FENOMENOLOGIJA:

- Huserlova fenomenologija zaela se u vreme krize subjektivizma i iracionalizma (kraj

XIX i poetak XX veka). Fenomenologija je razmiljala, oslanjala se i borila protiv
psihologizma, pragmatizma, protiv jednog razdoblja zapadne misli. Ona je najpre bila a i
ostaje razmatranje saznanja, saznanje saznanja.
- Ona je filozofija XX veka koja nastoji da povrati ovom veku njegovu naunu misiju,
stvarajui, po cenu novih napora, uslove za njegovu nauku. Ona zna da se saznanje
ovaplouje u konkretnoj ili empirijskoj nauci, ali ona eli da sazna ta predstavlja
oslonac tog naunog saznanja.
- Izraz oznaava izuavanje fenomena, tj onoga to se pojavljuje u svesti, onoga to je
dato. Treba prouiti tu datost, prouiti samu stvar koja se opaa, na koju se misli, o
kojoj se govori, a da se pritom izbegne stvaranje hipoteze kako o odnosu koji povezuje
fenomen sa biem iji to fenomen i jeste, tako i o odnosu koji fenomen sjedinjuje sa Ja za
koje on predstavlja fenomen.
- Uvek postoji neto prerefleksivno, nereflektovano, prepredikativno, na koje se oslanja
refleksija, kao i nauka, to ona veto prikriva svaki put kada eli da orvdasamu sebe.
Time postaju shvatljiva dva lica fenomenologije: ogromno poverenje u nauku podstie
voljuda se vrstosagrade putevikojivode ka noj, d b se celo njeno zanjeuinio stablim i da
bi se onemoguila neka nova kriza. Ali da bi se sproveo ovaj zahvat, treba se udaljiti od
same nauke i uroniti u ono u ta ona nevino uranja. Huserl se racionlistkom voljom
upuuje u ono preracionalno.