UDC 821.163.41-252.09 Ili D. J.

821.162.3-252.09 apek K.
Bojan Jovi
NAUNOFANTASTINA DRAMA SLOVENSKI DOPRINOS
NASTANKU ANRA I SVETSKOJ KWIEVNOSTI
U tekstu se skree pawa na neodgovarajuu genolou sliku nastanka i
razvoja savremene naune fantastike i zanemarenu ulogu slovenskih autora
Dragutina J. Ilia i Karela apeka koji kroz oblikovawe dramskih SF dela
daju znaajan doprinos kako formirawu naunofantastinog anra tako i svet-
skoj kwievnosti uopte. U tekstu se daje okvirna analiza osnovnih momenata
Posle milijon godina Ilia i Rosumovi Univerzalni Roboti apeka, i razmatraju
slinosti i razlike ovih jedinstvenih pionirskih dramskih ostvarewa.
Kqune rei: nauna fantastika, drama, distopija, kwievnost ozbiq-
no-smenog; Dragutin J. Ili, Karel apek
Prilazei sa svojih umetnikih puteva pitawima, na pri-
mer, morala, savremeni dramski pisci na svakom koraku ot-
krivaju svoje potpuno neznawe o tome kako ta pitawa reava
savremena nauka. Isto tako, trudei se, opet, u umetnikim
delima da daju metafiziki odgovor, dramski pisci esto
pokazuju da ne poznaju savremenu filozofiju. Razume se da
nikakve filozofske ili naune spoznaje ne mogu da zamene
talenat umetnika. Talenat su krila bez kojih je nemoguan
let. Ali ne smeta umetniku da zna kuda treba da leti. to je
iri, to je svestraniji wegov pogled na svet to je dubqe, to
je znaajnije, potrebnije qudima wegovo stvaralatvo. Ide-
alno bi bilo da umetnost, filozofija i nauka treba da idu
naporedo i svaki korak jedne od wih da odjekuje u drugoj. Za-
mislimo da je hemija uinila novo otkrie koje mewa nae
poglede na sastav materije. To otkrie ne moe a da ne utie
na nae predstave o materiji uopte, i preko toga, na nae
filozofsko shvatawe sveta. A zar se promena naeg shvatawa
nee odraziti u stvarawu umetnika? Tako, i slinim putevi-
ma, reklo bi se ak i nauke umetnosti najdaqe mogu i moraju
da utiu na wen ivot.
Valerij Brjusov, Teatar budunosti"
Za razliku od mnogih drugih osobina koje i daqe predstavqaju
kulturoloki i poetiki izazov za istraivae, anrovski aspekt
naune fantastike ini se srazmerno neproblematinim: pisana se
SF tako prevashodno vezuje za prozu, dok se wena ostvarenost u dru-
gim kwievnim vrstama po pravilu znatno mawe naglaava ili se
ni ne priznaje, ak ni kao mogunost.
1
Za dato uverewe o pro-
zno-pripovednoj naunofantastinoj sutini zaista se i moe na-
i potpora, ve i poavi od samog imena,
2
pa i u kvantitativnom
odnosu odgovarajuih ostvarewa posmatranog sa sinhronijske stra-
ne;
3
ukoliko se problem razmotri iz dijahronijske perspektive, me-
utim, utisak je da takva predstava ne odgovara iweninom stawu,
i da je zapravo sa jedne strane plod predmetne projekcije vezane za
nastanak termina SF a sa druge nesagledavawa celovitosti fenome-
na (to jest polaewa od pretpostavki koje ne daju potpunu, a samim
tim niti odgovarajuu istorijsku sliku o nastanku anra).
4
Imajui to u vidu, ukoliko se prouavawe ne ogranii iskqu-
ivo na anglosaksonsko naslee i interpretaciju, ve se u razmatra-
we ukqui i iskustvo drugih evropskih kwievnosti i kultura, iz-
meu ostalih i slovenskih, istorija naune fantastike dobie u
mnogome drugaiji izgled a tumaewe pojave bie obogaeno novim
viewima proisteklim iz specifinih tradicija. U tom svetlu,
140
1
To naroito vai za dramski oblik vidi npr. Joseph Krupnik, 'Infinity in a
Cigar Box': The Problem of Science Fiction on the Stage", u: Staging the Impossible: The
Fantastic Mode in Modern Drama. Contributors: Patrick D. Murphy editor. Greenwood
Press, Westport, CT, 1992, str. 197.
2
Kwievno-genoloka po prirodi, oznaka science fiction", osnovnog znaewa
nauna (pripovedna) proza", naglaava pripadnost pojave kwievnom rodu prozi
koji nosi naroito obeleje naunosti". Iako su sastavci sintagme ostali isti,
osamdesetak godina o formulisawu imena situacija u pogledu odreewa SF nije ni-
ta jasnija: Nekada sam znala ta znai nauka" ili sam makar tu re razumela
dovoqno dobro da verujem da iskaz kao to je dolo je do naune revolucije" ima ja-
snog smisla. U to vreme razlike izmeu fizikih nauka" i biolokih nauka", te-
orije" i primene", istraivawa" i izrade", eksperimentalnog" i klinikog"
izgledale su savreno oigledne.
Takoe sam znala ta znai proza". Znala sam razliku izmeu romana, novele,
novelete, kratke prie i viwete; izmeu subjektivnog" i objektivnog" pripovednog
stila; izmeu psiholoke proze" i avanturistike prie"; izmeu realizma" i
fantastike".
Nikada, meutim, nisam znala ta znai nauna fantastika": u svim noima u
kojima sam doekala zoru raspravqajui o odreewima, ne mogu da se prisetim niti
jednog koje je neuzdrmano doekalo svetlost dana." Judith Merril, What Do You Mean:
Science? Fiction? , u: Sf: the Other Side of Realism: Essays on Modern Fantasy and Scien-
ce Fiction, ed. Thomas D. Clareson (Bowling Green, OH: Bowling Green State University
Popular Press, 1971), str. 53, Questia, 17 Oct. 2006
http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=101555694.
3
Smatra se da je do sada napisano ukupno neto vie od 300 drama sa SF sadr-
inom. Vidi odrednicu Theatre u: The Encyclopedia Of Science Fiction, Edited by John
Clute and Peter Nicholls, Contributing editor Brian Stableford. Orbit, London, 1999, str.
1216.
4
Nauna fantastika se, kao samosvesni kwievni anr, odnosno kao posebna
(pod)kulturna pojava sa jasno odreenim drutvenim obrisima, javqa dvadesetih go-
dina prolog veka, naporedo sa nastankom amerikog asopisa Amazing stories. Za
razliku od pruavalaca koji godinu 1926. uzimaju za godinu nastanka naune fanta-
stike, postoje i odreewa koja istoriju roda pomeraju duboko u antiko doba. Vidi
npr. Darko Suvin, Od Lukijana do Luwika, Epoha, Zagreb, 1965. Kako bilo, treba ima-
ti na umu iwenicu da se Vremeplov H. G. Velsa, nauno-fantastini roman koji ima
dodirnih taaka sa Posle milijon godina, pojavquje tek 1895.
drame Posle milijon godina Dragutina J. Ilia (1889) i Rosumovi
univerzalni roboti Karela apeka (1920) predstavqaju nezaobilazne
momente u razvoju anra prva, zbog uvoewa dramskog oblika u
naunu fantastiku (Posle milijon godina jeste prva poznata SF drama
u svetskoj kwievnosti), druga, zbog formulisawa motiva robota
(androida). Nastankom ovih drama, odnosno wihovim uvoewem u
prouavawe istorije naune fantastike, bitno se obogauje / pro-
blematizuje uobiajena faktografija tj. karakterizacija sutine i
razvia pojave u genoloku raspravu uvode se novi anrovski
elementi, a u sadrinsku oblast ceo niz tematskih mogunosti koje
e se potom i konkretizovati u bezbroj raznovrsnih sluajeva.
Kwievnoistorijski trenutak: susretawe tradicija
Trenutak u kome sa kraja HH i poetka HH veka dolazi do ukqu-
ivawa slovenskih autora (iz srpske /D. J. Ili, L. Komari, M.
Milankovi/, ruske /V. Brjusov, A. A. Bogdanov/, ukrajinske /P.
Krat i V. Vinienko/
5
i eke /K. apek/ kwievnosti) u stvara-
lake tokove koji su doveli do obrazovawa naune fantastike kao
zasebnog kwievnog anra obeleen je susretawem nekolikih tra-
dicija, u okvirima evropske kulture delatnih jo od antike. Sa jed-
ne strane naslee utopijske misli i neprekinuti niz fantastinih
(kosmikih) putovawa, sa druge pak promiqawe i zabrinutost pred
nekontrolisanim razvojem nauke i tehnike, sa tree problem susre-
ta qudske civilizacije sa biima i/ili drutvima koja poivaju na
socio-psiholokim odnosno biolokim pretpostavkama koje su ve-
oma udaqene od qudskog iskustva ili mu ak protivree, sa etvrte
vizija kraja sveta i kataklizmatine propasti oveanstva. Sve ove
teme javqaju se jo u antici i od tada se u razliitim oblicima ak-
tualizuju razliitom uestalou.
Imajui navedene okvire raznolikih tradicija u vidu, moe se
rei da je prvo delo na balkanskim i sredwoevropskim kwievnim
prostorima koje, uklapajui se u aktuelnu utopijsku raspravu o ulozi
nauke i tehnike u progresu drutvene zajednice i wihovom nepo-
srednom uticaju na qudski ivot, tematizuje odnos svojtu u ne-
dvosmislenom i jasnom naunofantastinom kquu, drama srpskog
pisca Dragutina J. Ilia Posle milijon godina (1889). Ono je ujedno
141
5
Sluaj ukrajinske SF u mnogome je specifian, budui da su i Vinienko, ko-
ji je do nedavno slovio za rodonaelnika tamoweg utopijskog/naunofantastinog
anra (Volodimir Vinnienko, Sonna maina, 192124, objavqena 1928), i Pavlo
Krat, relativno skoro otkriveni pionir ukrajinskog SF-a (Pavlo Krat, Koli zlo
sonce: Opovdann, 1918), svoje romane napisali u izgnanstvu Krat u Kanadi, Vini-
enko u Nemakoj. Krat je u Kanadi i objavio Kada je sunce izalo: pria iz 2000 godi-
ne, dok se Vinienkova Sunana maina, na ukrajinskom i na ruskom, izmeu 1928. i
1930. godine pojavila u SSSR-u u 5 izdawa.
i prva naunofantastina drama u svetskoj kwievnosti, i jedno od
prvih pravih distopijskih ostvarewa.
6
Tri decenije kasnije, takoe
na sredwoevropskim prostorima i u kwievnosti jednog slovenskog
jezika, nastaje druga drama u istoriji naune fantastike, Rosumovi
univerzalni roboti (1920),
7
ekog pisca i filosofa Karela ape-
ka,
8
kojom se u istoriju naune fantastike uvodi nov momenat u te-
matizovawu odnosa qudske civilizacije i sveta ne-qudskih stvore-
wa tuin kao vetako, (bio)mehaniko, ovekoliko bie.
9
U
142
6
Pripadajui kwievnosti maloga jezika, sa gotovo nikakvom mogunou da
vri trenutan i neposredan uticaj na osnovne tokove evropske kwievnosti, Posle
milijon godina je, meutim, ak i u sredini u kojoj je nastala ostala potpuno nepozna-
ta sve do osamdesetih godina prologa veka, kada je (ponovo) primeena. Ipak, ova
Ilieva drama i daqe nije istraena na adekvatan nain.
7
Kada je re o prisustvu apekovog R.U.R.-a u naoj kulturi, drama je izvedena
u beogradskom Narodnom pozoritu 29. novembra 1922. godine, u reiji Velimira
ivojinovia Massuke a pod naslovom Rosumovi univerzalni rabotnici" (prevod
rei robot ekvivalentnim rusizmom rabotnik moe da upuuje na iwenicu da se
drama doivqavala vie kao utopija/socijalna satira, ali i da su prevodilac i re-
diteq, u neposrednom kontaktu sa apekom, izabrali re koja je istovremeno publici
razumqivija od neologizma i koja verno ukazuje na izvornu semantiku zamisao pisca
da to boqe oznai dehumanizovane bezdune androide-radnike). Tekst drame se u
celini pod naslovom R.U.R. Rossum's Universal Robots, Kolektivna drama sa uvodnom
komedijom i 3 ina, prvi put objavquje asopisu Mostovi, god. , oktobardecembar
1973, sveska 4 (16), u prevodu Duana Kvapila. Novi prevod drame na jugoslovenskom
prostoru Janka Paravia (sa engleskog jezika) pojavquje se, uz opiran komentar
urednitva, na stranicama asopisa Sirius (decembar 1986, 127) pri emu se delo
eksplicitno svrstava SF. O prevodima i izvoewima apekovih drama vidi opir-
nije u Aleksandra Korda Petrovi, Od robota do insekata. Recepcija dramskog dela
Karla apeka u srpskoj kulturi, Zadubina Andrejevi, Beograd 2006, a o kwievnom
delu u celini disertaciju A. Korda Petrovi Recepcija dela Karla apeka u srpskoj
kulturi, Beograd, 2002.
8
apekovo delo aktualizuje nekolike tradicije u evropskoj kulturi i kwiev-
nosti. Pre svega, re je o literaturi posveenoj pokuajima pravqewa vetakog bi-
a utemeqenim u alhemijskim eksperimentima. Jedan od retkih recepata" za dobija-
we homunkulusa, umetnog oveuqka, nalazi se u Paracelzusovom spisu De Natura Re-
rum (1537), pri emu autor tvrdi da takav poduhvat nije niti nemogu niti protiv-
prirodan. Iz istog veka potie i legenda o stvorewu od gline, Golemu, koga je u Pra-
gu kabalistikim vetinama stvorio i oiveo rabin Juda Lev. Ideja o mainama
kao drutvenom iniocu, tj. tehnologiji kao sastavnom delu drutvene organizacije
prisutna je u sedamnaestovekovnim utopijama, pre svih Bekonovoj Novoj Atlantidi i
Matematikoj magiji Xona Vilkinsa (1648), da bi, kao san o osloboewu oveka od
(re)produktivnog rada jedan od svojih najupeatqivijih izraza dobio kod Belamija, u
utopiji Pogled unazad: 20001877 (1888).
9
Oko prirode apekovih robota bilo je mnogo rasprava i nesporazuma od po-
etka izvoewa komada. Sam autor, petnaestak godina po nastanku R.U.R.-a, u tekstu
pod naslovom Tvorac robota se brani" pie da wegovi roboti nisu bili mehani-
zmi. Nisu bili napravqeni od lima i zupanika. Nisu predstavqali proslavu meha-
nikog inewerstva. Ako je autor dok ih je stvarao mislio na neko udo qudskog du-
ha, onda to nije bila tehnologija ve nauka. Sa istinskim uasom, on odbija ikakvu
odgovornost za pomisao da bi maine mogle da zauzmu mesto qudi, ili da bi se bilo
ta nalik na ivot, qubavi, ili pobuni moglo da ikada nastane u wihovim zupani-
cima. Ovu tamnu viziju on bi smatrao za neoprostivo precewivawe mehanike ili za
teku uvredu ivotu.
Tvorac robota ukazuje na iwenicu da on mora da zna najvie o tome: i stoga
proglaava da su roboti stvoreni drugaije a to znai hemijskim putem. Tvorac je
skladu sa novinom SF anra u nastajawu i krajwom neobinou
izabranog kwievnog oblika, ovde e se u kratkim crtama ukazati
na osnovne osobine Ilievog i apekovog SF doprinosa, meusobne
slinosti i razlike, pre svega na najirem motivsko-tematskom
planu, potom i na najvanije osobine kwievnih tokova kojima
pripadaju.
Distopijski okviri prvih SF drama: vreme i prostor
I Posle milijon godina i Rosumovi univerzalni roboti odigrava-
ju se u budunosti, koja se, pre svega kada je re o sudbini qudskog
roda, kod oba autora doivqava u krajwe nepovoqnom svetlu. Kod
Ilia se radwa drame odigrava u dalekom postkataklizmatinom
trenutku (Dogaa se posle milijon godina"), u kome su na Zemqi
ostali samo tragovi bivih metropola i ukupno ne vie od dva o-
veka (otac Natan i sin Danijel pri tome se razlozi propasti
starog" oveanstva ne obrazlau podrobnije), a pravi gospodari
planete i poznatog svemira jesu ovekoliki ali u krajwoj liniji
ipak nequdski novi" qudi (qudi duho-sveta"), kao i stanovnici
Marsa i Merkura; kod apeka je pak re o ne toliko dalekom vreme-
nu, budui da se epohalno otkrie kojim je Rosum stariji pronikao
u tajne stvarawa ive materije smeta u 1932. godinu a bitni doga-
aji se po svemu sudei odigravaju nekoliko pokolewa kasnije, sa
epicentrom na neodreenom ostrvu u okeanu na kome se i nalaze
proizvodna postrojewa Rosumovih univerzalnih robota". Robotska
utopija apekovih junaka, usmerena ka ostvarewu ideala rajsko-ko-
munistike budunosti,
10
zavrava se katastrofino, najpre za qud-
143
mislio na modernu hemiju, koja je u razliitim emulzijama (ili kako god da se ve
zovu), pronala supstance i oblike koji se ponaaju kao iva materija. Mislio je
na bioloku hemiju [sic], koja neprestano otkriva hemijske agense koji imaju neposre-
dan uticaj na ivu materiju; o hemiji, koja pronalazi i u odreenom stepenu ve i
pravi one razliite enzime, hormone, i vitamine koji daju ivoj materiji sposob-
nost da raste i umnoava se i obezbeuje sve druge potrebe ivota." Karel apek, The
Author of the Robots Defends Himself", Science Fiction Stu dies, #68 = Volume 23, Part 1 =
March 1996, izvorno u Lido'v noviny, 43 (290), 9 jun 1935, str. 9.
10
Sve e da urade ive maine. ovek e da radi samo ono to voli. ivee
samo da bi se usavravao." Karel apek, R.U.R. Rossum's Universal Robots, Mostovi,
god. , oktobardecembar 1973, sveska 4 (16), str. 11. Vizija preobraenog ovean-
stva, koju obrazlae upravnik fabrike Domin, predviajui da e se zahvaqujui ro-
botskom radu za desetak godina proizvodwa dobara potrebnih oveku toliko poveati
da e sve postati praktino besplatno, od poetka u sebi sadri problematine
aspekte koji upuuju na greh gordosti (ponovno) uzdizawe oveka do nivoa Stvori-
teqa. Na opomenu staroga arhitekte Alkvista da je to suvie nalik na Raj, te da je
bilo odreenih vrlina u slubi, poniznosti, naporu i umoru, Domin odgovara va-
trenim govorom o preobraaju sveta u kome e ovek biti slobodan i uzvien, nee
biti potiwen ni drugim qudima ni materiji, nee biti maina ni sredstvo za
proizvodwu ve Gospod stvarawa".
ski rod. Sa narastawem automatizacije u svim vidovima ivota o-
veanstvo prolazi kroz razdobqe smawene plodnosti, da bi potom
dolo i do ustanka robota u kome su qudi istrebqeni praktino do
posledweg.
Ilieva je projekcija budunosti pritom u mnogome ira od
one kod apeka (uz dosledno sproveden odnos svojtu, koji je is-
kquiva tema R.U.R.-a, u Posle milijon godina su tu i teme susreta sa
nezemaqskim civilizacijama, svemirskih putovawa i planetarne ko-
lonizacije, itd.), ali i izaziva odreene nedoumice u pogledu vero-
vatnoe modelovanog sveta, dok je apekova vizija budueg sveta raz-
raena do detaqa i ne pokazuje oigledne strukturne slabosti.
Karakterizacija i meuodnosi likova
Nekoliko mesta u obe drame posveeno je razgovorima o priro-
di i poreklu aktera. Kod Ilia novi qudi ne govore istim jezikom
kao stara qudska rasa, razlikuju se po dugovenosti, drutvo im je
korenito drugaije organizovano (npr. brane veze ugovaraju se na
odreeno, mada i daqe veoma dugo vreme 500 godina a supru-
nici se potom mogu mewati). Nauna i tehnika znawa i moguno-
sti neuporedivo su napredniji od bilo ega poznatog u staroj civi-
lizaciji (svemirska putovawa kraeg dometa su uobiajena, a prati
ih naseqavawe planeta prekobrojnim stanovnitvom Zemqe; astro-
nomska nauka omoguava predviawe nastanka i nestanaka nebeskih
tela, koje e pomoi da se celokupna civilizacija Duhosveta izme-
sti u drugi kraj svemira kada doe do hlaewa Zemqe).
11
Takoe, no-
vi gospodari planete potpuno su osloboeni tereta emocija.
Ovako karakterisani pripadnici budueg vieg soja na stare
qude i potencijalne pretke gledaju kao na neto naprednije ivo-
tiwe, tanije kao na izvesnu vrstu majmuna sa naunim imenom ho-
mo sapiens", koja je dodue pojavom u mnogome nalik na Duhosvet.
Tehnika dostignua oveka u opisu lanova Duhosveta svode se na
pravqewe sporih transportnih naprava od gvoa, odnosno letili-
ca koje nisu mogle da odvedu putnike ak ni do meseeve sfere, bu-
dui da bi se tamo uguili.
Osobine oveka" vide se kao zbir osobina svih ivotiwa,
to se uzima kao dokaz da je s wima u nerazdvojnom srodstvu (po
hrani slian hijenama i volovima jer su mu ishranu inile leine
poubijanih ivotiwa odnosno trava; po dugakoj dlaci na licu na-
144
11
Opet, novo oveanstvo samo je jedna od rasa kojima je nastawen Iliev svet
pored Zemqana svemirsku populaciju ine i Marsovci i, pre svih, Merkurovci,
imaju bitnu ulogu u zapletu komada.
lik je na medveda; po nainu sporazumevawa, mumlawem koje se nazi-
va govor", podsea na kretawe papagaja toga vremena).
Budui da qudi duhosveta smatraju da ovek po umu nije daleko
odmakao od ostalih ivotiwa, doivqavaju ga kao divqanijeg i kr-
voednijeg od wih osim toga to su ubijali ivotiwe za svoju
ishranu, stari qudi su se sporadino i meusobno klali, i tako do-
datno prekraivali ionako kratak ivotni vek. To je i razlog za-
to su sauvana samo dva qudska primerka. Sa druge strane, preo-
stale ivotiwe" imaju osobinu da naue i govor novih qudi, du-
ho-zbor", i da koliko-toliko ravnopravno razmene svoje misli i
oseawa sa viim biima.
U apekovoj drami striktno je re o odnosu prema vetakim"
qudima robotima odnosno pre androidima, koje je na prvi pogled
nemogue razlikovati od pravih" qudi.
12
Roboti se uzgajaju od ve-
takih tkiva sa iskquivom namerom da budu to efikasnija i
jevtinija radna snaga, koja e u potpunosti odmeniti qudski rad. Po
izgledu su potpuno istovetni i poseduju inteligenciju i svest, ali
su wihove mentalne funkcije ipak na niem stepenu razvoja od
qudskih, budui da nemaju samosvest, oseawa niti nagon za samoo-
drawem, nedostaje im senzacija bola i strah od smrti. Jedini trag
dui koji se moe primetiti jeste povremeni robotski gr" vr-
sta napada tokom koga robot baca sve to nosi, ili pak razbija
stvari oko sebe, potom ostaje nepomian i krgue zubima sa penom
na ustima. Nakon toga, postaje neupotrebqiv i aqe se na unitewe.
Radwa
Zaplet oba ostvarewa poiva upravo na problemu odnosa pojav-
no slinih ali sutinski veoma udaqenih oblika (stepena u razvi-
u) qudske vrste. Kod Ilia susretom novih" qudi, Merkurovaca
te posledwih qudi otpoiwe niz dogaaja sa trostrukom motivaci-
jom: sa jedne strane pripadnici Duhosveta ele da dokau ili opo-
vrgnu tezu o qudima kao svojim precima, sa druge strane Merkurov-
ci, beskrupulozni kolekcionari retkih ivotiwa, bacaju oko na
posledwe primerke qudi na Zemqi; na kraju, mlai od zarobqenih
qudi, Danijel, koji je, ne znajui ni ko je ni ta je ona, jednom
145
12
Sami apekovi qudski likovi sa svoje strane predstavqaju znakove" ili
simbole ireg znaewa. apek je imena i prezimena svojih likova izveo iz glavnih
evropskih jezika u eqi da i time naglasi kako rukovodei tim fabrike R.U.R pred-
stavqa posledwe predstavnike qudske civilizacije. Tako je prezime Domin izvedeno
od latinskog dominus" (gospodar), Fabri od latinske rei faber" (onaj koji radi,
obrauje), prezime Gal je izvedeno od imena sredwovekovnog grkog lekara (Galenos
iz Pergama), Busman od engleske rei businessman", Alquist od panske rei el qui-
sto" (omiqeni) itd." A. Korda Petrovi, Recepcija dela Karla apeka u srpskoj kultu-
ri, str. 13. Slino je i sa naunicima, Rosumom (Razumom") starijim i mlaim.
prilikom ve video Svetlanu i zaqubio se u wu, nastoji da je po
svaku cenu pridobije za sebe.
13
Ovakav zaplet dovodi do brojnih tragikominih situacija, gde
Danijel pokuava da navede Svetlanu da shvati i iskusi ne samo
qubav ve i druge emocije, Biqan, Zorka i Lagan, poslanici sa
Merkura, upiwu se da otmu Danijela i Natana i odvedu ih na mati-
nu planetu, ive ili preparirane, a Svetlana da dresira Danijela,
sauva ga od lovokradica i ispuni svoju naunu misiju. Nastojawa
likova, meutim, nisu plodonosna niko ne uspeva u svojoj nameri
sve do trenutka kada se Danijel, slomqena srca i reen da prekine
poniewe, ubija, a za wim i Natan.
I kod apeka nerazumevawe meu akterima/vrstama dovodi do
posledica koje su direktno suprotne namerama sadranim u pojedi-
nanim akcijama dobre voqe, i potom do potpune propasti civili-
zacije. Dogaaji dobijaju sudbonosni tok u trenucima u kojima se
udovoqava zahtevima supruge direktora fabrike robota, Helene, koja
eli dobro i ravnopravnost meu vrstama, ali zapravo svojim po-
stupcima nekoliko puta iz temeqa ugroava wihovo postojawe. Ona
najpre isposluje da se robotima da dua, odnosno da se posle ro-
botskog" epileptinog napada potedi ivot Radijusu, najpametni-
jem meu svim robotima, i verovatno najinteligentnijem biu uop-
te. Ovaj, meutim, odbacuje opciju pomirewa i koegzistencije i,
obrnuvi premise trenutnog stawa stvari, iskazuje visok stepen
voqe za mo i eqe za dominacijom; na kraju i lino predvodi op-
tu pobunu robota koja e sa lica zemqe zbrisati oveanstvo. He-
lenina posledwa pogrena odluka vezana je za spaqivawe papira sa
uputstvom za proizvodwu robota, osnovnim argumentom u potenci-
jalnim pregovorima o prestanku neprijateqstava i zalogom opstanka
obeju vrsta. Roboti nemaju razloga da potede qude, no, budui ne-
sposobni da se bez wih reprodukuju, paradoksalno dele usud ove-
anstva i nestaju.
14
146
13
Posledwe qude na Zemqi oca Natana i sina Danijela, koji se, borei se
sa zverima za hranu naoruani lukovima i strelama, skrivaju po praumskim pei-
nama na mestu gde je nekada bio Pariz hvataju pripadnici Duho-sveta", razvije-
nijeg ovekolikog soja. Nakon to ih vrhunski naunik, Zoran, godinu dana dri u
zatoenitvu i ui ih govoru novih qudi, on ih poklawa Svetlani, sa obavezom da
ona dovri pripitomqavawe, i da, prouavajui Natana i Danijela, moda razrei
tajnu porekla sopstvene vrste. Predaji poklona prisustvuju i trea vrsta Merkurov-
ci, strasni sakupqai retkih ivotiwa, koji pak po svaku cenu ele qude za sebe.
14
To ipak ne znai i kraj svih bia na Zemqi: evolucijskim deus ex machina
skokom posledwi roboti, Primus i Helena, opstaju, razvijaju pun emocionalni spek-
tar, pokazuju spremnost na rtvovawe za drugog i sposobnost da vole, i dobijaju mo-
gunost prokreacije.
Idejno-filosofske pretpostavke:
uticaj nauno-tehnolokog razvoja na razum i emocije
Obe drame tematizuju odreena pitawa koja se doivqavaju kao
bitna za aktuelni civilizacijski trenutak. Pre svega, to je problem
nekontrolisanog razvoja nauke i tehnike uz potpuno zanemarivawe
religioznih, filosofskih i socijalnih aspekata takvog razvoja, kao
i pogubne posledice koje radikalno sprovedeno naelo efikasnosti
ima na strukturu i sudbinu drutva. Na nivou pojedinca ovakva ne-
ravnotea odgovara odluujuoj prevlasti (raz)uma nad emocijama,
pa i vanoj ulozi koju likovi naunika imaju u obe drame. Kod Ili-
a su stanovnici Duhosveta prevashodno okrenuti trezvenom (zdra-
vo)razumskom i sistematskom odnosu prema (prouavanoj) stvarno-
sti, i nemaju nikakav drugi ciq osim saznajnog da opiu i shva-
te opisano. Opet, stie se utisak da ih nedostatak empatije liava
bitne mogunosti ne-diskurzivnog doivqaja stvarnosti, to wi-
hov ciq ini neostvarivim, wihovo znawe nepotpunim, a wihov
nadmoni poloaj i stav problematinim, neautentinim pa done-
kle i kominim.
apekovi naunici-pronalazai i ineweri u R.U.R.-u unose u
svoju intelektualnu potragu momenat strasti, bilo da je on sadran
u eqi da se ponovi trenutak prvobitnog stvarawa ivota, bilo u
nastojawu da se ostvari opte blagostawe na Zemqi. Sa druge stra-
ne, ni kod Ilia ni kod apeka nedostatak razuma nije prikazan u
povoqnom svetlu, kao to se, sa druge strane, ni emocionalnost au-
tomatski ne izjednaava sa pozitivnim vrednostima oseawa se
vide kao neizostavan sastojak ovekove due, i bez wih on nije pot-
pun; opet, ukoliko nisu uravnoteene i dovedene u sklad sa ostalim
psihikim silama, emocije po pravilu dobijaju ruiteqsku snagu.
ovekova nerazumna priroda dovela je do samounitewa vrste, do-
znaje se iz podrobnog opisa osobina koje qude razlikuju od ivoti-
wa, a praktino ih ine gorim od wih. Danijelova slepa i bezu-
slovna strast prema Svetlani vodi ga do samoubistva, a kada mu se
pridrui i Natan, to konkretno znai i konaan nestanak qudskog
roda. Neodoqivi kolekcionarski nagon kod Merkurovaca dovodi do
krewa zakonskih normi i do toga da ne prezaju ni od zloina/ubi-
stva kako bi se dokopali eqenih primeraka. Saoseawe sa umetnim
biima i milosre kod apekove Helene uzrokuju davawe viih in-
telektualnih i emocionalnih funkcija robotima i pokreta su do-
gaaja koji neposredno vode ka propasti sveta.
Kwievna tradicija: anrovi ozbiqno-smenog
Dramski oblikujui budunost oveanstva, i Ili i apek ko-
riste priliku da se kritiki osvrnu na pretpostavke aktuelne ci-
147
vilizacije pre svega na temeqne osobine ovekovog psihikog i
socijalnog ustrojstva, koje u sebi sadre klice neminovnog (sa-
mo)unitewa. Sagledavawe aktuelnog drutvenog poretka u svetlu
potencijalnog socijalnog modela praeno je matovitim sieom,
bogatim izuzetnim situacijama u kojima dogaaji neprestano prizi-
vaju i razmatrawe sutinskih filosofskih problema. Teme kao to
su posledice planetarne katastrofe, praktina primena temeqenih
naunih otkria, zloupotrebe tehnologije, potpune nesposobnosti
razliitih vrsta da nau zajedniki jezik i ostvare koegzistenciju
u ciqu zajednikog preivqavawa, sve to nagoni aktere drame na
otvoreno razmiqawe; budui proirena na sudbinu sveta, izloe-
na pitawa prestaju da budu vana samo za pojedinca i postaju do-
slovno univerzalna i egzistencijalna. Uz to, i pored krajwe ozbiq-
nih problema i dogaaja koje obrauju, oba dela su eksplicitno
oznaena kao komina, Ilieva drama kao tragikomedija u tri ina
s prologom", apekova kao kolektivna drama sa kominim prolo-
gom i tri ina".
Nije stoga udno to svojim osobinama i Ilievo i apekovo
delo prizivaju naslee menipske satire, odnosno rableovsko-svif-
tovsko-xojsovske linije anrova ozbiqno-smenog.
15
Seui u da-
leku prolost, ali i budunost, menipska kwievnost tei prika-
zivawu izuzetnih situacija, ne radi wih samih ve radi stvarawa
pogodnog okruewa za traewe, provocirawe i proveravawe istine,
tokom ega se uvode fundamentalni filosofski problemi (anr
konanih pitawa").
Menipeja se, u duhu bahtinovskog viewa, odlikuje pre svega
organskim spojem slobodne fantastike, simbolike, i, ponekad, mi-
stiko-religioznog elementa sa ekstremnim i grubim naturalizmom
drutvenog podzemqa; eksperimentalnom fantastikom, kombinova-
nom sa neobinim takama gledita; prikazivawem ekscesnih, ne-
normalnih moralno-psihikih ovekovih stawa (ludilo, razdvajawe
linosti, neobuzdano matawe, neobini snovi, nekontrolisane
strasti, samoubistva); naruavawem drutvenih i govornih kon-
vencija kroz scene skandala, ekscentrinog ponaawa, neumesne
govore i ispade; otrim kontrastima i oksimoronskim spojevima,
naglim prelazima i promenama smewivawem uzvienog i pri-
zemnog, uzleta i padova, neoekivanim zbliavawem udaqenog i raz-
dvojenog; na kraju, i elementima socijalne utopije, esto povezanim
sa aktuelnim urnalistikim, publicistikim ili feqtonisti-
148
15
Zaetnik te tradicije, i esto u literaturi prvi pretea naunofantastine
kwievnosti, jeste Lukijan iz Samosate sa Ikaromenipom odnosno Istinitim pria-
ma (Lukijan se esto razmatra i kao punopravni SF autor uporedi npr. tekst S. C.
Fredericksa Lucian's True History as SF, u: SF Studies, # 8 = Volume 3, Part 1 = March
1976, odnosno skoriju studiju Aristoula Georgiadou, David H Larmour Lucian's Science
Fiction Novel True Histories, Brill Academic Publishers, 1998).
kim tonom, koji od we ini svojevrstan piev dnevnik" u kome se
reaguje na opti duh i tendencije vremena u kome pisac ivi. Ta-
koe, menipska satira odlikuje se jo i pojaanim prisustvom (mada
nejednako zastupqenim) elemenata kominog, iste komike pa sve do
parodije i samoparodije i satirino usmerenog smeha.
Ovako opisani, izloeni motivski kompleksi menipske satire
nali su svoju prirodnu sredinu u SF anru, pre svega u wegovim
dramskim prvencima. U ii i Ilievog i apekovog interesova-
wa upravo su najkritiniji od svih trenutaka. U Posle milijon godi-
na to je hvatawe posledwih qudi, neka vrsta trogube opklade/zaveto-
vawa aktera, na kraju i nestajawe qudskog soja samoubistvom dvojice
posledwih primeraka. Kod apeka su izdvojeni trenuci upoznavawa
Helene i upravnika Domina i wihovo zaqubqivawe; Helenini po-
tezi koji dovode do propasti oduevqavawe" robota, unitava-
we formule proizvodnog procesa, no, uz blagoslov posledweg ove-
ka na zemqi, Alkvista, i zaiwawe nove vrste koja ima priliku da
nasledi osobine oba iezla soja i ispravi wihove greke.
Svi ovi momenti propraeni su filosofskim" razgovorima
koji se odnose na teme bitne za odvijawe radwe i wome pokrenuta
pitawa; zahvaqujui specifinim osobinama zapleta ali i kwi-
evne tradicije/anra u kome se oblikuju, oni, meutim, ne deluju
umetnuto, suvoparno i didaktiki, ve ine deo organske i ive
umetnike celine.
Okrenutost ka budunosti
Neposredno uestvujui u stvarawu jedne nove kwievne pojave,
i to za wu u sasvim izuzetnoj, dramskoj, formi, Ili i apek na
paradoksalan nain odgovaraju na poetno izloenu Brusovqevu upi-
tanost o izgledu mogueg susreta umetnosti, filosofije i nauke no-
voga vremena;
16
oni, naime, pruaju primer kako se pisci koji ele
da piu o budunosti mogu, tematizujui tekua nauna i filosof-
ska pitawa, zapravo okrenuti u prolost, da bi u genolokom pam-
ewu kwievnosti pronali i aktualizovali odgovarajue forme.
(Filosofski) dijalog i drama iz anrova ozbiqno-smenog tako se
149
16
Ali taj san o umetniku budunosti je jo tako daleko od ostvarewa da ne
moemo ni da zamislimo u kakvim e se formama on oteloviti. Ne moemo da zami-
slimo kakve e biti drame koje e pisati dramski pisac budunosti, koji e vladati
talentom ekspira i poput wega stajati na nivou svoga veka. Tako smo davno pogubi-
li vezu izmeu umetnosti i nauke (naravno pod uticajem pogrene ideje da one pro-
tivuree jedna drugoj), odavno nismo meu nama videli oveka u kome bi harmonino
usklaen bio snaan analitiki um i smela umetnika sinteza, te tako, o tim obla-
stima, otvorenim za umetnost budunosti i wenu dramu, moemo samo da nagaamo."
Valerij Brjusov, Teatar budunosti" Teorija drame H i HH vek, priredio Vladi-
mir Stamenkovi, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 1985, str. 656.
nameu kao najpogodniji oblik za izraavawe visokoapstraktne i
naizgled korenito nove sadrine, podseajui time da su mnogo-
brojni motivski sastojci onoga to e dobiti oblik moderne nau-
ne fantastike ve proiveli dugoveku tradiciju u evropskoj kultu-
ri, i da je kvalitativno novu pojavu zapravo doneo wihov naroiti
spoj u odreenom civilizacijskom trenutku. Teme utopije, odnosa
svojtu, (nekontrolisanog) razvoja nauke i tehnologije, kraja sveta
i propasti oveanstva, uobliene kroz dijaloku razmenu idejnih
koncepata i radwu koja obuhvata tragi-komine meuqudske odnose
(tj. odnose meu likovima), u naunofantastinoj drami spajaju se u
ubedqivu umetniku celinu koja predstavqa istinski i nezaobila-
zni slovenski doprinos kako nastanku SF anra tako i svetskoj
kwievnosti.
17
KORIENA LITERATURA
Georgiadou, Aristoula, Larmour David H.: Lucian's Science Fiction Novel True Histo-
ries, Brill Academic Publishers, 1998.
Sf: the Other Side of Realism: Essays on Modern Fantasy and Science Fiction, ed.
Thomas D. Clareson (Bowling Green, OH: Bowling Green State University Popular Press,
1971).
Staging the Impossible: The Fantastic Mode in Modern Drama. Ed by Patrick D.
Murphy. Greenwood Press, Westport, CT, 1992.
The Encyclopedia of Science Fiction, Edited by John Clute and Peter Nicholls, Contri-
buting editor Brian Stableford. Orbit, London, 1999.
Ili, Dragutin: Izabrane drame, Nolit, Beograd, 1987.
Jovi, Bojan: Raawe anra. Poeci srpske nauno-fantastine kwievnosti,
Institut za kwievnost i umetnost, Beograd, 2006.
Petrovi, Aleksandra Korda: Od Recepcija dela Karla apeka u srpskoj kulturi,
doktorska disertacija, Beograd, 2002.
Petrovi, Aleksandra Korda: Od robota do insekata. Recepcija dramskog dela
Karla apeka u srpskoj kulturi, Zadubina Andrejevi, Beograd 2006.
Suvin, Darko: Od Lukijana do Luwika, Epoha, Zagreb, 1965.
Teorija drame H i HH vek, priredio Vladimir Stamenkovi, Univerzitet
umetnosti u Beogradu, Beograd, 1985, str. 656.
apek, Karel: R.U.R. Rossum's Universal Robots, Kolektivna drama sa uvodnom
komedijom i 3 ina, Mostovi, god. , oktobardecembar 1973, sveska 4 (16).
150
17
Iako ni u slovenskim ni u drugim kwievnostima nema neposrednih nasta-
vqaa ija bi dramska ostvarewa predstavqala bitne trenutke u daqem anrovskom
razvoju (SF drama Pobuna maina A. N. Tolstoja iz 1924. nastala je bliskim ugleda-
wem na R.U.R. i predstavqa zanimqivo ali i ne toliko umetniki uspelo itawe a-
pekove osnovne problematike u ideoloko-klasnom kquu vidi npr. William E.
Harkins, Karel Capek's R. U. R. and A. N. Tolstoj's Revolt of the Machines" The Slavic
and East European Journal, Vol 4, No. 4, (Winter 1960), str. 312318) uticaj poetike
anrova ozbiqno-smene kwievnosti u SF stvarawu osea se kod mnogih znaajnih
autora slovenskim kwievnostima od Brjusova, A. A. Bogdanova do S. Lema. Lemova
Kiberijada tu moda predstavqa i najupeatqiviji primer).
Bon ovi
NAUNO-FANTASTIESKA PESA SLAVNSKI VKLAD
V VOZNIKNOVENIE ANRA I MIROVUY LITERATURU
Rezyme
Dl vhodeni slavnskih avtorov konca HH i naala HH vv. (D. Ili, L. Ko-
mari, M. Milenkovi, V. Brysov, A. A. Bogdanov, P. Krat, V. Vinnienko, K. a-
pek) v tvoreskie teeni, kotore priveli k formirovaniy nauno fantastiki
kak otdelnogo anra, harakterno ne tolko aktivnoe uastie v processe formirova-
ni nauno fantastiki, no i ih suestvenn vklad v ee razvitie. Znaenie proiz-
vedeni slavnskih pisatele dl vozniknoveni i razviti NF provlets pre-
de vsego na pole literaturno genologii: v rasirenii ramok literaturnh form,
v kotorh mono modelirovat nauno-fantastieski mir, a krome togo v razvitii
tem i motivov. Pes Million let spust" Dragutina Ilia (1889) i Rossumovskie
Universalne Robot" Karela apeka (1920) predstavlyt neprehodie moment v
razvitii anra perva, s toki zreni vvedeni dramatiesko form v naunuy
fantastiku (Million let spust" perva NF pesa v mirovo literature), vtora
s toki zreni formirovani motiva robota-androida i tematiesko novizn (izo-
braenie otnoeni eloveesko civilizacii i mira ne-eloveeskih, iskusstven-
nh, elovekopodobnh suestv).
V rabote detalno rassmatrivayts originalne, kak formalne, tak i so-
deratelne, kaestva pes Ilia i apeka. Obraaets vnimanie na semantie-
skuy slonost teksta, na poderknutoe vnimanie, posvennoe vozmonm disto-
pieskim (antiutopieskim) tendencim v razvitii eloveeskogo obestva, akcen-
tirovannoe nedoverie k roli nauki i tehniki v buduem lyde, a take na razvitie
otnoeni svo-uo sposobom, specifinm dl NF. Dalee rassmatrivayts
raznoobrazne tradicii v evropeskih literaturah, kotore podgotovili povle-
nie serezno-smeno literatur, osobo poderkivaets to, to nauna fantastika
opiraets na ee opt (oba proizvedeni ksplicitno opredelen kak komieskie:
pesa Ilia kak tragikomedi v treh destvih s prologom", pesa apeka kak kol-
lektivna pesa s komieskim prologom i trem destvimi"), pri tom okazva-
ets, to kaestva anrov, tradicionno svzanh s karnavalno literaturo, vl-
yts horoim ishodnm punktom dl analiza. Na osnove takogo rassmotreni for-
muliruets vozmon otvet na vopros, poemu takie literaturne svostva povi-
lis imenno u slavnskih avtorov, i poemu u drugih pisatele slavnskogo kruga
mono nati pohoie kaestva.
151