JANJ iSTORIJA KRAJ

počJANJ JANJ почЈАЊЈАЊ
Турске власти су вршиле редовне пописе на својим територијама,

желећи да увијек имају тачан увид у своје посједе, пореске обвезнике и приходе
који припадају држави, као и статус укупног становништва према вјерској
припадности. У пописне дефтере најприје је уписивано име насеља, затим
лично име и име оца. Први до сада познати попис којег су Турци извршили на
подручју Јања обухваћен је дефтером Босанског санцака из 1540. године. Из тог
пописа се види почетак исламизације становнипггва коју су вршиле турске
власти на овом подручју. На ислам су најчешће превођена дјеца, док су очеви
задржавали хришћанска, српска имена. У дефтерима се прво наводи име
исламизиране особе па онда хришћанско име оца. Тај попис Јања овдје ћемо
дати у цјелини. Из њега ће се најбоље видјети да је у овом крају у то доба живио
српски живаљ који је превођен у ислам. Ту се наводе стара српска имена, као
нпр. Будихна, Ђурашин, Вук, Вукдраг, Вукмир, онда са основом Рад - Радисав,
Радића, Раде, Радош, Радоња, итд. Ево тог пописа:
Село Гир(е)данци ? - нечитко и непознато

Иваниш, кнез (кенез); Радосав, син Радоша; Ђурашин, син Радице;
Ђурашин, син Богдана; Радехна, син Миловца (Миловац); Вук, син Миловца;
Радића, син Милића (Милик); Вукдраг, син Вукмира; Радоња, син Радосава;
Цвјетко, син Миловца; Радован, син Милића; Петар (Петри), син Боговца
0>оговац).
кућа (хане) 12
Село Доње и Горње Јарчиште ,(стари назив за данашње село

Подовзир) са мезром Добро Пољице, припада Јању.
Јусуф, син Хамзе; Врањеш, син Радице; Херак, син...; Никола, син
Радоје; Вукашин, син Селака; Хасан, син Ахмеда; Вукић, син Петра; Вук, син
Радосава; Истепан, син Милица; Ђурђе, син Ратка; Никола, син Мивка
(Мивко?); Радића, син Мивка; (И) Цветко, син Милорадов; Милак, син Вукојев;
Живко, син Браића (Братица ?); Милашин, син Вукоје.
кућа (хане) 16
Село Језерача? (Језерца? Ипи Брезача?), припада Јарчишту Јањ.

П(С)авко, син Херака; Радо, син Варгоја; Радица, син Рај(т)ков;
Петар син Радоње; Миладин, син Братина?
кућа(хане)6
Село Медуке?, припада Јању
* (И) Цвјеташин, син Радоје; Влатко, син Раденков; Радо, син
Радивоја; Радивој, син Радоје; Селак, син Радивоја; Радисав, син Добрашина;
(И) Стојко, син Доброја; Ратко, син ДрброЈа; Драгиша, син Драгоје; Вукодраг,
син Ђурице.
Кућа (хане) 10
Село Љуша (Лубша), припада Јарчипггу Јањ

Хамза, син Искендера; Меми, син Алије (Али); Иван, син
(П,Б,Ј,С)елачић; Матијаш, син Миловца; Вукман, син_Ђурађа; Петак, син
Милића; Радица, син Ђурић; (И) Владисав, син Миловца; Радица, син
Метко?; Радица, син Радивоја; Мустафа, син Драгић; Вукман, син Петка
(Петак); Михац, син Ивана; Мурад Пришлица; Никола Пришлица; (И)
Стјепан, син Николић: Драгиша Цришлица; Грујиша, син (П,С)авић.
Кућа(хане) 15
Село Бабин До, припада Јању

Ђуро, син Војина; Груб(ј)иша, син Бране; Радоња, син Раднце;
Никола, син Радосава; Вукодраг, син Гру(ј)чић?, Војин, син Петра попа; (И)
Степан, син Радице; Радоја, син Вукмана; Витоја, син Грубача; Вукман, син
Истрахиње.
Село Стенковац (Истенковац), припада Јању

Никола, син Радице; Драгиша, син Николе; Радо, снн
Радојко; ...сав, син Радице; Петар, син Дошлице; Истаноје, син Радосава;
Вукодраг, син Вукца; Радица, син Видића; Вујица, син Браина (Братина);
Нико, син Иван ?; Вујица, снн Петра; Вук, снн Ђурић; Радован, син (Л,Б,П,Ј,
у,о/ић); Истјелан, син Мнхац; Истаноје, син Радонић (Радојић ?); Михац, син
Дедебрк; Радован, син (Ј,Б,П)анић. %
Село Чуклић, припада Јању

Богота, син Бра(н)-сав; Вукица, снн Боговца ?; Мидија ?, син Иднје;
Хамза, син Јусуфа; Драгић, син Богдана; Вукашмн ? примићур; Огњан, син
„ Ћурађа; Дамјан, син Вукца; Вукман, син Ис/Божић ?; Иваш Пришлица; Вукман,
син Војина; Милош, син Матије; Вукашин, син ...сава.
Село Грбавица (Грбоска) и Глоговац (Глогоска), припада селу Искоча ?

(Лесковча ?), припада Јању
Вукман, син Владисава, Браин ?, син Добрашина;................ син
Војина;
Рајко (или Ранко), син Вукића; Иван Пришлица; .................. , .......; Али, син
Бајић (или Панић, или Јањић ?; Радоје, син Ипије; Вукоје, син Влађ; Влатко,
син Владисава.
Село Прибол (Пребол),............................................... са селом Попуже

и Горње и Доње (Бараче ... ?).........................
Ратко,............; Милош, син “Ивана”?;........................;........; Војин, син
Вукашина;................., син Радухе (или Радоње); Славиша, син .........................;
Радосав, син .............; Радован, син Радивоја; П(С)аво, син Радухне; Ђурађ,
v син Слава?; Милосав, син Војина; Живко, син Радака; Бали, син Радића; Али,
син Јањића; Мустафа, син Михов....; Мустафа, син Вучице; Али, син Мусе;
Ахмет, син Стојана (Стојака?); Махмут, син Искендера;
........................; Иваниш, син Радоње; Алагеш, син Вукоје: Исмаил, син
Вукашина; Шимерт, син Вукашина: Ферхат, син Радоје; Несух, син Илије,
Ахмет, син Илије; Сулејман, син Милића; Ферхат, син Ратков, Искендер, син
Илијаса; Касим, син Илијаса; Тимур, син Илијаса; Несух, син
Вукашина; Али, син Вукашина; ............................, син Радосава; Мустафа,
син.............; Милош, син Вукић; ВукмИР, син Радице; Божидар, син ...............
тко; Хусеин, син........; Влатко, син Милића;
..................................................................................................................................,.
;
Влатко, син Ратков; Радосав, син Милобрада; Вукасан, син Радивоја; Радивој,
син Вукмана; Радивој, син Вукмана (други пут!); ........................................... син
Вукмана.
Село Велика и Мала.................. припада Саница Баши. ван дефтера

Бали, син,............; Мустафа, син Добрашина; Лука ?, син С/П/авков;
i Хусеин, син Вучића; Вели, син Хизара.
Мезра ЈезерачаЈ (или Брезача), припада Сашша Баши, ван дефтера Селак,
син...............................; Али, син Радована.
Кућа (хана) 2
Мезра Новосела (Ново Село)?................................................. припада

(Јаница Баши, ван дефтера
Несух (или Насух), син Радина?; Бали, син....................4 Тимур, син
Ферхата; Курт, син Ајаса.
Свега:
села 13
мезри (обрађених ненасељених површина) 2
кућа (хане) 176 + 4 = 180
русуми (пристојбе - порези) 26.400 (акчи). Свака кућа по 150 (акчи).
Из овог пописа се јасно види да у Јању, у првој половини XVI вијека,

није било другог пореза осим оног који је даван по кући. Исто тако он јасно
показује како је текао процес исламизације становништва на овом терену (на
примјер: Ахмет, сини Илије; Ферхат, син Ратков; Мустафа, син Радосава
итд.). На ислам је превођен хришћански, српски живаљ (60,669).
Поновни, нешто каснији попис Јања извршен је у оквиру пописа
санцакаКлис (Tapu ve Kadastro Genel Mudurlugu, Ankara, Tapu defter N0 475
(13), стр. 218, 219, 220 и 221). У том дефтеру уписане су opojHe баштине. У
неким селима помињу се и кнежеви. Све ово говорн да је становништво овог
краја у том периоду турске владавине имало извјесне повластице код турских
власти и да је овај предио морао уживати нзвјесна аутономна права. У
Енциклопедији I је у вези с овим истакнуто да су у овај предио дошли Срби
као сточари мартолози, који су вршили војну службу на граници и живјели на
слободним баштинама, организовани у СВОЈИМ стбчарским самоуправама,
док су неки насељени на спахилуцима својих ага и бегова. И М. Васић у
једном свом раду истиче да “све Влахе који су средином XVI вијека живјели
на подручју Босанске Крајине, што подразумијева и овај крај, треба сматрати
Србима” (61, 248). Број баштина се нагло повећавао, највјероватније, путем
“приграђнвања” и крчења “ничијег” земљишта, на што упућују чести
топоними “приграда” и “крчевине” који се сусрећу у многим јањским селима.
Према Вукосављевићу, овакав начин стварања баштнна доскоро је био
раширен
СТАНОВНИШТВО
ДЕМОГРАФСКИПОДАЦИ
41
Кретање броја становника - У посљедњих сто година можемо поуздано
пратити кретање броја становника у предионој цјелини Јањ, јер су у том периоду
вршени редовни пописи становништва на читавом подручју Босне и Херцеговине.
Први цјеловити попис у Босни и Херцеговини извршен је 1879. године, а извршила
га је Аустро-Угарска одмах послије успостављања своје власти на овом подручују
(160, -).
Табеларни преглед кретања броја домаћинстава и броја становника у '-Ј' f

•сеу i дома! “
посљедњих сто година2 лјСтара
LJirace.
члановаПросјечан број
Укупан пораст
становништваИндекс пораста
Иццекс пораста
домаћинстава
становништва
Број домаћинстава
Укупно
Година
Број од задњег пописа

становника у%
М Ж апс. у%
1879 509 100 2399 2212 4581 - - 100 9.00
1885 528 103 2500 2236 4736 155 3.27 103 8.96
1895 666 126 3029 2568 5597 861 15.38 118 8.40
1910 724 3612 2977 6589 992 15.05 117 9.10
108
1921 - - - - 6463 -126 -1.94 98 -
1931 778 - 3538 3127 6665 202 303 103 8.64
1948 1155 148 3853 3789 7641 977 12.78 114
6.61
1953 1180 102 - - 8375 733 8.75 109 7.09
1961 1436 121 4656 4554 9178 735 8.06 109 6.34
1971 1397 97 - - 8837 -341 -3.85 96 6.32

1981 1269 90 - - 6287 -2550 -40.55 71 4.95
Из наведене табеле се види да је број становника у Јању у посљедњих 100

година варирао. Од 1879. до 1910. године тај се број повећавао, да би између
1910. и 1921. године дошло до његовог опадања, што је била посљедица Првог
свјетског рата. Од 1921. до 1961. године број становникаје овдје стално растао,
па је 1961. године у односу на 1879. годину скоро 2 У ову табслу нису укључени
статистички подаци села Крчевине.
удвостручен (4581:9178). Од 1961. године долази до стагнације броја становника у
Јању, па је 1971. године овдје живјело 8837, а 1981. године 6287 становника. До тог
опадања броја становника је дошло због одласка радне снаге у градове гдје се
послије Другог свјетског рата почиње развијати индустрија која тражи радну снагу са
села, те масовног одласка омладине на школовање у веће градске центре широм
Југославије. Од почетка шездесетих година отпочиње одлазак радне снаге из Јања и
на привремени рад у иностранство. Број домаћинстава је у том периоду константно
растао све до 1961. године, и то брже од броја становника. Године 1961. овдје је било
1436 домаћинстава, дакле скоро три пута више него 1879. године. До тако брзог раста
броја домаћинстава долазило је због цијепања породичних задруга, које је нарочито
било убрзано за вријеме Другог свјетског рата и наставило се у послијератном
периоду. Од 1961. године почиње се смањивати и број домаћинстава у овом крају, јер
се од тада овдје појављује велики број
^старачких домаћинстава, која се послије умирања старијих особа потпуно { гасе.
Национална структура - Сви су Јањани по националности Срби, -ч
православне вјере. То значи да је ово становништво етнички и конфесионално
потпуно хомогено, по чему се разликује од становништва сусједних предионих
цјелина.
Тешко је прецизно рећи од када у Јању живи искључиво српски r живаљ, али зато
пописи недвосмислено говоре да у посљедњих 100 година овдје није регистрован
други живаљ осим српског. Истина, у неким пописима обављеним прије Првог
свјетског рата, у Јању се наводи и понеко t муслиманско име, али се ту сигурно ради
о службеним лицима која нису рођена у овом крају. Према турским пописним
дефтерима из 16. вијека да се закључити да су Срби и у том периоду сачињавали
већину становништва у овом крају. Наиме, ти дефтери говоре да су тада овај крај
настањивали Власи. Како под именом “Влах” на подручју Босанске Крајине у том
периоду, према Васићу, “треба подразумијевати Србе” (161, 248), произилази
закључак да су тада овај крај у то вријеме морали настањивати Срби (162, 243-296).
Васић наводи и Куришешићево мишљење по коме су “Срби и власи једно исто”. Овај
аутор истиче да “Турци нису затекли — становнике једне етничке и вјерске
припадности” на подручју Босанске ’ Крајине, него да је ту било и Срба, и Хрвата, и
православних, и католика, а * вјероватно и припадника херетичке “Цркве босанске”.
Али доласком Турака отпочиње процес мијењања слике етничке и вјерске структуре
овог • краја, јер се хрватско, нарочито католичко становништво нагло смањује, па et.
је, по свему судећи, негдје крајем 18. или у првој половини 19. вијека сасвим
ишчезло. Српски живаљ је у Босанској Крајини, према Васићу, био ^у повољнијем
положају од католичког, јер су се од почетка турске управе у рове крајеве стално
досељавали Власи-сточари са југоистока и истока и тај
Ji
процес је трајао кроз цијели 16. вијек. То је ишло у прилог турској власти, јер су
кретања тих сточара била усмјерена на правце ширења њихове (турске) државне
границе. Стога су ти сточари уживали и извјесне пореске повластице (филурију и
сл.) код турских власти, што је стимулативно утицало на њихову бројност. Из
извјештаја римокатоличког свештеника Шимуна Девића о стању у Босни у првој
половини 19. вијека такође се истиче да су католици у доба Турака били више
прогањани него православци (163,8). “То је”, истиче аутор, “због тога, што се
ришћани (православни) свете Турцима за сваки зулум, па Турци не смију много
узнемиравати ришћане.” Б. Гаврановић у једном свом раду напомиње да Власи у
ове крајеве долазе под именом мартолози (164, 129), помоћу којих Иурци освајају
западниГи сјеверозападни диб Босне. Њих су, вели Гаврановић, Турци насељавали
на опустошене крајеве из којих су се католици повукли, али су неки од њих (нпр. у
Змијању и Јању) живјели на слободним баштама каткад организовани у својим
строчарским самоуправама. Осим тога, Србе су позивали и Аустријанци и
насељавали их у опустјеле крајеве Босанске Крајине на хрватској граници да им
чувају стражу. Гаврановић тврди да “прије турске инвазије није у Босанској
Крајини било православног елемента”, образлажући своју тврдњу тиме да на том
подручју није било манастира прије доласка Турака, па су сс колонизовани
православци вјенчавали пред кадијом, пгго се не би дешавалс да су овдје
постојале православне цркве и попови. Насупрот Гаврановићу Милаш у једној
својој студији тврди да је још у 13. вијеку на овом подручЈ^ постојао православни
манастир Крупа (на ушћу ријеке Купе у Врбас) (165 142), а Ћирковић у једном
свом раду (166, 232) истиче да је у 14. вије1о (дакле, прије доласка Турака) у
Босни било православних црквенш организација и манастира. Слично
Гаврановићу, и Драгановић жели ДЈ докаже да су ови дијелови босанског
краљевства били “претежно нли чистч католички” (167, 33). Позивајући се на
извјештај бискупа фра Мат Делевића из 1737. године, у коме се спомиње село
“Glibusca” - Љупш (данас ЈБуша - јањско село) “са три обитељи и 23 душе
католнчке, Драгановић наглашава да “сви ти католици који се спомињу у 18.
вијеку као и почетком 19. вијека, представљају задње остатке католицизма ; Пливи
и Јању” и да су то “живи свједоци наше аутоктоности, јасни i снажни докази
католичке прошлости Јања...” Он тврди да је некадашњ присуство католика у овом
предјелу сачувано и у народној традицији. л селу Љуши, према Драгановићу,
сачувани су трагови једног старог гробља које народ назива католичким или
латинским гробљем. Мени није познат, да се било гдје у Јању неко гробље зове
католичким или латинскш гробљем, али знам да овдашњи становници сматрају да
су ове Kpajee некада настањивали Грци, па та гробља приписују Грцима, тј.
сматрају н: грчким гробљима. А то значи да је у народној традицији више сачуван
православна него католичка прошлост Јања. Овим се не жели рећи да на овом
подручју није некад у појединим селима било и католичког живља. У селу Љуши,
које лежи на периферији Јања, вјероватно је у прошлости било католичких
породица, али се то село не може поистовијетити са читавим Јањем. У једном
свом раду и Бенковић тврди да су село Љушу у прошлости настањивали католици
(168, 75). Драгановић у цитираном раду истиче да је приликом проучавања
поријекла католичких породица у селу Благају на Купресу 1929. године наишао на
шест кућа Јарчевића, које се добро сјећају да су старином из јањског села Љугуе.
Нико Јарчевић му је том приликом причао да је његов “шукундјед” прије 130-150
година са 600 комада оваца из Љуше дошао на Купрес, јер су га Турци због
неисправних тапија протјерали из Јања, да би на његово кућиште и земљу
населили неке “ришћане”, “однекуд из Варцара”. Мирослав Џаја у помињаној
студији наводи извјештај О. Бонавентура Милошевића, управника самостана св.
Духа у Фојници, у којем стоји да је овај свештеник 28.11. 1741. године, послије
обиласка жупе Скопље, стигао у јајачку жупу - у село Љушу, гдје га је примио у
госте неки Винко Дилберовић, дакле католик. Ниједан од поменутих аутора не
наводи примјере присуства католичког живља у другим јањским селима.
У доба турске управе у Јању је било присутног и исламског живља, јер су
многе хришћанске породице прелазиле на ислам, што се може видјети и из
наведених турских пописних дефтера (169, 153)L О томе свједоче и трагови
“турских” гробаља (у селу Бабићи, на Грбовачком пољу недалеко од села
Кнежевића, те селу Љуши итд.). (Муслимане Јањани зову Турцима!). У селу Вагану
сачувана је и турска кула, а постоје и други индикатори који говоре о некадашњем
присуству исламског живља на овом подручју. У селу Љуши, према Давидовићу,
све до пред крај 18. вијека (1796. године) живјела је муслиманска породица
Сулејман-Пашића. Остаци зидина њихове куле (оџака) и данас се назиру.
Напомене о поријеклу данашњег становништва - Упоредо са
прикупљањем грађе на терену за овај рад, узгред сам се интересовао и о
поријеклу родова у предјелу Јањ? Одмах да напоменемо да поријекпо
становништва_у. QBQM ЈсраЈУ. ЈРШ није уЧцелини проучено и да то захтијева
више времена и више труда. Према казиван<у (сада већ покојног) професора
М.С.Филиповића, тим питањем се пред Други свјетски рат почео бавити Реља
Пећо, али га је смрт у томе убрзо спријечила, па јс непознато докле је стигао и шта
је, са оним што је сакупио, урадио. Из оног што овдје буде изложено у вези с тим
питањем, моћи ће се закључити одакле су биле главне струје досељавања већине
родова у Јањ као и приближно вријеме њиховог досељавања. Овдјс живе многи
родови који за себе тврде да су “старинци” (старосједиоци) и да су ту од “бир
вакта” (прије доласка Турака), па само нагађају одакле су даљом старином.
Каснијс досељенике
ти старинци зову “дошљама” или “дошљацима”. Неки од тих досељеника ' тачно знају
одакле су се доселили у овај предио.
Али прије него што дамо преглед поријекла појединих родова који данас
живе у испитиваном предјелу, неће бити бескорисно да дамо преглед имена тих
родова и славе које они славе. Навешћемо само оне родове који славе славе (или
“свеце”) типичне за овај предио. Уз главну славу (крсно име), многи родови које
ћемо навести имају и “завјетне сладе” - сточне или неких лица.
Ево имена најпознатијих родова који данас живе у предјелу Јањ: Ацаипи
(Јовањдан), Антићи (Никољдан), Блажићи (Багочаснице), Балабани (Петровдан),
Божићи (Јовањдан), Будаћи (?), Бужани (Никољдан), Бужани (Св. Василија), Цумбе
(Никољдан), Црепуље (Св. Василије), Ђате (Ђурђев- дан), Дамјановићи (Јовањдан),
Девићи (Ђурђевдан), Драгичевићи (7), Џакићи (Св. Глигорију), Ђукићи (Ђурђевдан),
Гајићи (Никољдан), Гавранићи (Ђурђевдан), Гламочаци (Јовањдан), Голубовићи
(Јовањдан), Грабежи (Јовањдан), Граовци. (Ђурђевдан), Грдани (Никољдан), Гугаћн
(Св. Глигорија), Илићи (Ђурђевдан), Ивановићи (Никољдан), Јандрићи (Никољдан),
Јефтенићи (Јовањдан), Јеркићи (Ђурђевдан), Јокићи (Ђурђевдан), Јосићи
(Ђурђевдан), Јоватићи (Ђурђевдан), Јовичићи (Никољдан), Јовишевићи (Никољдан),
Керелци (Св. Глигорију), Керелци (Никољдан), Клисарићи (Св.Василија), Кнежевићи
(Св. Василија), Кодићи (Ђурђевдан), Кокошари (Петровдан), Комљеновићи
(Јовањдад), Косовци-1 (Ђурђевдан), Крвачи (Јовањдан), Ковачићи (Ђурђевдан),
Крмпота (Никољдан), Крмпоти (Ђурђевдан), Квргићи (Св. Глигорија), Кузмани-*
(Ђурђевдан), Лазукићи (Јовањдан), Лекићи (Никољдан), Донздри (Јовањдан), Лукићи
(Ђурђевдан), Мајсторовићи (Св. Глигорија), Малеши (Јовањдан), Малиновићи
(Ђурђевдан), Малиновићи (Никољдан), Максимовићи (Св. Глигорије), Маријанци
(Јовањдвн), Медићи (Јовањдан), Марићи (Ђурђевдан), Маркези (Јовањдан), ^Јатићи
(Јовањдан), Михајловићи (Јовањдан), Миличићи (Ђурђевдан), Миловци (Никољдан),
Милуши (Никољдан), Митрићи (Ђурђевдан), Мршићи (Св. Глигорија), Р* Нерци
(Никољдан), Нинићи (Јовањд&н), Нишићи (Јовањдан), Новаковнћн (Јовањдан),
Обрадовићи (Ђурђевдан), Панцићи (Св. Глигорија), Панићн (Св. Глигорија), Пеће (Св.
Глигорија), Перичићи (?), Пилићи (Ђурђевдан), Писарићи (Ђурђевдан), Плавшићи
(Никољдан), Полетани (Никољдан)/ Полетановићи (Никољдан), Полићи (Св.
Василију), Полићи (Никољдан), Полићи (Јовањдан), Поњевићи (Св. Глигорија),
Поњевићи (Никољдан), Попадићи (Ђурђевдан), Поповићи (Ђурђевдан), Поповићи
(Никољдан), Попржани (Св. Глигорија), Проле (Ђурђевдан), Протићи (Ђурђевдан),
Пурњагс (Јовањдан), Радмани (Св. Глигорија), Радоши (Никољдан), ЈРадоши (Св.
Стефан), Радованци (Св. Глигорија), Радуљице (Јовањдан), Рађени (Никољдан),
Раките - из села Бабића 71 фамилија (Ђурђевдан),
Рахите (Јовањдан), Ранисавићи (Јовањдан), Сакани (Никољдан), Савићи (?),
Савковићи (Никољдан), Савуљице (?), Симотићи (Ђурђевдан), Стакићи (Никољдан),
Столићи (Св. Глигорија), Стрике (Ђурђевдан), Сурутке (?), Свитлице (Ђурђевдан),
Шаини (Никољдан), Шарићи(Петровдан), Шегрти (Лучиндан), Шевари (Јовањдан),
Шумари (Никољдан), Тешићи (Св. Симеуна), Тешићи (Св. Глигорија), Тешићи (Св.
Василија), Тодорићи (Никољдан), Томићи (Ђурђевдан), Топићи (Никољдан), Тошићи
(Св. Василија), Тркуље (Јоваадан), Тулаћи (Лучиндан), Туркићи (Никољдан), чури
(Ђурђевдан), Унчани (Никољдан), Видовићи (Никољдан), Војновићи ?), Вранићи
(Ђурђевдан), фујановићи (Св. Стефан), Вујићи (Петровдан),
Вулете (Ђурђевдан), Зечевићи (Ђурђевдан), Зечаци (?).
Навели смо око 130 различитих презимена (родова) у предјелу Јањ и
есетак различитих слава које се овдје славе као крсна имена. Поред наведених
презимена, у овом крају се спомињу и нека презимена којих ише овдје нема, као
нпр. Јањић, Вучковић, Симић, те Капић, Мекан, [руске итд. - муслиманске
вјероисповијести. На неким надгробним споменицима се такође могу прочитати
поједина презимена која на овом [одручју више не постоје.
, Сва ова презимена и крсне славе које поједини родови славе, могу,
уз друге изворе, бити од користи за утрврђивање поријекла тих родова. Али :од
узимања тог елемента треба бити опрезан, јер су многи родови [ијењали славу.
Вријеме досељавања најстаријих данашњих јањских родова, без умње,
пада у предтурски период. У прилог овоме иде и Јиречекова онстатација да су
крајеве сјеверозападне Босне насељавали емигранти из 'рбије и прије коначног
пада Турске, усљед честих турских упада у рпске земље, и да и данас у околини
Јајца има велики број православног :ивља (170, 420). Велика сеоба Срба или
Рашана, према Клаићу, вршена : након пада Смедерева 1459. године кад се Србија
претворила у турски гашалук (171, Ј0). Из тог пашалука било је досељавање Срба
и овај [редио. Многи аутори истачу да су Србе из јужне Србије у бве крајеве
[оводили Турци да им као раја обрађује земљу и служе нередовне чете - <артолози
(172, -). Васић у једном свом раду наводи да су средином 17. ијека у турским
пограничним тврђавама постојале мартолошке јединице 173, 276). И из Кочићеве
приповијетке “Змијање” јасно се види да су у вом дијелу Босанске Крајине у
турском периоду постојале мартолошке
амилије (174, 16).
Све ово упућује на закључак да многи старосједилачки родови из Јња воде
поријекло из средњовијековне српске државе. Њихови преци су осељавани у ове
крајеве у 15. вијеку и касније. Них су овамо доводили урци као мартологе и
насељавапи их на пусто земљиште (175, -).
Стариначке фамилије у Јању имају “своју” земљу, а не “беговинску” као
“дошљачке” фамилије. Једна од ријетких стариначких фамилија у овом крају,
колико ми је познато, која и сада чува успомену на своје поријекло је
фамилија - Пеће, из Бабиног Дола. Пеће, наиме, тврде да су им се преци овамо
доселили са Косова, тачније из Качаника, пред долазак Турака у ове крајеве.
Раките тврде да су даљом старином од Рашке. Према тврдњи
осамдесетогодишњака Цијана Раките из села Брда, овај род је у Јањ досељен
из Равних Котара. У једном свом раду Боривоје Ж. Милојевић напомиње да су
купрешке Спреме, раније презиване Ракита, односно Шушљићи, у селу
Мрђебаре, досељене из Билеће (176, 81). Прво су прешли у Љубушки, одакле
су бјежећи испред Турака крајем 18. вијека дошли у Бегово Село. Неке су
породице отишпе у Караце код Бугојна и славе Св. Глигорија, а оне у Беговом
Селу - Св. Стевана. М. Č. Филиповнћ у једном свом раду спомиње у селу
Лопати, код Доње Раме, муслимане Раките (177, 161). Кад је то село након
куге потпуно опустјело, у њега су се услелиле муслиманске породице Ракита.
Успомене на те фамилије сачуване су у именима “Ракитина чесма” и
“Ракитино гумно”. Земљорадник Владо Ракита из села Брда причао ми је да је
од старијих људи чуо да су се Раките овамо доселиле из У нца.
По свему судећи, Раките су даљом старином из средњовЈековне српске
државе. Одатле су се, вјероватно бјежећи испред Турака, селили етапно,
најприје у Црну Гору (можда у Бијело Поље, гдје у околини ове вароши има и
данас фамилија са тим презименом), а онда преко источне Херцеговине у
Далмацију, па Лику и на крају у Јањ.
Косовци су, судећи по презимену, вјероватно даљом старнном од
Косова (178, CLXLVII). Овамо су највјероватније дошли из Лике или
Далмације, гдје има доста фамилија са тим презименом.
ЉубоМиР Пећо у једном свом чланку тврди да су сва старија насеља у
Јању, било да су у њима живјели старосједиоци “од фета”, било каснији
досељеници, имали “своју” земљу (179, -). За старосједиоце Ранисаве из села
Греде и Михајловиће из села Грбавице вели да су у свом посједу држали више
од половине Грбовачког поља. На својој земљи живјелн су и Мршићи
(Радмани) и Јефтенцћи у Бабином Долу. Крунислав Драгановнћ тврди да су
Мршићи (или Мрше), који су разасути од Дунава до Мораве и до
босанскохерцеговачког крша, једно племе (180, 498-499). Он спомиње
купрешке Мршиће који су половином 19. вијека дошли на Купрес мз Шујице.
Од бискупа Јосипа Сребренице је дознао да je Мршићд бмло у Сочи - Солкан -
бивши срез Горица још у. lfc вијеку, ксуи су под нменом Mersich били уписани
као бјегунци из Босне.
Кнежевићи, из истоименог села, за себе тврде да су најстаријм род у
Јању, и да ту живе више од 400 година, те да су то презиме добиди по
кнежевима који су из њиховог рода регрутовани за цијели Јањ. Њихов огранак
су Клисарићи - који су то презиме узели јер су давали “клисаре” (црквене
звонаре).
Симићи су до куге 1730. године у својим рукама имали Горњи Чуклић,
одакле су се одселили yi непознатом правцу, због крварине.
Радоши из села Натпоља вјероватно су овамо досељени из Далмације,
или можда са Купреса, а купрешки Радоши су, према Драгановићу, старином из
Дувањског поља (мјесто Летке).
Дејановићи су некад живјели у Водовођама (засеоку села Љуше) па кад
им је земљиигге преотето, негдје су се из Јања одселили.
Божићи и Квргићи су најстарији родови у селу Подовзиру и у њиховом
посједу је некада било цијело ово село. Раније презиме Квргића било је
Шаторићи. Према Скарићу, Квргићи су највјероватније старином од Колашина
у Црној Гори.
Савковићи, Малиновићи и Радуљице су старосједиоци села Прибељаца,
а Антићи, Полетановићи и Шумари села Вагана. Тврде да овдје живе још од
“прије турског вакта.”
Митрићи су, као старинци, имали у свом посједу читав Доњи Чуклић, који су
им касније Турци преотели. Живе на својој земљи.
У Стројицама своју земљу имају Тешићи, Миловци, Максимовићи и
Тодорићи. Ови посљедњи се не убрајају у старинце већ у дошљаке. Тврде да су се
овамо доселили од Унца. #
Ђукићи су старосједиоци села Ђукића. Били су ослобођени плаћања пореза

у траварини од турских власти. О њиховом поријеклу биће говора касније.
Највеће јањско село - Бабићи, нема старосједилаца који живе на Ј својој земљи. Једино
Радованцц истичу да су старосједиоци и да живе на V својој земљи. Према Љ. Пећи
(цит. рад), главни узрок зашто у овом селу нема старинаца је у томе што је село било
“бунтовничкр”т па су се стариначке породице у вријеме Турака са Вучковићем одселиле у
друге
крајеве, вјероватно на југ, у Далмацију.
Јањићи се овдје спомињу као један од најстаријих родова, па неки вЈеРУЈУ
Да Јањ по н»има и носи то име. Тог презимена у Јању више нема, али се сматра да су
њихови потомци данашњи род Попалића. који претежно живи у селу Брду. Јањићи су
имали своју земљу код села Вагана. Пећо наводи да им је прије 100-150 година та
земља отета, осим од једног брата који је “побјегао Сарајеву”, одакле се убрзо
вратио на своју земљу. Прича се да су Јањићи у доба Турака давали попове за
пијели Јањ. Кад је умро посљедњи поп из ове фамилије, на његовом имању остапа
је његова жена -
“попадија”. Кад је на земљишту тог рода пронађена “крварина”, многи његови чланови су
побјегли из Јања, али је на свом имању остала стара ' £ j попадија са својом фамилијом.
Чланови те фамилије морали су напустити старо презиме Јањић, узевши ново Попалић.
дато по тој попадији. Избјегли ŠM Јањићи зауставили су се на Купресу, гдје и данас живе
њихови потомци са «Л тим презименом. *
Дошљачки родови - Највећи број дошљачких родова настанио се у —« Јању
након куге која је 1730. и 1783. године опустошила многа села у Босни, од чега није могао
бити попггеђен ни испитивани предио (181, 347). Процес * прорјеђивања хришћанског
L
становништва у Босни, према Драгановићу, вршен ч је и због тога што је оно увијек
било на страни Млечана у борби против Турака. При наступању Турака од почетка 17.
вијека до његовог краја, тј. до Карловачког мира 1699. године, хришћански живаљ се из
Босне масовно исељавао у Далмацију. Милаш (цит. дј., с.168) наводи да је хрватски народ
напустио далматински “континент” и разбјежао се пред Турцима, а » “остављене од
Хрвата земље у Далмацији од Зрмање до Цетине” населио је махом српски живаљ из
Босне и Херцеговине и Старе Србије. То је, према Милашу, била највећа сеоба Срба у
Далмацију. Након Пожаревачког мира 5? 1718, године, ово становништво се у великом
броју враћа у Босну, претежно у њен сјеверозападни дио. Млечани нису правили никакву
сметњу повратку — хришћанског живља, јер им он више није био ни потребан. Међутим,
муслимански земљопосједници у Босни, према Драгановићу, радо су примали Т те
повратнике да им обрађују земљу коју није имао ко обрађивати. Дакле, ова повратна
миграција била је проузрокована економским фактором.
У једном свом раду Павичић наводи да ie Лика била пренаееткена и "" прије
поменуте куге у Босни и да ју је претежно сачињавао српски живаљ Ц Г182, -). Тог живља
је највише било око Оточца, Коренице, Брлога, Госпића, Метка, Удбине, Лапца и Грачаца.
Из тих мјеста било је највише — миграната који су досељавани у сјеверозападну Босну,
укључујући ту и Јањ. Ти су досељеници обично насељавани на беговску земљу и убрајају
се ~~ у “дошљаке”. Лика је била једна од етапа досељавања становништва у овај S
предио. Из Лике је у Јањ преко досељеника пренијет и дио народне ношње, од које је
нарочито упадљива “личка капа”. -
Све ово говори да Јањ није насељаван становништвом из непосредне околине већ
из удаљенијих крајева; јака струја је досељавана из Далмације.
У говору тих досељеника још су се задржале поједине икавске рнјечи, као - нпр.:
“сикиоа”. “двиста”, “ијо” (умјесто “јео”), “ћио” (умјесто “хтио”) итд.
(183, -). Код ових станонвника живи и успомена на Стојана Јанковића, који потиче од
Равних Котара, дакле из Далмације. Познато је да и сдична ] презимена, посебно уколико
су ријетка, као и она која носе имена мјеста, могу послужити за утврђивање поријекла
неког рода. Ево неких од њих. 1
Бужанин је род који живи у селу Бабићи. То презиме посјећа на
бужанску жупу у Лици, одакле је овај род у Јањ, вјероватно, и досељен. Можда
се ово презиме може довести у везу са именом племена Бужани код руских
Словена (184,40).
Крмпоте живе у селу Ђукићи. Породице са тим презименом живе и у Личком
пољу, па није искључено да и јањске Крмпоте воде поријекло из тог краја. У
наведеној студији Павичић наводи да је почетком 17. вијека у Личком пољу
живјело око 50 фамилија са презименом Крмцота. али им је го поље постало
тијесно па су се одавде морали селити у друге крајеве. 1Сеобу Крмпота, почетком
17. вијека, из околине Котара у Сењ и даље, у [Јлуедној својој студији спомиње и
Ивић (185, 69-70). Као узроке тим сеобама зпомињу се бјежања од Турака и
прелажења на територију под Аустријом. 1ика је, у вези са досељавањем појединих
родова у Јањ, била прелазна а не
(: ?изворна област, као што су то биле и многе друге области.
Маукези из села Вагана засигурно знају да су досељени у Јањ из (алмације. У

лапачком и потпљешевачком крају има много фамилија са тим , лрезименом, па и
мјеста са именом Ваган. Јандрићи који живе у селима Греди, =чНуклићу и другим
мјестима тврде да су досељени из Врљике, односно Кољана у Далмацији. Јандрићи
из села Попужа веле да су досељени из Унца.
’ Јвјероватно да им је Унац био само прелазна област и да су и они негдје из
.ДалмациЈе (186, 159). Јандрића има и у лапачком крају гдје и Маркеза, па у
гламочком селу Рајићки и др. Сви су старином од Врљике и славе Никољдан.
ј^Мајсторовићи и Маријанци из села Вагана засигурно знају да су од Врљике, и |
дсве до ДРУГОГ свјетског рата одржавали везу са пријатељима из тог краја. Зтарац
Никола Маријанац ми је 1976. године причао да су се његови преци бвамо
доселили прије 200 година. Они су се прво настанили у селу Подосоју .Дзаселак
Рашће), гдје су живјели у великој задрузи. Кад им је један брат кућу капалио дошло
је до диобе, а потом до расељавања. Три брата су отишли у 5астик, заселак села
Ђукића, а четврти у село Ваган. У та два села и сада живе
фамилије Маријанаца. *3
Унчанин - род који живи у Стројицама, овамо је досељен из Унца, 1И је, изгледа,
даљом старином од Врљике (мјесто Полача), одакле су се,
према Милојевићу, прво населили у Унац, а 1870. године из Унца у ^ламочко поље.
Као и јањски Унчани славе Никољдан. Унац је и за јањске тнчане био само
прелазна област. Н
Кузмани, Миличићи из Подосоја и Тодооићи из истоименог села Цјнају да су им се
преци овамо доселили од Врљике. Сва ова презимена •усрећу се и у Лици, односно
у лапачком крају и у околини Госпића. Овдје карактеристично презиме “Кузман”. У
Лици постоји и мјесто
РДузмановића. које је, према Павичићу, тако названо по цркви св. Кузме, па ^fc
вјероватно и презиме “Кузман” може довести с тим у везу.
Граховац (Граовац) - род из села Подосоја, без сумње је овамо досељен од
Босанског Грахова, а то и фамилије из овог рода тврде.
Туркићи који живе у селу Вагану, тврде да су овамо досељени са Купреса.
Старац Симо Новаковић из села Вагана тврди да је прадјед данашњих Туркића
дошао са Купреса у село Ваган у најам (код неког газде да му чува стоку). Кад се
мало скућио оженио се и засновао фамилију Туркића.
Тркуље из села Попужа веле да су овамо досељени од Унца. Узрок
напуштању Унца била је “крварина”. Наиме, један од Тркуља је убио свога бега из
Доњег Вакуфа. који је захтијевао да преноћи са његовом женом, што овај није
могао допустити. Да би се ослободио агресивног бега, он га је убио и са женом
побјегао у Јањ (187, -).
Учури из Стројица тврде да су досељени од Врљике прије 200 година.
Медићи из села Тодорића веле да су у Јањ досељени од Унца, односно из
околине Босанског Петровпа. Али је сигурно да су даљом старином из Далмације,
негдје од Макарске. у чијој околини је и мјесто звано Брела Медић, а има и
породица са тим презименом, као пгго их има и у Лици, па и у неким другим
мјестима у нашим јужним крајевима. 1
Поповићи из села Вагана знају да су се овамо доселили прнје 200 година
из Бараћа у мркоњићком крају по чему их овдје зову и “Баце”. Раније су се
презввали Богујевићи. По поповима које су давали промијенили су, као тврде,
раније презиме у Поповиће. И Поповићи који живе у селу Љуши тврде да су
досељени из тих Kpajeea одакле и вагански Поповићи, тачније из Медне. Отуда су
у то село досељени и Обрадовићи. Досељавање тих родова је, по свему судећи,
извршено између 1780. и 1790. године, када су, према Драгановићу, Турци
протјерали из овог села неке католичке породице и населидн “ришћанске”
“однекле од Варцера” (188, 465).
Радованци из села Бабића тврде да су поријеклом из Лике. У Лици и сада
има фамилија са тим презименом.
из истоименог села веле да су досељени од Вољике. Милојевић
у наведеном раду истиче да су купрешки Ђукићи и Поповнћи, који сада живе у
Доњем Вуковском, досељени из Гомиошш£код „Бање Луке, те да су почстком
18, вцјека прво дошли у Имотско, а онда, бјежећи испред Турака, у Д. Вуковско.
Од њих су се, вели, одселили Максимовићи у околину Травника (189, 96).
Mamuhu и Полићи из села Попужа тврде да су дошли из Унца, али je
сигурно да су даљом старином од Врљике, одакле су досељени и купрешки
Матићи. Они су из Врљике, према Милојевићу, најприје дошли у мјесто
Долац у Гламочком пољу почетком V7. вијека, а онда су, бјежећи испред Турака,
дошли на Купрес.
који живе у истоименом засеоку у Стројицама, тврде да су
поријеклом од Врљике. Међутим, Рађени из Билећких Рудина, према
Дедијеру, даљом старином су из Црне Горе (190, 806). Према Карановићу,
Рађени из Поуња у Босанској Крајини (чији су огранак Рађеновићи) старином
су из Санице крај Змијања. Презивали су се Бурсаћи. Има их у Далмацији,
Лици и Босни. Сддде Ђурђевдан (191, -).
Лекићи из села Липоваче знају да су овамо досељени из Скопља
(Ускопље), а Грабежи веле да су им преци досељени од Доњег Вакуфа.
Гламочаци су старином од Гламоча. Кажу да су се у Јањ доселиле три
фамилије тог рода: једна фамилија се настанила на имању неког Новаковића у
селу Вагану, примивши његово презиме, друга је настањена у селу Брду, а
трећа је отишла у Доганову Косу недалеко од села Љуше. Презиме су добили
по мјесту из којег су досељени (Гламочу).
Шегпти знају засигурно да су им се преци у Јањ доселили из Доца код
Ливна, али су даљом старином из Херцеговине. Живе у селу Подосоју и
спадају у млађе досељенике. L
Малеили тврде да су старином из Далмације. Драгановић напомиње да
су купрешки и бугојански Малеши такође из Далмације, а Карановић за
поуњске Малеше вели да су од Грахова. Сви ти Малеши су, без сумње, дошли у
ове крајеве из Далмације. □
Комљеновићи засигурно знају да су им преци овамо досељени из
околине Ливна, а Лазукићи тврде да су од Врљике. Лазукића има и у
петровачком крају у Босанској Крајини (192, 15), као и у селу Буковачи у
Бјелајском пољу. □
Лоицари такође тврде да су од Врљике, а Плавилићи. Радмани и •b
Џдмћи су у Јањ истовремено досељени из Медне. □ #
Пиљићи су, према њиховој тврдњи, досељени из Унца, али су даљом
старином из Црне Горе. •£>
Пакићи (раније презиме Ждере) знају тачно село у ливањском крају
одакле су даљом старином. Село се зове Рујани. Одатле су се, према Милојевићу,
неке њихове породице преселиле у Мрђановце у Гламочком пољу, а једна од тих
породица доселила се у Јањ крајем 18. вијека, узевши ново презиме Цакић.
*
Девићи су, према Скарићу, досељени у Јањ из Шекулара у Црној Гори. 0
Ступари су од Босанског Петровца, али су даљом старином од Лике.
Стрике су у Јањ досељени послије Другог свјетског рата од Босанске
Крупе као свештеничка породица.
Јокићи из села Натпоља добро се сјећају казивања њихових предака' да
су овамо досељени из Гламочког поља у доба Турака. Раније су се презивапи
Убавић, а садашње презиме су, веле, добили по некој баби Јоки. На мијењања
презимена били су приморани због “крварине”, причињене над неким
Турчином.
Шарићи су, вјероватно, као и купрешки род Шарића који живи у
Беговом Селу, старином од Макарског приморја.
\и су досељени у овај крај из Лике, а Војновићи из
Поуња у Босанској Крашни.
Дамјановићи су старином из Црне Горе, гдје их и даиас има (193, 402).
Одатле су поријеклом и херцеговачки Дамјановићи који живе у Лиштици - у Љутом
Доцу (194, 30). Видовићи. Вујићи, Стакићи. Перичићи. те Ковачићи. Никићи и
Михајловићи су из Лике.
Из овог прегледа поријекла јањских родова јасно се виде главне струје
досељавања становника у Јањ. Најјача струја је ишла из правца Далмације и Лике,
тј. из наших јужних и југозападних крајева.
Исељавања и унутрашња помјерања становништеа - У посљедњих 100-
150 година, докле сежу свјежија сјећања Јањана, из овог предјела, изузимајући
послијератно исељавање о чему ће касније више бити говора, није било
запаженијих сеоба и унутрашњих премЈештања становништва. Али је у том
периоду, нарочито у доба турске владавине, било присилних протјеривања
појединих породица од стране бегова из овог краја. Видјели смо да су бегови често
терорисали своје кметове, пгго је код кметова изазивало бунт, па и супротстављање
беговима, након чега је слиједило бјежање са бегове земље и напуштање овог
предјела. Тако су и помињани Јањићи морали да напусте Јањ, населивши се у
купрешко село Рилић, да би се касније од њих једна породица одвојила и настанида
у Ускопољу, у долини ријеке Врбаса.
Како су бегови често понижавали своје кметове, што ови нису могли да
поднесу, и што је најчешће био узрок исељавања људи из овог краја, најбоље ће се
моћи видјети из казивања сељака Анђелка Јањанина из Комара недалеко од
Травника. Овај сељак истиче да је род Јањана из села Комара поријеклом из Јања и
да се раније презивао “Тривуновић”. а садашње презиме добијено је по крају из
којег је досељен. То најбоље указује на поријекло овог рода. Тривуновићи су
живјели у јањском селу Вагану на беговој земљи. Бег им је живио у Доњем Вакуфу
(имена му се не сјећају). У Јањ је долазио повремено, али обавезно љети да би узео
дио “љетине” са свога имања коју би произвели Тривуновићи. Једног љетњег дана,
док су чељад Тривуновића обављали неке пољске радове, дође им у посјету бег.
Дан је био сунчан и жега је изазивала честу жеђ код тежака на
*«ЛУкЛИКА СРПСМА
ЛрАроаи* - матммим«
Луш«
ПбГРАФМЈА
’ њиви. Жеђ је спопала и бега. Бег је наредио старјешини овог рода да му
ече:
"Тдонесе воде за пиће. Старјешина му у једној посуди донесе хладне воде па ^^ЈР
“Ево јв, беже, ‘ладна и бистра к’о ракија”. Бег се на то наљути, зграби ^^^посуду из
старјешинових руку и просу воду на земљу па поново нареди ' шистарјешини да му
донесе воду. Не схватавши зашто се бег на њега љути, тарјешина и по други пут поступи
на исти начин као и први пут. Када се 'све ово поновило и трећи пут, старјешина баци
посуду са водом испред ffeđera на земљу и побјеже у шуму. У шуми је ковао план како да
се освети Тбегу. Намјеравао је да га негдје на путу дочека и заувијек сврши с њим. Кад
то није пошло за руком, криомице са својом породицом напусти Јањ и , стиже на ЈСомар,
гдје се настани и започе нови живот. Било је то прије 80-200 година. Мјештани су их
прозивали “Јањанима”, па је временом то I остало и главно презиме умјесто
“Тривуновић”. Од породице Тривуновића разгранао се широк род који је живио у једној
породичној ^адрузи све до 1953. године, са 43 члана. Те се године ова задруга распала, а
би почетком седамдесетих година од ње настало дванаест самосталних домаћинстава.
Јањани су данас најразгранатији род у селу Комару. Сви се '^цобро сјећају свога
поријекла и до Другог свјетског рата одржавали су везе са старим завичајем.
“Јањана” има и у селима Урије и Рудине око Доњег Вакуфа; у ^елима Ћорићима и
Старом Селу до Другог свјетског рата живјеле су породице Михајловића, такође
поријеклом из Јања. Послије Другог свјетског рата све фамилије Михајловића из тих
села колонизоване су у
Ш^Војводину.
У селу Мрђеновцима, у Купрешком пољу, МилоЈевић спомиње 'Јфамилије Милишића
које су у 18. вијеку овамо досељене из јањског села g£JBynie. Славе Никољдан. У том
селу аутор спомиње и род ТТТебеза (раније- Тпрезиме Лабудић), досељен овамо такође
из Јања у 18. вијеку. Неко из тог —»чрода је у планини Виторогу побио неколико
буљубаша, па је читав р^>д ;<-,морао да побјегне из Јања и да се настани на сигурније
мјесто. Најприје се "Лзастанио у Врљици, у Далмацији, да би се касније из Врљике
населио у 4.уТон»и Малован. Славе Ћурђевдан. У Доњи Малован је у 19. вијеку из Јања
досељена и породица Зељковића. која слави Никољдан. У Унац се у Чгурском периоду,
према Рађеновићу, из Јања доселила фамилија Јовића: JioniTO је неки Турчин покушао
да им силује младу, они су побили
11еколико Турака и побјегли изи Јања у Унац (195, -).
•'S V Бабином Долу. заселак Водовође, живио је род Дејановића. Кад му је у турском
периоду одузета земља, напустио је Јањ и настанио се у непознатом мјесту. Зна се
да су у Јању живјели још неки родови, али им се
Е^замео сваки траг. Највише се спомиње род ВоЈводића. који према Пећи, како у
једном свом раду истиче Карановић (196, -), припада роду Штрбаца,
којем припада још 19 презимена са 20% свих кућа у овом предјелу. Карановић
истиче овај род управо зато да би што јаче нагласио да ie род Штрбаца
Немањићког поријекла. Ово иде у прилог' мишљењу да већина старинских родова
из Јања води поријекло са подручја средњовјековне српске државе.
У Јању живи успомена на многе “ашкије” (ешкије) који су, слично
хајдуцима, из шуме пресретапи Турке и светили им се због зулума који су они
над њима чинили. Многе ашкије дао је род Аркула, из села Бабића, као и род
Удура из Стројипа.
Између два свјетска рата, колико ми је познато, из Јања није било
запаженијих исељавања становнипггва нити је у њега усељавано
становништво из других крајева. Познато ми је једино да је породица Ђурана
Раките из села Брда непосредно послије Првог свјетског рата напустила овај
крај из економских разлога и настанипа се у мјесто Слатину у Скопљанској
котлини (долина Врбаса).
Иако је Јањ прије Другог свјетског рата био аграрно пренасељен крај,
из њега до завршетка Другог свјетског рата, као пгго је речено, ннје било
исељавања становништва. Људи су се бавили земљорадњом и сточарством и то
им је био једини извор живота.
У вези с тим намеће се оправдано питање, зашто је пркје Другог свјетског
рата становништво из, на примјер, Херцеговине, Далмације, Лике и Црне Горе -
гцје је такође владапа аграрна пренасељеност - у знатном броју одлазило у туђину
“трбухом за крухом”, а из Јања није (197, 18). 'зрок томе треба, прије свега,
тражити у природној изолованости овог раја од важнијих саобраћајница, а тиме и
слаба обавијештеност гановништва о могућности сеобе у друге крајеве који
пружају боље услове живота. У мањој мјери на то су утицале друштвено-
економске и политнчке прилике које су тада владале код нас и у свијету.
Становнипггво је у овом драју прије Другог свјетског рата претежно живјело у
породнчним
патријархалним задругама, што му је омогућавало да држи већи број домаће
стоке, која му је била основни извор живота. Ђубривом од стоке подизан је
квалитет земљипгга које се обрађивало, а продајом једног броја појединих
врста стоке добијан је новац којим су куповане основне потрепштине у
градовима за сношљивији живот на селу.
Догађаји који су се одиграли у Другом свјетском рату оставили су
добоке трагове у овом предјелу. У току тога рата предио је практично
опустошен. Попаљена су сва села у њему, сточни фонд је десеткован, а у неким
селима потпуно уништен; привредни живот је параднсан. Страдало је око 30%
становништва. Починиоци злочина над цивилним становништвом и разарачи
привредног живота биле су усташе и њемачке окупационе солдатеске.
Преостало становништво које је нзбјегло сигурну
смрт у првим послиЈератним годинама борило се за голу егзистенцију, јер је
остало без крова над главом. То је све довело и до наглог цијепања породичних
задруга. Тиме је онемогућено држање већег броја домаће стоке. Ланчано су се
редале и друге негативности које су чиниле живот све тежим и тешко
подношљивијим у јањским селима. Као посљедица свега тога у послијератном
периоду отпочео је масован одлив становништва из овог краја у друге наше
крајеве и у иностранство.
Миграције Јањана 1941-1945. године - Након априлског слома
предратне југословенске државе 1941. године, један број Јањана затечених у
југословенској војсци био је заробљен и одведен у њемачко заробљеништво.
Исте године, пред почетак народног устанка, усташе су почеле да ходају по
јањским селима и да хапсе виђеније људе, које су одводили са собом,
заметнувши им сваки траг.
Међу тим људима били су: Симо Маријанац (“Дреко”), Јово Јовић, Саво
Вујановић, Павле Муждека, Тривун Савуљић, Сретен Вујић и др.
Свештеника Милана Ракиту из села Грбавице протјерали су са породицом
у Србију, а Милана Илића из села Прибељаца, за кога су дознали да је комуниста,
излагали су највећим мукама. Све те миграције су биле присилног карактера.
Од избијања народног устанка 1941. године до коначног ослобођења
земље 1945. године, покретане су масе народа из овог краја које су ступале у редове
устаника. Ти су устанци у борби против окупатора и његових помагача
прокрстарили све крајеве Југославије. То су биле историјско- психолошке
миграције родољубивог и патриотског карактера. За вријеме усташко-њемачког
упада у Јањ, цјелокупно јањско становништво бјежало је испред усташа и склањало
се по збјеговима, а након завршене непријатељске акције, оно се враћало у своја
села и настављало живот. То су биле чисто присилне миграције које је народ назвао
- “бјежаније”.
У прве двије ратне године, кад су усташе и Нијемци у овом крају вршиле
највеће паљевине, пљачку имовине и масакрирање похватаног живља, многе
породице су морале привремено да напуштају овај предио и да траже уточиште
живота у другим крајевима, као што су Гламоч, Купрес итд, јер је живот овдје,
посебно зими, кад се остајало и без крова над главом, био немогућ. То су биле
социјалне миграције.
Миграциона кретања Јањана послије Другог свјетског рата - Након завршетка
Другог свјетског рата и успостављања нове комунистичке власти у земљи, у Јању је
дошло до масовних миграција становништва таквих размјера какве нису познате у
његовој историјској прошлости. Ријеч је, прије свега, о великој “колонизацији”, или,
како овакве миграције назива Родић (нав. дј.) “пресељавању” Јањана у Војводину,
када је у кратком року
(од 1945. до 1948. године) око 230 породица, које су у просјеку бројале око седам
чланова, напустило своја огњишта и преселило се у Војводину. Ово је била планска
миграција и имала је економски карактер, а извршена је под 1 руководством нове
народне власти. У н»ој су претежно учесгвовале борачке фамилије, тј. оне
фамилије које су имале бар једног борца у НОБ-у (198,-).
За науку ће бити значајно да наведемо имена старјешина колонизованих
породица из овог краја у Војводину у поменутом периоду.
Табеларни преглед колонизованих јањских породица у Војводину

(1945-1947. године)
Напомена
Презиме, очево име и име Мјесто усељавања
Мјесто исељавања старјешине исељеничке /колонизације/
породице
СепоБабићи (199,-)Црепуља (Саве) Петар Футог
(еасБабинДо)
Црепуља (Симе) Драго Футог ____________
Паниић (Симе) Мирко Футог
Ковач (Шпире) Љубо Футог
Пећо (Миће) Лазо Деспотовац (Бачка)
1
Цумбо (Захарије) Ђуро Ломница (Бањалука) I
Јандрић (р. Јефтинић) Сава, Џбровац (Бачка)
жена Јове
Митрић (Лазе) Мирко Лакташи (Бањалука)
Ковачић (Нике) Станко Равно (Бачка)
Комљеновић /Јове/
Банат, Деспотовац
Сава
Тулић /Саве/ Станко Перлез

Нинић /Петра/ Тоде Банат, Деспотовац
Ракита /Симе/ Павао Перлез
Перлез
Радованац /уд.Симе/ Грозда
Попржан /Спасена/ Миле Перлез
Гаврановић /Станка/ Перлез

Марко
Квргић/Мктра Пегар Стари Футог
Црепуља /Ђуре Петар Равно Бачка
Попржен /ж.Миле/
Милица Перлез
Презиме, очево име и ил ie јмјесто усел»аван»а
старјешине исељеничке 1/колонизације/
. Мјесто исељаван»£
Ковачевић /Саве/ Јово Перлез

Мајсторовић /Пере/ Перлез
Божо
с. Брдо Ђукић /Луке/ Миле Обровац
1 Ракита /Стевана/ Тоде Обровац
Попадић /Милана/ Обровац
1 Душан
Ђукић /Саве/ Ђуро Обровац
Попадић CaBt/ Лазо Обровац
1 Ђукић /Крстана/ Јово Обровац
1 Ракита /Цвијана/ Симо Перлез
с. Ћукићи Сакан /Симе/ Ђуро Перлез
Рађен /Шпире/ Ђука Перлез
Ђукић /Симе/ Милан Обровац
Ђукић /Цвије/ Ристо Банат. Деспотовац
Ђукић /Пере/ Стеван Обровац
Унчанин /Саве/ Деса Обровац i
Ђукић /уд.Миће/ Сава Обровац
Лекић /ж.Симе/ Јованка Црвенка
Маријанац /Цвије/
Банат. Деспотовац
Крстан
с. Горица (
Војновић /Томе/ Равно
Станко
]Нишић /Павла/ Миле Деспотовац
Зојновић /Станка/
1
1Иихољка
IЗујић /Шпире/ Тоде

Суботица
1ечак /Миле/ Милица
з □бровац
с?авуљић /Милана/
Лилосавка
З
авно
ћ
р1ишић /Пере/ Илија I 3. Греда /Банат/
. в1ујић /Станка/ Стеван ( Збровац
вујић /Ђуре/ Симо ( Збровац
Đујић /Ђуре/ Милан ()бровац
N(иловац /Ђуре/ Лазо f *авно

[итрић /Стевана/ теван
с. Чуклиђ с Јерлез
Мјесто усељавања Напомена
Презиме, очево име и име
Мјесто исељавања /колонизације/
старјешине исељеничке
породице
Митрић /Стевана/
Крсто Банат. Деспотоваи
Митрић /Јове/ Васо Банат. Деспотоваи

Митрић /Јове/ Симо Нова Пазова
Гајић /Ђуре/ Симо Будисава

Митрић /Луке/ Никола Тител
Митрић /Луке/ Стеван Обровац

Митрић /Луке/ Лука Тител
Мигрић /Луке/ Војиспав Обровац
Гајић /Митра/ Цвијан Тител
Гајић /уд. Митра/ Анђа Тител

Митрић /Саве/ Мијо Деспотовац
Митрић /Раде/ Мирко Обровац
МигргЉ /Шпире/ Максо Тител
VТопић (Митра)Илија Н. Топола Ј
\zТопић /Крсте/ Миле Перлез

Шумар (Крсте) Миле Перлез
Мичиоци (дио села Марић /Пере/ Миле Каћ /Бачка/
Чуклићи)
Тркуља /Станка/ Миле Обровац
Марић /Пере/ Стево Каћ /Бачка
Тркуља /Сганка/ Ђуро Обровац
Тркул>а /Станка/ Рајко Обровац
Јандрић/Билана' Перлез
Мигар
Јандрић /Билана7 Обровац
Манојло
Јандрић /Илије/ Миле Бачка Паланка
Јандрић /Ристе/ Илија Равно
Јандрић /Ристе/ Лазо Равно
Јандрић Нике Ђуро Равно
Јандрић /Цвијана/ Обровац
Васкрсије
Јандрић /Саве/ Јово Обровац
Јандрић /Максима/
Обровац
Симо
Напомена
Презиме, очево име и HMI е Мјесто усељавања
јМјесто исељавања старјешине исељеничке /колонизације/
породице
Јандрић /Ристе/ Равно
Јандрија
J Јандрић /Деспе/ Тоде Обровац
j Јандрић /Пере/ Митар Обровац
1 Јандрић /Деспе/ Симо Обровац
j Јандрић /Боже/ Стојан Перлез
J Матић /Петра/ Илија Перлез
jc. Грбавица Ракита /Пере/ Миле Перлез
j Марић /Нике/ Симо Црвенка
| Ракита /Станка/ Шпиро j Александрово
J Пиљић /Луке/ Станко Банат. Деспотовац
1 Савић /Лазе/ Лука Перлез
1 Гајић /Шпире/ Савко Обровац
J Ракита /Аћима/ Божо Стара Пазова
j Сурутка /Јове/ Гајо Деспотовац
j Ракита /Симе/ Симеун < Обровац
Малеш /Јове/ Перо
jc. Греда Обровац
J Пурњага /Раде/ Момир < Обровац
Гај ић /Јове/ Шпиро
j S. Лука
Цамјановић /Шпире/
FOBO 1>утог
Цамјановић /Томе /
I ајце
.
JДамјановић /Цвијана/
JЛилан Рутог I
IГвановић /ж.Симе/ ( Јбровац
IГетра
1Лалеш /Благоје/ ( Јбровац

IГикола
(нежевић /Цвијана/
јс.Кнежевићи J Герлез
_
I(нежевић /Иле/ Стеван Г Герлез
I(нежевић /Митра/ , Рутог

(Гтеван
v 1Гошић /Пере/ Павао (Јбровац
(нежевић /ж.Стевана/ < Рутог
Презиме, очево име и име Мјесто усељавања ]Иапомена
породице
Јованка
Каћ
Кнежевић /Цвијана/ Илија
Кнежевић /Стевана/ Перлез
Мирослав
Тешић /Јове/ Остоја Перлез
Кнежевић /Воје/ Душан Обровац
Кнежевић /Ристе/ Нико Равно /Бачка/
Кнежевић /Нике/ Јово Обровац

Кнежевић /Нике/ Сава Перлез
Обровац
Кнезевић /Луке/ Милорад
Тошић /Симе/ Божо Кисач
Тошић /Пере/Лука Обровац

Тошић /Пере/Шпиро Обровац
Тошић /Пере/Станко Обровац
Перлез
Кнежевић /Шпире/ Мирко
с.Липовача Лазукић /Ђуре/ Крстан Перлез
Миловаћ /Миле/ Раде Перлез
Миловац/Гривуго-Бојан Равно
Миловац /Пере/ Ђуро Деспотовац
Џакић /Митра/ Милан Обровац
Вранић /Стевана/ Симо Деспотовац
Вранић /Јове/ Илија Перлез
Вранић /Јове/ Сава Перлез
Лазукић /Тоде/ Цвијан Банат. Деспотовић
Тешић /Миле/ Раде Обровац
с. Љуша Тулић /Симе/ Осто Обровац

Тулић /Тоде/ Цветко Обровац
Радман /Крстана/ Ранко Обровац
Поповић /Томе/ Божо Банат. Деспотовац
Поповић /Марка/ Перо Футог
Поповић /уд.Симе/
Мара Футог
Напомена
Презиме, очево име и им е Мјесто усељавања
Мјесто исељавањастарјешине исељеничке
/колонизације/
породице
Ракига /Цвијана/ Футог
Мипош
Поњевић /Јове/ Обровац
Милош
Ракита /Миле/ Сава Обровац
Зечевић /Иле/ Јово Банат. Деспотовац
Лукић /Пере/ Божо Банат. Деспотовац
с. Натпоље Радош /Миле/ Ђука Обровац
Радош /Јове/ Симо Обровац
Поњевић /Симе/ Мићо Перлез
Јокић /Деспе/ Тривун Обровац
Јокић /Свете/ Симо Обровац
Рздош/жОсгоје^Тривуна Обровац
Тркуља /Цвије/ Станко Обровац
Радош /Миле/ Тоде Обровац
Јокић /Тоде/ Станко Обровац
Поњевић /Пере/ Ђуро Обровац
Поњевић /Пере/ Миле Обровац
Поњевић /Илије/Обровац
<
Поњевић /Пере/ Симо < Обровац
]ГТоњевић /Тоде/ Љубо < Обровац

Гркуља /Симе/ МитарОбровац
i"ајић /Шпире/ ЂуроЗбровац
iГоњевић/Цвије/Петра I Перлез
F‘адош /Миле/ Шпиро I 1ерлез
F*адош /Симе/ Ристо'ајдобра
Радош /Цвије/ Цвијо Г Герлез
Jiзкић/Шпире/Богдан Г 'ајдобра
Ј<зкић /Симе/ Станко С Јбровац
Радош /Павла/ Перо)бровац
Поњевић /Крстана/)бровац
М
ПСоњевић /Митра/Герлез
и
Г
Мјесто Напомена
Презиме, очево име и име
Мјесто исељавања усељавања
старјешине исељеничке
/колонизације/
породице
Јокић /Цвијана/ Ненад Перлез
Јокић /Лазе/ Нико Тител
Дзагичеаић/Пере/Крстан Перлез
с. Подосоје Миличић /Цвијана/ Перлез
Недељко
Лекић /Ђуре/ Љупко Бос. Градишка, с.
Брезник
с. Подовзир Обровац
Јовишевић
/Станка/Лука
Јовишевић /Станка/
Шпиро Обровац
Божић /Симе/ Цвијан Равно

Божић /Цвије/ Павао Старе Шоре
Квргић /Јове/ Јово Обровац
Квргић /Лазе/ Ристо Деспотовац
| Квргић /Тоде/ Ђуро Обровац
Квргић /Станка/ Перлез
Шпиро
Квргић /Симе/ Симо Перлез
Квргић /Стеве/ Симо Нови Футог
Божић /Цвијана/Симо Обровац
Јовишевић /Лазе/ Цвијан
Футог
Обровац
Јовишевић /Павла/
Остоја
Јовишевић /Јове/ Петра Обровац
Обровац
Јовишевић /Јове/
Душан
Обровац
Малиновић /Симе/
Душан
Обровац
Малиновић /Симе/
Недељко
Обровац
Јовишевић /Пере/ Душан
Обровац
Малиновић /Симе/ Душан
Јовишевић /Пере/ Футог
; Мјесто усељавања Напомена
Презиме, очево име и им<
IMjecro исељавања старјешине исељеничке /кодонизаиије/
породиие
1 Душан
Божић /Душана/ Ђуро Обровац
J
Јовишевић /ж.Остоје/Обровац
Стана
Квргић /Митра/ Божо Перлез
Квргић /Тоде/ Иле Деспотовац
c. Попуже Ракита /Ђуре/ Перо Деспотовац
Јандрић /Обрада/ Нико Обровац

Јандрић /Јосе/ Симо Обровац
Јандрић /Илије/ Јово Обровац
Јандрић /Симе/ Цвијо Обровац
Обровац
Гандрић /Максима/ lepo
андрић /Нике/ Јово
Обровац
1Иевар /Јевте/ Стеван ] Банат. Деспотовац
кцаип /Дамјана/ .
Прибељци * Срстан Терлез
ћДихаиловић /Шпире/ .
LИпика ’авно
k1лић /Николе/ Шпиро I Јрчко

шаип /Петра/ Симо
Герлез
[лавшић /Симе/Јеспотовац
C
Ј
п[лавшић /Симе/ Јово / [еспотовац
(еспотовац
плавшић /уд.Јове/ /
J(>ванка
Тодорићи Гиловац /Јосе/ Бранко С )бровац
1ерлез
к1аксимовић /Станка/ Г
cтанко
ешић /Глиге/ Бојан Ј[еспотовац
т
тешић /Цвијана/ Јоја Ј [еспотовац
тодорић/Ђуре/Крстан ЕСабељ
N1едић /Јосе/ Лазо)бровац

Презиме, очево име и име Мјесто усељавања Напомена
породице
Медић /Симе/ Крсто Обровац
с. Ваган Поповић /Јове/ Остоја Црвенкд
Маријанац /Шпире/ Перлез

Јосо
Обровац
Маријанац /Алексе/ Ђуро
с. Водица Поповић /р.Илић/ Стоја Обровац

Обровац
Поповић /Шпире/ Душан

Јандрић /Митра/ Васо Футог
Пред почетак колонизације у Јању је могло бити око 1378 домаћинстава и

око 9000 становника (200, -), од чега су 223 домаћинства, или 16,25%, са 1358
чланова, или 15,08%, колонизована у Војводину и још нека мања мјеста у
Југославији. Та су се домаћинства настанила у 27 мјеста Војводине, а нека и у
околини Бање Луке. Ова је миграција становнилггва извршена плански под
руководством нове народне власти и у њој су претежно учествовале борачке
породице. Она је била добровољна а не присилна, што значи да домаћинства која
нису жељела да у тим миграцијама учествују, нису то морала ни чинити.
Мигранти су се насељавали на имања њемачке националне мањине, тј. оног
њеног дијела који је због причињених злочина над Србима у Другом свјетском
рату морао да нацусти своја имања и побјегне у Њемачку. Колонисти су попунили
празнину која је у Војводини настала, и уједно су поправилн и националну
структуру становништва у том дијелу Југославије у корист нашег - српског
живља. Народна власт је досељеницима додјељивала земљу, кућу и кућни
намјештај. Некима је додјељивана помоћ и у одјећн, јер досељеници и нису имали
шта из родног краја донијети у нови завичај, пошто им је у рату од стране усташа,
домобрана и Нијемаца скоро сва имовина спаљена и опљачкана. Њихова
непокретна имовина - земља у родном крају, остала је на располагању народних
власти. Народне власти су ту земљу предале на коришћење сељачким радним
задругама које су овдје основане почетком педесетих година. Послије укидања
тих задруга у другој половини педесетих година та је земља поново стављена на
располагање народним властима, тј. општинама. Општине додјељују ту земљу
сваке године на обраду оним домаћинствнма која немају довољно властите земље
за обраду. Та су домаћинства дужна да од прихода КОЈСГ убиру са те земље,
општини уступе једну трећину његове вриједности. Та
поријекло из наших југозападних крајева, у којима је сточарство представљало
основне изворе живота и главно занимање. Све је то допринијело да се
становници у овом крају, који живе на планинама и претежно се баве сточарском
привредом, осјећају нешто одважнијим од становника који живе у планинским
подножјима и удолинама, тј. у селима, гдје се можда већа пажња посвећује
земљорадњи него сточарству. Традиција сточарског начина живота у прошпости
морала је, дакле,' оставити дубље трагове у психичким и карактеролошким
особинама Јањана.
Јањска села - Од људских насеља, у предионој цјелини Јањ сусрећу се
искључиво села. Чобанска насеља на планинама зову се “стаје”, док поједине
зграде у пољима, у којима ноћива домаћа стока и гдје се чува пољопривредно
радило, Јањани зову “кошаре”. Према томе, у овом предјелу се до сада није
развило ниједно градско нити варошко насеље, па то спада у његове
специфичности. Стога ће овдје бити ријечи само о сеоским насељима, отуд и
наслов “Јањска села”. У оквиру тога биће говора о старом и новом типу јањске
куће и помоћних зграда, те о неким стаништима која асоцирају на најстарија
људска станишта, а од користи су и данас.
Јањска села су средипгга ратарско-сточарске привреде, док су “стаје”
сточарска насеља, у којима је ратарство другоразредног значаја. И села и стаје су
стална људска станишта, у којима је поред пољопривредне функције веома
изражена и друпггвено-обичајна функција. Наиме, цјелокупни живот који се у
селима и стајама одвија, пропраћен је бројним народним обичајима, нарочито
оним који су везани за одређене дане у години, пољопривредне радове и
свакодневни живот људи (202, -).
Послије Другог свјетског рата отпочео је процес брзог мијењања изгледа
(типа) јањских села, која се, са увођењем електрификације и изградњом водовода
и цеста, све више групишу на мањем простору. Посебно се брзо мијења изглед и
унуграшња структура јањске куће, која је прије рата била искључиво грађена од
дрвета (“брвнара”), са двије просторије (“куће” и собе) и са отвореним огњиштем,
а данас све више поприма изглед варошке куће. У посљедњи час успјели смо да,
прије него што сасвим ишчезне, снимимо и обрадимо и стари тип куће “брвнаре”
са помоћним зградама “брвнарама”, који ће овдје бити презентовани.
Прије него што приступимо приказу јањских села, њиховом географском
положају и ширењу, овдје ћемо дати њихов табеларни преглед, и то онако како то
савремена администрација третира село, дио села и заселак. Наравно, народ тако
не третира појам села, јер је за њега село свака група кућа, без обзира не њену
величину и збијеност, тј. њен тип. Ево тог табеларног прегледа.
Прегледјапскихселаи њихов географски поланау
Табеларни преглад јањских села како их третира савремена

администрациј а3
Број
Врста
Име насеља Домаћин. Становника Примједба
насеља
З1.марта 1953.
Бабићи с 128 858 с - село
Бара 3 11 74 з - заселак
Џаићи 3 16 118
Квргићи 3 17 114
Раскршће 3 32 217
Смајића Страна 3 19 98
Стенковац 3 33 98
Бабин До с 111 774
Бабин До ДС 41 262 дс - дио села
Борје 3 17 134
Црепуље 3 24 156
(Батовићи)
Кичилово Брдо 3 21 162
Превија 3 8 60
Брдо с 40 298
Брдо ДС 25 198
Ђукићи 3 15 100
Ђукићи с 84 602
Ђукићи дс 18 133
Попадићи 3 4 43
Рађени 3 23 155
Растик 3 17 95
Врлет 3 22 176
Горица с 15 117
Г.Чуклић с 78 537
3
Узели смо податке пописа из 1953. године у којем је најдетаљније дат преглед села и заселака у овом
крају.
Врста Број
Име насеља а Примједба
насеља Домаћин. Становник
Д.Чуклић 3 30 205
Г
Г.Чуклиђ дс 28 184
Подкамен 3 11 70
Топићи 3 9 78
Грбавица с 21 135
Греда с 33 197
Греда дс 30 172
Вујановићи 3 3 35
Кнежевићи с 33 197
јЛиповача с 55 422
Лазукићи 3 5 45
Липовача дс 19 170
Подгора 3 31 207
Љуша с 62 418
Љуша дс 58 395
Водовође 3 4 23
Натпоље с 44 310
Јокића До 3 18 142
Ново Село 3 5 30
Поњевића До 3 5 30
]Радошев До 3 11 75
]Подовзир с 51 310
IСвргића Долина 3 27 158
Лалиновићи 3 10 69
EЈујићи 3 14 83
Г[одосоје с 45 327
к‘узмани 3 15 111
N(иличићи 3 17 135
Piашће 3 13 81
пбпуже с 45 318
Jaндрићи 3 25 168
Ti?куље 3 20 150
,П)рибељци с 126 903
Врста ->рој
Име насеља Примједба
насеља - Хомаћин. Становника
Г.Поље 3 28 244
Грабеж 3 233 146
Илића Долина 3 16 135
Кутиња 3 18 127
Љешчар 3 25 154
Марићевина 3 16 97
Тодорићи с 75 592 1
Максимовића 3 13 127
Ново Село 3 30 266
Тодорићи 3 22 130
Учури 3 10 69
Ваган с 60 478
Водица с 74 595
Јасик 3 25 181
Виторога (Ћате) 3 17 150
Водица дс 32 264
Свега с.-19 ДС. 8288

1180
- 8 з. - 46 i
У горњој табели наведена су 73 насељена мјеста у Јању, што практично значи да овдје
постоје 73 села у народном смислу. Међутим, према критеријумима савремене
администрације, сва та насеља груписана су у 19 села. Већа села, с обзиром на морфологију
рељефа, народ често дијели на “горња” и “доња” (нпр. “Горњи Чуклић” и “Доњи Чуклић”), као
што то чини и са облицима рељефа - нпр. “Горње поље” и “Доње пол»е”. Овдје нема подјеле
села на “крајеве” као у неким другим нашим предЈелима (205, -). “Крајем” ови становници
називају дијелове планинског шумовитог обода Јања. То је, дакле, географски појам и
обухвата шири појас рељефа који није захваћен селима.
Имена села нису необична. Она су већином дата по именима појединих родова (206,
-). Од 73 насеља, њих 31 или 42,46% носи такво име. Ево тих насеља: Бабићи, Џакићи,
Квргићи, Смајића Страна, Бабин До, Црепуље, (раније Батовићи), Горњи Ђукићи, Доњи
Ђукићи, Попадићи, Рађени, Топићи, Вујановићи, Кнежевићи, Лазукићи, Јокића До, Поњевића
До, Радошев До, Квргића Долина, Малинковићи, Вујићи, Кузмани, Миличићи,
Јандрићи, Тркуље, Грабеж, Илића Долина, Марићевина, Тодорићи,
Максимовићи, Учури и Ћате (односно Виторога).
Скоро у свим тим селима живе и данас родови по којима се она зову.
Али има и природних имена изведених: - по пластици рељефа (Брдо, Горица,
Врлет, Подкамен, Натпоље, Грбавица), - по вегетацији (Липовача, Борје, Љешћар,
Рашће, Растик и Јасик), - по хидрографији (Водица, Бара), - по осунчаности
рељефа (Подосоје), - по имену планина (Виторога) и по v одводу воде (Водовође).
Постоји и просто име села са предикатом (Ново Село). Једно село носи име по
народном предању (Подовзир - ранији назив Јарчиште). Једно насеље се зове
Раскршће, а име је добијено јер се налази на раскршћу путева. Имена неких
насеља у Јању су помало необична па им је поријекло теже објаснити (Попуже,
Љуша, Чуклић, Кутања, Стенковац). У именима неких насеља највјероватније има
нечега и етничкога. Ово се може односити на сеља Прибељце и Ваган. Наиме, село
Прибељци својим именом подсјећа на насеље Прибељу у гламочком крају, а село
Васан на истоимено насеље у истом крају, као и у Далмацији, одноош Лици, затим
Унцу, дрварском крају и Дробњаку. То су све крајеви из којих је вршено
досељавање појединих родова у предио Јањ. А досељеници редовно носе
собом, како то сликовито вели Цвијић - “као пуж кућу” (207, 13), имена насеља,
рјечица, планина, па чак и имена неких својих истакнутих личности - нпр.
народних јунака (208, -).
Старост јањских села - Веома је тешко са сигурношћу тврдити колико су стара
данашња јањска села, и то једноставно због тога што су у • прошлости објекти у
њима грађени скоро искључиво од дрвета, тако да њихови трагови нису могли бити
сачувани. Али да је овај предио рано насељен и да у њему има трагова људског
живота из најранијих времена, о томе говоре бројни топономи “градина”, трагови
римских цеста, као и атинско писмо уклесано у камену, те налазишта троске по
њивама и пољима ближе ријеци Ваганац. Због велике надморске висине и оштре
климе, као и оскудице у изворској води, овдје вјероватно није пребивао
праисторијски пећински човјек. Трагови му нису пронађени ни у познатој
Ваганској пећини.
Ако је тачна тврдња да западни дио Босне, због недостатка кремена од којег је неолитски
човјек правио оруђе, није био насељен у неолитско доба (209, 28), онда најстарије трагове
насеља у испитиваном предјелу морамо тражити у постнеолитском раздобљу, и то у
раздобљу илирске владавине у нашим земљама. О траговима старих насеља у овом крају
говоре многи топономи, као пгго су: “Кућишта”, “Згон”, “Пландишта”, “Збориште”,
“Корита”, “Конопљиште”, “Ланиште” итд. Многи се топоними односе на облике рељефа,
обрадиве површине, ливаде, пашњаке, шуме, голети и сл. Па и најмањи комад
земљишта у власништву неког сељака најчешће има своје име. Ево само неколико
топонима за поједине дијелове рељефа у овом крају извађених из главне
грунговничке књиге која се чува у архиви бившег јајачког среза у Јајцу. Корита
(ливаде и оранице), Брежине (ливада), Милекића долине (ливаде и оранице),
Малињак (ливада, ораница, шикара), Ливаде (ливада и ораница), Тавани (ораница),
Лијеске (ораница), Болобановине (ливада и ораница), Отрада (ливада, ораница и
шикара), Лазине (ораница), Козила (ливада), Омерова долина (ливада), Паљевина
(ливада), Окотница (ливада, ораница и шума), Омарчићи (пашњак), Мракодолска
страна (шикара), Мракодол (шума), Метла (гробље), Грабеж (пашњак и ораница),
Палеж (пашњак), Мрићевина (пашњак), Ваганац (пашњак, ораница и ливада),
Дубрава (пашњак, шума, ораница), Греда (пашњак), Концин камен (шикара),
Шкољ (пашњак), Опетак (пашњак, шума), Равна долина (шума), Обзир (шума),
Криводе (шума, ораница и пашњак), Превија (пашњак), Лука (пашњак), Бјељавине
(пашњак и ораница), Осредак (шума), Петровап (шума), Раћеновап (пашњак),
Лучевац (пашњак), Опаљена коса (пашњак), Цријемужев до (ливада), Браник
(пашњак), Чучковина (пашњак) Агалук (ливада, шума), Језерина (пашњак), Велика
увала (ливада), Узбрдњача (ораница), Прлина (ораница), Главица (шума, ливада и
ораница), Мрамор (њива), Пољица (ливада, пашњак, ораница и шума), Врановина
(шума, пашњак и шикара), Тук (ораница).
У писаним документима се, од данашњих јањских села, најраније спомиње
село Бабин До. Спомиње га у свом путопису познати путописац из 16. вијека,
Бенедикт Курипешић (210, -). Курипешић је кроз овај предио пропутовао 1530.
године. Десет година касније, име овог села сусрећемо и у турским пописним
дефтерима, у којима се (истина нејасно) спомињу још и Љуша, Стенковап, Чуклић
итд (211, -). У њима се наводе имена и других села овог краја али под именима која
данас овдје не постоје. На основу тих извора не може се видјети како су изгледала
та села и од чега су била грађена, али значај тих извора је у томе што представљају
прве записе о постојању насеља у испитиваном крају у првој половини 16. вијека.
Нема сумње да та насеља датирају из знатно ранијег периода, али је сигурно да она
континуирано овдје постоје од 16. вијека.
Најранија насеља овдје су подизана у ријечним долинама, апи не много
касније она су подигнуга и у планинском ободу, и то на превојима тог обода, као
што су, нпр. Горица - на планинском превоју Кланац, Љуша - на превоју Љушанска
врата и Водица - на превоју Просјек. Узевши у цјелини, данашња јањска насеља
доста су стара. Она су најприје подизана у ријечним долннама, а ондаје њихово
ширење ишло према планинском ободу. Како је број сгановникау тим иасељима
временом растао, она су се просторно ширида, а у ријечннм долинама су се више
збијала. Диобом породичних задруга ницали су издвојени дијелови села - засеоци.
Тако свако веће сепо у испигиваном крају, као шго се из наведене табеле може
видјети, има внше заселака и, тзв. дијелова села.
r
7
1
•* I
л
л
7
7
7
7
ПРОЦЕС “КОЛОНИЗАЦИЈЕ1
Бараћи Аничић (Николе) Тоде.................. , Перлез................... ... 1947

Дакић (Јове) Бошко...................... . Српска Црња ... ...1945
Дакић (Мијата) Стеван ............... . Српска Црња ... ... 1945
Јаковљевић П. Љупко ................. . Српска Црња .... ... 1945
Јаковљевић Момчило .................. . Нови Козарци ... ... 1947
Киза Ш. Јован................................ . Српска Црња .... ,. 1946
Лазић (Стевана) Никола............... . У записнику стоји само
и Бошко........................................... . да су “колонизовани” у
Војводину
Лукић (Јове) Стево........................ . Нови Козарци ... .. 1946
Марковић (Јове) Симо.................. . Српска Црња .... .. 1946
Опарница (Вида) Сава.................. . Нови Козарци ... .. 1946
Поповић (Стевана) Рајко............. . Перлез...................... 1946
Протић (Јове) Иле......................... . Српска Црња .... .. 1946
Протић (Јове) Ипе......................... . Српска Црња .... .. 1946
Протић (Ђуре) Мићо..................... . Нови Козарци ... .. 1946
ПротићМлађен .............................. . Српска Црња .... .. 1945
Протић Ј. Стеван........................... . Српска Црња .... .. 1947
Станић (Остоје) Јово .................... . Тител...................... .. 1946
Смиљанић (Мирка) Анђа ............ . Нови Козарци ... .. 1945
Смиљанић (Мирка) Мара............ . Нови Козарци ... .. 1945
Смиљанић (Мирка) Мира............ . Нови Козарци ... .. 1945
Смиљанић (Мирка) Радојка ... . Нови Козарци ... .. 1945
Смиљанић (Мирка) Стракило . Нови Козарци ... .. 1945
Шпирић С. Анђа ........................... . Топола, Бос.
Градишка................ .. 1946
Шпирић Л. Здравко...................... . Српска Црња .... .. 1946
Томић М. Лука .............................. . Нови Козарци ... .. 1946
Томић (Максима) Славко............ . Српска Црња .... .. 1946
Васић (Јове) Ђуро ......................... . Нови Козарци ... .. 1945
Зељковић (Петра) Ђуро
и други сувласници....................... ,. Перлез................ ,. 1946
Зељковић М. Лазар ...................... .. Нови Козарци ... ... 1945
Зељковић Стана ........................... .. Српска Црња .... ... 1946
Зељковић И. Тоде.......................... .. Топола, Бос.
Градишка................ ... 1947
Бара Ступара Ступар Раде................................... .. Футог ................... ... 1945
Бјелајце -
Копљевићи Галић (Павла) Илија................... .. СрпскаЦрња .... ... 1945
Комленић (Николе) Симо .......... .. СрпскаЦрња .... ... 1946
Црнчевић М. Лазо........................Перлез
Ћулум (Николе) Јово и Стана
Брдо Ђукановић (Илије) Јово .........
Јовандића Јовандић (Илије) Никола ....... . Перлез.................... 1946
Јовандић Ј. Стеван ................ . Перлез .................. . 1946
Ступар Ј. Раде........................... ,. СрпскаЦрња........ . 1945
Богојевић М. Божо................... .. СрпскаЦрња........ ,. 1945
Богојевић (Јове) Иле.. Перлез................ .. 1945
..................................................... .. СрпскаЦрња....... .. 1945
Перлез .. СрпскаЦрња....... ... 1945
Герзово Богојевић Мирко... СрпскаЦрња .... ... 1946
..................................................... ... Перлез............... ... 1946
Топола, ... Топола,
Бос. Градишка . .... 1947
... СрпскаЦрња ... .... 1946
Крстановић (рођ. Чебаџић) Ново Село,
Олга............................................ ... Д. Вакуф .......... .... 1946
Радуловић (Јове) Чедо............. ... Нови Козарци .. .... 1947
Радуловић Славко.... Тител................ .... 1946
..................................................... .... Перлез.............. .... 1946
Тител . .... Српска Црња .. .... 1946
Савичић (Даке) Милан .... Српска Црња .. .... 1946
................................................... .... Тител................ .... 1946
Горња Пецка Перлез .... Перлез.............. .... 1946
Савичић Ђ. Стеван.... Српска Црња .. .... 1945
..................................................... .... Српска Црња .. .... 1945
Српска .... Српска Црња „ .... 1945
Топић (Боже) Јања.... Српска Црња .. .... 1947
..................................................... ....Српска Црња . .... 1945
Српска ....Српска ЦРња .. .... 1945
Топић (Нике) Јован
.....................................................Тител .
Антонић (Јована) Ђуро...........Перлез
Кресић Ј. Војин ...............................I. Азарић И. Перо
Палалић И. Тоде................................. Српска
Стоичић Ђ. Млађен ........................... Бабић Чедо
Тодоровић Ђ. Илија........................... Српска
Убипарип Ј. Божо .............................. Грабеж Радослав
Врбљанац С. Лазо.............................. Српска
Ждрња Илија......................................
Иветић П. Јован
Ждрња С. Стојан................................
Српска
Горњи Граци Томић Пантелија.......................................
Томић (Лазе) Спасоје......................... Јовишевић О. Јово
Српскг
Кокеза Ц. Михајло....................Српскг
Кокеза П. Петар .......................Банат. Деспотовац 1945
Кокеза М. Васо..........................Топола Бос.
Градишка........... 1946
Банат. Деспотовац 1945
Српска Црња..... 1945
Српска Црња______ 1945
Српска Црња ...... 1945
Српска Црња___ 1947
Банат. Деспотовац 1947
Српска Црња ...... 1945
Топола, Бос.
Градишка........... 1947
Томић Станица........................... ...... Зрењанин 1945
Густовара
Караћ Ј. Милан........................... .....Бачко Ново Село,
Опаци..................... . 1946
Лекић С. Јово .............................. .....Лазарево
Зрењанин .............. . 1946
Пејић П. Марко .......................... .....Перлез.........................1946
...................................
Перкат Т. Илија.....Перлез.........................1946
Рољић Тоде.................................... .... Перлез........................ 1946
..........................................................
Сладојевић М. Никола................ .... Српска Црња ........... 1945
Сладојевић Ј. Симо...................... .... Српска Црња............ 1945
Вујасии И. Милица ..................... .... Српска Црња............ 1945
Дабрац
Деспотовић Сава (м)..................... .... У записнику стоји само да је
1945. “колонизован’ у
Војводину као борац!
Видовић (рођ. Деспотовић)
Анђелија .......................................... ... Бочар (Банат)........... 1945
Вученовић (Јове) Гојко и
Душан ............................................... ... Нови Козарци............ 1945
Вученовић (удова Бошкић)
Милица ............................................
... Српска Црња............ 1945
Доња Пецка
Карић Љубомир............................... ... Српска Црња............ 1945
Карић С. Војин................................
... Нови Козарци............ 1945
Марић Ј. Чедомир .......................... ... Српска Црња ........... 1945
Марић Мирко .................................... Српска Црња ........... 1945
Стојичић (Милана) Јован ............. ... Нови Козарци............ 1945
Стојичић (Вида) Јован................... ... Нови Козарци............ 1945
Стојичић (Митра) Лука ................ ... Банат. Деспотовац 1945
Стојичић (Ристе) Стојан................. ... Банат. Деспотовац 1945
Доњи Граци (Крстана) Вид.....................
Будиша ... Мартиновац, Бос.
Градишка.................. 1947
Каурин Стево и Паво ...................... ... “колонизовани у
Војводину ................ 1945
- мјесто усељења?
Вујиновић Иле и Симо ................... ... “колонизовани у
Војводину................. 1945
- мјесто усељења?
Вучковић (Тривуна) Јандро ... ... Бачко Ново Село,
Оџаци.............'.......... 1947
Драгнић
Калкан (Лазе) Мирко....................... .. Српска Црња............ 1945
Калкан (Јована) Остоја................... ... Српска Црња ........... 1945
Калкан (Митра) Остоја................... ... Банатско Ново Село
1946
Лајдан Гогић (Пере) Паво............................ .. Српска Црња........... 1945
Шобоз Лука ...................................... .. Српска Црња........... 1945
Ледна Анђелић М. Остоја........................... .. Перлез........................ 1946
Антонић (Илије) Јово ...................... .. Српска Црња............ 1945
Азар Васкрсије .................................. .. Нови Козарци........... 1946
Бабић Бошко...................................... .. Тител.......................... 1948
Бабић (Станка) Ђурађ..................... .. Жабаљ........................ 1946
Бабић (Јове) Милан.......................... .. Карајзовци, Бос.
Градишка..................... 1947
Блажић Ратко..................................... .. Нови Козарци........... 1946
Божић (Луке) Ђорђе......................... .. Тител.......................... 1946
/ Ђелиђ (Тоде) Бранко ........................ .. Жабаљ........................ 1947
Ћирковић Перо ................................. .. Српска Црња............ 1945
Ђаковић Сава .................................... ,. Тител.......................... 1947
Дринић Михајло ............................... .. Српска Црња............ 1945
Гаврић С. Ђука.................................. .. Српска Црња............ 1945
Гаврић (Стевана) Ђуро..................... .. Српска Црња ........... 1947
Гаврић Симо....................................... .. Српска Црња ........... 1945
Гаврић Станко.................................... Српска Црња ........... 1947
Глогињић Симе Остоја..................... ,. Српска Црња............ 1945
Глушац Милана Чедо ....................... ,. Перлез........................ 1945
Глушац Ика ........................................ ,. Српска Црња............ 1945
Јавор Слободан .................................. ,. Српска Црња............ 1945
Клепић Никола................................... . Жабаљ........................ 1946
Којадиновић (Станка) Душан . Српска Црња ........... 1945
Ковачевић Иле ................................... . Српска Црња............ 1945
Ковачевић Милан.............................. . Српска Црња ........... 1945
Лисипа Богдан.................................... . Српска Црња............ 1947
Лисица (Глише) Глишо .................... . Банат. Ново Село 1945
Лисица И. Јово ................................... . Жабаљ......................... 1946
Лисица С: Остоја................................ . Банатски
Деспотовац.................. 1945
Лисица Симо....................................... . Српска Црња............ 1945
Лисица Србобран............................... . Српска Црња............ 1947
Лукановић (Миле) Мирко................ . “колонизован” у
Војводину мјесто
усељења?
Лукић (Иле) Јованка- -Смиљана....
. Перлез......................... 1945
Манојлррцћ ГАлексе) Перо............. . Српска Црња............ 1945
Марчета Вељко................................... . Банат. Ново Село 1947
Михајловић (Јована) Паво............... . Жабаљ......................... 1946
Милекић Дева.......................... ......Српска Црња........... 1945
s Микулић (Савана) Паво......... .....Црвенка.................... 1947
Николчић Т. Милан................. .....Нови Козарци.......... 1946
Павловић Душан...................... .....Жабаљ.....................,. 1947
I Пекез Ђука......................................Српска Црња........... 1945
Пекез С. Ђурађ...............................Нови Козарци........... 1945
1
Пена И. Илија................................Жабаљ........................ 1946
1 Писарић 0. Симо........................ .....Банат.Деспотовац 1945
Обрадовић (Луке) Ђуро............ .... Српска Црња .......... 1945
1 Радић (Васе) Миле...................... .... Жабаљ....................... 1946
Родић(Остоје) Стеван................ .... Банатско Ново Село,
1 Вршац....................... 1947
I Самарџија (Томе) Душан.......... .... Жабаљ....................... 1947
Савановић М. Ђурађ.................. .... Српска Црња........... 1945
Савић Ђ Милан... Перлез....................... 1946
..........................................................
Савић (Ђуре) Мирко................... ... Жабаљ....................... 1946
Савић (Тодора) Урош.................. ... Перлез........................ 1945
Станишић Петар.......................... ... Нови Козарци.......... 1946
Стојичић Миле.............................. ... Српска Црња........... 1945
Стојичић(Васе) Никола............... ... Перлез........................ 1946
Стојичић (Васе) Тривун.............. ... Тител......................... 1946
Шпирић Симо................................ ... Српска Црња........... 1945
Тегелтија (Симе) Богдан............. ... Тител......................... 1946
Зељковић (Михајла) Митар.... ... “колонизован” у
Војводину - мјесто
усељења?
Оћуне Арсенић П. Мирко.......................... .. Српска Црња........... 1947
Радић (Николе) Душан.................. .. Нови Козарци........... 1945
ОраховљаниБојанић Јовица............................... .. -“колонозован” у
Војводину................ 1946
мјесто усељења?
Милојевић Лука.............................. .. -“колонизован” у
Војводину................. 1946
Милојевић Никола.......................... .. -“колонизован” у
Војводину................. 1946
Подбрдо Стипановић (Јована) Ђорђе... .. Мартиновац, Бос.
Градишка..................... 1946
Стипановић (Станка) Ђорђе... .. Маховљани код
Бањалуке...................... 1946
Подгорија Бубњевић(Максима) Богдан... .. Српска Црња............ 1945
Бубњевић (Илије) Јово............................Српска Црња................ 1945
Дакић (Николе) Владо.............................Српска Црња................ 1945
Дошлов П. Јово........................................Српска Црња................ 1945
Дошлов (Николе) Максим......................Српска Црња................ 1945
Јовановић Остоја......................................Чуруг. код Жабља 1945
Јовић (Јове) Станко..................................Српска Црња.................... 1945
Кнежевић (Митра) Сава (м)....................Српска Црња.................... 1945
Малешевић (Илије) Симо.......................Српска Црња.................... 1945
Николчић (Иле) Миле.............................Српска Црња.................... 1945
Нишкановић (Петра) Божо.....................Српска Црња................ 1945
/АНишкановић (Блаже) Јово...........................Српска Црња................ 1945
IНишкановић (Тоде) Ристо...........................Српска Црња................ 1945
* ^Нишкановић (Јована) Тоде......Српска Црња................ 1945
Поповић (Даке) Јован..............................Српска Црња.................... 1947
Тегелтија (Јоје) Јакоторина.....................Српска Црња___________ 1945
Тегелтија (Стевана) Љубомир . Српска Црња.................................. 1945
Тегелтија (Јоје) Миле и Гојко.. Српска Црња................................... 1945
Тегелтија М. Стана..................................Српска Црња ............... 1946
Тодић (Тодора) Јоја..................................Српска Црња................ 1945
Тодић (Тодора) Остоја.............................Банат.Деспотовац 1945
Васић (Миле) Илија.................................Српска Црња................ 1945
Васић (Станка) Јања................................Српска Црња................ 1945
Васић (Симе) Никола..............................Српска Црња................ 1945
Г Зељковић (Петра) Бранко......................Српска Црња................ 1946
ј Зељковић (Даке) Ђуро............................Српска Црња................ 1945
' Зељковић (Ипије) Јово.............................Српска Црња................ 1945
јЗељковић (Тоде) Никола .*....................Тител............................. 1946
Зељковић (Стевана) Паво........................Српска Црња................ 1945
(Зељковић (Јове) Владо...........................Српска Црња................ 1945
Зељковић (Остоје) Војин........................Српска Црња................ 1945
Ждрња (Пере) Јовица..............................Српска Црња................ 1945
Ждрња (Ипе) Миља.................................Српска Црња................ 1945
Ждрња (Јове) Саван.................................Српска Црња................ 1945
Ждрња (Стевана) Стојан.........................Српска Црња................ 1945
Ждрња (Павла) Đaco...............................Српска Црња................ 1945
Ждрња (Симе) Војин...............................Тител............................. 1946
Подоругла Толомир Грозда (удова Ђуранова) са
синовима
Јованом, Душаном и Савом....................Земун............................. 1945
Подрашница Андрић (Јове) Симо...........................................Мартиновац, Бос.
Градишка (Србац) 1947
Бјелајац Јока и Сава ................................Српска Црња................ 1945
Даниловић (Милана) Триво. .... Српска Црња.................. 1945
Ђуза Илија.................................... .... Мартиновац, Бос.
Ђуза (Миле) Сава............................. Мартиновац, Бос.
Ђуза (Боже) Сава... Мартиновац, Бос.
........................................................... Градишка (Србац) 1946
Ђуза (Боже) Станко...................... ... Српска Црња........... 1945
Јаковић (Стојана) Бранко........... ... Жабар, Градачац
(Босна)....................... 1945
Јанковић (Митра) Стојан............. ... Нови Козарци.......... 1945
Кежић С. Иле................................... ... Нови Козарци.......... 1945
................................................................
Кежић (Миће) Стево........................ Бачко Ново Село. 1945
Малиџа Данило.. Перлез........................ 1946
Манојловић Јованка.. Српска Црња........... 1945
.................................................................
Манојловић (Пере) Вељко.. Српска Црња........... 1945
.................................................................
Пекез Анђа.. Лазарево, Зрењанин
.................................................................
................................................................. 1945
Пекез С. Миле.................................. .. Банат. Деспотовац 1945
Пекез Стојан..................................... .. Мартиновац, Бос.
Пекез Триво....................................... .. Мартиновац, Бос.
Радмило (Тоде) Мирко..................... ,. Српска Црња........... 1945
Стипановић Бранко.......................... . Српска Црња............ 1945
Стипановић (Јована) Ђорђо.... . Мартиновац, Бос.
Стипановић С. Ђорђе....................... . Маховљани,
Бањалуука.................. 1946
Шипрага Петар.................................. . Перлез........................ 1946
Танасић Ђурађ................................... . Тител.......................... 1946
Томић Пантелија............................... . Српска Црња............ 1945
Томић -Тошић Станица.................... . Лазарево, Зрењанин
1946
Туторић Млађен................................. . Српска Црња............ 1945
Туторић Симо..................................... . Српска Црња............ 1945
Сурјан Бијелић (Блаже) Мирко................... . Жабаљ........................ 1947
Богојевић (Николе) Ђурађ............... . Српска Црња............ 1945
Богојевић (Мирка) Ђурађ................ . Српска Црња............ 1945
Богојевић (Николе) Милан.............. . Српска Црња............ 1946
Богојевић (Николе) Станко .... . Српска Црња............ 1945
Грмаш (Павла) Стево........................ . Српска Црња............ 1946
Крупљанин (Илије) Јања ............. . Бачко Ново Село 1946
Крупљанин (Илије) Панто............ . Српска Црња.......... 1946
Пенић (Петра) Ђурађ...................... . Банат. Деспотовац 1945
Пенић (Јове) Лујо............................. . Банат. Деспотовац 1945
Пенић (Дамјана) Миленко............. . Банат. Деспотовац 1945
Пенић (Михајла) Паво.................... . Банат. Деспотовац 1945
Пенић (Николе) Стојан................... . Банат. Деспотовац 1945
Пенић (Јове) Стојан ........................ . Банат. Деспотовац 1945
Пенић (Душана) Војин ................... . Банат. Деспотовав [1945
Гријебово Алексић Н. Лазо................................ . Бачко Ново Село 1946
Гачић П. Марко................................ .. Лазарево .................. 1947
Гатарић М. Милан .......................... ,. Навково,
СрпскаЦрња .......... 1947
Милић Милан и Јован ..................... Нови Козарци.......... 1945
Пролић Ј. Јово.................................. .. Нови Козарци.......... 1946
Сладојевић Крстан.......................... .. Лазарево................... 1947
Тица Т. Ђуро..................................... .. Тител......................... 1946
Тица М. Перо.................................... .. Нови Козарци.......... 1946
Грново Богојевић (Пане) Бранко.............. .. Српска Црња........... 1946
Дошлов (Пере) Илија...................... .. Топола, Бос.
Ерак (Иле) Симо................................. Тител.......................... 1946
Гвозденац (Пере) Никола.................. Тител......................... . 1946
Ковачевић Перо................................ .. Сремска Каменица 1946
Милетић Ј. Лука................................. Топола (с. Ножићно)
Бос. Градишка... . 1947
Пјевалица (Илије) Перо.................... Српска Црња........... . 1945
Радмило С. Перо.. Топола,
............................................................... Бос. Градишка... . 1947
Стојичић (Милана) Урош
(са 12 чланова).. Српска Црња........... . 1945
...............................................................
Вукоман (Јове) Илија и Лука. .. Сремска Каменица 1946
Ждрња (Гавре) Перо .. Топола Бос.
............................................................... Градишка............... .. 1947
кбовића Брдо Димитрић Ј. Милан................................. Српска Црња .... .. 1947
Димитрић Л. Саван... Српска Црња .... .. 1947
Димитрић П. Тоде... Српска Црња .... .. 1945
...............................................................
Димитрић О. Васо............................ ... Српска Црња .... .. 1945
...............................................................
Јованчевић С. Војин
............................................................... ... Нови Козарци ... .. 1945
Каурин Саван
............................................................... ... Српска Црња .... .. 1947
Николетић С. Цвијета..................... ... Српска Црња .... .. 1947
...............................................................
Николетић Т. Остоје........................ ... Српска Црња .... .. 1945
Пејић Н. Душан....................... .........Српска Црња ..........
1945
Пејић И. Коста ........................ ..........Српска Црња .............
1945
Пејић Никола............................ .........Српска Црња ..........
1945
Пејић (Јове) Перо................. ........Српска Црња .......... 1945
Тодоровић И. Ђорђе ............ ........Српска Црња .......... 1945
Убовић (Пере) Ђуро............. ........Банат. Деспотовац 1945
Убовић Ј. Перо .............................Банат. Деспотовап [ 1945
Врбљанин Т. Млађен....................Српска Црња ........... 1945
Шеховци Арежина М. Бошко............... ........ Бачко Ново Село 1947
Арежина Б. Лазар.................. ........Бачко Ново Село 1947
АрежинаПеро ........................ .......Нови Козарци........... 1947
Арежина (Вида) Тоде ............ .......Нови Козарци........... 1947
Бјекић П. Мирко .................... .......Перлез....................... 1946
Бошкић Милан ....................... .....,. Српска Црња........... 1945
Бошкић С. Станко................... .......Бачко Ново Село 1947
Бошкић (Нике) Тоде............... .......Српска Црња ........... 1945
Еремија Р. Лазар ..................... .......Српска Црња ........... 1945
Јарић Ј. Вид............................. .......Банат. Ново Село 1947
Лекић (Пере) Милан............... .......Нови Козарци........... 1947
Лекић М. Паво......................... .......Нови Козарци........... 1947
Лукач (Пере) Душан ............... ......Бачко Ново Село. 1947
Лукач С. Јово............................ ......Нови Козарци........... 1947
Лукач М. Остоја........................ ......Нови Козарци........... 1947
Милановић С. Крстан.............. ......Перлез....................... 1946
Павловић Ј. Лако....................... ......Српска Црња............. 1946
Перић Јово................................. ......Нови Козарци........... 1946
Сладојевић И. Марко................ ......Перлез........................ 1946
Срдија (Лазара) Бранко ........... ......Нови Козарци............ 1946
Табеларни преглед “колонизованих” породица из мркоњићградског краја у
Војводину 1945-1948. године, недвосмислено говори да је у тој колонизацији узео учешћа
искључиво српски живаљ. Значи ли то да су и у НОР-у, у прве три године рата: 1941, 1942, и
1943. узели учешћа само Срби, или углавном Срби (јер су, као што је већ истакнуто, право
првенства на пресељавање у Војводину управо имале породице тих учесника рата?).
Дужност је историчара да непристрасно дају одговор на ово питање.
Што се пак, тиче испитиваног краја, документа која су нам била на располагању 17
убједљиво говоре да су из свих оних насеља у којима је било
17 Архива општине Мркоњић Град: Записници о колонизацији породица у Војводину, као и породица
које су 1941. године напустиле овај крај и побјегле на територију НДХ.
муслимана и Хрвата, одмах по избијању народног устанка, муслиманске и хрватске
породице напустиле та насеља и побјегле на територију новоформиране усташке
творевине - Независне Државе Хрватске. То говори да су народни устанак против
усташког терора над Србима у овим крајевима и шире, 1941. године дигли Срби.
Према записницима који се чувају у опоггинској архиви Мркоњић Града,
сљедећа хрватска и муслиманска домаћинства су 1941. године напустила сва
устаничка села у овом крају и побјегла на територију усташке хрватске државе.
Навешћемо имена старјешина тих домаћинстава по селима у којима су она била
насељена, и мјеста у која су побјегла. Ево табеларног прегледа имена тих
старјешина:
Мјесто исељења Презиме, очево име и име Мјесто и година усељења старјешине
исељеничког домаћинства
Бјелајце Бртан (Стипе) Иван.....................Нова Капела, сре
Нова Градишка.3
.. 1941Црноје Петар
......................................................................................
Чађевица, срезБијељина..............................................
1941Ћосић Мијо
......................................................................................
Њуштер, Винковци1941Чавлина Илија...................Емовци,
Сл.Пожега......................................................................
1941Газић Стипо
......................................................................................
Љупина,Н.1 Градишка.................................................
1941Ловрић (Анте) Иво
......................................................................................
Њуштар, Винковцн1941Љубичић Мијат
......................................................................................
Љупина, Н.Градишка...................................................
1941Радић (Панте) Илија
......................................................................................
Дабрац Љупина, Н.Градишка...................................................
1941Вулић (Стипе) Љубица
......................................................................................
Љупина, Н.Градишка...................................................
1941Мрђан Стипе.......................................................Послнје
рата издржаваоказну у затвору у Зеннци(без других
података)Диздаревић (Шећера)Дервиша.................Бања
Лука
......................................................................................
1941Диздаревић Феко................................................Бања
Лука
......................................................................................
1941Диздаревић Ибрахим.........................................Бања
Лука
......................................................................................
1941Диздаревић(Деде) Латифа.................................Бања
Лука
......................................................................................
1941Диздаревић (Шећера) Неџиб....Бања Лука
......................................................................................
1941Диздаревић (Шећера) Решад....Бања Лука.......1941
Диздаревиђ (Мује) Шериф.. .....Бања Лука.............. ... 1941
Мајдан Билогривић (Стипе) Иво............ ....са породицом
напустио село...... 1941
Грдић (Тоде) Луца............................са породицом
напустила село.. ... 1941
Ковчелија (Пере) Анто....са породицом
........................................................ напустио село.... .. 1941
Ковачевић (Мате) Мате............... ....са породицом
напустио село.... .. 1941
Марић (Мате) Мато....................... ,.tca породицом
напустио село.... .. 1941
Патовић (Иве) Лојза...................... ...са породицом
напустила село.. .. 1941
Педљо (Марка) Фрањо.....................са породицом
напустио село...., .. 1941
Штркаљ (Илије) Ана........................са породицом
напустила село... , 1941
Мркоњић Град Цветиновић Цветко............................ ..Бања Лука................ .. 1941
Котромановић Дане........................ ..Загреб....................... .. 1941
Ловрић Илија................................... ..непознато................. .. 1941
Медић (Заима) Џемила................... ..Сарајево.................... .. 1941
Стипанчић Даринко........................ ..Бања Лука................. .. 1941
Стипанчић Звонко........................... ..Загреб........................ , 1941
Ораховљани Ћарић Иво........................................ .. непознато................. . 1941
Дреновић Станка18........................... .. непознато................. 7
Филиповић Ахма............................. .. непознато................. . 1941
Филиповић Бисера......................... .. непознато................. . 1941
Хаџић Мехмед................................. .. непознато................. . 1941
Капиџић Бећо................................... .. непознато................. . 1941
Капиџић Џафо................................. .. непознато................. . 1941
Муратагић (Дервиша) Аго
и Дервиша........................................ .. непознато....)............ . 1941
Муратагић Ћизма............................. .. непознато................. . 1941
Муратагић Фатима........................... .. непознато................. . 1941
Муратагић (Шерифа) Јасим..... .. непознато................. . 1941
Муратагић (Омера) Менеуша .. непознато................. . 1941
Муратагић Мевлуда........................ .. непознато................. . 1941
18
Не знамо зашто и кад је ова жена, са породицом или без породице - једина Српкиња међу хрватским и
муслиманским породицама - напустила своје село и преселила се у непознато мјесто! Ако се ради о породици
којој је неко био у четницима, онда је она могла напустити своје село 1942. године, кад је дошло до подјеле
устаничке војске на четнике и партизане у Босанској Крајини.
Муратагић (Але) Омер.....................
Муратагић Миралем.........................
Муратагић Мунира...........................
Муратагић Мустафа.........................
непознато...........
непознато..........
• 1941
10d.1 -4
у
непознато.......... • 1941
4
Муратагић Рајфо...............................
Муратагић (Хусе) Расим.................. непознато............... . 1941
Муратагић (Хамдије) Рифа.............. нецознато............... .. 1941
Муратагић (Јусуфа) Сенија.............. непознато............... .. 1941
Смајонепознато...............
4
Муратагић .. 1941
.............................................................
i.. непознато............... .. 1941
Муратагић Заим................................ непознато............... .. 1941
Пехаџић Амира................................. непознато...............
'4
.. 1941
Пехаџић Авдо.................................... непознато............... .. 1941
Пехаџић Шериф................................ непознато............... .. 1941
Стипић Иво........................................ непознато...............
Талић Дедо........................................ непознато...............
Талић Еро.......................................... непознато...............
.. 1941
.. 1941
.. 1941
4
Талић Ибро........................................ непознато...............
3
.. 1941
Талић Омер........................................
непознато............... .. 1941
Жерић Хасо........................................
Агеновић Даубек................................ непознато............... .. 1941
3
Диздаревић М. Дресад...... непознато............... .. 1941
Подбрдо непознато............... ... 1941
Капетановић Ниам............
Сурјан-Бочац Османовић Ћулибек ......... непознато............... ..1941
БањаЛука............... ... 1941
3
Ћук (Сулејмана) Бајо........
Ћук (Алина) Феко............. БањаЛука............... ... 1941
Трново Ћук (Ахмета) Хакија........ Сарајево................. ... 1941
Ј
Ћук (Хасана) Кадрија....... Мрко&ићГрад .. ... 1941
Ћук (Османа) Латиф......... МркоњићГрад .. ... 1941
Ћук (Мухамеда) Зухдија... МркоњићГрад .. ~ 1941
Јајце...................... ... 1941
Ћук (Алина) Шемсо..........
Ћук (Шаћира) Шериф ......
Шипово
(с. Вражић)............. ... 1941
3
Јајце........................ ... 1941
Ћук (Хасана) Мехмед.......
Ћук (Осме) Мујо ..............
Мешић (Ибре) Сулејман...
Шипово
(с. Вражић)......... ... 1941 Ј
МркоњићГрад . ... 1941
Ј
Сарачевић Лутво...............
Биланџија Иво................... Шипово................ ... 1941
Чавлина (Стипе) Анто .............. МркоњићГрад . ... 1941
Јајце....................... ... 1941
Шеховци Дујић (Ипије) Никола....................... МркоњићГрад •
Љубичић Јуре, Јозо, Руна и Ст. Суботица,
... 1941
j
1
Новска................... 1941
Бања Лука ......... 1941
Марица................................... .....Виљево
Д. Михољац ........ 1941
Љубичић (Анте) Никола........ .....Лужани................ .... 1941
Сарић (Јуре) Мијо.................. ....БањаЛука............ .... 1941
Горња табела јасно показује зашто муслимански и хрватски живаљ, бар пгго
се тиче испитиваног краја, није узео учешћа у колонизацији становништва у
Војводину послије Другог светског рата. Сав тај живаљ који је овдје био настањен -
укупно 85 породица - чим је букнуо народни устанак у Босанској Крајини 1941.
године, напустио је устаничка села и прешао на територију усташке државе Хрватске.
Упадљиво је да су се све муслиманске породице из овог краја у том рату, скупа са
хрватским породицама, преселиле на територију НДХ, и тако се отворено
супротставиле Србима. Муслимани су то исто учинили и након пола вијека, кад је
дошло до грађанско-вјерског рата у Босни и Херцеговини.
Потпунија објашњења о емиграцији искључиво српског живља у Војводину
1946-1948. године из мркоњићградског краја нису потребна. Ово се може односити и
на остале крајеве Босне и Херцеговине који су узели учешћа у тој колонизацији.
Већ смо видјели да је становништво, у наведеном периодуЈ колонизовано у
Војводину плански, под руководством ондашње власти; Колонизација је била масовна
и лако ју је било административно регистровати, највише зато што је извршена у
веома кратком временском раздобљу, у свега три године. Тачно су била одређена
мјеста у која ће се досељеници настанити и земља коју ће они обрађивати. Дакле, под
контролом власти одвијао се цијели процес миграције становништвз, почевши од
мјеста емигрирања, преко транспорта до мјеста емигрирања, па све до смјештаја
појединих породица у куће које су им додјељиване у новом завичају. У записницима о
колонизацији тачно је регистровано свако село из којег емигрантска породица потиче
и село и година у које и кад је она емигрирала. Намјерно кажем “село”, јер је према
професионалној структурц миграната ово премјепггање становнипггва из брдско-
планинских, пасивних крајева у плодне равничарске крајеве Југославије имало
искључиво рустикално обиљежје емиграције18. Из чињенице да је међу
емигрантима био знатан број старијих особа, а посебно жена и дјеце, лако је
закључити да су ову емиграцију искључиво сачињавале читаве породице, односно -
индивидулана газдинства.
Ш.
18 Никола Гаћеша, Прилог проучавању емиграционих проблема у Војводини између два свјетска рата, Исељеништво
народа и народности Југославије и његове узајамне везе с домовином, Зборник, Загреб, 1978, стр. 171, нагласио је да
су на цијелом простору тадашње Југославије емиграције углавном имале рустикално обиљежје.
Овдје ћемо дати табеларни преглед села испитиваног краја из којих је породица
емигрирапа и села у Војводини и неким другим крајевима претходне Југославије у која су те
породице имигриране, и то редослиједом према броју исељених и усељених породица или
домаћинстава.
Ево тог табеларног прегледа:
Табеларни преглед села мркоњићградског краја према броју емигрираних породица у

Војводину (1945-1948)
Према наведеној табели, из мркоњићградског краја од 1945. до 1948. године,
исељено 301 домаћинство. Скоро свако село дало je по неку исељеничку породицу. Већа и
1
Ред. бр.Назив мјеста исељењаБрој домаћинстава1.Медна582.Подгорија37 3.Бараћи30
17
ј
......................... 4.Подрашница275.Шеховци206.Горња Пецка □ 7.Убовића
11
Брдо168Сурјањ159. iГерзово1210'Трново 111.Доња
4
Пецка812.Густовара813.Тријебово814.Брдо Јовандића815.Дабрац 1 1 16.Доњи Граци4
d
117.Драгнићз... Г 18.Горњи Граци—————————1 ' 11
........................."П
319.Ораховљани320.Бјелајце-Копљевићиз21.Мајдан22.Подбрдо223.Ођуне224.Бара
~
Ступара Z
JУкупно:301
брдовитија села, која оскудиЈевају У квалитетнијем земљишту и изворској води, дала су
већи број исељеннх породица, а та села доживјела су и највећа разарања од стране усташа
у Другом свјетском рату. То уједно говори да су посљеднце Другог свЈетског
357
рата директно порузроковале исељавање великог броја породица из овог краја у
највећу житницу претходне Југославије - Војводину. Ако се узме да је просјечан
број. чељади сваког исељеног домаћинства износио 6 члаиова , онда је у
наведеном раздобљу из овог краја колонизовано у Војводину 1806 становника, или
2,29% укупне насељеничке популације из Босне и Херцеговине у Војводини 21.
Табеларни преглед војвођанских и неких других села према броју

емигрираних породица из мркоњићградског краја у њих 1945-1948.
Ред. бр. Назив мјеста и насеља Број домаћинства

1. Српска Црња (Банат) 139
2. Нови Козарци (Мастрог), Банат 38
3. Перлез 23
4. Банатски Деспотовац 18
5. Тител 14
6. Жабаљ 11
7. Бачко Ново Село, Оџаци 9
8. Топола, Бос. Градишка 9
9. Мартиовац, Бос. Градишка 8
10. Банатско Ново Село 6,
11. Лазарево, Банат 5
12. Сремска Каменица 2
13. Маховљани, код Бањалуке 2
14. Футог 1
15. Ново Село. код Доњег Вакуфа 1
16. Земун 1
17. Зрењанин 1
18. Карајзовци Нова Градишка 1
19. Црвенка 1
20. Чуруг 1
г
21. Жабар, Градачац (Босна) 1
22. Бачар, Банат 1
23. Породице колонизоване у Војводину 8
Укупно: 301
20
В.Стипетић, Лграрна реформа и колонизација у ФНРЈ године 1945-1948, ЈАЗУ, Рад.књ. 300, Одјељење за
филозофију и друштвене науке, кн>. S, Загреб, 1954, стр. 444.
21
Никола Гаћеша (Исељавање из Босне и Херцеговине у Војводину..., цит. рад. ср. 402) навео је да је из те
бивше југословенске републнке од 1945. до 1948. године колонизовано у Војводину 13096 породииа са укупно
78576 лица, што износи 34,82% укупне насељеничке популације у Војводини (225696 лииа).
♦
Да је становништво из брдско-планинских области, јужно од Саве и
Дунава, послије Другог свјетског рата у Војводину колонизовано плански,
најрјечитије говори горња табела. Наиме, само у једно село у Банату - Српску
Црњу - имигрирала је скоро половина укупне популације емиграната из
мркоњићградског краја. Остали имигранти су распоређени по другим банатским*
селима, а само симболичан број домаћинстава настанио се у неким бачким селима
и селима јужног обода Панонске низије у Босни. Органи нове власти Југославије,
који су били задужени за колонизацију становништва у Војводину, настојали су,
колико год су то могли, да удовоље жељама породица из истога села (или из
сусједних села) да буду што ближе једне другима 19.
Као што табела показује, “колонисти” из мркоњићградског краја настањени
су у 23 села, што чини 18% укупних насеља у Војводини (122 насеља) у која су се
“колонисти” из Босне и Херцеговине настанили. Прије почетка процеса
колонизације борачких породица у Војводину, на састанку савезног министра за
колонизацију и земаљских министара пољопривреде (како су се тада звали
министри будућих југословенских република), крајем августа 1945. године,
одређене су земаљске насељеничке квоте у Војводини, тј. насељенички рејони и
њихова величина, међу којима је био најпространији онај рејон који је додијељен
Босни и Херцеговини. Тај је рејон захватио простор у троуглу између Зрењанина,
Јаше Томића и Кикинде, и управо на том простору, као што и наведена табела
показује, населила су се скоро сва домаћинства и из испитиваног краја 20. Била је то
земља њемачких породица, које су је претходно напустиле, када су н њемачке
окупаторске трупе, под притиском савезничких армија, биле приморане да напусте
и територију претходне Југославије.
Начин пресељавања - Када је ријеч о сеобама, нужно је, посебно са

психолошког гледишта, правити разлику између појединачних или стихијских
сеоба и организованих, масовних сеоба, у којима узимају учешћа комплетна
домаћинства или породице. У првом случају, после
19Владимир П. Ђурић, Географски распоред новоколонизоеаног станоенииипеа у Војводини, Гласник

Етнографског института САНУ бр. 2-3/ 1953-1954, Београд, 1957.
20Никола Гаћецја је у наведеном рацу истакао да је непознато ноји су критер&думи бипи оддучујућж у
утврђивању квота и заигго је баш босанскохерцеговачка квота била највећа, али да се зна да су извјесна
неслагања с тим изразили тадашњи савезни министар пољопрнвреде, Васо Чубриповић, и министар за
колонизацију, Сретен Вукосављевић. “Можда су та несдагањд око усвојених квота”, истиче Гаћеша, “бипа
заснована на непожелшој тезњда ће српскн етнички елеменат у Босни и Херцеговини, као и у Хрватској,
иселлвањем ослабитн, јер ће стицањем историјских околности, а у складу с Уредбом о реду првенства у
додјељнвању земље, његови припадници, углавном, испунити односне земаљске квоте... н бнтн пресељени у
Војводину” (стр.397).
*) Породица Dominis дала је неколико познатих епископа у Сењу и у Сплигу. Најмаркантнија је
личност био епископ сењски, затим сплитски, Марк Антун де Доминис. У младости je био професор реторике,
филозофије и математике у Риму, Падови и Брешији. Био је Исусовац, али пошто се није могао покорити
строгом исусовачком реду, дошао је у Сењ свом стрицу епискоау. Њега је наследио на столици. Касније је
именован за сплитског архиепископа. Човек високе спреме и јаке индивидуалности; био је у непре« станој
борби са клиром. Противио се разним црквеним догмама. Год. 1615 оставља место архиепископа, те иде у
Немачку, затим у Енглеску Јакобу I, који га је именовао деканом Winđsora. Год. 1617 издао је дело ,De Republica
Ecclesiastica libri X., где негира примат римској цркви, и побија разне њене догме. Год. 1623 враћа се јуначки у
Рим, но ту ra одмах затворе у „Castel Sant’ Angelo*, где је и умро 1624. Римски је клир наставио парницу и над
његовим мртвим тепом. Прогласише га јеретиком, спалише му лешину, а пепео бацише у Тибар. Шеноа га је
неправедноу једном свом роману при- казао народним душманином.
Као математичар устаиовио је први рефракцију сунчаиих зрака, што се иначе погрешво приписуј^
Картезију. Њутон каже да је ту теорију први модернизирао Доминас у свом делу: Qe radiis visus et lucis in vitris
perspec- tivis et irrlde, 1611, Venezia.
(Šime Ljubić: Dizionario biografico degli nomini illustri deila Dalmazia. Beč 1856.)

JANJ iSTORIJA KRAJ

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

JANJ iSTORIJA KRAJ

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

počJANJ JANJ почЈАЊЈАЊ

Турске власти су вршиле редовне пописе на својим територијама,

Село Гир(е)данци ? - нечитко и непознато

Село Доње и Горње Јарчиште ,(стари назив за данашње село

Село Језерача? (Језерца? Ипи Брезача?), припада Јарчишту Јањ.

Село Љуша (Лубша), припада Јарчипггу Јањ

Село Бабин До, припада Јању

Село Стенковац (Истенковац), припада Јању

Село Чуклић, припада Јању

Село Грбавица (Грбоска) и Глоговац (Глогоска), припада селу Искоча ?

Село Прибол (Пребол),............................................... са селом Попуже

Село Велика и Мала.................. припада Саница Баши. ван дефтера

Мезра Новосела (Ново Село)?................................................. припада

Из овог пописа се јасно види да у Јању, у првој половини XVI вијека,

Табеларни преглед кретања броја домаћинстава и броја становника у '-Ј' f

Број од задњег пописа

1879 509 100 2399 2212 4581 - - 100 9.00

1971 1397 97 - - 8837 -341 -3.85 96 6.32

Из наведене табеле се види да је број становника у Јању у посљедњих 100

Ђукићи су старосједиоци села Ђукића. Били су ослобођени плаћања пореза

Маукези из села Вагана засигурно знају да су досељени у Јањ из (алмације. У

Табеларни преглед колонизованих јањских породица у Војводину

Тулић /Саве/ Станко Перлез

Попржан /Спасена/ Миле Перлез

Гаврановић /Станка/ Перлез

Ковачевић /Саве/ Јово Перлез

IЗујић /Шпире/ Тоде

. в1ујић /Станка/ Стеван ( Збровац

вујић /Ђуре/ Симо ( Збровац

Đујић /Ђуре/ Милан ()бровац

N(иловац /Ђуре/ Лазо f *авно

Митрић /Јове/ Васо Банат. Деспотоваи

Гајић /Ђуре/ Симо Будисава

Митрић /Луке/ Стеван Обровац

Гајић /уд. Митра/ Анђа Тител

\zТопић /Крсте/ Миле Перлез

1Лалеш /Благоје/ ( Јбровац

I(нежевић /Митра/ , Рутог

Кнежевић /Нике/ Јово Обровац

Тошић /Пере/Лука Обровац

с. Љуша Тулић /Симе/ Осто Обровац

]ГТоњевић /Тоде/ Љубо < Обровац

i"ајић /Шпире/ ЂуроЗбровац

F*адош /Симе/ Ристо'ајдобра

Радош /Цвије/ Цвијо Г Герлез

Ј<зкић /Симе/ Станко С Јбровац

Радош /Павла/ Перо)бровац

Божић /Симе/ Цвијан Равно

Квргић /Тоде/ Иле Деспотовац

c. Попуже Ракита /Ђуре/ Перо Деспотовац

Јандрић /Обрада/ Нико Обровац

Јандрић /Симе/ Цвијо Обровац

k1лић /Николе/ Шпиро I Јрчко

N1едић /Јосе/ Лазо)бровац

с. Ваган Поповић /Јове/ Остоја Црвенкд

Маријанац /Шпире/ Перлез

Маријанац /Алексе/ Ђуро

с. Водица Поповић /р.Илић/ Стоја Обровац

Поповић /Шпире/ Душан

Пред почетак колонизације у Јању је могло бити око 1378 домаћинстава и

Табеларни преглад јањских села како их третира савремена

Свега с.-19 ДС. 8288

Бараћи Аничић (Николе) Тоде.................. , Перлез................... ... 1947

Табеларни преглед села мркоњићградског краја према броју емигрираних породица у