ФИЛОЗОФКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ

ДЕПАРТМАН ЗА НЕМАЧКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Семинарски рад
Тема: Митско-бајковити елементи у бајци
„Златни ћуп“ Е.Т.А. Хофмана

Пролећни семестар: 2019/2020.

Oбавезни предмет: Немачка књижевност 4
Студент: Драгана Стојановић
Број индекса: 22
Професор: Бранка Огњановић
Датум предаје: 20.8.2020. године
 Митско-бајковити елементи у бајци „Златни ћуп“

САДРЖАЈ:

АПСТРАКТ/АBSTRACT.................................................................................................1
УВОД.................................................................................................................................1
1. БИОГРАФИЈА ПИСЦА............................................................................................3
2. МИТСКИ ЕЛЕМЕНТИ..............................................................................................5
3. БАЈКОВИТИ ЕЛЕМЕНТИ........................................................................................7
3.1. ОПТИЧКИ МОТИВИ-КРИСТАЛ, ОГЛЕДАЛО....................................................................7
3.2. ЖАР И ВАТРА КАО ЛАЈТМОТИВИ.................................................................................... 9
3.3. ПОСУДА КАО РОМАНТИЧНИ СИМБОЛ.........................................................................10
ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................12
ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................13
 Митско-бајковити елементи у бајци „Златни ћуп“

АПСТРАКТ/АBSTRACT: Diese Seminararbeit widmet sich den Märchen Der goldene Topf von E.T.A.
Hoffmann. Der goldene Topf erzählt vom Student Anselmus – ein tollpatschiger und tagträumerischer
Bürger, der sich in seiner Umgebung nicht sehr wohl fühlt. Durch ein Erlebnis am Himmelfahrtstag korreliert
die ihm bekannte Alltagswelt mit der Wunderwelt und stürzt ihn in eine Spirale fantastischer Ereignisse, die
ihn über die Existenz des Wunders reflektieren lassen und ihn darüber immer wieder in den Zwiespalt treibt.
In diesem Kunstmärchen kann man viele märchenhafte Elemente findet: den ewig währenden Kampf
zwischen Gut und Böse, Magie, Liebe, ein Wunderland. Diese märchenhaften Elemente reihen sich allerdings
in eine völlig reale, nachzuweisende Welt: die Welt des Dresdens um 1800. Mythische Elemente und Orte
wie Atlantis tauchen ebenfalls auf. Das Ziel dieser Seminararbeit ist es, die mythisch-märchenhaften
Elemente dieses Kunstmärchens zu bestimmen und auf das Leben des Schriftstellers zurückzublicken, damit
wir die Idee für ein solches Werk verstehen können.

Schlüsselbegriffe: Der goldene Topf, mythische Elemente, märchenhafte Elemente

УВОД

Бајка Златни ћуп испричана је у дванаест вигилија, које описују процес сазревања и
развоја младог студента Анзелма, од копирања рукописа, до креативног песника или његове
поетичке метаморфозе. Ова бајка се често назива „бајком стварности“, будући да се
реалистични и бајковити елементи преплићу. Два света која се сусрећу представљају сфере
стварности и чудесног, са једне стране Дрезден је представљен као град са материјалистичким и
уметнички непријатељским ставовима, а са друге као свет бајки у коме су елементи ватре и
земље непријатељски расположени. Главни јунак Анзелмо, неспретни и сањарски студент,
заробљен је између ова два света, а његов „дечји песнички ум“ омогућава му да оствари контакт
са светом духова који други људи ни не примећују.
Радња се одвија у Дрездену почетком деветнаестог века. Прича траје око годину дана и
почиње Анзелмовим доласком у град, који је пролазећи кроз градску капију налетео на кош с
јабукама и тиме се директно суочио са својим главним антагонистом, вештицом, која на њега
баца проклетство: „Да, јури, само јури, сатанско дете, да што пре сломиш врат у кристалу, у
кристалу!“.1 Анзелмо потом упознаје три златно-зелене змије и заљубљује се у најмлађу,
Серпентину. Константно растрган између стварности, буржоаског света, идиличног живота,
образовања и фантастичног света снова и поезије, Анзелмо покушава да пронађе свој идентитет,
припадност и сврху. Анзелмо је такође неодлучан по питању својих осећања, колеба се између

1
Е.Т.А. Хофман (1964). Принцеза Брамбила-бајка из новог доба Златни ћуп, Београд, Нолит, стр. 263
 Митско-бајковити елементи у бајци „Златни ћуп“

два млада женска лика, Веронике из буржоаског света с једне стране и Серпентине у
фантастичној сфери с друге стране.
У бајци су такође представљене и очинске фигуре обеју девојака, Вероникин отац
Паулман, буржоаски подпредседник, добродушан, пријатељ Анзелма и Серпентинин отац
архивар Линтхорст, принц саламандер и дух ватре у магичном свету, за кога ће Анзелмо радити
као писар. Када је започео посао преписивања тајних рукописа за архивара Линтхорста, започео
је и његов пут у свет поезије, у свет митског и чудесног, који ће на послетку од њега створити
песника. Међутим, његов пут до те тачке је био тежак и опасан, свака сумња, било какав
повратак у реалан свет, могла га је избацити из света чудесног. На пример, Архивар га је
протерао у „кристал“ због мрље од мастила на једном од драгоцених рукописа - насталих
непажњом услед сумње у моћ маште. Вештица је, са друге стране, стална противница архивара
и користи се магијом да би га победила и Анзелма усидрила у буржоаски свет и брак са
Вероником. Али, након што је из чаробног двобоја за златни ћуп, победивши вештицу, архивар
изашао као победник, Анзелмо пада у наручје Серпентине, а чаробни златни ћуп, који добија из
тог брака, му омогућује песнички рај, живот у Атлантиди- „свети склад свих бића као најдубља
тајна природе“2- где је песник сазревао као уметник.

Слика 1. Анзелмо и Серпентина код зовиног стабла

2
Е.Т.А. Хофман (1964). Принцеза Брамбила-бајка из новог доба Златни ћуп, Београд, Нолит, стр. 342
 Митско-бајковити елементи у бајци „Златни ћуп“

1. БИОГРАФИЈА ПИСЦА

Ернст Теодор Вилхелм Хофман је био

најпознатији представник романтизма у немачкој
књижевности. Рођен је 24. јануара 1776. године у
Кенигсбергу, где је студирао права, службовао по
мањим местима и био у блиском контакту са многим
роматичарима. За време француске револуције
отпуштен је из службе. После ратова радио је у
врховном суду. Није се устезао да напада шефа
берлинске полиције, тако да се у оштар сукоб морао
уплести сам краљ Фридрих Вилхелм III. У својим
књижевним делима се жестоко светио шефу полиције, а Слика 2. Е.Т.А. Хофман

сукоб међу њима је прекинула песникова смрт.

Хофман је био свестран уметник – књижевник, композитор, музички критичар, сликар и
карикатуриста. Његове приповетке су имале велики утицај у 19. веку. Хофманова књижевна
дела су пуна фантазије, у њима се јављају утваре, али су та дела, ма како то парадоксално
изгледало, и пуна реализма. Радње његових прича и романса одвијају се на местима по којима се
крећу најобичнији људи: у кући, гостионици, на улици. Његов јунак је у стању да изађе из вазе.
кинеског чаја, да се појави из пода и да на некакав начин доспе ко зна куда и како, али тамо где
се нашао он остаје на бази реалности све док на неки начин не буде пребачен на друго место, у
неку другу реалност. У Хофмановим делима често се јавља двојник, што радњу чини напетијом
и заплетенијом, а улога усуда јаче је наглашена у животу његових литерарних јунака. Био је
склон сањарењима. Међу првима је изнео мисао о музичком идентитету ствари и бића и сматра
се претходником Поа и Мопасана у новели ужаса и страве. У његовом стваралаштву видљива је
романтичарска појава претапања из стварног у имагинарно. За Хофмана је живот био тамница,
те је бежао из једне форме живота у другу. Карикирајућа опсервација која за подлогу има
критички став према друштву, један је од елемената Хофмановог литерарног поступка. Да би се
схватила Хофманова фантастика, важно је знати и да чудеса и чудовишта треба да се посматрају
као субјективна категорија, док су реални узроци скривени под маском фантастичних симбола.
Хофман је лудилу дао сасвим нову боју претварајући га у лудило идеалног заноса и поетске
чежње која смешта своје сопствене снове и заносе у стварне оквире, оживљава их и претвара у
 Митско-бајковити елементи у бајци „Златни ћуп“

стварно. По Хофману, сваки човек је способан за зло. Фантастика се може јавити на више
начина. Први начин је преко персонификације, тачније, Хофман оживљава све чега се дотакне.
Други начин, одређен као синтаксичко-стилистички пут, јесте претварање епитета у стварна
својства при чему епитет не губи својства синтаксичке потчињености субјекту. У његовим
делима фабула је, у већини случајева, искидана, окрњена, разбијена. Свака његова фабула има
центар који садржи мисаону поруку. 3
Хофманова дела и данас представљају читану лектиру и превођена су на стране језике,
компонована су, а у новије време, снимана за филм. У модерној науци о књижевности његова
дела привлаче пажњу а његов стил се повезује са модернистичким поетским изразом. Нека од
напознатијих дела су: Госпођица Скидери, Златни ћуп, Принцеза Брамбила, Пескар,
Серапионова браћа. Умро је 25. јуна 1822. године у Берлину, у 46-ој години живота.4

3
Мартини, Ф.(1970). Историја немачке књижевности, Београд
4
Константиновић, З. и група аутора (1987). Њемачка књижевност (књига II), Београд, Нолит, стр. 105.
 Митско-бајковити елементи у бајци „Златни ћуп“

2. МИТСКИ ЕЛЕМЕНТИ

Док је буржоаски свет представљен са прецизним приказима локације и времена - што

укључује тачно именовање историјских локација града Дрездена, опис унутрашњости
буржоаског миљеа, прецизну оријентацију према временима и данима у недељи - сценарио
фантастичног света се одвија у бајковитим собама палате архивара Линтхорста, кухињи чаробне
вештице и на чаробном еквиноксу на отвореном терену изван града. Хофманово дело као „чувар
и ствараоц митова“ имало је значајну улогу у стварању „Дрезденског мита“. Овде је представа
буржоаског свакодневног живота уништена и допуњена четвртом димензијом, јер мит о
Атлантиди означава почетну и крајњу тачку трансценденталног света бајки.
Свакодневни живот и фантастични свет преплићу се у Златном ћупу, заплет је конфузан,
попут сна. Имена места попут „Црна капија“ служе као пресеци промене перспективе, тако да се
код њих прелази праг оног чудесног. Палата архивара Линтхорста постаје окружење дивног у
стварном свету. Због своје чаробне атмосфере, разликује се од свакодневног живота.
У овом фантастичном свету све се може претворити у било шта у било ком тренутку - жена која
продаје јабуке на почетку стално мења облик у вештицу, дадиљу, демонску кваку на вратима
или у лонац за кафу.
Јављају се митски, алхемијски и библијски светови идеја: змија, јабука, теорија четири
елемената, мит о Фосфорусу и мит о Атлантиди.
Уз мит о Атлантиди, који варира од првобитног јединства преко отуђења до повратка
јединства на вишем нивоу свести (дијалектички тро-корак), структурно се позива на романтичну
теорију поезије у целој бајци. Може се уочити повезаност између Златног ћупа и Новалисовог
Хајнриха из Офтердингена, као и код Новалиса, и у Хофмановом делу развој јунака се заснива
на миту о стварању и искупљењу. У делу Златни ћуп, заводничка снага Серпентине покреће и
прати песников развој. Њено име се односи на „фигуру серпентината“, змијоличну линију
лепоте уведену у доба ренесансе, која служи као веза са писаном и сликовном фигуром
арабеске.5 У процесу самог писања, под вођством Серпентине, Анзелмо се одваја од телесног и
прелази на духовни ниво.
Док се у делу Хајнрих из Офтердингена херој приближава песничком савршенству
превазилазећи стварност, Златни ћуп је прожет сукобом буржоаског и бајковито-поетског света,

5
http://www.goethe.de/lrn/prj/mlg/mad/mdr/de8690027.htm, приступљено 20.8. 2020.
 Митско-бајковити елементи у бајци „Златни ћуп“

између осталог, сталном иронијом, што такође доводи до закључка да долазак у Атлантиду,
представља самообману и илузију. Слика Атлантиде као (заправо потопљеног) идеалног стања,
потиче из антике.
Фантастичне приче о „Саламандеру“ – Линтхорсту, у стварности су адаптација
традиционалних митова. Према древној доктрини о четири елемента, саламандер је елементарни
дух ватре. Ово се одражава у његовој ватреној реакцији на трансформацију вољене. Чак и као
архивар Линтхорст, лик још увек има моћ ватре.
Бајка о саламандеру говори о далекој прошлости у чаробном царству Атлантиде. Саламандер је
протеран из Атлантиде због своје везе са зеленом змијом, која се може откупити након што уда
своје кћери. Наратор „приче у причи“ је змија Серпентина. У осмој вигилији, она посећује
студента Анзелма у библиотеци да му исприча причу о пореклу свог оца.

„[…] У прастаро доба у чудесној земљи Атлантиди владао је моћни кнез духова
Фосфорус, коме су служили елементарни духови[…]“. 6

С причом о саламандеру, Хофман значајно доприноси разумевању читаве новеле, ова је прича
поглед на то време савршене близине природе. То је у супротности са садашњошћу унутрашње
историје, у којој се сукобљавају ирационалност и разум.
Пехар са љиљанима, с једне стране представља знак француских краљева, с друге
стране прелепи цвет, женствен, који показује чежњу за женским полом. У митологији змај
такође представља одбојност према Богу, сушна времена, а у Хофмановим бајкама можда и
аскетизам и метал из дубине земље. Фосфорус се мора борити против змаја како би поново
могао да нађе ватреног љиљана.
Отац саламандера умро је пре највише 385 година, а потом се накратко пробудио, јер је
изгубио стрпљење, након свађе Линтхорста и његовог брата око оникса, који је Линтхорст
добио у наследство. Он је отпустио брата саламандера, који потом одлази у змајеве. Ова свађа
може да указује на ренесансу или на папски раскол. Док три змије саламандера могу да
представљају симбол божанског тројства (отац, син, свети дух или такође за веру, љубав, наду).
Златни ћуп може представљати с једне стране срећан и пун наде заједнички живот двоје
младих, али може да служи и за разликовање људи у знању и вештини. Златни ћуп за Анзелма
представља нов живот и ново знање. Златни ћуп је и оптички мотив. Он служи као посредник
између Атлантиде као места поезије и буржоаског света Дрездена. Повезаност између златног

6
Е.Т.А. Хофман (1964). Принцеза Брамбила-бајка из новог доба Златни ћуп, Београд, Нолит, стр. 313
 Митско-бајковити елементи у бајци „Златни ћуп“

ћупа и Атлантиде је у тексту експлицитна. Да би се принц Саламандер вратио својој браћи, три
змије, Серпентина и њене сестре, морају се удати за младића.
Хофман приказује и мотиве из Библије, међутим змија овде не симболизује зло, уместо
тога, она утеловљује живот, мудрост и плодност према древној митологији. Зато се њене
вештине завођења могу посматрати у позитивном смислу. Хофман је имао слободу да „злу“
змију - која је митолошки симбол мудрости и завођења - претвори у шармантну, симпатичну
фигуру. Супротно књижевној традицији, љубав човека (Анзелмо) према духу природе (змија
Серпентина) не остаје неиспуњена.

3. БАЈКОВИТИ ЕЛЕМЕНТИ

Мотиви из традиционалних бајки се такође могу уочити и у Хофмановим уметничким бајкама:

 борба добра и зла (борба Линтхорста и вештице)

 натприродни противници (вештица, црни мачак)
 натприродни задаци (путовање у потрази за срећом; пријатељи у животу и смрти)
 натприродни помагачи (кажњени чаробњак)
 чаробни предмети (чаробно огледало, посуде) и
 натприродна моћ или знање (човек који разуме животињске језике)
 победа љубави на крају, срећан крај

3.1. Оптички мотиви-кристал, огледало

Златни ћуп је Хофманово прво дело у коме оптички мотиви играју значајну улогу.
Истичу се оптички мотиви попут огледала и кристала. Проклетство старе Лизе на почетку бајке:
„Да, јури - само јури, сатанско дете – да што пре паднеш у кристал - у кристал!“ 7. Ова реченица
отвара ланац лајтмотива у којима доминирају чаше и огледала и који кулминирају у
Анзелмовом заробљеништву у архиваријевој кристалној боци.
У кристалној боци Анзелмо издржава казну због мрље коју је направио на пергаменту
архивара. Међутим до ове казне је дошло јер се Анзелмо, због чаролије вештице, удаљио од
поезије и Серпентине. Без поезије он више не може правилно да копира рукописе, јер му
недостаје приступ песничком стваралаштву. Под овом чаролијом, он за себе тврди да је његова
љубав према Серпентини била само „велика машта“. Може се ослободити кристалне боце тако
7
Е.Т.А. Хофман (1964). Принцеза Брамбила-бајка из новог доба Златни ћуп, Београд, Нолит, стр. 263
 Митско-бајковити елементи у бајци „Златни ћуп“

што ће се вратити љубави према Серпентини и окренути се од вештице. Кристална боца

симболизује Анзелмову грешку и његово затварање у буржоаске структуре.
Чудесно у Златном ћупу настаје коришћењем кристалне симболике и симболике ватре.
Оба симбола су уско испреплетена у тексту.
Поред кристала, огледало је још једно од мотива. Оно привремено наводи Анзелма да
верује да је његова будућност заједно са Вероником. Архивар Линтхорст такође има чаробно
огледало. На његовом прстену се налази кристално огледало кроз које Анзелмо може видети
предмет своје жеље, змију Серпентину. У четвртој вигилији, архивар Линтхорст показује свој
прстен Анзелму:

„Студент Анзелмо погледа, и, чудо, камен је као из зачараног фокуса ширио зраке на
све стране, а зраци се испредоше у јасно, сјајно кристално огледало у коме су [...] три
златно-зелене змије плесале и скакутале.“ 8

Када Анзелмо, са друге стране, погледа кроз Вероникино огледало, описује се супротан призор:

„Анзелмо је осећао као да је започела нека борба у његовој души – мисли, слике
севнуше и опет се изгубише; архивар Линтхорст, Серпентина, зелена змија [...]. Њему
сад би јасно да је стално мислио на Веронику […]“ 9

Хофман овде не посеже за кристалним мотивом да илуструје претњу. Призор је близак мотиву
ватре, јер то су слике које се јављају у Анзелму. Нешто са изразито негативном конотацијом се
догађа хероју. У оба пасуса, међутим, Анзелмо преузима пасивну улогу у односу на магичну.
Оба огледала стварају везу између буржоаског и фантастичног света, али са супротним
ефектима. Ако огледало у прстену архивара Анзелму омогућава приступ из буржоазије
магичном свету, Вероникино огледало је у обрнутом односу. За Анзелма гледање у огледало
значи скретање од чаробног, поетског света, па макар и само привремено.
Без сумње, огледало је један од најчешћих симбола у свету бајки. Он има много
културних и историјских значења. Пре свега је самоспознаја у одразу сопствене слике.
Позитивно својство огледала је преношење мудрости и знања, што је у древна времена
укључивало и предвиђање будућности. С друге стране, негативни атрибути су испразност и
нарцизам.

8
Е.Т.А. Хофман (1964). Принцеза Брамбила-бајка из новог доба Златни ћуп, Београд, Нолит, стр. 285
9
Е.Т.А. Хофман (1964). Принцеза Брамбила-бајка из новог доба Златни ћуп, Београд, Нолит, стр. 318
 Митско-бајковити елементи у бајци „Златни ћуп“

3.2. Жар и ватра као лајтмотиви

Када се у окружењу Хофманових протагониста догађају магични инциденти који могу

довести до лудила, Хофман у тим тренуцима најчешће користи мотив сјаја и ватре. У Златном
ћупу се ова метафора први пут појављује у кореспонденцији са кристалном симболиком када је
Анзелмо открио Серпентину.
Тема жара и ватре често се може наћи и у Хофмановом Пескару. Ватра је извор
конфликта и свега што за последицу има спаљивање и уништење, али и симбол снажних
емоција које доводе до стварања нових облика живота, због чега је ватра и симбол промене. На
симболичком плану ватра, као један од најснажнијих мотива ове приче, препозната је као
агресија и мржња, док она уједно може представљати и топлину, светлост, љубав и заштиту. У
алхемији, ватра подстиче физичке и духовне процесе загревањем метала и загревањем душе до
тачке у којој се матаријални и духовни живот трансформишу, због чега приповедач директно и
индиректно приказује овај процес у својој причи. Управо се овакав вид трансформације
материјалног у духовни живот може уочити и у Златном ћупу. Када се саламандер оглушио о
опомену духова и уз себе привио зелену змију - која се распала у пепео и одлетела као биће са
крилима рођена из пепела, након чега је саламандер у љутини опустошио врт кнеза духова
Фосфоруса - почиње његов други живот, и то као краљевски архивар. Фосфорус и дух земље
казнили су Линтхорста пославши га на земљу:

„Стишала се твоја ватра, угасили су се твоји пламенови, ослепели су твоји зраци-

сиђи духовима земље, па нека те они задиркују и ругају ти се, и нека те држе док се
опет не распали огњена материја и из земље не шикне с тобом као с новим бићем“.10

3.3.Посуда као романтични симбол

Посуда се може посматрати као тродимензионални геометријски облик - круг, који

представља најосновнији облик у природи и космосу, он заправо означава оно што је идеално,
симболизује јединственост, савршенство, бесконачност и вечито кретање. Та симболика или
блиска семантичка повезаност круга и посуде у Златном ћупу се такође може видети по томе
што се овде кружни облик стално понавља. Насупрот божанским кружним и сферним облицима
природе, посуда, будући да је земаљске природе и створио ју је човек, није савршена, али
симболизује трагање на путу ка савршенству. У својој несавршености, посуда има нпр. отвор

10
Е.Т.А. Хофман (1964). Принцеза Брамбила-бајка из новог доба Златни ћуп, Београд, Нолит, стр. 315
 Митско-бајковити елементи у бајци „Златни ћуп“

која може бити затворена и скривена, али кроз коју се може улазити и излазити, представља
транзицију, могућа је размена. То омогућава додатно пуњење и пражњење потенцијалног
садржаја, која је погодна слика за процес романтичне самоспознаје. 11 Промена сфера између сна
и стварности, које непрекидно проживљава Анзелмо, је пример сталне транзиције.
Такође посуда је место концентрације и накупљања садржаја, који се не може видети
или опазити споља, он је скривен. Ови елементи посуде такође описују типичне елементе
романтике. Посуде и браве, су место за очување духовних, магичних и вечних елемената и
царстава, као што је овде приказан златни ћуп који садржи Атлантиду.
Ова збирка метафоричких слика и карактеристика посуда чине „романтичну чежњу за
променом.“
У делу се уочава осам посуда, које су идентификоване као централне улоге и актери,
њихов изглед и радња не само да подвлаче заплет, већ и врхунац и прекретнице динамике: кош
са јабукама, златни ћуп, ибрик за кафу, кристална боца, бакрени чајник, боца са напитком,
посуда са пунчем, посуда са мастилом. Четири од ових осам посуда припадају архивару и
четири антагонисти, жени која продаје јабуке-вештици.
архивар вештица

златни ћуп корпа са јабукама

посуда са мастилом лонац за кафу
бочица с напитком бакарни чајник
кристална боца посуда са пунчем

Архивар и вештица представљају сталну борбу, борбу добра и зла, која се прожима кроз цело
дело. Док архивар Линтхорст жели да ожени своју кћер Серпентину за Анзелма, на том путу му
стално стаје вештица, која жели да га привуче Вероники. У целој тој борби они се служе својим
магичним моћима и претварају се у одређене елементе, како би остварили свој циљ. Црни
мачак, за кога се може тумачити да представља несрећу, који је заправо млад и образован човек,
искаче из мастионице и помаже вештици на целом путу; док је папагај са наочарима на страни
Линтхорста, који на послетку и прогута вештицу.

11
https://www.diva-portal.org/smash/get/diva2:709698/FULLTEXT01.pdf, приступљено 15.8. 2020.
 Митско-бајковити елементи у бајци „Златни ћуп“

„Саламандер је победио старицу, чула сам њено запомагање, али нисам могла да јој
помогнем; чим ју је папагај прогутао као репу, метално огледало се разбило уз оштар
звук“.12

Ово су речи Веронике из дванаесте вигилије, које означавају победу доброг над лошим.
Разбијено огледало, представља несрећу вештице, изгубљену битку за љубав Веронике, а победу
Линтхорста и његове ћерке Серпентине. Док Анзелмо као највећи победник, побеђује
непријатељске принципе, открива суштину природе, добија вештину песника и сазнање светског
склада свих бића.

Слика 3. Анзелмо и Серпентина у

библиотеци палми

12
Е.Т.А. Хофман (1964). Принцеза Брамбила-бајка из новог доба Златни ћуп, Београд, Нолит, стр. 335
 Митско-бајковити елементи у бајци „Златни ћуп“

ЗАКЉУЧАК

У време стварања Златног ћупа, град који је учествовао у ослободилачким ратовима

против Наполеона, Дрезден, био је више него стваран за Хофмана. Сам 38-годишњи песник
често корача стазом којом Анзелмо корача, кроз Црну капију до збуњујућег фантастичног;
херојев поглед преко „славне регије Елбе“ повезан је с његовим, можда је и Хофман на обалама
Елбе такође сањао о златном добу Атлантиде у ономе што је за њега лично и професионално
било „мрачно и судбоносно време“.
На крају крајева, Хофманова бајковита дела нису почињала са „Био једном један“, нису
настајала на егзотичним подручјима, већ усред конкретне свакодневне стварности. Због тога
песник на неки начин бежи у фантастику и машту. Он полази од маште као покретачке снаге
целе поезије. Сматра да поезија отвара прозор за неко ново искуство и нов живот. Он одваја
буржоаски свет, од оног фантастичног. Дистанцира се од буржоазије, а тиме и од рационалиста.
Његова симпатија окренута је према главном јунаку који се бави натприродним, магичним, ако
не и лудошћу.
За самог Хофмана живот је наизглед подељен: на буржоаски свет у коме зарађује као
државни службеник и на онај у којем се слободно може развијати као песник, управо због тога и
одваја ова два света у Златном ћупу. Е.Т.А. Хофман је водио двоструко постојање између јавних
службеника и поезије. Ова веза је показатељ скретања ка фантастичном који се може наћи у
његовим делима.

Слика 4. Анзелмо и Серпентина у Атлантиди

 Митско-бајковити елементи у бајци „Златни ћуп“

ЛИТЕРАТУРА

Примарна литература

1. Е.Т.А. Хофман (1964). Принцеза Брамбила-бајка из новог доба Златни ћуп, Београд,
Нолит

Секундарна литература

1. Константиновић, З. и група аутора (1987). Њемачка књижевност (књига II), Београд,

Нолит
2. Мартини, Ф.(1970). Историја немачке књижевности, Београд

Интернет

http://www.goethe.de/lrn/prj/mlg/mad/mdr/de8690027.htm
https://www.diva-portal.org/smash/get/diva2:709698/FULLTEXT01.pdf