4/24/2020 Порекло и братства племена Никшића - Порекло

ПОЧЕТНА НАСЕЉА ПРЕЗИМЕНА ИМЕНА РОДОСЛОВ ПОЗНАТИ ДНК ТРАГ СЛАВЕ ГРБОВИ ФОРУМ

Инфо Српски ДНК пројекат Речник Аутори О нама Статут Импресум Маркетинг Донације Постани наш члан ћирилица | латиница

You Are Here: Home » Аутори » Не ојша Ба ић » Порекло и ратства племена Никшића
Популарно Ново Коментари Читано

Пишете родослов? Питајте Порекло и ратства племена Никшића

нас!
јануар 31, 2012

Како су настала српска Аутор: Не ојша Ба ић О јављено: мај 02, 2018 На: Не ојша Ба ић, Препоручени Текстови | Коментари : 28

презимена
јануар 31, 2012
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Не ојша Ба ић

Никшићи су леме С аре Херцеīовине, које је у јеgном разgо љу нас ањивало о лас
Порекло презимена Ср а у среgњевековне жу е Оноīош , касније о њима названу Никшићи, и о Никшићко оље –
Поткозарју околину с ароī īраgа Оноīош а, касније Никшића, о лас Тре јеса на јуīу оg īраgа
јул 03, 2012
Никшића и жу у на ис ок оg īраgа, касније о њима названа Жу а Никшићка.

Током турске окупације која је у овој о ласти трајала око 400 година, становништво Поља ће се у
Порекло презимена Радовић највећем роју иселити, у 18. веку иселиће се и Тре јешани, а једино ће становништво Жупе у
фе руар 03, 2012
већем делу остати у својој о ласти. Отуд је разумљиво да многи родови у другим крајевима Црне
Горе, Херцеговине и нарочито Ср ије воде порекло од исељених Никшића.

Према предању за ележеном код већег роја аутора, родоначелник племена Никшића у Старој
Порекло презимена Шапоњић Херцеговини је гр аљски ан Владимир, другим именом познат и као Илијан. Био је племићког
март 25, 2012
рода. Према предању, оженио је кћер зетског краља Вукана Немањића, Јевросиму. Јевросима није
личност позната историји. За Вукана се зна да је имао три сина, а непознато је да ли је имао кћери.
С о зиром да никшићко предање увек говори како је Илијан оженио сестру зетског краља Стефана
Претрага Вукановог, јасно је да се то венчање догодило након Вуканове смрти, око 1208. године, али и после
1216. године, када је краљ Радослав прогнао са власти старијег Вукановог сина Ђорђа, те је
Упиши појам ... ТРАЖИ краљевску власт у Зети спроводио Стефан Вуканов. Имајући у виду да је Вукан, као најстарије
дете Немање и Ане, рођен око 1150. године, Јевросима и могла ити рођена крајем 12. века, па у
то раздо ље тре а сместити и време рођења ана Владимира Илијана, родоначелника Никшића.
Међутим, према „Казивањима старих Тре јешана“[1], Јевросима је ила кћер, а не сестра краља
Стефана, што помера и време рођења како њеног, тако и Никшиног (око 1230. године). У сваком
случају, и једна и друга верзија потврђују сва за ележена предања која говоре да је Никша ио
присутан подизању Манастира Морача (1852. године, у којем се према неким наводима касније и
„запопио“[2]).

Ровински је о овом предању за ележио:

„Најстарији познати предак Ровчана је ан Милутин, који је живео у месту Кртоле (на југу Тиватског
залива) негде крајем XII или почетком XIII века. Бан Милутин је имао сина Иваниша, који га је и
наследио. Бан Иваниш Милутинов је живео са породицом у Гр љу (Бока Которска), и имао је два
сина: Илијаса и Владимира, у народу познатог као Илијан, који је такође зивео у Гр љу … Војвода
Владимир Илијан Гр љанин се оженио Јевросимом Вукановом, сестром (дукљанског) краља
Стефана Вукановог Немањића а унуком Стефана Немање. Илијан као племић и представник
Посетите портал Гр ља, ио је на услузи Немањићима, па је тај крај заједно са градом Котором, једно време уживао
аутономију у држави Немањића. Захваљујући стеченом поверењу, дошло је и до рака са
Јевросимом, у коме су се родили Никша и Бранлуста. Из народних легенди и неких историјских
извора, може се закључити да је војвода Илијан на крају изиграо то поверење учествујући, или чак
организујући једну од ројних уна у Зети против власти Немањића. Буна је сломљена, а војвода
Илијан је највероватније погу љен. Никша, Илијанов син, је ио оље среће од свог оца (други
Илијанов син Бранлуста се сла о помиње, и вероватно је умро не оставивши потомство). Никшу,
који је још ио дете, усвојили су и одгојили његови рођаци, Немањићи. О Никши постоје многе
легенде; оставио је ројно потомство и остао у успомени народа читаве Старе Херцеговине и Црне
Горе (од Никше потичу племена Тре јешана, Жупљана, Ровчана и оних у Потарју). Али, те легенде,
које долазе из разних племена Црне Горе, никако не могу да се сложе око времена у којем је Никса
живео. Неке легенде га смештају у до а владавине дукљанског краља Стефана Немањића

https://www.poreklo.rs/2018/05/02/poreklo-i-bratstva-plemena-niksica/ 1/14
4/24/2020 Порекло и братства племена Никшића - Порекло
(подигао манастир Морачу 1252. године), док је у другим он учесник у иства ана Угрена, у другој
ПОЧЕТНА НАСЕЉА ПРЕЗИМЕНА ИМЕНА
половиниРОДОСЛОВ
XIV века.“[3] ПОЗНАТИ ДНК ТРАГ СЛАВЕ ГРБОВИ ФОРУМ

Предање о пореклу Никшића из Гр ља и од Немањића у женској линији, за ележили су многи

етнографи: Димитрије Георгијевић Тирол („Казивања старих Тре јешана“, 1842), Нићифор Дучић
(„Народно предање о Никшићима”, 1892), Радоје Ускоковић („Исељени Никшићи”, 1924), Андрија
Лу урић („Племе Никшићи”, 1935), Петар Шо ајић („Никшић“, 1938), Милан Пековић („Никшићка
Жупа“, 1974), Сло одан Раичевић („Споменици у старој жупи Оногошт“, 1992) и др.

Оно што може да з уни су наводи да је порекло Никшића из Гр ља, а да се као место Никшиног
рођења и његове цркве задуж ине посвећене Светом Луки налази у средишњем делу Кртола
(данашњи Радовићи). Гр аљ и Кртоли никад нису чинили целину у административно-
територијалном смислу. Гр аљ је увек ио засе на жупа са својим статутом и привилегијама, док су
Кртоли или део Михољског з ора, неколицине окељских општина окупљених око Манастира на
Превлаци (некадашњег седишта Зетске епископије). Но, то што је родоначелник Никша ио
Гр љанин по пореклу, не значи да није могао имати посед у Кртолима.

Сва предања везана за Никшиће говоре о Гр љу као матици племена. У Кртолима на полуострву
Луштица, у селу Гошићи, постоји црква Светог Луке, саграђена још у 5. веку, по којој су, наводно,
преци Никшића, узели Лучиндан за славу. Недалеко одатле, у Никовићима налази се локалитет –
узвишење, познат као „Никшина главица“, где је, према предању Кртољана, место Никшиног
рођења. „Одатле су се, по предању, населили Никшићи у Црној Гори“.[4]

О могућој вези Никшића са Приморјем писао је и Вукмановић у свом раду о Паштровићима[5]:

„Данас народно предање зна само да су овдје или стари Никшићи и на њих је очувана успомена у
неким топографским именима (Кастио Никшићки, Земља Никшић и Никшић Улица)… Никшићи се у
XV вијеку помињу и у Паштровићима као сточари и земљорадници. На Брдима, планинском
насељу, или су познати као сточари, а понегдје као кметићи и помињу се још као купци земље“.
1437. године у једном документу се помиње Јурек Никшић, а 1441. године раћа Никшићи из
Паштровића – Јурко (вероватно онај исти, Јурек), Драгош и Лерко[6]. Данас је тешко утврдити да ли
се ради о припадницима племена Никишића, или можда неког изумрлог паштровског ратства, док
и се у случају по ројане тројице раће могло радити и о патрониму, од оца Никше, који и не мора
ити припадник племена Никшића.

Никшу Илијановог не тре а мешати са војводом Никшом од којег су Никшићи и Гојаковићи у

Ровцима. Наиме, овај други Никша је савременик оногошког ана Угрена, којег је у ио Никшин син
Гојак. Гојакови унуци су пописани у турском дефтеру за Херцеговину из 1477/78. године[7], што се
уклапа у помен ана Угрена на почетку 15. века, као и у народно предање по којем је Угрена у ио
Гојак Никшин, а затим по егао у неприступачну о ласт Ровца, где се од њега касније развило
ројно потомство. „У историјским изворима помиње се 1401. године Угрен (Радиновић) који је купио
царину на Оногошту. Изгледа да је тај Угрен ио jедaн од посљедњих жупана у Оногошту из његова
рода старосједилаца“.[8] Ове појединости указују да је Гојак живео крајем 14. и у првој половини 15.
века, а његов отац Никша је могао ити рођен средином и живети у другој половини 14. и првој
половини 15. века. Овај познији Никша је потомак Никше Илијановог, по коме је (и вероватно не
само он, него и још неки предак између њих) и носио име.

Поставља се питање по којем Никши носи име племе Никшића. Чињенице указују да је назив
Никшићи старији од овог познијег војводе Никше који се настанио у Оногошту. Наиме, најстарији
за ележени помен влаха Никшића је из 1399. године[9] у писму који су Ду ровчани писали Јелени
Балшић у вези притуж е влаха Никшића („власи Никшики“) да им је Богчин Корјенић у Љутој
узимао царину кад су ишли у Ду ровник или Котор. Дакле, власи Никшићи су 1399. године већ
оформљена заједница (ратничка дружина, катун, племе) која живи у подручју тадашње Оногошке
жупе. Како смо, према другим релевантним временским одредницама, закључили да је Никша,
отац Гојаков, рођен средином 14. века[10], немогуће је да за само 50-ак година он има тако ројно
потомство да се они називају по њему – Никшићи, у смислу веће заједнице истородних потомака
неког Никше. У прилог овој претпоставци иде и постојање Никшића у Полимљу, који су средином
15. века већ толико ројни да се по њима зове влашка нахија.

Највероватније о јашњење постојања Никшића у Полимљу и Потарју[11] крајем средњег века је да

су они огранак Никшића који су се средином 14. века појавили у Оногошту, ту вероватно дошавши
из Приморја, те се један део племена померио на исток и тамо трајно настанио. Досадашња
генетска истраживања не потврђују ову везу, с о зиром да сви до сада тестирани који имају
порекло од полимско-потарских Никшића, нису нарочито генетски лиски осталим Никшићима.
Наиме, и поред тога што су и једни и други носиоци хаплогрупе I2a PH908, генетска лискост ове
две групе Никшића потиче од предака још из раног средњег века, тако да се не може извући
закључак да су и они потомци Никше који је живео у 13. веку. Могуће решење ове загонетке је да је
део Никшића ио само главарски слој код полимско-потарских Никшића, који је катуну дао и име,
док су остали његови припадници или другачијег порекла. Жарко Шћепановић[12] и Богумил
Хра ак[13] сматрају да су Никшићи или на Тари крајем 14. века, где су ступили у везу с надирућим
Турцима, те да су још 1399. године или „ста илизовани“ на Тари. Ранији назив о ласти – Брсково,
са успостављањем турске власти замениће се називом влаха Никшића, под турском влашћу –

https://www.poreklo.rs/2018/05/02/poreklo-i-bratstva-plemena-niksica/ 2/14
4/24/2020 Порекло и братства племена Никшића - Порекло
Нахија влаха Никшића (Nikşiçler) пописана у попису крајишта Иса- ега Исхаковића из 1455. године,
ПОЧЕТНА НАСЕЉА ПРЕЗИМЕНА ИМЕНА
а затим иРОДОСЛОВ ПОЗНАТИ
у осталим турским ДНК ТРАГ
пописним документима СЛАВЕ
све до 1550. године. ГРБОВИ ФОРУМ

У једном ду ровачком документу из 1355. године, између осталих лица, помињу се и извесни
Витоје и Нинко Никшићи из Оногошта[14]. Радоња Нинковић од Никшића (de Nichsich), који се
помиње у млетачком документу из 1399. године, можда и могао ити син Нинка Никшића.

Никшићи су се у Оногошку жупу доселили највероватније средином 14. века, а ако се узме да су
двојица поменутих раће Никшића 1355. године становници Оногошта и племенски Никшићи, а не
синови неког другог Никше[15], онда њихов долазак у Оногошку жупу пада вероватно и раније. Ту
ће се ово племе умножити, притом потискујући стариначке родове, истовремено запоседајући
њихова насеља, док нису сасвим преовладали, у толикој мери да се о ласт према њима почиње
називати – Никшићи, и то почев још од 1477. године. Током 16. века, о ласт (жупа) се још увек
назива Оногошт, а почетком 17. века још постоје напоредо о а назива – Оногошт и Никшићи[16], да
и током 17. века назив Оногошт ио истиснут пред племенским називом. Касније, кад уде, од
стране Турака, заснован град на месту раније тврђаве Оногошт (око 1700-1702. године), он ће ити
прозван једноставно – Никшић, с о зиром да се налазио у сред никшићког подручја.

У турском дефтеру за Херцеговину из 1477. године[17], пописана је и нахија Грачаница, са

назнаком „други назив Никшићи“. Војвода нахије је Батрић, а осим његовог пописано је још 20
домова у џемату. Ако узмемо као тачно предање да су синови Никшини у или ана Угрена
почетком 15. века, што указује да су они тада или одрасли људи, пописани Никшићи и могли
ити њихови унуци и праунуци. Занимљиво је да се међу пописанима јављају двојица са назнаком
„син Никше“ (Паскаш и Владко), што указује да је и даље име Никша ило заступљено међу
Никшићима.

Но, вероватно ово није коначан рој Никшића у овом крају око последње четврти 15. века. Сигурно
су неки Никшићи тада живели и у другим околним нахијама. Као могући доказ за то је и лично име
Никша које се јавља на више места у дефтеру и у нахијама Рудине, Риђани[18] и Пива, као и
чињеница да се, као једно од места где зими ораве Никшићи наводи и Велимље (у Бањанима),
што је знатно на запад од Никшића и ван подручја које се традиционално сматра никшићким.

Никшиће и тре ало тражити и у Нахији Оногошт, где је пописан џемат Милике (или Милка)
Војихниног са укупно 11 домова. Међу пописанима су извесни Станоје син Озрихне и Оливер син
Ивке. У о ласти племена Никшића касније налазимо села Озриниће и Ливеровиће. Можда су
до ила називе по наведенима Озрихни и Оливеру.

Под Никшићима у племенском смислу, сматрају се следећи огранци: Никшићи у Жупи Никшићкој,
Тре јешани у селима Никшићког поља и њихов знатан део насељен у Ускоцима, Ровчани –
Гојаковићи и Полимско-потарски Никшићи.

Свима је заједничка слава – Лучиндан. Према Ускоковићу „сви Никшини потомци славе Лучиндан и
преслављају Петровдан.“[19] Гојаковићи у Ровцима имају различиту прислуж у у односу на остале
Никшиће – Марковдан.

Како је наведено, ровачки Никшићи[20] потичу од Никшиног сина Гојака, који се, након у иства ана
Угрена[21], склонио у Ровца, у тешко приступачан крај на десној о али реке Мртвице, недалеко од
њеног ушћа у Морачу. Од његова четири сина у Ровцима ће касније нарасти велико ратство
Гојаковића, које се дели на ужа ратства: Булатовиће (Булатовићи, Минићи, Тапушковићи),
Влаховиће (Влаховићи, Селићи), Срезојевиће (Илинчићи) и Шћепановиће (Шћепановићи,
Драшковићи, Бећковићи)[22]. Од Гојаковића су и Поповићи (Колашин) и Новаковићи и
Пулетићи (Липово), а од једног Гојаковића који се доселио из Ровца код племеника у Жупу (село
Дучице), касније се развило неколико ратстава у Жупи, и то: Вујиновићи, Јокићи, Костићи и
Миличићи.

Главни део племена Никшића су Никшићи насељени у средњевековној жупи и граду Оногошт,
касније крај и град назван управо по њима – Никшић. Они потичу од четворице синова Никшиних:
Радослава, Милутина, Владимира и Гезимира[23] (од петог, Гојака, су Ровчани).

Према племенском предању, Владимира је Никша упутио у Гр аљ (или, пре, у Кртоле?), где су
имали породично имање. Не зна се који и родови у Гр љу могли потицати од њега, уколико их
уопште има. За један род се може претпоставити да потичу од ових гр аљских Никшића, а то су
Милетићи који су се касније доселили из Гр ља у Жупу (село Васиљевићи). На присуство Никшића
у овом делу Боке највероватније указује и резултат Ба овића из Радованића на Луштици, који су
стариначка луштичка породица[24], а код којих је утврђена хаплогрупа I2а PH908[25], при чему
утврђени хаплотип не стоји тако далеко од никшићког. Раичевић[26] међу Никшиће рачуна и војводу
Ђураша „за којег се вели да је живио у селу Кртолама у Жупи. О њему се приповиједа даје ио
ожењен кћерком Иван- ега Црнојевића“. На полуострву Луштица у Боки (и то управо у селу
Радованићи!) постоји ратство Ђурашевића чије предање тврди да потичу од Ђураша Вранчића,
велможа краља Стефана Дечанског. У Кртолима постоји село Ђурашевићи, које се, као и већи део

https://www.poreklo.rs/2018/05/02/poreklo-i-bratstva-plemena-niksica/ 3/14
4/24/2020 Порекло и братства племена Никшића - Порекло
Кртола, у 14. и 15. столећу налазило у поседу Ђураша Илића, унука Ђураша Вранчића и
ПОЧЕТНА НАСЕЉА ПРЕЗИМЕНА ИМЕНА РОДОСЛОВ
родоначелника ПОЗНАТИ
Ђурашевића, од чије једне ДНК ТРАГ
гране потичу СЛАВЕ ГРБОВИ
Црнојевићи[27]. ФОРУМ

Братство Матијашевића из Драговољића код Никшића за се е такође тврде да су од Владимира

Никшиног.

Испрва су Никшићи насељавали Оногошко (касније Никшићко) поље у околини тврђаве, па и након
пада тврђаве у турске руке (1465). Но, након устанка војводе Грдана Никшића крајем 16. века и
током турско-млетачких ратова 17. века, већина становништва се померила према другим, нешто
скровитијим о ластима.

Већи део Никшића се настанио у Жупи код Оногошта (касније Жупа Никшићка, на југоисток од
Никшића), и то су потомци Милутина и Гезимира Никшиних[28].

Ливеровићи

Од Милутина је велико ратство Ливеровићи[29] (у селима Ливеровићи, О латно, Бастаси, Царине,

Југовићи и Драговољићи), које се дели на родове: Бошковићи, Даковићи, Дачевићи, Ивановићи,
Јаридићи[30], Јовановићи и њихов огранак Мандићи, Максимовићи, Митровићи, Николићи,
Пековићи и Ћипранићи.

Потомци Гезимира (у селима Заград, Кута, Бјелошевина, Мораково и Васиљевићи) се деле у

неколико група:

Прву групу чине родови: Ђиласи, Ђуровићи, Кнежевићи, Поповићи и Чворовићи.

Другу: Безмаревићи, Бечановићи, Бојовићи, Кнежевићи, Лакетићи и Рашковићи. Од

Бечановића је у Жупи ио род Спаића, који су се 1712. године иселили у Прошћење код Мојковца,
где се разгранају на Видаковиће, Кршикапе, Миниће и Павловиће, од којих неки пређу у
Дро њак[31]. Од Бојовића су Бушковићи у Врањини на Скадарском језеру и у Курилу у Зети[32]. У
ову грану Никшића се често сврставају и Крулановићи, али они су Никшићи само по женској
линији[33].

Трећа грана су Шундићи[34] и њихови огранци Јоковићи, Мирковићи и Остојићи.

Четврта грана Гезимирових потомака је велико ратство Васиљевића, које се дели на родове:
Митровићи, Мићковићи, Павловићи, Перишићи, Пиндовићи, Поповићи, Стојановићи и
Ћираковићи.

Од жупских Поповића потиче позната кућа никшићких муслимана – Феризовић, према предању
Жупљана – од Тодора Поповића којег су у детињству отели Турци и потурчили га, давши му име
Фериз. Када је одрастао, Фериз се вратио у Жупу и настанио међу Поповићима. Његови потомци –
Феризовићи су мирно живели међу православним Жупљанима, знајући да су истог порекла.
Међутим, 1805. године, наговорени од Цетиња, Жупљани су истерали Феризовиће, те они пређу у
Никшић. Феризовићи су или угледна никшићка кућа, уважавана и од муслимана и од
православних. Након осло ођења Никшића, 1877. године, свих десет домова Феризовића иселило
се у Сарајево и Подгорицу, где их и данас има. На Бошњачком ДНК пројекту постоји резултат
тестираног Феризовића, код кога је утврђена хаплогрупа I2а PH908, што указује да је предање да
су Феризовићи потурчени Никшићи по свој прилици тачно.

Временом, Никшићи су населили и Луково, крај североисточно од Никшића (тре јешки Војводићи),
међутим након подизања новог утврђеног града Никшића почетком 18. века, Луково је, исто као и
већи део Никшићког поља, запустело.

Тре јешани су потомци Радована Никшиног, који се настанио у Тре јеси, у подручју истоименог
рда на исток од Никшића. „Тре јесом се сада зове само једна велика главица код града Никшића

https://www.poreklo.rs/2018/05/02/poreklo-i-bratstva-plemena-niksica/ 4/14
4/24/2020 Порекло и братства племена Никшића - Порекло
(Оногошта). Раније се Тре јесом називало и једно насеље испод ње. То је насеље расељено 1789.
ПОЧЕТНА НАСЕЉА ПРЕЗИМЕНА ИМЕНА
године. УРОДОСЛОВ ПОЗНАТИ
најстарије до а Тре јесом се зваоДНК ТРАГ Поља,
део Никшићског СЛАВЕ
који јеГРБОВИ ФОРУМ
јужно од тврђаве
Оногошта и главице Тре јесе. На томе су земљишту данас села: Озринићи, Кличево, Кунак, Бршно,
Пријеспа, Гудеља и Страшевина“.[35] Након две разуре Тре јесе од стране никшићких Турака
(1711. и 1789. године) већина Тре јешана се коначно иселила из своје матичне о ласти. Велики
део Тре јешана се 1789. године населио најпре у Бјелопавлићима, а касније прешао у Љевишта у
Горњј Морачи. Одатле се део иселио за Русију (1804), а неки родови у села у јужном делу
Дро њака (Струг, Сировац, и др), где се касније о разовала посе на заједница под називом Ускоци.
Након 1878. године, неки родови Тре јешана су се вратили у своју матичну о ласт и населили у
Жупи Никшићкој и самој вароши Никшић и селима око ње.

У време друге разуре Тре јесе, 1789. године, тре јешка ратства ила су следећа: Балићи,
Батрићевићи, Бућићи, Војводићи, Вујачићи[36] (раније Гавриловићи[37]), Дипићи,
Драгићевићи, Јокановићи, Кљајићи, Распоп(овић)и и Симоновићи[38].

Током оравка Тре јешана у Морачи, од ових ратстава су се одвојили неки огранци са новим
презименима, а тако и другде где су се расељавали, у Дро њаку, Пиви, као и касније приликом
повратка неких родова у никшићки крај.

Део Балића се населио у Жупи Никшићкој (Царине), а од њих су и Лазаревићи у Морачи[39]. Од

Дипића су Поповићи и Тре јешани у Морачи и Ускоцима, а од ових Никовићи у Пиви. У Морачи и
Ускоцима су и: од Јокановића – Лопушине, од Кљајића – Бећировићи, од Вујачића – Туровићи.
Део Војводића се населио у Пиви, а од овог ратства потичу и Ђоковићи у Жупи Никшићкој (село
Југовићи).

Oд исте гране од које потичу Тре јешани су и Радуловићи[40] у Ру ежима код Никшића и њихов
огранак Радоњићи, а од њих и у Жупи (Царине), као и у Дро њаку – Лаловићи (Пошћење) и
Пекићи (Превиш). Грдинићи у Мојковцу, Беранама и Ускоцима (Сировац) су потомци Рада
Тре јешанина, који се после прве разуре Тре јесе (1711) населио у Гојаковићима код Мојковца.

Браћа Миљанићи у лексикону црногорских презимена[41], као огранке или потомке Тре јешана,
наводе и следеће родове:

У никшићком крају: Вујовићи, Вућићи, Драшковићи, Кољајићи, Лазаревићи и њихов огранак

Николићи, Радосављевићи.

У Херцеговини: Бјелетићи и Папићи (Опутна Рудина – Црквице, Билећа – Прераци, Хум) од

тре јешких Мило ра овића, Гутовићи раније Божовићи (Гацко – Бодежиште), Пехиљи (Жиљево),
Шиљеговићи (Невесиње – Риља); као и Челе ићи у Жа љаку (на Скадарском језеру).

Никола Вујачић[42] као основна тре јешка ратства (потомке војводе Дракула Драгићева (?))
наводи следећа презимена: Војводић (Ђоковић), Бућић (Папић), Вујачић, Грдинић, Ђурковић,
Кљајић (Бећировић), Кнежевић, Лопушина, Радуловић, Симоновић и Тре јешанин (Поповић).

Досадашња генетска испитивања Y-хромозома више осо а показала су да су Никшићи носиоци

хаплогрупе I2a PH908, такозвана „динарска јужна“[43].

Од племена Никшића потичу многе познате личности[44].

Један од познатих изданак племена Никшића је Аксентије Шундић. Рођен је као Мирко Шундић у
Васиљевићима 1750. године. Као младић, примио је монашки постриг у манастиру Студеница. Од
1792. године ио је архимандрит и старешина манастира Морача. Водио је активан политички
живот у временима кад је разурена Тре јеса, те је ио пропагатор досељења Тре јешана у Горњу
Морачу. Водио је преписку с вођама Првог српског устанка, као и с митрополитом Петром I
Петровићем. 1805. године ио је један од вођа устанка старохерцеговачких племена, а с војводом
Мином Радовићем предводио је одред Морачана који су се орили уз Карађорђа 1809. године када
је освојен Нови Пазар.
Архимандрит Аксентије Шундић упокојио се 1826. године у Кутима, а сахрањен је код манастира
Светог Луке у Никшићкој жупи. Руска царица Катарина Велика одликовала га је орденом Свете
Ане.
Тре а поменути и следеће познате Никшиће: Архимандрит Хаџи-Рувим Ненадовић, чувени
духовник, сликар и рез ар, мученички пострадао од еоградских дахија 1804. године. Војвода из
о а српска устанка, председник Народне канцеларије (владе) током Другог српског устанка и
школован сликар – Петар Николајевић Молер (синовац Хаџи-Рувимов). Чувени ускочки ратник и
харам аша Петар Кршикапа, један од учесника у иства Смаил-аге Ченгића 1840. године. Прота
Захарије Захарић, кремански свештеник чијом заслугом су сачувана пророчанства Митра и
Милоша Тара ића[45], веома угледна осо а и лични пријатељ краља Петра Карађорђевића.
Песник Радован Бећировић – Тре јешки. Чувени еоградски психолог Жарко Тре јешанин. Марко
Лопушина, пу лициста који је о јавио више радова о српској дијаспори. Светски познати народни
гуслар Бошко Вујачић. И још многи други.

https://www.poreklo.rs/2018/05/02/poreklo-i-bratstva-plemena-niksica/ 5/14
4/24/2020 Порекло и братства племена Никшића - Порекло
За оне које занима више података о Жупи Никшићкој, тре а истаћи да Жупљани воде лепо уређену
ПОЧЕТНА НАСЕЉА ПРЕЗИМЕНА ИМЕНА РОДОСЛОВ
и огату подацима интернетПОЗНАТИ ДНК
страницу о свом ТРАГ
завичају: СЛАВЕ ГРБОВИ ФОРУМ

http://zupa.today/

Насловна слика: Никшин киљан на Лукавици, са странице:

http://perpetuum-mobile.net/2007-cg-biciklom/rovca-do-niksica/

Слика села Ливеровићи, са странице:

http://zupa.today/liverovici.html

[1] „Казивања“ су записана 1842. године од стране Димитрија Георгијевића Тирола, српског писца и
историчара. Главни казивач ио је Тре јеанин Иван Степанов Драгићевић.

[2] „Исељени Никшићи“, Радоје Ускоковић

[3] „Црном Гором“, Павел Аполонович Ровински, 1893.

[4] „Бока“, поп Сава Накићеновић, страна 198

[5] „Паштровићи“, др Јован Вукмановић, страна 110

[6] „Паштровићи“, др Јован Вукмановић, страна 110

[7] „Постанак и развитак, рдских, црногорских и херцеговачких племена“, Бранислав Ђурђев,

страна 157

[8] „Споменици у старој жупи Оногошт“, Сло одан Раичевић, страна 159

[9] „Помени црногорских племена у которским споменицима (XIV – XVI вијек)“, Ристо Ковијанић,
страна 142

[10] Никша је погинуо од раз ојника на Лукавици, где се и данас налази Никшин киљан, а сахрањен
је на подручју данашњег жупског села Заград где је недавно ископана „Никшина плоча“, надгро на
плоча Војводе Никше.

[11] Ради се о о ласти Горњег и Доњег Колашина, између река Таре, Лима и Љу овиђе. Упрошћено
се за ове Никшиће користи назив – Тарски Никшићи.

[12] „Никшићи у Потарју“

[13] „Стари Влах од XV до почетка XIX века“

[14] „Помени црногорских племена у которским споменицима (XIV – XVI вијек)“, Ристо Ковијанић,
страна 144

[15] Никша у то време, па ни данас, није ило тако ретко име.

[16] „Помени црногорских племена у которским споменицима (XIV – XVI вијек)“, Ристо Ковијанић,
страна 143

[17] „Поименични попис санџака вилајета Херцеговина“, Ахмет Аличић

[18] Риђани су старије племе ове о ласти, које су, према предању, Никшићи „притисли“. Да су ова
два племена ила у суживоту, говори и чињеница да су у 16. веку имали заједничког војводу, из
племена Никшића.

[19] „Исељени Никшићи“, Радоје Ускоковић

[20] Овај чланак се неће детаљно авити ровачким Никшићима – Гојаковићима, с о зиром да они
касније чине засе но рђанско племе, као и из разлога што о њима постоји посе ан чланак.

[21] Угренов киљан и данас постоји у Ливеровићима у Жупи Никшићкој.

[22] Братства и родови се наводе аз учним редом, ез о зира на ројност рода.

[23] Ово за подручје Црне Горе и Старе Херцеговине нео ично име, које у основи има мађарско
име Геза, могло и ити временом изо личено словенско име Казимир.

https://www.poreklo.rs/2018/05/02/poreklo-i-bratstva-plemena-niksica/ 6/14
4/24/2020 Порекло и братства племена Никшића - Порекло
[24] „Бока“, Поп Сава Накићеновић
ПОЧЕТНА НАСЕЉА ПРЕЗИМЕНА ИМЕНА РОДОСЛОВ ПОЗНАТИ ДНК ТРАГ СЛАВЕ ГРБОВИ ФОРУМ
[25] Та ела Српског ДНК пројекта: https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DS

[26] „Споменици у старој жупи Оногошт“, Сло одан Раичевић, стр. 33-35

[27] „Бока“, Поп Сава Накићеновић

[28] Подаци о жупским Никшићима су из рада „Никшићка Жупа“, Милана Пековића, стр. 31-80.

[29] Вероватно упрошћено од Оливеровићи.

[30] Чује се и варијанта: Јаредић.

[31] „Дро њак, породице у Дро њаку и њихово поријекло“, Стојан Караџић и Вук Ши алић, страна
799

[32] Ово предање наводе сами Бушковићи, а записао га је Андрија Јовићевић („Ријечка нахија“,
страна 609); Милан Пековић („Никшићка Жупа, стр. 61-62) износи податак да Бушковићи потичу од
жупских Шундића.

[33] Занимљива је прича о мушком пореклу Крулановића. Наиме, један Кнежевић је, током
француске инвазије на Боку, почетком 19. века, заро ио једног француског војника и довео га у
Жупу, где је овај радио као слуга. Како је у тој кући Кнежевића ила једна неудата а старија девојка,
то их они ожене, а потомство остане да живи у мајчином роду.

[34] Према другој верзији коју наводе Караџић и Ши алић, Шундићи су огранак тре јешких Дипића
(„Дро њак, породице у Дро њаку и њихово поријекло“, стр. 794-795).

[35] „Дро њак, племе у Херцеговини“, Андрија Лу урић, страна 21

[36] Граховски Вујачићи сматрају да су Вујачићи у Морачи и Ускоцима њигов огранак.

[37] „Презимена у Црној Гори“, Аким и Вукота Миљанићи

[38] „Дро њак, породице у Дро њаку и њихово поријекло“, Стојан Караџић и Вук Ши алић, страна
793

[39] „Презимена у Црној Гори“, Аким и Вукота Миљанићи

[40] Радуловићи су од Радула Крстова Никшића, а Тре јешани од његовог рата Дракула
(„Исељени Никшићи“, Радоје Ускоковић).

[41] „Презимена у Црној Гори“, Аким и Вукота Миљанићи

[42] Родословно ста ло у раду „Тре јешани“, Никола Новичин Вујачић

[43] https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DS

[44] Биће наведени само познати Никшићи родом или пореклом из матичне о ласти око града
Никшића, ез Ровчана, из разлога наведених у фусноти 20)

[45] „Креманско пророчанство“

Tweet 135 Share

Like
 

‹ Претходно Следеће ›

Повезани текстови

https://www.poreklo.rs/2018/05/02/poreklo-i-bratstva-plemena-niksica/ 7/14
4/24/2020 Порекло и братства племена Никшића - Порекло
Порекло презимена, Порекло презимена, Порекло презимена, Порекло презимена,
ПОЧЕТНА НАСЕЉА ПРЕЗИМЕНА ИМЕНА РОДОСЛОВ
село Мердаре ПОЗНАТИ
село Ливадица ДНК ТРАГ
село СЛАВЕ
Ладовац ГРБОВИ ФОРУМ
село Коњушевац
(Подујево) (Подујево) (Подујево) (Подујево)

Коментари (28)

Defendor
5. маја 2018. у 11:03
Не ојша, твоји текстови су прави темељ за почетно упознавање са појединим
племенима, и основном литературом која се њима ави. Мени је најзанимљивије
питање порекла, како Никшића, тако и других суседних им племена, која су
изгледа некада живела лиже мору, а касније се подгила горе у планине.

Одговори

Не ојша Ба ић
5. маја 2018. у 23:04
Рекао их (а и генетска истраживања до сада то у великој мери потврђују) да су
најстарији слојеви становништва Боке (Сам Залив, Гр аљ, Кртоли, Луштица,
Паштровићи) и оног дела Црне Горе који је окренут мору (четири нахије) –
словенског порекла.
Питање је колика је њихова старина у тим крајевима. Према предањима, она
досеже до времена досељења Словена у те крајеве – први талас из друге
половине 6. века. Затим ширење Ср а из Захумља у време владавине захумских
владара (10-11. век) и коначно од краја 12. века кад је Немања укључио Зету у
своју државу.
У том смислу, црногорско Приморје чини етничку целину са Херцеговином.
Ширење према унутрашњости данашње Црне Горе има своју логику, из разлога
сточарске привреде, али и неста илних прилика у Приморју услед смењивања
превласти Византије, Млетачке Репу лике, Угарске, ср ских држава, а затим и
гусарења.
Штета је што нема ранијих докумената из ових крајева, до ду ровачких и
млетачких који досежу у прошлост најдаље до 13/14. века. Из њих и се могла
сагледати и етничка припадност лица на која се документа односе. Нешто попут
онога што је Ковијанић пописао у которском архиву (документа из 14, 15. и 16.
века), а што даје прилично јасну слику о етницитету становништва старог дела
Црне Горе у том раздо љу.

Одговори

AG
6. маја 2018. у 08:04
Gde žive potomci navedenih Simonovića,želeo bih saznati što više o njima.

Одговори

Не ојша Ба ић
8. маја 2018. у 16:02
На жалост, немам овај податак.
Ши алић и Караџић не наводе ко потиче од тре јешких Симоновића, а нисам их
нашао ни у „Исељеним Никшићима“.
У Вујачићевом раду „Тре јешани“ постоји родослов једног знатнијег дела
Тре јешана, где се наводи да се једна грана Симоновића сасвим иселила за
Русију 1804. године, али мени је остало нејасно да ли има још неких Симоновића
који су остали у ЦГ.
Препоручујем ти да прочиташ ову књигу, па извуци закључке сам.

Одговори

Не ојша Ба ић
9. маја 2018. у 20:03
Један резултат из матице племена Никшића:

Ћипранић из Жупе – Ливеровићи, Никшићки род I2a PH908:

https://www.poreklo.rs/2018/05/02/poreklo-i-bratstva-plemena-niksica/ 8/14
4/24/2020 Порекло и братства племена Никшића - Порекло
https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DS
ПОЧЕТНА НАСЕЉА ПРЕЗИМЕНА ИМЕНА РОДОСЛОВ ПОЗНАТИ ДНК ТРАГ СЛАВЕ ГРБОВИ ФОРУМ
Одговори

Nikola Drašković
10. маја 2018. у 03:55
Odično! Hvala za tekst Nebojša. I odabir slike je pravi. Nišin kiljan, pogled puca preko
Trebiješa na Poštiće. Odmah iza je Brnjik i Brnjičko ili Manito jezero a malo u lijevo
Stožac, ali se ne vidi. Znam dosta istorije o svom tom terenu, Lukavice i Rovaca. To je
skroz ne istraženo, podjite na google earth maps odlicno su slikali teren, mozete vidjeti
citavo naselje od ostataka temelja koliba, desno od Nišinog kiljana iza Rogodjeda. Te
Macure, sto su bili tamo prije nas imaju groblja svoja svuda po Lukavici, Kablovima,
Morači, Brnjiku, Rogodjedu… Rekao mi je otac kad su kopali da su naisli na skelete
ljudi ogromnih proporcija. Rovinski nije stigao da detaljno prouci taj teren jer su pobjegli
od nevremena na Ilijin dan kad je bio gore. Neko mora da iatrazi to. Hvala. Nikola!

Одговори

Nikola Drašković
10. маја 2018. у 05:32
I još jedna zanimljiva činjenica, taj kamen sa crvenim žigom koji mi zovemo Nišin
kiljan, postoji skoro isti takav na Prokletijama, kazu da su to bili putokazi za trgovce sto
su isli od mora preko Niksica i dalje… U Zupu Niksicku isto tako ima slican mramor sa
biljegom. Velje Duboko, moje selo je zbrisano sa lica zemlje kad je Lukavica izbacila
svu vodu na nize, a Mrtvo Duboko se zove tako jer je voda tamo izbacivala leševe
ljudi. Spustite se sa Kapetanovog jezera u Rovca i naici ce te na, Zvecavac, pa niz Prlo
na maniti potok. Tamo ima vode za citavu Crnu Goru. Kad su pustali boju u vodu da
vide dje ce da izbije, izbijala je cak i na Glavu Zete.

Одговори

Не ојша Ба ић
10. маја 2018. у 14:34
Хвала на прилогу, Никола!

Одговори

Не ојша Ба ић
10. маја 2018. у 14:50
Везано за резултат Ћипранића:

Предање у Жупи каже да су Ћипранићи потомци Ћипране Пекове

(родоначелника Пековића), те да су је удали за некаквог надничара из Пипера, и
да је потомство до ило презиме по мајци и остало да живи у окриљу ратства
Пековића.

Овај резултат тестираног Ћипранића оповргава наведено предање, с о зиром да

се Ћипранић по хаплотипу сасвим уклапа у род Никшића.

Постоје разне могућности настанка предања о Ћипрани и надничару, али

најреалније звучи да се ради о огранку Пековића који је ио притиснут од осталих
из неког разлога (пре свих, највероватније – имовинског), те је осмишљено и
предање по којем они нису од Никшиног рода.

Могуће је и да је Ћипрана остала млада удовица, те род носи презиме по њој

(каквих случајева има много, укључујући и моје презиме), а касније је то
о јашњено тиме што они нису Никшићи по мушкој линији.

Сличне примере налазимо и у суседним Озринићима, где је предање нека

ратства сматрала старинцима, а данас генетски резултати показују да су они
припадници рода Озринића, односно потомци Озрихнини.

Одговори

Nikola
12. маја 2018. у 09:32

https://www.poreklo.rs/2018/05/02/poreklo-i-bratstva-plemena-niksica/ 9/14
4/24/2020 Порекло и братства племена Никшића - Порекло
[20] Овај чланак се неће детаљно авити ровачким Никшићима – Гојаковићима, с
ПОЧЕТНА НАСЕЉА ПРЕЗИМЕНА ИМЕНА РОДОСЛОВ
о зиром да ПОЗНАТИ
они касније чинеДНК
засе ноТРАГ
рђанскоСЛАВЕ
племе, као ГРБОВИ ФОРУМ
и из разлога што о
њима постоји посе ан чланак.

Zamolio bih Vas za invormaciju kako da dođem do tog članka

Одговори

Defendor
12. маја 2018. у 11:44
Није чланак, али има дискусија на форуму: Племе Никшићи и Ровчани
Гојаковићи I2-PH908.

Одговори

Nikola Drašković
15. маја 2018. у 03:07
Pročitao sam sve o Rovčanima sto ima na ovom sajtu i odlično je sve. Kao i DNK
uzorak mojih Draškovića, i ja cu da se testiram odje u Americi. A komentarisao sam jer
mi se svidjela slika Nišina kiljana pa me povukla nostalgija. Svaka vam čast na
projektu! Pozdrav. Nikola.

Одговори

Војислав Ананић
2. јуна 2018. у 05:53
НИКШИЋИ, некад једно од најјачих и најзнатнијих племена у црногорској
Херцеговини у околини Никшића. По старој писаној и усменој предаји, која се
одржава међу њима, Н. воде подријетло од заједничког претка Никше, по коме се
тако и називају. За њега кажу, да је ио син неког гр аљског ана, а од женске
лозе Немањића, из Гр ља је прешао код ана Угрена, који је у то вријеме
управљао Оногоштом. Никша се настанио у никшићкој жупи; ту се намножавало и
одатле ширило његово племе. Н. се у ду ровачким споменицима спомињу први
пут 1399, под именом Власи Н. У том документу стоји, да се Ду ровчани жале
госпођи Јелени, што се Н. узимају двије царине кад иду у Ду ровник. Из никшићке
жупе су се Н. рано почели спуштати низ ријеку Грачаницу пут Никшићког Поља.
Основали су прво јако насеље у Драговољићима, затим у Рваћеву. Из њега су се
спустили у поље. Најјача су им насеља ила око главице Тре јесе, четврт сата
источно од Никшића. По њој се тај огранак називао Тре јешанима. Рано је један
дио Н. прешао у сусједно племе Ровца. Сви Н. славе Св. Луку. У Жупи се налази
стари манастир, посвећен овом свецу, који је служио за дуго вријеме као културни
и просвјетни центар племена Н. и лиже околине.
По старом граду Оногошту околина никшићка се некад звала Оногошт. У почетку
17. вијека дијелила се она на Оногоште и Никшиће. Касније се гу и стари назив
Оногошт, а потискује га и замјењује племенско име Н.
Породице племена Н. су се истицале у оном крају јаким кнежевским,
свештеничким и војводским кућама. Никшићки војвода је ио над цијелом
околином Никшића. Најјачи су Н. или у 16. и 17. вијеку. Дали су чувеног војводу
Грдана Никшића, који је организирао устанак против Турака. Њега је замијенио
синовац му, војвода Петар Гавриловић, који је у половини 17. вијека предводио Н.
за кандијског рата у ор и против Турака. Војводство је остало на његовом
потомству, које је живјело у Тре јеси и презивали се Војводићи. Од њих је ило,
како предаја каже, осамнаест војвода.
Н. су увијек судјеловали у свим већим покретима против Турака; или су уз свог
војводу Грдана, уз Млечиће у кандијском и морејском рату и увијек су се у ор и
одликовали. Кад су Турци подигли утврђење и настанили се у Никшићком Пољу
од почетка 18. вијека, повели су Н. са околним племенима непрекидну и очајну
ор у с њима. То их је сла ило и нагнало да су се почели од тада, као и остало
становништво Никшићког Поља, све више исељивати. Најгоре су прошла њихова
насеља у пољу лиже турском граду, Тре јеса и Рваћево. Она су већ давно
расељена и у рушевинама. Одржали су се дијелом Н. даље од града, у Жупи,
Драговољићима, па и у Ровцима. Два пута су Н. осо ито настрадали. Први пут
1711. када су, на позив руског изасланика Милорадовића ез успјеха нападали на
турски Никшић, а други пут 1789. опет при нападу на град. О а пута је Тре јеса
потпуно разорена. Послије тога Тре јешани су прешли у ускоке, одакле су
наставили ор у с Турцима. Тада се осо ито истакао јунак Вук Јокановић-
Лопушина. Из ускока се један дио Тре јешана преселио 1804. у Русију код Одесе

https://www.poreklo.rs/2018/05/02/poreklo-i-bratstva-plemena-niksica/ 10/14
4/24/2020 Порекло и братства племена Никшића - Порекло
под водством раће сердара Малише и Бошка Бућића. Н. има много више
ПОЧЕТНА НАСЕЉА ПРЕЗИМЕНА ИМЕНА РОДОСЛОВ ПОЗНАТИ
расељених по ДНК
свима српским ТРАГ
земљама него у СЛАВЕ ГРБОВИ
њиховој старевини ФОРУМ
код Никшића.
Највише их је у Ср ији. Њихови су исељеници понијели јаке традиције из старог
краја, па са и у новој средини показали велику ор еност и спосо ност и дали
много истакнутих и заслужних људи. Од њих су у Ср ији: Блазнавци, Гр овићи,
стара кнежевска породица у околини Ваљева, ваљевски кнез Илија Бирчанин,
Хаџи Рувим, оговађки архимандрит, војвода Петар Молер, Павле Даниловић,
секретар кнеза Милоша, ша ачки владика Мелентије Никшић, до ротвор мајор
Миша Анастасијевић, Сима Милутиновић-Сарајлија, породица Јована Скерлића,
породице кнегиње Љу ице, краљице Драге и многе друге.

Литература: Казивање старих Тре јешана и архива сердара Малише и Бошка

Бућића (1842); Исељени Никшићи (З орник радова посвећен Ј. Цвијићу, 1924). П.
Шо ајић.

ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-

ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, III КЊИГА , Н—Р, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД
Д. Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА DR- ERIK MOSCHE,
МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1928.

Одговори

Predrag
11. децем ра 2018. у 17:00
Pozdrav Nebojsa,znate li nesto o iseljavanjima Kostica u
JuznuSrbiju,Toplicu,Prokuplje?

Одговори

Не ојша Ба ић
12. децем ра 2018. у 12:15
Поздрав Предраже, заиста немам тај податак. Верујем да међу људима из
Порекла има до рих познавалаца крајева који вас занимају, па се надам да ће
вам неко наћи податке. Само да примете ове коментаре…

Одговори

Denis Vuković
17. децем ра 2018. у 14:08
Poštovani,
moje prezime je Vuković i po predpostavci mojih predaka da smo poreklom iz Nikšićke
Župe. Da li imate neke podatke o tom plemenu Vukovića kojima je krsna slava sv.
Joakim i Ana?

Одговори

Не ојша Ба ић
17. децем ра 2018. у 20:05
Денисе, Свете Јоакима и Ану у Жупи и другим крајевима око Никшића славили су
Угреновићи и родови који од њих потичу, – потомци ана Угрена.

Одговори

Radiša Jovanović
22. јануара 2019. у 00:35
Treba mi neko iz Nikšićke župe ko prati porodična stabla, jer imam neka saznanja a i
priče od starijih da potičemo sa tih prostora. Naime krajem 17.veka oko 1690.godine u
Rakovac na Kopaoniku doselio se Svetislav, neznam koje je prezime imao. Sa njim je
bila i Djura, neznam dali mu je bila majka ili žena, ali po nekim pričama najverovatnije
da mu je bila žena. Slavimo Lučin dan /Svetog Luku/ i Markov dan.
Ako neko ima neka saznanja o Svetislavu i Djuri neka mi se javi. Ne mogu da dodjem
do podataka koje im je prezime bilo kada su došli na ove prostore.
Unapred hvala ako neko ima neka saznanja.

Одговори

https://www.poreklo.rs/2018/05/02/poreklo-i-bratstva-plemena-niksica/ 11/14
4/24/2020 Порекло и братства племена Никшића - Порекло

ПОЧЕТНА НАСЕЉА ПРЕЗИМЕНА ИМЕНА РОДОСЛОВ ПОЗНАТИ ДНК ТРАГ СЛАВЕ ГРБОВИ ФОРУМ
Не ојша Ба ић
13. фе руара 2019. у 08:53
Један значајан налаз који можда аца неко ново светло на порекло Никшића:

„Прегледајући I2-PH908 хаплотипе на ФТДНА Пројекту, уочих тестираног Нијемца

Christoph Hüfner,1595,Nonnewitz,Saxony,Germany.

Nonnewitz је мјесто у Саксонији, у срцу некадашње територије полапских Ср а.

Тражећи да прочитам нешто више о овом мјесту на њемачкој Википедији нађох
сљедећи податак: „Nonnewitz entstand 1928 aus der Zusammenlegung der drei
Dörfer Bröditz, Nonnewitz und Nixditz.“ тј. Nonnewitz је настао 1928. године
спајањем три села: Bröditz, Nonnewitz und Nixditz. Видимо да су сва три насеља
словенофона и то са завршетком на -ић. Овакав тип топонима је иначе чест у том
крају и сви ови топоними се налазе у
Atlas Altsorbischer Ortsnamentypen (Атласу старосрпских топонима). Ово Nixditz
ме одмах подјсетило на Никшић. И затим нађох и потврду моје претпоставке:

То насеље се дакле несумњиво звало Никшић, што показује старост и присутност

овог о лика ило да се ради о називу мјеста или рода на двије локације на којима
су у средњем вијеку живјели Ср и, на Балкану и Пола љу.

Иако не вјерујем да је тестирани Хуфнер припадник никшићког рода, занимљиво

је да им је генетски прилично лизак (мада ово може ити и посљедица
модалности никшићког хаплотипа)…“

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.360

Одговори

Obrad
25. фе руара 2019. у 16:37
Veliki pozdrav.Da li neko zna o Matovicima,jer po pricama nasih djedova se pominje
Niksicka Zupa,Trebinjske sume,Banjani.Hvala unapred !

Одговори

Не ојша Ба ић
25. фе руара 2019. у 19:50
О раде, вероватно се ради о ањанским Матовићима:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=600.160

Код раће Миљанића постоје пописани сви Матовићи у ЦГ:

http://www.montenegro.org.au/M.html

Одговори

Obrad
25. фе руара 2019. у 23:10
Hvala veliko.Zivim na Jabuci kod Prijepolja,interesuje me kome da se obratim za DNK
analizu sa Banjanima u vezi prezimena Matovic.

Одговори

Не ојша Ба ић
26. фе руара 2019. у 10:27
О раде, пишите ми на nebojsa.babic@poreklo.rs, па ћу вам дати сва упутства око
тестирања!

Одговори

Zoran Radosavljevic‚Boljarac
4. маја 2019. у 14:21

https://www.poreklo.rs/2018/05/02/poreklo-i-bratstva-plemena-niksica/ 12/14
4/24/2020 Порекло и братства племена Никшића - Порекло
Moj pradeda Vuka Radosavljević zvani Boljarac‚‚živeo je i umro u selu Gornja
ПОЧЕТНА НАСЕЉА ПРЕЗИМЕНА ИМЕНА РОДОСЛОВ ПОЗНАТИ
Mirnica‚‚Opđtina Kurđumlija uДНК ТРАГ
Topličkom kraju na СЛАВЕ ГРБОВИ
padinama planine ФОРУМ
Kopaonik‚‚tu i dan
danas žive potomci moga dede Vuke i njegovog brata Vukašina svi ih zovu Boljaci po
selu Boljare u opštini Sjenica‚‚na samoj granici sa crnom gorom‚‚Vukun najstariji sin
zvao se Milutin Radosavljević Boljarac‚‚rodj 1886 godine u slu Mirnica‚‚opština
Kuršumlija a to je moj deda‚‚zamolio bih‚‚ako neko zna nešto više da pomogne

Одговори

Данило
11. јануара 2020. у 05:03
Поштовани, покушавам наћи одакле родом и од које лозе потичу Бадићи. Од
старина из фамилије кажу да је неко село лизу Никшића, видех доста презимена
на Б као Баћић, да није можда дошло до неке касније промене презимена у
Бадић ?? Хвала пуно на одговору и од срца хвала на информацијама о свему !

Одговори

Не ојша Ба ић
14. јануара 2020. у 21:28
Данило, има Бадића на више страна по нашем постору.
Него, напишите нешто више о свом роду, одакле сте, коју славу славите, имате ли
неко предање о ранијем пореклу…

Одговори

zoran radosavljević
27. јануара 2020. у 09:04
Molim Vas ‚‚dali neko zna za Radosavljeviće iz sela Gornja Mirnica u opštini
Kuršumlija‚na padinama planine Kopaonik‚‚slavimo slavu Svetog Arhangjela i zovu nas
Boljarci‚‚navodno da smo u selo Gornja mirnica naseljeni iz sela Boljare‚opština
Sjenica‚‚unapred zahvalan

Одговори

Jovan Karaman
8. марта 2020. у 18:31
Molim da ako nesto znate o mojoj porodici da mi javite. Rodom sam Zenice a sada
zivim u Bijeljini. Pokojni otac mi pricao da smo se prezivali Maksimovici.

Одговори

Остави коментар

Име*

Е-пошта*

Ве сајт

Пошаљи

https://www.poreklo.rs/2018/05/02/poreklo-i-bratstva-plemena-niksica/ 13/14
4/24/2020 Порекло и братства племена Никшића - Порекло

https://www.poreklo.rs/2018/05/02/poreklo-i-bratstva-plemena-niksica/ 14/14