убеђују да се Запад у Доњецку брани од руске
агресије. Неписменима је дово.tnно рећи да је
оводом светског Дана писмености
сазнадосмо да Србија има 17 одсто
аналфабета. Много, мало, или нор­
мално? Зависи из које се тачке гледа, и према
чему се самерава. ,,Од двадесет и пет хи.tnада
.tnуди, колико их је било у Карађорђевој војсци,
вели Један писац, само Је Један знао писати, али
му то знаље није било ни од какве користи, јер
није било никога ко би могао прочитати оно
што он напише«, наводи Тихомир Р. Ђорђевић
у једном чланку. Неписмени су се борили под
неписменим Црним Ђорђем, и неписменим
књазом Милошем, без подршке Европе, не
хајући шта она о љиховој борби мисли, али су
.
знали шта им Је неодложно чинити, и оствари-
ли су велики ЦИЛ>. Њихови писмени потомци
су, на истом бојном поЛ>у, много неуспешнији.
Знам, неписменост је велико ограничеље и кру­
пан недостатак (избегох реч хенgu1Сей!) али она
има и једну предност. Аналфабета иде право
на ствар, на суштину суштине, не цепка длаку
начетворо. Устаници с почетка прошлог века
знали су како се зове оно што им је битно: ди­
сали су и гинули за слободу.
Памтим време у коме би овакав постотак
грађана искЛ>учених из културне заједнице
деловао као ружно откриће, KqO мали скандал
и упозорење да "нешто треба предузети". Наш
се однос у ТОЈ ствари променио, постали смо
. .
равнодушни, ни са КОЈе стране не очекУЈемо
спасеље, ништа нам НИЈе важно, а писменост
понајмаље. Незапосленост је општа мука, а
слепи код очију (каква стилска фигура!) лакше
носе своје бреме, држе га за подразумевајућу
животну невол,у. Они су у ближем дослуху са
. .
природом ствари, знаЈу да ником ништа НИЈе
унапред обезбеђено, него се вал,а борити за
сваки залогај хлеба и сваки удах чистог вазду­
ха. Да, некад сам сажа.tnевао неписмену сабраћу,
уверен да су на великом губитку, а данас, поред
топле наклоности, према њима гаЈИМ и нешто
зависти . Богме су се добро досетили како да
окрену леђа епоси у којој ми, читаоци новина,
свакодневно губимо живце. Право говорећи,
главна опасност за мир међу зем.tnама и наро­
дима долази од писмених. Они угрожавају оп-
. .
стана к културе и свих вредности до КОЈИХ ми Је
стало. Не сви, дакако; знатна већина, свакако...
Они се баш каре у брлогу просташтва, алавости
и лажЛ>ивости. Они нас, од пре неког времена,
НАТО стигао пред двери руске државе, да би
разумели о чему се ради. Поменете ли непис­
меном човеку да је Русија припојила Крим,
он ће вас у чуду запитати: "Па зар Крим није
одувек био руски?" О збиваљима на Мајдану и
на југоистоку Украјине једино писмени имају
неких недоумица. Њихово је памћеље кратко,
док сећаља неписмених сежу у дубоку ноћ вре­
мена, до Хитлера и Наполеона, па и даЛ>е, до
монголских наЈезда.
Двадесети век, из кога једва изиђосмо живи,
увео је формалну писменост, то јест, обученост у
препознавању слова. Притом није важно шта се
пише, нити се преви ше мари за садржаЈ одштам­
nаних штива. Таква, механичка описмењеност
НЕПИСМЕНИМА ЈЕ
нанела је већу штету културним идеалима и
ДОВОЉНО РЕЋИ
стандардима од старе, честите неписмености
.
КОЈа се држала сопствених, природних оквира
и мерила, наслеђених знања и обичаја. Природ­
ДА ЈЕ НАТО СТИГАО на nамет здравије просуђује од полуписменог,
ПРЕД ДВЕРИ РУСКЕ· недоученог или преученог човека. Јалова пис­
меност је унела збрку у простор самородног ду­
ДРЖАВЕ, ДА БИ ховног остваривања, замаглила границу између
виших тежњи и ниске животне основе. Врхови
РАЗУМ ЕЛ И О ЧЕМУ су посрнули, дно се незнатно уздиrло. Демокра-
. .
тизацир писмености дала Је занемарЛ>ив допри-
СЕ РАДИ. ПОМЕНЕТЕ нос ширењу врхунских дела књижевности, фи­
лозофије и хуманистичких наука. Била је много
.
ЛИ НЕПИСМЕНОМ успешнир у наметању вулгарности и производа
масовне културе.
ЧОВЕКУ ДА ЈЕ РУСИЈА Отуда равнодушност с којом данас примамо
вест да нам је сваки шести суrрађанин непис­
ПРИПОЈИЛА КРИМ, мен. А било је време кад сам с тугом и саучес­
ничком забринутошћу замиш.tnао психичко
ОН ЋЕ ВАС У ЧУДУ стање човека који, у шетњи Кнез Михајловом
или преко Теразија, није у стању да прочита
3АПИТАТИ:"ПА 3АР
НИЈедан натпис, назив хотела, продавнице и
кафане. Јадник, мислио сам, Марсовац залутао
КРИМ НИЈЕ ОДУВЕК БИО на планету ЗемЛ>у и у државу Србију. Данас за­
РУСКИ?"О 3БИВАЊИМА видим таквом шетачу. Београд, вајна престо­
ница ћириличке писмености, преплавЛ>ен је
. .
НА МАЈДАНУ И НА латиницом и отпацима енглеског Језика КОЈИХ
се и Британци грозе. GloЬish је божија казна
ЈУГОИСТОКУ УКРАЈИНЕ за вишевековна колонирлистичка искушења.
Неписмени шетач кроз данашљи Београд је у
ЈЕДИНО ПИСМЕНИ повлашћеном положају, не примећује срамоту
у коју смо се драговоЛ>но срозали. Латиничко
ИМАЈУ НЕКИХ писмо је раширено и међу мојим необразован им
сеЛ>ацима. И они латиницу држе за инструмент
НЕДОУМИЦА виших културнихтежњи, док роднућирилицу
 НЕКАД САМ САЖАЉЕВАО НЕПИСМЕНУ САБРАЋУ, УВЕРЕН ДА СУ НА ВЕЛИКОМ
ГУБИТКУ, А ДАНАС, ПОРЕД ТОПЛЕ НАКЛОНОСТИ, ПРЕМА ЊИМА ГАЈИ М И НЕШТО
ЗАВИСТИ. БОГМЕ СУ СЕ ДОБРО ДОСЕТИЛИ КАКО ДА ОКРЕНУ ЛЕЂА ЕПОСИ У
КОЈОЈ МИ, ЧИТАОЦИ НОВИНА, СВАКОДНЕВНО ГУБИМО ЖИВ ЦЕ

Београд, вајна операције, стекла леп углед међу старијим и

престоница младим женама, пишући писма мужевима и
ћириличке синовима на одслужењу ВОЈНОГ рока, и подrре­

писмености, вајући Л>убавни жар у раставЛ>еним срдашцима.

преплављен А знала је да накити, да изрази оно на шта се
је латиницом њене неписмене друге не би лако усудиле, онако
. .
и отпацима како ЊОЈ, изнуренОЈ од пол, ских радова и пет по-

енглеског рођаја, нико никад није писао, а како је, можда,

• •
Језика КОЈИХ прижеЛ>кивала да јој се Л>удски створ обрати.
се и Британци И онда се свет описменио да би се, вал,да за
. .
грозе. Globlsh траЈања транзициЈе, делимично расписменио,

је божија казна уколико, међу ових 17 одсто, нема оних који су

за виwевековна се у другој половини прошлог века били при-
. .
колонијалистичка таЈИЛИ, да данас, кад сваКОЈаке ружне истине

искушења. испливаваЈу на површину, и они дигну главе.

Неписмени шетач Доста су се стидели, сад за то нема разлога. Што

кроз данашњи се тиче лепе кљижевности, она од демокр ати-
. .
Београд је у заци Је писмености ионако НИЈе видела велике

повлашћеном вајде. Формална описмењеност се задовол,ава­

положају, не ла читањем таблоида и реклама, попуњавањем
примећује бан ч иних чекова и тикета спортске прогнозе, те
срамоту у коју смо изучавањем упутстава за nроизводе беле тех­
се драговољно нике. Виши облици писања данас, као и у 19.
срозали веку, упућени су на изабране, који су процен­
туално нешто бројнији, али су теже видл,иви.
Између добре књиге и захтевног читаоца на­
доживЛ>аВаЈУ као тужни прежитак прошлости гомилао се штампани крш; поставши сваком

и жиг заосталости . Да ћирилица нешто вреди, доступна, слова су се одала лаком животу и

не би је просвећени латиничари, с оне стране проституцИЈИ.

Дунава, чекићима затирали и у главу убијали.
И ово је један од резултата прошловековне
борбе за општу, свенародну описмењеност.
Кад се сетим с каквим се заносом, године
1945, кренуло у акцију против аналфабетизма!
Примерену употребу овакве, некорисне пи­
смености налазимо на Интернету. Тамо сваки
докоњак и злобник може пустити у свет какву
му драго гадост, клевету или претњу па је, бр­
зином светлости, дотурити милионима дру­

Важност искорењивања неписмености ишла је гих беспосличара. Торокуше и аброноше које

упоредо са чишћењем воћњака и шума од гу­
баревих јаја, вођена је са истом енергичношћу.
Неписменост је осуђивана као назадњачки по­
литички избор, као мрл,а на светлом лицу со­
цијализма. У кампањи су се истицале чланице
су, рукама обrрливши авлијски плот, пањкале
комшинице да би убиле смртну досаду, данас
твитују. Уместо шапутања у поверењу, сад се
служе блоrовима и face-book-oм. Поред личних
освета и компромитоваља рвних личности,

АФЖ-а. Моја мајка је, док су још трајале ратне те наношења штете привредним предузећима,
преко Интернета се, у згодном тренутку, може
најавити нуклеарни рат, или смак света. Деман­

ТЕХНИКА НАПРЕДУЈЕ ГЕОМЕТРИЈСКОМ, А ЉУДСКА СВЕСТ тији стижу прекасно, лаж је бржа од истине. Од
ње , као што рече онаЈ нацистички хуманиста,

АРИТМЕТИЧКОМ ПРОГРЕСИЈОМ. ПА ОПЕТ, НЕ ТРЕБА ГУБИТИ СВАКУ увек нешто остане.

Техника наnредује геометријском, а Л>удска

НАДУ. НОВООПИСМЕЊЕНИ СУ, ЗАСАД, ПРОКРЧИЛИ ПРАШУМУ
СЛОВА. ОСТАЈЕ ИМ ДА ИХ ПОВЕЖУУ РЕЧИ, ЧИЈОМ СЕ ТАЧНОМ
УПОТРЕБОМ ОСВАЈАЈУ СМИСЛЕНОСТ ЖИВОТА, И СЛОБОДА
свест аритметичком проrресијом. Па опет, не
треба губити сваку наду. Новоописмењени су,
засад, прокрчили прашуму слова . Остаје им да
их повежу у речи, чијом се тачном употребом
освајају смисленост живота, и слобода. 8