kudi no da dobro pi%e.;