Бранко Филиповић

ЦРНИ ВРХ
СЕЛО У ОСАТУ
1
50 година (1942-1992) од те 32 породице настало око 65 породица, дакле, дупло
аритметике учили само основне рачунске радње, са основним појмовима о деци-
више, у свега два кољена, онда 6и по истој стопи од прве 4 породице за исто толико
малним бројевима и разломцима, а од геометрије још мање. Али зато се нацио- нална
времена настало
историја, од 8, од ових
првих 8 било држава
словенских би 16, ипана докрају од ових
стварања 16 за трећи
Југославије, период
учила знатноодшире
50 година
него у данашњим основним школама. Географија се тада звала “земљопис”,даи су
настале би 32 породице, колико их је било 1942. године. То значи учили
се прве
смо четири породице доселиле
само о Југославији, али достаокоопширно
150 година прије (податак
- о рељефу, из 1942)
клими, водама, или
природним
непосредно прије саобраћају,
богатствима, или послијестановништву,
Првог српског устанка.уређењу
државном Према итоме, др. Усредња
трећемгене-
разреду
рацијабавили
1942. годинеседмојеилиосмокољенопрвихдосељеника, штоприближно
смо се Дринском бановином, а у четвртом цијелом Јутославијом. У предмету
одговара
“познавање поменутом
природе” предању. Наравно,
учили смо о биљномод ових прорачуна
и животињ- могућа
ском су ии ознатнија
свијету човјеку. Из
одступања, јер тајправославци
вјеронауке однос у великојсу училимјерикакоможе да промијени
се крсти, затим неке број молитве
изгинулих у
(Оченаш,
ратовима, умрлихдјево,
Богородице у епидемијама,
Јутарњу молитву већии Симбол
или мањи вјере)наталитет,
и неке лекције смртност, турски
о стварању свијета
зулумиии рођењу
сл. и страдању Исуса Христа. Из српско- хрватског језика углавном смо учили
граматичка
Све ово, каоправила.
и веома А постојао је и пред-
слаба брига мет лијепог
о подизању писања иумрлима
споменика цртања. и све до
најскоријег времена готово никаква брига о чувању и уређењу гробља - указује да се
животу предака и поријеклу у овом 9. СТАНОВНИШТВО
селу и крају поклањало веома СЕЛА мало пажње. То је друга
по реду ствар која би се, по мом мишљењу, могла озбиљно замјерити свим старијим
Сада, кад сам бар приближно дао географску и привредну слику села, да изнесем и
становницима села. Прво је, као што сам већ рекао, вје- ковно толерисање непроходности
неке демографске податке, податке о броју родова (лоза или фамилија), броју
путева. За оба ова случаја тражио сам разлоге. За први случај разлог је највјероватније то
домаћинстава и породица и становника. Морам то учинити да бих објаснио злу судбину
што су слабији прилази бранили село од најезди разних непријатељских одреда војске, а
села и његових становника. Неки од њих умрли су заједно са селом, а неки су, да 6и
пружали су и веће могућности за скривање од пљачки и пустошења. Разлози за други
избјегли ратна страдања и својој дјеци обезбиједили мирнији живот, већ нашли нова
случај посве сигурно су тешки услови живота, сиромаштво и непросвијећеност, што би
станишта, далеко од својих огњишта и гробова својих предака. Има их који још увијек
могло и бити оправдање када се ради о немогућностима за подизања већих и скупљих
лутају, и ко зна до када ће лутати Србијом и сви- јетом, не знајући када ће и гдје
споме- ника и бољег уређења гробља (о споменицима и уређењу гробља биће посебно
њиховом лутању и патњи доћи крај.
ријечи), али имена и неке најбитније особине предака могли су се преносити са кољена на
О поријеклу становишта села и његовој даљој прошлости нема готово ника- квих
кољено да би се колико-толико сачувала прошлост, јер, како се често каже, онај ко не зна
података, осим већ оштећених и нечитких натписа на надгробним споме- ницима. Но
прошлост, не зна му се ни будућност. Та истина изгледа да је у овом крају заборављена, и
пошто због ратних прилика нисам у могућности да користим те податке, овдје ћу се
више је владао обичај поштовања старијих само док су живи. Тешко је повјеровати, али
служити само предањима која ми је раније казивао покојни Петар Ђурић, најстарији
било је много мушкараца - о женама да и не говоримо - који нису знали чак ни имена
становник села. Судећи по малом броју “фамилија” како овдје називају род или лозу са
дједова својих родитеља, па чак ни имена родитеља своје мајке. Признаћу овдје да ни ја,
једним заједничким претком, може се закључити да су преци становништва села овдје
када сам мајчину смрт при- јављивао за упис у матичне књиге умрлих, нисам знао име
настањени у не баш тако давној прошлости. Овакав закључак намеће се из предања
своје баке, мајчине
покојног мајке.
Петра А, ето,По
Ђурића. баку сам добро
њему фами- познавао - умрла је икада
лије Филиповића сам био потичу
Петровића други од
или трећи
једногразред основне
претка, чија школе.
су се дваСлика
синау са
старој ношњи, доселили
породицама са капом на глави,
у ово добро
село ми сеГоре.
из Црне
уре- зала у сјећање. Не могу да заборавим ниједан догађај из тог доба -
Тако исто фамилије ТЈурића и Јовановића имају једног претка, који се са породицом када сам са мајком
на Ђурђевдан
доселио(крсну славу мајчиних
из Херцеговине. родитеља)Филиповића
Од фамилије био у гостима код баке.
односно Кад смо дошли,
Петровића, рачунајући
посједали смо у соби гдје је између осталих у гостима било и
само потомство по мушкој линији, маја 1942. године била је 21 породица, једно дијете мог узраста.
а од друге
Бакаје (Ђурића
нешто касније ушла
одно- сно у собу и несвега
Јовановића) погледавши добро, при слабом свјетлу петролејке
11 породица.
почела је даТакогрлимали
и љуби бројоно друго дијете.
породица говориМислећи
да су се да први
сам то ја, захваљивала
родоначелници је унуку
ових фамилија
што језаиста
дошао баки у госте. Тек када су се неки гости почели
релативно скоро доселили у ово село. Примјера ради, ако је за последњих смијати бакиној
брзоплетости, пришла је мени и грлећи ме

79
80
 прекорила што јој се нисам прије јавио. Рекла је, као за себе, да је већ стара, и
шаљиво додала: “и мало ћорава”. Разлог што јој послије толико година нисам знао име
лежи у томе што баку, као и готово све друге жене у овом крају, нико није звао именом,
него надимком, по селу у коме су рођене, па сам баку и памтио као Радакушу (по селу
Радачевићима).
Сјетио сам се и једног догађаја из 1946. године, и овдје ћу га изнијети и из разлога
о којем ће и касније бити ријечи. Тада сам од стране Земљорадничке задруге у Осатици
био упућен у Братунац Савезу земљорадничких задруга на некакав курс за књиговође
задруга. Када сам дошао у Братунац, отишао сам у кафану неког Радише, чијег се
презимена не сјећам, у намјери да ту преноћим. То вече до дубоко у ноћ, све док нисам
заспао, слушао сам разговор између Радише и још двојице средњовјечних људи, који су
дошли на преноћиште. По разговору сам могао закључити да су из околине Пецке,
вјероватно Радишини добри позна- ници. Дивио сам им се када су причали о животу
својих предака, наводећи не само њихова имена, него и њихове особине, мане и врлине,
чак и оних старијих од дједова својих дједова, а посебно су се освртали на њихово
учешће у Првом и Другом српском устанку. Око двадесет година касније поново сам
присуствовао сличном разговору између неколико Црногораца запослених у
Сребреници, са којима сам се иначе дружио, слушајући њихова казивања о животном
путу сво- јих предака, далеких и по неколико кољена. Након тога боравио сам неким
послом у селу и сјетио сам се оба ова догађаја, па сам отишао у кућу Петра Ђурића, нај-
старијег од тада још живих сељана. Рекао сам му зашто сам дошао и замолио га да ми
каже све што зна о животу дједова, прадједова и старијих предака у селу. Одговорио ми
је да су чести ратови и страдања, тежак и мукотрпан живот тје- рали у заборав многа
сјећања на старије. Онда се дубоко замислио, и помало кашљуцајући - увијек је након
неколико изговорених ријечи кашљао, па су га сва дјеца у селу кашљуцањем опонашала
- испричао предање свога дједа, по коме се његовога дједа чукундјед, који се звао
Ђурица, са својим братом Јованом и поро- дицама доселио у ово село из Херцеговине.
Ваљда се због тога и дан-данас зову “Ерама”. Куће су им прво биле у Долу (око 300
метара источно од села), гдје им је у близини било и гробље. Касније су се преселили
овдје гдје су данас, а гробље им је и даље остало гдје је и било, на мјесту званом Бријег.
Од Ђуричиних пото- мака данас постоје три домаћинства, а од Јованових само два.
О фамилији Филиповића рекао је да зна исто оно што је речено и моме дједу Гаји -
да су фамилије Филиповића и Петровића поријеклом из Црне Горе, и да су те двије
фамилије у ствари једна. У том предању се каже да су се из Црне Горе доселила два
брата са породицама које су чиниле једно домаћинство и имале заједничко презиме
Петровић. Потомство Крстиног оца Филипа, најстаријег пре- тка за чије се име по том
предању зна, назива се и Филиповићима, а потомци Филиповог брата - чије име није
рекао - и даље су задржали презиме Петровић.

81
 Имена прва два брата досељеника и имена њихових потомака у кољенима до
Крстиног оца Филипа није знао. На тачност његовог казивања упућује и факат да
Филиповићи и Петровићи имају исту крсну славу (Светог Николу), као што је случај са
Ђурићима и Јовановићима, који такође имају ису крсну славу (Светог Саву). Истина, има
и чињеница које говоре супротно, јер је Перса, ћерка Милоша Филиповића, удата за
Цветка Петровића, а они су по том предању шесто или седмо, а можда и још удаљеније
кољено. Међутим, зна се сурно да је то први и до сада једини случај удаје и женидбе
између Филиповића и Петровића. Можда је по обичајима или вјерским правилима брак
могућ кад су тако далеки сродници у питању. У даљем разговору Петар ми је рекао и ово
да је по поменутом предању Крсто, син Филипов, имао синове Филипа, Милана и Неђу, а
што се тиче њихо- вог даљег потомства, познато ми је да је Филип имао синове Милоша,
Јуроша и Вићу, а Милан сина Николу. Милош и Никола нису имали мушке дјеце. Јурош
је имао синове Алексу, Јову и Марка, а Вићо синове Гају и Радоја. Неђо, други син
Крстин, имао је сина Дамљана, а овај сина Данила, који је опет имао синове Спа- соја и
Велемира. Даље Јовине, Алексине, Гајине, Спасојеве и Велемирове потомке рекао ми је
да знам и сам.
Послије овог Петар ми је навео и потомство фамилије Филиповића по жен- ској
линији. Све те податке још вјерније и опширније дао сам као прилог уз гра- фички
приказ породичног стабла Крсте Филиповића, али на жалост то ми је остало код куће
када сам априла 1992. године по други пут избјегао и када су и посљедњи становници
села ликвидирани. Но, и о томе ће касније бити више ријечи. На крају, Петар ми је рекао
још и то да је све до Првог свјетског рата свака кућа у селу чувала списак умрлих предака
у који су се стално дописивали умрли и брисали старији од деветог кољена. До појаве
првих писмених људи у селу у тај списак мртве је уписивао поп. Списак се називао
“родословом” и строго се чувао у рафу крај иконе крсне славе и кандила. Узимао се
једино на задушнице, када су се и читала имена мртвих, кад им се пило за душу и палиле
свијеће. Са одумира- њем села изгубио се и тај обичај.
Нема никаквих доказа нити су сачувана било каква предања о томе како је село
добило назив “Црни Врх”, нити о томе да ли су први досељеници преци фамилије
Филиповића и Петровића из Црне Горе и Фамилија Ћурића и Јовано- вића из
Херцеговине већ затекли неке становнике, или су дошли на ненасељено мјесто; да ли су
прије доселили они из Црне Горе или они из Херцеговине и, нај- зад, највећа
непознаница је поријекло породица Јовичића и Јевтића у селу. Чиње- ница да је село
лоцирано на јужној страни подножја и у непосредној близини шуме чији се највиши врх
зове “Карангај”, што на Турском значи “Црна шума” - упућује на неку везу измећу назива
села и те шуме. Та вјероватноћа је још већа по предању да је село некада давно било
лоцирано у Селиштима, сјеверозападно од садашње локације за око 500 метара и за
толико још ближе врху шуме. О

82
постојању села у Селиштима и цркве на парцели која се и данас зове “Црквиште” (са
гомилом камења) било је раније више речено. Осим тога треба рећи да и сусједно
српско село “Карно”, које је такође у самом подножју шуме Карангаја, чија се
југозападна страна својом стрмином просто наднијела над село, има неке везе са
називом шуме, јер је коријен ријечи исти. Не зна се да ли је та шума добила такав
назив што је можда некада била црногорична или пак по томе што је била као највиши
врх изложена јачим вјетровима и олујама, те као таква неподесна за живот, или су
можда таквим називом “оцрњени” и шума и оба села због неког немилог догађаја на
том простору.
Судећи по томе да су међе измећу појединих обрадивих парцела доста велике -
има их и преко 2 метра, што је узрок дугогодишњег наоравања, и да нема тра- гова
нових крчевина (које се памте), могло би се закључити да је мјесто било насељено и
прије досељавања наших предака. Можда на то указује и чињеница да се при копању
гробница за сахрану умрлих и на мјестима гдје нема никаквих ознака ранијег гроба
увијек налазе кости раније сахрањених, што 6и могло да значи да је гробље на тој
локацији од давнина. Осим тога трагови међа по раније описаним пашњачким
површинама Црновршког брда, које је од памтивијека нео- брадиво, свједоче да је у
нека давна времена овај простор био више насељен него што је данас.
Уосталом, из неких писаних података (Издање музеја Тузла, чланци и грађа,
књига IV и VI) и археолошких налаза види се да је на средњем региону старе
Аргентарије (подручје бившег среза Сребренице) била већа насељеност него на
друтим подручјима Босне. Гушћа насељеност везана је за рудно богатство око
Домавије (данашње Сребренице), за плодно земљиште у долини Дрине, велике
пашњачке површине погодне за развој сточарства и богата шумска подручја. Нема
сумње да су та природна богатства условљавала бржи развој античких насеља, која су
у центрима око данашње Сребренице и Скелана доживљавала нај- већи процват у III и
IV вијеку нове ере. У то вријеме Домавија је била највеће градско насеље на подручју
данашње Босне и Херцеговине и главни администра- тивно-управни рударски центар
за римске провинције Далмацију и Панонију. Могуће је да је послије тог давног
времена, ко зна из ког разлога, неко вријеме цио крај био ненасељен. Међутим, ваља
рећи да су скоро сви трагови из тог дав- ног времена нестали осим још мало једва
примјетних међа, које указују да је земљиште коришћено као оранично, и понека
гомилица камења, што би могло указивати на остатке кућа некадашњих насеља или на
остатке пастирских колиба. Реални докази о томе су свакако у већим подухватима
археолошких испитивања, чега на ужем подручју Осата и Скелана до сада није било.
Несумњиво је да је подручје Осата почетком деветнаестог вијека било рјеђе
насељено. То је омогућило насељавање великог броја муслимана из Србије у Осат у
периоду од 1834. до 1862. године. Постоје историјски подаци да су се на

83
подручје Осата у том периоду населили муслимани из 28 пограничних србијан-
ских мјеста: Бајине Баште, Бесеровине, Бачеваца, Бабина, Црвице, Читлука,
Дрлача, Д. Буковице, Г. Буковице, Г. Купина, Костојевића, Косјерића, Лоњина,
Љештанског, Љубовиђе, Перућца, Плијескова, Растишта, Рогачице, Планина,
Шапара, Тутина, Топовца, Вишесаве, Велиша, Вршића, Велике Реке и Узовнице.
Само из једног од тих 28 места (из Перућца) у Осат је насељена 131 породица.
А судећи по томе да се у сусједном српском селу Карну фамилија Симеуно-
вића доселила касније од фамилије Гагића и Андрића и да су зато у посједу много
слабијег земљишта од ових који су прије доселили, у чијем је посједу све Каран-
ско поље (раван испод села) - онда би се могло претпоставити да су и у Црном
Врху доселили прије ови из Црне Горе од ових из Херцеговине, јер су први у
посједу знатно бољег и плоднијег земљишта. Поред фамилија Филиповића и
Петровића, потомака досељеника из Црне Горе, и фамилија Ђурића и Јовановића,
досељеника из Херцеговине, о којима је већ нешто речено, у селу су постојала још
два породична домаћинства. Прво од ових је домаћинство Јевтића, чија је кућа прва
на источној страни села, а друго домаћинство Јовичића, чија је кућа опет на крају
села на западној страни. О поријеклу ових породица нема никаквих ни доказа ни
предања. Постоји могућност да је фамилија Јевтића настала “призећи- вањем”,
довођењем зета у кућу неке породице Филиповића без мушких потомака. То исто
могло је бити и са фамилијом Јовичића у односу на Петровиће, јер је кућа Јевтића
на крају источне стране села одмах до Филиповића (плац уз плац), а кућа Јовичића
на крају западне стране села, одмах до Петровића. То истичем у вези с чињеницом
да су такве зетове у селу презирали и звали их разним погрдним име- нима:
“дошло”, “удо се”, и да је свим “дошлама” мјесто било на крају села. Међу- тим,
факат да су посједи те двије породице углавном међусобно повезани указује на
супротан закључак и могућност да ове двије породице потичу од једног претка
чији је посјед подијељен; но и у том случају остаје вјероватноћа да је једно дома-
ћинство добило друго презиме призећивањем, јер им није иста крсна слава, што
значи да је доведени зет, како то и бива, донио крсну славу својих предака.
Трагајући за поријеклом породица Јовичића и Јевтића, у земљишним књи-
гама у Сребреници утврдио сам да је тек 1930. године, а не 1894, када је први пут
вршен упис власника у земљишне књиге - извршен упис дијела имовине ранијег
власника феудалца Хаџиселманагића Хибе из Сарајева у једнаким дијеловима на
Јовичић Милутина и Јевтић Цвијетина, што је само доказ да су њихови преци
били кметови једног феудалца, чиме се објашњава откуда ове двије породице без
сродства са различитим презименима дијеле већи дио посједа на једнаке дијелове.
О разлозима који су прве досељенике приморали на сеобу ништа се не зна.
Не зна се ни то из којих су мјеста дошли нити да ли је у Црном Врху прије њих
неко већ живио. Међутим, за нека сусједна села постоје доста сигурна предања у

84
 вези са тим. Тако се сигурно зна да су се преци сада већ многобројних породица
Симеуновића из сусједног села Карна доселили из Јагоштице, подручја ранијег
Рачанског среза, данас општине Бајина Башта. Сличан случај је и са муслиманима у
сусједном селу Вучићи, за које се сигурно зна да су прије преласка у исламску вјеру
живјели у Вишесави под презименом Вејизовићи, да су под тим презиме- ном, које и
данас носе, у доба Првог српског устанка пребјегли у Вучиће. Према предањима,
најчешћи разлози за сељење, углавном из Црне горе или Херцего- вине, били су
бјежање због убиства Турчина силеџије, склањање од епидемија, избјегавања разних
зулума турских ага и бегова, као што је право мртве руке и сл. У тим предањима се
тврди да је у то доба био поштеђен гоњења онај ко због убиства или неког другог
кривичног дјела побјегне из једног у други санџак или вилајет. Очигледно је да се још
тада избјеглиштво, напуштање родног мјеста, сма- трало једном од најтежих казни.
Колико се прогонство или избјеглиштво са родне груде сматрало тешком казном,
указују и предања из овога краја која говоре да су неки народи у стара времена сваком
осуђеном на смрт нудили и алтернативу прогонства. Прича се да неки осуђеници нису
прихватали ту понуђену замјену јер су прогонство сматрали казном тежом од смртне.

10. СТАНОВНИШТВО ЦРНОГ ВРХА У АПРИЛУ 1942.

ГОДИНЕ
У априлу 1942. године у селу је било шеснаест домаћинстава, од којих девет
задружних и седам породичних - укупно 32 породице са 142 становника, од којих
шездесет одраслих, гдје су убројани и само ожењени и удате, и осамдесет и двоје
осталих, међу којима су дјеца свих старосних доба од беба до одраслих за удају и
женидбу. Данас, тачније априла 1992. године, послије равно 50 година, од потом- ства
тих 16 домаћинстава или 32 породице, само по мушкој линији, нажалост у селу нема
ниједног домаћинства нити становника. Половином маја 1992. године село је по трећи
пут за непуних 80 година остало без становника и коначно умрло. Од тада у селу су
остала још само српска порушена гробља, домови мртвих, а домови живих, одсељених
или избјеглих, сравњени су са земљом, и не зна се ни гдје су били.
Многа српска села у регији Осата доживјела су сличну или још тежу судбину.
Тако је сусједно село Међе и још нека: Борбашићи, Ранковићи, Загај из ближе околине
остала без српског живља још раније. Овдје само да кажем још и то да је од укупно 142
становника у селу у току Другог свјетског рата нестало 28 лица, или 20%. Од тога су
шеснаестеро заклале усташе из Францетићеве црне легије, Међу закланима је било и
осмеро дјеце предшколског доба. Од 126 пребјеглих у Србију у току рата је умрло и
погинуло петеро, а седмеро се никада из избјегли- штва није вратило. Само у
домаћинству Филиповић Алексе од укупно 19 чланова

85
 деветеро је заклано од усташа, а двоје се из избјеглиштва није вратило, што
значи да је више од половине изгубљено у рату. О свему томе биће више ријечи када
се буде говорило о страдањима српског живља у овом селу и регији у току Другог
свјетског рата. Но прије тога изнијећу поименични преглед становника села прије
покоља и прогонства у мају 1942. године.
Прва кућа на улазу у село са источне стране била је кућа породичног дома-
ћина Јевтић Цвијетина, са укупно осам чланова: Цвијетин, домаћин; супруга Јела,
ћерке Радојка, Цвијета и Зорка и синови Миле, Драгољуб и Радоје. У центру села
била су три задружна домаћинства Филиповића. Прво од њих је домаћинство са
четири породице и укупно 16 чланова. У првој породици је домаћинов стриц Радоје
и ћерка му Стамена; у другој домаћин Светозар звани Малишко, супруга му
Мирослава, синови Иван, Илија и Вићо и ћерке Петра и Иванка; у трећој поро-
дици је домаћинов брат Чедо (мој отац), супруга му Стојка (моја мајка), ћерке
Милијана и Вида (моје сестре) и ја; у четвртој породици је Митар, домаћинов син,
са супругом Даринком.
Друго задружно домаћинство Филиповића је такође имало четири породице са
укупно 19 чланова. У првој породици је домаћин Алекса, супруга му Илинка,
кћерка Стамена и синови Урош и Радиша; у другој породици је домаћинов брат Јово
и син му Неђо; у трећој Цвијетин, Јовин син, са супрутом Видом, сином
Љубомиром и још троје дјеце, чија имена не знам, и у четвртој Богољуб, такође
Јовин син, са супругом Видосавом, кћеркама Ружом и Драгињом, и још двоје дјеце,
чија имена такође не знам.
Треће задружно домаћинство Филиповића је са три породице и укупно 13
чланова. У првој породици је домаћин Спасоје, супруга му Радинка, ћерка
Добринка и син Милован; у другом је Велемир, домаћинов брат, са супругом
Миљом, са синовима Милошем и Миланом и ћеркама Милевом, Илинком и Надом;
у трећој породици су Добрисав, домаћинов син, са супругом Зором.
Западно од Филиповића била су три задружна и три породична домаћинства
Петровића. Прво од њих је задружно домаћинство са двије породице и укупно девет
чланова. У првој породици је домаћин Сава са супругом Даницом, сино- вима
Жарком, Андријом и Николом и кћерком Николијом; у другој породици је Видоје,
домаћинов син, са супругом Милком и сином Владом. Друго задружно домаћинство
је са двије породице и укупно осам чланова. У првој породици је Цвјетко, домаћин,
супруга му Перса и синови Петар и Миладин; у другој поро- дици су Перо,
домаћинов син, супруга му Станислава, синови Живан и Миленко и кћерка
Слободанка. Треће задружно домаћинство Петровића је такође са двије породице и
укупно шест чланова. У првој породици су Милутин, домаћин, и супруга му
Милева, који нису имали дјеце; у Другој породици су Радован, дома- ћинов брат, са
супругом Живаном, и син му Крсто и кћерка Мара. Прво поро- дично домаћинство
Петровића је са укупно 5 чланова, које чине Радо, домаћин,
 супруга му Зечкуша. син Станко и кћерке Цвијета и Стана. Друго домаћинство
имало је свега четири члана: Лука, домаћин, супруга му Давина, син Стојан и кћерка
Живана. Треће домаћинство са укупно четири члана чине Зорка, удова Драгина, са
синовима Тодором и Милованом и кћерком Љубицом.
На крају села на западној страни било је породично домаћинство са укупно
шест чланова, од којих су Јовичић Милутин, домаћин, супруга му Стојанка и синови
Саво, Петар, Павле и Радоје.
На југоисточном крају села, испод пута кроз село, била су два задружна и једно
породично домаћинство Ђурића, и по једно задружно и породично дома- ћинство
Јовановића, које смо и ми из села, а и други из околине звали “Ерама”, ваљда зато
што су поријеклом из Херцеговине. Прво задружно домаћинство Чђурића било је са
четири породице и укупно 12 чланова. У првој породици је Петар, домаћин, са
супругом Јелом и кћерком Миљом; у другој породици је Драго, домаћинов брат, са
кћерком Станком; у трећој Видоје, домаћинов син, са супру- гом и петеро дјеце:
Милисав, Мирко, Перо, Савка и Милосава, и четврта поро- дица, коју чине Милан,
домаћинов син, супруга му Драгиња и четверо дјеце: Свето, Милун, Марјана и
Новка. Друго задружно је домаћинство Ђурића у којем су двије породице са укупио
осам чланова. У првој породици су Симо, домаћин, супруга му Јека, синови Цвјетко,
Весо и Миленко и кћерке Петрија и Гара (ово је вјероватно надимак!), и друга
породица, коју чини Војислав, домаћинов син, са супругом Митром. Породично
домаћинство Т>урић Недељка, домаћина, имало је укупно четири члана: Недељко,
домаћин, супруга му Јованка, син Раденко и кћерка Стоја. Задружно домаћинство
Јовановић Светислава имало је 13 чланова у двије породице. У првој породици су
Светислав, домаћин, супруга му Љубица, син Бошко и кћерке Љепосава, Вида и
Милка, као и неожењени му брат Лука; у другој породици били су Милош,
домаћинов синовац, са супругом Стаменком и синовима Душаном, Живаном и
Милом и кћерком Станом. И, најзад, посљедње, шеснаесто је породично
домаћинство домаћина Јовановић Данила са укупно седам чланова, од којих су
Данило, домаћин, супруга му Милева, синови Миха- јило и Ратко, кћерке Винка и
Јелена и сестра му Љепосава.
Ето, то су становници села са којима сам у селу живио од рођења па до маја
1942. Запамтио сам још неке који су у међувремену (од 1934, откако памтим лица и
догађаје, па до маја 1942. године) умрли или су се одрасле дјевојке удале у друга
села. Неке од ових становника свакако ћу поменути и по могућности прогово- рити
коју ријеч о њиховом и мојем животном путу, животном путу села и других села у
регији, заједничким згодама и незгодама.
Од 142 становника, колико је село имало маја 1942. године, 126 је побјегло у
Србију, а 114 се вратило у село маја 1945. године. На згариштима попаљених кућа
наставили су мукотрпан живот прве и друге послијератне деценије, али са много
мање ведрине, веселости и радовања животу, чак и у врло тешким и мукотрпним

87
животним условима. Згаришта запаљених домова зарасла у траву, губитак имо- вине и
најмилијих, те горке успомене на стратишта поред којих је ваљало свако- дневно
пролазити - свакако су ударили свој печат на душе некада веселих Црно- вршана. Пошто
су тадашње власти под паролом братства и јединства просто наметале заборав на злочине,
ниједно стратиште Срба у Осату никада и ничим није обиљежено. Жалосна је чињеница,
невјероватна али истинита, да у гробни- цама гдје је сахрањено и по неколико стотина
заклане српске дјеце, жена и ста- раца на спомен-плочи нема ниједног имена нити
натписа да су те жртве Срби и да су их поклали усташе. Умјесто тога, и тамо гдје су
стављене спомен-плоче није писало да су то Срби, него да су родољуби и да су жртве
фашистичког терора, иако се знало чак и то да су побијени од комшија муслимана, што је
било јавна тајна. То је још више оживљавало сјећање на злочине и све више рађало страх
да се то не понови. Ти и други разлози из дана у дан појачавали су бесперспектив- ност
живота у селу и подстицали на селидбу.
Прво су неки млађи запошљавањем у разним другим крајевима напуштали село и
тамо, најчешће у градовима, заснивали своје породице. Касније између 1960. и 1970.
године долази до масовног исељавања, тако да је послије тограздо- бља у селу остало
само неколико домаћинстава, која су се касније скоро сва исе- лила. Тако је грађански
рат априла 1992. године затекао у селу само једно старачко домаћинство: ТЈурић
Војислава са болесним сином, па су их усташе 15. маја 1992. године заклали са још два
домаћина (Петровић Крсту и Јевтић Радоја), чији су чланови домаћинства на срећу
раније исељени. Тако се на жалост показало да је страх од понављања злочина био
оправдан, јер је тога дана село засвагда остало без иједног свог живог становника.
Село је умрло а његови становници налазе се на новим стаништима широм
Србије, а неки и у другим државама Европе и Америке. Данас се по Србији као
избјеглице налазе и они Црновршани који су из многих градова Босне и Хрват- ске
морали бјежати главом без обзира.
Навешћу овдје само неке податке о новим стаништима и броју чланова поро-
дица по мушкој лини чији су преци као главе породица затечени у Црном Врху маја
1942. године.

I. ПОТОМЦИ ПОРОДИЦЕ ЈЕВТИЋ (ЛАЗЕ) ЦВИЈЕТИНА:

1. Син Миле, Бајина Башта, 4 члана породице
2. Унук Ненад, син Радојев, Лазаревац, 4 члана породице
3. Унук Милан, син Радојев, Лазаревац, 4 члана породице.

II. ПОТОМЦИ ФИЛИПОВИЋ (ГАЈЕ) СВЕТОЗАРА

4. Син Иван, Јежештица код Чачка, 2 члана породице

ј
5. Унук Миле, син Иванов, Јежештица код Чачка, 4 члана породице

88
6 Унук Милојко, син Иванов, Јежештица код Чачка, 4 члана породице
7. Унук Милинко, син Иванов, Јежештица код Чачка, 3 члана породице
8. Син Илија, Заблаће код Чачка, 2 члана породице
9. Унук Миленко, син ИЛИЈИН, Заблаће код Чачка, 4 члана породице
10. Син Вићо, Вршац, 2 члана породице
11. Унук Чедо, син Вићин, Вршац, 2 члана породице.
12. Праунук Драган, син Мила, 3 члана породице.
13. Праунук Мирослав, син Мила, 2 члана породице.

III. ПОТОМЦИ ФИЛИПОВИЋ (СВЕТОЗАРА) МИТРА

14. Син Видоје, Заблаће код Чачка, 2 члана породице
15. Унук Славко, син Видојев, Заблаће код Чачка, 3 члана породице
16. Унук Милош, син Видојев, Заблаће код Чачка, 2 члана породице
17. Син Светозар, Заблаће код Чачка, 5 чланова породице
18. Син Станиша, Заблаће код Чачка, 2 члана породице.

IV. ПОТОМЦИ ФИЛИПОВИЋ (ГАЈЕ) ЧЕДЕ

19. Син Бранко, Сребреница, 2 члана породице
20. Унук Раде, син Бранков, Бања Лука, 4 члана породице
21. Унук Мирон, син Бранков, Сребреница, 3 члана породице.

V. ПОТОМЦИ ПОРОДИЦЕ ФИЛИПОВИЋ (ЈУРОША) АЛЕКСЕ

22. Син Јурош, Чикаго, САД, 2 члана породице
23. Унук Адо, син Јурошев, Чикаго, 3 члана породице
24. Унук Раде, син Јурошев, Чикаго, 3 члана породице
25. Син Радислав, Медвеђа код Деспотовца, 3 члана породице.

VI. ПОТОМЦИ ПОРОДИЦЕ ФИЛИПОВИЋ (ЈУРОША) ЈОВЕ

26. Унук Тодор, син Неђин, Слатина код Чачка, 4 члана породице

VII. ПОТОМЦИ ПОРОДИЦЕ ФИЛИПОВИЋ (ЈОВЕ) ЦВИЈЕТИНА

27. Син Љубомир, Сарајево, 2 члана породице
28. Син Веселин, Слатина код Чачка, 3 члана породице
29. Унук Живорад, син Веселинов, Слатина код Чачка, 3 члана породице.

VIII. ПОТОМЦИ ИОРОДИЦЕ ФИЛИИОВИЋ (ЈОВЕ) БОГОЉУБА

30. Син Јово, Слатина код Чачка, 2 члана породице
31. Унук Бобан, син Јовин, РусиЈа, 3 члана породице
32. Унук Ацо, син Јовин, Слатина код Чачка, 4 члана породице.

89
IX. ПОТОМЦИ ПОРОДИЦЕ ФИЛИПОВИЋ (ДАНИЛА) СПАСОЈА
33. Унук Добрисав, син Милованов, Стајићево, непознат број чланова породице
34. Унук Милорад, син Милованов, Стајићево, непознат број чланова породице.

X. ПОТОМЦИ ФИЛИПОВИЋ (ДАНИЛА) ВЕЛИМИРА

35. Син Милош, Лазаревац, 2 члана породице
36. Унук Дамљан, син Милошев, Лазаревац, 5 чланова породице
37. Унук Милан, син Милошев, Лазаревац, 4 члана породице.

XI. ПОТОМЦИ ПЕТРОВИЋ (СРЕТЕНА) САВЕ

38. Син Жарко, Деспотовац, 3 члана породице

XII. ПОТОМЦИ ПОРОДИЦЕ ПЕТРОВИЋ (САВЕ) ВИДОЈА

39. Син Владо, Панчево, 2 члана породице
40. Унук Саво, син Владин, Њемачка, 4 члана породице
41. Син Срећко, Панчево, 4 члана породице
42. Син Мирко, Панчево, 4 члана породице.

XIII. ПОТОМЦИ ПОРОДИЦЕ ПЕТРОВИЋ (СРЕТЕНА) РАДЕ

43. Син Станко, Качарево, 4 члана породице

XIV. ПОТОМЦИ ПОРОДИЦЕ ПЕТРОВИЋ (МИЛОША) РАДОВАНА

44. Син Остоја, Београд, 4 члана породице
45. Унук Миленко, син Крстин, Чачак, 4 члана породице
46. Унук Весо, син Крстин, Лазаревац, 4 члана породице.

XV. ПОТОМЦИ ПЕТРОВИЋ (СРЕТЕНА) ЛУКЕ

47. Син Стојан, Меховине код Владимараца, 2 члана породице
48. Унук Илија, син Стојанов, Владимирци, 4 члана породице
49. Унук Бране, син Стојанов, Владимирци, 4 члана породице
50. Унук Радисав, син Стојанов, Владимирци, 4 члана породице
51. Унук Станислав, син Стојанов, Владимирци, 5 чланова породице
52. Праунук Предраг, син Илијин, Владимирци, 4 члана породице.

XVI. ПОТОМЦИ ПОРОДИЦЕ ПЕТРОВИЋ (СРЕТЕНА) ДРАГЕ (УД. ЗОРКЕ)

53. Син Тодор, Краљево, 2 члана породице
54. Унук Зоран, син Тодоров, Краљево, 3 члана породице
55. Син Милован, Панчево, 2 члана породице

90
56. Унук Миленко, син Милованов, Панчево, 4 члана породице.

XVII. ПОТОМЦИ ПОРОДИЦЕ ПЕТРОВИЋ (СРЕТЕНА) ЦВЕТКА

57. Син Петар, Панчево, 2 члана породице
58. Унук Цветко, син Петров, Панчево, 2 члана породице
59. Син Миладин, Панчево, 2 члана породице
60. Унук Зоран, син Миладинов, Панчево, 2 члана породице.

XVIII. ПОТОМЦИ ПОРОДИЦЕ ПЕТРОВИЋ (ЦВЕТКА) ПЕРЕ

61. Унук Младен, син Миленков, Сарајево, неожењен.
62. Унук Ацо, син Миленков, Сарајево, неожењен.

XIX. ПОТОМЦИ ПОРОДИЦЕ ЈОВИЧИЋ (ВАСЕ) МИЛУТИНА

63. Унук Видоје, син Савин, Панчево, 3 члана породице
64. Унук Драган, син Савин, Панчево, 2 члана породице
65. Унук Милија, син Петров, Чачак, 2 члана породице
66. Унук Милан, син Петров, Чачак, 5 чланова породице
67. Унук Спасен, син Павлов, Бајина Башта, 5 чланова породице
68. Унук Рајко, син Павлов, Бајина Башта, 3 члана породице
69. Син Радоје, Заблаће код Чачка, 2 члана породице
70. Унук Никола, син Радојев, Дебељача, 4 члана породице
71. Унук Неђо, син Радојев, Словенија, 2 члана породице
72. Унук Радојко, син Радојев, Италија, 2 члана породице

XX. ПОТОМЦИ ПОРОДИЦЕ ЋУРИЋ (ПЕТРА) ВИДОЈА

73. Син Милисав, Владимирци, 4 члана породице
74. Син Мирко, Владимирци, 4 члана породице
75. Син Перо, Владимирци, 3 члана породице
76. Унук Томо, син Милисављев, Владимирци, 4 члана породице
77. Унук Драган, син Пере, Владимирци, 3 члана породице.

78. ПОТОМЦИ ПОРОДИЦЕ ЂУРИЋ (ПЕТРА) МИЛАНА

79. Син Свето, Шведска, 5 чланова породице
80. Син Милун, Владимирци, 4 члана породице.

81. ПОТОМЦИ ПОРОДИЦЕ ЂУРИЋ (ЂУРКА) СИМЕ

82. Унук ?, син Миленков, САД, непознат број чланова породице
83. Унук ?, син Миленков, Прњавор, непознат број чланова породице
84. Унук Раде, син Цветков, Сарајево, непознат број чланова породице

91
 85. Унук, ?, син Цветков, Бајина Башта, непознат број чланова породице
■
86. Син Весо, Чачак, 4 члана породице.

XXIII. ПОТОМЦИ ПОРОДИЦЕ ЋУРИЋ (РАДА) НЕДЕЉКА

87. Син Раденко, Бајина Башта, непознат број чланова породице
88. Унук Радомир, Бајина Башта, 3 члана породице
89. Праунук Владан, син Радомиров, Бајина Башта, 2 члана породице.

XXIV. ПОТОМЦИ ПОРОДИЦЕ ЈОВАНОВИЋ (ИЛИЈЕ) МИЛОША

90. Син Миле, Њемачка, 3 члана породице
91. Унук Анђелко, син Душанов, Панчево, 5 чланова породице
92. Унук Миладин, син Душанов, Панчево, 4 члана породице
93. Унук Радан, син Живанов, Панчево, 5 чланова породице
94. Унук Радомир, син Живанов, Панчево, 4 члана породице.

XXV. ПОТОМЦИ ЈОВАНОВИЋ (МИЋЕ) ДАНИЛА

95. Син Михајило, Бајина Башта, 2 члана породице
96. Унук Радивоје, син Михајилов, Бајина Башта, 4 члана породице
97. Унук Стеван, син Михајилов, Бајина Башта, 4 члана породице
98. Унук Јован, син Михајилов, Уб, 4 члана породице
99. Син Ратко, САД, Чикаго, 4 члана породице.

11. КАКО САМ ЗАПАМТИО ЛИКОВЕ ОЧЕВА И ДЈЕДОВА

МОЈЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ У СЕЛУ
Мушкарци ових генерације у селу били су у просјеку средњег раста, миши- ћави и
“коштуњави”. Готово су сви већ од четрдесете године били избораног лица и чела и
сматрали се старијим особама. Мало је који до почетка Другог свјетског рата преживио
седамдесету, а и шездесетогодишњаци су се сматрали људима у дубокој старости. Нико од
њих није имао ни разреда школе, али су готово сви знали боље или слабије читати и
писати, а неки тек толико да знају слова и да се знају потписати. Писменији су били они
који су се бавили дунђерским посло- вима. Готово сви старији имали су велике бркове,
које нису подшишивали нити бријали, а остали су имали средње или мање бркове, што су
удешавали штуцо- вањем (подшишивањем), али нико од њих није бријао бркове. Врло су
ријетки били појединци са здравим зубима; ја сам у ствари запамтио само да је мој стриц
Светозар имао здраве зубе, а у свих су ваљда због пушења зуби били мање или више
жути. Пушачи су били сви до једног, и готово сви љубитељи чашице. А сада да кажем бар
нешто и бар за неке од њих појединачно.

92