Nepoznati junaci srpskog srednjeg

veka — kralj Bodin, Jelena i Beloš

Javno vlasništvo

Srpska država postojala je i pre Nemanjića, ali o njoj se zbog nedostatka izvora
malo zna. Iako šturi, podaci govore o bogatim vezama dukljanskih i raških
vladara, kako bračnih, tako i političkih, sa kraljevskim kućama širom Evrope.

Dinastija Nemanjića obeležila je srpski srednji vek tako da je ono što je bilo pre nje praktično
prepušteno zaboravu. Ko su bili srpski kneževi u periodu pre nego što je Stefan Nemanja došao
na vlast i pre nego što su njegovi potomci, pre 800 godina, stvorili najmoćniju srpsku državu koja
je ikada postojala?

O tome piše Duško Lopandić u knjizi „Letopis velikih župana“.

„Moja knjiga posvećena je Srbiji 12. veka. Jedan deo te istorije prilično je
poznat — poslednja trećina tog veka, od 1166, kada je Stefan Nemanja
postao veliki župan. Ali onaj period pre toga posebno me je zaintrigirao.
Sebi samom sam postavio 1212 pitanja šta se dešavalo pre toga. Prosto je
nemoguće da je takva jedna svetla civilizacija kakva je bila nemanjićka
Srbija nastane ni iz čega. U traženju te prenemanjićke Srbije naišao sam
na vrlo zanimljive likove i zanimljive priče“, kaže Lopandić.

Nemanjići u senci Kosovskog mita

Otkako su se doselili na Balkan, Srbi su imali više država, nastavlja Lopandić, više dinastija
smenjivalo se u njima. Od posebnog značaja bila je dinastija koja je vladala Dukljom, današnjom
Crnom Gorom. Oni su pre Stefana Prvovenčanog poneli kraljevsku titulu, a najznačajniji među
dukljanskim kraljevima bio je Bodin, kaže Lopandić.

„Bodinova država je, pored Duklje, obuhvatala i delove današnje Albanije,

Rašku, Bosnu, tako da je bila vrlo značajna država. Bodin je interesantan
i po tome što je pokušao da proširi svoju vlast i na prostore Makedonije.
Učestvovao je u jednom ustanku u Makedoniji protiv Vizantije. On je,
dakle, bio figura od regionalnog značaja. Imao je savezništva sa
Normanima, vladarima Sicilije“, kaže Lopandić.
 CC0 / VIKIPEDIJA
Konstanin Bodin, srpski kralj od 1081. do 1099. Njegova država obuhvatala je Rašku, Bosnu, današnju
Crnu Goru i delove Dalmacije i Albanije. Prestonica mu je bila u Skadru.

Dvanaesti vek bio je vek uspona Evrope — unapređen je način poljoprivredne proizvodnje, broj
stanovnika je rastao, vođeni su krstaški ratovi, a na političkom planu stvarane su široke koalicije
među evropskim državama, u kojima su učestvovali svi, od Kijevske Rusije i Vizantije na istoku,
do Francuske i Engleske na zapadu.

U ta zbivanja bile su uključene i srpske zemlje. Kralj Bodin u Rašku, kažu retki pisani izvori
iz tog perioda, šalje dvojicu upravitelja — Marka i Vukana. Vukan će postati veliki župan
i osnivač dinastije Vukanovića, čije tragove pronalazimo širom Evrope.

„Posle Bodinove smrti dolazi do opadanja Duklje, ona potpada pod vlast
Vizantije. Raška postaje nezavisnija, s jedne strane bila je podređena
Vizantiji, a s druge strane je u savezništvu sa Ugarskom. Da je to bilo tako,
imamo indirektne podatke da je jedna od najznačajnijih ličnosti raške
dinastije bio Uroš. Uroš je inače ime mađarskog porekla. Na mađarskom
’ur‘ znači gospodin. Pretpostavlja se da je to ime došlo, bilo zbog bračnih
veza između dve vladarske porodice, bilo zato što su se raški vladari
sklanjali u Ugarsku“, objašnjava Lopandić.

Za vreme Vukana u Raškoj se diže veliki ustanak protiv Vizantije, a njegovi naslednici Uroš Prvi
i Uroš Drugi takođe vode borbu za slobodu protiv Vizantije.

Nekoliko velikih bitaka vodili su Srbi protiv Vizantije, a najpoznatija je bila ona koja se dogodila
u okolini današnjeg Valjeva. Vizantijsku vojsku predvodio je lično car Manojlo Prvi Komnin,
jedan od najznačajnijih vizantijskih vladara toga doba, kaže Lopandić.

Raški vladari bili su u porodičnim odnosima sa ugarskom kraljevskom kućom, a najpoznatiji Srbi
na ugarskom dvoru bili su ugarska kraljica Jelena i njen brat Beloš.
 CC0 / VIKIPEDIJA
Jelena, kćerka raškog župana Uroša I, koja je udajom za Belu Slepog postala ugarska kraljica i stvarni
vladar u zemlji. Ilsutracija iz srednjevekovne hronike prikazuje je na prestolu kako naređuje
pogubljenje 68 ugarskih velikaša koji su oslepeli njenog muža.

Župan Uroš Prvi udao je svoju kćer Jelenu za ugarskog kralja Belu Drugog Slepog. Gubitak
očinjeg vida u to doba nije bila preporuka za budućeg vladara. Bela je oslepljen kao dečak
u dinastičkim sukobima između Arpadovića, mađarske kraljevske dinastije.

Verovalo se da tako osakaćen Bela neće moći da zauzme presto. Niko od njegovih suparnika,
međutim, nije računao da će Belina žena biti tako sposobna i moćna. Jelena je bila ta koja je bila
stvarni vladar Ugarske. Da bi obezbedila presto svoga muža za potomke, Jelena je sazvala sabor
plemića u Aradu, gde su njeni ljudi izvršili pokolj onih plemića koji su u potaji spremali zaveru
protiv slepog kralja.

Sabor u Aradu održan je početkom 1132, a jedna hronika opisuje događaj. Kada je kralj Bela seo
na presto, pojavila se i kraljica Jelena okružena decom i obratila se skupu:

„Čujte svi naši verni plemići i pučani, stari i mladi, bogati i ubogi, čujte!
Svakome je od vas Bog udelio očni vid; zašto je kralj i gospodin naš lišen
očiju? Ko je počinio to zlo? Kažite mi i osvetite nas, pogubite krivce!“,
uzviknula je Jelena, a njeni ljudi, već spremni, poleteše i pohvataše one
koji su nekada savetovali da se kralj Bela oslepi.

Tako je pogubljeno 68 velikih mađarskih plemića, a njihove porodice su lišene poseda, piše
Lopandić u „Letopisu velikih župana“.

Kraljičina desna ruka bio je njen brat Beloš, koji je sa njom došao iz Raške i koji će obeležiti
ugarsku i evropsku politiku toga doba. Beloš je u Ugarskoj poneo titulu palatina, poglavara
izvršne vlasti, sličnu današnjoj funkciji premijera, kaže Lopandić.

© AFP 2017/ ARMEND NIMANI

Nepoznata istorija: Malo poznate činjenice o Srbima i Srbiji
„Imao je još i titulu vojvode, kao i titulu bana Hrvatske. On je bio jedan od
prvih poznatih hrvatskih banova pod ugarskom vlašću. Interesantno je
da je on bio Srbin. Ugarska je tada bila centralna zemlja oko koje su se
mnogi otimali, ali zemlja koja je bila relativno moćna. Recimo, Beloš je
stupio u porodične odnose sa vladarima Kijevske Rusije i zapisano je da je
poslao šest ili sedam pohoda u oblasti oko Kijeva da bi pomogao svojim
rođacima u dinastičkim borbama. Jelena je imala kćer Sofiju koja je bila
verena za nemačkog cara, a druga kćer kojoj je sačuvano ime, Marija,
bila udata za vladara Moravske“, opisuje Lopandić Beloševe i Jelenine
dinastičke veze.

CC BY 3.0 / VIKIPEDIJA
Ugarski kralj Bela II Slepi. Vladao je od 1131. do 1141. uz pomoć svoje supruge Jelene i njenog brata
Beloša.
Još jedna od kćeri raških vladara bila je udata za jednog velikog venecijanskog plemića i samo
ako pogledamo te veze, možemo da dođemo do zaključka koliko su veze između tadašnjih
evropskih država bile značajne, kaže Lopandić.

CC0 / VIKIPEDIJA
Geza II, Jelenin i Belin sin. Vladao je Ugarskom od 1141. do 1162. Kada je stupio na presto bio je
maloletan i u njegovo ime vladali su Jelena i Beloš.

Beloš je oko dve decenije bio neprikosnoveni vladar Ugarske. Nekoliko puta sprečio je da kralj
Bela bude svrgnut sa prestola. Nakon Beline smrti kralj je postao njegov i Jelenin sin Geza, ali
pošto je bio maloletan, Jelena je kao regent vladala u njegovo ime, a Beloš je bio pravi vladar
Ugarske, kaže Lopandić.