ORIGINALNI NAUNI RAD

UDC 821.111(73) Le Guin Ursula K. 001.97:39

Ljiljana Gavrilovi

Vodi> iz Qmelasa:
akciona antropologija u glazuri od >uda
Apstrakt: Knjievni rad Ursule Legvin, autorke naune fantastike,
povezan je sa antropologijom, kako teorijskom, tako i praktinom,
na vie naina. Njen ivot, obrazovanje, knjievna produkcija i recepcija njenih dela ine celinu, viestruko povezanu sa antropologijom sa jedne, i promenama u savremenom svetu, sa druge strane.
Njeno delo je, zahvaljujui ogromnoj popularnosti, u velikoj meri
doprinelo usvajanju nekih primarno antropolokih teza u najiroj (ne
samo amerikoj) populaciji i time bitno uticalo na promenu javnog
diskursa na oblikovanje savremene idealne slike sveta.
Klju>ne re>i: Ursula Legvin, rasizam, feminizam, nauna fantastika, antropologija

On je bio samo jedan ovek. Sudbina jednog oveka nema znaaja.

Ako ona nema, ta ima?
"Rokanonov svet"
Mesto na koje idu jo tee je zamislivo za veinu nas od grada sree. Ja uopte nisam
u stanju da ga opiem. Mogue je da ono i ne postoji. Ali oni izgleda znaju kuda idu,
oni to odlaze iz Omelasa.
"Dvanaest etvrti vetra: Oni to odlaze iz Omelasa"

Ursula Legvin, ve decenijama jedna od najznaajnijih knjievnica nauno-fantastinog anra, odnosno anra u koji se danas osim naune fantastike
svrstava i (epska) fantastika i horor,1 za antropologa je zanimljiva na vie razliitih nivoa. Generalno gledano, kako kae Bojan iki:
1

Danas teoretiari u okvire istog anra (SF/F/H) smetaju literaturu, filmove, televizijske filmove i serije, stripove i kompjuterske igre koje su ranije razvrstavali u tri razliita anra. Ta podela, odnosno postavljanje vrste granice prema anrovskom-kao-nierangiranom delu u odnosu na ono to se smatra glavnim (pretpostavljeno umetnikim =
vrednim) tokom, najupadljivije je u okviru literature, to proizilazi iz istorije medija.
Film je nova grana umetnosti, strip do druge polovine 20. veka uopte nije bio smatran
umetnou, televizija je i dalje definisana prevashodno kao segment popularne kulture,


   .. . 3. .2 (2008)

90

LJILJANA GAVRILOVI

"da bi zakljuci u vezi onoga ta se istrauje imali ikakvog smisla, predmet istraivanja mora biti od vrste stvari koje konotiramo u strunom govoru kao deljene, ili zajednike. Komunikacija koja je proizvod onoga to smatramo knjievnou, recimo, zadovoljava taj uslov na dva naina. Na prvom mestu, takvom je prouavamo, polazei od
pretpostavke da postoje odre`eni komunikativni resursi za iju upotrebu autor i recipijenti moraju posedovati odgovarajuu kompetenciju, ali i deliti je. Ono to je bitnije,
me`utim, jeste da stvaralaki akt koji e iznedriti tu komunikaciju poiva, zapravo, na
pretpostavci o postojanju zajednikih komunikativnih resursa..." (6+/ 2006: 41)

Me`utim, pored samog teksta njenih dela, koji kao i dela drugih autora
koja teoretiari i\ili itaoci svrstavaju u ovaj anr nesumnjivo ispunjava ove
polazne uslove, te je tako zanimljiv za antropoloko ispitivanje, rad Ursule
Legvin je s antropologijom, kako teorijskom, tako i praktinom, povezana na
vie naina. Njen ivot, obrazovanje, knjievna produkcija i recepcija njenih
dela ine celinu, viestruko povezanu s antropologijom s jedne, i promenama
u savremenom svetu, s druge strane. Njeno delo je, zahvaljujui ogromnoj popularnosti, u velikoj meri doprinelo usvajanju nekih primarno antropolokih
teza u najiroj (ne samo amerikoj) populaciji i time bitno uticalo na promenu
javnog diskursa na oblikovanje savremene idealne slike sveta, kao mesta u
kome bi svi ljudi (bez obzira na rasu, kulturu, religijska uverenja, pol i sve
ostale razlike) trebalo da budu ravnopravni, jer su deo opte-ljudske zajednice,
kao i na shvatanje da je komunikacija/dijalog jedini nain uspostavljanja mostova preko realnih i/ili izmiljenih razlika me`u njima.

injenice
Ursula Legvin je ro`ena 1929. godine, u Berkliju (Kalifornija), kao etvrto
dete, a jedina ki, u porodici Alfreda i Teodore Kreber, kojima je oboma to bio
dok literatura u okviru nae civilizacije bazirane na pismu/pismenosti ima dovoljno
dugu tradiciju da je teorija uspela da izgradi vrste kategorijalne okvire onoga to se
smatra umetnou, odnosno vrednim kulturnim proizvodom. No, sama Ursula Legvin,
iako ne odbija da bude shvatana kao anrovski (= drugorazredni) pisac, kako su to radili
drugi veliki SF autori Robert Silverberg ili Kurt Vonegat, ne eli da prihvati bilo kakvu kategorizaciju koja ograniava stvaralatvo: "Definicije su za gramatiku, ne za literaturu, (...) a kutije su za kosti" (Le Guin 1979/1993) i, na drugom mestu: "Ne prihvatam presudu da korienjem slika i metafora s drugih svetova, korienjem putovanja
kroz kosmos, budunosti i izmiljenih tehnologija, drutava i bia, nauna fantastika bei od relevantnosti za ljude, za nas, nae ivote. Te slike i metafore, ako ih koristi ozbiljan pisac, jesu slike i metafore naih ivota, to su legitimni romansijerski, simboliki
naini da se kae ono to se ni na koji drugi nain ne bi moglo rei o nama, o naem postojanju, o onome to odabiramo ovde i sad. Nauna fantastika proiruje to 'ovde' i to
'sad'" (Ribar unutranjeg mora: Uvod).


   .. . 3. .2 (2008)

DELO URSULE LEGVIN......

91

drugi brak (lfred Kreber je usvojio dva sina iz Teodorinog prethodnog braka).
Studirala je francuski jezik i knjievnost na Berkliju, Kolumbiji i u Parizu. Udala se za istoriara arla Legvina. Ima troje dece. ivi u Portlandu, Oregon.
Prvu priu objavila je 1962. godine,2 iako se pisanjem bavila od detinjstva.
Tokom pedesetih godina napisala je pet romana, koji po njenom sudu nisu bili
"ni nauno-fantastini, ni fantastini, ali ni realistini" (ivkovi 1T8[: 1Z), i
koje nijedan izdava nije hteo da tampa, najverovatnije upravo zbog ove anrovske neodre`enosti (ona je tada bila potpuno nepoznat autor, a nemogunost
da se romani smeste u bilo koju od jasnih kategorija nije obeavala uspenu
prodaju). Iako je to shvatala kao svojevrsnu cenzuru, karakteristinu za izdavaku politiku u SAD,3 ona se okrenula anru koji je, kao italac, volela od detinjstva naunoj-fantastici. Kasnije je sama objanjavala: "(m)oji prvi pokuaji da
piem naunu fantastiku bili su motivisani sasvim odre`enom eljom da budem
publikovana: nije postojalo nita vie ni manje od toga" (ivkovi 1T8[: 1Z-13).
Ipak, kako je njeno poznavanje nauke (odnosno onoga to se u anglo-amerikoj kulturi podrazumeva pod sciences dakle: prirodne nauke) bilo relativno ogranieno, njen logian izbor je bila svojevrsna antropologizacija anra,
obraanje panje na ljude koji "ive u svemiru onakvom kakvim ga vidi moderna nauka i u svetu izmenjenom modernom tehnologijom" (Legvin 1984), a
ne na samu nauku/tehnologiju.4 Tako je nastao ciklus pria i romana o hainZapravo, pre toga je 1961. objavila priu za koju nije dobila honorar, pa se u
amerikim bibliografijama kao prva pojavljuje prva prodata pria, to, kako Zoran
ivkovi kae "vrlo dobro ilustruje u kojoj je meri komercijalni vid stvaralatva preovla`ujui u amerikom izdavakom establimentu" (ivkovi 1T8[: 1Q).
3
Govorei nekoliko godina kasnije o pitanjema cenzure u SAD, ona kae: "Ono
to utie na svakoga pisca, svaku knjigu izdatu u SAD, jeste cenzura trita. Mi nismo
totalitarna drava; i dalje smo demokratska zemlja i to ne samo po imenu ali demokratija je kapitalistika, korporacijska. Naa vrsta cenzure proistie iz prirode naega
sistema. Nai cenzori su idoli teita. Zato je naa cenzura fluidna i promenljiva. Teko ju je definisati. Zabrana se vri a ovek je nije ni svestan; ona se odigrava van njegovog vidnog polja. Mi nemamo danova da nam kae: 'Ne smete kritikovati vladu,
ne smete pisati o tekim stvarima. Morate da piete o hrabrim vojnicima Otadbine i
srenim radnicima na hidroelektranama. Morate biti socijalistiki realisti i morate se
smeiti.' Nema takvih nare`enja, nema apsolutnih normi, bilo pozitivnih bilo negativnih. Jedina norma koja vlada na tritu je: Hoe li se prodati? A ta norma je vrlo irok
i promenljiv pojam... Istinska novost, istinska originalnost je sumnjiva. Sve dok ona
nije tek neto ve poznato a prepravljeno, ili neto eksperimentalno po formi, ali nesumnjivo trivijalnog ili cininog znaenja, nesigurna je. A mora biti sigurna. Ne sme
promeniti potroaa.X (% 1973/2007)
4
Pretpostavljeni nauni pronalasci koji razlikuju hainski svemir od naeg su: ANSIBL sprava koja omoguuje trenutnu direktnu komunikaciju izme`u svetova, bez
obzira na njihovu razdaljinu (otkrie ANSIBL-a pripisala je eveku, glavnom junaku
iz +oveka praznih aka), NAFAL brodovi svemirski brodovi koji se kreu gotovo
2


   .. . 3. . 2 (2008)

92

LJILJANA GAVRILOVI

skom svemiru, koji e joj doneti svetsku slavu.5 Njeni romani, pre svega Leva
ruka tame, +ovek praznih aka, ali i ciklus pria i romana o Zemljomorju,6
koji se kategorie kao ista/epska fantastika, prodati su u milionskim tiraima
na engleskom govornom podruju i prevo`eni na veliki broj drugih jezika,
ukljuujui moderni hebrejski, korejski i turski jezik.
Upravo ta ogromna popularnost knjievnice koja je pisala naunu fantastiku
u vreme kada su tim poljem dominirali iskljuivo mukarci,7 a iji su se romani
pri tom bavili ljudima i me`uljudskim odnosima, a ne naukom i tehnologijom,
stvorlili su od nje zaetnika novih odnosa unutar i povodom anra. Naime, njoj
je upravo izmetenost u okvire anra davala slobodu da govori o stvarima koje
nisu popularne, da u naizgled izmatanim/nemoguim okvirima stvara odnose koji u tadanjem amerikom drutvu (a ni u drugima) nisu bile ni uobiajene ni eljene (kao to je rasna ravnopravnost ili polna/rodna neodre`enost): njene prie su se odnosile na neke druge ljude, na nekom drugom mestu. S druge
strane, broj italaca anrovske literature (kao pretpostavljeno literature manje/nie vrednosti) bio je (i danas je) znaajno vei od broja italaca "umetnike" literature tako je njenim tekstovima upravo smetanje u okvire popularne
kulture dalo mogunost uticaja, koji je potpuno nesumnjiv. Njena uloga, zapravo, tokom sedamdesetih godina 20. veka, prevashodno u amerikom drutvu (a
brzinom svetlosti (iako u Rokanonovom svetu postoje i brodovi koji se kreu bre od
svetlosti, ali iskljuivo bez posade, dakle bez uma) i telepatija, kao sposobnost koja se
moe nauiti isto kao i govor, ili blo koji drugi element kulture. Kasnije je dodala i teoriju urtena (ali tek u priama iz 1994. godine), koja omoguuje trenutni transfer ljudi/uma s jednog mesta na drugo.
5
Semlejina ogrlica (1964), Rokanonov svet (1966), Planeta izgnanstva (1966),
Grad opsena (1967), Devet ivota (1968), Leva ruka tame (1969), Kralj Zime (1969),
Prostranija od carstava i sporija (1971), Svet se kae uma (1972), Dan uo'i revolucije (1974), +ovek praznih aka (1974), Pri'a -obija (1990), Plesom do Ganama
(1993), Druga pri'a ili ribar unutranjeg mora (1994), The Matter of Seggri (1994),
Unchosen Love (1994), Solitude (1994), +etiri puta do oprotaja (1995), Coming of
Age in Karhide (1995), Mountain Ways (1996), Old Music and the Slave Women
(1999), The Telling (2000).
6
Pravilo imena (1964), Re' oslobaanja (1964), +arobnjak Zemljomorja
(1968), Grobnice Atuana (1971), Najdalja obala (1972), Tehanu (1990), Tales from
Earthsea (2001), The Other Wind (2001).
7
Do ezdesetih godina 20. veka naunom (a i svakom drugom) fantastikom bavili
su se iskljuivo mukarci ako, narvno, zaboravimo rodonaelnicu anra iz 19. veka:
Meri eli koja je stvorila Frankentajna, a koju su tih decenija uredno zaboravljali i
pisci, i izdavai, i itaoci. Nauna fantastika je bila anr koji su "pisali mukarci o
mukarcima za mukarce" (ivkovi 1T8[: [). Upravo zahvaljujui ogromnom uspehu Ursule Legvin i nekoliko autorki koje su se pojavile neposredno posle nje (a od kojih su neke godinama objavljivale pod mukim pseudonimom), danas su ene, ako ne
brojniji, onda bar ravnopravni autori u okviru anrovske produkcije.


   .. . 3. .2 (2008)

DELO URSULE LEGVIN......

93

sledstveno tome gotovo istovremeno, ili samo koju godinu kasnije i u evropskim drutvima), u potpunosti odgovara onoj koju je Margaret Mid imala nekoliko decenija ranije ( +%/ 2003: 11-12, 203-205).
A sve to je, vie nego nesumnjivo, povezano s njenim ranim detinjstvom i
antropologijom, kao neizbenim balastom koji je ponela iz roditeljskog doma.

Kreiranje kultura
U vreme Ursulinog ro`enja njen otac, Alfred Kreber, imao je 53 godine.
Do tada je ve postavio temelje istraivanjima indijanskih kultura na tlu Amerike, napisao deo svojih najznaajnijih dela, oformio katedru za antropologiju
na Berkliju, formirao Antropoloki muzej u San Francisku (1911) u kome je
bio prvi kustos, i postao jedna od najuticajnijih linosti u amerikoj antropologiji.
Kreber je vrsto verovao da bi antropologija trebalo da bude nauka slina
prirodnim naukama i da je posao antropologa da ta pravila otkrije da otkrije kako kulture nastaju, gase se i funkcioniu u me`uvremenu, i to nezavisno
od ljudskih biolokih osnova, ponaanja i psihologije.8 Isto tako, Kreber je
itavog ivota nastojao da jasno razgranii nauku kojom se bavio od politike,9 iako je njegov rad na prouavanju indijanskih jezika i kulture nesumnjivo bio ist i jasan politiki angaman u vreme njegove mladosti ratovi s
Indijancima su jo uvek bili u punom zamahu (ratovi s ejenima trajali su
do devedesetih godina 19. veka, a, i pored toga to se smatra da su "Indijanski ratovi" zavreni masakrom nad Sijuksima 1890, sukobi su trajali sve do
1917. godine). Osoba za koju se veruje da je na njega lino izvrila najznaajniji uticaj je Ishi,10 pretpostavljeni poslednji preiveli Jani/Jahi IndijaNekako izgleda da je kljuna nauka u delima drugog amerikog velikana SF-a
Isaka Asimova psihoistorija zasnovana na Kreberovom shvatanju antropologije.
9
To je pretpostavljena posledica nemakog liberalno-gra`anskog okruenja u kome je odrastao i bio vaspitavan, a koje je do krajnjih granica bilo nepoverljivo prema
politici (Wolf 48). U Nemakoj je, tokom procesa formiranja jedinstvene nacionalne
drave u 18. i 19. veku, nacija definisana kao kultura, ije se granice podudaraju sa
granicama jezika. Kulturni nacionalizam, koji se zasnivao na Herderovom definisanju
nacije-kao-kulture (Llobera 1994: 165, 169, 174), podrazumevao je pretpostavljenu/uroenu pripadnost kolektivu/kulturi, koja ni na koji nain nije povezana s politikom, pod kojim se podrazumevalo samo aktivno uee u javnom delovanju (Barnard
2004: 155). Politika je zato shvatana kao nierazredna aktivnost, koja nikako ne moe
da bude povezana sa kulturom i/ili naukom.
10
Ii na jeziku Jahi grupe Jani indijanaca znai 'ovek. Pravo\lino ime Iija nije
sauvano, jer je bilo zatieno tabuom uvanja "istinskog" imena motiv koji e Ursula Legvin razraditi u serijalu romana i pria o emljomorju.
8


   .. . 3. . 2 (2008)

LJILJANA GAVRILOVI

94

nac,11 koji je od 1911. do svoje smrti 1916. godine iveo u Antropolokom

muzeju u San Francisku, pomaui Kreberu i njegovom kolegi Votermenu
da rekonstruiu Jahi kulturu, identifikujui predmete i pokazujui im kako
se oni prave.12 Upravo blisko prijateljstvo izme`u Alfreda Krebera i Iija bilo
je osnov na kome e Ursula Legvin kasnije graditi koncept susreta/dijaloga
izme`u kultura: "Ne Mi i Oniq ne Ja i Oniq ve Ja i _i." (Leva ruka tame: 15)
Insistiranje na odnosu jedan na jedan, koji je u amerikoj antropologiji izme`u ostalog zasnovan i na primeru Kreberovog iskustva s Iijem zadran do
danas (Kovaevi ZFF^: ZQ-28), po vi`enju Ursule Legvin oigledno nije proisteklo iz lenjosti duha, nedostatka adekvatnog obrazovanja, niti iz ideje da je pojedinac idealni predstavnik prouavane kulture sva ta objanjenja zvue kao
naknadne (neuspene) racionalizacije. Metod, koji se ouvao do danas, uobliilo
je duboko ljudsko iskustvo uspostavljenog linog odnosa izme`u ispitivanog i
ispitivaa.13 Me`utim, razlog koji Ursula Legvin navodi za takav koncept me`ukulturnog dijaloga je pre svega pragmatino-politiki odnosi moi:
"Sam, ja moram i da sluam, a ne samo da govorim. Sam, odnos koji konano uspostavim, ako do toga uopte do`e, nije bezlian i ne samo politiki: on je pojedinaan, on je lian, on je i vie i manje od politikog" (Leva ruka tame: 15).

Govorei mnogo godina kasnije o svom ocu i svom knjievnom radu, Ursula Legvin kae:
"Moj otac je snano oseao da nikada ne moete izai iz svoje sopstvene kulture.
Sve to moete je da pokuate. Mislim da se to ponekad vidi u mom pisanju. Moj otac
je prouavao stvarne kulture, a ja ih stvaram u nekom smislu to je istovetna stvar".
(Cummins 1992: 2).

Ona, me`utim, ne shvata kulturu kao neto strano, kao opoziciju prema "prirodnom" oveku ideja kulture u njenom vi`enju u potpunosti je liena romantiarskog sna o minulim vremenima kao zlatnom dobu prolosti i vieg vrednovanja
"primitivnih" kultura, kao istijih i bliih oveku. Kako sama, komentariui banalnu dihotomizaciju priroda:kultura, shvaenu kao opoziciju primitivnih/neevropskih (anglo-amerikih) naspram savremenih/zapadnih kultura, kae:
Iijeva biografija je postala opte poznata i popularna zahvaljujui knjizi koju je
1961. godine objavila Teodora Kreber, a da je njegov znaaj u amerikoj antropologiji i danas aktuelan, vidi se iz zbornika radova koji su 2003. godine priredili Kreberovi
sinovi Karl i Klifton (antropolog i istoriar): Ishi in Three Centuries.
12
U tom smislu je Ii prvi poznati primer "zatite nematerijalnog nasle`aX, kako se
ono danas tumai i kako se, ak, u nekim zemljama (npr. Japan) primenjuje u praksi.
13
Kreberova prva ena Henrijeta umrla je od tuberkuloze 1913. godine. Biografi
pretpostavljaju da je Kreberu upravo prijateljstvo sa Iijem, koji je izgubio itav svoj
narod, pomoglo da prebrodi njenu smrt i da ponovo izgradi sopstveni ivot.
11


   .. . 3. .2 (2008)

DELO URSULE LEGVIN......

95

"Posredi je trajna, sveprisutna, toboe suvisla metafora o ljuturi (ili o skrami, pliofilmu i tako dalje) ispod koje se, naravno, nahodi plemenitija stvarnost. Ova metafora kadra je da prikrije ak desetinu obmana odjednom. Jedna od najopasnijih je ona iz
koje proishodi da je civilizacija neprirodna, budui da je vetaka: da je ona suprotna
primitivnom... Razume se, nema nikave ljuture, posredi je razvojni proces u sklopu
koga primitivno i civilizacija predstavljaju razliite stepene iste stvari. Ako je neto
ve suprotno civilizaciji, onda je to rat." (Leva ruka tame: 8)

Istovremeno, ona ve u svojim najranijim tekstovima (Semlejina ogrlica,

pria prvi put objavljena pod nazivom Dowry of the Angyar, 1964.) iznosi
ideju da materijalni ostaci/dokazi kulture pripadaju njihovim kreatorima i korisnicima, onima ije su kulturno nasle`e. Ista ideja je u amerikom zakonodavstvu usvojena 1990. godine (NAGPRA 14), a u me`unarodnom zakonodavstvu se oko tog pitanja i dalje vode sporovi (npr: Kwak 2005) ali sa tendencijom usvajanja slinog koncepta vlasnitva nad kulturnim artefaktima.15
Tako se tekst Ursule Legvin, kao to se dogodilo i s nizom drugih SF tekstova, pokazao ne kao imaginacija, nego kao anticipacija stvarnosti.
Ursula Legvin insistira na injenici da je svaki kontakt izme`u dva razumna i oseajna bia\osobe multikulturni dijalog,16 i, istovremeno, prvi kontakt
jedan od najznaajnihih tematskih/motivskih vorita ukupnog SF anra (or`evi ZFFQ). Dve osobe nikada ne mogu da itaju/tumae\primenjuju kulturu
iz koje su potekli na isti nain, upravo zato to kultura nikada nije jednoznana. To vai ak i ako se kultura smatra nacionalno, teritorijalno ili bilo kako
drugaije grupno uokvirenom: dva Nemca, ili dva Srbina (odnosno dva Getenjanina ili dva Zemljanina) nikako ne moraju imati (i, po pravilu, nemaju) isti
odnos prema sopstvenom kulturnom nasle`u, nauenim kulturnim pravilima,
niti se moraju kretati u istim okvirima svoje (line koliko i kolektivne) kulture. Tako je multikulturalizam (iako ne imenom, koje je i tako suvie suvoparno i rogobatno za bilo koju vrstu literature) "otkriven" u tekstovima Ursule
Legvin, decenijama pre nego to je postao pomodna re u drutvenoj/kulturnoj teoriji (0/ 2006: 53) i u savremenoj politikoj retorici i praksi.
14

Native American Graves Protection and Repatriation Act, odnosi se ljudske

ostatke, pogrebne i svete predmete, kao i predmete koji su pripadaju kulturnom nasle`u pre-evropskog stanovnitva Amerike.
15
To se, me`utim, danas u me`unarodnoj praksi najee tumai kao vlasnitvo aktuelnih nacionalnih drava, koje se nalaze na teritoriji na kojoj su ranije/nekada
iveli kreatori tih artefakata, to otvara niz i teorijskih i praktinih pitanja odnosa kulture, istorije, nacije i vlasnitva, te je tako to jedna od kljunih tema za diskusiju u
koncipiranju me`unarodnog zakonodavstava na polju zatite kulturnog nasle`a.
16
Istovremeno, u potpuno relativistikom maniru postavlja pitanje relevantnosti Xinjenice": "Samo uobrazilja... Nema injenice. injenica je jedna od naih najlepih uobrazilja." (Ribar unutranjeg mora: Plesom do Ganama).


   .. . 3. . 2 (2008)

LJILJANA GAVRILOVI

96

"Ako odbijate bilo kakvu slinost sa drugom osobom ili vrstom osobe, ako smatrate da je ona u potpunosti drugaija od vas kao to mukarci ine enama, ili klasa
klasi, ili nacija naciji, moete da je mrzite, ili da je oboavate, ali u oba sluaja poriete njenu duhovnu ravnopravnost i ljudsku realnost. Pretvarate je u stvar, u odnosu na
koju je jedini mogui odnos odnos moi. _ime kobno osiromaujete sopstvenu
stvarnost. Vi, u stvari, time pretvarate sebe u stranca."17 (Le Guin 1979/1993)

Oni koji uspostavljaju kontakt izme`u kultura, naroito u prvim godinama njenog rada, po pravilu antropolozi su svi mobili ekumena su i antropolozi, uz eventualna druga obrazovanja. Antropologija je shvaena kao nauka koja popravlja
svet, jer ljudima stvara osnove za mogunost uzajamnog razumevanja. I, iako sama kae da su antropologija, psihologija i medicina jedine u potpunosti antropocentrine nauke (zaboravila je na istoriju, u kojoj se dodue prirodne pojave kao
poplave i zemljotresi mogu pojaviti kao deus ex machina), antropologija je, ipak,
jedina nauka koje se ona dosledno dri u svim svojim knjigama iz hainskog ciklusa. Pritom ona sasvim jasno pokazuje da antropologija, shvaena onako kako je to
inio njen otac, kao nepolitika/neangaovana disciplina, ima ozbiljan problem:
"U prirodi Reja Ljubova nije bilo da se pita: 'ta da radim?' Karakter i obrazovanje18 nalagali su mu da se ne paa u poslove drugih ljudi. Njegov zadatak bio je da
ustanovi ta oni rade, a unutranji poriv govorio mu je da ih ne sputava u tome. Vie
je voleo da bude prosveen, nego da prosveuje; da traga pre za injenicama, nego za
Istinom. Ali ak se i najnemisionarskija dua, osim ako ne tvrdi da je liena oseanja,
ponekad suoi s izborom izme`u delanja i nedelanja. 'ta rade?' najednom je postalo:
'ta radimo?' a zatim: 'ta moram da radim?'" (Hainske prie: Svet se kae uma)

To je problem s kojim se svako od antropologa-istraivaa u dodiru sa bilo kojom kulturom (bila ona "tu`a" ili "njegova", u sluaju antropolokih istraivanja at
home) sretne tokom karijere: da li ostati po strani ili se angaovati, kako se zatititi
od emocionalnog uea u ivotu "izuavanih", kako izbalansirati odnos izme`u
"objektivne" nauke i zalaganje za prava ispitivanih itd. I, iako Ursula Legvin svoje
likove obuava da se dre po strani, u skladu s preovla`ujuim stavom antropologa iz oeve kole,19 njen izbor jeste akcija: za zatitu slabijih, potlaenih, "druKako vidimo, tu je odgovor na pitanja koja se, ak i mnogo godina kasnije javljaju u
teorijskoj feministikoj literaturi kao literaturi Drugog/Drugih: "Ja... ukazujem na nain
gledanja na svet koji je karakteristian za dominantnu belu, muku, evrocentrinu vladajuu klasu, na nain deljenja sveta kojim se jedan svemoni subjekt postavlja u centar, a marginalni Drugi konstruiu kao skupovi negativnih odlika. ta ostaje od Drugog posle ovog
truda da se ona ili on dehumanizuju? Ona/on polako postaju predmet." (Hartsok 1995).
18
Ljubov, jedan od glavnih junaka romana, je naravno antropolog.
19
"Miljenje/prosu`ivanje ukida razumevanje" (Telling, 3), ili: "Njen posao je bio
da ukine prosu`ivanje i teoriju, da se osloni na evidenciju i posmatranje, da slua i belei ono to joj je reeno" (Telling, 4).
17


   .. . 3. .2 (2008)

DELO URSULE LEGVIN......

97

gih", gde se nala na istoj liniji sa savremenom post-kolonijalnom antropologijom, koja je u potpunosti napustila ideju o samoj sebi iz prethodnih decenija, u kojima nastojala da bude "neutralna" i "objektivna" (i time, po uvreenom miljenju, slina prirodnim naukama).20 Danas je sasvim uobiajeno stanovite da se
"polje antropoloke prakse stalno iri, obuhvatajui primenjenu antropologiju, aktivistiku antropologiju i studije socijalnih pokreta. Mi je vidimo prvenstveno kao studije uesnikih procesa, koji ukljuuju socijalne pokrete, dakle one koji se bave reavanjem problema socijalne neravnopravnosti, ugnjetavanja, sukoba i nasilja."21

Pol i mo
Ursula Legvin je vie puta izjavljivala da su njeni roditelji bili ravnopravni
partneri. Ipak, izgleda da je itav ivot porodice Kreber bio organizovan u
skladu s karijerom njenog oca. Teodora, Ursulina majka i Kreberova druga
ena, bila je po obrazovanju psiholog i antropolog, ali je i pored akademskog obrazovanja bila nezaposlena, to i nije udno, s obzirom na to da je
vodila brigu o etvoro dece i da je, kako se iz Ursuline biografije vidi, zajedno
s itavom porodicom sledila njegova terenska istraivanja. Vremena za samostalan rad i samopotvr`ivanje (u smislu javnih priznanja i realizacije bilo kakvih sopstvenih projekata) ona nije imala sve do kraja Kreberovog dugog ivota. Tokom svog braka s Kreberom, Teodora je objavila samo jednu knjigu, i
to pred samu njegovu smrt, 1959. godine. Tek 1961. objavila je knjigu po kojoj e postati poznata: Ii u dva sveta (Ishi in Two Worlds) priu iz ivota
svoga mua o oveku koga sama nikada nije upoznala o Indijancu s kojim je
Kreber bio prijatelj i o kome on sam nikada nije napisao ni re. Dakle, iako
sposobna i talentovana, sve do muevljeve smrti ivela je duboko u njegovoj
senci, to je nesumnjivo ostavilo trag na Ursulu, koja se smatra jednom od zaetnica feministike literature (iako smetene gotovo iskljuivo unutar granica
anra).
Danas se antropolozi u itavom nizu kola obuavaju za drutveno delovanje.
Njihovim primarnim poslom se smatra: "socijalno odgovorno bavljenje odgovorima
na pitanja koja su presudno vana u savremenom svetu" (The Stanford Department of
Anthropology, https://www.stanford.edu/dept/anthropology/cgi-bin/web/). Mladi antropolozi se obuavaju "da mogu da odgovore odgovornostima nastave, istraivanja i
zastupanja zasnovanim na akcionom pristupu antropologiji" program master i doktorskih studija iz socijalne i kulturne antropologije, na California Institute of Integral
Studies, za 2007/2008 godinu (http://www.ciis.edu/catalog/socialcultanthro.htm). Program je 1999. redizajniran da osposobljava studente da se bave "pitanjima socijalne i
ekoloke pravde u kontekstu multikulturalnog, postkolonijalnog sveta."
21
Maxwell School, Syracuse University, http://www.maxwell.syr.edu/anthro/
20


   .. . 3. . 2 (2008)

LJILJANA GAVRILOVI

98

Njene prve knjige, ipak, ostaju u okvirima rodno suprotstavljenih prostora,

odraenih na konceptualizaciju uspostavljanja drutvene moi heroji su mukarci, dok ene, ak i kada su sposobne i spremne za menjanje sveta, ostaju
unutar koncepta muke raspodele moi (Semlejina ogrlica, Planeta izgnanstva, Grobnice Atuana). U Levoj ruci tame, na koju su se kasnije pozivale i
ene i ne-heteroseksualne osobe kao na manifest za oslobo`enje od diskriminacije, ona se, zapravo, ne bavi rodnim odnosima, nego ispituje koliko bioloki preduslovi utiu na formiranje kulture/drutva i, istovremeno, koliko je
ono to smatramo jedino moguom stvarnou samo jedna od njenih moguih
varijacija. Uspostavljanjem (a)simetrije izme`u polno/rodno podeljenog i time
uslovljenog sveta (Zemlje)22 i sveta bez polne/rodne dihotomije (Zime), ona
ukazuje na snagu kojom polna podela (= biologija) utie na kulturno oblikovanje stvarnosti. Klasinim pitanjima odnosa pola i moi23 bavi se u svojim
kasnijim romanima, gde daje i eksplicitne odgovore:
"mi, moda, upravo u svojoj seksualnosti bivamo najlake porobljeni, i mukarci i
ene. Mogue je da na tom polju, ak i kao slobodni ljudi, nalazimo da je slobodu najtee ouvati. U politici tela jesu koreni vlasti" (etiri puta do oprotaja: 4).

Po njenom vi`enju, koje je esto i u teorijskoj feministikoj literaturi, konceptualizacija ene/enskog osnov je za kreiranje pojma Drugog, a time i za
sve odnose ne-razumevanja, koji se uspostavljaju u svim poznatim ljudskim
drutvima/kulturama:
"Prolazi pored njega jedna ena... Nije nainjena, ne moe se proitati, niti dohvatiti. Ona je drugo, druga. Nije njemu dato da je shvati." (Ribar unutranjeg mora: Plesom go Ganama)

Odgovornost i sloboda: kreiranje boljeg drutva

U vreme kada Ursula Legvin formira svoj hainski svemir i svet Zemljomorja (prve prie iz oba ciklusa objavila je 1964. godine), rasna segregacija u
SAD je i dalje izuzetno iva, a pokret za prava crne "manjine" je u punom zamahu. Veliki marevi i demonstracije za ukidanje rasne segregacije na amerikom Jugu (1960, 1963, 1964) potresali su zemlju. Univerziteti u junim dravama odbijali su da prime prve crne studente ak i na osnovu presuda Vrhovnog suda SAD, to je izazivalo estoke sukobe izme`u boraca za gra`anIz te, prve, podele proistiu sve ostale.
"[M]i moramo razumeti kako mo deluje, i stoga nam je neophodna upotrebljiva
teorija moi. Gde je nai Kako je razviti? Mogu li se odnosi moi izme`u polova
uporediti sa drugim odnosima moiX (Hartsok 1995)
22
23


   .. . 3. .2 (2008)

DELO URSULE LEGVIN......

99

ska prava i slobode, s jedne, i boraca za ouvanje porznatog stanja u raspodeli

moi, s druge strane. Kju-klus-klan je otvoreno jahao u zatitu supremacije
bele rase... Predsednik Kenedi je 1963. godine na nacionalnoj televiziji odrao
govor o gra`anskim pravima, koji se odnosio na ukidanje rasne segregacije.
Tokom leta 1964. godine ubijeni su aktivisti Pokreta za gra`anska prava u Misisipiju, to je skrenulo panju itave zemlje (a i zemalja van SAD) na i dalje
aktuelni problem odnosa u junim dravama. Iste godine usvojen je Zakon o
gra`anskim pravima, a 1965. i Zakon o pravu glasa, kojim su de jure crni i beli-a-siromani Amerikanci izjednaeni s dominantnom belom veinom. Martin
Luter King, predvodnik borbe za crnaka gra`anska prava, dobio je Nobelovu
nagradu za mir 1964. godine, a 1968. je ubijen u atentatu. Zakonodavna aktivnost na ukidanju rasne segregacije u SAD zavrena je 1975. godine, ali se, u
praksi, borba za njeno ukidanje u svakodnevnom ivotu nastavila sve do kraja
osamdesetih godina 20. veka, a u nekim segmentima (kao borba za ukidanje
etnike i klasne segregacije) traje do danas.24
Od samog poetka spisateljskog rada Ursule Legvin, u oba paralelna svemira (hainskom i Zemljomorju) kojima e ona ostati verna do dananjeg dana,25 ljudi su uglavnom razliitih nijansi sme`e boje. Prvi tamnoputi heroj bila
je plavokosa Semleja iz Semlejine ogrlice (1964.), koju su naslednici junaci u
Rokanonovom svetu (1966.), a zatim i svetski poznati arobnjak Ged (+arobnjak Zemljomorja, 1968.) i Denli Ai, antropolog i kulturni morfolog, osoba
zaduena za prvi kontakt s ljudima s planete Geten/Zima (1969.).26 Njeni junaci su uglavnom razliitih tonova sme`e boje, a ima svetova (dodue kasnije
konstruisanih, kao to je Verel +etiri puta do oprotaja, 1996), gde se hijerarhija uspostavlja na osnovu boje koe, ali u obrnutom smeru tamnija koa
oznaava pripadnost vladajuoj klasi i isto je toliko negativna kao i bilo koji
drugi odnos moi\dominacije, uspostavljao se on na rasnim ili na polnim razlikama.
Godina u kojoj objavljuje roman Leva ruka tame (1969), na osnovu koga
e stei svetsku slavu, vreme je rata u Vijetnamu i, istovremeno, estoke anti24

Afro-ameriki muzej osnovan je, ipak, u okviru Smitsonovog instituta tek 2007.
godine (i postoji jo uvek samo u virtuelnom obliku, dok se fiziko otvaranje oekuje
2010. godine), to je, zapravo bilo konano javno prihvatanje injenice da Afro-amerikanci imaju svoju kulturu, istoriju i tradiciju, koje se u mnogome razlikuju od oficicijelne/vladajue kulture, istorije i tradicije belih Amerikanaca.
25
Poslednja dva dela ciklusa o Zemljomorju objavljena su 2001. godine.
26
Simptomatino je da su Getenjani, uprkos svojoj neobinoj androginosti, beli.
Tu se ona, zapravo, poigrava stereotipima, postavljajui itaocu pitanje: ta je tee
prihvatljivo belac neodre`enog pola ili polno jasno definisani crnac, dajui mu odgovor da sve te razlike nisu bitne, da je uprkos njima mogu ljudski kontakt, ali je pre
toga neophodno da se u potpunosti zaborave (fizike/vizuelne) razlike i, istovremeno,
kulturno uslovljeni stereotipi.


   .. . 3. . 2 (2008)

100

LJILJANA GAVRILOVI

ratne kampanje u SAD, ali i neposredno posle francuskog maja '68, koji je
proizveo irok talas studentskih demonstracija irom sveta, sa snom o Revoluciji i sloganom +e jo /ivi (e Gevara je ubijen 1967. godine u Boliviji). Nesumnjiv marksistiki uticaj na zbivanja iz 1968. godine, utisnuo je peat i u na
prozu Ursule Legvin. Ve u prvim romanima, naroito u +oveku praznih aka, ona razmatra ideju mogunosti uspostavljanja pravednog drutva, drutva
u kome bi svi ljudi zaista imali iste anse. Ipak, ona pravi znaajan otklon od
koncepta drutva zasnovanog na kolektivnim pravima/slobodama, koje se (u
njenim romanima, kao i u ivotu) uvek pretvara u neku vrstu dominacije, prema drutvu individualnih prava i sloboda:
"... svaka vladavina je tiranija. Dunost pojedinca jeste da ne prihvati nikakvu tiraniju, da bude zaetnik vlastitih inova, da bude odgovoran. Jedino ako tako bude postupao, drutvo e iveti, menjati se, prilago`avati se i opstati." (ovek praznih aka: 12)

U tom smislu ona vidi i svoj lini angaman:

"Apsolutna sloboda je apsolutna odgovornost. Posao pisca, kako ga ja vidim, je da
govori istinu. Pievu istinu niiju drugu." (Le Guin 1979/1993)

Iako uverena da je revolucija (kao promena me`uljudskih odnosa, naroito

odnosa moi) neophodna bavi se revolucijama u raznovrsno konstruisanim
drutvenim kontekstima, koji se svi, ipak, mogu prepoznati u zemaljskoj istoriji
(uglavnom savremenoj). U potpuno postmodernom maniru, slino Fukou (Horovic 1987: 63-64), ona veruje da uspean otpor potinjavanju proizvodi novi,
obrnuti diskurzivni identitet i da se, u tom procesu, stvara novo potinjavanje
(etiri puta do oprotaja). Zbog toga ona revoluciju ne vidi kao trenutak sukoba
i poraza/pobede, ne vidi je u terminima rata. Za nju je revolucija proces:
"Revolucija je u duhu pojedinca, ili nije nigde. Ona je za sve, ili nije nita. Ako joj se
ikada moe sagledati kraj, onda nee nikada uistinu poeti." (ovek praznih aka: 12),

Istovremeno, ona prepoznaje nove oblike dominacije koji se uspostavljaju

u savremenim drutvima koja su, bar naizgled, reila pitanja rasne i rodne neravnopravnosti, a proistiu iz tehnolokog razvoja i socijalno-ekonomskih
promena, kao i naina konstruisanja sveta u svesti pripadnika najirih drutvenih krugova:
"Imperijalizam visoke tehnologije jednako je nadmen kao i onaj stari, rasistiki; tehnofil smatra da se uopte 'ne raunaju' oni ljudi koji ne furaju najnoviji fazon, koji nisu u
Mrei, ne poseduju najmodernije sprave. To su proli, mase, bezlina rulja... nova operativna definicija pojma 'ljudi' glasi: to su samo oni koji imaju pristupa do jedne izuzetno
sloene, brzo rastue industrijske tehnologije. A sama re Wtehnologija', opet, odnosi se


   .. . 3. .2 (2008)

DELO URSULE LEGVIN......

101

iskljuivo na takvu. ula sam kad je jedan ovek rekao, savreno ozbiljno, da starosedeoci Amerike, pre no to su ih belci osvojili, nisu imali tehnologiju. Kao to svi znamo,
grnarija je prirodna pojava, ispletene koare dozrevaju na suncu, a grad Mau Piu je
spontano iznikao na vrhu planine." (Ribar unutranjeg mora: Uvod)

Ona, istovremeno, ne pokuava da prona`e reenje za problem uspostavljanja odnosa moi osnovni problem kojim se bavi tokom decenija svog pisanja, ali ipak, nudi empatiju kao mali mogui iskorak u pravcu prevazilaenja
svih vrsta sukoba u razliitim okvirima odnosa moi i bilo koje druge vrste
nerazumevanja izme`u razumnih bia (Hainske pri'e: Prostranija od carstava i sporija, Dvanaest 'etvrti vetra: Oni to odlaze iz Omelasa).

Ona i "mi"
Na kraju, moe se postaviti pitanje zbog ega za domau etnologiju/antropologiju moe biti vano (emu "slui") razmatranje opusa jedne amerike knjievnice, ma koliko on bio povezan s antropologijom i ma koliko uticao na promenu stvarnosti u nekoj drugoj zemlji, pa bila ona i centar svetske moiq kako
to moe pomoi razumevanju nae stvarnosti, sada i ovde? Moda i ne moe,
iako su romani Ursule Legvin prevo`eni i tampani u Srbiji jo od kraja sedamdesetih godina 20. veka (Leva ruka tame je prvi put objavljena 1979. godine u
biblioteci Kentaur, a posle toga u jos dva izdanja: 1987 i 1991. godine), a aktuelno glasanje (12. maja 2008. godine) o omiljenim SF autorima, gde zauzima
visoko peto mesto s tendencijom daljeg uspona, nesumnjivo govori o injenici
da je i danas itana.27 Me`utim, postavlja se pitanje koliko njeni stavovi imaju
dodira s aktuelnim svetonazorom u Srbiji i (ako imaju/nemaju) da li mogu i kako da utiu na njegovu promenu? Neki od citata iz njenih knjiga zvue kao direktan opis/komentar balkanskih zbivanja iz devedesetih godina 20. veka:
"Ro`eni u mranoj senci zloupotrebljene vlasti, postavljamo mir izvan naeg sveta, kao svetlo koje nam je vodilja, ali ostaje nedostino. Sve to umemo jeste da se borimo. Ako iko od nas uspe stvoriti neki mir u svom ivotu, to je samo poricanje da se
rat nastavlja, senka senke, dvostruko neverovanje." (etiri puta do oprotaja: 1)

Ili iz istorije Srbije:

"Uvek su, uvek, mladi mukarci bili spremni da pojure i da ubijaju koga god im stari
ljudi oznae kao protivnika: da ubijaju jedni druge, ili ene, starce, decu; uvek se imao
voditi jo neki rat u ime mira, slobode, pravde, Boga." (etiri puta do oprotaja: 1)

A kada su se ratovi zavrili:

27

Top10.co.yu, http://www.top10.co.yu/vote.asp?catid=62&listid=499&itemid=5313


   .. . 3. . 2 (2008)

102

LJILJANA GAVRILOVI

"... kao da nije bilo ... niega od svega toga. Ne priaju vie o ratu. Nije se dogodio. Nismo vodili ratove." (etiri puta do oprotaja: 2)

Simptomatino je da je nauna fantastika, koja je tokom sedamdesetih i

osamdesetih godina 20. veka na jugoslovenskom prostoru doivela izdavaki
bum (a od toga je najvei deo knjiga i asopisa objavljivan u Srbiji), tokom ratova, sankcija i ukupnog razgra`ivanja svih sistema vrednosti u devedesetima
naglo nestala iz trine ponude, da bi se vratila tek posle 2000. godine. Naravno,
kako je jedna od kljunih tema, ne samo tekstova Ursule Legvin nego ukupne
naune fantastike, prevazilaenje granica od granica uslovljenih kulturom,
preko onih koje postavljaju psihike ili fizike karakteristike ljudskih bia, do
granice izme`u ljudskog i ne-ljudskog kao poslednje i najznaajnije, ukupna SF
produkcija ukazuje na besmislenost zatvaranja u dravne, verske ili nacionalne
okvire, pokazujui da su razlike izmeu ljudi znatno manje od slinosti i da se,
relativno lako, mogu prevazii (Gavrilovi 1T8^). _ako nauna fantastika u tom
periodu nikako nije bila poeljna kao drutveni/kulturni proizvod, jer je podrivala nacionalnu homogenizaciju, odnosno tenju za uspostavljanjem vrste granice prema Drugima, ma kako oni bili definisani. Ona sama je, posebno, postavljala pitanja o smislu rata,28 rodoljublju,29 patriotima i izdajnicima,30 totalitarizmima31 dakle svim pitanjima koja nisu bila politiki prihvatljiva u ratnim godinama i vremenu rekonstrukcije nacionalnog identiteta.
Me`utim, sama mogunost usvajanja antropolokih koncepata spakovanih u
formu popularno-kulturnog proizvoda, daje antropologiji, kako svetskoj, tako i
domaoj, alat kojim se moe uticati na promenu drutvenog/kulturnog okruenja. Naravno, uticaj direktno zavisi od talenta onoga ko prezentuje antropoloke
postavke, kao i povezanosti proizvoda s lokalnom popularnom kulturom.32
Upravo raskoni talenat Urslule Legvin je, u svetu u kome su njeni romani
kontinuirano itani, nesumnjivo doprinosio promeni stereotipa i kreiranju no28

"[K]ada se jedanput sloimo oko toga da li neto treba preduzeti ili ne, postajemo vrlo
uporni, a kada se naa upornost suoi s tu`om tvrdoglavou, moe da do`e do neke vrste
rata, do borbe ideja, do jedinog oblika rata koji se uopte moe dobiti.X (apljino oko: 3)
29
"Voleti Boga i zemlju, to je kao oganj, prijatelj divan, a neprijatelj straan; samo
se deca igraju vatrom", ili: "ovi mladi Rodoljubi ive u svetu kratkih ivota. Zahtevi,
nasilje, neposrednost, i smrt, za ta? Za jednu uskogrudost, jednu mrnju, jedno fiksanje drogom vlasti.X (etiri puta do oprotaja: 4).
30
XNe znam ta je to to oveka ini izdajnikom. Nijedan ovek ne smatra sebe izdajnikom; ova okolnost oteava da se do`e do odgovora." (Leva ruka tame: 3).
31
"Sekularni teroristi ili sveti teroristi, u emu je razlika?" (Telling: 3).
32
Otuda nije udno to sjajni SF romani Borislava Pekia (1999, Besnilo) nisu
imali veeg uticaja nisu pripadali anru koji je blizak lokalnoj kulturi, niti su ak
tretirani kao anrovska literatura koja bi bila kontinuirano preporuivana najirem
krugu italaca.


   .. . 3. .2 (2008)

DELO URSULE LEGVIN......

103

vog, tolerantnijeg pogleda na svet, pre svega zahvaljujui njenom nastojanju

da stimulie i ohrabri svoje itaoce da razmiljaju u etikim terminima, ak i
ako se, na kraju, njihov etiki sud razlikovao od njenog. (Cummins 1992).
Njeno uverenje je, ipak, potpuno jasno: ako se prihvate srea i blagostanje
plaeni nesreom samo jedne jedine osobe, ako sudbina pojedinca nije vana,
onda po njenom uverenju sve prestaje da ima smisla. I zbog toga oni na
koje se Ursula Legvin oslanja i kojima se obraa, odlaze iz Omelasa, u potrazi
za nekim drugim mestom, moda manje sjajnim, srenim i bogatim, ali svakako ljudskijim.

Izvori:
+apljino oko, Beograd: Prosveta 1985.
Rokanonov svet, Beograd: Narodna knjiga, Partizanska knjiga 1987.
Planeta izgnanstva, Beograd: Narodna knjiga, Partizanska knjiga 1987.
Grad opsena, Beograd: Narodna knjiga, Partizanska knjiga 1987.
Zemljomorje, Beograd: Polaris 1988.
Tehanu, Beograd: Polaris 1990.
Leva ruka tame, Beograd: Polaris, 1991.
+ovek praznih aka, Beograd: Polaris, 1991.
Hainske pri'e, Beograd: Polaris, 1991.
Stalno se vraajui kui, Beograd: Polaris, 1992.
Dvanaest 'etvrti vetra, Beograd: Polaris 1993.
Rua kompasa, Beograd: Polaris 1994.
Ribar unutranjeg mora, Beograd: Polaris 1995.
+etiri puta do oprotaja, Beograd: Polaris 1996.
Telling, London: Gollancz, 2001.
Literatura:
Barnard, Frederick. 2004. Herder on Nationality, Humanity, and History, Montreal:
McGill-Queen's Press MQUP.
0/, =". 2006. "2# +4!"4  9"4 ! "2
4!3+> #**2*3+> "!0% ! !*3
%"#, !: ?.
-%2 (!".) 
 
  
  ,

"'*+ *! 5$: ?9"+ ZZ, ", y1-74.
Burns, Tony. 2004. Marxism and science fiction: A celebration of the work of Ursula
K. Le Guin, Capital & Class, Winter.
Cummins, Elizabeth. 1992. Understanding Ursula K. Le Guin, Columbia, SC:
University of South Carolina Press.
or`evi, Ivan. 2004. Prvi kontakt, Kultura +asopis za teoriju i sociologiju kulture
i kulturnu politiku 107/108, Beograd, 205-219.


   .. . 3. . 2 (2008)

104

LJILJANA GAVRILOVI

Gavrilovi, Ljiljana. 1986. Nauna fantastika mitologija tehnolokog drutva,

Etnoloke sveske VII, Beograd-Topola, 58-64.
Hartsok, Nensi. 1995. Fuko o moi: teorija za ene?, enske studije 1, Beograd: Centar za
enske studije, http://www.zenskestudie.edu.yu/index.php?option=com_content&
task=view&id=142&Itemid=41
Horowitz, Gad. 1987. The Foucaultian Impasse: No Sex, No Self, No Revolution,
Political Theory 15 (1), 61-80.
%, $"*!. 1973/2007. 1   , "+ *+: http://www.rastko.
org. yu/rastko/delo/11833
Le Guin, Ursula. 1979/1993. Language of tne night: Essays on Fantasy and Science
Fiction, http://killian.com/earl/LanguageOfTheNight.html, http://findarticles.com/
p/articles/mi_m1510/is_n82/ai_15297586
Legvin, Ursula. 1984. Nauna fantastika i gospo`a ]raun, Monolit l, Beograd
Le Guin, Ursula. 1997. Changing Kingdoms: A Talk for the Fourteenth International
Conference on the Fantastic in the Art, March 17-21, 1993, in: M. A. Morrison
(ed.), Trajectories of the Fantastic: Selected Essays from the Fourteenth
International Conference on the Fantastic in the Art, Westport, CT: Greenwood
Publishing Group, 3-12.
Llobera, Josep. 1994. The God of Modernity: The Development of Nationalism in
Western Europe, London-Oxford: Berg Publishers.

%3%/, %. 2006.    *#    

 ,
0+ 99+ ZF, ": 5"#*+ 0+
2".
Kroeber, Karl and Clifton. 2003. Ishi in Three Centuries, Lincoln: University of
Nebraska Press.
Kwak, Sun-Young. Spring 2005. World Heritage Rights Versus National Cultural
Property Rights: The Case Of The Jikji, Human Rights Dialogue 2 (12): Cultural
Rights,
Online
Exclusive,
http://www.cceia.org/resources/publications/
dialogue/2_12/online_exclusive/5153.html
+%/, 0. 2003. *  
  * 
 
 
# 
  #,
0+ 99+ 1Z, ":
5"#*+ 0+ 2".
Wolf, Eric R. 2003. Alfred L. Kroeber, in: Sydel Silverman, (Ed.), Totems and
Teachers, Walnut Creek, CA: AltaMira Press, 35-55.
6+/, . 2006. 5">  !: #"4  "#0+ #"!3%
*%"4 B"-+B%*,

   1 (2): 27-43.
ivkovi, Zoran. 1987. Desna ruka svetlosti Ursule Legvin, u: U. Legvin, Rokanonov
svet, Beograd: Narodna knjiga, Partizanska knjiga, 7-38.


   .. . 3. .2 (2008)

105

DELO URSULE LEGVIN......

Lilj ana G avrilovi

The guide from Omela s:
action anthropology with miracle icing
Literary piece by Ursula Legvin, a science fiction author, is linked with
theoretical, as well as practical anthropology, in several ways. Her life, education,
prose production and reception of her work create a whole, which is in many ways
related with anthropology on the one, and the changes in the modern world on the
other. Her work has, owing to its great popularity, contributed to a great extent to the
adoption of some primarily anthropological thesis with the broadest population (not
only among Americans) and thus significantly influenced the change of the public
discourse-the shaping of the contemporary ideal picture of the world.
Key words: Ursula Lengvin, racism, feminism, science fiction, anthropology

Lilj ana G avrilovi

Le guide d Omelas: a nthropologie daction
dans la glace mirac uleuse
Loeuvre littraire dUrsula Le Guin, auteur de science-fiction, entretient des liens
multiples avec lanthropologie tant sur le plan thorique que sur le plan pratique. Sa
vie, sa formation, sa production littraire et sa rception constituent un ensemble
associ plusieurs niveaux avec lanthropologie, dune part, et les changements du
monde contemporain, dautre part. Grce son immense popularit, son oeuvre a
contribu de faon significative ladoption de certaines thses anthropologiques
dans la population la plus large, sans se limiter au seul continent amricain. Ainsi, elle
a exerc une influence considrable sur la transformation du discours public ou, en
dautres mots, sur la constitution de limage contemporaine du monde idal.
Mots-cls: Ursula Le Guin, racisme, fminisme, science-fiction, anthropologie


   .. . 3. . 2 (2008)