2 .

предавање , конципирање теста и Волт Витмен

Литература, доста ствари можете наћи у нашој библиотеци

Али можете уз литературу дописати и нека друга новија издања. Уз рецимо Булгакова
може вам бити корисна књига Оливере Жижовић. И за Камија може да вам буде корисна
књига Јасмине А. , мислим да се зове Књига о Камију.

Да прођемо кроз тест да имате у виду како да одговарате. Прво питање је увек теоријске
природе и односи се на неку школу, на неки покрет. Обично очекујем да објасните шта је
симболизам, модернизам, нагласак је на одлике датог правца а онда треба да се осврнете
на манифесте, треба да наведете барем два манифеста. Има праваца и који немају
манифесте. И обавезно наведите имена представнике, и лоцирајте правац, у којим
земљама се јавља у ком редоследу, и у ком периоду. То би требало да буде најлакше
питање. Сва остала питања варирају. 5. Питање се увек односи на препознавање неког
одломка, из песме али може да буде и из драме и прозе. Можда сонет Мачке, треба да
кажете ово су прва два катрена бодлеровог сонета Мачке који се налази у том и том
циклусу збирке Цвеће зла, значи да лоцирате песму. Када треба да дате анализу одломка
није довољна само парафраза она је само почетак анализе треба да се осврнете и на
садржинске и на формалне одлике тога одломка. Значи ако уочавате неке стилске фигуре
наведите их, ја обично издвајам важне одломке, морате да препознате због чега је важан
тај одломак. Упечатљив почетак или крај романа. Остала питања варирају. Тражи се
анализа Камијевог приповедног поступка. Када је реч о прозним деловима питам или
нарацију или нешто у вези са жанром или анализу лика. Или анализу кључних тема
идејних основа итд. Бодлерове песме, тражим наслове свих песама из једног циклуса.
Иначе не питам само за овај циклус од три песме. Уочавате шта је својствено свим
песмама из једног циклуса. Ту је важан распоред песама и циклуса и то ћемо детаљно
радити. Може да буде композиција збирке, анализа појединачне песме, и анализа једног
или другог издања, да поредите та издања. За следећи час прочитајте целу збирку цвеће
зла. Е сад питања која се односе на Пруста. Питање фокализације која је присутна у овоме
роману,она је са становишта главнога јунака Свана. Треба објаснити наративну ситуацију.
Да се назире структура лика Свана. Често ћу вам дати питање да објасните неки појам,
појам интертекстуалности, тока свести. Прво дате дефиницију појма а онда објасните на
примеру. Једна или две реченице је појам а све остало је анализа. Очекујем да препознате
теоријски појам али још више да умете да га примените и да анализирате. Једно питање
мора да се односи на драму. Однос чекајући Годоа према Јудеохишћанској традицији.
Појам тока свести на примеру једног поглавља Џојсовог Уликса. Једно питање се односи
на савремени роман драму или песника. Ту ниво анализе неће бити тако висок, можете да
дате неко своје читање. Али се потрудите да уобличите адекватну анализу тих дела, да
будете самостални у читању. У последњем питањеу да објасните неки песнички појам,
облик, шта је сонет, неку врсту стиха. Неки појам али који се односи на поезију неку
стилску фигуру.

1
Волт Витмен

Почињемо ове часове анализе од једног америчког песника. Други чувени американац
после Поа са којим сте се сусрели. Када говоримо о САД ту је и Елиот. Витмен је живео
од 1819 до 1892 године, и Влати траве су његово најпознатије песничко остварење. Важан
је песник зато што је лириком из 19 века наговестио песничке тенденције које ће
бити доминантне у двадесетом веку и на исти начин је утицао на поједине
француске и руске песнике иако је био запостављен. Сматра се родоначелником
америчке поезије иако је претерана тврдња. Али из неког разлога га сматрамо тако. Није
се бавио само поезијом бавио се и новинарством и био је уредник часописа фрееман,
бруклинског тајмса, и ово је једна од концептуалних збирки, свега је неколико таквих
збирки у историји књижевности. Ово је збирка на којој је Витмен радио читавог живота и
јасно вам је да је онда имала неколико издања мењао је сам садржај збирке као и садржај
појединачних песама и то је углавном ишло у смеру ширења, поједине песме су добијале
чак и неки епски замах, неке су се доста разликовале али није мењано све. Прво издање то
молим вас запамтите, то треба да имате у виду 1855 године , није било обимно имало је
свега 12 песама и било је на 95 стр штампано, било је необично и типолошки и графички
решено, на корицама је био само лик песника без потписа, Витмен је био предсављен како
стоји у радничком оделу са једном руком у џепу а са другом о боку и како ето стоји
носећи на глави шешир врло широког обода и оставио је утисак тиме и тиме што рукопис
није био потписан и није било имена издавача. Још је нешто било својствено тој збирци
јер је то било једно џепно издање. Да се било где било када чита а по могућству у природи
рецимо на трави у парку да се читају Влати траве. Идеја је била да се збирка чита на
отвореном. Томе у прилог је говорио и изглед издања зелени повез са призором лишћа ,
То прво издање Витмен је слао сам критичарима. Емерсон је био одушевљен тим првим
издањем збирке, говорио је да је то највећи пример духовитости и мудрости који је
Америке изнедрила. Међутим очито је да сам песник није био задовољан садржајем и
обликом. Друго издање имало је чак 32 песме, а у издању из 1860 рецимо тај број песама
досеже цифру од 156 то је огромно увећање у односу на првих 12. Збирку је допуњавао
све до смрти, обрађивањем постојећих песама и додавањем нових. У другом издању је и
тематски фокус био другачији, ту је био усредсређен на однос тела и духа то је једна од
уобичајених његових тема.

Јесте уочили док сте читали неке теме које су уочљиве а иначе нису карактеристичне.
Трансцеденција. Природа. Телесно. Нека глорификација лирког ја очито постоји
Истицање лирског ја у први план. И јесте представљање свог сопства у неком пророчком
виду јесте да се он издаје као некакав пророк али баш да преузима божанске атрибуте то
не. На необичан начин је размишљао о религији. Нешто што је код њега присутно и биће
важно за модерну поезију. Нпр. та скела, бруклинска скела. Бруклин. Амерички градови.
То је нешто што није карактеристично за песнике, тек ће модерни песници писати о
градовима.Видећете и код Бодлера, тона литературе је написана о Бодлеровом Паризу.

2
Значи градска тематика то је нешто што доноси песништво деветнаестог и нарочито
двадесетог века. Она ће бити посебно својствена авангардним песницима, значи градски
крајолици. Мостови , превозна средства, аутомобили, трамваји, железница, авиони.
Футуризам ће да прославља авионе. Читав низ тема којих није било раније. Једна од њих
је и телесност, на један много слободнији начин. У многоме је у претходној поезији
представа тела, најчешће вољене драге типизирана на овај или онај начин, обично је лепа
на овај или онај начин. Али код Бодлера имамо представе ружног тела. То је нешто што је
било ретко а у модерној је често и доводи се у везу са естетиком ружног. Тога код
Витмена нема и доводи се више у везу са Бодлером. Али код Витмена има врло слободног
приказа телесности која је најчешће везана за љубав и то за све врсте љубави и
пријатељску и братску и породичну и еротску, при чему се еротска раслојава и на
хомоскесуалну и на хетеросексуалну. И необичан је спој телесног и духовног то је нешто
што је својствено Витмену и што ће бити својствено многим модерним песницима. Значи
различита прожимања тела и духа. Хтела сам да истакнем да је већ у другом издању ове
збирке био уочљив тај однос тела и духа. И већ је то друго издање стално било у тим
некаквим варијацијама између сексуалног и спиритуалног. И још се нешто уочило као
доминанта тог другог издања а то је сама тема Америке и америчке демократије једна
врста политике, политичког погледа на свет је итекако присутна у Витменовој поезији. И
ви видите да он слави једну конкретну државу, један конкретан народ и одређени тип
политичког уређења а то је демократија. Огроман утицај на потоње песнике који је он
остварио више је о томе реч. И такође нешто што је карактеристично ако поредимо Поа и
Витмена, По је пре свега утицао на Европске писце видећете рецимо када будемо радили и
Бодлера и симболизам видећете да је По на њих утицао. Код Витмена је јасно да говоримо
о Америчкој поезији, и везује се за америчку традицију. Читав низ иновација у овој
Витменовој збирци једна од њих је прозаизација лирике, то је нешто што се пре свега
доводи у везу са Витменом. Све су те песме неуобичајено дугачке, многе од њих имају
епски замах, неке имају нешто наративно у себи, и све то спада у овај домет прозаизације
лирике. Видећете до које се мере преплићу проза и поезија. Такође важна иновација је
увођење слободног стиха. Треба да знамо шта је слободни стих. Или шта је везани стих.
Назив неког везаног стиха. Нпр десетерац, хексаметар, везани стих има метар, он има
тачно одређену метричку схему, смену наглашених и ненаглашених слогова. Али значи
фиксиран број слогова и јасна метричка схема. Слободни стих се назива слободним зато
што није везан метром, није фиксиран број слогова. То што је употребљен слободни стих ,
то не значи да то више није поезија, поетско остаје и даље зато што се ритам остварује на
други начин. Јер оно што је важно у поезији је ритам који се не мора оствривати метром.
Ритмичка схема може да се оствари и алтернативним начинима. Рецимо рима, рима је
нешто што доприноси ритмичности поезије, рима опет није својствена Витмену мада се
понегде јавља.код њега се ритмичност постиже на други начин. Нису све песме написане
слободним стихом има и оних које су написане везаним. Али доминира слободни стих а
ритам се остварује на неке друге начине, рецимо једном врстом опадања интонације.
Погледајте како Витмен звучи на енглеском. Све ово у вези са ритмом ћете тек тада
3
осетити. Те ритмичке особености се постижу једном специфичном употребом стилских
фигура и то посебно оних стилских фигура које се пре свега везују за слој звучања. Мада
оне имају своје консеквенце и на значењском нивоу. Рецимо, анафора, епифора, асонанца,
алитерација. Анафора је понављање једне или више речи на почеку узастопних стихова
или строфа. Епифора на крају стиха или стофе, асонанца, понављање самогласника,
алитерација понављање сугласника. То су фигуре, то су преводиоци само негде могли да
понове, али не у оној мери како је чинио сам Витмен. Коришћење узвичних реченица, о
капетане...врло често је тај тон узвикивања, слављења нечега неке глорификације. Е и још
нешто што је својствено Витмену и у чему нам је Библија значајна више формално али и
садржински. Његови стихови наликују на библијски версет. То је стих који се користио у
библији, када читате псалме можете да осетите ту врсту стиха, псалми су пре свега писани
у форми дугих стихова и обједињени су у параграфе. Тај стих се зове библијски версет. Ти
параграфи се нижу у једном уједначеном ритму. И тај ритам Витменове поезије јако
подсећа на библијске псалме. И употреба ових стилских фигура су последица
подражавања библијског версета оне се исто користе у библији. Још је нешто важно код
ових формалних одлика, увођење говорне интонације једноставног говора, па чак и
очигледност изражавања што се ретко налази у поезији, такође један подмлађен и
освежени речник, један нови вокабулар пригодан за поезију која се тиче америчких
градова. Не можемо говорити о сленгу али о урбанијој варијанти језика можемо. У сваком
случају није то онај узвишени песнички дискурс. То је један другачији начин изражавања.

Тематске особености: ту се издваја наглашена индивидуализација песничког ја са једне

стране а са друге стране подједнако изражено размишљање у колкетивним категоријама, а
све је то наговештено и у самом наслову. Није просто рекао трава него је рекао влати
траве има у виду и појединачну влат и траву. Како влати граде некакву скупину некакву
заједницу. Шире схватано неку цивилизацију. И заиста је то случај са свим његовим
песмама. У фокусу је лирски субјект и слика света која је увке преломљена кроз његову
визуру. Он се огледа у слици света и слика света се огледа у њему. И то је нешто што је
важно за модерну поезију, свет је увек представљен као доживљај лирког ја, и сад нешто
због чега га сматрамо претечом симболиста, уочавање некаквих веза међу појавама и то
нарочито међу оним на око удаљеним појавама.и да би указао на те једва видљиве везе он
користи један потпуно нови поступак који ће потоња поезија усвојити а то је поступак
монтаже Под тиме се подразумева симултано приказивање простора и времена, значи
преклапање различитих временских и просторних равни. Рецимо у песми О мени, он
повезује удаљене географске процесе и нису они удаљени само у географском него у
историском мислу, реч је о Јони и о америци, те појаве се доводе у везу по некаквим
сличностима које уочава само то лирско ја , а указујући на те сличности он се користи
поступком слободне асоцијативности и то је нешто што је јако важно за свеколику
модерну књижевност. Једна појава нека мисао нека представа неко осећање, она доводи до
присећања на неку другу представу јер су оне некада биле повезане и онда се сада међу
њима уочавају неке нове везе које нису биле уочљиве. И посебно је важно то што се ту не

4
доводе у везу само неке идеје него и осећања, мисли , осећања, искуства доживљаји све.
Та слободна асоцијативнос биће изузетно важна у симболизму, биће важна у авангардном
песништву, у надреализму и када је реч о прози, она је важна у роману тока свести, ту је
она истурена у први план, али је важна и у осталим облицима модернога романа. У вези са
овим поступком је и коришћење фрагментарности. Издвојени су некакви фрагменти. То је
очекивано. Са једне стране се ствара утисак опште повезаности, а са друге стране се све т
о фрагментарношћу комада и постиже се специфичан ефекат. Још једна тема која није
својствена само Витмену него је честа у поезији, то је тема смрти, међутим, јел овде
доминира представа смрти или представа живота? Овде је више изражен живот него смрт
његова поезија је више у знаку витализма али се уочава стална веза између живота и
смрти. Уочава се нека врста циркуларности да живот прелази у смрт и смрт у живот.
Постоји оптимистички нагласак на животу. Неки тврде да је основна организациона схема
песама, смена песама о рађању и расту и песама о смрти и умирању. И како песме одмичу
тако се спознаје, тако лирски спознаје своју телесну и духовну моћ па се нижу доживљаји
сазревања истраживања света, а при крају доминира осећај бола и близина смрти, али и та
смрт није у песимистичном кључу. Е сад један нови низ тема, то је што он тематику везује
за градско друштво и за демократију , оно што посебно цени у том уређењу је
равноправност то је оно што он слави у оквиру демократије. Види је као једну добру и
темељну претпоставку за неку врсту братства међу људима па чак и љубави међу
сународницима и као основу за нови свет, за врсли нови свет али не иронично интониран.
И у том смислу можемо да кажемо да има утопијских елемената у Витменовој поезији,
утопија у позитивном значењу. Америка је представљена као нација и као земља чији су
досељеници на нови континент себи изградили један свет по својој мери.Јавља се и
фигура вође и не у пежоративном смислу, и ко је тај вођа кога он слави? Све то весело
лепо оптимистично фино али се смрт провлачи кроз те теме, ради се и о грађанском рату и
те теме како је он умро. Реч је о атентату. И то је једна од ствари која је тематизована.
Један вођа хвале вредан који је убијен у атентату. А и као такав неко ко је изашао као
победник из грађанског рата али је ипак убијен јер је на њега извршен атентат. Међутим
чак и те песме које су посвећене смрти Абрахама Линколна чак и оне имају један
оптимистичан елемент у себи. Али да се вратимо овој теми, америка као један
новоизграђени континент и председник Америке као узорни водич са адекватном визијом
будућности. И у том смислу врло често се пореде бодлер и Витмен истовремено и зато
што су објавили збирке у врло малом временском размаку. Свега две године размака и
често се пореде, тимпре што се и један и други читају као претече симболизма. А оно у
чему се разликују је оптимизам Витмена и крајњи песимизам бодлера. А то је све
нарочито видљиво у представама града. Њујорк се код Витмена купа у светлости а код
Бодлера Париз који је иначе град светлости сав је у мраку. Е сад још нешто што је врло
оптимистично у Витменовој збирки то је однос колектива и индивидуе, он је у читавом
низу песама представвљен овако. Имплицира се то да човек да би опстао са једне стране
мора да буде свестан себе и своје индивидиуалности а са друге стране мора да буде
свестан тога да је само један део шире заједнице и да треба различити појединци да
5
удруже своје заједничке снаге да би деловали заједно. И због тога је и сам наслов збирке
са једне стране збирни симбол а уједно и симбол самосвојности. Е сад, није то једино што
зрачи из овог Витменовог наслова. Какве асоцијације код вас буди трава. Живот. Трава
увек расте увис, виталима , спона између земље и неба. Један од виталних симбола који
указује на неуништивост живота. Неуништивост живота ако говоримо о трави о
целокупном човечанству. Неуништивост живота. Трава ниче из сваке подлоге, ниче чак и
из гробова. У том смислу представља тријумф живота и у срцу смрти, а будући да ниче из
сваке подлоге указује и на једнакост. То је нешто што витмен слави говореи о
демократији. Свачији је живот једнако вредан. Градски пејзаж, ту су бродови фабрички
димњаци, технички проналасци то је нешто што уводи Витмен, и нешто што ће врхунац
доживети у футурузму и у авангарди, у тај низ има ту читав низ песама које су тако
конципиране. Рецимо једана о локомотиви у зими. Хајде сада да бисмо стигли да урадимо
све да пређемо на анализу песама.

Прелазак Бруклинском скелом

Шта сте уочили шта бисте издвојили? Ту је рецимо употребљена техника симултаности.
Прелазак преко скеле симболиже човеково путовање кроз живот, а сама река је симбол
времена и симбол пролазности. Скела спаја не само удаљене обале и просторе него и
удаљена времена и ту је нагласак у овој песми у исту раван се постављају генерације
прошлих садашњих и будућих времена. И он уочава међу тим људима који су развојени
простором и временом уочава некакав заједнички начин живота, некакав заједнички начин
мишљења, сличну свакодневицу и оно на чему је нагласак у овој песми упркос што
фигурира један од симбола пролазности је трајајње, континуитети су овде важни.
Посматрас е комешање људи на скели и песник осећа блискос са њима, тако да се као
важна тема истиче тема заједиштва и оно што је посебно карактеристично он прославља
то заједништво чак и када га људи нису свесни.

Песма са епским замахом је Песма о мени. Ту је врло карактеристична употреба нарације,

та песма је сачињена од врло дугог низа нумерисаних фрагмената. У ствари, само да
кажем нешто о наслову. Врло необичан а упечатљив као наслов.Првобитна верзија није
била насловљена он је касније додат. У први мах је била насловљена –песма о ВОлту
Витмену Американцу. Видите није он ту важан као Волт Витмен него као Амерички
песник. А онда је и то променио па је употребио само иницијале, и тек 1881 коначно
насловио ову песму овим насловом О мени. Песма садржи читав низ дуги низ
нумерисаних фрагмената. И доживљава је читалац као неку врсту, лирске исповести. И
чим је реч о исповедаању и онда је сасвим природна наративна структура ,предочено је
буђење и зрење песничког бића, и његова лутања на том неком мисаоном путу кроз живот
и кроз време, кроз различите временске димензије. Ово је једна од најважнијих песамам у
збирци и на њој је Витмен радио током читавог живота, стално ју је употпуњавао. Тај
један канонски облик има 52 фрагмената. Овде је такође употребљена техника слободне
асоцијативности али упркос томе уочавају се неке тематске доминанте, фрагменти могу да

6
се групишу у одређене целине. У прва четири фрагмента истиче се лирски субјект. И тај
инсистира се на томе да је лирски субјект сам песник што не мора бити случај. У Пијаном
броду рецимо лирски субјект шта може бити лирски субјект сам брод. Тај брод може да
симболизује песника али не мора. Ту је лирски субјект сам брод али не песник. А овде код
Витмен алирски субјект је сам Волт Витмен, зато и јесте реч о једној врсти исповести. И
тај песник се представља читаоцу. Тако да су ови први фрагментаи заиста уводни и заиста
једна врста представљања песничког ја. Ту је у фокусу сам песник и песничко стварање
као таква и у том смислу је ова песма изузетно важна не само зато што је реч о лирској
исповести него и зато што је реч о једној ауторефлексивној творевини. Аутопоетичкој
творевини. Говорећи о себи наравно да песник говори и о својој поезији. Говори и о
читаоцу и то је својствено Витмену. И Бодлер и Витмен итекако размишљају о својим
читаоцима. О читалачкој фигури уопште и видећете Бодлер га назива . витмен овде говори
да су он и читалац од исте крви. Читаоца доживљава као себи равног. И то су сад они
чувени стихови, -ја певам себе и ја славим себе, и ти ћеш присвојити, јер сваки атом који
ми припада једнако припада и теби. Оно што је занимљиво је да себе песник не слави због
свог личног ја него због свог порекла, он је син родитеља који су рођени у Америци.
Такод а је то прослављање личног ја уједно и прослављање Америчке нације, то је у вези
са оним једним од наслова. Од 6 до 19 дела централни мотив су Влати траве и између
осталог се види да је ово једна од средишњих песама збирке. Читајте примарку и
секундарну литературу. Види се да је то једна од средишњих песамам збирке ту је у
фокусу то вечно обнављање траве и живота. Између осталог се за влати траве каже да су
таласаста коса гробова. Истиче се и тема путовања не само кроз простор него и кроз
време, тема имагинарног путовања, сећањима. Песник овде у исти мах уочава да се налази
на више различитих места и у више различитих временских равни. Четврти део обухвата
фрагменте од 20 до 25 и представља самог песника при чему се он представља као песник
тела и песник душе. И ту је рецимо, ту се јавља та једна од варијанти Витменовског
прожимања тела и духа. Дух и тело једно друго морају да подразумевају то је нешто на
чему Витмен инсистира. Тело је оно што је друго у односу на душу али не сме да се снизи
у односу на душу нити да се душа узвиси над телом него мора да постоји једно узајамно
уважавање. Једнос у другом основа. Има један стих када он каже да он није оно што је
садржаноизмеђу његових ципела и његовог шешира. Није сводив на тело. У скопу тих
тема је и тема сексуалности. То је један врло смела и нова тема. А са тим у вези је и
метаморфоза, идентитет се стално представљакао идентитет у настајању .то је поесбно
занимљиво ако имате у виду да је ова збирка стално настајала и да су све ове песме стално
дорађиване изнова писане и прошириване. Оно што занимљво овде се јавља и биљни и
животињски свет што је за Витмена карактеристично. Лирски субјкт узима позицију
пророка. Он себе представља као пророка у надљудској снази као пророка нове религије.
И као некаквог медијума кроз који струје безборни гласови свих људи света. Такође се
представља као учитељ као нека просветитељска фигура, мисионар такође. И онда
логично да ће у низу од 42 до 50 описивати религију коју проповеда и која је слична
пантеистичкој. Такође нешто што је занимљиво он скреће пажњу и другим људима да сви
7
носе нешто божанско у себи. И утом смислу постоји уовој песми једна тенденција ка
укидању различитих хијерархија, неки трачак савршенства Витмен уочава у свему. Слави
се цикличност живота. И живот тријумфује над смрћу. Има се у виду та израсла трава и
гробови из којих је израсла, и шта каже ако вам будем потребан потражите ме на
ђоновима своих ципела. Две песме које су посвећене једној од најважнијих тема а то је сам
председник Америке Линколн, Јоргован. О капетане мој капетане.

Песма је испевана поводом Линковнове смрти, али се чита као апотеоза живота него као
апотеоза смрти, зато што живот надјачава смрт. И читава песма се темељи на контросту
између смрти и туге за човеком кога је Витмен веома ценио и лепоте живота и радости
живљења. А у средишту је шта. Шта се прикузује, када је превожено Линколново тело а
људи са на шинама бацали јорговане како би одали последњу почаст. То је , реч је
погребној поворци где се креће од Вашинготона где је Линколн убијен и где је умро до
његовог родног места на југу Амрике где је сахрањен. И тај воз са ковчегом је прошао
кроз читав низ Америчких држава до пребивалишта у Илиноису и заиста су људи и на
ковчег и на воз и на пругу бацали јоргован и заиста је Витмен преузео те околности из
реалног живота међутим Витмен је све те појаве добијају једно другачије једно
симболично значење. Које сте сиболе уочили, симбол звезде која пада, шине, прелазак из
живота у смрт. Железница као једна врста везе различитих удаљених ствари читавог низа
појава. Јоргован и још један симбол нека птица, дрозд. Завршићемо ове песме на следећем
часу. И почињемо Бодлера.