EPOHE:

Modernizam-2.pol.19.v.

Knjievne i umetnike tendencije druge polovine 19. Veka

Reakcija na pozitivizam, naturalizam i realizam
Individualnost, subjektivnost, iracionalnost, oseajnost
Pesimsitiki doivljaj sveta i ivota
Nova forma i stilska sredsva
Poezija fragmentarnost, uglavnom slobodan stih, asocijativnost
Proza interesovanje za ovekovu podsvest, za njegov unutranji ivot,
odbacuje se hronoloko pripovedanje i klasina karakterizacija, koristi se
tehnika toka svesti, fokalizacija
Odnos prema tradiciji mitovi, legende i simboli se dovode u nov kontekst i
menja se njihovo znaenje (nagovetaj intertekstualnosti)

Simbolizam druga polovina 19. Veka (oko 1880, nagovetaji i u romantizmu),

Francuska, Rusija, Nemaka i Engleska
Duhovni izraz dekadencije (poezija duhovnog klonua i beznaa, kult
izvetaenog, boemija)
Odbacuju tradiciju
Reakcija na realizam, naturalizam i parnasovce
Svet je predstava pojedinca objektivni svet je samo izvor analogija koje
pesniku slue da matom stvori novi svet
Svaka manifestacija u objektivnom svetu ima dublje znaenje i do njega treba
dopreti pomou obinog sveta pokazuju nevidljivo, metafiziko
Za simbol se uzima pojam koji ima tradicionalne asocijacije, a onda se njegvo
znaenje nadgrauje i menja
Kult idealne lepote idealni svet je stvarniji od objektivnog, empirijskog sveta
(veni, apsolutni ivot se odvija naporedo sa stvarnim)
Esteticizam
Forma - Slobodna forma, nagovetaji u vidu simbola (suprotnost
parnasovcima), neobian renik, pleonazmi, elipse, nedovrene reenice
(novi jezik, stih ini poeziju nejasnom, tajanstvenom)
Odbacuju prazne rei i zamenjuju ih punim (simbolima), reima koje
dobijaju dublje znaenje
Lepota je u nagovetaju, aluziji, sugestiji ne u potpunom razotkrivanju
Teme teme preuzete iz proze, poezija se sa uzvienog sputa na
svakodnevno, banalno gradski ivot, prostitucija, pijanstvo, noni ivot,
prljave ulice, predgraa...
Saglasja, arl Bodler prva prava tvorevina simbolizma
Manifest simbolizma, an Moreas, 1886 poetak simbolizma
Kriza stiha, 1889; O knjievnoj evoluciji, 1891 eseji, Stefan Malarme
Artur Rembo, Pol Verlen (Pesnika umetnost)
Avangarda

1910 1939 (ili 1914 1939)

Evropa, Azija, Amerika
Tendencije - Intrenacionalizam, antitradicionalizam
Cilj svih struja i pokreta - provokacija, polemika, pokretanje, menjanje, bunt
Zajedniki naziv za brojne pokrete (izme)
Forma - eksperimentisanje, negacija svega starog, tradicionalnog,
uemljenog, novi sistem tehnika i formi
Fragmentarnost, tehnika montae i kolaa, sinkretizam, neknjievna leksika,
gubljenje razlike izmeu umetnosti i neumetnosti
Negiraju se sve vrste normi logike, tematske, anrovske, estetske,
sintaksike
anrovi najzastupljenija je poezija
Manifesti u kojima se objanjavaju i propagiraju koncepcije pokreta

Avangarda:

Futurizam 1909 oko 1920, Italija; 1910 - 1919, Rusija

o Odbacuju tradiciju i istoriju poriu celokupnu tradiciju
o Preziru kulturne i akademske institucije, ele da ih razore
o Novi nain ivota, odea, obua, kue, zgrade
o Propagiraju i opevaju agresivnost, buntovnitvo, brzinu, opasnost,
hrabrost, oduevljenje mainskom erom
o Estetika - Lepo je u borbi i u agresiji, poezija je napad na nepoznate sile
koje treba da se pokore oveku
o Nove teme - slavi se bzina, rat, nasilje, lepota maina
o Forma razaranje sintakse glagoli u infinitivu, imenice bez prideva,
odsustvo predloga, matematiki i muziki znakovi umesto znakova
interpunkcije, reformiu tamparsku tehniku raznobojna mastila,
razliita slova, pisanje u svim pravcima
o Ukidaju metafore kliee
o Manifest futurizma Marineti, asopis Figaro, 1909
o O sintetikom pozoritu, 1919 i Pozorite iznenaenja, 1920
Marineti, novine u drami
o Novine u drami brzo pozorite nekoliko minuta, rei i pokreta, a
puno ideja, dogaaja, simbola, svesti delo na trenutak vrhunca
Ekspresionizam 1910 1925, Nemaka, druge zemlje
o Odbacuju tradiciju one struje koje prethode
o Reakcija na impresionizam (likovne umetnosti), naturalizam i
neoromantizam (knjievnost)
o Negiraju racionalizam, pozitivizam, logino kauzalnu psihologiju,
istorizam
o Teme smrt, bolest, raspadanje, rat, industrijalizacija i tehnoloki
razvoj (sve to naruava miran ivot), traenje smisla postojanja i Boga
o Forma razaranje (da bi upotpunili svoju viziju sveta)
o Antimimetinost tenja da se stvarnost oblikuje, a ne da se
podraava
o Ekspresionistiki krik uzbueni, ushieni stav ekspresioniste prema
sumornoj stvarnosti, koji je glavna odlika knjievnosti ekspresionizma
o Krae forme lirska pesma, pripovetka, drama

Poezija slobodan stih i strofa, muzikalnost, asocijativnost, slike iz

urbanog ivota, nestvarne i fantastine slike, razaranje sintakse, lirski
subjekat ima funkciju proroka, patos, inverzija, elipse
o Drama skokovitost radnje junak kao tip, bez motivacije, pantomima,
hor:
Subjektivistika ispitivanje podsvesti pojedinca
Drutveno angaovana problemi dezintregracije drutva,
ovek se posmatra kao drutveno bie (Breht)
Akmeizam 1912. 1921, Rusija
o Reakcija na simbolizam vraanje na tano znaenje rei, tenja ka
jasnom izrazu, pravilnim oblicima, uklanjanje misticizma i nejasnih
aluzija, suvinih metafora i simbola
o Teme iz zemaljskog sveta, prikazuju materijalno, koje je za njih jedina
realnost (za razliku od simbolista), vizuelni doivljaj predmeta
o Gumiljov, Gorodecki i Mandeljtam definisali principe akmeizma
o Objavljivali poeziju u asopisima Apolon i Hiperboreja, od 1917. Novi
ceh pesnika
Dadaizam 1916 1920, Francuska, vajcarska, Nemaka
o Nihilistiki umetniki pokret
o Ime Dada franc. Deja re za konja; re je izabrana nasumice
umetanjem papirnog noa u renik, izraavaju revolt prema buroaziji i
Prvom sv. ratu
o Umetnost pretvaraju u antiumetnost to besmislenije to bolje, bez
principa, ne trae nita, sinestezija umetnikih disciplina, upotreba
masovnih medija, tampanog materijala, manifesta, jezik upotrebljen
tako da nema nikakvu korisnu svrhu
o Forma razaranje - Forme u knjievnosti koje izraavaju revolt
pesme iz eira, verbalni kolai slaganje nasumino odabranih
rei spojenih u neloginu celinu
o Imao je uticaja na razvoj nadrealizma, osnivaju ga predstavnici
dadaizma
Nadrealizam 1923 1945, Francuska, pa druge zemlje
o Za razliku od dadaizma koji samo negira sve, oni postavljaju umetnike
postupke i ideje
o Osniva Andre Breton (tri manifesta 1924, 1930 i 1942)
o Ime prvi upotrebio Apoliner 1917. u predgovoru za dramu Tiresijine
dojke, a Breton i Supo njemu u ast tako imenuju pokret (1921,
Magnetska polja)
o Uticaj Frojda podsvesno i san
o Mata dostizanje apsolutne stvarnosti (spoj jave i sna)
o Estetika - Lepo je udesno
o Postupci automatsko pisanje
o Odbacivanje realnog, pobuna protiv logike
o Dva perioda:
Epoha snova 1923 1925 izazivanje snova u budnom stanju,
automatsko pisanje
Epoha razuma 1925 1945
o Najavljuje se antidrama novim dramskim ostvarenjima
o