1941 - 1990

1941 - 1990

 1941 - 1990

-
? , 1389. ,
,
, , , ?
? ,
, ?
.
? , ?
. !
, , , .
, .
, ,
.
, ( , ,
) .
.
, , ,
. , , , , ,
, " ,
..."
. , ,
, ? ?
?
?
, , ,

,
. ,
, . , ,
, " ". , , ? ,
. ,
.
- " " .
, 1941.
, , , , ,

. , ,
, , .
, , ,
. ,
, , ,
, , .

, , .

 1941 - 1990

, , . ,
, - (
)
, , , , , ,
, !
, , ,
, , ,
, - - ,
, , , ,
, ... , ,
!
. ,
, .
, , , ,
, .
, , , !
, , , , ,
, .
, . . ,
!
, . ,
, . , ,
,
. , . ,
, , , , ,
, , , ,
, , , . ,
. , , , ,
, , ,
, , .
, , .
- , , - ,
- " "
, , ""
,
, .
, , ,
, ! , , ,
. , . . ,
, .
. , . . , ,
, ,
, , .
. . ,
, ,
. , . , ,

 1941 - 1990

. . "
, , ".

- 1941-1945.
. : ,
, , ,
, - .

, , 1912. . I 1915-1918.
, - ,
, , II 1941-1944.
,
. , . " ",
- :
. ,
, ,
, , .
O (, ,
).
1945. .
:
"
( 1941). .
, ,
.
, , ,
, , , . , .
, ,
...
, ,
.
( ). , ,
( ) , 1942. . . ,
1943. , ,
, 8. . , .
1943. , ,
. , , , ,
1941, , . , ,
, ' '.
.
' '.

 1941 - 1990

(= 1945) .
, ,
. , (),
1941. . 65% 95% ,
. , ,
. ,
,
. , ( )
-
.
. , - ,
, ,
, !.
( ), , , ,
."[2]

, : , , , . ; : ,
, , ; ,
, , , ,
.
-
, .
. , , ,
( 20. 1941): "
. , , ,
, () , .
: .
. ,
, , . ,
, . ,
. . . .
, . . . , , .
. , . ()
, ,
. ,
.
. , , , . , ,
, . . 11
. , , , .
. . -. .
, . ,
. ( )
, . ,
. .
. . . .
. . .
. . . ,
, . , . .
, ."[3]

 1941 - 1990

.
, (23), , (24): "
. ,
17. 1941. .
, . 20
1941. . . 20-30 ,
.
, . , ,

. 5 ,
. : , , , ,
, , , ,
. ,
.
.
.
.
1941. . .
, ,
. .
, - ,
. , '',
. 1941. . 1942. .
. ,
.
;
, .
.
. 1941. . ,
,
, , .

( - . ).
1942. . 40 (
- . .). ;
. ,

. , , 1942. .
30 , ,
, ,
, 1942. . 1942. .
,
, . ,
, . 10
. , .
, .
1942. . . 25
, . .

 1941 - 1990

, , 31. 1943. .
: , , ;
, ,
14 . .
. , -,
.
1. 1943. . 25 (
- . .) ... 900 , 600.
, , , ( - . .).
16 1943. . ,
, 600. .

. ,
1944. . .
1943. .
.
, ,
, ''. 9 1943. .
, , ,
, ,
() .
1944. . , .
1943. . .
. . ,
, 300 . ;
1944. . , .
.
800 , ,
, , ."[4]
.
, .
, 102 , "
". : , ;
, ; ,
, , , , , ,
, , , , ,
, , , , ,
, ; , , ;
, ; , , , ,
, , , , ;
, , , , , , ,
, , ; , ,
, , , , ; , ,
, , , , , ,
, , , , ,
, , , , ,
, , , , ,
.

 1941 - 1990

, , , , 62
: , 1941; ,
; , ; , 19.
; , ; ,
; , , ; , ;
, ; (), 1942; , ;
, ; , 19 , ; ,
18 , ; , ; ,
; , ; , ;
, ; , ;
, 1942; , ; , ; ,
; , ; ,
; , ; , 1943; , 22
, ; , 22 ; , , ;
, ; , ; , 22
; , ; , 6. ,
; , ; , , 1943; ,
, 1944; , ; , . ; ,
; , ; , ; , ;
, , ; , ;
, ; , , ,
, 1945. ; ,
1944; , , , , ;
, 1945; , 1945,
.
- ,
,
. (
),
, , ,
, , , ,
1941; , ,
, 1942;
, , 1944. ;
, 1944. , ;
, 1944. ;
, ; ,
1943; , 28. 11. 1942.
; , ;
, 8. 1. 1945,
"". 17. 4. 1943,
( 8. 2. 1942),
( , 30. 11. 1942)
( 9. 12. 1944) " ". ,
, ,
,
28. 4. 1944. -

(21. 2. 1943), , ( . 1942)
. "
", . 22. 1946.

 1941 - 1990

,
. , .
, .
- , , .
, ,
. ,
( 1941), .

,
1941. , . ,
, , . :
; , , , ,
; , , . ( XIV )
. , , :
, , , .
,
, , , ,
, .
, ,
, . .
1943-1944. , 100, ,
, , .
.
, .
- ,
.
(1945-1955)
(23. 11. 1944)
(2. 12. 1944. - 21. 2. 1945),
, ,
,
. ,
.
,
. , -,
, 6. 17. 1945. , ,
.
1.638 ,
2.064 . ,
5.744 ,
. . ,
, , 1940. (
) , .
, , 343.
" " ( 1989).

 1941 - 1990

" " ,
,
. ,
( ,
24/25 1987): " . 1941.
, ( ),
,
. ()
, , ,
, ,
, , ,
, , , ,
. 1968.
, ,

1981.
, ,
, , , ,
, "(6)

, .
. , ,
, ,
1960. , 1982. ,
, [7]

,
, , ,

, ,
,
, ,
, , , - .

.[8] , .
- , , .

,
.

, 1952,
- , 1949. ,
, ,
, . (15. 1951)
, : "
. ,
,
().
.

10

 1941 - 1990

,
. ."[9]
, ( ,
), .
,
. , ,
(26. 1946): " 23. 6. 1946. . ,
,
, . . . . ,
, .
, . ,
. , ,
, .
, 1946. .
."[10]

,
, . ,
,
, .
,
.". : ,
, . , , ,
, , ,
, , . ,
, 1955.
.
(1963) .
, .
( ).
, ,
" ",
. , . ,
, "".[12] ,
. , (1965) .
"" .
, , ,
(!), .
. 1945-1946.
: ( 10 ),
, (3 ),
, (
1947), ( 1949). ,
, ,
. (1952)
.
- ,

11

 1941 - 1990

" " : "

, . 3. . .,
5 6 ,
, , () .
,
, 100 ( - . .)
, . ,
; .
; ,
, , .
, , ,
1
() . , .
24 , . ,
, ."[13]
.
" " ,
,
,
( ) ,
, .
, , 20, ;
, , .

, , ,
.
7. 1948: " . ( ) . . , ,
, , , , , , -
, , .
. "[14]
20 ,
. , 5. 1972: "
, , , ,
1915-1918. . 1941-1944. .
, ( - . .)
, , (, ),
... ()
, , . , , () ,
, . ,
, , . ...
, .".
, "
" (. ),
.[15]
(1956-1981)
, ,
, - (1966).
"" ,
.

12

 1941 - 1990

, 1951, 1967. .
, , , . 28. 1951,
: " ,
, ,
... II (. , - . .)
, ,
, , .
, , ...
1944. . , , , , ,
, ,
, , , . , :
, , ,
, .
18 12 , 2-3 ,
- ...
, ,
... , ."[16]
1951. . 1966.
, . ,
.
, : - , 1967. :
" ( 1966-. .), ,
(), ,
, ,
.
, . ,
: ?
, , :
, ,
, , ...
,
, ,
, ,

;
,
1912. ., . I II
, .
.
- .
: 93,
67, 26 . .
12. 1959. : " 1958. . . ,
12 , , ,
12 , 34 ,
... , .
( . ). ,
, ,
. 17 ...
(). . , I

13

 1941 - 1990

, . 100. , 160
."[18]
27. 1961. : " ,
- .
. . .
() ,
. (1959), ,
. ( )
, .
() , ,
,
. ( ) ."[19]
11. 1962: " (1961)
() , , .
200 : , ,
70 . , , .
40 , 12; 48, 22; 18, 4;
23, 3. 81 .
."[20]
1. 1965: " ,
, ()
... ( ). 42 12, 30. ( ).
43 20, 23 27 13, 14. .
48 25, 23 29 23, 6 41
40, 1, 20 . .
."[21]
1. 1966; " -
( , , , .
, . ,
. , ,
.
. ().
(). . - ? -
, , .
, , , , .
, ."[22]

.
1968. . , -

,
, 1968. , ,
(
1968. . , ).
, ,
. , : "

, ,

14

 1941 - 1990

, ( - . .) .
. ...
, ()
, , ...
, .
, . ,
: ()
.
."[23]
, , . , .
, ,
, 24. 4. 1987. " 11
", .[24]
: " 40 ,
; .
. ,
... , .
, ."[25]
,
, : "
, .
, , ,
, , , (= ). ,
: , , , , , , . ,
. ()
: , .
, ,
. , : , , .
, ."[26.]

( 8. 1969), 1968. , ,
663 ,
, : 350 , 21 , 430
, 2 .[27]
( 7. 1969): " , 1945. ,
, : 9 , 11 4 ,
55 , ().
, .
. .
, .
(. - . .)
. .
, .
, .
."[28]
,
, ,
, 1968. .

15

 1941 - 1990

, , ,
. . "", ,
- , ,
,
. , , ,
, ,
,
.
, ,
.
3. 1968. . : "
.
. , .
, , .
. ...
, .
,
.
. ,
. ( )
. , .
: , , , ,
, .
, ."[29]
, :
" 28. 1968. .
,
, , . ... 13.
, ... 14. 1968. .
9 ( ),
. , .
, , :
! , . ,
? , , ,
... , , ."[30]
,
: "
... (
- . .) ...
, 1972. . , ,
15 .
. , 8 . ,
, 7 , 2 14 .
, 3 .

."[31]

16

 1941 - 1990

, , , , , , , ,
, : , , ,
, (. ), , , , , ,
, , , ,
,
.

,

100 , . ?
. .
.
.
, , , ?
: , , , , ...
. , .
, . , (),
. ... ' ', . ,
, , . ... "[32]

.
: ,
( , .
), , .
(1972. 3. ),
, 1968. . , ()
, ,
.
, .
, , ,
, ,
: " ?" - : " , ,
."
(1981-1988)
,
, ,
. , 1981.
, , . ,
, , " ",
. 1981.
( : "", "" ).
1981, 1988. 1989. , , .
. : "
, ,

17

 1941 - 1990

, .
, ."[33]
1981.
, 16. ,
. . 30 , , 3
. , (
60 ) ,
, ,
.
, , , ,
, ,
( ),
. , " ": " " (
), " " ,
, ,
( 11. 1981. , 26.
, ,
, ,
). :
. , " ",
- . ,
1981. , " ",
" ", , , ,
.

, .
, , ,

, , .
, , ,
,
, ,
,
,
- "":
, ( 25%
12%, ).
, (1989)
, ,
,
, , , , ,

. ( , , , 3.
1987, ).*
[: ,
- , 1988 1990 .]

18

 1941 - 1990

, , .
, 1981, , , ,
,
, ,
,
, , ( 1982-1984.
),
, ,
, ,

. , , .
,
(1981), (1982), (1983),
(1984), (1985),
(1986), (1986),
( ),
(1987. 1988) . "" "" ""
, , , " "
, ,
, ,
, . , ,
, ,
.
. 307, 3. 1987. ,
,
"". , ,
: , . ,
"" : , . ""
, ,
, "" . , ,
"", "", .
.[34]
, ,
, : , ,
. , , ,
. , ,
, ,
. ,
, "" "", .
. ,
. , 27. 1988,
, ,
, ,
, .
, , ,
, . , , ,
, ,
" ".[35]

19

 1941 - 1990

, 2. 1982. ,
, ,
.[36]

. , ,
, ,
( , ), , 3. 1983,
, . 1981,
, ,
, " " .
(1986),
, , , 6
, (1983). ,
, ( 1988),
( 1988)
, .

, ,
. ,

, , 1. 1985.
( , )
,
,
, ,
, "" "" "" -
"". [37]
, " ".
,
,

( )
,
,
.
,
(1983), (72 )
, 12- ( 1984) ,
(54 ) ,
, (57 ) (1984), . .,
, ( 1986)
,
( . , 28. 1988),
. ,
.[38]

20

 1941 - 1990

: "1. 1985." ( )
, , 1988.
, ,
, . ,

. ,
, 1988. 1989. ,
, . ,
II . , ,
, ,
.
,
.
:
[1] . , , 7. , 1987,
104-182.
[2] , 105-107
[3] . , . 2099/1941.
[4] 11. 1944. ; . 1941-45.
[5] 1941-45
[6] , , 1987. 24 25
1987, .
[7] , , , , 22. 1988, 51-53.
[8] , - 1987, 793-800.
[9] , 802.
[10] , 796.
[11] , 387-547 ( : XII-XX ). -
1990. 1.200 , 350,
3-4 .
[12] , 3. 1989. ( ).
[13] . 13. 1952; . , 74 1952.
[14] 798-99

21

 1941 - 1990

[15] - , . 204 1972.

[16] . , . 95/1951; , 303-04.
[17] - 1967,
[18] . , . 2/1959; , 810.
[19] . , . 190/1961; , 811.
[20] . , . 24/1962
[21] , 356/1965
[22] , 101/1966; , 813,
[23] - , 27, 10 1969.
[24] , 31 35
[25] , 47.
[26] - , . 13, 7. 1969.
[27] 1969.
[28] . , . 1409/1968.
[29] . , . 2731/1968
[31] , 817
[30] - , . 204,18. 1972.
[32] , , 12 1988.
[33] , 23. 1989, 48.
[34] - 1987, .
[35] , 8. 1988.
[36] : . , , 16-19.
[37] , , 1986,
, , 1986
[38] "" ( 518, 15. 1988,
551, 15 1990), , ,
. - , , , ,
1988. 1990. .

22

 1941 - 1990

( 1988. - 1990)
, 1989.
- (1988-1990)
.
.
,
, ,
.
,
1981. . ,

. (1988), ,


, ( 11 15 ),
.
, ,
4. 5. 1988. .
, ? -
. " , . ",
.
.

. :
. , , ( 11 15 ),
, ,
, . .
, ,
.
, . :
" ( , )
.
.
, , ,
" ("", 30. 1988).

: . . (15), . . (11), . . (12), . . (11) . . (13),
, (
?) . . . (16) ,
, .
: .

23

 1941 - 1990

,
, , ,
, ,
. ,
, 500 .
: " ", " , ", "
", " ", " ", " ", " "
" ".
, : "
.
. , , ,
".
, "
,
, , , , ,
" (" " 4. 10. 1988). ""

,
. ,
, 3. 10. 1988.
, " , ,
, " "
,
" ("" 4. 10. 1988).
, ,
, ,
, !
, ,
.
, .
, ,
. , ,
. ?
, , ?
, .
"" (
"" 8. 10. 1988. " ").
, . , ,
,
,
. , .
,
. 1988. .
, ,
.

24

 1941 - 1990

.
1988.

- 1988.
. .
- 1988. , ,
. 4
, , .
. .
- 1988. , , "
, ".
.
, .
.
.
- 3. 1. 1988. (35),
. ,
.
200 .
.
.
- 10. 1. 1988. ""
. .
- 20. 1. 1988. ,
. .
.
- 27. 1988. "", (
), , ,
, . ,

. ,
. ,
. 6
.
- 29. 1. 1988. .
. .

- 2. 2. 1988. ""
.
- 1988.
"" ,

25

 1941 - 1990

. .
, ,
. 1988.
, : -
,
.
- , 1988.
.
, , .
"" 9. 2. 1988. 17 ,
, .
19 , , .
, ,
,
.
- 14. 2. 1988.
4. , .
.
- 16. 2. 1988. "" . .
, 3. ,
.
- 18. 2. 1988.
, .
"" ,
.
- 22. 2. 1988. ,
24. 9. 1987. . . (17)
.
- 27. 2. 1988.
. : "
, 7-8 %,
- . (. )
. ?!" -
" " (" " 10.
3. 1988). .
- 28. 2. 1988. (18) . . (15)
, . . .
.

- 1988. , , 56
. !

26

 1941 - 1990

- 4. 1988. . . . . , ,
. ,
.
- "" 7. 3. 1988. " " : 1987.
31 100 171 , 46
. - .
" ,
, ".
, - ! !
- 10/11. 1988. ,
(= ) , .
. .
- 14. 1988. "" ,
. . .
.
- "" 16. 3. 1988.
" ". ,
113 .
, "
" ,
" , . " ". ""
(38) , 20. 4. 1987.
, , ,
. (22)
, , . .
- 17. 3. 1988. "" ,
, : " ".
"
". , 5 " ", 8
.
- 20. 1988. (= )
, ,
. 10
. .
- , , ,
,
( 1981). 100
400 . : .
-
, . , ,
. " " .
("" 21. 3. 1988).
- : , ,
-
. .

27

 1941 - 1990

.
.
- 21. 1988. . ,
: " , , , ,
, ", ,
. , , ,
.
- , ,
23. 3. 1988. ,
. ,
. , ,
. : ,
. ,
. "
",
.
- 23. 3. 1988. "" ,
, ""
. ,
" " . !
- : , ,
, "
" (. ). ,
,
, .
- "" 28. 3. 1988.
3.000 , . "
" 10 , 60 ,
( ). , 270,
.
- , 2 , . . (16)
. . (21), ,
.
, , : , ,
, .
, ( ).
( ),
, 2 .
1.000 ,
. .
- 30. 1988. 12
,
16 . , : " ",
, ,

28

 1941 - 1990

, . 500 ,
. .

- 1. 1988. (20)
, "
".
, .
- "" 1. 4. 1988. - : 170 ,
911 , 100 1881. , 500 .
: , .
.
150
60 ,
, " " "
, ". ,
,
.
- 2. 4. 1988. 5
, .
: , !" -
, . ,
, .
- 5. 4. 1988. 4 14
, .
- , 20 , 30. 1988.
10 ,
. ,
. .
, .
, . ,
, , .
.
- 7. , (12-15
), , , ,
. .
11
- 11. 1988. (31)

, " "
" ", . 60 .
"" 12. 4. 1988. 5. (34)
. 3. . .
, , ,

29

 1941 - 1990

. () 234 ,
62 % 1986. .
- 13. 1988.
" ,
", "
" ,
. -
, , ,
. " ",
, .
- "" 18. 4. 1988. " () ,
" (), " ( ) " , , . ,
. " "
,
.
- 1988. 5 ,
, 10 .
, 2 1.000 , 30 ,

.
, " " .
- (26. 4. 1988) " ",
, " ".
- "" 29. 4. 1988. 97,2% ,
, "
" . " "
(1950, 1967, 1971, 1975 1979)
4. 4. 1975. " "
, " ". " ",
, "" .
- "" 300 ,
, " ".
,
,
1984.
( 72 ) .
(25-27. 1988) ,
" ".
, .

, .

, ,

. ,

30

 1941 - 1990

,
.
" ",
.
, ,
, ,
(" "),
(" ")

- 1. 1988.
"
, (28. 4) , , , ,
,
" ("" 30. 4. - 3. 5. 1988). - " "
, [7],
, , 1981. .
- " "
300
(28. 4. 1988) "
"1. " ( )
", " -
", . ,
.
- - " " -
: " "
, , , .
, 85 , 13 ,
, " ". ,
1981. ,
" , "!
- , 1984.
( 9. 10. ) 29
. , . ,
. " " " " ,
("" 10. 1988), : "
,
, . (. )
( ), () ,
. , ".
, " "
. " " ,
.
" ,
", .
- 1. 1988. . ., , ""
, , ,
, .
, .
, -, .

31

 1941 - 1990

- 1988. , 500
, .

(26. 4. 1988).
, , ,
". ,

. ( 5.
) .
,
, , , , ,
. -
.
- ,
, , . . .
. . ,
.
(. ), ,
. - ("" 5. 5. 1988)
. ,
,
.
1983. .
, 7 . ,
, . -
,
, ,
. , , ,
. ,
("" 5. 5. 1988). -
, .
" " , .
, . ( ).
(4. 5. 1988)
.
, , , .
, , ,
, . , , .

, .
. : "
".
- , 6. 1988. . ., 5.
. ()
(27), ,
. , .
, , ,
, .

32

 1941 - 1990

- 1988. 30
(37) ,
(34), , 46.
, . ,
. 2.
, .
.
- , 9. 1988. "
",
, , , ,
,
, " 9.
", " ".
- " " (11. 5. 1988)
, ( 1986. - 1988) 466
4.698 : " 6.119 ",
. 30 1.492 , : 1.584 ;
2 . 3.000
. "
". ,
, ,
,
, "
" .
: " ",
" ".
- 1988. 25 :
, ,
. ,
, ,
.
-
,
.
20 , ,
, .
- 12. 5. 1988. "" . ,
, , ,
: " " - " (
) , , ?" -
,
"

, .
, ,

33

 1941 - 1990

, " ",
.
" ( ),
: "
; . ? -
. "",
, . ,
(). . , , .
, ,
, ?"
" : , , , , .
, , , , .
, ?. . . " , .
() , . ,
... , ( )... ... "
, . , ,
, ... , , ,
. , , ", .
" , . .
, . .
: , , ... , . .
, , .
. . -
. ,
".
" , : ?
. , , , , ,
. , . e .
, .
. , ,
,
", .
, . - ,
, XX , , , !
, , , ?
- 14. 5. 1988. (52), ,
. . .
, ,
. , ,
: " ", .
.
- "" (18. 1988)
, , .
, ,
.
, , .

34

 1941 - 1990

() .

.
- 1988. () (23), ,
. . , , 7.
, . , ,
.
- 1988. , 7 , (40),
, , .
" ",
.
- , 17. 1988. , " ",
(28) 3. . (17), .
, . ,
.
- (19. 1988) 100
50.600 ( ) -
, . , , :
" , , ,
.

, , , , ,
, ,
". ,
, , , , ,
,
: "
, ,
...
. , , ,
.
, ".
, , 16.000 ( 50.000), ,
.
- 1988. , 2 ,
. , , "
18 ",
. ,
, .
100 , ,
, 1981. . ,
.
,
.
, , ,

35

 1941 - 1990

. ,
.
- (4-7. 5. 1988) " " ,
(17. 5) , " ", "
" , . , ,
. ,
, .
. ,
, , , 50 . ,
" "
("", 18. 5. 1988).
- " "
, : ,
, , , , .
, , 2.176 .
. 686 ,
104 .
.
- , .
, , 1988.
, . (
, ): " !" -
,
, .
- 23. 1988. 7,30 , , . . (14)
(20) .
.
, , ,
.
- 24. 1988. , . . . ., ,
(20), , . ,
. , ,

, . ,
, .
, 25 .
,
. 28. 5. 1988.
, .
, ,
. , .
- 24. 5. 1988. () , ,
.
, .
, ,
.

36

 1941 - 1990

- "" (26. 5. 1988)

. ,
, . , . ,
- ,
.
- 26. 1988. , (30),
. , ,
, .
.
. 3., ,
. ,
, , .
, , ,
.
- "
" , ,
, , , ,
. , 1988.
, , ,
. ,
, , .
.

.
- (+2. 1982),

. " ", ( ), . "
. .
. . . , . , .
. . , ;
. , . ...
.
: " , ". ...
: " . , .". ,
. , .
, .
. , ... 1960. ...
, , . ". 2.
1982. . . , ( )
, , ,
, ,
. ( ), ,
. " , .
? . ? , , .
, . , . .
4 . . . , ,
, : " , ".
. , .
, " (" ", 31. 5. 1988).

37

 1941 - 1990

- (31. 5. 1988) - ,
, , .
20 ,
. . . (16) .
, ,
, , ,
.

- 1988. , , ,
. ,
() . : " ,
". , 6 , , ,
. 20 ,
, .
- , 1988. ,
" ", "
(. ), (),
... (. ) , ,
. .
". - , (2. 6. 1988)
"
", :
, : " ( )

... " : (), ,
.
830 , 85 .
28, . 128
(: ) , 50 ; 39
; 35 ; 2 ; 9
, 4 " ("" 1. 3.
1988).
- 2. 1988. " ", .
78.000 ,
.
"" "" . (2. 1988),
, " ", () ,
", () : "
"? ...
- 1988. 7 , ,
, - .
.
- 25 .
- (. "" 3. 6. 1988): "
, , ,
". ,
, "

38

 1941 - 1990

". , , " , ,
" "!
,
,
. , - -

. (. )
".
- , ( 1987),
, ( 1987.
75 , 68 ),
. 4 50
, 5. , .
" ", . , :
.
400 .
- , 36 ,
, 15 4 . , ,
, , , . " , , (
). , . ,
1981, , ,
. . : ,
, , ... ".
.
, , ,
().
- 1988. "" ( ""),
, (31) (26) ,
23 . .
. , ,
. 50 40 .
- "" 9. 1988. " "
. . . ., ""
". 15 . -
: 9.
, . , , 4. 1985.
: " ; ,
". ,
.
, 4 .
, " ". , ,
" " "".
. :
.
- , ,
" ", ,
100 3,5 , ,
.

39

 1941 - 1990

, , 70 .
, ,
. .
- 11. 1988. 10 ,
"
". , 2.000
, . , : "
", " , ,
". "
, ", .
- , 6 , 90 % ,
" ",
" " .
, , 1971, 1.600 ,
. "" , "
". "" , ,
, ,
.
- "" 13. 6. 1988. " " . :
. 13 ,
. , ,
( 1985), ,
. , ,
. , : " ,
". - , , 3,5
, ,
, . (1981), 6
(1983), . 1984.
93 , , 1985.
, , 1.150 .
, : " ,
". - ,
, .
- , ,
. :
" , , . . .
. . ...
. 1941.
, . .
. 1941. .
17. 1947. , ( ).
,
. . , , ,
, . . ( )
, . : " " ...
() . .
, . () ... .
. ...
. . . .

40

 1941 - 1990

. .
. ( ), ? .
. . ()
... , :
" . , "...
. , , , .
500 . .
30 () . .
. , . , .
.
.". (" ", 28. 3. 1988).

"
", -
, ( 1988) , (,
). , 14 20.000
. 18
" ",
. ,
, . ,
, , .
, -
.
- 1988. . ,
. : "
, . ,
15 .
85 . , ,
". , , ,
.
- - , .
, 20
. (35) : " .
, . ".
, : "
. , . ( 1920).
, . ".
: " . 1947. .
" ( ).
1968. , 1981. . -
. : " .
( ) . .
. . ,
. , , .
.
. .

41

 1941 - 1990

, . ,
, ". (" ", 7. 6. 1988).
- ( , 13. 6. 1988) ,
, . , 1982. 1987. 764,
() 154 . , 1221,
1.204 . , ,
, " ". -
, ,
, 1981. 3.122 ,
" ", . , 8 %
. - ,
( 1988) 1987. . 189. , 1988. .
87 , . .
- "" 14. 6. 1988.
, , " "! , 30. 1988.
, , ,
, , .
, , .
, .
4. 1988. " "!
, "
", 4. 1988.
" ".
, ,
, , , " ".
(
). : "
8 ", ,
26. 5. 1988. .
- ,
14. 6. 1988. .
, 50.000 ,
.
800
200 .
.
. -
, ,
,
. ,
, .
- , ,
1963. . 663 "
". 2.900 , 117 , . 548 .
1963. . 62 , 329 ,
. , , ,
, . , ,
1971. ,
, .

42

 1941 - 1990

- 1988. 131
, 22 . , 1981. , 1.150 .
, ,
. , ,
, 30 . ,
40 , 25 .
- 16. 1988.
(14. 4. 1988),
, ,
"", .
,
. , , .
- , , ,
,
. 500 % .
.
, , .
, " "
" " "
"', .
- (29) (23)
, . 20. 1988.
, , ,
. , ,
, , .
20. 1988. .
- "" 21. 6. 1988. . , (42)
10
, - . -
.
.
, 9 75 ,
" ". :
"" ?
, , ,
"" ,
. , ,
, , .
- , , (20-21. 6. 1988),
"
, ,
,
". , ,
, : " () ,
, ,
, ,

43

 1941 - 1990

?" ("",
21. 22. 6. 1988).
- ,
8. 1988. , ,
, : "
,
. ...
.
". -
, ,
, , , "
" ("" 18. 2. 1988).
- , (52) (23)
, , (74), . 19.
1988. ,
, .
. 60 , ,
.
- , , , ,

. , 30 ,
. , .
- , , ,
. . (13) . . (15), , , 13
. ("", 26. 6. 1988)
- 16 , :
" 10
, , . ,
,
. ( )
, , ?! (" ", 21. 6. 1988).
- 28. 1988. 26. 27. 1988. (23),
, . . , " " .
4 .
. 30
. . ,
( ),
.
- "" ( 1988) : 636 ,
1981, 216 , 600 .
1981. 1988. 30.000 . 1981.
50 ( ),
"" 600
, " ".

44

 1941 - 1990

- , 1988. ,
, ,
. , , . ,
. 600.
. , ,
, 1989,
600. , . , ,
(25. 5. 1988), "
, ,
.
,

- 1988. . .
(17) . . (15) . ,
, . ,
. , 1981.
155 ( , ). 150
5-10 .
- 1988. , 400 ,
2.000 , , ,
. ,
, 632 , 290. ,
, .
37 , , .

,
.
. , ,
(), ,
, , .
- (6. 1988) ,
, ,
. , - , .
, ,
,
: " ,
, .
, .
. , ,
. -
".
.
, . ,
, . -
20
, .
,
40 .
,

45

 1941 - 1990

. , , : "
, , ".
, , .
- "" 9. 1988. ,
, (8. 1988) "
".
: "
, , " (),
" ".
" ... ,
...
() ()
. 1981. . 60 ,
, ". -
: " ,
, , , 7 ,
() , "
. - 1987. 3.000 ,
, , , ,
(. ). 1981. .
30.000 , 5.000 .
- ( 9. 1988), 500
,
, , : " (
) , , 7
, ...
" " ,
, , ,
. , ,
- , , ,
, , , ,
, ".
- : " 500
. .
, , ,
, ".
- 4.500 500,
3 15 . ,
. "
".
, 99 % .
. ( 1988)
,
70 .
- ( 1988), ,
""
, . 15 .
- , , 1988. 200

46

 1941 - 1990

. , ,
, . - , 7 8. 1988.
10
( ) .
- (20. 1988)
, ,
, ( 28 %)
. : ,
, ( ),
.
, , ,
. ("", 22. 1988).
- 1988.
, . ,
,
, . : "

. 8,5 . .
, .
. , ,
. , .
. .
5 . .
.
, , . ".
("", 13. 1988).
.
, ,
1978. . ,
6 . 1988.
. , , ! :
, , ? ,
. - ,
:

;
; , , ...
- "" 19. 1988.
. 6 1988. 229
, .
67 .
, ,
?
- 1988. , 6 ,
70- . (45)
. ,
, . ,
. 40

47

 1941 - 1990

, , 15 ,
84 .
- , , , (21)
(18), .
.
- , , ,
. , 1980. . .
, ,
,
"" . ,
.
- "", 22. 7. 1988. ,
.
, 17. .
. : " 7 .

. ,
" " .
,
, , ,
. . ,
, , , ,
() ". -
, .
, ; .
;
, , .
, ?
- 1988. - , , ,
. . (21 ), .
, ,
. ,
( ). - (22. ) 2.000
, .
, ,
, 1982. .
9- ( 1983), 75 ,
;
, . : "
. , 2 ,
. .
.
, , . 140
. , , ". -
: " (), ,
. .
10 . , .
, , ". -

48

 1941 - 1990

: " , ! ,
, , ". ("", 22. 23. 1988).
(9 ) (1983. .)
- , ,
14 ! , , " ", .
.
. : "
, 1982.
, .
, " (?!). - :
" 4 ,
. , 80 , ,
. ,
() 14 ".
- (61) (25)
(52)
(31). , ,
" "! .
.
- 1988. (61)
(= ) .
210 ,
, . ,
, . !
.
- , , 26. 1988.
67
, , ,
, . " 2.500
(),
. , , ,
, , ,
". - , 22 ( 197 ),
, ,
.
, ,
. 26
. 18 200 .
,
, " , ()
". , 3 , ,
, .
, .

49

 1941 - 1990

- . 1. 1988.
" ", ,
20 . 22 107
,
. 13
, , 18
200 .
,
. 1988.
: " , , , ,
, , , . 1981. ,
, , .
. ( )

. ( )
". ("" 2. 18. 1988).
- 300
18 , . ,
. , ,
. ,
100 , , ,
" " .
- 3. 1988.
. 1988. .
, 90 , .
, " ,
.
- ,
, 27. 20. 1988. 1986. 1988. .
300 . :
, 130 , 89
, 10 , 29 ,
; , 27
( 40, ).
1.119. (
: ()
, , ,
, , .
,
, , ,
, . (, 8. 8. 1988)
- 1988. , 500
, .
- .
,
1981. . . - " 40 , .
, ".

50

 1941 - 1990

, ,
- .
- 8. 1988. , ,
(25), , . . (20)
. ,
. , ""
. ,
, .
. . ,
, .
,
" ",
.
, 60
, ( )
- ( 1988)
. ,
,
, .
,
. , ,
- " ".
.
- ( 1988)
, ,
- , , , (
)
60- , 19 ,
30. ,
. 1981,
. ,
, , .
- , ,
40 " " . "".
- 30 , ,
.
- (10. 1988)
-
127 1.300 ,
3.000 32
111 23 , 42 196 28 ,
19 87 , 207 , 1.000
200 , .
56 245 , 336 , 16
("" 12. 8. 1988)

51

 1941 - 1990

- (21) . . , 7. 1988.
, " ", , ,
90
, ,
.
- 8. 1988.
, , ,
(63 ) 30 ,


, ,
, . ,
,
, ,
. ,
, .
, , ,
. "
() (
). , ,
. , .
, ". - , ,
, 27 , .
24 ,
!
- :
, ,
, , 19 , 18 .
86 , 60 . 14
32 65 , : 21
56 . ,
: " , "" "",
,
( )".
- , , , 12. 13. 1988.
,
. .
. ,
.
- 14. 1988. , ,
.
, , ,
... . . (17) . . (16). - ,
, .
.

52

 1941 - 1990

- 8. 1988. .
, . "
", . -
14 , , .
.
, ,
, .

.
- 17. 8. 1988. ,
. . "
", ,
. , ,
, ,
. -
(25. 8. 1988), ,
, ,
200 . ,
, , .
- . . . . . . 18. 8. 1988.
. . (). ,
,
. ,
. .
.
- 1988. ,
. : "

, () "" ""
. : , ,
? , , ,
". 15
10.000 , " ",
" ". - : ( 6.
1988. ), ( 10
), ( 4
, ),
. ,
, . ,
, . ("", 22. 8. 1988).
- 1988. ,
, " ,
". - ,
.
, "", . , - .
- 20. 8. 1988.
, ,
"". " "

53

 1941 - 1990

,
10 35 , 22 .
- 21. 8. 1988. "", , ,
" ",
, , .
(15) ,
.
. " ",
, . ,
. .

, , . (, 60 13 ).
21. 8. 1988. "" , 17 , (51)
(34), , . ,
,
. , ,
, : " ,
"? - , .
- (18) 21. 8. 1988. . . (12),
,
. ,
, , .
.
- , ,
. "", . ,
, , , , .
( "" 26. 8. 1988).
- 8. 1988. ,
. 11
, , . , ,
, ,
. " " 45
.
- 8. 1988.
, 300 ,
(22. 8. 1988), 60 . ,
,
. " ", ,
. : " , .
, ". ("", 27. 8. 1988).
- . . (17)
, 20. 7. 1988. , . . (14) ,
. ,
, . .
.

54

 1941 - 1990

- , ,
, . 300
26. 1988. 15 ,
" "
.
- , 28. 1988.
61- , . ,
,
. , .
, .
.
5.000 .
: " ! ! ! - !
" : " ! !" -
: " ".
. "
, ".
- (28. 8. 1988),
, 11 .
, " ",
, . "
, (55),
. , ,
. ,
, .
, .
, ".
, .
,
. , , ,
, , " " . .
- , ,
. ,
. - ,
, ,
. .
( , 24/25. 1987. .)
- " ".
, ,
. :
, , , , , , , , ,
, , . , ,
, , .
: " , , (
), ". 3.000 .
,
. - :
, , . " ".

55

 1941 - 1990

- , , , ,
- , , , , .
" ". "
( ) "? , ,
, , . ,
.
- 20. 1988. ()
,
. : " , ", "
", " " .
. , .

,
. . ,
, : " ,
( ) ".
-
. , , : "
, , ". ,
, 40 , 107 : , .
1981. . 30 . 27.
- - 1987. , 15. 1988.
. : " .
(. - ). , ,
. :
. " (" ", 30. 8. 1988).
- " " (. 27. 22. 7. 1988) : "
, , " ",
. ,
() . 200.000
20 .
".
. (
)

- 1988. , ,
, ,
, .
, ,
(" "). ,
. .
?
- "" 22. 9. 1988. , " ":
72 ( ) .
? , , ,
".

56

 1941 - 1990

- 1988. " "

,
. 50
. , ,
, , ,
12
, ( 15 . ,
: !
, , , " ".
"" .
- , 1. 2
1988. , ,
" ", " ",
. , ,
1979. : "" "",
!? .
- 40 ,
, 8
, 10 5
. .
, . .
.

.
- 1988. 4
,
" ". , , -
, , "" ""
. , , ?
: " ".
- (2. 9. 1988)
. 11 ,
10 1 , ,
.
" ()
" . ?
- (2. 9. 1988)
" " "
" ", !
, , , ,
" ".
" " (: ) "
" ! .
:
, .
10.000 ,
.

57

 1941 - 1990

, , :
" " ,
. -
,
.
"",
. , .
- 1988. , . . (17) . .
13 , VII , . ,
, , .
" . ,
, .
.
, . . ,
, ,
. ,
. , . ,
". .
. .

. : " .
(), , , ,
. ,
, ( ),
". - 250
.
. 20 400
, .
. , , ,
.
- 3. 9. 1988. 500 ,
. : "
. , ,
, .
, . ()
. , 27- 108
. . 150
, 300 () 200
". ("" 5. 9. 1988).
- (3. 4. 9. 1988)
- , , . 70.000
, 20.000-30.000 .
- ,
, , : XX
. , :
" ", " , " ", "
", . , , :
" ( )
. , ".

58

 1941 - 1990

,
, , : " "
- . :
" ".
- .
201 6 1988. 107 ,
. 5 " ",
8 . ("" 5. 9. 1988).
- 1988. ,
, .
(3. 9. 1988),
, , ,
, .
- (1-2. 9. 1988)
(29) . : "
, . , .
.
, ( ): "
". ,
. .
- 2. 3. 1988. :
(24), (21) 17 , . . . ., ,
, 5, .
, .
, , ,
. . 30,
15 . ,
.
- 1988. , , :
(19), , (19) (20 ,
, , , , ,
.
, . 30 .
1988.
" "
. " ", "
".
(5. 9. 1988), : "
,
.
, ,
. () , , ,
, .
()".
-

59

 1941 - 1990

, . ,
"" , .
, . - ,
10.000 . ,
,
.
- , 4. 1988.

, 10
() ,
. ,
, . , ,
.
- 4. 1988. 60 (44),
" " , 17. 1988. 11

. .
15 , ,
.
- 9. 1988. 8-9 , ()
.
, ,
. , .
, , " ". , ,
. ,
, ,
300 .
:
2 ?
.
, , , . ,
, "" !
- 5. 1988. . 2
, .
.
- 7. 1988. " " ,
. " ".
- 1988. , . 2,
.
,
. - . 24, ,
, . , .
, -,
, " ", " ".
- 6. 20. 1988.
. . (28) .

60

 1941 - 1990

(= ) .
, " , , ".
-, ()
.
.
- , (6. 9. 1988) 49

. : ,
. (8. 9. 1988)

! : "
. (7. 6. )
". , : "
( ) ,
( ).
, () (),
." - ,
12. 1988.
- 1988. 10.000
. : "
", " ". :
" , , ". : " ,
, , ,
() . ( ) ".
- (6. 9. 1988)
.
. , ,
, ,
, .
- 1988.
, , , 1961. . 80 400 70,
10 20 .
: , ,
- .
- 1988. 10 I -4
"" . . -

. - (8. 9. 1988) ,
, 17 ,
.
- 1988. ,
I . . , " "
. , .
,
, , . . .
, ,

61

 1941 - 1990

. ,
, , .
, ,
(10. 9. 1988), 4.000 . 1981.
70 , , , 50
. : " .
, .
, ( )?
? , " ".
, ? ,
. ... ...
, ...
, ,
". - , , ,
.
- , ,
,
, .
.
25.000 .
- 1988. 8 , 3 .
, ,
, ,
2 .
. (12. 9. 1988) 5.000
. , ,
,
. ,
,
- (19. 9. 1988) 6.000

. , ,
,
;
,

, , , ,
, . "
,
"
("", 21. 9. 1988).
- 9. 1988. , , " "
, , " " (24),
(27) . . . . , 3. 4. 1988.
, ,
. ,
, ,
, 20

62

 1941 - 1990

- , , : ,
, . 160
13. 14. 1988.
- , ,
, ,
. ,
2.000 . ,
,
- 9 1988. . ,
, " , ", .
, , "
- ", . , 13. 14. ,
,
!
- (9. 9. 1988) 40 60
. , (27), , 26.
1988. ,
, (57), , 15. 1988.
: ", ,
". .
. . . .
-
, . "" 12. 9.
1988. " 10 4 () , 5
, , 7 (),
"" " ,
,
, , . "", .
- 1988. , .
, . ,
, . ,
, ,
, 12 x 8 .
.
( 10. 9. 1988) !
, , ,
! , ,
.
.
,
. , XX
!
- 9. 1988. (55)
. 5 ,
, .
, " ,
"
- ,

63

 1941 - 1990

" "!
, ,
.
- 1988. (65) , ""
, , : " ,
". . 60
.
- "" (12. 9. 1988) 2
, . , , 11.
1988. , .
, ,
, ,
. .
.
( ).
.
- (13. 9. 1988) 1981.
146 80
61 30 . 137 .
,
.
- 1988. (34), ,
, ().
, ,
.
- 1988. ,
, , I IV , ,
, 3 . 8 ,
. ,
, , .
-,
.
- (13. 9. 1988)
.
, , : " ,
(. ), .
, ". ("", 14. 9. 1988).
- , .
(70), , : " ", "
", " " . 60 , ,
.
- 13. 1988. , 5.000
" " 6
. 9. ,
. ,

64

 1941 - 1990

, . , ,
, .
8 , . " " 120
, " ", .
. : "
, 15 ,
, , ".
- ( 1988),
, "
", " ",
. 1981. 67
260 106 . 4 27 .
, .
" " , 33
10 . - ,
. ,
, , . - (23. 9. 1988)
, , .
, ,
, .
, , .
-
, .
" ",
1985. ,
,
. , , 1983.
,
. ,
, 1981. 12 , 20 .
(22. 8. 1988) "
"!
- ( 1988) 2
: . , "
". , "" : 6.
1988.
. ,
" ". 13.
() .
.
- .
, ,
,
, "".
(
, - ,
).

65

 1941 - 1990

- 1988. ,
, , . 59,
, " ".
, .
, .
, , 200,
,
" , ", , "
" .
5.000 ,
.
, ,
,
.
- 1988. , - . - ,
, , , .
, , . ,
.
, ,
. ,
.
- "": 12. 1988.
, 14. (65),
, .
(16. 9. 1988) .
,
. ,
, . ,
,
. ,
, ,
, .
- ,
, "" ,
, ()
, .
- 1988. 11 "",
, , (21) (20), ,
(21) .
,
. ,
.
. , , 50
, 15.000 , -,
.
- 1988. .
: ,
20 , , ,
160 , , .

66

 1941 - 1990

:
" "
. -

,
.
- , 17. 1988. , (18),
, .
: " ,
. .
, (),
". - 500
. 600 140 . ,
, .
, .
20 4 .

, 60 .
- 1988. 9 ,
, . . ,
, -7 "" .
. .
""
. : " ", " ",
" ", " ", " " .
- 18. 19. 1988. , (
) ,
.
. : "
, .
? ".
- ( 20. 9. 1988) , ,
, . 8 1988. 166
, 383 .
, . ,
-, , , , .
. ,
- , , ,
.
, .
- 1988. ,
62. .
, " , ( 10. 9. 1988)
, , ". ,
, ,
, .
3 . :
" ".

67

 1941 - 1990

,
.
- , 20. 1988. , "",
, 9 , ,
. . (31) .
, , ,
. ,
. . . ,
. - .
- 1988. -
, ,
. , , ,
, , , , , , , , , , ,
, .
.
. :
" ", " ", " ", " ", ", ,
", . (" ", " ,
") , , ,
.
. , ,
. . ,
(21. 9. 1988) 20.000 ,
,
: " .
. , ,
, , .
, , ?" ,
, , : "
.
. ,
".
. ,
; , -
, ,
. -
. ,
. (22. 9. 1988)
(48), ,
. , 60
. , ,
, ,
. ,
.
- 1988. 9 , ,
, (32) , .
5 .
, ,
. , . , ,

68

 1941 - 1990

, , "
"! , , " ".
- 1988. 8 , ()
, . 3.
II . , .
- 23. 1988. ,
, ,
. 7.000.
, , .
,
" " "9. " , ,
,
: " ", " ", " ", "
", " , ", .
, ""
, , 200 .
,
" ", " ", " "
, , ,
. (27. 9. 1988)
200 ,
3.000

- (29. 9. 1988)

, , ,
, , 2 % .
" ",
",
, "
" () .
, ".
" .
, ".
- ,
,
. : " ,
. , ,
, , ".
2.000 .
"
" ". - ,
, .
, ?
- (29. 9. 1988) 3.000 ,
,
. "
. -

69

 1941 - 1990

.
, ".
, , ,
" ", (. )
.
-
- , 27. 1988. -
(
).
- (. ) . - 25.
1988. . ., ,
(72)
. 25.000 .
- 28. (1988. ) 7 , "25. ",
, 4.
. ,
. , .
, , ,
.
- , 7 , . .,
" ". " " . ., .
. . ., " ", .
, .
- 28. 1988.
. 30.000
, . ,
, . ,
, . :
" ,
. , .
".
, .
- (29. 9. 1988)
6 .
4.636 , ( 55 % 1982).
, , 90 % , . -
- ,
42 ,
, .
. 22 , 3
, 2 , 1 , 12 .
(17), ( 5), (3) . , ,
.
. "" . :
?
, " ". , ,
, ( , ,

70

 1941 - 1990

, ),
"- ".
" ", " ".
5-9 . (" ", 4. 10. 1988).
, : , ,
,
, ?
: -.
- 1988. ( "", 30. 9. 1988)
, " " . 10 -,
: ,
. - "
". , ,
, "-". .
- 1988. . .
. ,
( )
. , . ,
. ,
,
, .
, , . ,
, () , , ,
.
12,5 ,
,
. ,
, , .
. , .
( "" 1-2. 10. 1988) : "
. (= ) ,
(1981), ,
() ...
( ), , , ,
, ,
, ".

- ,
.
. , ,
( 1988)
. . .
. (48)
,
. : "
. ,
. ().

71

 1941 - 1990

: " ". (
"" 1. 10. 1988).
- 2. 3. 1988. 0:30 , ,
. : 13 , 7 5.000 .
. ,
. ,
. , . : "
. . , ! (=
) ( ) ".
: " .
, . ( ),
, . , ,
. , ".
(" ", 4. 10. 1988).
- , 1988. ,
,
, -
. : "
, () , ,
? , , ". -
, : " ,
, , , ,
, . ,
". : "
.
. ,
". -
, , , ,
. : "
", " ", ", ". ("", 1-2. 10.
1988).
- " " ( 27. 9. 1988),
,
,
" 3 ,
14 ,
10 ". "" (1-2. 10. 1988) ,
, : 1)
, " "
, . . 438/86 . 79.
1 . , ,
.. . 16/87, 2 " ", "
", 3 . 2)
. . " ",
" ", " "
. 77, 2. 14 ".
15 , 10 ,
, . . . 38/86, , 8 .
. - , ,

72

 1941 - 1990

, ,
!
- 2. 1988. , 25.000 ,
" "
. " ,
, , ",
, : "
, ,
, , .
". -
" , , , ,
, , , ,
" ,
-

( 15.000 ), , (20.000) , (100.000),
(150.000), (50.000), , ,
(30.000) -
: " . )
, , ,
, , ,
,
, " ,
5.000 , , " () ,
"
500 " ,
, , ". ("" 3.
10. 1988).
- 3. 1988. , , 3
13. 3. 1988. - , ,
, , , , ,
, ,
, ,
.
- 3. 1988. 2.000
, .
. , 4
26. 1988. 4 , . .
,
, ,
. ,
, , ,


. . .
- 5. 1988. 30.000 ,
,

: "

73

 1941 - 1990

, " ( )
" , ( )
.
(), !
- " " , ,
.
,
, : " ( ),
". : "
() ".
- , , 300 , 1985. .
,
. , . - 5.
1988. ,
. 5 , ,
.
, ,
. ,
, , 1 .
- ,
, .
, 15 ,
.
, ,
. , ,
15 , ,
" ". 10
,
.
, : "
() , , .
(: . 5. 1989.
40 , ,
, , ,
. , 11 , 66
, ,
, ,
.
).
- "" (5. 10. 1988) : "
( ) ,
.
, ,
() . 1981. .
, ,
, . 14 .
()
10 . , ,

74

 1941 - 1990

, .
. ". -
,
?
- , 27, -
- .
, .
3 , 2 .
, , : " , ,
, , ,
, , ... ,
, ...
, . .
". ("" 5. 10. 1988).
- (4. 10. 1988) ,
, ,
, , "
". " ",
,
. : " ( )
. , , .
: ?
, ?" -
, 11, ,
" " " ".
. : " , ,
, , , , ,

, .
, ,
. , , ,
.
, , , ,
. , ,
. , ,
, .
,
, , ,
". ("", 7. 10. 1988)
- , 3. 1988. ,
, ,
. . 4
,
. ,
-,

- , 4. 1988. 3 " "
8 , -
" ".

75

 1941 - 1990

- 1988. , ,

30
- 1988. , , 300, .
(
1988), ,

, .
, .
, 400 , 15 :
" ,
". - ,
: "
( )
, " -
" " -
, ,
6 : " ,
, ,
". - , 6 ,
10.000 ,
.
: " ,
. ".
- 1988. , ,
(68), (19)
40
, .
, .
- 1988. 7
, "", . , . 99/17.
, , , "
".
- 4, 5. 6. ( 1988. ( 5 ), ( 4 ) (
) - .
(), ( ),

. , , ,
"" "".
-.
-
, (4. 10. 1988) :
, .
, , .
, , , .

76

 1941 - 1990

- - , 6. 1988.
, 100.000 ,
. .
, : " , , 10
. 10
. ,
. ". -
: " ,
? .
". - , ,

. : " " " , ".
- - , ,
8. 1988. .
, , ,
, . ,
. ,

,
.
- , 1988.
, , ,
. , , ( ) 760 " " , -
, , , " ,
". 10- , ,
. ,
, 9 .
, , , "
". " ", .
1979. ,
( ): " ,
" - 23
,
(" ")
, . ,
, ,
,
" " . , . "
. , , .
, " (" ", 18. 10. 1988).
- 1988. 500 ,

, .
.
.
. , , " ", "
". ", ?" -
. , ,
, ,

77

 1941 - 1990

, : " , ,
. "
, , " "
. , , () :
, , . , , " -
" 40 , ,
. , ". (11. 10.)
. (16 .) ,
1.000
. ,
.
- 1988.
, . 400 ,

. ,

, .
, : ,
, : ""
"" . -
: (30.000), (20.000),
(10.000), (5.000), (200.000),
(30.000), (15,000), (15.000), (30.000), (10.000)
(30.000). ,
.
- 4. 10. 1988. " " 8.
" " " " . ""
(8. 10) " . . (16 .),
" , ,
.
- 1988. ,
. . ,
. , .
- 1988.
: "
". : "
, , , , ,
, 16 , 6 , ( )
". , 70 ,
22 . - , , 6
, . " ,
?"
- 1988. ,
, ,
. , ,
" " , ,
.

78

 1941 - 1990

- (12. 10. 1988. "") ()

, , 24. 1988.
: " (: ) ,
" ( , , ,
,
). " , , ,
. ,
. 115 ,
112, ". " 20
200.000 ,
(=) (= ),
, ". "
( ) ".
- 1988. 4 1. 4. " "
. .
, .
, , -
,
. , ,
, .
- 1988. ()
,
.
- 14. 15. 1988. 12
, ,
. ,
,
- , , .
- , 1988. ,
, ,
. 1981. , 6
15 50 .
5 " ", . : , ,
, . : , , , ,
, , . , 1981. 24 ,
. 11 .
80 , 8 . 11 ,
, , , .
, 15 ,
. " ", ,
. - , ", , ",
, " ".
- 16. 10. 1988. "" ,
. , , ,
, . ,

79

 1941 - 1990

. ,
.
- " ", ,
,
, , 1988.
"
", : , .
, " "
, . ("", 18. 10. 1988). - 20.
10. 1988. , 17.
. ""
, . 40.000
, .
- ( 1988) .
9 1988. 368 , 40 .
2.253 ,
440 . .
30 , 22 , 3
. , . 6
, 3 1 -
. ("", 22-23. 10. 1988)
- 1988.
. 20 .
15 ,
.
. , 300 ,
, () .
- 22. 1988. , (22 107
), , (19) (18)
.
- , , .
- 1988. 3 , "", ,
, : "
".
. , ()
. , ,
, ,
60 , .
.
- 1988. :
(19), (18) . . (16) . . (14), "",
, ,
" " , .
, ,
. , ,
.
, .

80

 1941 - 1990

, "
".
- 1988. 90
, "" ,
, , ,
, 1981.
. 1981.
, .
, "",
, . .
. .
"" ,
.
- 1988. (43), ,
, , 4.
. ,
, , .
- 1988. " "
.
.
,
.
.

- 31. 1. 1988.
.
, 3 .
, .
. , ,
" ".
.
- - ( 1988) -
, ,
.
- ,
. 1986.
1988. ( ) 264 ,
201 , 63 , 11
.
, 1986. 1988. 2.876
. 303 , 254
, 19
. 5 1988.
90 % ("" 3. 4. 11. 1988)
- 1988. 7
.
. , ,

81

 1941 - 1990

, , ,
,
. 1971. ,
, ""
, .
, .
, , 400
, , 1974. , 67
, " ,
. , , , ".
- 3. 4. 1988.
"" 70 .
" ".
- , , ,
"", 1971.
, "", 1971.
. , 1981. ,
. ( 1988) ,
, (7 .), 17.
1988. . " "
, , . ,
,
(. ) .
.
- 28. 1988. ( ) . . (14),
, "" ,
.
!
. , :
-
!?
? , , :
, . ,

, .
- 1988. , ,
(. ) , ,
.
.
. , ,
" ".
- , 30. 1988.
, , 7
4 , 10 . "", ,
, ,
,

82

 1941 - 1990

, ,
, ,
. ""
. ("" 1. 11. 1988).
- 9. 1988. , ,
-, 24. 1988.
, , , .
- 9. 1988. -
(38), , 4
, (29) .
, ,
, , .
,
. (, , ,
, , 70 ,
). -
.
- . 1988. " " , .
. , . . ,
, .
,
, ,
. ,
, , .
- 14. 1988. (48),
, 1988.
. ,
, . 3
.
- " " 16. 1988.
" ",
: "
".
.
. ,
.
, .
- 1988. , , 500
, " ",
( , )
200 , ,
. ,
,
.
, . ,
.

83

 1941 - 1990

, ,
1974. 18. 1988.
,
, ,
,
.
, ,
.

,
.
- 19. 1988. , ,
. ,
,
. " , , , ,
, ".
. , , .
, , , ""
, -
"'" (28. 11. 1988) " ".
27. 1941. - , ,
. - , ,
,
, "" ,
, , , .
- ( 22. 11. 1988) ,
, ,
, "" ,
,
.
, .
.
,
" "
, : " ".
- 22. 1988. , . . . .
, . (18)
.
.
,
.
- , , .
, ""
. , ,
, .
, "".

84

 1941 - 1990

- 23. 1988. , "" ,

,
60 20

- 7. 1988.
, 500 ,
, , .
, ,
.
, , .
- , 18 , ,
.
15 .
- 10. 1988. ,
. :
3 , , .
, .
.
12. 1988.
.
, , .
- , ,
.
, . ,
, .
- 1988.
. , , , ,
.

- .
- ,
( , , ), , ,
( ) , , .
,
"". ,
.

- 12. 1988. . . (24 )

. , , 30
, . ,
,
.

85

 1941 - 1990

- 22. 1988. , ,
,
. ,
, . .
, 55
. ,
70 % .
40 .
- , 1988. 1988.
20 % .
401 , 87 , 376
, 240 .
, . , "",
,
.
- 1988. :

. , "
".
. ., .
.
- , 1988. ,
, ,
. , " ", ,
, ,
, , , ,
, .
- , . 600. .
1989.
.

, ,

"" - 1990.
: "", , ,
:
:
:
:
:
: .
:

86

 1941 - 1990

I - ,
3231 (=861) (497115) "1941/1990."
,
1941. 1990. / . -
, 1990. (, )
- 469 .: ; 24 cm. - ( )
3000 - .
ISBN 86-7019-065-6
323.13 (497.115) "1941/1990."
) - - 1941-1990. )
, - - 1941-1990.
Yu ISN 86-7019-065-6

Kosovo i Metohija
Pero Simi
Raspeto Kosovo
Cvee koje plae
U PROLEE 1905. pesnik Milan Raki je kao diplomirani pravnik sa Sorbone mogao da bira ta e
raditi u rodnom Beogradu. Umesto graenja izgledne karijere u nekom od ministarstava Kraljevine Srbije,
pesnik je reio da srpsku metropolu zameni provincijom i da poe tamo gde je njegovim sunarodnicima
tada bilo najtee. Poao je na Kosmet, koji je jo bio pod turskom vlau, gde e godinama predstavljati
rame za plakanje preostalim obespravljenim Srbima u ovim krajevima.
87

 1941 - 1990

Ve prvi utisci novog srpskog konzula u Pritini kao da su odslikavali sve kontraste ivota u ovoj
srpskoj oblasti:
- Nigde valjda nisu ivotne prilike tako bedne a ivot bez drai kao ovde. Pa ipak nigde nisam video
da je dua tako slatka kao ovde - pisao je Raki svom prijatelju, diplomati Jovanu Jovanoviu Pionu.
Slino je ovu ilu kucavicu srpske srednjovekovne drave doiveo i pesnik i pravnik Vojislav Ili,
koji je Kosovo poredio sa cveem koje plae.
im je stigao u Pritinu Rakiu su se njegovi kosmetski sunarodnici praktino svakog dana alili na
zulume islamiziranih Albanaca, koji su imali povlaeni poloaj kod turske okupacione vlasti. Tanana
pesnika dua je svaku njihovu muku odbolovala i o svemu to je videla i ula neprestano izvetavala
Ministarstvo spoljnih poslova u Beogradu.
POSLE est godina provedenih u dolini plaa Raki se 1911. vraa u Beograd, da preuzme
Konzularno odeljenje Ministarstva inostranih dela, ali se na tom visokom diplomatskom poloaju veoma
kratko zadrava. S jeseni 1912, kad je najzad dolo vreme da se Kosmet oslobodi od Turaka, pesnik odlazi
u umu i prikljuuje se dobrovoljcima vojvode Vuka, odnosno potpukovnika Vojina Popovia, koji se ve
prouo po borbama s Turcima u Makedoniji. Nekoliko dana kasnije vojvoda Vuk e se, gonei tursku
vojsku, svojim vojnicima na Kosovu polju obratiti reima:
- Junaci moji, znate li gde se nalazite? Znate li kako se zove ovo mesto?
Svi su ga netremice gledali:
- Ovde, gde mi sada stojimo - nastavio je on - na Vidovdan 1389. godine, istog dana i istog sata,
poginula su oba cara. To je Gazimestan, na kome je Obili...
U stroju njegovih boraca bio je i Milan Raki, koji je za istoriju posvedoio o onome to se tog
trenutka desilo:
- Oko mene popadali vojnici. Pogledam: ljube zemlju!
MITOM Kosova, koje su Srbi sanjali vie od pet vekova, bili su opsednuti i neki drugi
junoslovenski narodi, o emu svedoi i jedno pismo velikog hrvatskog kipara Ivana Metrovia. Pismo je
pisano 1913, povodom kampanje koju su te godine neki austrijski listovi vodili za pripajanje Kosova i
Metohije tek stvorenoj dravi Albaniji, kojom je upravljao austrijski grof Vilhelm Vido. Poto je beki Di
cajt odbio da tampa njegov tekst, Metrovi ga je 14. januara 1913. objavio u splitskoj Slobodi.
Sloboda je zbog toga odmah bila zabranjena, pa je veliki kipar etiri dana kasnije ovaj svoj rad kao
otvoreno pismo tampao u listu Dubrovnik:
"Da bi se to polje (Kosovo) oslobodilo plakale su pet stotina godina nae majke, i mi svi smo
njihovim suzama bili zadojeni sa mlijekom, zavjetujui se da emo historijski poraz svojom krvlju
osvetiti. Pa tako se, evo, sad i desilo, i to nam je Polje zato odve skupo da bismo ga ma kome mogli da
ustupimo".
Metrovi je bio kategorian:
- Htio bih prvi prije da umrem za tu svetinju mog naroda, nego da joj dopustim obesvjeenje; jer
moje tatue, koje su se u Beu gledale, iz toga su Polja iznikle.
TRIDESETAK godina kasnije, za vreme Drugog svetskog rata, klima za pripajanje Kosova i
Metohije Albaniji ipak e se, bar nakratko, promeniti. Kosmetski Albanci, koji su se tada iptarima zvali,
doekae 1941. italijanske faiste i nemake naciste rairenih ruku, a kad su im Hitler i Musolini
omoguili da pripajanjem ove srpske oblasti Albaniji stvore Veliku Albaniju njihovoj srei nije bilo kraja.
- U najveem dijelu Kosmeta iptarske mase faistike okupatore, a naroito Nemce, smatraju
oslobodiocima i najveim prijateljima - izvetavao je 31. januara 1944. sa lica mesta Titov Centralni
komitet, njegov poverenik u ovom delu okupirane Srbije i Jugoslavije Pavle Jovievi.
88

 1941 - 1990

Objasnio je i poreklo te ljubavi:

- Okupatori su im dali pravo na noenje oruja, dozvolili im pljaku, iseljavanje i ubijanje svih onih
koji nisu iptari.
Tako e za vreme okupacije sa Kosova i Metohije biti proterano nekoliko hiljada Srba koji su se
posle povlaenja Turaka iz ovih krajeva vratili i naselili u ovaj deo Srbije.
Zbog toga ljubav izmeu kosmetskih Albanaca i nemakih nacista nije kopnila ak ni pred samu
Hitlerovu propast:
- Albanski ivalj na Kosmetu stoji i dalje uz okupatora - javljao je leta 1944. Titu lino njegov
izaslanik u Albaniji Duan Mugoa.
Ovaj ovek je Titu javljao je da meu kosmetskim Albancima postoje tri struje i da se sve tri bore
za odbranu granica Velike Albanije.
AL ZA NACISTIMA
DESETINE hiljada ostraenih kosmetskih Albanaca nee moi da preale ni raspad Velike
Albanije, ni Hitlerov slom u Srbiji krajem 1944. Borei se protiv vraanja Kosmeta u sastav Srbije i
Jugoslavije njihove voe e tada organizovati masovnu oruanu pobunu, koju su Titove jedinice uguile
posle viemesenih borbi, zavodei nakratko i vojnu upravu u ovoj oblasti.
Hiljade Srba koje su albanski separatisti tokom rata proterali sa Kosova i Metohije ni posle
savladavanja ove pobune nisu imali prilike da se vrate na svoja ognjita i da, kao njihovi preci 1912, jo
jedanput poljube kosmetsku zemlju. Tek uspostavljena Titova vlast im je, na zahtev albanskih politikih
prvaka, marta 1945. zabranila povratak u ovaj deo Srbije.
Ova velika nepravda uinjena je da bi se, kako je reeno, jednom za svagda zaustavio meusobni
razdor i borba izmeu Srba i iptara.
Nepunih mesec dana kasnije politiki lideri kosmetskih Albanaca i Srba e doi u Beograd da bi
izrazili elju da se i mi, narodi Kosova i Metohije, prisajedinimo federalnoj, bratskoj Srbiji
VREME DOBRIH ODNOSA
ISTORIJA pamti i periode dobrih odnosa Srba i Albanaca.
Tako je, recimo, Dimitrije Dukain, sin albanskog velikaa Leke Dukainija, bio oenjen
Komnenijom, erkom Stefana Prvovenanog, unukom Stefana Nemanje.
Jedna od najznaajnijih linosti albanske prolosti, Skender-beg, bio je sin crnogorskog gospodara
Ivana Crnojevia i zvao se Stania. Tri albanska katolika plemena Kastrati, alje i Berie, smatraju se
krvnim srodnicima crnogorskog plemena Kui. I jedno od najranijih pominjanja Albanaca odnosno
Arbanasa, kako su se tada zvali, vezano je za titulu Stefana Duana, koji se sredinom 14. veka titulisao
kao car i samodrac Srbljem, Grkom, Blgarom i Arbanasom.
Jednom prilikom je Dositej Obradovi pripadnike albanskog plemena Hormovita, s kojima je
1768/1769 iveo vie od godinu, pitao zato oni jedno svoje polje zovu Lepaita, kad je to srpska re.
More kalueru, odgovorili su mu, ne udi se tome. Mi smo sa Serblji jedan rod i pleme u staro vreme
bili.
IME I ZNAENJE
IME iptar, kako su se kosmetski Albanci nazivali sve do sedamdesetih godina prolog veka, potie
od albanske rei ljipnoj, koja znai razumem. Pri tom se misli na jezik, pa se moe rei da oni sebe
nazivaju ljudima koji razumeju svoj jezik, pie jedan od najveih etimologa bive Jugoslavije, profesor
Zagrebakog sveuilita Petar Skok.
(Nastavlja se)
89

 1941 - 1990

NOVA KNJIGA O KOSOVU

OVAJ ekskluzivni feljton napravljen je na osnovu knjige naeg novinara Pere Simia "Kosovo kloniranje prolosti", koja e se u izdanju Narodne knjige i Novosti za desetak dana pojaviti na
kioscima irom Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. U ovoj dokumentarnoj, bogato ilustrovanoj knjizi,
javnosti se, pored niza malo poznatih, prvi put predoava i vie od 30 dosad nepoznatih dokumenata, koji
osvetljavaju korene albanskog separatizma na Kosovu i Metohiji u poslednjih ezdesetak godina. Najvei
broj ovih dokumenata, koje ni domai ni strani istraivai do sada nisu koristili, autor je u poslednje tri
godine otkrio i istraio u Titovom arhivu u Beogradu i u Diplomatskom arhivu Ministarstva spoljnih
poslova SCG.

Hoda klie "ivela Srbija!"

17. februar 2006
IM je u prolee 1945. uguena oruana pobuna iptarskih ekstremista na Kosovu i Metohiji, ova
oblast se ponovo vratila u sastav Srbije. Borci Velike Albanije, koji su za vreme okupacije Jugoslavije
masovno proterivali Srbe iz ovih krajeva i verno sluili Hitleru i Musoliniju, bili su najzad poraeni. Na
vlast su dolazili lokalni srpski i iptarski antifaisti, koji su marta 1945. jednoglasno reili da u Beograd
upute dvojicu svojih izaslanika.
Tako e se 7. aprila 1945. na prvom zasedanju Antifaistike skuptine narodnog osloboenja Srbije
nai i Duan Mugoa i Mehmed Hoda. Uesnicima ovog skupa prvi se obratio Duan Mugoa, koji je za
vreme Drugog svetskog rata bio i jedan od organizatora antifaistikog pokreta u Albaniji:
- Danas kada se pribliava dan kada e sva naa zemlja biti slobodna, izraavam elju
Narodnooslobodilakog odbora za Kosovo i Metohiju da se i mi, narodi Kosova i Metohije, prisajedinimo
federalnoj Srbiji.
- Izraavajui ovu volju Oblasnog narodnooslobodilakog odbora - naglasio je on - izraavam elju
naroda Kosova i Metohije, iptarskog naroda, crnogorskog i srpskog naroda.
Mugoa je prisutne podsetio da narodi Kosmeta u borbi protiv okupatora nisu dali onoliko koliko su
dali ostali narodi, ali to, kako je rekao, ne znai da je danas kasno.
U IME iptara Kosova i Metohije Antifaistikoj skuptini narodnog osloboenja posebno se obratio
Mehmed Hoda. Govorio je na maternjem jeziku, a njegov govor je na srpskohrvatski prevodio Duan
Mugoa.
- Oseam se vrlo srenim to mi se ukazala prilika da uestvujem u radu ove skuptine - rekao je on,
priznajui da je iptarski ivalj Kosova i Metohije
u tek minulom ratu malo dao, jer je bio pod uticajem sopstvene reakcije koja se stavila u slubu
okupatora.
- Cilj reakcije - precizirao je Hoda - bio je da na Kosovu i Metohiji stvori kasapnicu, gde e se
iptarski narod boriti protiv Srba i Crnogoraca, i ona je u tome donekle i uspela.
- Jedan broj omladinaca iptara sa Kosova i Metohije sada se - istie Hoda - u zajednici sa braom
Srbima i Crnogorcima bori protiv okupatora, a to dokazuje da su iptari krenuli pravim putem i da su za
zblienje naroda Kosova i Metohije.
Hoda je bio izriit:
- Prisajedinjenje Kosova i Metohije Srbiji ne plai iptarski narod Kosova i Metohije, nego ga
uvruje i daje mu sigurnost da e imati ista prava sa ostalim narodima Kosova i Metohije.
90

 1941 - 1990

Obeavajui da e iptari sada da snose najvei teret u borbi protiv faizma, Hoda je na kraju
uskliknuo:
- Ja elim ovoj istorijskoj Skuptini najvei uspeh i estitam joj rad. ivela Antifaistika skuptina
narodnog osloboenja Srbije!
TRI meseca kasnije, 10. jula 1945, Oblasna narodna skuptina Kosova i Metohije u Prizrenu, uz
saglasnost svih prisutnih, donosi Rezoluciju o pristupanju Kosovskometohijske oblasti federalnoj Srbiji.
Ve u prvoj reenici ovog dokumenta kosmetska Skuptina utvruje radosnu injenicu da su se
prilike u oblasti sredile i normalizovale, a da "najsvetliju injenicu u dananjem ivotu u oblasti
predstavlja temeljna izmena nastala u odnosima izmeu stanovnitva iptarske narodnosti i Srba i
Crnogoraca.
- Uinjen je jednom zasvagda kraj politici razvijanja meusobnog razodra i borbe Srba i iptara istie se u Rezoluciji i dodaje:
- Danas iptarsko stanovnitvo uiva stvarnu ravnopravnost u oblasti, to se, kako se kae, vidi i po
ravnopravnosti iptarskog jezika u dravnoj administraciji i otvaranju kola sa iptarskim nastavnim
jezikom.
Kljuna reenica ovog dokumenta ovako je formulisana:
- Oblasna narodna skuptina daje izraza elji celokupnog stanovnitva oblasti da ova bude
prikljuena federalnoj Srbiji kao njen sastavni deo.
NEPUNIH mesec dana kasnije, 7. avgusta 1945. Predsednitvo Antifaistike skuptine narodnog
osloboenja Jugoslavije je odobrilo Rezoluciju Oblasne skuptine Kosova i Metohije kojom se teritorija
Kosova i Metohije prikljuuje federalnoj Srbiji. Istog dana, na prvoj sednici treeg zasedanja, to je, uz
aplauz svojih venika, uinila i Antifaistika skuptina narodnog osloboenja Jugoslavije, koja je, uz
poveanje broja poslanika, proglaena Privremenom narodnom skuptinom Jugoslavije.
Mesec dana kasnije, Predsednitvo Narodne skuptine Srbije na osnovu ove odluke Privremene
narodne skuptine Jugoslavije donosi Zakon o ustanovljenju i ustrojstvu Autonomne Kosovskometohijske
oblasti. Prema lanu ovog zakona ovu autonomnu oblast, koja ini sastavni deo Srbije, sainjava 15
srezova. Sedite podgorskog je bilo u Dragau, podgorskog u Suvoj Reci, arplaninskog u Prizrenu,
akovikog u akovici, podrimskog u Orahovcu, pekog u Pei, istokog u Istoku, zveanskog u
Mitrovici, vuitrnskog u Vuitrnu, labskog u Podujevu, drenikog u Srbici, nerodimskog u Uroevcu,
graanikog u Pritini, kaanikog u Kaaniku i gnjilanskog u Gnjilanu.
Ustanovljeno je da iptari, Srbi i Crnogorci na Kosovu i Metohiji uivaju jednaka prava i imaju
jednake dunosti, a zakonom je utvren i tekst zakletve:
- Zaklinjem se svojom au i au svoga naroda da u uvek zastupati i braniti demokratska prava i
slobodu naroda Autonomne Kosovskometohijske oblasti u sastavu Narodne Republike Srbije...
KOLE I ACI
KOLSKE 1945/1946. godine osnovne kole i gimnazije na iptarskom jeziku na Kosovu i Metohiji
pohaalo je 23.615 uenika, a tri godine kasnije bilo ih je 65.000.
Pre Drugog svetskog rata na Kosmetu praktino nije bilo iptarskih kola i nastavnika, ve je
njihovu decu pismenosti uilo est lokalnih studenata i deset uitelja iz Albanije.
CELINA TEK 1945.
ZAKONOM o ustanovljenju i ustrojstvu Kosovskometohijske oblasti iz 1945. ovi krajevi su prvi put
postali jedinstvena administrativno-geografska celina.
91

 1941 - 1990

Pre donoenja ovog zakona Kosovo i Metohija su figurirali kao jedinstven administrativnogeografski pojam samo u pojedinim proglasima i u organizacionom ustrojstvu Komunistike partije
Jugoslavije. Zanimljivo je, meutim, da je to ustrojstvo za KPJ bilo samo formalno, jer je u prolee 1944.
iz CK KPJ komunistikim funkcionerima na Kosmetu izriito napisano: Va kraj nije neka posebno
kompaktna oblast.

uvajte se, vi Srbi!

18. februar 2006
ZA prvih 20 godina od povratka u sastav Srbije Kosmet je doiveo najvei preporod od dolaska
iptara u ove krajeve. Za nepune dve decenije, od 1947. do 1965, nacionalni dohodak je povean tri puta,
broj aka za 7,3 puta. Otvoreno je devet viih i visokih kola i 65.000 radnih mesta. Smrtnost beba je
gotovo prepolovljena, broj bolesnikih postelja povean je osam, broj lekara 13 puta.
Bez obzira na sve, ve 1965. u ovoj srpskoj oblasti je dolo do prvih separatistikih incidenata
iptarskih ekstremista.
Na zbornici Gimnazije u Istoku 16. decembra te godine osvanula je parola, ispisana na iptarskom
jeziku: ivela Albanija sa Enver Hodom na elu, ortodoksnim komunistikim diktatorom ove susedne
zemlje.
Parola je ostala netaknuta celog dana, niko od nastavnika i iz rukovodstva kole nije naao za
potrebno da je ukloni sa vrata zbornice.
Sutradan, 17. decembra, parola je preko noi dobila dodatak. Umesto sa Enver Hodom na elu,
osvanulo je sa bratom Enverom Hodom na elu. Pored nje ovog puta je bila istaknuta i jedna nova, jo
zloslutnija parola: uvajte se, vi Srbi, jer e doi dan!
CENTRALNI komitet Saveza komunista Srbije i Glavni odbor Socijalistikog saveza Srbije
informisali su o svemu ovome rukovodstvo Socijalistikog saveza Jugoslavije, koje je tek 11 dana od ove
separatistike provokacije pripremilo informaciju broj 16. U njoj se spora reakcija na ovo oglaavanje
iptarskih separatista kamuflira tvrdnjom da je Optinski komitet SK Istoka odmah po ispisivanju ovih
parola preduzeo potrebne mere, da je obavljen razgovor sa grupom komunista iz Gimnazije i da je
zahvaljujui dobroj organizaciji i akciji komunista otkriveno lice koje je pisalo i istaklo pomenute
parole.
- To je - kako se kae u ovoj informaciji - uenik drugog razreda Gimnazije, rodom iz sela Tomance,
koji je ove kolske godine doao iz Peke gimnazije.
Bez otkrivanja imena ovog uenika u informaciji se saoptava da je on i u Pekoj gimnaziji slino
delovao, da je ispitivanje nadlenih organa o onome to se desilo u Gimnaziji u Istoku u toku i da je
selo Tomance bilo poznato po slinim nacionalistikim pojavama.
"U toku je", konstatuje se na kraju ovog dokumenta " dalja politika aktivnost u koju e se u prvom
redu ukljuiti nastavniko vee i uenici Gimnazije".
PORED najistaknutijih funkcionera Socijalistikog saveza Jugoslavije,
glavnog urednika Tanjuga Lea Matesa i direktora i glavnog urednika Borbe Lazara Mojsova, ova
informacija je upuena i u Titov kabinet u Beogradu.
Informacija broj 16 tu je stajala tri dana, da bi neko od saradnika Titovog kabineta u gornjem
desnom uglu latinicom ispisao sledee: Vidio (nebih slao), 31. HII 65.
92

 1941 - 1990

Nepravilno ispisana napomena nebih slao verovatno se odnosila na samog Tita.

est i po meseci kasnije, 15. juna 1966, kada se nizom zakulisnih poteza ve uveliko pripremalo
smenjivanje vodeeg srpskog politiara, potpredsednika Aleksandra Rankovia, Titu se preko njegovog
generalnog sekretara Bogdana Crnobrnje, iz Pritine javlja predsednik Pokrajinskog komiteta SK Veli
Deva:
Drue Tito,
Mi smo i ranije izraavali elju da Te neposredno izvestimo o naporima koje radni ljudi Kosova i
Metohije ulau, rezultatima koji se postiu i problemima sa kojim se susreemo u borbi za drutvenoekonomski preobraaj Pokrajine.
Prilikom boravka u Beogradu povodom 25. maja i Tvog roendana, mi smo druga Crnobrnju jo
jednom zamolili da Te obavesti o naoj elji.
Slobodni smo da Ti se obratimo sa molbom da ovih dana primi jednu delegaciju Kosova i Metohije
na razgovor o pitanjima koje smatramo znaajnim za dalji razvoj Pokrajine.
Mi smo svesni Tvoje zauzetosti i preoptereenosti, ali ocenjujemo da e nam razgovor s Tobom
pomoi u daljim naporima za dosledno sprovoenje u delo odluka Osmog kongresa SKJ i mera privredne i
drutvene reforme.
Za Pokrajinski komitet SK Srbije za Kosovo i Metohiju politiki sekretar Veli Deva.
DVA dana kasnije, 17. juna 1966, kada iskonstruisane optube o tome da je Rankovi prislukivao
Tita i pripremao zaveru protiv njega ulaze u zavrnu fazu, ef Kabineta Predsednika Republike Mirko
Milutinovi uz Devino pismo alje Titu sledeu beleku:
"Prilaemo pismo politikog sekretara Pokrajinskog komiteta SK Srbije za Kosovo i Metohiju druga
Veli Deve, koji moli da drug predsednik primi delegaciju Kosova i Metohije na razgovor o pitanjima
znaajnim za dalji razvoj Pokrajine. Molimo druga predsednika za odluku."
U levom donjem uglu ove beleke ispisan je Titov odgovor: Primiu njih
23. VI.
U pregledu prijema koje je za Tita 22. juna pripremio njegov protokol, upisano je da e on narednog
dana, 23. juna, u 10.30, primiti u oprotajnu posetu indijskog ambasadora u Jugoslaviji R. S. Mania, a da
je prijem delegacije Kosmeta predvien u 11 asova.
DELEGACIJU Kosmeta trebalo je da sainjavaju: predsednik Pokrajinske skuptine Stanoje Aksi,
predsednik Pokrajinskog komiteta SK Veli Deva, predsednik Pokrajinskog izvrnog vea Ali ukrija,
direktor izdavakog preduzea Rilindja Sinan Hasani i predsednik Pokrajinskog odbora Socijalistikog
saveza Branko kembarevi. Razgovoru ove delegacije sa Titom planirano je da prisustvuju i predsednik
CK SK Srbije Jovan Veselinov, generalni sekretar predsednika Republike Bogdan Crnobrnja i saradnica u
Titovom kabinetu Ljubica Mihi, ali je to naknadno promenjeno. Ljubica Mihi je izostavljena sa spiska
prisutnih, a umesto Veselinova upisano je ime Dragog Stamenkovia, predsednika Izvrnog vea Srbije.
U poslednjem trenutku, verovatno zbog diskrecije, promenjeno je ne samo vreme, ve i mesto ovog
susreta. Umesto 23. u 11.00, Tito je odluio da delegaciju ove srpske pokrajine primi narednog dana na
Brionima.
Tri dana kasnije, 27. juna 1966, Titova vojno-tehnika komisija, koja je utvrivala istinitost njegovih
sumnji na raun Rankovia, priznaje da nije uspela da dokae Rankovievu krivicu. Bez obzira na to,
etiri dana kasnije, 1. jula 1966, Titov CK iz vrha Jugoslavije eliminie vodeeg srpskog politiara
Aleksandra Rankovia, o kome se ve uveliko govorilo kao o Titovom nasledniku na elu jugoslovenske
federacije. Trinaest dana kasnije, 13. jula 1966, Ljubica Mihi u slubenu beleku o ovom Titovom
93

 1941 - 1990

razgovoru sa delegacijom Kosova i Metohije upisuje podatak za istoriju: Stenografske beleke nisu
voene!
NARODNOST UMESTO MANJINE
DO 1963. ovaj deo Srbije se zvanino zvao Kosovsko-metojiska oblast, a Ustavom SFRJ donetim te
godine naziv je promenjen u Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohiju.
Tim Ustavom i termin nacionalnih manjina, uobiajen u celom savremenom svetu, zamenjen je
terminom narodnost. Termin nacionalne manjine je, kako je saopteno prilikom usvajanja Ustava,
zamenjen zbog toga to potie iz stare Jugoslavije!
RAZGOVOR SNIMLJEN
NA jednoj fotografiji sa Titovog susreta sa delegacijom Kosova i Metohije, do kojeg je dolo 24.
juna 1966. na Brionima, sedam dana pre smene vodeeg srpskog politiara Aleksandra Rankovia, vidi se
mikrofon. Ova slika, koju je autor ovog feljtona nedavno otkrio u Titovom arhivu u Beogradu, pokazuje
da je ovaj razgovor ipak snimljen, ali sadraj tog razgovora iz neobjanjivih razloga ni do danas nije
dostupan, ak ni najuem rukovodstvu Srbije i Crne Gore.

Seoba Srba pod cenzurom

19. februar 2006
IM je sa svih funkcija smenjen najistaknutiji srpski politiar potpredsednik SFRJ Aleksandar
Rankovi, Srbi su se poeli seliti sa Kosova i Metohije. O tome je jednim pismom iz Vuitrna 30.
septembra 1966. obaveten i maral Tito.
"I pored Vaeg velikog rada", pisao mu je ovek koji se potpisao kao "V. Petr.", "primorani smo da
Vam i mi malo dosadimo. Ali verujemo da ete nas razumeti".
"Kao prvo", pie u ovom pismu "velika je seoba Srba sa Kosmeta. Ne
znam da li ste upoznati. A moe se proveriti".
V. Petr. navodi i dokaze:
"Prvo, okolina Vuitrna, selo Kraljica. To su bili sve Crnogorci, od celog sela samo je ostala jedna
kua koja jo nije iselila, a koja mora sada da i ona iseli..."
KAO drugi primer, pominju se stanovnici sela Gojbulje koji su kolektivno doli u zgradu Skuptine
optine Vuitrn da se ale na komije iptare zbog kojih ne mogu vie da ostanu u svom selu, jer im
iptari usred dana stoku teraju iz avlije.
"Verujte da je velika alost, a Vi sigurno niste upoznati", kae V. Petr., koji veruje da Tito o svemu
ovome sigurno nije upoznat, pa ga moli da ovo to on tvrdi proveri, ali ga upozorava da bude oprezan,
jer organi to malo kriju.
Ako se na ovaj nain nastavi videete brzo ta e sve biti, kae V. Petr. i
dodaje:
"Ovo je gore nego za vreme okupatora. Samo to mora da trpimo sve".
Autor ovog pisma poruuje Titu da ne sme da napie svoju tanu adresu, ali je siguran da ljudi u
selu znaju ko moe ovo da pie.
"ao mi je to ne smem do vas da doem, jer posle bi svakako bio progonjen" kae on, naglaavajui
da je ista situacija i u selu Svraak:
94

 1941 - 1990

"Ljudi masovno odlaze, jer vidimo ta e brzo sa Srbima biti na Kosmetu samo ako se ovako
produi".
Pisac ovog pisma je na kraju poruivao:
"Molimo vas da ovo razmotrite a moda u kasnije doi i do Vas, pa makar me odmah ubili".
Tako je pisao V. Petr., ali njegovo pismo su Titovi saradnici, pre nego to su ga prosledili svom efu,
ozbiljno cenzurisali.
Umesto velika je seoba Srba sa Kosmeta, u verziji pisma koja je data Titu pisalo je Srbi se
iseljavaju sa Kosmeta. Prema ovoj ublaenoj varijanti pisma V. Petr. nije pisao da ona jedina preostala
crnogorska porodica iz sela Kraljice mora sada da se i ona iseli, ve se ta porodica priprema za
iseljavanje...
U gornjem, levom uglu originala ovog pisma u Titovom kabinetu je ispisana oznaka Pov(erljivo)
1550/66, a u donjem, levom uglu je napomena da kopiju ovog pisma treba poslati Centralnom komitetu
SKJ, novom potpredsedniku SFRJ Koi Popoviu i generalnom sekretaru predsednika Republike Bogdanu
Crnobrnji. Na svojoj, prepravljenoj verziji pisma Tito je u gornjem levom uglu s visine svojeruno ispisao
direktivu Dobrivoju Radosavljeviu, predsedniku Centralnog komiteta SK Srbije: Treba vidjeti ta se to
tamo dogaa.
MESEC i po dana kasnije, 19. novembra 1966, Titu se iz Pritine obraa Veli Deva, predsednik
Pokrajinskog komiteta SK Kosova i Metohije. Ne pominje nikakvo iseljavanje Srba i Crnogoraca sa
Kosmeta, ve euforino govori o ivoj politikoj aktivnosti koju organizacije i rukovodstvo SK na
Kosmetu vode na sprovoenju odluka istorijske brionske sednice CK SKJ, na kojoj je bez ubedljivih
injeninih dokaza eliminisan Titov potencijalni naslednik, vodei srpski politiar Aleksandar Rankovi.
- U ovoj aktivnosti - kae Deva - u celosti su potvrene ocene i odluke etvrte (brionske) sednice
CK SKJ i izraena je bezrezervna podrka komunista i drugih radnih ljudi Kosova i Metohije odlukama,
Centralnom komitetu i posebno Tebi, drue Tito.
O odlukama Tita i njegovog CK koje bezrezervno podravaju ne samo komunisti, ve i radni
ljudi Kosova i Metohije koji nemaju nikakve veze sa Titovim SKJ, Deva vie ne govori, ali zato tvrdi da
su on i njegovi saradnici u meuvremenu otkrili da je Rankovi napravio pravu pusto na Kosmetu.
- elja nam je, drue Tito - moli Deva - da Te lino upoznamo sa stanjem i zadacima sa kojima se
Savez komunista bori u sadanjoj situaciji. Zato Te molimo da primi na razgovor grupu lanova
Pokrajinskog komiteta SK. Neposredmi kontakti s Tobom, kao i uvek, i ovom prilikom e nam pomoi u
daljoj borbi za ostvarivanje odluka Osmog kongresa SKJ.
DO novog susreta izmeu Tita i politikih voa sa Kosmeta dolo je 23. februara 1967. u Beogradu.
U strogo poverljivom zapisniku sa razgovora koji je tad voen pie da se nije radilo o susretu s grupom
lanova Pokrajinskog komiteta SK, kako je Deva traio, ve da je Tito tog dana primio delegaciju
Kosova i Metohije. Pored Veli Deve prisutni su bili predsednik Pokrajinskog izvrnog vea Ali ukrija,
sekretar Izvrnog komiteta PK SK Ilija Vaki, lan Predsednitva CK SKJ Fadilj Hoda, predsednik
Saveza sidnikata Kosmeta Kadri Reufi i lan Predsednitva PK SK Luka Vlahovi.
Izvinjavajui se gostima to ih zbog zauzetosti nije primio ranije, Tito je izjavio da je posle smene
Rankovia veoma zainteresovan kako se sve to u naoj zemlji odvija:
- Pa, kako je kod vas? Priajte mi!
- Ne znamo koliko vremena moemo da Ti uzmemo - primetio je Deva.
- Kada ste doli kod mene, nemojte voditi rauna o vremenu! - kavaljerski je odgovorio Tito.
DVA GOVORA
95

 1941 - 1990

NA poetku razgovora voenih 23. februara 1967. Deva je izjavio da nije sluajno Tita pitao koliko
vremena moemo da Ti uzmemo. Uinio je to zbog toga to je za ovaj susret bio pripremio dva
koncepta, jedan krai i jedan dui.
- Tako mi je - objasnio je - rekao Fadilj Hoda.
BAKARI O RANKOVIU
NEKE osnovne motive za iznenadno uklanjanje Aleksandra Rankovia i slabljenje uticaja Srbije u
vrhu Jugoslavije, samo tri meseca posle ovog dogaaja, otkrio je vodei hrvatski politiar Vladimir
Bakari. Potvrujui da se tada uopte nije radilo o elji najueg jugoslovenskog rukovodstva da otkloni
deformacije Slube dravne bezbednosti, koje su se vezivale za Rankovia, on je tada na pitanje kakav je
uticaj SDB imala u Hrvatskoj, izjavio:
- Ja bih okrenuo stvar malo drugaije, to pitanje je kako smo mi kao Savez komunista Hrvatske
uticali na razvoj dogaaja na etvrtom plenumu, na ono to se dogodilo na etvrtom plenumu.
Tito daje krila separatistima
20. februar 2006
OSAM meseci posle smene Titovog potencijalnog naslednika, sekretara CK SKJ i potpredsednika
SFRJ Aleksandra Rankovia, voa kosmetskih komunista Veli Deva je prvom oveku Jugoslavije priao
samo ono to mu je odgovaralo i to je njegov domain eleo da uje.
U razgovoru, voenom u Beogradu 23. februara 1967, rekao mu je da je etvrti plenum CK SKJ, na
kojem je iznenada smenjen Rankovi, imao vrlo irok odjek u naoj pokrajini, kako u Savezu komunista
tako i masama svih nacionalnosti. Da bi pojaao utisak dodao je: U gradovima, kod svih slojeva
stanovnika, i na selu.
Istakao je da su se kosmetski iptari, nezavisno od toga da li su ili nisu lanovi Titovog SKJ,
posebno obradovali neoekivanom uklanjanju sa politike scene najuticajnijeg srpskog politiara, a samim
tim i slabljenju Srbije u jugoslovenskoj federaciji. Njihovo zadovoljstvo je toliko veliko da ga, praktino,
podjednako dele iptari svih politikih ubeenja.
- Stvoreno je - govorio je Deva - jedno opte poverenje iptarske narodnosti prema Savezu
komunista, naem sistemu, Centralnom komitetu i drugu Titu.
U istom stilu je i nastavio:
- Povealo se oseanje sigurnosti iptarske narodnosti u naa kretanja u perspektivi, u na dalji
drutveni i ekonomski razvitak.
POSLE ove uvertire prvi komunista Kosova i Metohije naao je za potrebno da kae kako i meu
iptarima postoje reakcionarne i ekstremistike snage koje ne treba izgubiti iz vida:
- U vezi s tim hteo bih da kaem da smo proteklih sedam-osam godina imali redovno isticanje
zastave (susedne Albanije) na vie mesta (na Kosmetu) na dan albanske nezavisnosti, 28. novembra izjavio je on, pri emu je mislio na nezavisnost Albanije.
Skrenuo je panju kako je to bilo delo reakcije na Kosmetu, ali ponekad i drugih, ali nije objasnio
na koje je druge mislio, ve je napravio veliki obrt:
- Meutim - naglasio je sa zadovoljstvom - prolog 28. novembra (1966) odmah izjutra traio sam
telefonske veze sa svim mestima (na Kosovu i Metohiji), jer me je jako interesovalo hoe li to i sada da se
ponovi.
96

 1941 - 1990

U istom tonu Deva je saoptio i rezultate ove ankete:

- Pitam Pritinu - nema nita. Zatim Pe, akovicu, Prizren takoe nema nita.
Usledila je i poenta koja je najavljivala mogunost da se albanski komunisti stave na elo nacionalne
homogenizaciju svojih sunarodnika na Kosovu i Metohiji:
- Suava se prostor svim delovanjima koja bi mogla da stavaraju negativne posledice meu
iptarima.
NA ta je sve mislio, nije objasnio, ali dogaaji koji su ubrzo usledili pokazali su da lideri iptarskih
komunista u pokrajini sve vie preuzimaju inicijativu od iptarskih ekstremista na Kosovu i Metohiji.
Nepunih godinu dana posle izraavanja Devinog zadovoljstva to se oni vie ne oglaavaju isticanjem
dravne zastave Albanije na Kosmetu, rukovodstvo ove pokrajine sa Velijem Devom na elu e traiti da
zastava ove ortodoksne komunistike zemlje zvanino bude proglaena zastavom ne samo pripadnika
iptarske manjine u ovom delu Srbije, ve i cele ove pokrajine.
Poto je neto vie od dva meseca pre ovog susreta s delegacijom Kosova i Metohije Tito odustao od
najavljenog sudskog gonjenja Rankovia, Deva je smatrao da je potrebno da u nastavku ovog razgovora
kae:
- Posebno napominjem da je posle abolicije Rankovia dolo do nekog opteg straha (meu
kosmetskim iptarima) i neizvesnosti ta e sada biti. Neki su govorili da je, eto, drug Tito oprostio
Rankoviu.
- Nisam ja oprostio Rankovu - prekinuo ga je Tito. - Tu su posredi mnogi razlozi, i spoljnopolitiki,
i drugi.
Deva se nije zbunio:
- Kod nas je ta abolicija neke zabrinula - dozirao je on - priajui kako je jedan od takvih i neki
neidentifikovani starac, koji uopte nije bio lan SKJ, ali je na jednoj konferenciji posle smene
Rankovia klicao: "ivio Tito, ivio Centralni komitet!
KAD je video da je avo odneo alu, Tito je otvorio karte do kraja:
- Rankovi se sada sve manje pominje, i to je tea likvidacija nego da je zatvoren.
Potom je bio direktniji:
- Abolicija je dola zbog toga to ja ne znam ta bi se sve pred sudom trailo!
Pa jo direktniji, istiui ono to ga je u sluaju njegovog potencijalnog konkurenta za vlast
verovatno najvie interesovalo:
- On je politiki mrtav - naglasio je Tito, hvalei CK SK Srbije to je pokazao puno razumevanje
za njegove zahteve za eliminisanje Rankovia.
Na to je lan kosmetske delegacije Fadilj Hoda izjavio:
- Narod (iptarski) je jako zagrejan za ovu dananju liniju i politiku, tako da moemo raunati da
emo sa uspehom izvriti svoje zadatke.
U ovom susretu Tito je posle svega iptarskim funkcionerima sa Kosmeta dao jedno specijalno
obeanje:
- Vi ete imati sva prava, ne samo materijalna, ve i politika, graanska i druga.
Dodao je koja vam pripadaju, ali s obzirom na kontekst ovog razgovora i sve to je ovom
prilikom, to direktno, to indirektno reeno, poruka je bila jasna: Tito e podrati to vee udaljavanje
ove srpske pokrajine od Republike Srbije.
Nije trebalo dugo ekati da bi se to i golim okom videlo.
97

 1941 - 1990

OPTUBE BEZ DOKAZA

PRAVI razlog za aboliciju Rankovia i njegovo oslobaanje od sudske odgovornosti nije se krio u
Titovom milosru, ve u nedostatku dokaza za njegovu krivicu. To se najbolje vidi iz izmena i dopuna,
koje je poetkom decembra 1966. Savezno izvrno vee naknadno podnelo na sopstveni Izvetaj o
protivustavnoj delatnosti grupe oko Aleksandra Rankovia i o zloupotrebljavanju Slube dravne
bezbednosti u politike svrhe.
- U tekstu izvetaja - pie u ovom dokumentu - to manje spominjati ime Rankovia.
Skaui sam sebi u usta, SIV trai da se kae kako je Rankovi ostvarivao uticaj na organe dravne
vlasti, to je u krajnjoj liniji identino i sa politikom zaverom.
Oigledne tete koje je on svojom antiustavnom delatnou, po nalazu Brionskog plenuma CK SKJ,
nesumnjivo naneo zemlji ovim dokumentom su naprasno preformlisane u "izvesne tete".
KAKO JE KOD VAS?
OVAJ susret sa delegacijom Kosova i Metohije Tito je poeo pomalo neoekivanim izvinjenjem
svojim gostima:
- Drago mi je to ste doli, ali moram da se izvinim to tako dugo nisam mogao da vas primim. Vi
ste traili prijem ve odavno, no mislim da i sada moemo da razgovaramo o svim pitanjima zbog kojih
ste hteli da doete kod mene.
Objasnio je da je bio toliko zauzet da je morao da odloi "i posetu Japanu", a onda se kosmetskim
voama obratio biranim reima:
- Ja sam veoma zainteresovan kako se sve to (posle smene Rankovia) u naoj zemlji odvija. Pa,
kako je kod vas? Priajte mi!
Hoe dravu u dravi
21. februar 2006
GODINU dana posle Titovog obeanja liderima kosmetskih iptara da e im dati sva prava, u
Pritini je pripremljen dokument o to veem osamostaljivanju ove pokrajine od Srbije.
Ceo projekat je poivao na apsolutizaciji naela o ravnopravnosti srpskog i iptarskog jezika u ovoj
pokrajini i na vulgarizaciji politike parole o ravnopravnosti jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina,
koje su se ovde narodnostima zvale.
Ideja je bila da se na osnovu bukvalno shvaene ravnopravnosti jezika i naroda i narodnosti cela
ova srpska pokrajina - u kojoj ive ne samo Srbi i Crnogorci, ve i Turci, muslimani, Cigani i druge
etnike zajednice - identifikuje samo sa iptarima kao najbrojnijom entikom zajednicom. U krajnjoj liniji
da se ravnopravnost naroda i narodnosti suspenduje u meuetnikim odnosima na Kosmetu, a da se
upravo na osnovu te komunistike kovanice u odnosima i vezama pokrajine sa Srbijom, za iptare
obezbedi ona vrsta ravnopravnosti koju ti isti iptari kao narodnost nisu dozvoljavali srpskom i
crnogorskom narodu na Kosovu i Metohiji, a kamoli tamonjim nacionalnim manjinama.
NA tim premisama voe kosmetskih iptara su aprila 1968. od Beograda zvanino traile:
- Da smernice Izvrnog vea Srbije i uputstva republikih organa uprave vie ne budu obavezni za
organe uprave ove pokrajine.

98

 1941 - 1990

- Da pokrajinski organi uprave vre sve poslove koji su saveznim propisima stavljeni u nadlenost
republikih organa, osim onih poslova koji su republikim zakonom zadrani za iskljuivu nadlenost
republikih organa.
- Da se pokrajini obezedi sudska autonomija, da Kosmet dobije samostalni vrhovni sud, samostalno
javno tuilatvo, privredni sud i javno pravobranilatvo.
Veli Deva, Fadilj Hoda i drugi iptarski funkcioneri otvoreno su zahtevali:
- U oblasti organizovanja pravosua smatramo da autonomna pokrajina treba da ima sva prava koja
sada imaju republike!
Apetiti su bili sve vei i vei: zahtevali su da se najvii pravni akt pokrajine vie ne zove statut, ve
pokrajinski ustav, a da Pokrajinska skuptina umesto odluka moe da donosi zakone.
OSOKOLJENI Titovom podrkom ili su i dalje: da bi pokrajinu to vie udaljili od Srbije odluili
su da pojam Metohije, koja je svojim nazivom podseala na srpski karakter ovih krajeva, po svaku cenu,
izbace iz naziva ove pokrajine.
- Pojam Metohije - pisao je iptarski vrh Kosmeta - ni u kom sluaju ne obuhvata ire podruje od
sliva (reica) Peke i Deanske Bistrice. A svi relevantni domai i strani izvori govore da Metohija
obuhvata nekoliko desetina puta veu teritoriju koja se protee od Mokre gore na severu do ar-planine na
jugu i od Deanskih planina na istoku do Prokletija, Patrika i Koritnika na zapadu. I da zaprema vie od
4.300 kvadratnih kilometara.
Pozivajui se ak i na Konstantina Jireeka i njegovu Istoriju Srba tvrde da je oblast Kosova
objedinjavala u saobraajnom pogledu veoma iroke teritorije u svojoj okolini, a taj isti Jireek je pisao
da je u 14. veku glavno mesto Kosova Pritina samo selo, a da su u Metohiji vrveli dalmatinski, grki i
domai (srpski) trgovci.
FAVORIZUJUI Kosovo, a anatemiui pojam Metohije, citirali su i druge istorijske izvore, a ti isti
izvori su govorili da je pre najezde Turaka Metohija imala znatno vei znaaj od Kosova i u saobraajnom
i u trgovakom pogledu, jer su u Prizrenu Dubrovani, uz Grke, najpoznatiji trgovci ovog dela Evrope, jo
u 14. veku imali svoje trgovaku koloniju i konzula.
Protivrenosti u ovom dokumentu je bilo na pretek.
Pozivali su se i na turski list Prizren, koji je sedamdesetih godina 19. veka u ovom metohijskom
gradu izlazio na turskom i srpskom jeziku, to znai da su i same Osmanlije uvaavale i srpski karakter i
znaaj ovog kraja.
- Kosovo je istorijski najstarija administrativno-teritorijalna celina - pisali su oni previajui da je
Kosovski vilajet u drugoj polovini 19. veka stvorila turska okupatorska vlast, da je on samo delimino
obuhvatao teritoriju ovog kraja, a da su Kosovo i Metohija prvi put postali administrativno-teritorijalna
celina Zakonom o ustanovljenju i ustrojstvu Autonomne kosovskometohijske oblasti. Taj zakon je donelo
Predsednitvo Narodne skuptine Srbije, a stupio je na snagu 9. septembra 1945.
Poneseni Titovim obeanjem da e im dati sva prava, komunistiki lideri kosmetskih iptara
demonstrirali su i nemalu ostraenost.
Navodili su da je teritorija koja se danas naziva Metohija poznata pod imenom Dukain i da bi
bilo pravilnije, ukoliko eli da se zadri kombinovani naziv, da se pokrajina naziva Autonomna Pokrajina
Kosovo i Dukain, a dobro su znali da Metohija i Dukain nisu sinonimi za isto. Da je Dukain oblast na
severu Albanije, a da Metohiju krste Dukainom samo oni iptari koji time pokazuju teritorijalne
pretenzije Albanije prema ovom delu Srbije.
99

 1941 - 1990

Dali su oduka i sopstvenom cinizmu:

- Prizrenci, Podrimljani, Gorani, akovani i slini (graani Metohije) mogu u regionalnom smislu
da se oseaju i smatraju Kosovcima, isto kao to Aranelovani ili Topolci mogu da se smatraju i oseaju
umadincima, ali ne i Kragujevanima.
Na kraju dokumenta sledio je i zakljuak:
- Na osnovu svega izloenog, u pogledu naziva Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, predlae
se sledee: Da naziv Autonomne Pokrajine bude Kosovo, to je adekvatniji naziv za teritoriju ove
pokrajine.
U jesen 1968. delegacija ove pokrajine sa ovim idejama dolazi u Beograd na svoj trei sastanak sa
maralom Titom.
PRAVI RAZLOG
PREMA svedoenju Kadrija Reufija, koji je 1968. bio potpredsednik Skuptine Kosova i Metohije,
ime Metohije je iz naziva ove pokrajine izbaeno pored ostalog, i zbog toga to Albanija tako (samo kao
Kosovo) naziva nau pokrajinu.
- Tamo, u Albaniji - objanjavao je on - Metohija se ne pominje, oni taj deo nazivaju Dukain.
BEIMO OD SVETA
IDEJU o totalnoj ravnopravnosti iptara odnosno Albanaca sa Kosova i Metohije ne samo sa
kosmetskim Srbima, ve i sa veinskim narodom Srbije, prvi je 25. septembra 1968. lansirao predsednik
Pokrajinske skuptine Fadilj Hoda. On e tog dana na zajednikoj sednici Pokrajinskog i Organizacionopolitikog vea Pokrajinske skuptine zahtevati ravnopravnost Albanaca sa svim NARODIMA u Srbiji i
Jugoslaviji.
Podravajui presedane koje je Titov reim pravio sa nacionalnim manjinama, on e tada, aludirajui
na neprincipijelna reenja kojih nema ni u jednoj civilizovanoj zemlji sveta, izjaviti:
- Treba da beimo to dalje od stranih modela.
IGRA REI
TRAEI da ova pokrajina dobije svoj vrhovni sud, iptarske voe Kosmeta su se pozivale na
"oseaj naroda" koji ivi u autonomnoj pokrajini", a kada su pomislili da je to dovoljna argumentacija za
ono to trae, eventualno budue stanje su pretvorili u sadanje i u istom ovom dokumentu pisali:
- Postojanje Vrhovnog suda Kosova i Metohije uslovljava odgovarajue organizacije i drugih
pravosudnih organa na nivou Pokrajine - javno tuilatvo, privredni sud, javno pravobranilatvo itd.
Srbija izmeu dve vatre
22. februar 2006
JO pre nego to su vodei funkcioneri kosmetskih iptara oktobra 1968. doli u Beograd na svoje
tree zvanine razgovore sa Titom u poslednje dve godine, njegovo obeanje, dato februara 1967, da e im
dati "sva prava", ve je, bar u principu, bilo ispunjeno. Posebno ono najvanije, da e Kosovo i Metohija
istovremeno imati svoje direktno izabrane predstavnike i u vlastima Srbije i u organima jugoslovenske
federacije.
Oiglednom podrkom koju je Tito dao osamostaljivanju Kosmeta od Srbije, to e ve u startu
postati klackalica za najraznovrsnije, esto i veoma neprincipijelne pritiske na ovu republiku. I sa
Kosmeta i iz vrha Jugoslavije, to e Srbiju, iji je uticaj posle smene Rankovia i inae oslabljen, initi
100

 1941 - 1990

jo ranjivijom i u sutini neravnopravnom u odnosu na sve druge jugoslovenske republike koje u svom
sastavu nisu imale nijednu pokrajinu.
IZMEU drugog i treeg susreta sa njihovim voama, Tito e prvi put da poseti Kosovo i Metohiju,
to e rukovodstvo ove pokrajine ohrabriti da radikalizuju svoje zahteve. I da za njih, to izriito, to
preutno, snagom Titovog autoriteta, unapred dobiju podrku i naklonost centara moi u zemlji, a da
Srbija u takvoj situaciji bude dovedena pred svren in.
Zato je spisak elja voa ove nacionalne manjine iz dana u dan bivao sve vei. Od toga da dobiju
punu sudsku autonomiju, da sami formiraju svoj vrhovni sud i samostalno donose svoje zakone, do toga
da zastavu susedne Albanije istiu ne samo kao simbol svoje etnike zajednice, ve i celog Kosmeta. Svi ti
zahtevi bili su apriorno prihvaeni, ak i onaj da se iz naziva ove pokrajine izbaci pojam Metohije, koji je
svedoio o srpskom poreklu u karakteru ove pokrajine.
- Nama je ostavljeno da sami o tome odluimo - saopteno je u izvetaju Komisije za promenu
Statuta Kosova i Metohije, podnetom Pokrajinskoj skuptini 16. septembra 1968.
U tom asu, kad su videli da im se ispunjava, praktino, sve to trae, iptarski lideri reavaju da
promene i svoje ime i da i na taj nain se to vie odvoje od Srbije, a priblie Albaniji. I to, kako kau,
zbog jezikih razloga:
- Postignuto je potpuno jedinstvo miljenja - kae se u ovom dokumentu - da je jeziki adekvatnije
upotrebljavati Albanac, a ne iptar.
U TAKVOJ atmosferi lider iptarskih komunista Veli Deva 1. oktobra 1968. pismeno moli Tita da
ispita mogunost da to pre primi u posetu jednu delegaciju Pokrajinskog komiteta SK.
Tito molbu prihvata, i tako 24. oktobra te godine dolazi do treeg njegovog oficijelnog sastanka sa
komunistikim prvacima ove pokrajine.
Veli Deva svom domainu referie da je u iptarskim masama u porastu ugled SKJ i druga Tita, da
iz njihovih redova sve vie rastu progresivne snage, radnika klasa i napredna inteligencija, da je
osnovno raspoloenje u iptarskim masama dobro i zdravo.
Kao uzgredno primeuje da odreene snage meu pripadnicima ove nacionalne manjine trae da
Kosmet dobije status republike i da se, samim tim, odvoji od Srbije, ali ne pominje da se meu tim
odreenim snagama nalaze i neki od najistaknutijih zvaninika ove srpske pokrajine.
Dodaje da je tim povodom bilo ak i javnih demonstracija na Kosovu i Metohiji, ali ublaavajui
ove incidente odmah istie kako su parole Hoemo Republiku bile propraene socijalistikim
parolama: "Bratstvo i jedinstvo", "ivio SK", "ivio Tito".
IZUZEV jedne krae upadice, u kojoj se sloio sa Devinim stavom da e protiv ovih pojava biti
potrebne i odreene administrativne mere, Tito ove otvorene zahteve za naruavanje teritorijalnog
integriteta Srbije i Jugoslavije uopte nije komentarisao. ak je iptarske lidere ove pokrajine potpuno
amnestirao od odgovornosti za izbijanje ovih separatistikih nereda, tvrdei da je sve ovo delo
neprijatelja Jugoslavije koji spolja rovare protiv naih interesa.
Vraajui se u sredinjem delu ovog razgovora na odvajanje Kosova i Metohije od Srbije i
pretvaranje ove pokrajine u republiku, Tito e ovaj zahtev odbiti, ali, po svemu sudei, ne iz nekih
naelnih ve sasvim pragmatinih razloga:
- Sa stvaranjem republike Kosmeta stvorio bi se presedan i za Vojvodinu, a moda bi se jo neko
naao ko bi takoe traio status republike.

101

 1941 - 1990

- Reenje je - naglasio je on - u sadrajnom obogaivanju uloge, mesta, prava i statusa Autonomne

Pokrajine Kosmeta. Re je o takvom sadrajnom obogaivanju Autonomne Pokrajine koje e obezbediti
punu ravnopravnost.
Tito je od Srbije traio ne samo razumevanje za ovo obogaivanje, ve i izdvajanje jo vie
materijalne pomoi za pokrajinu koja je teila da se odvoji od nje. Ulogu svog predsednika Centralnog
komiteta SK Srbije, koji je prisustvovao ovom sastanku, Tito je sveo na najnie grane - posle obeanja
koja je dao svojim gostima pitao ga je da li eli neto da kae.
STAMBOLI je eleo, pa je Tita i delegaciju Kosova i Metohije upozorio da pokrajinski javni
tuilac Rezak alja i predsednik Vrhovnog suda ove pokrajine iako ispoljavaju nacionalistike tendencije
ostaju na svojim dunostima.
Fadilj Hoda je ove proskribovane linosti uzeo u zatitu, a Tito se u sve to uopte nije meao, kao
da ga se to i ne tie.
Stamboli je primetio da se i sam Hoda u dva svoja lanka u Politici zalagao za davanje
jugoslovenskim nacionalnim manjinama prava na samoopredeljenje, to je dalo osnov za pokretanje ideje
o stvaranju Republike Kosova i Metohije, ali Tito ni ovo nije komentarisao.
Reagovao je samo kad je Stamboli izjavio da se na Kosmetu postavlja pitanje da i Jugoslavija,
odnosno sam Tito, snosi deo odgovornosti za loe odnose sa Albanijom.
- Na strani Jugoslavije - rekao je - nema nikakve krivice za slabe odnose sa Albanijom.
Obaveze Kosova i Metohije prema Srbiji i Jugoslaviji nije pominjao, a to se tie obaveza Beograda
prema Pritini, ponovio je da se moraju nai sredstva za ubrzanje privrednog razvoja na Kosmetu.
UTANJE
KOLIKO je Srbija te 1968. bila u inferirnom poloaju ponajbolje se vidi po tome to se povodom
izbacivanja Metohije iz naziva njene june pokrajine nije oglasio nijedan pripadnik njene politike elite,
ak ni njeni intelektualci.
Uporno su utali, kao da su svi znali da iza svega ovoga stoji Tito lino.
MITRALJEZI I TOPOVI
ZA nacionalnu homogenizaciju svojih sunarodnika i irenje mrnje prema Srbima i Srbiji, iptarski
ekstremisti, a sve vie i zvaninici, najvie su koristili kampanju koju je jugoslovenska policija 1955/1956.
vodila u ovom delu Srbije za skupljanje nelegalnog oruja, koje su u najveem broju sluajeva krili
kosmetski iptari.
Zloupotrebljavajui injenicu da je ovu legitimnu akciju odobrio Srbin Aleksandar Rankovi, a
previajui okolnost da se ona odvijala uz izriito Titovo odobrenje, mnogi iptarski predvodnici su ovaj
potez jugoslovenske vlasti posle smene Rankovia godinama predstavljali kao klasian primer srpskog
terora na Kosmetu.
Rankovi nije mogao da se brani od ovih neistina, Tito je o svemu ovome uporno utao, a anetema
nad bivim potpredsednikom SFRJ je bila takva da se niko nije usuivao da saopti pravu istinu o svemu
ovome. Ona je predoena u Rankovievim Dnevnikim zabelekama, objavljenim tek desetak godina
posle njegove i Titove smrti. Tek tada je javnost saznala da je na Kosovu i Metohiji 1955/1956 pronaeno
u dobro ouvanom i ispravnom stanju oko 26.000 komada raznih vrsta oruja, od pitolja i bombi do
mitraljeza i topova, a da je Tito svojevremeno otro zamerio to se ovo oruje nije jo ranije oduzelo.
PRESEDAN

102

 1941 - 1990

UZ obavetenje da Veli Deva "smatra za potrebno i korisno da druga Tita informie o nekim
aktuelnim pitanjima iz politikog i drutvenog ivota u AP Kosovo i Metohiji" doivotnom predsedniku
SFRJ su njegovi saradnici skrenuli panju i na jedan presedan:
"Napominjemo isto tako", pie u beleci Grupe za drutveno-politika pitanja Kabineta predsednika
Republike, "da je ovaj zahtev doao direktno iz Pokrajinskog komiteta SK i da mi o njemu nismo
konsultovali Centralni komitet SK Srbije".
Tito je preao preko ovog upozorenja i ispod ovog upozorenja svojeruno napisao: "Primiti u tu
delegaciju kad se (s Briona) vratim u Beograd. T. "
Prozivka Ljubie ivkovia
23. februar 2006
Samo tridesetak dana posle Titove izjave iptarskim voama Kosova i Metohije da ovu pokrajinu ne
moe izdvojiti iz Srbije i dati joj status republike, ve da je reenje u sadrajnom obogaivanju njene
uloge, irom Kosmeta izbile su masovne separatistike demonstracije njihovih sunarodnika.
ef jugoslovenske drave i njene vladajue partije sa lica mesta je dobijao izvetaje agenata svoje
vojne i civilne tajne policije, ali i od obinih graana, uznemirenih bezobzirnou iptarskih ekstremista,
koji su ruili sve pred sobom.
Najodvaniji izvetaj napisao mu je, odmah po izbijanju demonstracija, Ljubia ivkovi iz Pritine,
koji je u desnom gornjem uglu svog potresnog pisma upisao ne samo datum, ve i sat svog obraanja Titu
- "27. novembar 1968. u 19 asova".
OSLOVLJAVAJUI ga sa Drue Tito, ivkovi u svom pismu, pisanom rukom, irilicom, kae:
"Verujem da si obaveten, ali ja kao graanin ove zemlje ne mogu da vam ne piem. Mi graani
Pritine danas, 27. DI od 14 asova doivljavamo katastrofu, umesto radost za doek praznika (Dan
Republike Jugoslavije), a mi gledamo neprijatelje kako manifestuju sa parolama ivela Albanija, Enver
Hodi (njenom voi), a mi skrtenih ruku posmatramo kako razbijaju izloge, prevru kola putnika,
udaraju nevine ljude na ulici."
"Molim vas", pie ovaj ovek", kako vi imate obraza kao dravnik da hladnokrvno sluate
obavetenja od Veli Deve, (Ramadana) Vrania, Davida (Nimanija) i svih ostalih partijskih rukovodilaca
koji su lino krivi za sve. alosno je da posle 20 godina socijalistikog drutva, prolivene krvi za slobodu,
za stvaranje nove Jugoslavije, dozvoljavamo da se trai otcepljenje, komadanje nae zemlje, i to da trai
narod koji je od kad se pamti uvek nanosio mnoga zla srpskom narodu. Uostalom, pustimo istoriju, ali
sadanje stanje na teritoriji Kosmeta je nepodnoljivo. ta vi mislite, moe li jednog dana doi do
krvoprolia, kad mi i naa deca izgube glavu ne treba nam onda nikakva vlast koja bi dovodila red, jer kad
bi poginuli na frontu ne bi nam bilo ao, znamo da smo se borili sa neprijateljem, a ovo gledamo od kue,
a oni sve razbijaju ono to smo za 20 godina stekli.
"ZAMISLITE, molim vas", nastavlja ivkovi, "da rulja pravi lom na ulicama, a Vrani, Deva i svi
ostali rukovodioci partiski i rukovodioci vlasti odravaju sastanak i ne dozvoljavaju da se nita protivu
njih preduzme, ve da se pregovara sa njima."
"Molim vas", pita ivkovi, "zar ne moe da se sumnja na njih lino, zar se prema neprijatelju tako
postupa?! Gledam televizor, a spiker u dnevniku iznosi o pripremi za Dan Republike (Jugoslavije), a mi
zatvaramo se po kuama, a kada izaemo u grad imamo ta da vidimo, kr, lomljenja, paljenja, na ta vam
ovo lii, mi koji doivljavamo ove dogaaje (smatramo) na haos, na izdaju, i za ovakvo stanje najveu
krivicu svaljujemo na vas, drue Tito. Izgleda da vi moda niste obaveteni pravilno, ali vi ne verujete
nijednom rukovodiocu Srbinu, a iptaru verujete."
Usledilo je i pitanje:
103

 1941 - 1990

"Mislite li vi i na prevaru od strane nekih rukovodioca iptara koji vam se udvaraju, ulizuju sa
jednom dobro smiljenom raunicom i jednim dugoronim planom za raun samo iptarskog ivlja."
"Uostalom", istie ivkovi, "ovaj sluaj i ove dogaaje veliki je minus za nae drutvo koje
ispoljava trulost i razjedinjenost. Mislite li vi da e neko od srpskog ivlja da ispali metak protiv agresora,
bilo ko da je, Rusi ili Amerikanci, nama je ovo dolo do vrha i samo se oekuje da kipi usled uzavrelosti."
OVAJ hrabri ovek, koji je verovatno bio vojno lice, imao je toliko kurai da Titu otvoreno kae:
"Mislite li vi da e oficiri da se bore protiv onako kako se od njih oekuje? Jer zamislite da
potporunik, komandir voda ima platu od 110 novih dinara, a uitelj treba u 1969. godini prema predlogu
da ima 110 novih dinara, a profesor 130 novih dinara, pa vas pitam jel to stimulans za rad. Mi odnosno
drutvo vata na svest, moe li jednog dana da prevagne preko svest, pa da ispadne obrnuto za ovo ovakvo
drutvo, onak ko ima velike plate taj neka brani, a mi nemamo zato?"
Poslednja reenica Ljubie ivkovia ispod koje je stavio potpis bila je jo provokativnija:
"Ja kao graanin predlaem vam da se spustite malo dole i stvari bolje sagledate, pa da stanje sredite,
inae ovakvo kakvo je sada rodie se neto gore jer narod ovog kraja nije dorastao za ovakvu
demokratiju."
Drugi itelj Kosova i Metohije, koji se prvih dana decembra 1968. obratio Titu, nije imao kurai da
potpie svoje dramatino intonirano pismo:
"Nisam mogo a da ti se jo odmah po dolasku iz Pritine ne poalim, jer je ovo tee od okupacije, a
vjerujte da su to sve krivi oni koji su na poloajima, a koji su 1941. godine okupatora sa pljeskanjem
doekali i traili faistiku Albaniju."
"To je, drue Tito, istina", pie u ovom pismu, "oni su danas u vladi a oni danas podravaju potpuno
one poluintelektualce da tebe nazivaju i nau domovinu svim pogrdama, a verujte da ovi drugovi ovde ne
mogu nita jer imaju podrku od viih."
"Ja i moja porodica", ali se ovaj ovek, "ivimo u strahu i svi poteni i borci ove revolucije oseaju
se nebezbedni, pa te molim jer u tebe jedino imamo puno poverenje i spas naih ivota i budunosti."
NAREDNA reenica jo bolje oslikava dramu ovog oveka:
"Moj sin je dao svoj ivot za dananju slobodu, eto to je moj udio, najdrai, a ja danas strahujem za
ostale lanove. Tebi jedino vjerujem da nas spasi i mnogo te molim da preduzme i nama za jo ovo
ivota uini da bez straha proivimo", pie na kraju ovog pisma.
Autor treeg pisma, koje je doivotni predsednik SFRJ tih dana dobio sa Kosova i Metohije,
predstavio se Titu kao jedan obian graanin, iskreni pobornik svih vaih ideja za koje se borite kae:
"Kao obian graanin nae socijalistike zemlje", pie on, "veoma sam zabrinut jednom injenicom
koja me je prenerazila i dala na razmiljanje. U nemilim dogaajima koji su se odigrali u Pritini, centru i
srcu Pokrajine, u prvim redovima meu demonstrantima bila su deca najviih rukovodioca Pokrajine
albanske narodnosti, pa se postavlja pitanje kako je mogue tako neto da se zbije."
"Ili su deca", zakljuuje ovaj ovek, "van domaaja svojih roditelja, zavedena, to ne bi smelo da se
desi, ili se igra na dve karte: ti se tata bori i brani ove pozicije, a ja u se pridruiti ovoj drugoj grupi i
liniji, ako se suprotno desi od onoga za ta se borimo, ti e mene potedeti ako bude vrue i obratno: ako
tebe treba tititi tu sam ja."
Pisac ovog pisma opisuje i jedan teak incident sina vodeeg iptarskog komuniste Fadilja Hode,
koji je u hotelu Bour u Pritini traio od konobara da ga poslue sa jednom srpskom glavom! Pitajui
se emu nas to vodi, pisac ovog pisma na kraju kae:
"Oseam neki bol u dui pa sam eleo da na ovaj nain i Vas upoznam a radi olakanja."
TITO AMNESTIRA SEPARATISTE!
104

 1941 - 1990

VELIKE separatistike demonstracije na Kosovu i Metohiji, prve od njegovog dolaska na vlast, Tita
su zatekle u Jajcu, gde je doao na proslavu 25-godinjice Drugog zasedanja AVNOJ-a.
Njegova reakcija na ono to se deavalo na ulicama mnogih kosmetskih gradova, na kojima su
separatisti lomili sve na ta su naili, bila je veoma mlaka:
- Rije je o jednoj grupi, koja je nahukala jedan manji dio omladine i studenata, koji su razbijali
izloge, kao to to ine na Zapadu, ili u gotovo svim zemljama - rekao je Tito 30. novembra 1968. na
konferenciji za novinare u Jajcu.
- Malo ko - istakao je on - nema takvih stvari. ta sada tu treba dramatizirati?!
Zastava samo poetak
24. februar 2006
NIJE estito prolo ni dvadesetak dana od Titove mlake reakcije na masovne antisrpske i
antijugoslovenske demonstracije na Kosovu i Metohiji (toga ima u gotovo svim zemljama), a lideri
kosmetskih iptara, koji su poeli Albancima da se nazivaju, proirili su svoj separatistiki virus i na
Makedoniju i jug centralne Srbije.
Njihovi sunarodnici su se najpre oglasili u Tetovu, 22. decembra 1968, a neposredan povod za
nerede na ulicama ovog grada bilo je isticanje zastave drave Albanije na radnji nekog tetovskog Albanca,
koju je, navodno, skinuo jedan Makedonac.
U demonstracijama su, kako se kae u informaciji Sekretarijata Centralnog komiteta SK Makedonije
upuenoj Titu, uestvovali uglavnom prosvetni radnici, lekari, uenici i neki drugi intelektualci Albanci. Posle intervencije politikih funkcionera, demonstranti su se razili, ali sutradan je dolo do
novih, jo masovnijih demonstracija u kojima je uestvovalo nekoliko stotina pripadnika albanske
narodnosti.
"Oni su se", kae se u ovom dokumentu, "kretali ulicama grada, upali su u neke javne institucije i
naneli materijalnu tetu. Upali su u Optinski komitet SK Tetova, u banku, gimnaziju i u jednu
osmogodinju kolu.
U INFORMACIJI se daje i konkretniji opis onoga to se desilo:
"Ceni se da je u ovim demonstracijama bilo oko 300 bukaa koji su se naroito upadljivo isticali na
gradskom trgu u masi pasivnih posmatraa. Zapaeno je da je vie njih koji su ranije bili osuivani na vie
godina robije zbog neprijateljske delatnosti, kao i izvestan broj intelektualaca - prosvetnih radnika i lekara
- zatim izvestan broj emisara iz drugih krajeva i vie doseljenika sa Kosova, koji su ovde naseljeni
poslednje dve-tri godine."
Usledila je i kljuna reenica koja pokazuje kako su voe albanskih separatista reagovale na odluku
jugoslovenskih vlasti da jugoslovenskim Albancima dozvole da zastavu susedne Albanije upotrebljavaju
kao najvaniji simbol svoje identifikacije:
"Treba istai kao karakteristine komentare demonstranata", istie se u ovom dokumentu, da je
dobijanje zastave samo poetak, da bitku tek treba izvojevati i da kad postoje dve Nemake i dve
Koreje, mogu postojati i dve Albanije.
Titu je saopten i podatak da su se demonstranti razili tek posle energinije intervencije organa
milicije, neto oko 18 asova.
Mesec dana kasnije, januara 1969, rukovodstvima Titove partije u Srbiji su se na divljanje albanskih
separatista alili i stanovnici sela Butranje u preevskoj optini. Njihovo pismo, koje su potpisala 42
itelja ovog sela, bilo je dramatino intonirano.
105

 1941 - 1990

"Draga brao, pomozite nam", apeluju oni ve na poetku svog obraanja rukovodstvima SK
centralne Srbije.
"Selo Butranja je", predstavljaju oni svoje mesto, "dalo nekoliko prvoboraca i boraca
Narodnooslobodilakog rata, da ih ne navodimo po imenu - svi su Srbi. Nae selo je dvonacionalno - u
njemu ive Srbi i Albanci. U toku rata dali smo velike rtve. Ostalo je mnogo ena bez mueva i majki bez
dece, deca bez jednog ili oba roditelja, brat bez brata i sestra bez brata.
UZ PODSEANJE da su u ratu klicali Titu i partiji, a da su najvie stradali od Nemaca, Bugara, ali,
ruku na srce, i od Albanaca, metani ovog sela kau:
"Bilo kako bilo, sve je to prolo i verovali smo da je iskovano bratstvo i jedinstvo i da je ono trajno
reeno. Posle 25 godina vidimo koliko je skovano. Danas se oseamo kao da smo potinjeni - i jeste
tako - kao da su jednaka prava samo san, kao da ivimo u vremenu od pre sto godina, kao da je ponovo
(kao za vreme Turaka) povuena granica preko Ristovca."
"Stanje se", dodaju oni, "posebno pogoralo posle separatistikih demonstracija na Kosmetu,
novembra 1968. Situacija je takva da svojina nije vie sigurna. Deava se neretko da u svojoj sopstvenoj
njivi Srbin bude pretuen samo zato to opomene Albanca reima: Zar ovo nije sramota to ini, zato
mi pravi tetu? Na ove rei Albanac je u stanju da odmah kidie na vlasnika njive noem ili tojagom isprebija oveka, i nikom nita. Takvih je sluajeva kod nas u selu bilo za kratko vreme est, a bilo bi ih i
vie da se Srbi nisu sklanjali".
METANI ovog sela ne znaju ta im je initi:
"Jednostavno nas mrze", piu oni i skreu panju i na udno ponaanje naelnika vojnog odseka
preevske optine Saipija Ajrulu:
"Na jednoj sednici Skuptine optine Ajrula je odredio radna mesta koja e zauzimati Albanci a koja
Srbi. Izneo je i da broj milicionera treba da bude 9:2 u korist Albanaca, da Srbe direktore treba smeniti, a
na njihova mesta postaviti odmah Albance. Na primedbu odbornika da taj predlog nije dobar, Ajrula
zapovedniki kae: Kome se ne svia, eno mu umadija!"
"Oseamo se kao da ivimo u pravoj Albaniji", ale se metani Butranje, i kao primer navode kako
je uoi doeka Nove 1969. predsednik optine Preevo dva puta dolazio u jedno susedno selo da bi
intervenisao da se u centru sela zalepra zastava Albanije, a kada je neko skinuo jugoslovensku zastavu iz
sela Butranje, komije Albanci su im odgovorili: Dali ste viku nizata, zastava je sruena od vetra!
"Mi dobro znamo", poruuju na kraju itelji ovog sela, "da se za tu jugoslovensku zastavu oni nisu
borili. Oni se sada bore za svoju, i prave Albaniju u Srbiji. Tada nisu imali vremena, jer su bili protiv nas
zajedno sa Nemcima"!
SVE SE ZNALO
O ORGANIZOVANJU masovnih separatistikih demonstracija na Kosovu i Metohiji novembra
1968. Sluba dravne bezbednosti Srbije je znala mesec dana ranije. Prve informacije o tome je prikupio
Mehmet oi, ef SDB na Kosmetu, i istog asa prosledio ih naelniku SDB Srbije Rajku akoviu.
akovi je, kako je sam svedoio, odmah otiao u Pritinu i u prisustvu oija o svemu ovome
obavestio predsednika Pokrajinskog komiteta SK Velija Devu.
- ta je, Rajko - pitao je Deva - jesi li i ti naseo oinim informacijama, kao da radi stara
(Rankovieva) UDB-a!
PROTERIVANjE UITELJA

106

 1941 - 1990

METANI Butranje upoznali su Tita i o tome kako su Albanci iz ovog sela proterali lokalnog
uitelja srpske dece.
Uz kolu koju su svojevremeno u selu zajedno podigli Srbi i Albanci napravljeni su i stanovi za
uitelje. Ulaz jednog stana je pogreno postavljen, pa je uitelja i njegovu porodicu mogao da uznemirava
svako ko je hteo.
"Omladinci albanske narodnosti su to", piu metani Butranje "i inili, a kad je uitelj opomenuo
roditelje Albance, oni su postali jo nasrtljiviji. Udruili su se protiv uitelja i poeli da lansiraju razne
klevete o njemu".
Da bi se izbegao konflikt, metani Butranje su reili da proire uiteljev stan kako bi izbili vrata na
drugu stranu s koje niko ne bi mogao da ga uznemirava.
"Kad smo to uinili", "nastavljaju metani Butranje "tek onda su za uitelja i sve nas nastale velike
muke. im je stan proiren, Albanci su se dogovorili da ga preko noi porue, a na jednom zboru traili su
da uitelj napusti selo".
Pod firmom smirivanja duhova u tome ih je podrao i predsednik SO Preevo i tako je uitelj ovog
sela, ni kriv ni duan, morao da se odseli iz Butranje.
Nacisti kolo vode
25. februar 2006
POSLE dramatinih apela koji su mu povodom divljanja albanskih separatista stigli od mnogih
obinih ljudi, Titu su na ove pojave 1969. skrenuli panju i ratni ef njegove komunistike organizacije na
Kosovu i Metohiji Pavle Jovievi, i centrala Slube dravne bezbednosti Jugoslavije.
Jovievi je naao za potrebno da Tita posebno upozori na oivljavanje aktivnosti balista, pripadnika
pronacistikog kvislinkog pokreta koji je tokom Drugog svetskog rata delovao i u Albaniji i na Kosovu i
Metohiji.
"Dobar deo komunista na Kosmetu", tvrdi on, "nije sa svom ozbiljnou shvatio opasnost od balista,
jer protiv njih ne vodi nepomirljivu borbu. Zaboravlja se da je upravo zbog balista i njihovog uticaja,
svojevremeno (poetkom 1945) bila zavedena vojna uprava na Kosovu i Metohiji."
"Ne bez gorine", nastavlja Jovievi, "istiem da su razni balisti, iredentisti i slini koje su nai
sudovi osudili na dugogodinje kazne zatvora digli glave i sada vrlo aktivno uestvuju u politikom ivotu
Pokrajine, a da se protivu njih ne vodi odluna borba. Daleko bi me odvelo kada bih vam ovde iznosio
konkretne primere, jer su oni mnogobrojni, neke u ipak, samo primera radi, navesti."
VE prvi primer bio je veoma upeatljiv:
"Nekada je", pie u ovom pismu, "na Kosovu i Metohiji postojala ilegalna organizacija Nacionalni
pokret za prikljuenje Kosova i Metohije Albaniji i bila razbijena, a samo najistaknutiji rukovodioci
osueni na robiju. Poto su izili iz zatvora oni su se ponovo organizovali i sada rovare protiv nae
zemlje."
"I ne samo to", istie ratni sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju. "Oni se sada i
fiziki svete ljudima koji su uestvovali u otkrivanju i onemoguavanju njihovog rada i borbi protiv
banditizma, a da za to praktino ne odgovaraju."
Kao ilustraciju, Jovievi navodi jedno ubistvo i ranjavanje u Pei i napad na miliconera u
Deanima, ali i injenicu da se okoreli ekstremista efet Deani, koji je svojeremeno osuen na devet
godina robije danas kree u drutvu naih aktivista u Pei i aktivno na njih deluje.

107

 1941 - 1990

"Ilegalni saobraaj preko jugoslovensko-albanske granice gotovo niko ne kontrolie", kae

Jovievi, obavetavajui Tita da je rukovodstvo Kosmeta novembra 1968. petnaestak dana ranije znalo
da se pripremaju demonstracije a da nita nije preduzeto protiv onih koji ih organizuju.
Jovievi predoava Titu i taktiku albanskih separatista na Kosovu i Metohiji:
"Sve to se moe legalno izvojevati, treba izvojevati, a ostalo e se postii oruanom borbom."
Dovodei u vezu separatistike demonstracije u ovoj pokrajini sa izjavama nekih od najviih
kosmetskih funkcionera o navodnom pravu nacionalnih manjina Jugoslavije na samoopredeljenje i
pretvaranje Kosova i Metohije u posebnu republiku, Jovievi rezignirano kae:
"Nosioci takvih, najblae reeno, nezdravih diskusija su samo formalno osueni i na tome se stalo.
Jo je na svojoj dunosti pokrajinski javni tuilac, jedan od nosilaca takvih diskusija, i taj ovek sada treba
da pokree krivini postupak protivu neprijateljskih elemenata koji su organizovali demonstracije u
Pritini i nizu drugih mesta pod parolama koje su bliske njegovom, tuioevom miljenju. Pored njega, u
pravosudnim organima se nalazi niz ljudi slinih shvatanja."
Slika Kosmeta koju Jovievi predstavlja Titu nije nimalo ruiasta:
"Veliko je nespokojstvo u ovoj pokrajini. Neprijateljski elementi vre pritisak na Srbe i Crnogorce da
se iseljavaju sa Kosova i Metohije. Pripadnici svih nacionalnosti na Kosmetu se naoruavaju", istie
Jovievi, izraavajui spremnost da Titu o svemu ovome, ako ga interesuje, iznese i vrlo konkretne
podatke.
Nema dokaza da je Tito prihvato ovu ponudu, pa se albanski separatizam u ovoj pokrajini i dalje
nesmetano irio, o emu svedoi i strogo poverljiva informacija koju je mu je 24. novembra 1969. uputio
vrh SDB Jugoslavije:
"U toku jueranjeg dana, rano ujutro, u mestu Istok rasturan je letak izrazito neprijateljske sadrine
sa naslovom: Poziv Kosova i potpisom: Prvaci revolucije. Do sada su pronaena tri letka (na zgradi
Optinskog komiteta SK, osnovne kole i oblinjeg hotela). Nije iskljueno da je letak napisan u veem
broju primeraka, pa se pretpostavlja da se moe pojaviti i u nekim drugim mestima."
Tekst letka, pisanog povodom 27. novembra, dravnog praznika susedne Albanije, kojom je vladao
izrazito staljinistiki reim, bio je ovako sroen:
"Poziv Kosova - ej, sinovi, budite se, ustanite, preplavite ulice, ujte jecaje moje. Solidariite sa
proslavom 27. novembra, danom kada se potresa svet revizionizma. Ustajte jer i dalje nas ubija neverna
senka izdajnika. Preplavite ulice i pokaite da ste Albanci.
"Ne utimo, jer nam je svugde zabijen no u pogurena lea od tekog ropstva. Ne trpite ropstvo,
crnog neprijatelja da istrebimo, isterajmo ga iz naih ognjita, jer nam slobodu osakati, nemamo zato da
umremo, jer ne bojmo se smrti, umrimo kako umiru heroji. Zemlju emo ukrasiti krvlju do konane
slobode. Odjek naih visokih ideala e se odazvati istoriji. Napustite nastavu, rad, diite glas za 27.
novembar, za istrebljenje neprijatelja.
"Sve snage za nacionalno osloboenje i teritorijalno ujedinjenje. iveo 27. novembar, vatreni dan za
nacionalno osloboenje i teritorijalno ujedinjenje. iveo Murat Memeti, heroj beskompromisne borbe. S
dubokim bratskim pozdravom, Prvaci revolucije."
"Jedan od autora letka, student Filozofskog fakulteta u Pritini Memet Domboljaj, uhapen je", kae
se u ovoj informaciji i dodaje:
"Sa njim je saraivao i Meid Mehmeti, student iz Pritine, koji je posle hapenja Domboljaja
pobegao u Preevo. Otac Meida je za vreme rata bio pripadnik SS trupa."
TAJNA VEZA
108

 1941 - 1990

DOK su kosmetski politiari sve vie udaljavali Kosovo i Metohiju od Srbije, ef srpske policije
Slavko Zeevi je, sudei po jednom tek otkrivenom dokumentu, odravao i specijalne veze sa Titom i
kod njega slabio pozicije tadanjeg rukovodstva Srbije! To pokazuje pismo koje je Titu 23. avgusta 1970.
uputio general-potpukovnik Ivan Mikovi, naelnik Uprave bezbednosti JNA.
"Kako se, izgleda, drugovi iz rukovodstva SR Srbije pripremaju da, po Vaem dolasku u Beograd, a
prije Vaeg puta u Lusaku, trae prijem kod Vas, a na bazi navodno ranijih dogovora sa Vama, bilo bi
veoma korisno da druga Zeevia primite prije toga. No, i neovisno od toga. Zato predlaem da ja doem
sa njim iz Beograda u Valbadone radi organizacije dolaska na Vangu, a u duhu odluke koju ste doneli, a i
potrebe da Vam i sam neke stvari referiem. Mi bi, kad Vam vreme odgovara, mogli doi avionom kad god
Vi to odluite", kae se u ovom pismu.
ODBAEN PREDLOG
JOVIEVI je Titu skrenuo panju i na rasulo u Savezu komunista na Kosovu i Metohiji.
"injenica je", pie on, "da su komunisti razjedinjeni i to na ono to je najgore - na nacionalnoj
osnovi."
Pitajui se "ta onda rei za stanje u masama", Jovievi Titu predlae:
"Moje je miljenje da u ovom momentu progresivne snage na Kosovu iz raznih razloga nisu u stanju
da same izdau na kraj sa neprijateljskom aktivnou. Nuno je organizovano pruanje politike pomoi
Pokrajini iz republikog i saveznog centra.
"Do sada", primeuje Jovievi, "takva pomo nije bila dovoljna ni efikasna, a u nekim konkretnim
sluajevima imala je suprotno dejstvo."
Prema onome to je usledilo, Tito nije prihvatio ni ovaj predlog Pavla Jovievia.
Tito - iptarska majka
26. februar 2006
ETIRI meseca posle informacije Slube dravne bezbednosti da se meu voama iptarskih
ekstremista na Kosmetu nalazi i sin pripadnika SS trupa i da politiko rukovodstvo ove pokrajine iz
raznoraznih razloga nije u stanju da izae na kraj sa tamonjim separatistima, Tito je 27. aprila 1970.
ponovo primio delegaciju Kosova i Metohije. Bio je to njihov etvrti susret od leta 1966, ali prvi posle
masovnih separatistikih demontracija organizovanih irom Kosmeta krajem novembra 1968.
Ovaj razgovor je poeo kao da se u ovoj pokrajini nita loe nije desilo. Veli Deva je zahvalio Titu na
panji sa kojom prati nau situaciju, ali i za razmevanje i podrku koju daje komunistima i radnim
ljudima Kosova, molei ga da nae vremena da jo jedanput poseti nau pokrajinu.
- Zato samo jo jedanput - pita Tito.
- Ove godine - dobacuje Deva.
U slinom, leernom tonu - kao da iptarske voe sa Kosmeta nisu sve otvorenije ugroavale
teritorijalni integritet Jugoslavije - protekao je praktino ceo ovaj razgovor.
- Mi mislimo - rekao je samouvereno Deva - da je u Pokrajini onako kako mi oseamo. Da je
prebroena situacija koja je bila stvorena novembra 1968. i da Savez komunista i ostale nae snage dre
stvari u svojim rukama.
I SLIKA koju je Titu o Kosovu i Metohiji ponudio Fadilj Hoda bila je daleko od stvarnosti:
- Tamo se (na Kosmetu) stvara bratstvo i jedinstvo konkretno i neposredno. I to zahvaljujui onoj
vaoj viziji, drue Tito, koju je CK Saveza komunista Jugoslavije od prvih dana, ak od 1937, pa na
109

 1941 - 1990

ovamo, a posebno od rata pa posle rata, unosio u nas komuniste, a onda preko nas u sve slojeve i u sve
mase, za jedno dosledno marksistiko gledanje na nacionalno pitanje i za jedno dosledno sprovoenje toga
u ivot, te nacionalne politike.
- Jo jednu stvar da vam kaem - nastavio je ovaj lukavi politiar. - Otkad ste vi bili na Kosovu
prolo je vreme i vreme, ljudi su priali po selima, po radionicama, svugde. To je bila velika podrka za
nas tamo, za kadrove na Kosovu, za sporovoenje politike SKJ. To je narod koji je dugo i gaen i
zloupotrebljavan. Nisu imali majku svoju i oni u vama, u Savezu komunista, gledaju svoju majku, svoju
ideologiju, svoje shvatanje i to je velika stvar bila, drue Tito.
- U redu, ja obeavam da u doi ove godine. Sad videemo kada. Nee imati drugovi iz Srbije nita
protiv toga - ree Tito ironino.
- Naprotiv - odgovori mu predsednik Centralnog komiteta SK Srbije Marko Nikezi.
Ve posle godinu dana, im je izabran novi predsednik Pokrajinskog komiteta SK Mahmut Bakali,
Tito ponovo, po peti put, prima delegaciju ove pokrajine. Bakali na ovaj susret dolazi sa velikim teretom
na leima, jer je odmah po njegovom izboru za efa kosmetskih komunista dolo da velike deobe meu
lanovima Pokrajinskog komiteta.
POVOD je bio tek okonani popis stanovnitva, iji su rezultati primljeni s nevericom u celokupnoj
jugoslovenskoj javnosti, jer je prema njima ispalo da je za poslednjih deset godina broj Albanaca na
Kosovu i Metohiji povean za 42 odsto, a Srba samo za 0,7 odsto, dok je broj Crnogoraca smanjen za 16,
a Turaka ak 53 odsto. Ovi neoekivani podaci izazvali su sumnje Kadrija Reufija, Jove otre, Novice
Stojanovia, Miloa Sekulovia i nekoliko drugih lanova Pokrajinskog komiteta u regularnost popisa
stanovnitva, ali ih je albanska veina u ovom forumu pokuala da uutka.
U takvoj atmosferi, Tito svoje goste sa Kosova i Metohije 1. jula 1971. doekuje s pitanjem:
- Da li je neko od vas itao Bibliju. Neki jeste. Evo, ja sam kao onaj Job, koji je oboleo, pa na
ubritu sedeo i samo loe vesti dobivao. Nita dobroga, samo loe. Da barem ujem vas ovde, da vidim.
BAKALI je poziv Tita da mu pria samo ono to bi moglo zvuati dobro jedva doekao. Zato mu se
on najpre predstavlja, pa zahvaljuje na prijemu i izraava nadu da e nastaviti sa praksom, kao to je inio
i dok je drug Velija bio predsednik PK, da ee neposredno razgovara sa predstavnicima Kosmeta, za
koje su ti susreti od ogromnog znaaja.
Bakali usput informie Tita i o onoj sednici Pokrajinskog komiteta SK, na kojoj je dolo do otvorene
deobe vodeih komunistikih funkcionera u Pokrajini na nacionalnoj osnovi, ali, sluajui domainov
savet da mu ne govori loe vesti, kae da ga nee optereivati nekim naim nedostacima na Kosovu.
- elim da i ovog puta - euforino govori Bakali - izrazim to da su ljubav, toplina, simpatije i
srdanost, kojim su vas graani Kosova i radni ljudi svih naroda i narodnosti primili u toku vae posete
Kosovu, prosto izraz ljubavi prema vaoj linosti. Ali, preko toga i odanosti prema politici SKJ koju vi
inspiriete i koju SK na Kosovu dosledno sprovodi u ivot.
Tito mu je uzvratio da su prie o nejedinstvu u Pokrajinskom komitetu SK predimenzionisane, a
tvrdnje o navodnim pritiscima prilikom popisa stanovnitva izmiljene.
Poveravajui se svojim gostima, Tito kae da bi vrlo rado pustio svoju funkciju efa drave, jer mu
to vee ruke kao rukovodiocu Saveza komunista. "To ne mogu uiniti, jer je u pitanju i Vojska, koju
moram drati." Saoptava im ak i ideju o dravnom udaru koji, navodno, priprema:
- Ako ne bude ilo drugaije, bolje je da ja unutra napravim red sopstvenim snagama - bilo vojnim ili
uz pomo radnike klase - nego da mi dou Rusi ili neki drugi.
Za razliku od rukovodstva nekih jugoslovenskih republika, Tito posle svega kae da Pokrajinski
komitet pravilno postupa i od lidera ove pokrajine nalazi za potrebno da trai samo jedno:
- Dajte mi podrku kao komunisti.
110

 1941 - 1990

BEZ KOMENTARA
DVA meseca pre petog razgovora sa delegacijom Kosmeta, Tito se u Beogradu sreo sa najuim
rukovodstvom Slube dravne bezbednosti Jugoslavije.
Uz podatak da u zemlji paralelno funkcionie 13 razliih slubi bezbednosti, ef jugoslovenske SDB
Bore Samonikov preneo je Titu u ovom razgovoru i jednu veoma vanu informaciju o rukovodstvu
Kosova i Metohije.
Saoptio mu je da je SDB na Kosmetu znala i dan i sat kada (novembra 1968) treba da doe do
demonstracija, ali da po nalogu politikog vrha Kosmeta SDB Jugoslavije o tome nije obavetena.
Tito ovu informaciju uopte nije komentarisao ni aprila 1971, u razgovoru sa delegacijom SDB, ni
dva meseca kasnije, prilikom susreta sa liderima Kosova i Metohije.
Srbi trae ravnopravnost
27. februar 2006
IM su srpski studenti Pravnog i Filozofskog fakulteta Pritinskog univerziteta poetkom decembra
1971. na svojim zborovima zatraili da im se obezbedi ravnopravnost sa njihovim albanskim kolegama,
predsednik Pokrajinskog komiteta SK Kosova Mahmut Bakali se telefonom javio Titovom kabinetu u
Beogradu.
- Skupovi studenata srpske i crnogorske nacionalnosti su - poruuje on Titu 3. decembra 1971.
godine - na vrlo organizovan nain pripremani ve nekoliko dana.
- Na njima se sa pripremljenim referatima i diskusijama istupalo sa tezom o navodnoj majorizaciji i
o tekom materijalnom poloaju studenata srpske i crnogorske nacionalnosti - tvrdi Bakali u svojoj
telefonskoj informaciji koja je odmah u pismenoj formi prosleena Titu.
A neravnopravnost srpskih i crnogorskih studenata uopte nije bila navodna: od 1.723 mesta u
studentskim domovima, koje je drava izdano finansirala, srpskim i crnogorskim akademcima dodeljeno
je samo 136 mesta, duplo manje nego to im je pripadalo.
Srpski i crnogorski studenti traili su na ovim skupovima ne samo da dobiju vie mesta u
studentskim domovima, gde je smetaj bio gotovo besplatan, a uslovi rada znatno povoljniji nego u
iznajmljenim stanovima, ve i da im diplome budu ispisane na njihovom maternjem, srpskohrvatskom
jeziku. Traili su i da redakciju Novog sveta, studentskog lista na ovom univerzitetu koji je bio
namenjen ba njima, vodi neki srpski student, a ne Albanac, kako je tada bilo, a izneli su i jedan politiki
zahtev. Zahtevali su da se smeni rukovodstvo Saveza studenata Kosova koje je do poslednjeg trenutka
podravalo zahteve lidera Saveza studenata Hrvatske i studentske organizacije Zagrebakog sveuilita da
se jugoslovenska drava razbije, a da se Hrvatska odmah primi u Ujedinjene nacije.
SVE ove legitimne zahteve Bakali ocenjuje kao eskalaciju srpskog ovinizma, da bi na kraju, kad
mu se uinilo da je dovoljno preuveliao opasnost od ovih opravdanih zahteva, spustio loptu:
- Situacija na Pravnom fakultetu je ve smirena, i studenti su se razili. Ostaje da se rasturi skup na
Filozofskom fakultetu.
Istog asa kada se javio Titovom kabinetu, Bakali je srpske i crnogorske funkcionere ove pokrajine
naterao da svoje sunarodnike na Filozofskom fakultetu ubeuju kako zahtevom za ravnopravnou sa
albanskim studentima trae previe. U tome su uspeli, pa je predsednik Pokrajinskog komiteta SK
sutradan, 4. decembra 1971, Kabinetu predsednika Republike javljao da je situacija na Pravnom i
Filozofskom fakultetu u Pritini smirena jo jue u podne, to znai da je njegovo javljanje Titovom
kabinetu bilo nepotrebno dramski dozirano.
- Skrenuta je panja - izvetavao je Bakali - na reakcionarnost njihovih postupaka, posle ega su se
studenti mirno razili.
111

 1941 - 1990

I IZ ovog obrta on pokuava da izvue dobit za studente albanske nacionalne manjine, koju Bakali
vie ne zove ni narodnou, ve nacionalnou:
- U meuvremenu nije bilo nikakvih ekscesa ni sa strane studenata albanske nacionalnosti.
I ovu priliku Bakali koristi da skrene panju na sebe:
- O ovom problemu razgovarano je danas i na proirenoj sednici Sekretarijata Pokrajinskog
komiteta, a sutra e se time ponovo pozabaviti Univerzitetski komitet SK. Na sastanku e se posvetiti
najvea panja daljem jaanju uloge SK na Univerzitetu, kao i jaanju borbe protiv raznih tendencija,
kojima se unosi antisamoupravno i nacionalistiko podvajanje meu studentima.
I zavrna reenica koju Bakali izgovara u ovom drugom telefonskom javljanju Titovom kabinetu
svedoi vie o njemu nego o onome to se stvarno deavalo na Pravnom i Filozofskom fakultetu u Pritini:
- Situacija na Univerzitetu je normalna.
etiri godine kasnije na Kosmetu je otkrivena velika separatistika grupa albanskih ekstremista, koji
su pripremali otcepljenje ove srpske pokrajine i drugih delova Jugoslavije u kojima ivi albanski ivalj i
njihovo pripajanje Albaniji.
Veina njih ranije je bila osuivana za subverzivnu delatnost protiv Jugoslavije, a osmorica su bili
lanovi Saveza komunista.
- Karakter ove grupe - izjavio je Bakali oktobra 1975. na sednici Predsednitva SKJ - isti je kao to
je bio sluaj sa grupama otkrivenim 1968. i 1969. i ranije.
- Pitanje je sada - rekao je on - ta je sve uslovilo i omoguilo ponovno neprijateljsko organizovanje
i delovanje u uslovima umnogome poboljanog socijalnog, ekonomskog i kulturnog poloaja Albanaca na
Kosovu, ime se ranije hranio albanski iredentizam.
Iako je bio najpozvaniji da to uini, Bakali nije ni pokuao da odgovori na ovo pitanje.
Nije to pokuao ni Tito, koji je prisustvovao ovom sastanku vrha SKJ, niti bilo ko od njegovih
najbliih saradnika.
Ponaali su se kao da se to ni njih, ni Jugoslavije uopte ne tie.
SAVET IZ TIRANE
PRIPADNICI ove separatistike grupe su, kako je utvreno u istrazi, uspostavili vezu i sa
ambasadom Albanije u Beogradu. Predstavnici ove zemlje, koja je bila poslednji bastion staljinizma,
savetovali su im da se bore za ostvarivanje svojih prava kroz Ustav SFRJ!
Dvojica lanova ove grupe obratili su se i poslanstvu Albanije u Beu, gde su dobili knjige i
broure propagandnog karaktera koje su bile ideoloka osnova svih njihovih pamfleta.
MUZU OVCE, KRADU KOKOKE
ETIRI godine posle hapenja separatistike grupe koju su sainjavala 34 albanska ekstremista sa
Kosmeta, Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve obratio se 10. septembra 1979. Komisiji za odnose sa
verskim zajednicama Saveznog izvrnog vea:
"Sestre iz manastira Devi alile su se, usmeno i pismeno, Skuptini optine i Stanici milicije u
Srbici da i od poetka prolea, gotovo svakog dana, obani iz Vojvodia, osobito Batalovi kao i sin
Sinanov, ine tetu, lome voe, upaju po bati usev, teraju manastirske ovce dalje od manstira pa ih
pomuzu, kradu jaja i kokoke, napadaju sestre kamenjem, dobacuju im nepristojne rei, psovke i
ovinistikim izrazima teraju ih iz manstira i ovog kraja, jer je to, vele, nae."
Enver hvali Fadilja
112

 1941 - 1990

28. februar 2006

STALJINISTIKI reim Albanije decenijama je pomno pratio i podsticao separatistiki pokret
kosmetskih Albanaca, o emu svedoi i jedan stogo poverljivi razgovor voen izmeu albanskog
ambasadora u Beogradu Lika Seitona i lana Izvrnog biroa Predsednitva SKJ Fadilja Hode.
Ovaj susret, koji se odigrao 14. maja 1971. u glavnom gradu SFRJ, ambasador zemlje orlova
poeo je izraavanjem divljenja komunistikom lideru kosmetskih Albanaca, a onda je iz depa izvadio
zvanini govor, koji je ve bio verifikovan u Tirani. Ovaj govor, koji se uva u poverljivoj arhivi
Ministarstva inostranih poslova dravne zajednice Srbija i Crna Gora, ambasador Seiton je poeo reima:
"Drue Fadilje,
Nedavno sam bio u Tirani gde sam imao priliku da se sretnem sa drugom Enverom. Prilikom ovog
susreta, drug Enver mi je naloio da Vam prenesem puno njegovih pozdrava.
Albanski narod i on sam oboavaju plamena patriotska oseanja albanskog patriotizma celog
albanskog naroda Kosova, Makedonije i Crne Gore, a drug Enver se neizmerno raduje Vaim naporima,
drue Fadilje, na jaanju zajednikih oseanja i odbrani tekovina i svih ostalih prava koja pripadaju
albanskom narodu SAP Kosova u okviru Ustava SFRJ.
Drug Enver je srean kad vidi da na Kosovu prosveta i albanska kultura znaajno napreduju i u tom
pravcu s nae strane, u okviru mogunosti, neemo tediti nita da bi vam pomogli razmenjujui i naa
iskustva sa naom braom sa Kosova.
Sa posebnom radou smo saznali, na osnovu rezultata poslednjeg popisa stanovnitva, da na
Kosovu ivi 918.000 Albanaca, ne raunajui Albance koji ive u Makedoniji, Crnoj Gori i u ostalim
republikama Jugoslavije.
Ovo pokazuje veliku vitalnost albanskog naroda i sainjava jednu snagu i nepokolebljivo jedinstvo,
to obraduje sve one koji mu ele dobro, ali to je i jedno upozorenje onima koji njemu to ne ele.
AMBASADOR je naao za potrebno da kae kako njegova zemlja prema bratskim narodima
Jugoslavije gaji jedno iskreno prijateljstvo, a da je saradnja izmeu Dravnog univerziteta u Tirani i
Univerziteta u Pritini krenula u dobrom pravcu, a na ta je sve mislio kad je ovo rekao uskoro e se
videti.
Nepuna etiri meseca posle izraavanja jednog iskrenog prijateljstva prema bratskim narodima
Jugoslavije iz Tirane se oglaa Ambasada Jugoslavije. U ifrovanom telegramu upuenom u Beograd
savetnik jugoslovenske ambasade Milorad Komatina 6. septembra 1972. javlja da je praksa Albanije da
Kosovo tretira posebno od SFRJ ili naporedo sa njom pre neki dan izraena u takvoj formi da zasluuje
posebnu panju.
Opisujui taj incident, Komatina kae da su dva dravna lista Albanije, Zeri i populit i Bakimi
1. septembra te godine najavili skoro odravanje naunog simpozijuma u Tirani Iliri i poreklo Albanaca.
"U radu simpozijuma", pisala su ova dva lista, "uestvovae vie od 40 stranih naunika, arheologa,
istoriara i lingvista iz 13 zemalja Evrope, Azije, kao i Kine, Velike Britanije, Francuske, Jugoslavije,
Italije i drugih zemalja, i 22 naunika sa Kosova."
Slinu, jo provokativnije intoniranu vest sroila je i emitovala i ATA, slubena novinska agencija
Albanije: U radu simpozijuma uestvovae vie od 40 stranih naunika, arheologa, istoriara i lingvista
iz 13 zemalja Evrope i Azije i naunici sa Kosova.
SAVEZNI sekretarijat za inostrane poslove SFRJ uloio je zbog ovih incidenata zvanini protest
Albaniji, ali provokacije iz Tirane nisu prestale. ATA je, prema jednom telegramu ondanjeg
jugoslovenskog ambasadora u Tirani Jovana Peenovia, u svojim informacijama i dalje izdvajala
naunike albanske narodnosti sa Kosova, iz Makedonije i Crne Gore od ostalih naunika iz Jugoslavije.
113

 1941 - 1990

Iza pominjanja nealbanskih naunika iz nae zemlje stavljala je - Jugoslavija, a za ove sa Kosova
stavljala je - Pritina. ak su domaini uesnike ovog skupa za pozdravljanje sa Enverom Hodom
odvojeno poreali naunike albanske, a odvojeno naunike drugih nacionalnosti iz Jugoslavije.
Jugoslovenska ambasada u Albaniji je te 1972. te iz vesti Radio Tirane saznavala da je u glavnom
gradu Albanije potpisan protokol o nastavno-naunoj saradnji izmeu Univerziteta u Pritini i Dravnog
univerziteta u Tirani". O gostovanju nekih delegacija sa Kosova i Metohije u ovoj susednoj zemlji
Ambasada SFRJ je u nekim sluajevima bila obavetena tek kada su lanovi tih delegacija zavrili
boravak u Albaniji i vratili se u Jugoslaviju.
U ukupnoj robnoj razmeni Jugoslavije sa Albanijom Kosmet tada uestvuje sa neto preko 10
posto, a na podruju kulturne razmene i nacionalistike indoktrinacije omladine Kosova i Metohije
situacija je obrnuta.
Vrh Jugoslavije je sve to tolerisao, a Tito je marta 1973. od ambasadora Peenovia traio
fleksibilnost u postavljanju prema Albaniji.
- Oni e nas - govorio je on tada - i dalje napadati povremeno, ali to ne treba da utie na nau
politiku prema Albaniji.
U takvoj situaciji bilo je pitanje dana kada e Albanija, ohrabrena poputanjem najueg rukovodstva
Jugoslavije, i zvanino izraziti svoje teritorijalne pretenzije prema Srbiji i Jugoslaviji.
Albanija trai Kosovo
1. mart 2006
JO za ivota marala Tita, koji je kosmetskim Albancima omoguio da u Srbiji i Jugoslaviji imaju
kolektivna prava koja nije imala nijedna nacionalna manjina u svetu, Albanija je sve otvorenije pokazivala
aspiracije prema Kosovu i Metohiji. Najizolovanija i najsiromanija zemlja u Evropi je iz sve eih
kontakata sa svojim kosmetskim sunarodnicima u dogovoru sa Pritinom sve vie istiskivala zvanine
srpske i jugoslovenske organe i sve intenzivnije irila virus separatizma na Kosovu i Metohiji.
Saradnja univerziteta u Tirani i Pritini, koja se odvijala ak i bez bilo kakvog uvida, a kamoli
koordinacije dravnih organa Srbije i Jugoslavije, ve posle dve-tri godine dostigla je takve razmere da su
profesori iz glavnog grada Albanije kolske 1970/1971. na pritinskim fakultetima drali predavanja i
kurseve iz 23 predmeta. Iste kolske godine u Tirani je, prema jednom dokumentu jugoslovenske
ambasade u Albaniji, boravilo najpre deset, a potom vie grupa od nekoliko do desetak nastavnika sa
pritinskih visokih kola.
U to vreme u Albaniji je, uglavnom bez znanja i odobrenja zvaninih organa Srbije i Jugoslavije,
gostovalo Narodno pozorite iz Pritine, folklorni ansambl Rugovaca iz Pei, delegacije albanskih
knjievnika i likovnih umetnika sa Kosova i Metohije.
U jednom izvetaju jugoslovenskog ambasadora u Tirani Jovana Peenovia, istie se da je i
desetak profesora i kulturnih radnika sa Kosova, neki od njih i sa porodicama, provelo odmor u Albaniji,
a vie grupa prosvetnih radnika osnovnih i srednjih kola je takoe boravilo u Albaniji.
JULA 1972. godine Sekretarijat Pokrajinskog izvrnog vea Kosova tek nekoliko asova pred njihov
polazak u Tiranu obavestio je Savezni sekretarijat za inostrane poslove u Beogradu da u jednomesenu
posetu Albaniji kree delegacija Radio Pritine koju je predvodio direktor Radio Pritine Kemal Deva.
- Program posete - javlja SSIP jugoslovenskoj ambasadi u Tirani - usaglasili su direktnim
kontaktima.
U leto te godine Tito je jednom strogopoverljivom informacijom obaveten da je Albanska
obavetajna sluba formirala est grupa jugoslovenskih emigranata za agenturni rad i diverzantske
zadatke u SFRJ. Grupe su se nalazile u Elbasanu, Kruji, Tirani, Skadru, Ljeu, Beratu i Fieri, a okosnicu
svake od njih inili su stalno naoruani emigranti sa Kosova. Posebnu ulogu meu njima imali su
114

 1941 - 1990

separatisti Rahman Behrani iz Kosovske Mitrovice, Adem Duku iz Pei, azim Kreka iz Junika, pen
Didui iz Plava i Mark ura iz sela Tuzi kod Podgorice.
- Albanska obavetajna sluba - kae se u ovom dokumentu - neke od emigranata aktivno koristi za
rad sa prosvetnim radnicima sa Kosova koji dolaze u Albaniju.
U meuvremenu, vrh Jugoslavije i dalje robuje pogrenoj proceni da e intenziviranjem saradnje
Kosmeta sa Albanijom uticati na demokratizaciju ove zemlje opasane bunkerima, to ponajbolje ilustruje
jedan zakljuak crnogorskog rukovodstva, formulisan aprila 1973. godine:
"Nezadovoljavajue stanje u sferi politikih odnosa, koje je posledica dugogodinje
antijugoslovenske kampanje od strane NR Albanije prema naoj zemlji, ne bi trebalo da bude
nepremostiva prepreka za uspostavljanje i unapreenje saradnje."
TESTIRAJUI tu kontradiktornu politiku Titove Jugoslavije, Albanija novembra 1973. u jednom
slubenom dokumentu zvanino definie teritorijalne pretenzije prema Srbiji i Jugoslaviji, govorei da
ima "specijalni stav prema Kosovu". Jugoslovenska strana na tu provokaciju reaguje tek mesec dana
kasnije, kada ef jugoslovenske diplomatije Milo Mini ambasadoru Albanije u Beogradu Dimiteru
Lemaju izraava uenje ovim stavom albanske vlade.
Mesec dana kasnije, januara 1974, Albanija jo otvorenije izraava aspiracije prema Srbiji i
Jugoslaviji, izjavljujui da ima pravo da brine o suverenitetu i integritetu SFRJ u predelima koji su
naseljeni Albancima!
U meuvremenu nastavlja se praksa da institucije Kosova i mnogobrojne delegacije kosmetskih
Albanaca prilikom boravka u Albaniji zaobilaze nadlene institucije Srbije i Jugoslavije, pa se SSIP 26.
juna 1974. ali jugoslovenskoj ambasadi u Tirani da nema uvid u celinu odnosa sa Albanijom. Da je,
kako se kae, onemogueno da usmerava aktivnost na tom podruju koje ima veoma osetljiva politika
svojstva i sadrinu, jer uopte ne dobija informacije o svim vidovima te saradnje.
Ni jugoslovensko diplomatsko predstavnitvo u Tirani nije bilo u boljoj situaciji, jer je, praktino,
bilo potpuno iskljueno iz sve intenzivnije i problematinije saradnje Kosmeta i Albanije. Zato je Jovan
Peenovi 4. septembra 1974. efovima SSIP-a javljao:
- Ambasada nema pristupa njihovim (kosmetskim) zvaninim kontaktima sa vlastima Albanije, kojoj
je, kako istie jugoslovenski ambasador u Tirani, veoma stalo da na Kosovu i Metohiji iri svoj
nacionalistiki i ideoloki uticaj.
Mesec i po dana kasnije, 18. oktobra 1974, SSIP jugoslovenskim predstavnicima u pregovorima o
ekonomskoj saradnji sa Albanijom nalae da pokau "maksimalnu fleksibilnost i razumevanje za potrebe
albanske strane".
DVA BEGA
U PRVOM nastavku ovog feljtna, objavljenom 17. februara ove godine, jedna reenica koja govori o
dve vane linosti iz albanske i crnogorske prolosti, koje su posle prelaska na islam nosile ista imena, iz
tehnikih razloga je skraena i svedena na jednog Skender-bega.
U izvornom obliku ta reenica glasi: "Jedan od najznaajnijih voa celokupne albanske prolosti,
Skender-beg, pre prelaska na islam zvao se ura, ime njegovog oca bilo je Jovan, a crnogorski sandakbeg Skender-beg bio je sin nekadanjeg crnogorskog glavara Ivana Crnojevia i pre nego to se poturio
ime mu je bilo Stania".

115