Seleuk Nikator

Seleuk I Nikator (gr. , oko 358281 pre Hrista) je bio jedan od

generala Aleksandra Velikoga, dijadoh i osniva Seleukidskog carstva. Nakon smrti Aleksandra
Velikoga prilikom druge deobe Aleksandrovoga carstva imenovan je 320. pre Hrista za satrapa
Vavilona. Antigon Jednooki ga je isterao iz Vavilona, ali uz pomo Ptolemeja Sotera vratio se u
Vavilon 311. pre Hrista. Posle toga osvojio je Persiju, Mediju i istone satrapije i uspostavio je
savez sa indijskim kraljem andraguptom Maurjom. Pobedio je Antigona u bici kod Ipsa 301.
pre Hrista, a Lizimaha je pobedio u bici kod Korupedija 281. pre Hrista. Ubio ga je Ptolemej
Keraun 281. pre Hrista. Nasledio ga je sin Antioh I. Osnovao je mnogo novih gradova,
ukljuujui Antiohiju i Seleukiju.

Mladost
Seleuk je bio sin Antioha iz Oresta. Istoriar Justin tvrdi da je on bio jedan od Filipovih
generala. Meutim nije pomenut ni u jednom drugom izvoru i nita se ne zna o njegovoj karijeri
za vreme Filipa II Makedonskoga. Mogue je da je njegova porodica pripadala viem plemikom
staleu. Seleukova majka se zvala Laodika i nita vie se ne zna o njoj. Seleuk je mnogima
gradovima dao ime po svojim roditeljima. Bio je jedan od kraljevskih paeva, a to je inae bio
obiaj da svi muki potomci vanijih plemia slue najpre kao kraljevi paevi, a kasnije postaju
oficiri u kraljevoj vojsci. Nije precizno poznata godina kada se Seleuk rodio. Justin je tvrdio da
je imao 77 godina za vreme bitke kod Korupedija, pa bi po tome bio roen 358. pre Hrista. S
druge strane Apijan pominje da je tada imao 74 godine, a Eusebije od Cezareje 75 godina.
Seleuk je roen u Europu, na severu Makedonije. Ba 359. pre Hrista, pre njegovog
roenja Peonci su izvrili invaziju toga podruja. Filip II Makedonski je pobedio Peonce, a
nekoliko godina kasnije ih je potpuno pokorio.
Brojne legende su se ispredale o Seleuku, slino kao za Aleksandra Velikoga. Po jednoj
od njih Seleukov otac Antioh je poverio sinu da je njegov pravi otac bog Apolon. Apolon je
navodno njegovoj majci ostavio prsten sa slikom sidra, a Seluk je roen sa mladeom u obliku
sidra. Selukovi potomci su navodno imali sline mladee. Pria je slina prii o Aleksandru i
najverovatnije predstavlja Seleukovu izmiljotinu sa ciljem da se predstavi kao prirodni
naslednik Aleksandra Velikoga.

Sluba u vojsci Aleksandra Velikoga
U prolee 334. pre Hrista Seleuk je pratio Aleksandra Velikoga na njegovom pohodu na
Persiju. Do indijskoga pohoda, tj. 327. pre Hrista postao je zapovednik elitne jedinice peadije,
hipaspista, kasnije nazvanih Srebrni titovi. Kada je Aleksandar preao reku Hidasp pratili su
ga Perdika, Ptolomej, Lizimah i Seleuk. Za vreme bitke kod Hidaspa Seleuk je vodio vojsku na
slonove kralja Pora. Mogue je da Seleuk nije uestvovao u planiranju bitke. Za razliku
od Kratera, Hefestiona, Pitona i Leonata ne pominje se da je tokom bitke drao neki vei
nezavisan poloaj. Seleukovi kraljevski hipaspisti bili su stalno pod Aleksandrovom panjom i
njemu na raspolaganju. Kasnije su uestvovali u borbama sa Malima i u prelasku Gedrosijske
pustinje.
Apame
Seleuk je tokom toga pohoda sa sobom vodio kao ljubavnicu svoju buduu
enu, Spitamenovu erku Apame. Sa njom se oenio na masovnom venanju Aleksandra i
njegovih najbliih pratilaca u Suzi 324. pre Hrista. Pre toga rodio im se van braka najstariji sin i
naslednik Antioh I. Kasnije mu je Apama rodila najmanje dve zakonite erke Laodiku i Apamu.
Na masovnom venanju u Suzi mnogi Aleksandrovi pratioci uzeli su za ene erke visokih
persijskih plemia ili persijske princeze. To je bilo u skladu sa Aleksandrovom politikom
usmerenom ujedinjavanju velikoga carstva. Nakon Aleksandrove smrti mnogi su odbacili svoje
persijske ene. Seleuk je bio jedan od retkih, koji nije odbacio svoju persijsku enu. Kasnije
nakon 312. pre Hrista to se pokazalo od ogromne koristi, prilikom osnivanja Seleukidskoga
carstva. Apame mu je ostala ena celoga ivota.

U slubi regenta Perdike
Aleksandar Veliki je umro 323. pre Hrista u Vavilonu. Prema Vavilonskoj
podeli Perdika je postao regent carstva, a za naslednike su imenovani Aleksandrov mentalno
retardirani polubrat Filip III Aridej i njegovo tada jo neroeno dete Aleksandar IV Makedonski.
Seleuk je podrao Perdiku da dobije poloaj regenta, pa je Seleuk onda imenovan za hilijarha, tj.
za zapovednika kraljevske konjice, zvane konjanici-pratioci. Ipak taj poloaj hilijarha je ustvari
bio poloaj hiparha, tj. komandanta konjice, a Perdika je ustvari drao poloaj hilijarha, a
nazivali su ga regentom. Perdikaje u poetku imao podrku nekolicine najmonijih. Perdikina
mo ovisila je o njegovoj sposobnosti da Aleksandrovo carstvo dri na okupu i na sposobnosti da
prisili ostale satrape da se povinuju njegovim nareenjima. Izbio je Prvi rat dijadoha izmeu
Perdike i veine drugih dijadoha. Perdika je prvo krenuo da se obrauna sa Ptolemejem Soterom,
koji je ukrao Aleksandrovo mrtvo telo i odvezao ga u Aleksandriju. Perdika je izvrio invaziju
Egipta. Ptolemej je stupio u kontakt sa Perdikinim oficirima satrapom Medije Pitonom i
zapovednikom Srebrenih titova Antigenom. Nakon Perdikinoga neuspenoga prelaska rukavca
Nila i velikoga stradanja njegove vojske izbila je pobuna. Piton i Antigen su ubili
Perdiku. Kornelije Nepos pominje i Seleuka Nikatora kao jednoga od zaverenika.

Satrap Vavilona
Nakon Perdikine smrti Antipatar je postao najmoniji ovek u carstvu, pa je
po sporazumu u Triparadisu 321/320 pre Hrista postao regent carstva. U Triparadisu vojska je
bila sklona pobuni i bilo je planova da se ubije Antipatar, ali Seleuk Nikator i Antigon
Jednooki su to spreili. Seleuk je zbog izdaje Perdike nagraen dobivi bogatu satrapiju
Vaviloniju. Seleukova Vavilonija bila je okruena Peukestovom satrapijom
Persijom, Antigenovomsatrapijom Suzom i Pitonovom satrapijom Medijom. Vavilon je bio jedna
od najbogatijih satrapija carstva, ali neznatne vojne moi. Mogue je da je Antipatar tako podelio
istone satrapije da ne bi mogao nijedan satrap da se uzdigne iznad ostalih. Nakon Aleksandrove
smrti Arhont iz Pele je bio satrap Vavilona. Perdika je nameravao da smeni Arhonta i umesto
njega imenuje Antigona Dokima. Kada je zapoeo invaziju Egipta Perdika je poslao Dokima na
Vavilon. Arhont iz Pele je ratovao sa Dokimom, ali je poginuo. Kada je Seleuk imenovan za
satrapa Vavilona Dokim nije nameravao da preda Vavilon bez borbe. Nije jasno kako je Seleuk
preuzeo Vavilon od Dokima, ali jedna Vavilonska hronika pominje da je jedna znaajna
graevina unitena tokom leta ili zime 320. pre Hrista. Drugi vavilonski izvori pominju da je
Seleuk stigao u Vavilon u oktobru ili novembru 320. pre Hrista. Antigon Dokimje uspeo da
pobegne iz Vavilona.

Pridobija svetenstvo u Vavilonu
U meuvremenu carstvo je ponovo bilo u meteu. Satrap Medije Piton uzeo je titulu
satrapa gornjih satrapija i isterao je 318. pre Hrista satrapa Partije i na to mesto postavio svoga
brata Eudama. Antigon Jednooki i Eumen vodili su meusobni rat. Eumen je poput Pitona i
Seluka bio jedan od bivih Perdikinih pristaa. Seleukov najvei problem je bio sam Vavilon.
Lokalno stanovnitvo se ranije pobunilo protiv Arhonta iz Pele i podravalo je Antigona
Dokima. Vavilonsko svetenstvo je imalo ogroman uticaj na narod. Seleuk je uspeo raznim
podmiivanjima da pridobije svetenstvo. Znaajan udeo u stanovnitvu Vavilona inili su
makedonski i grki veterani iz Aleksandrovih pohoda.

Drugi rat dijadoha
Nakon Antipatrove smrti 319. pre Hrista Piton je poeo sa ekspanzionistikom politikom.
Okupio je veliku vojsku od oko 20.000 vojnika. Drugi satrapi u tom podruju oseali su se
ugroeni pa su se okupili pod zapovednitvom Peukesta. Piton je bio poraen od ujedinjene
vojske u jednoj bici u Partiji. Pobegao je u Mediju, a pobednici se nisu zaputili za njim. Eumen i
njegova vojska doli su do Kilikije, ali morali su da se povlae pred Antigonovom vojskom.
Seleuk se tada naao u veoma kritinoj situaciji, jer se Eumen povlaio prema Vavilonu, a za
njim je ila mnogo vea Antigonova vojska. Eumen je molio Seleuka da ratuje na strani kraljeva
I Poliperhonta, a protiv Antigona. Seleuk nije pristao. Seleuk je tada napao Eumenovu vojsku, ali
nije uspeo da ih sprei da odu u Persiju. Seleuk je dosta nespretno pokuao da ometa Eumena
prilikom njegovog prelaska Eufrata na putu prema Suzi. Poto nije imao dovoljno vojske nije ni
mogao da sprei Eumena. Satrapi gornjih satrapija su skupili vojsku na jednom mestu i udruili
se sa Eumenom. Zapovednitvo udruene satrapske vojske preuzeo je Peukest, satrap
Persije. Udruena vojska gornjih satrapija imala je 18.700 peaka i 4.600 konjanika. Eumen je u
Suzi dobio veliku koliinu novca iz carske riznice, pa je isplatio plate za est meseci.
U isto vreme dok je Piton bio u Mediji, njegovi neprijatelji su bili u Suzijani. Antigen je
bio satrap Suzijane i zapovednik Srebrenih titova, a udruio se sa Eumenom. Piton se suoavao
sa mnogo vom vojskom, pa je traio pomo od Seleuka. Stigao je u jesen 317. pre Hrista u
Vavilon. Piton je pre toga izgubio mnogo vojske u ratu sa okolnim satrapima, a Seleuk je i inae
imao malo vojske. Antigon Jednooki je zimovao u Mesopotamiji i 316, pre Hrista stigao je u
Vaviloniju, gde se dogovorio o saradnji sa Pitonom i Seleukom Nikatorom. Antigon je od njih
dvojice dobio vojsku i zajedno su krenuli preko Tigra. Antigon je od Suze odluio da krene
prema Ekbatani u Mediji i da odatle pokua da uz pomo Pitona i Seleuka osvoji gornje satrapije.
Antigon je nakon toga ostavio Seleuka da spreava Eumenov povratak na zapad. Antigon i
Eumen sukobili su se u nereenoj bici kod Paratekene. U bici kod Gabjene 316. pre Hrista
Eumen je bio poraen i pobubljen. Antigon Monoftalmos je tada postao najmoniji satrap.


Beg u Egipat
Nakon Eumenova poraza Antigon je postao najmoniji. Poeo je da pokazuje svoju mo.
Pogubio je Pitona, satrapa Medije. Satrapu Persije Peukestu oduzeo je satrapiju, varao ga
obeavajui mu neki visoki poloaj, a onda ga je isterao iz Persije. Antigon je tokom 315. pre
Hrista stigao u Vavilon, gde ga je Seleuk srdano doekao. Meutim njihovi odnosi su se brzo
zahladili. Kada je Seleuk kaznio jednoga od Antigonovih oficira tada je besni Antigon traio da
mu Seleuk Nikator preda prihod svoje satrapije. Seleuk je odbio da to uini, ali poto se bojao
Antigona odluio je da mu je pametnije da pobegne u Egipat sa 50 konjanika. Postoji pria da su
Haldejski astrolozi proricali Antigonu da e Seleuk postati gospodar Azije i da e ga ubiti.
Nakon toga Antigon je poslao poteru za Seleukom, koji je pobegao najpre u Mesopotamiju, pa
onda u Siriju. Antigon je pogubio novoga satrapa Mesopotamije Blitora zato jer je pomogao
Seleuku da pobegne. Za vreme Seleukova bega u Egipat u Makedoniji je bio veliki
mete. Kasandar je pogubio kralja Filipa III Arideja, njegovu enu Euridiku i Aleksandrovu
majku Olimijadu. Mladi deak Aleksandar IV Makedonski postao je novi kralj, ali pod
Kasandrovom kontrolom.

Admiral kod Ptolemeja
Kada je stigao u Egipat Seleuk Nikator je poslao prijatelje u Grku da
obaveste Kasandra i Lizimaha o Antigonu. Antigon je postao najmoniji dijadoh, a to je bilo
neposredno pre Treega rata dijadoha, kada se veina dijadoha borila protiv Antigona. Ptolemej
Soter je tada 315. pre Hrista sklopio savez sa Kasandrom, Lizimahom i Seleukom Nikatorom
protiv Antigona. Od Antigona su traili da Seleuku vrati Vaviloniju, Helespontsku Frigiju dade
Lizimahu, Kaadokiju i Likuju Kasandru i da Sirija ostane pod Ptolemejevom kontrolom.
Antigon nije pristao i zapoeo je tada propagandni rat optuivi Kasandra da je ubio Olimpijadu i
da je odgovoran za utamnienje Aleksandrove ene i deteta. Rat izmeu njih otegao se od 315.
do 311. pre Hrista. Bio je to nereen rat. Poto je Ptolemej Soter imao bolju mornaricu Antigon
je izbegavao pomorske bitke. Meutim Antigon Jednooki je imao bolju kopnenu vojsku, pa je
Ptolemej izbegavao kopnene bitke. Antigon je relativno lako zauzeo Jopu i Gazu, ali opsada Tira
se otegla 15 meseci. Antigon se udruio sa Rodosom, koji je imao jaku mornaricu i strateki
vaan poloaj. Ptolemej je Seleuku dao 100 brodova. Poto to nije bila dovoljno jaka flota za
osvajanje Rodosa Seleuk je prisilio satrapa Karije Asandra da pree na stranu Ptolemeja. Nakon
toga Seleuk je sa Ptolemejevim bratom Menelajem opsedao Kition na Kipru. Nagovorio je
Ptolemeja da izvre invaziju Koile Sirije, zato jer je osvajanje Sirije otvaralo put Seleuku prema
Vaviloniji. U bici kod Gaze 312. pre Hrista Ptolemej i Seleuk pobedili su Antigonovoga
sina Demetrija Poliorketa. U toj bici poginuo je Piton Agenorov, koga je Antigon pre toga bio
imenovao za satrapa Vavilona.

Povratak u Vavilon 311. pre Hrista
Seleuk se pripremao za povratak u Vavilon. Dobio je od Ptolemeja 800 peaka i 200
konjanika i krenuo je na Vavilon. Seleuk je pretpostavljao da e u svojoj bivoj satrapiji dobiti
pomo od stanovnitva i da e mnogi prei na njegovu stranu, a to se zaista i desilo. Pridruili su
mu se i makedonski vojnici naseljeni u Karama. Doao je do Vavilona u drugoj polovini maja
311. pre Hrista. Veina stanovnitva izala je u susret Seleuku. Naklonost naroda je stekao
tokom etiri godine vlasti kao satrap Vavilonije. Prili su mu i neki vojni komandanti. Oni koji
su ostali lojalni Antigonu sklonili su se u tvravu. Seluk je izgradio branu na Eufratu, pa je
pomou brane stvorio umetno jezero. Tokom avgusta je sruio branu, pa je uz pomo bujice
sruio zidine tvrave. Tako je Seleuk zauzeo tvravu, u kojoj su bili zatoeni mnogi koji su mu
bili lojalni. Seleuk je ponovo ovladao Vavilonijom. Datum osvajanja Vavilona 311. pre Hrista
smatra se datumom osnivanja Seleukidskog carstva.

Seleuk osvaja Persiju, Mediju i istone satrapije
Antigonovi satrapi u Mediji i Ariji Nikanor i Evagora odluili su da interveniu sa 10.000
peaka i 7.000 konjanika. Seleuk Nikator je sa 3.000 peaka i 400 konjanika iz Persije preao
Tigar i ekao je u zasedi u jednoj od movara. Spremao se da napadne nou. Nikanor je sa
svojom vojskom doao do Tigra i poto nije naiao na Seleukovu vojsku mislio je da su pobegli.
Seleuk je napao Nikanorovu vojsku nou. Nikanorovi Persijanci su pruali otpor sve dok nije
poginuo Evagora. Nakon toga veina vojnika prela je na stranu Seleuka. Nikanor je nakon toga
pobegao sa malim brojem vojnika. Seleuk je tada, novembra 311. pre Hrista dobio velike vojne
snage. Nakon toga Seleuk je preao planine Zagros i lako je osvojio Suzu, Mediju i ostale
oblasti.

Antigonov kontraudar
Seleuk je tada ve, sakupio 20.000 vojnika, ali jo uvek je bio svestan da ne moe da se
suprostavi Antigonovoj vojsci. Antigon je najpre poslao svoga sina Demetrija Poliorketa da
ponovo uspostavi red i da povrati Vavilon i istone satrapije. Dao mu je 5.000 Makedonaca,
10.000 najamnika i 4.000 konjanika. Demetrije Poliorket je stigao u Mesopotamiju u prolee
310. pre Hrista, kada se Seleuk Nikator jo uvek nalazio na istoku. Demetrije je osvojio jednu od
dve tvrave, isterao Seleukov garnizon i u njoj je ostavio svojih 7.000 vojnika. Drugu tvravu
nije uspevao da osvoji, pa je tu ostavio Arhelaja da nastavi opsadu. Nakon pljakanja Demetrije
Poliorket se vratio u Siriju.

Antigon neuspeno pokuava da povrati Vavilon
Antigon Monoftalmos je ujesen 310. pre Hrista ponovo pokuao da osvoji Vaviloniju i
uspeo je da ue u Vavilon. Ipak marta 309. pre Hrista bio je prisiljen da napusti grad. Antigon je
morao da se vraa na zapad, jer je Ptolemej napao Kilikiju. Vraao se na severozapad i tu se sreo
sa Seleukovom vojskom. Seleuk Nikator je napao Antigonovo vojsku za vreme doruka i
pobedio je iskoristivi faktor iznenaenja. Vavilonski rat okonao se Seleukovom pobedom.
Antigon je bio prisiljen da se povue na zapad. Obe strane utvrdile su svoje granice.

Seleukija
Seleuk Nikator je izmeu 307. i 305. pre Hrista osnovao grad Seleukiju na obalama
Tigra. Seleukija je postala njegov glavni grad. Pre njega Lizimah, Kasandar i Antigon su
imenovali gradove po svom imenu. Preselio je i kovnicu novca iz Vavilona u Seleukiju. Vavilon
je ostao u senci novoosnovanoga grada. Seleukov sin Antioh I je 275. pre Hrista preselio sve
stanovnitvo Vavilona u Seleukiju. Grad je prosperirao, sve dok ga Rimljani nisu unitili 165.
Aleksandrovoga sina Aleksandra IV tada vie nije bilo preivelih lanova makedonske
dinastije. Antigon Monoftalmos se prvi proglasio kraljem oko 306. pre Hrista nakon zauzimanja
Kipra. Kraljem je proglasio i svoga sina Demetrija Poliorketa. Nakon njih to su uinili
i Ptolemej, Seleuk Nikator, Kasandar i Lizimah. Seleuk je drao u posedu Mesopotamiju,
Jermeniju, Seleukidsku Kapadokiju, Persiju, Partiju, Baktriju, Arabiju, Tapuriju, Sogdijanu,
Arahosiju i Hirkaniju.

andragupta i istone provincije
Seleuk je 305. pre Hrista krenuo u pohod prema istoku i zauzeo je teritorije sve do Inda.
Vodio je rat sa indijskim kraljem andraguptom Maurjom. andragupta je osnovao Maurja
carstvo, pokorio je dolinu Inda i najistonije delove Aleksandrovoga carstva. Seleukov indijski
pohod bio je neuspean. Ne zna se tano ta se desilo, ali po svoj prilici Seleuk je bio poraen.
Sklopio je sporazum sa andraguptom i predao mu mnogo teritorija za 500 ratnih slonova.
Smatra se da je tada Arahosija pripala andragupti. Indijski ratni slonovi posluili su Seleuku u
ratovima, koji su usledili.

Bitka kod Ipsa 301. pre Hrista
Kasandar, Seleuk i Lizimah pobedili su Antigona i Demetrija Poliorketa u bici kod
Ipsa 301. pre Hrista. Antigon je poginuo u toj bici, a nakon bitke Sirija je pripala Seleuku.
Meutim Palestina i Fenikija pripadale su Ptolemeju. Seleuk Nikator je dobio najvei deo
Antigonove teritorije. Kontrolisao je Siriju, Mesopotamiju, Jermeniju, najvei deo Male Azije i
velike delove Irana i Avganistana. Ptolemej Soter je poeo da gleda na Seleuka kao na opasnost,
pa je zakljuio diplomatske brakove sa Lizimahom. Lizimahov sin oenio se Ptolemejevom
erkom, a sam Lizimah se oenio sa Arsinoje. Dolo je do novoga rasporeda snaga i novoga
saveza Ptolemeja, Kasandra i Lizimaha na jednoj strani i Demetrija Poliorketa i Seleuka Nikatora
na drugoj strani. Demetrije Poliorket je jo uvek drao Kipar, Tir, Sidon i ostatke mornarice.
Meutim meu dijadosima je dolo do zamora od stalnoga ratovanja. Tokom 299. pre Hrista
Seleuk je sklopio sporazum sa Demetrijem Poliorketom i oenio se njegovom erkom
Stratonikom. Stratonika I je bila erka Demetrija i Antipatrove erke File I. Jedna od erki
Stratonike I i Seleuka takoe se zvala Fila II.

Bitka kod Ipsa
Bitka kod Ipsa odigrala se 301. pre Hrista kraj Ipsa u Frigiji tokom rata dijadoha. Antigon
Monoftalmos i njegov sin Demetrije Poliorket sukobili su se sa koalicijom Kasandra, Lizimaha
i Seleuka. Antigonidi su bili poraeni, a Antigon je poginuo u toj bici. Antigonove teritorije
podelili su Seleuk Lisimah i Kasandar.



Demetrije preti zauzimanjem Makedonije
Antigon je imao 80 godina i vladao je teritorijama dananje Sirije, Turske, Libanona i
Izraela. Imao je veliku vojsku i dotada je pobedio brojne neprijatelje. Njegov sin Demetrije
Poliorket je nakon opsade Rodosa krenuo 304. pre Hrista na Grku sa 330 brodova. Oslobodio je
Atinu Kasandrove opsade, a Kasandar se morao povlaiti sve do Termopila. Tokom 303. pre
Hrista oslobodio je veliki deo Peloponeza. Grci su mu prilazili, jer im je vraao slobodu.
Kasandar je bio pod tekim pritiskom, pa je oajniki 302. pre Hrista traio od Antigona i
Demetrija mir. Meutim Antigon je traio bezuslovnu predaju Makedonije. Poto je pretila
opasnost da Antigon i Demetrije zaista zauzmu Makedoniju Kasandar je
nagovorio Lisimaha, Seleuka i Ptolemeja da krenu u rat protiv Antigona sa velikim snagama.

Lisimah napada Antigonove teritorije u Maloj Aziji
Lisimah je sa delom Kasandrove vojske 302. pre Hrista preao u Malu Aziju. Osvojio je
najpre Helespontsku Frigiju, a onda je krenuo na Joniju, a zauzeli su i Sard. Antigon se u
trenutku napada nalazio u Siriji. Kada se pojavio Antigon sa svojom vojskom njegovi povratio je
natrag svoje odmetnute saveznike. Lisimah se nije usuivao da zapone sam bitku sa Antigom.
Odluio je da saeka dolazak Seleuka. Lisimah je svoj logor blizu Dorijeja osigurao rovovima i
palisadama i nije izlazio u otvoren boj. Bio je opkoljen, ali pobegao je za vreme oluje i obe
vojske su se povukle na zimovanje. Kada je Antigon uo da dolazi Seleuk sa vojskom tada je i
on traio od Demetrija Poliorketa da doe sa vojskom iz Grke. Demetrije je sklopio primirje sa
Kasandrom i otiao da pomogne ocu. Ptolemej je najpre osvojio Koile Siriju, ali nakon glasina
da Je Antigon pobedio povukao se u Egipat. Kasandar je Lisimahu poslao Pleistarha sa 12.000
peaka i 500 konjanika.

Brojno stanje dve vojske
Antigon je imao 70.000 peaka, 10.000 konjanika i 75 slonova. Antigonovi protivnici
Lisimah i Seleuk sakupili su 64.000 peaka, 10.500 konjanika, 400 slonova i 120 bornih koija.
Seleuk je imao mnogo vie slonova. Za razliku od Antigonove teke konjice Seleuk je uglavnom
raspolagao sa lakom konjicom, koja nije bila od koristi u masovnom napadu. Bitka se odigrala
301. pre Hrista kod Ipsa u Frigiji.

Bitka
Demetrije Poliorket je komandovao najboljom konjicom na desnoj strani i napao je levu
neprijateljsku stranu, gde je bio Seleukov sin Antioh I Soter. Demetrije je briljantnom pobedom
naterao Antiohovu vojsku u beg i nakon toga nastavio da ganja poraenoga neprijatelja. Za to
vreme Antigonova falanga suoila se sa neprijateskom falangom. Demetrije je pokuao da se sa
konjicom vrati na bojite, ali Seleukovi slonovi su mu blokirali prolaz. Seluk je imao ak 400
slonova. Poto je Demetrije otiao i nije se vraao jedno Antigonovo krilo bilo je bez zatite.
Seleuk je to iskoristio, pa je konjicom poeo da zastrauje napadom sa strane. Zbog toga je jedan
deo Antigonove vojske tokom bitke preao protivniku. Ostatak falange je bio teko
poraen. Antigon je poginuo pod kiom kopalja baenih na njega.
Posle bitke
Demetrije je pobegao sa 5.000 peadinaca i 4.000 konjanika u Efes. Pokuao je da ode u
Atinu, ali Atinjani ga vie nisu primali. Nakon bitke Seleuk, Lisimah i Kasandar su podelili
Antigonove teritorije. Lisimah je dobio zapadnu Malu Aziju, Kasandrov brat Kilikiju i Likiju, a
Seleuk ostatak. Bitka kod Ipsa oznaila je kraj veih ratova. Dijadosi su ve potroili najvei deo
novca, koje je Aleksandar zatekao u persijskim riznicama.

Osnivanje gradova
Seleuk nije imao dovoljno grke i makedonske vojske. Tokom bitke kod Ipsa imao je
manje peadije od Lizimaha. Imao je jaku persijsku konjicu i ratne slonove. Da bi poveao svoju
vojsku Seleuk je osnivao nove gradove u koje je nastojao da privue koloniste. Osnovao je
Antiohiju na Orontu, Apameju, Seleukuju Pjeriku na obali , Laodikeju. Nova Seleukija Pjereja
postala je nova pomorska baza. Sagradio je ogroman broj gradova, 16 Antiohija, 9 Seleukija i 6
Laodika.

Poraz Demetrija
Seleuk je 292. pre Hrista svoga sina Antioha imenovao za suvladara i vicekralja istonih
satrapija. Savez Seleuka i Demetrija Poliorketa okonao se 294. pre Hrista kada je Seleuk
osvojio Kilikiju. Demetrije Poliorket je 286. pre Hrista vratio Kilikiju pod svoju kontrolu, pa je
bio ugroen najzanaajniji deo Selekovoga carstva Sirija. Demetrijeva vojska bila je iscrpljena, a
dugo vremena nisu dobili platu. Seleuk je bio lukav i bogat vladar, koji je uivao veliko
potovanje svoje vojske. Blokirao je Kilikiju sa juga i uspeo je da nagovori Demetrijevu vojsku
da napusti svoga komandanta. Vojska je napustila Demetrija, pa ga je Seleuk zarobio. Drao ga
je zatoenoga u Apameji nekoliko godina, a tu je Demetrije i umro.

Poraz Lizimaha
Lizimah i Ptolemej Soter podravali su Seleuka u ratu sa Demetrijem, ali nakon
Demetrijevoga poraza taj savez se poeo raspadati. Lizimah je vladao Makedonijom, Trakijom i
Malom Azijom. Lizimah je ubio svoga sina Agatoklea, pa je Agatokleova ena pobegla u
Vavilon kod Seleuka. Lizimah je postao omraen zbog ubistva sina, pa je Seleuk mogao to da
iskoristi, da bi uklonio svoga protivnika. Seleuku je pomagao Ptolemej Keraun, koji je nakon
dolaska Ptolemeja II Filadelfa pre Hrista na egipatski tron pobegao najpre kod Lizimaha, pa kod
Seleuka. Seleuk je izvrio invaziju Male Azije i pobedio je Lizimaha u bici kod Korupedija 281.
pre Hrista. Lizimah je poginuo u toj bici.

Smrt
Seleukovo carstvo je nakon bitke kod Korupedija obuhvatalo sve to je Aleksandar Veliki
osvojio sem Egipta. Seleuk je zbog toga nameravao da osvoji Makedoniju. Nameravao je da
Antiohu prepusti Aziju, a da on sam vlada Makedonijom u njenim starim granicama. Jedva da je
preao Hersonez i tada je Ptolemej Keraun izvrio na njega atentat blizu Lizimahije septembra
281. pre Hrista.

Antioh I Soter
Antioh I Soter (gr. ' , oko 323261. pre Hrista) je bio kralj
helenistikoga Seleukidskoga carstva od 281. pre Hrista do 261. pre Hrista. Pobedio je Gale u
Maloj Aziji 275. pre Hrista i nakon toga ih je naselio u Galatiji.

Rani ivot
Otac mu je bio osniva Seleukidskoga carstva i dinastije Seleukida Seleuk I
Nikator. Aleksandar Veliki je prisilio svoje najblie pratioce da se 324. pre Hrista u Suzi oene
persijskim princezama. Seleuk se tada oenio Antiohovom majkom
Apamom, Spitamenovom erkom. Antioh je uestvovao u bici kod Ipsa 301. pre Hrista, u kojoj
se sukobila Antigonova vojska protiv udruene vojske Seleuka, Lisimaha i Kasandra. Antioh I
Soter je komandovao levim krilom Seleukove i zdruene vojske. Demetrije Poliorket je
komandovao najboljom konjicom na desnoj Antigonovoj strani i briljantnom pobedom naterao je
Antiohovu vojsku u beg i nakon toga nastavio da ganja poraenoga neprijatelja. Ipak u bici je
Antigon poginuo, a Seleuk je pobedio i nakon bitke je podelio Antigonove velike teritorije.

Stratonika I
Seleuk je svoga sina Antioha imenovao za hilijarha, tj. drugoga oveka u carstvu. Kada je
Seleuk sklapao savez sa Demetrijem Poliorketom tada se Demetrijeva erka Stratonika I udala za
Seleuka. Antioh se zaljubio u svoju mladu maehu Stratoniku. Prikrivao je svoju zabranjenu
strast koliko je mogao, razboleo se, eleo je da umre. Seleuk je tada odluio da svoju enu
Stratoniku prepusti sinu. Antiohova strast mogla je biti opasna za carstvo. Seleuk je svoga sina
Antioha tada 294/293. pre Hrista oenio Stratonikom I, proglasio ga kraljem gornjih satrapija i
poslao da upravlja gornjim satrapijama. Poto je imao pola persijske krvi bio je prikladan kao
vladar Irana i istonih satrapija.

Postaje kralj 281. pre Hrista
Seleuk je pobedio Lizimaha u bici kod Korupedija 281. pre Hrista, ali brzo nakon toga
ubio ga je Ptolemej Keraun. Antioh I Soter je postao novi kralj Seleukidskoga carstva. Fileter je
od Ptolemeja Kerauna otkupio Seleukovo telo i nakon spaljivanja poslao je Seleukov pepeo
Antiohu. Odmah je izbila pobuna u Siriji, a problemi su nastali u Maloj Aziji, posebno sa
Bitinijom. Antioh je odustao od osvajanja Makedonije i sa Ptolemejem II Filadelfom je nakon
kraega rata sklopio mirovni sporazum. Nije uspevao da osvoji ni Bitiniju ni Kapodokiju.



Rat sa Galima
Zipoit od Bitinije pozvao je Gale da preu Helespont. Invazija Gala trajala je nekoliko
godina. Zbog galske invazije Antioh je sklopio sporazuzm sa Antigonom Gonatom. Pobedio je
Gale 275. pre Hrista u velikoj bici, delom uz pomo slonova. Zbog pobede nad Galima dobio je
nadimak Soter (spasilac). Ipak morao je da im dozvoli da se nastane u sredinjem delu Male
Azije, oblasti otada poznatoj kao Galatija. I nakon pobede nad Galima napadi su se nastavljali.

Diplomatski brakovi
Prijateljstvo sa Antigonom Gonatom osigurao je diplomatskim brakom. Svoju
polusestru Filu II, erku Seleuka i Stratonike I udao je za Antigona Gonatu. Svoju erku Apamu
II udao je 275. pre Hrista za kralja Kirene Magasa od Kirene. Magas od Kirene je upravljao
Kirenaikom u ime Ptolemejevoga Egipta, a traio je priliku za nezavisnost. Politiki savez
Antioha i Magasa od Kirene bio je u prvom redu usmeren protiv Ptolemeja II Filadelfa.
Ptolemejski Egipat i Seleukidsko carstvo stalno su se sukobljavali zbog kontrole nad Koile
Sirijom.

Prvi sirijski rat
Antioh se za rat sa Ptolemejem II Filadelfom pripremio sklopivi savez sa Magasom od
Kirene. Tokom 274. pre Hrista Antioh je napao Palestinu, a Magas je napao Egipat sa zapada.
Magas je sa svojom vojskom doao do blizu Aleksandrije, a onda je morao da se vraa u
Kirenaiku zbog pobune. Za vreme njegovoga odsustva pobunilo se jedno nomadsko pleme.
Antioh je bio uspeniji poetkom rata, pa je osvojio delove sirijske obale . Ptolemej je uspeo da
pobedi i Antioha, pa se Egipat spasio neposrednih opasnosti. Rat je trajao od 274. pre
Hrista do 271. pre Hrista. Antioh je do kraja rata izgubio sve teritorije osvojene poetkom rata, a
pored toga izgubio je i Kariju.

Porodina kriza
Oko 267. pre Hrista pogubio je svoga najstarijega sina Seleuka, koji je jedno vreme bio
zajedniki kralj sa ocem. Nije poznat razlog te krize. Nakon nekoga vremena za zajednikoga
kralja proglasio je drugoga sina Antioha II Teosa.

Pergam postaje nezavisan
Poslednjih godina svoga ivota imao je problema sa Eumenom I, koji se pobunio nakon
dolaska na vlast. Izgleda da ga je ohrabrio Ptolemej II Filadelf, koji je tada ratovao sa
Seleukidima. Eumen I je zaratio sa Antiohom I Soterom i pobedio ga je 261. pre Hrista u bici
kraj Sarda. Nakon Eumenove pobede Pergam je postao nezavisan i velika teritorija odcepila se
od Seleukidskoga carstva. U otprilike isto vreme Ptolemej je osvojio Efes. Antioh je umro 261.
pre Hrista, a nasledio ga je sin Antioh II Teos.

Deca
U braku sa Stratonikom imao je sledeu decu:
Antioha II Teosa
Apamu II , koja se udala za kralja Kirene Magasa od Kirene
Stratoniku II, koja se udala za kralja Makedonije Demetrija II Makedonskoga
Seleuka, sina Antioha I
Laodiku

II

II (. ' , 286246. )
261. 246. .
II 260 253. .
, .
253. .
,
.


I , .
265. . I
. I 261. I
. II 261. .


265. .
,

. .
II , III .
,
250. .


,
, .
. II
260. .
260. 253. . .
II ,
I .
II, II. II
.


II
. ,
.
. .
( ).
,
.
.


,
.
,
. II a I
. I
II II .
,
255. -
.
, . I,
, ,
.
.


253.
. II
. ,
II
.
, .




, .
. II
246. II
. 246.
, .


II
. II ,
.
III , .
, .

.
.
.


:
II

, III
, II
,
.

II
II (. , 265225. )
246. 225. . II
. .
III
, .
.
, 240.
, .
.

246.
II . 246. II
.
. II ,
. ( ),
II , ,
. II
II , .

.
.


II 246. II
. 246.
, .
II
. II ,
.
III , .

( )
, 246.
. III .

. ,
. .

.
,
.
. II
.
242. ,
.
.
,
. .
, .
, .
, 241. .
.
( )

, , .
II
. ,
. ,
. II ,
.
.
.
.
. II
III ,
. () 240/239.

II . , 20.000 ,
.



.
. , .
.
. II ,
, I.
.
I .
. .
I , .



I . I
,
. .
, .
.
. , e
, .
. I
.


, .
225. . 21
. III ,
. III .