Moderna

Moderna je pravac koji se javlja od 1890-1914/1918 i koji sledi kao odgovor

na pozitivizam i na realisticko naturalisticku doktrinu u umestnosti . Moderna
nije jedinstveni pokret i razlicito je idejno , estetski i nacionalno obelezena .
Termin moderna prvi put je upotrebljen u Nemackoj osamdesetih godina .
Zajednicko za sva struje moderne je : uznemireni senzibilitet , duhovno
klonuce , individualizam i pesimizam , bezanje od stvarnosti , okretanje
unutrasnjem covekovom zivotu , isticanje osecajnosti , subjektivnosti i
iracionalnosti , trazenje svega novog.
Struje moderne:
1.Dekadencija : Stanje duhovnog klonuca i beznjadja ( dendiji i boemi )
obelezava fazu razvoja simbolizma u Francuskoj i Evropi .
2.Parnasizam : Grupa francuskih pesnika zajednicki objavljuje zbirku -
Savremeni Parnas . ( Parnas predstavlja brdo muza ) . Poezija je bezlicna ,
objektivna , hladna , uzvisena , kult forme , klasicna versifikacija . Motivi su
anticko doba i dekor polusrusenih gradjevina iz tog vremena
3.Lapurlatizam ( umetnost radi umetnosti ) . Predstavlja teznju ka cistoj
poeziji - usprostavlja se utilitaristickom ( prakticnom , vaspitnom ) shvatanju
4.Impresionizam : Ime dobio po slici Kloda Monea 1874 - Impresija .
Glavno obelezje je utisak predmeta i pojava , ne objektivno prikazivanje
nego emocija . Karakterisu ga osetljivost igra svetlosti i senki , melanholija (
osecaj tuge , potistenosti , bezvoljnosti , hronicnog umora , praznine ,
bezvrednosti )
5. Simbolizam - upotreba stalnih simbola ( krst , srce ) ali i stvaranje novih
nekarakteristicnih i cesto tesko prepoznaticnih . Javlja se vec 1880 u
romantizmu . Ukleti pesnici ( Rembo , Malarme , Bodler , Berlen ) Osnovna
nacela : analogija , sugestija , muzika ...
Stefan Malarme : Labud - parnasizam
Artur Rembo -Ofelija - simbolizam
Pol Verlen - Mesecina - impresionizam

Moderna kod nas
Istorijska periodizacija - spoljasnji pristup
1.1901-1914 - Moderna
2.1918-1941 - Medjuratna knjizevnost
3.1945-? Posleratna knjizevnost
Knjizevna periodizacija - unutrasnji pristup
1.1892-1901 - rani simbolizam
2.1901-1918 - simbolizam
3.1919-1929 - ekspresionizam
-Poklapa se sa Evropskom knjizevnoscu
Karakteristike :
-Pojava srpskog knjizevnog glasnika koje je objavljivan 1901-1914 ciji je
pokretac i vlasnik bio Bogdan Popovic ( uredjivao ga po francuskim uzorima i
uneo je nova shvatanja i merila u knjizevnosti )
-Uticaji vise nisu domaci , ruski ili nemacki . Sada su to prvenstveno
francuski i to narocito u simbolizmu i parnasizmu .
-Glavni ideolozi se knjizevni kriticari ( Ljubovim Nedic , Bogdan Popovic ,
Jovan Skerlic )
-Najveci supon ovog perioda doseze knjizevna kritika , poezija je
dominantan knjizevni rod , a u prozi se osecaju poetski elementi .
Predstavnici Moderne kod nas su : Aleksa Santic , Jovan Ducic , Milan Rakic ,
Bladislav Petkovic Dis , Sima Pandurovic , Borislav Stankovic , Jovan Skerlic
, Petar Kocic , Antun Gustav Matos ...
-Na srpsku knjizevnost ovog razdoblja najvise deluju parnasizam i
simbolizam . Posredstvom njih nasi kriticari i pesnici prihvataju kult lepog
( artizam ) , savrsenstvo forme , estetizam . "Pesma mora biti cela lepa "
istakao je Bogdan Popovic , sto se moglo uzeti kao bitno estetsko geslo
epohe srpske moderne .
-Prvu grupu stvaralaca koji se razvijaju pod uticajem francuske knjizevnosti
karakterisu estetizam ,otmenost aristokratizam i pesimizam .
-Drugu struju cine pesnici suprotne tendencije koji i dalje neguju
tradicionalno rodoljublje ( usled ratova i smena vlasti ) , socijalni i moralni
utilitarizam ( da se narodu podigne moral i samopouzdanje ) i drustveni
aktivizam ( ucestvovanje u idejama )
Antologija novije srpske lirike
Antologija predstavlja nesto najbolje odnosno najbitnije ( u modernom
shvatanju "The best of ")
Kriterijumi :
1. Esteticka merila (po lepoti pesama )
2. Lirske pesme - pesme u kojima preovladjuju osecanja
3.Tematski (sadrzajno) i fersifikacijski (formalno) jedinstvena celina
4. Merilo:
-mora da ima emocije i da budi emocije
-mora biti jasna ( u celini , delovima , osnovi misli )
-mora biti cela lepa ( ne sme imati gresaka )


Rajner Marija Rilke

Roen je u Pragu 4. decembara 1875. godine. Smatra se jednim od najveih
nemakih poeta.
Njegova poezija predstavlja zavretak evropske dekadencije i poetak
poezije biti. Rilkeova lirika je morbidna i setna, puna sumranih i samrtnikih
ugoaja. Izraz je doba na prelomu svetova izmeu Istoka i Zapada i
posebne meavine slovenskog i germanskog. Rilkeov rad, utemeljen je pod
uticajem klasinih autora. Drevni Bogovi kao Apolon i Hermes su esto
spominjani u njegovim delima, kao i aneli, rue...
Umro je u Valmontu, vajcarska, 29. decembara 1926. godine od leukemije.
Neka dela:
Soneti Orfeju
Nove pesme
Knjiga slika
rtva Larima
ivot Marijin
Aleksandar Blok
Roen je 16. novembra 1880. godine u Sankt-Peterburgu. Bio je ruski pesnik,
najznaajniji predstavnik ruskog simbolizma.
U svojim pesmama Blok obrauje mistino-religioznu tematiku i u melodioznim
stihovima punim nedoreenosti uspeva da izrazi nedefinisane tenje svoje generacije za
nedostinim idealom.
Postepeno u njegovu poeziju poinje da se uvlai otar smisao za ivotnu realnost i
tematika se proiruje motivima iz gradskog ivota.
Pod uticajem revolucionarnih previranja u Rusiji, pesnik naputa konano i svoju
drutvenu izolaciju, prikljuuje se naprednim strujama i u svojoj najpoznatijoj poemi
Dvanaestorica (1918.) daje grandioznu simbolinu viziju revolucije.
Stilski, Blok u toj poemi obogauje rafiniranu tehniku svog simbolistinog izraza
(muzikalnost i ritmika raznolikost stiha, metaforika i simbolika) smelim meanjem
razliitih stilova i tehnika (ubacivanjem argona, parola, satire i parodija, folklornih
elemenata itd.), te postaje jedan od pretea moderne evropske poezije.
Umro je 7. avgusta 1921. godine u svom stanu od zapalenja sranih zalizaka. Pesnik je
sahranjen na Volkovom groblju Sankt-Peterburga.
Oskar Vajld
Oskar Vajld roen u Dablinu, 16. oktobra 1854. kao Fingal O'Flaetri dve godine nakon
starijeg brata Vilijama, a umro u Parizu, 30. novembra1900 je bio irski knjievnik
Vajldov ivot jeste bio svojevrsno umetniko delo, koje je od samog poetka u sebi nosilo
klicu tragedije. Suoen sa takvom, gotovo zavrenom graom za roman, Akrojd nije hteo
da pobegne od injenica, ali ni da se zadovolji onim to je pria nudila sama po sebi.
Akrojd je, naime, odluio da "postane" Oskar Vajld i da priu ispria u prvom licu.
Roman poseduje i vajldovski stil pisanja, paradokse i verbalne bravure, ali i istanan
prikaz emotivnog sveta velikog pisca, kao i osobenost trenutka u kome nastaje njegov
poslednji testament.
Roman : Slika Dorijana Greja

Poeme u prozi
Umetnik - 1894.
Sledbenik - 1894.
Gospodar - 1894.
Uitelj mudrosti - 1894.

Drame
Vera ili Nihilisti - 1880.
Vojvotkinja od Padove - 1883.
Saloma - 1894.
Prie
Sreni princ - 1888.
Sebini din - 1888.
Odani prijatelj - 1888.
Neobina raketa - 1888.

Sarl Bodler
(1821-1867) , rodonacelnik francuskog i evropskog modernog pesnistva , esejista ,
kriticar i teoreticar simbolizma , Cuvenom zbirkom pesama Cvece zla (1857) nacinio je
prekretnicu u svetskoj poeziji . Isto godine je podignut sudski proces protiv Cveca zla ,
pesnik je osudjen i iz knjige je izbaceno sest " nemoralnih " pesama . Dela :
-Cvece zla (1857) prosirena za 35 novih pesama (1861) i trece izdanje (1868) ; pesme
u prozi - Splin Pariza ( 1864)
Pol Verlen (1844-1894) znacajan francuski lirican i pisac manifesta simbolizma . Javlja
se zbirkom pesama Saturnijske poeme kao cist parnasovac , ali je vec u sledecoj knjizi
poezijom najvece melodicnosti izrazio svoj manifest simbolizma . Poslednje zbirke
pesama su i najvrednija ostvarenja , koja su otvorila izvanredni pesnicki svet suptilnog
lirizma izuzetnih dozivljaja , potresnih licnis ispovesti i potpune formalne doteranosti .
Delom Art poetique (1874) i tezom muzika pre svega razbio je nove teorijske postavke o
pesnickom stvaralastvu i dao vredan doprinost modernoj poetizi . Znacajne zbirke :
Saturnijske poeme (1866) , Galantne svetkovine (1869) , Dobra pesma (1870) ,
Romanse bez reci ( 1847) , Razboritost ( 1881) .
Stefan Malarme ( 1842-1898) , francuski pesnik , jedan od osnivaca simbolizma . On je
najpotpunije izrazio teznje simbolizma da novim pesnickim jezikom stvaraju cistu
poeziju , koja treba da otkrije apsolutnu stvarnost , oslobodjenu od promenjivosti i
vulgarnosti svakodnevnog zivota . Ovim shvatanjem pesnik jeziku daje glavnu prednost
, koja nije u tome da izrazi smisao , nego da ga stvori .
Zbirke pesama : Pesme (1887) , Knjiga (1897) , Pesme i proza (1891)
Artur Rembo (1854-1891) je franzuski knjizevnik , pored Bodlera , priznati utemeljivac
celokupne moderne poezije . Pesnika "alhemije reci" karakterisu eksplozivna masta ,
savrsenstvo oblika , sveopsti revolt u osporavanju tradicije , odlike koje se preplicu na
nacin koji i danas nadahnjuje savremene pesnike . Celokupno Remboovo pesnicko delo
nastalo je izmedju 1870-1873 te tri godine bile su dovoljne da Rembo prozivi knjizevnu
evoluciju modernih vremena . Remboovo pesnistvo imalo je odjeka , najavilo pocetak
njegove knjizevne slave u krugu francuskih simbolista koja je ubrzo obisla svet .
Znacajna dela : poema - Pijani Brod (1871) , pesnicka proza - Sezona u paklu ( 1873)
zbirka pesnickih fragmenata u prozi - Iluminacije (1874) , Sabrana dela Artur Rembo (
priredio Betolino 1991)
Anton Pavlovic Cehov ( 1860-1904 ) je ruski novelist , pripovedac i dramski pisac .
Smatra se , uz Mopasana , najvecim novelistom evropskog realizma , dok je svojim
dramama izvrsio , a i danas vrsi , jak uticaj na evropsko pozoriste
Znacajna dela : drame - Galeb (1896) , Ujka Vanja (1897 ) Tri sestre (1900) Visnjak
(1903) zbirka prica - Melpomenine bajke (1884) Sarene price ( 1886) u Pomrcini ( 1887)
.