Professional Documents
Culture Documents
Свега:
села 13
мезри (обрађених ненасељених површина) 2
кућа (хане) 176 + 4 = 180
русуми (пристојбе - порези) 26.400 (акчи). Свака кућа по 150 (акчи).
ДЕМОГРАФСКИПОДАЦИ
41
Кретање броја становника - У посљедњих сто година можемо поуздано
пратити кретање броја становника у предионој цјелини Јањ, јер су у том периоду
вршени редовни пописи становништва на читавом подручју Босне и Херцеговине.
Први цјеловити попис у Босни и Херцеговини извршен је 1879. године, а извршила
га је Аустро-Угарска одмах послије успостављања своје власти на овом подручују
(160, -).
члановаПросјечан број
Укупан пораст
становништваИндекс пораста
Иццекс пораста
домаћинстава
становништва
Број домаћинстава
Укупно
Година
М Ж апс. у%
1885 528 103 2500 2236 4736 155 3.27 103 8.96
1895 666 126 3029 2568 5597 861 15.38 118 8.40
1910 724 3612 2977 6589 992 15.05 117 9.10
108
1921 - - - - 6463 -126 -1.94 98 -
1931 778 - 3538 3127 6665 202 303 103 8.64
1948 1155 148 3853 3789 7641 977 12.78 114
6.61
1953 1180 102 - - 8375 733 8.75 109 7.09
1961 1436 121 4656 4554 9178 735 8.06 109 6.34
Ji
процес је трајао кроз цијели 16. вијек. То је ишло у прилог турској власти, јер су
кретања тих сточара била усмјерена на правце ширења њихове (турске) државне
границе. Стога су ти сточари уживали и извјесне пореске повластице (филурију и
сл.) код турских власти, што је стимулативно утицало на њихову бројност. Из
извјештаја римокатоличког свештеника Шимуна Девића о стању у Босни у првој
половини 19. вијека такође се истиче да су католици у доба Турака били више
прогањани него православци (163,8). “То је”, истиче аутор, “због тога, што се
ришћани (православни) свете Турцима за сваки зулум, па Турци не смију много
узнемиравати ришћане.” Б. Гаврановић у једном свом раду напомиње да Власи у
ове крајеве долазе под именом мартолози (164, 129), помоћу којих Иурци освајају
западниГи сјеверозападни диб Босне. Њих су, вели Гаврановић, Турци насељавали
на опустошене крајеве из којих су се католици повукли, али су неки од њих (нпр. у
Змијању и Јању) живјели на слободним баштама каткад организовани у својим
строчарским самоуправама. Осим тога, Србе су позивали и Аустријанци и
насељавали их у опустјеле крајеве Босанске Крајине на хрватској граници да им
чувају стражу. Гаврановић тврди да “прије турске инвазије није у Босанској
Крајини било православног елемента”, образлажући своју тврдњу тиме да на том
подручју није било манастира прије доласка Турака, па су сс колонизовани
православци вјенчавали пред кадијом, пгго се не би дешавалс да су овдје
постојале православне цркве и попови. Насупрот Гаврановићу Милаш у једној
својој студији тврди да је још у 13. вијеку на овом подручЈ^ постојао православни
манастир Крупа (на ушћу ријеке Купе у Врбас) (165 142), а Ћирковић у једном
свом раду (166, 232) истиче да је у 14. вије1о (дакле, прије доласка Турака) у
Босни било православних црквенш организација и манастира. Слично
Гаврановићу, и Драгановић жели ДЈ докаже да су ови дијелови босанског
краљевства били “претежно нли чистч католички” (167, 33). Позивајући се на
извјештај бискупа фра Мат Делевића из 1737. године, у коме се спомиње село
“Glibusca” - Љупш (данас ЈБуша - јањско село) “са три обитељи и 23 душе
католнчке, Драгановић наглашава да “сви ти католици који се спомињу у 18.
вијеку као и почетком 19. вијека, представљају задње остатке католицизма ; Пливи
и Јању” и да су то “живи свједоци наше аутоктоности, јасни i снажни докази
католичке прошлости Јања...” Он тврди да је некадашњ присуство католика у овом
предјелу сачувано и у народној традицији. л селу Љуши, према Драгановићу,
сачувани су трагови једног старог гробља које народ назива католичким или
латинским гробљем. Мени није познат, да се било гдје у Јању неко гробље зове
католичким или латинскш гробљем, али знам да овдашњи становници сматрају да
су ове Kpajee некада настањивали Грци, па та гробља приписују Грцима, тј.
сматрају н: грчким гробљима. А то значи да је у народној традицији више сачуван
православна него католичка прошлост Јања. Овим се не жели рећи да на овом
подручју није некад у појединим селима било и католичког живља. У селу Љуши,
које лежи на периферији Јања, вјероватно је у прошлости било католичких
породица, али се то село не може поистовијетити са читавим Јањем. У једном
свом раду и Бенковић тврди да су село Љушу у прошлости настањивали католици
(168, 75). Драгановић у цитираном раду истиче да је приликом проучавања
поријекла католичких породица у селу Благају на Купресу 1929. године наишао на
шест кућа Јарчевића, које се добро сјећају да су старином из јањског села Љугуе.
Нико Јарчевић му је том приликом причао да је његов “шукундјед” прије 130-150
година са 600 комада оваца из Љуше дошао на Купрес, јер су га Турци због
неисправних тапија протјерали из Јања, да би на његово кућиште и земљу
населили неке “ришћане”, “однекуд из Варцара”. Мирослав Џаја у помињаној
студији наводи извјештај О. Бонавентура Милошевића, управника самостана св.
Духа у Фојници, у којем стоји да је овај свештеник 28.11. 1741. године, послије
обиласка жупе Скопље, стигао у јајачку жупу - у село Љушу, гдје га је примио у
госте неки Винко Дилберовић, дакле католик. Ниједан од поменутих аутора не
наводи примјере присуства католичког живља у другим јањским селима.
У доба турске управе у Јању је било присутног и исламског живља, јер су
многе хришћанске породице прелазиле на ислам, што се може видјети и из
наведених турских пописних дефтера (169, 153)L О томе свједоче и трагови
“турских” гробаља (у селу Бабићи, на Грбовачком пољу недалеко од села
Кнежевића, те селу Љуши итд.). (Муслимане Јањани зову Турцима!). У селу Вагану
сачувана је и турска кула, а постоје и други индикатори који говоре о некадашњем
присуству исламског живља на овом подручју. У селу Љуши, према Давидовићу,
све до пред крај 18. вијека (1796. године) живјела је муслиманска породица
Сулејман-Пашића. Остаци зидина њихове куле (оџака) и данас се назиру.
Напомене о поријеклу данашњег становништва - Упоредо са
прикупљањем грађе на терену за овај рад, узгред сам се интересовао и о
поријеклу родова у предјелу Јањ? Одмах да напоменемо да поријекпо
становништва_у. QBQM ЈсраЈУ. ЈРШ није уЧцелини проучено и да то захтијева
више времена и више труда. Према казиван<у (сада већ покојног) професора
М.С.Филиповића, тим питањем се пред Други свјетски рат почео бавити Реља
Пећо, али га је смрт у томе убрзо спријечила, па јс непознато докле је стигао и шта
је, са оним што је сакупио, урадио. Из оног што овдје буде изложено у вези с тим
питањем, моћи ће се закључити одакле су биле главне струје досељавања већине
родова у Јањ као и приближно вријеме њиховог досељавања. Овдјс живе многи
родови који за себе тврде да су “старинци” (старосједиоци) и да су ту од “бир
вакта” (прије доласка Турака), па само нагађају одакле су даљом старином.
Каснијс досељенике
ти старинци зову “дошљама” или “дошљацима”. Неки од тих досељеника ' тачно знају
одакле су се доселили у овај предио.
Али прије него што дамо преглед поријекла појединих родова који данас
живе у испитиваном предјелу, неће бити бескорисно да дамо преглед имена тих
родова и славе које они славе. Навешћемо само оне родове који славе славе (или
“свеце”) типичне за овај предио. Уз главну славу (крсно име), многи родови које
ћемо навести имају и “завјетне сладе” - сточне или неких лица.
Ево имена најпознатијих родова који данас живе у предјелу Јањ: Ацаипи
(Јовањдан), Антићи (Никољдан), Блажићи (Багочаснице), Балабани (Петровдан),
Божићи (Јовањдан), Будаћи (?), Бужани (Никољдан), Бужани (Св. Василија), Цумбе
(Никољдан), Црепуље (Св. Василије), Ђате (Ђурђев- дан), Дамјановићи (Јовањдан),
Девићи (Ђурђевдан), Драгичевићи (7), Џакићи (Св. Глигорију), Ђукићи (Ђурђевдан),
Гајићи (Никољдан), Гавранићи (Ђурђевдан), Гламочаци (Јовањдан), Голубовићи
(Јовањдан), Грабежи (Јовањдан), Граовци. (Ђурђевдан), Грдани (Никољдан), Гугаћн
(Св. Глигорија), Илићи (Ђурђевдан), Ивановићи (Никољдан), Јандрићи (Никољдан),
Јефтенићи (Јовањдан), Јеркићи (Ђурђевдан), Јокићи (Ђурђевдан), Јосићи
(Ђурђевдан), Јоватићи (Ђурђевдан), Јовичићи (Никољдан), Јовишевићи (Никољдан),
Керелци (Св. Глигорију), Керелци (Никољдан), Клисарићи (Св.Василија), Кнежевићи
(Св. Василија), Кодићи (Ђурђевдан), Кокошари (Петровдан), Комљеновићи
(Јовањдад), Косовци-1 (Ђурђевдан), Крвачи (Јовањдан), Ковачићи (Ђурђевдан),
Крмпота (Никољдан), Крмпоти (Ђурђевдан), Квргићи (Св. Глигорија), Кузмани-*
(Ђурђевдан), Лазукићи (Јовањдан), Лекићи (Никољдан), Донздри (Јовањдан), Лукићи
(Ђурђевдан), Мајсторовићи (Св. Глигорија), Малеши (Јовањдан), Малиновићи
(Ђурђевдан), Малиновићи (Никољдан), Максимовићи (Св. Глигорије), Маријанци
(Јовањдвн), Медићи (Јовањдан), Марићи (Ђурђевдан), Маркези (Јовањдан), ^Јатићи
(Јовањдан), Михајловићи (Јовањдан), Миличићи (Ђурђевдан), Миловци (Никољдан),
Милуши (Никољдан), Митрићи (Ђурђевдан), Мршићи (Св. Глигорија), Р* Нерци
(Никољдан), Нинићи (Јовањд&н), Нишићи (Јовањдан), Новаковнћн (Јовањдан),
Обрадовићи (Ђурђевдан), Панцићи (Св. Глигорија), Панићн (Св. Глигорија), Пеће (Св.
Глигорија), Перичићи (?), Пилићи (Ђурђевдан), Писарићи (Ђурђевдан), Плавшићи
(Никољдан), Полетани (Никољдан)/ Полетановићи (Никољдан), Полићи (Св.
Василију), Полићи (Никољдан), Полићи (Јовањдан), Поњевићи (Св. Глигорија),
Поњевићи (Никољдан), Попадићи (Ђурђевдан), Поповићи (Ђурђевдан), Поповићи
(Никољдан), Попржани (Св. Глигорија), Проле (Ђурђевдан), Протићи (Ђурђевдан),
Пурњагс (Јовањдан), Радмани (Св. Глигорија), Радоши (Никољдан), ЈРадоши (Св.
Стефан), Радованци (Св. Глигорија), Радуљице (Јовањдан), Рађени (Никољдан),
Раките - из села Бабића 71 фамилија (Ђурђевдан),
Рахите (Јовањдан), Ранисавићи (Јовањдан), Сакани (Никољдан), Савићи (?),
Савковићи (Никољдан), Савуљице (?), Симотићи (Ђурђевдан), Стакићи (Никољдан),
Столићи (Св. Глигорија), Стрике (Ђурђевдан), Сурутке (?), Свитлице (Ђурђевдан),
Шаини (Никољдан), Шарићи(Петровдан), Шегрти (Лучиндан), Шевари (Јовањдан),
Шумари (Никољдан), Тешићи (Св. Симеуна), Тешићи (Св. Глигорија), Тешићи (Св.
Василија), Тодорићи (Никољдан), Томићи (Ђурђевдан), Топићи (Никољдан), Тошићи
(Св. Василија), Тркуље (Јоваадан), Тулаћи (Лучиндан), Туркићи (Никољдан), чури
(Ђурђевдан), Унчани (Никољдан), Видовићи (Никољдан), Војновићи ?), Вранићи
(Ђурђевдан), фујановићи (Св. Стефан), Вујићи (Петровдан),
Вулете (Ђурђевдан), Зечевићи (Ђурђевдан), Зечаци (?).
Навели смо око 130 различитих презимена (родова) у предјелу Јањ и
есетак различитих слава које се овдје славе као крсна имена. Поред наведених
презимена, у овом крају се спомињу и нека презимена којих ише овдје нема, као
нпр. Јањић, Вучковић, Симић, те Капић, Мекан, [руске итд. - муслиманске
вјероисповијести. На неким надгробним споменицима се такође могу прочитати
поједина презимена која на овом [одручју више не постоје.
, Сва ова презимена и крсне славе које поједини родови славе, могу,
уз друге изворе, бити од користи за утрврђивање поријекла тих родова. Али :од
узимања тог елемента треба бити опрезан, јер су многи родови [ијењали славу.
Вријеме досељавања најстаријих данашњих јањских родова, без умње,
пада у предтурски период. У прилог овоме иде и Јиречекова онстатација да су
крајеве сјеверозападне Босне насељавали емигранти из 'рбије и прије коначног
пада Турске, усљед честих турских упада у рпске земље, и да и данас у околини
Јајца има велики број православног :ивља (170, 420). Велика сеоба Срба или
Рашана, према Клаићу, вршена : након пада Смедерева 1459. године кад се Србија
претворила у турски гашалук (171, Ј0). Из тог пашалука било је досељавање Срба
и овај [редио. Многи аутори истачу да су Србе из јужне Србије у бве крајеве
[оводили Турци да им као раја обрађује земљу и служе нередовне чете - <артолози
(172, -). Васић у једном свом раду наводи да су средином 17. ијека у турским
пограничним тврђавама постојале мартолошке јединице 173, 276). И из Кочићеве
приповијетке “Змијање” јасно се види да су у вом дијелу Босанске Крајине у
турском периоду постојале мартолошке
амилије (174, 16).
Све ово упућује на закључак да многи старосједилачки родови из Јња воде
поријекло из средњовијековне српске државе. Њихови преци су осељавани у ове
крајеве у 15. вијеку и касније. Них су овамо доводили урци као мартологе и
насељавапи их на пусто земљиште (175, -).
Стариначке фамилије у Јању имају “своју” земљу, а не “беговинску” као
“дошљачке” фамилије. Једна од ријетких стариначких фамилија у овом крају,
колико ми је познато, која и сада чува успомену на своје поријекло је
фамилија - Пеће, из Бабиног Дола. Пеће, наиме, тврде да су им се преци овамо
доселили са Косова, тачније из Качаника, пред долазак Турака у ове крајеве.
Раките тврде да су даљом старином од Рашке. Према тврдњи
осамдесетогодишњака Цијана Раките из села Брда, овај род је у Јањ досељен
из Равних Котара. У једном свом раду Боривоје Ж. Милојевић напомиње да су
купрешке Спреме, раније презиване Ракита, односно Шушљићи, у селу
Мрђебаре, досељене из Билеће (176, 81). Прво су прешли у Љубушки, одакле
су бјежећи испред Турака крајем 18. вијека дошли у Бегово Село. Неке су
породице отишпе у Караце код Бугојна и славе Св. Глигорија, а оне у Беговом
Селу - Св. Стевана. М. Č. Филиповнћ у једном свом раду спомиње у селу
Лопати, код Доње Раме, муслимане Раките (177, 161). Кад је то село након
куге потпуно опустјело, у њега су се услелиле муслиманске породице Ракита.
Успомене на те фамилије сачуване су у именима “Ракитина чесма” и
“Ракитино гумно”. Земљорадник Владо Ракита из села Брда причао ми је да је
од старијих људи чуо да су се Раките овамо доселиле из У нца.
По свему судећи, Раките су даљом старином из средњовЈековне српске
државе. Одатле су се, вјероватно бјежећи испред Турака, селили етапно,
најприје у Црну Гору (можда у Бијело Поље, гдје у околини ове вароши има и
данас фамилија са тим презименом), а онда преко источне Херцеговине у
Далмацију, па Лику и на крају у Јањ.
Косовци су, судећи по презимену, вјероватно даљом старнном од
Косова (178, CLXLVII). Овамо су највјероватније дошли из Лике или
Далмације, гдје има доста фамилија са тим презименом.
ЉубоМиР Пећо у једном свом чланку тврди да су сва старија насеља у
Јању, било да су у њима живјели старосједиоци “од фета”, било каснији
досељеници, имали “своју” земљу (179, -). За старосједиоце Ранисаве из села
Греде и Михајловиће из села Грбавице вели да су у свом посједу држали више
од половине Грбовачког поља. На својој земљи живјелн су и Мршићи
(Радмани) и Јефтенцћи у Бабином Долу. Крунислав Драгановнћ тврди да су
Мршићи (или Мрше), који су разасути од Дунава до Мораве и до
босанскохерцеговачког крша, једно племе (180, 498-499). Он спомиње
купрешке Мршиће који су половином 19. вијека дошли на Купрес мз Шујице.
Од бискупа Јосипа Сребренице је дознао да je Мршићд бмло у Сочи - Солкан -
бивши срез Горица још у. lfc вијеку, ксуи су под нменом Mersich били уписани
као бјегунци из Босне.
Кнежевићи, из истоименог села, за себе тврде да су најстаријм род у
Јању, и да ту живе више од 400 година, те да су то презиме добиди по
кнежевима који су из њиховог рода регрутовани за цијели Јањ. Њихов огранак
су Клисарићи - који су то презиме узели јер су давали “клисаре” (црквене
звонаре).
Симићи су до куге 1730. године у својим рукама имали Горњи Чуклић,
одакле су се одселили yi непознатом правцу, због крварине.
Радоши из села Натпоља вјероватно су овамо досељени из Далмације,
или можда са Купреса, а купрешки Радоши су, према Драгановићу, старином из
Дувањског поља (мјесто Летке).
Дејановићи су некад живјели у Водовођама (засеоку села Љуше) па кад
им је земљиигге преотето, негдје су се из Јања одселили.
Божићи и Квргићи су најстарији родови у селу Подовзиру и у њиховом
посједу је некада било цијело ово село. Раније презиме Квргића било је
Шаторићи. Према Скарићу, Квргићи су највјероватније старином од Колашина
у Црној Гори.
Савковићи, Малиновићи и Радуљице су старосједиоци села Прибељаца,
а Антићи, Полетановићи и Шумари села Вагана. Тврде да овдје живе још од
“прије турског вакта.”
Митрићи су, као старинци, имали у свом посједу читав Доњи Чуклић, који су
им касније Турци преотели. Живе на својој земљи.
У Стројицама своју земљу имају Тешићи, Миловци, Максимовићи и
Тодорићи. Ови посљедњи се не убрајају у старинце већ у дошљаке. Тврде да су се
овамо доселили од Унца. #
Напомена
Презиме, очево име и име Мјесто усељавања
Мјесто исељавања старјешине исељеничке /колонизације/
породице
СепоБабићи (199,-)Црепуља (Саве) Петар Футог
(еасБабинДо)
Црепуља (Симе) Драго Футог ____________
Паниић (Симе) Мирко Футог
Ковач (Шпире) Љубо Футог
Пећо (Миће) Лазо Деспотовац (Бачка)
1
Цумбо (Захарије) Ђуро Ломница (Бањалука) I
Јандрић (р. Јефтинић) Сава, Џбровац (Бачка)
жена Јове
Митрић (Лазе) Мирко Лакташи (Бањалука)
Ковачић (Нике) Станко Равно (Бачка)
Комљеновић /Јове/
Банат, Деспотовац
Сава
Перлез
Радованац /уд.Симе/ Грозда
с?авуљић /Милана/
Лилосавка
З
авно
ћ
р1ишић /Пере/ Илија I 3. Греда /Банат/
Цамјановић /Томе /
I ајце
.
JДамјановић /Цвијана/
JЛилан Рутог I
IГвановић /ж.Симе/ ( Јбровац
IГетра
Каћ
Кнежевић /Цвијана/ Илија
Кнежевић /Стевана/ Перлез
Мирослав
Тешић /Јове/ Остоја Перлез
Кнежевић /Воје/ Душан Обровац
Кнежевић /Ристе/ Нико Равно /Бачка/
Обровац
Кнезевић /Луке/ Милорад
Тошић /Симе/ Божо Кисач
Перлез
Кнежевић /Шпире/ Мирко
с.Липовача Лазукић /Ђуре/ Крстан Перлез
Миловаћ /Миле/ Раде Перлез
Миловац/Гривуго-Бојан Равно
Миловац /Пере/ Ђуро Деспотовац
Џакић /Митра/ Милан Обровац
Вранић /Стевана/ Симо Деспотовац
Вранић /Јове/ Илија Перлез
Вранић /Јове/ Сава Перлез
Лазукић /Тоде/ Цвијан Банат. Деспотовић
Тешић /Миле/ Раде Обровац
<
Поњевић /Пере/ Симо < Обровац
iГоњевић/Цвије/Петра I Перлез
F‘адош /Миле/ Шпиро I 1ерлез
Jiзкић/Шпире/Богдан Г 'ајдобра
Поњевић /Крстана/)бровац
М
ПСоњевић /Митра/Герлез
и
Г
Мјесто Напомена
Презиме, очево име и име
Мјесто исељавања усељавања
старјешине исељеничке
/колонизације/
породице
Јокић /Цвијана/ Ненад Перлез
Јокић /Лазе/ Нико Тител
Дзагичеаић/Пере/Крстан Перлез
с. Подосоје Миличић /Цвијана/ Перлез
Недељко
Лекић /Ђуре/ Љупко Бос. Градишка, с.
Брезник
с. Подовзир Обровац
Јовишевић
/Станка/Лука
Јовишевић /Станка/
Шпиро Обровац
Обровац
Гандрић /Максима/ lepo
андрић /Нике/ Јово
Обровац
1Иевар /Јевте/ Стеван ] Банат. Деспотовац
кцаип /Дамјана/ .
Прибељци * Срстан Терлез
ћДихаиловић /Шпире/ .
LИпика ’авно
(еспотовац
плавшић /уд.Јове/ /
J(>ванка
Тодорићи Гиловац /Јосе/ Бранко С )бровац
1ерлез
к1аксимовић /Станка/ Г
cтанко
ешић /Глиге/ Бојан Ј[еспотовац
т
тешић /Цвијана/ Јоја Ј [еспотовац
тодорић/Ђуре/Крстан ЕСабељ
Број
Врста
Име насеља Домаћин. Становника Примједба
насеља
З1.марта 1953.
Бабићи с 128 858 с - село
Бара 3 11 74 з - заселак
Џаићи 3 16 118
Квргићи 3 17 114
Раскршће 3 32 217
Смајића Страна 3 19 98
Стенковац 3 33 98
Бабин До с 111 774
Бабин До ДС 41 262 дс - дио села
Борје 3 17 134
Црепуље 3 24 156
(Батовићи)
Кичилово Брдо 3 21 162
Превија 3 8 60
Брдо с 40 298
Брдо ДС 25 198
Ђукићи 3 15 100
Ђукићи с 84 602
Ђукићи дс 18 133
Попадићи 3 4 43
Рађени 3 23 155
Растик 3 17 95
Врлет 3 22 176
Горица с 15 117
Г.Чуклић с 78 537
3
Узели смо податке пописа из 1953. године у којем је најдетаљније дат преглед села и заселака у овом
крају.
Врста Број
Име насеља а Примједба
насеља Домаћин. Становник
З1.марта 1953.
Д.Чуклић 3 30 205
Г
Г.Чуклиђ дс 28 184
Подкамен 3 11 70
Топићи 3 9 78
Грбавица с 21 135
Греда с 33 197
Греда дс 30 172
Вујановићи 3 3 35
Кнежевићи с 33 197
јЛиповача с 55 422
Лазукићи 3 5 45
Липовача дс 19 170
Подгора 3 31 207
Љуша с 62 418
Љуша дс 58 395
Водовође 3 4 23
Натпоље с 44 310
Јокића До 3 18 142
Ново Село 3 5 30
Поњевића До 3 5 30
]Радошев До 3 11 75
]Подовзир с 51 310
IСвргића Долина 3 27 158
Лалиновићи 3 10 69
EЈујићи 3 14 83
Г[одосоје с 45 327
к‘узмани 3 15 111
N(иличићи 3 17 135
Piашће 3 13 81
пбпуже с 45 318
Jaндрићи 3 25 168
Ti?куље 3 20 150
,П)рибељци с 126 903
Врста ->рој
Име насеља Примједба
насеља - Хомаћин. Становника
З1.марта 1953.
Г.Поље 3 28 244
Грабеж 3 233 146
Илића Долина 3 16 135
Кутиња 3 18 127
Љешчар 3 25 154
Марићевина 3 16 97
Тодорићи с 75 592 1
Максимовића 3 13 127
Ново Село 3 30 266
Тодорићи 3 22 130
Учури 3 10 69
Ваган с 60 478
Водица с 74 595
Јасик 3 25 181
Виторога (Ћате) 3 17 150
Водица дс 32 264
У горњој табели наведена су 73 насељена мјеста у Јању, што практично значи да овдје
постоје 73 села у народном смислу. Међутим, према критеријумима савремене
администрације, сва та насеља груписана су у 19 села. Већа села, с обзиром на морфологију
рељефа, народ често дијели на “горња” и “доња” (нпр. “Горњи Чуклић” и “Доњи Чуклић”), као
што то чини и са облицима рељефа - нпр. “Горње поље” и “Доње пол»е”. Овдје нема подјеле
села на “крајеве” као у неким другим нашим предЈелима (205, -). “Крајем” ови становници
називају дијелове планинског шумовитог обода Јања. То је, дакле, географски појам и
обухвата шири појас рељефа који није захваћен селима.
Имена села нису необична. Она су већином дата по именима појединих родова (206,
-). Од 73 насеља, њих 31 или 42,46% носи такво име. Ево тих насеља: Бабићи, Џакићи,
Квргићи, Смајића Страна, Бабин До, Црепуље, (раније Батовићи), Горњи Ђукићи, Доњи
Ђукићи, Попадићи, Рађени, Топићи, Вујановићи, Кнежевићи, Лазукићи, Јокића До, Поњевића
До, Радошев До, Квргића Долина, Малинковићи, Вујићи, Кузмани, Миличићи,
Јандрићи, Тркуље, Грабеж, Илића Долина, Марићевина, Тодорићи,
Максимовићи, Учури и Ћате (односно Виторога).
Скоро у свим тим селима живе и данас родови по којима се она зову.
Али има и природних имена изведених: - по пластици рељефа (Брдо, Горица,
Врлет, Подкамен, Натпоље, Грбавица), - по вегетацији (Липовача, Борје, Љешћар,
Рашће, Растик и Јасик), - по хидрографији (Водица, Бара), - по осунчаности
рељефа (Подосоје), - по имену планина (Виторога) и по v одводу воде (Водовође).
Постоји и просто име села са предикатом (Ново Село). Једно село носи име по
народном предању (Подовзир - ранији назив Јарчиште). Једно насеље се зове
Раскршће, а име је добијено јер се налази на раскршћу путева. Имена неких
насеља у Јању су помало необична па им је поријекло теже објаснити (Попуже,
Љуша, Чуклић, Кутања, Стенковац). У именима неких насеља највјероватније има
нечега и етничкога. Ово се може односити на сеља Прибељце и Ваган. Наиме, село
Прибељци својим именом подсјећа на насеље Прибељу у гламочком крају, а село
Васан на истоимено насеље у истом крају, као и у Далмацији, одноош Лици, затим
Унцу, дрварском крају и Дробњаку. То су све крајеви из којих је вршено
досељавање појединих родова у предио Јањ. А досељеници редовно носе
собом, како то сликовито вели Цвијић - “као пуж кућу” (207, 13), имена насеља,
рјечица, планина, па чак и имена неких својих истакнутих личности - нпр.
народних јунака (208, -).
Старост јањских села - Веома је тешко са сигурношћу тврдити колико су стара
данашња јањска села, и то једноставно због тога што су у • прошлости објекти у
њима грађени скоро искључиво од дрвета, тако да њихови трагови нису могли бити
сачувани. Али да је овај предио рано насељен и да у њему има трагова људског
живота из најранијих времена, о томе говоре бројни топономи “градина”, трагови
римских цеста, као и атинско писмо уклесано у камену, те налазишта троске по
њивама и пољима ближе ријеци Ваганац. Због велике надморске висине и оштре
климе, као и оскудице у изворској води, овдје вјероватно није пребивао
праисторијски пећински човјек. Трагови му нису пронађени ни у познатој
Ваганској пећини.
Ако је тачна тврдња да западни дио Босне, због недостатка кремена од којег је неолитски
човјек правио оруђе, није био насељен у неолитско доба (209, 28), онда најстарије трагове
насеља у испитиваном предјелу морамо тражити у постнеолитском раздобљу, и то у
раздобљу илирске владавине у нашим земљама. О траговима старих насеља у овом крају
говоре многи топономи, као пгго су: “Кућишта”, “Згон”, “Пландишта”, “Збориште”,
“Корита”, “Конопљиште”, “Ланиште” итд. Многи се топоними односе на облике рељефа,
обрадиве површине, ливаде, пашњаке, шуме, голети и сл. Па и најмањи комад
земљишта у власништву неког сељака најчешће има своје име. Ево само неколико
топонима за поједине дијелове рељефа у овом крају извађених из главне
грунговничке књиге која се чува у архиви бившег јајачког среза у Јајцу. Корита
(ливаде и оранице), Брежине (ливада), Милекића долине (ливаде и оранице),
Малињак (ливада, ораница, шикара), Ливаде (ливада и ораница), Тавани (ораница),
Лијеске (ораница), Болобановине (ливада и ораница), Отрада (ливада, ораница и
шикара), Лазине (ораница), Козила (ливада), Омерова долина (ливада), Паљевина
(ливада), Окотница (ливада, ораница и шума), Омарчићи (пашњак), Мракодолска
страна (шикара), Мракодол (шума), Метла (гробље), Грабеж (пашњак и ораница),
Палеж (пашњак), Мрићевина (пашњак), Ваганац (пашњак, ораница и ливада),
Дубрава (пашњак, шума, ораница), Греда (пашњак), Концин камен (шикара),
Шкољ (пашњак), Опетак (пашњак, шума), Равна долина (шума), Обзир (шума),
Криводе (шума, ораница и пашњак), Превија (пашњак), Лука (пашњак), Бјељавине
(пашњак и ораница), Осредак (шума), Петровап (шума), Раћеновап (пашњак),
Лучевац (пашњак), Опаљена коса (пашњак), Цријемужев до (ливада), Браник
(пашњак), Чучковина (пашњак) Агалук (ливада, шума), Језерина (пашњак), Велика
увала (ливада), Узбрдњача (ораница), Прлина (ораница), Главица (шума, ливада и
ораница), Мрамор (њива), Пољица (ливада, пашњак, ораница и шума), Врановина
(шума, пашњак и шикара), Тук (ораница).
У писаним документима се, од данашњих јањских села, најраније спомиње
село Бабин До. Спомиње га у свом путопису познати путописац из 16. вијека,
Бенедикт Курипешић (210, -). Курипешић је кроз овај предио пропутовао 1530.
године. Десет година касније, име овог села сусрећемо и у турским пописним
дефтерима, у којима се (истина нејасно) спомињу још и Љуша, Стенковап, Чуклић
итд (211, -). У њима се наводе имена и других села овог краја али под именима која
данас овдје не постоје. На основу тих извора не може се видјети како су изгледала
та села и од чега су била грађена, али значај тих извора је у томе што представљају
прве записе о постојању насеља у испитиваном крају у првој половини 16. вијека.
Нема сумње да та насеља датирају из знатно ранијег периода, али је сигурно да она
континуирано овдје постоје од 16. вијека.
Најранија насеља овдје су подизана у ријечним долинама, апи не много
касније она су подигнуга и у планинском ободу, и то на превојима тог обода, као
што су, нпр. Горица - на планинском превоју Кланац, Љуша - на превоју Љушанска
врата и Водица - на превоју Просјек. Узевши у цјелини, данашња јањска насеља
доста су стара. Она су најприје подизана у ријечним долннама, а ондаје њихово
ширење ишло према планинском ободу. Како је број сгановникау тим иасељима
временом растао, она су се просторно ширида, а у ријечннм долинама су се више
збијала. Диобом породичних задруга ницали су издвојени дијелови села - засеоци.
Тако свако веће сепо у испигиваном крају, као шго се из наведене табеле може
видјети, има внше заселака и, тзв. дијелова села.
r
7
1
•* I
л
л
7
7
7
7
ПРОЦЕС “КОЛОНИЗАЦИЈЕ1
17 Архива општине Мркоњић Град: Записници о колонизацији породица у Војводину, као и породица
које су 1941. године напустиле овај крај и побјегле на територију НДХ.
муслимана и Хрвата, одмах по избијању народног устанка, муслиманске и хрватске
породице напустиле та насеља и побјегле на територију новоформиране усташке
творевине - Независне Државе Хрватске. То говори да су народни устанак против
усташког терора над Србима у овим крајевима и шире, 1941. године дигли Срби.
Према записницима који се чувају у опоггинској архиви Мркоњић Града,
сљедећа хрватска и муслиманска домаћинства су 1941. године напустила сва
устаничка села у овом крају и побјегла на територију усташке хрватске државе.
Навешћемо имена старјешина тих домаћинстава по селима у којима су она била
насељена, и мјеста у која су побјегла. Ево табеларног прегледа имена тих
старјешина:
Мјесто исељења Презиме, очево име и име Мјесто и година усељења старјешине
исељеничког домаћинства
Бјелајце Бртан (Стипе) Иван.....................Нова Капела, сре
Нова Градишка.3
.. 1941Црноје Петар
......................................................................................
Чађевица, срезБијељина..............................................
1941Ћосић Мијо
......................................................................................
Њуштер, Винковци1941Чавлина Илија...................Емовци,
Сл.Пожега......................................................................
1941Газић Стипо
......................................................................................
Љупина,Н.1 Градишка.................................................
1941Ловрић (Анте) Иво
......................................................................................
Њуштар, Винковцн1941Љубичић Мијат
......................................................................................
Љупина, Н.Градишка...................................................
1941Радић (Панте) Илија
......................................................................................
Дабрац Љупина, Н.Градишка...................................................
1941Вулић (Стипе) Љубица
......................................................................................
Љупина, Н.Градишка...................................................
1941Мрђан Стипе.......................................................Послнје
рата издржаваоказну у затвору у Зеннци(без других
података)Диздаревић (Шећера)Дервиша.................Бања
Лука
......................................................................................
1941Диздаревић Феко................................................Бања
Лука
......................................................................................
1941Диздаревић Ибрахим.........................................Бања
Лука
......................................................................................
1941Диздаревић(Деде) Латифа.................................Бања
Лука
......................................................................................
1941Диздаревић (Шећера) Неџиб....Бања Лука
......................................................................................
1941Диздаревић (Шећера) Решад....Бања Лука.......1941
Диздаревиђ (Мује) Шериф.. .....Бања Лука.............. ... 1941
Мајдан Билогривић (Стипе) Иво............ ....са породицом
напустио село...... 1941
Грдић (Тоде) Луца............................са породицом
напустила село.. ... 1941
Ковчелија (Пере) Анто....са породицом
........................................................ напустио село.... .. 1941
Ковачевић (Мате) Мате............... ....са породицом
напустио село.... .. 1941
Марић (Мате) Мато....................... ,.tca породицом
напустио село.... .. 1941
Патовић (Иве) Лојза...................... ...са породицом
напустила село.. .. 1941
Педљо (Марка) Фрањо.....................са породицом
напустио село...., .. 1941
Штркаљ (Илије) Ана........................са породицом
напустила село... , 1941
Мркоњић Град Цветиновић Цветко............................ ..Бања Лука................ .. 1941
Котромановић Дане........................ ..Загреб....................... .. 1941
Ловрић Илија................................... ..непознато................. .. 1941
Медић (Заима) Џемила................... ..Сарајево.................... .. 1941
Стипанчић Даринко........................ ..Бања Лука................. .. 1941
Стипанчић Звонко........................... ..Загреб........................ , 1941
Ораховљани Ћарић Иво........................................ .. непознато................. . 1941
Дреновић Станка18........................... .. непознато................. 7
Филиповић Ахма............................. .. непознато................. . 1941
Филиповић Бисера......................... .. непознато................. . 1941
Хаџић Мехмед................................. .. непознато................. . 1941
Капиџић Бећо................................... .. непознато................. . 1941
Капиџић Џафо................................. .. непознато................. . 1941
Муратагић (Дервиша) Аго
и Дервиша........................................ .. непознато....)............ . 1941
Муратагић Ћизма............................. .. непознато................. . 1941
Муратагић Фатима........................... .. непознато................. . 1941
Муратагић (Шерифа) Јасим..... .. непознато................. . 1941
Муратагић (Омера) Менеуша .. непознато................. . 1941
Муратагић Мевлуда........................ .. непознато................. . 1941
18
Не знамо зашто и кад је ова жена, са породицом или без породице - једина Српкиња међу хрватским и
муслиманским породицама - напустила своје село и преселила се у непознато мјесто! Ако се ради о породици
којој је неко био у четницима, онда је она могла напустити своје село 1942. године, кад је дошло до подјеле
устаничке војске на четнике и партизане у Босанској Крајини.
Муратагић (Але) Омер.....................
Муратагић Миралем.........................
Муратагић Мунира...........................
Муратагић Мустафа.........................
непознато...........
непознато..........
• 1941
10d.1 -4
у
непознато.......... • 1941
4
Муратагић Рајфо...............................
Муратагић (Хусе) Расим.................. непознато............... . 1941
Муратагић (Хамдије) Рифа.............. нецознато............... .. 1941
Муратагић (Јусуфа) Сенија.............. непознато............... .. 1941
Смајонепознато...............
4
Муратагић .. 1941
.............................................................
i.. непознато............... .. 1941
Муратагић Заим................................ непознато............... .. 1941
Пехаџић Амира................................. непознато...............
'4
.. 1941
Пехаџић Авдо.................................... непознато............... .. 1941
Пехаџић Шериф................................ непознато............... .. 1941
Стипић Иво........................................ непознато...............
Талић Дедо........................................ непознато...............
Талић Еро.......................................... непознато...............
.. 1941
.. 1941
.. 1941
4
Талић Ибро........................................ непознато...............
3
.. 1941
Талић Омер........................................
непознато............... .. 1941
Жерић Хасо........................................
Агеновић Даубек................................ непознато............... .. 1941
3
Диздаревић М. Дресад...... непознато............... .. 1941
Подбрдо непознато............... ... 1941
Капетановић Ниам............
Сурјан-Бочац Османовић Ћулибек ......... непознато............... ..1941
БањаЛука............... ... 1941
3
Ћук (Сулејмана) Бајо........
Ћук (Алина) Феко............. БањаЛука............... ... 1941
Трново Ћук (Ахмета) Хакија........ Сарајево................. ... 1941
Ј
Ћук (Хасана) Кадрија....... Мрко&ићГрад .. ... 1941
Ћук (Османа) Латиф......... МркоњићГрад .. ... 1941
Ћук (Мухамеда) Зухдија... МркоњићГрад .. ~ 1941
Јајце...................... ... 1941
Ћук (Алина) Шемсо..........
Ћук (Шаћира) Шериф ......
Шипово
(с. Вражић)............. ... 1941
3
Јајце........................ ... 1941
Ћук (Хасана) Мехмед.......
Ћук (Осме) Мујо ..............
Мешић (Ибре) Сулејман...
Шипово
(с. Вражић)......... ... 1941 Ј
МркоњићГрад . ... 1941
Ј
Сарачевић Лутво...............
Биланџија Иво................... Шипово................ ... 1941
Чавлина (Стипе) Анто .............. МркоњићГрад . ... 1941
Јајце....................... ... 1941
Шеховци Дујић (Ипије) Никола....................... МркоњићГрад •
Љубичић Јуре, Јозо, Руна и Ст. Суботица,
... 1941
j
1
Новска................... 1941
Бања Лука ......... 1941
Марица................................... .....Виљево
Д. Михољац ........ 1941
Љубичић (Анте) Никола........ .....Лужани................ .... 1941
Сарић (Јуре) Мијо.................. ....БањаЛука............ .... 1941
Горња табела јасно показује зашто муслимански и хрватски живаљ, бар пгго
се тиче испитиваног краја, није узео учешћа у колонизацији становништва у
Војводину послије Другог светског рата. Сав тај живаљ који је овдје био настањен -
укупно 85 породица - чим је букнуо народни устанак у Босанској Крајини 1941.
године, напустио је устаничка села и прешао на територију усташке државе Хрватске.
Упадљиво је да су се све муслиманске породице из овог краја у том рату, скупа са
хрватским породицама, преселиле на територију НДХ, и тако се отворено
супротставиле Србима. Муслимани су то исто учинили и након пола вијека, кад је
дошло до грађанско-вјерског рата у Босни и Херцеговини.
Потпунија објашњења о емиграцији искључиво српског живља у Војводину
1946-1948. године из мркоњићградског краја нису потребна. Ово се може односити и
на остале крајеве Босне и Херцеговине који су узели учешћа у тој колонизацији.
Већ смо видјели да је становништво, у наведеном периодуЈ колонизовано у
Војводину плански, под руководством ондашње власти; Колонизација је била масовна
и лако ју је било административно регистровати, највише зато што је извршена у
веома кратком временском раздобљу, у свега три године. Тачно су била одређена
мјеста у која ће се досељеници настанити и земља коју ће они обрађивати. Дакле, под
контролом власти одвијао се цијели процес миграције становништвз, почевши од
мјеста емигрирања, преко транспорта до мјеста емигрирања, па све до смјештаја
појединих породица у куће које су им додјељиване у новом завичају. У записницима о
колонизацији тачно је регистровано свако село из којег емигрантска породица потиче
и село и година у које и кад је она емигрирала. Намјерно кажем “село”, јер је према
професионалној структурц миграната ово премјепггање становнипггва из брдско-
планинских, пасивних крајева у плодне равничарске крајеве Југославије имало
искључиво рустикално обиљежје емиграције18. Из чињенице да је међу
емигрантима био знатан број старијих особа, а посебно жена и дјеце, лако је
закључити да су ову емиграцију искључиво сачињавале читаве породице, односно -
индивидулана газдинства.
Ш.
18 Никола Гаћеша, Прилог проучавању емиграционих проблема у Војводини између два свјетска рата, Исељеништво
народа и народности Југославије и његове узајамне везе с домовином, Зборник, Загреб, 1978, стр. 171, нагласио је да
су на цијелом простору тадашње Југославије емиграције углавном имале рустикално обиљежје.
Овдје ћемо дати табеларни преглед села испитиваног краја из којих је породица
емигрирапа и села у Војводини и неким другим крајевима претходне Југославије у која су те
породице имигриране, и то редослиједом према броју исељених и усељених породица или
домаћинстава.
Ево тог табеларног прегледа:
d
117.Драгнићз... Г 18.Горњи Граци—————————1 ' 11
........................."П
319.Ораховљани320.Бјелајце-Копљевићиз21.Мајдан22.Подбрдо223.Ођуне224.Бара
~
Ступара Z
JУкупно:301
брдовитија села, која оскудиЈевају У квалитетнијем земљишту и изворској води, дала су
већи број исељеннх породица, а та села доживјела су и највећа разарања од стране усташа
у Другом свјетском рату. То уједно говори да су посљеднце Другог свЈетског
357
рата директно порузроковале исељавање великог броја породица из овог краја у
највећу житницу претходне Југославије - Војводину. Ако се узме да је просјечан
број. чељади сваког исељеног домаћинства износио 6 члаиова , онда је у
наведеном раздобљу из овог краја колонизовано у Војводину 1806 становника, или
2,29% укупне насељеничке популације из Босне и Херцеговине у Војводини 21.