Горски вијенац (Петар Петровић Његош)

„БЕЗ МУКЕ СЕ ПЈЕСНА НЕ ИСПОЈА,

БЕЗ МУКЕ СЕ САБЉА НЕ САКОВА!“

Често се жалимо једни другима да не волимо

народну, стару, књижевност. Делом је то, вероватно,
због мноштва нама неразумљивих речи и појмова, а
делом зато што не схватамо величанствену,
историјску подлогу самог дела. Тек када
прочитамо Његошев „Горски вијенац“ уочимо колико
смо цитата, израза и мудрости током свог младог
живота већ чули у свакодневном животу, тада ни
незнајући да су то делови чувеног Горског вијенца.
То нам помаже да схватимо величину и значај
Његоша, тешку историју српског, црногорског
народа и вечиту борбу и муку. Тада можемо да
схватимо због чега је ово једно од најбољих дела у
нашој књижевности.

Горски вијенац је испеван у епско-драмској форми.

Његова лепота је у приказаном духу народа који
увек тежи ка слободи. Ако посматрамо историју,
ово дело и јесте настало у јеку борбе против
турске власти. Тема дела је истрага-истребљење
потурица у време владавине владике Данила,
међуплеменски сукоби на верској основи између
Црногораца православне и Црногораца исламске
вере. Владика Данило је разумео суштину проблема,
био је разапет страшном сумњом и моралном
дилемом да ли је исправно покренути лавину.
Схватао је да то може

довести до братоубилачке борбе коју је, ипак,

покушао да избегне. Потурице нису били само
непријатељи већ дојучерашња браћа. Покушао је да
окупи две стране на већање и договор. Његош је тада
истакао непомирљиве разлике између два народа,
две вере. Договор није био могућ, а Данило је тешка
срца донео одлуку да се пође у борбу против
домаћих издајника. Не само истрага потурица, већ
читава црногорска историја је у Горском вијенцу
као на длану.
Опевани су најважнији догађаји, осликан је
свакодневни живот, празници и скупови, народни
обичаји, веровања и схватања, као и суседни народи.
Вечита жудња за слободом и заједничка борба
против Турака доприноси величању националне
свести и јачању борбеног духа. Неоспорна је
непрекидна борба колективног јунака -
црногорског народа, непрекидно кретање од таме
ка светлости Црногорски народ је приказан преко
личности појединаца које обележавају велика
морална и физичка снага, чојство и јунаштво.
Јунаштво је одбрана себе од других, а чојство
одбрана других од себе, самосавлађивање,
неразметљивост и пригушивање бахатости која би
довела до зла и неправде.

Морална снага јунака обезбеђује им пут кроз

векове и помињање њихових имена кроз читаву
историју, до вечности.

За такве јунаке се каже да су се имали због чега и

родити. Нема живота без муке, а ништа се не стиче
без труда и одрицања. Ако се нешто жели у животу,
мора се потрудити да се то и постигне, а што се
више уложи труда, то је и успех слађи и већи. Мучан
живот, мучна времена и мучне одлуке изграђују
праве јунаке, свевременске и универзалне. Да није
таквих јунака ни песме се не би испевале, а да није
муке јуначке ни сабље се не би ковале. Можда некоме
делује као једноставна филозофија. Велики број
стихова се може изговарати у одређеној прилици
као сасвим примерен цитат. Стихови нам причају,
набијени су емоцијама, истином и снагом
свевремености. И јесте једноставна филозофија.
Сасвим је тачно и разумљиво!

У томе је суштинска снага и вредност Горског

вијенца.

Затварајући корице књиге схватам величину и

снагу Његошеве љубави према сопственом народу и
вери православној. Схватам његово дубоко
сагледавање живота, животних појава и човека.
Сада могу да разумем зашто се за стихове Горског
вијенца каже да су најјачи стихови српске
књижевности.

sastav: Gorski vijenac

Postoje stihovi koji se ne zaboravljaju,reci koje ne blede,umetnici koji su besmrtni a ,,Gorski vijenac” kao
da je oduvek postojao I bez njega kao da se ne bi mogao objasniti nas narod.Delo koje ne stari. Kroz ovo
delo je Njegos ispleo citavu crnogorsku istoriju,opevao najvaznije dogadjaje iz proslosti ,naslikao
svakodnevni crnogorski zivot u to doba.Mozemo primetiti da se kao glavni lik ,Vladika Danilo, chesto
provlachi kroz strane ovog epsko-dramskog dela.Neki ga chak smatraju i alter egom samog Njegosha.
U prvom poglavlju knjige Vladika Danilo je prikazan u mrachnom ambijentu noci. Nije raspolozen
optimistichki, jer ima u vidu situaciju u kojoj se nalazi Crna gora. Gledano iz njegovog ugla Crna gora je:
jedna slamka medju vihorove, sirak tuzni bez nigdje nikoga.. Istraga poturica pod Vladikom Danilom
obesmrtio je ,,Gorski vijenac”.Jedno je rat sa Turcima a drugo sa domacim Turcima.Rat sa Turcima ne
moze vecno da traje,rat sa samim sobom ne moze da se zavrsi.Borba sa bracom vladici Danilu,,prsa u
tartar pretvara”. Opsedaju ga mračne misli jer mora da donese tešku odluku,plaši se bratoubilačkog
rata i duboko je svestan odgovornosti koju ima pred narodom i budućim generacijama.Njegova odluka
mora da bude prava,želi da sačuva mladost.Vladikina neodluchnost poistovecuje se sa biti ili ne biti, biti
ili ne biti jednog choveka ili jednog naroda. Ali ,,tvrd je orah vocka cudnovata,ne slomi ga al’ zube
polomi”,odgovorio je Vladika Danilo Selim-pasi.Takav je crnogorski narod-mali ali tvr,hrabar,ne salomiv.
Srpski narod podneo je velike zrtve ali zato je jedna od glavnih odlika tog naroda
vitestvo,hrabrost,gordost,nesalomivost.Ali I pamet I mudrost.,,Ko na brdu ak I malo stoji,vise vidi no onaj
pod brdom”,jos su jedne od chuwenih izjava Vladike Danila.U owoj rechenici krije se znachenje rechi
daonaj ko je pametniji, obaveshteniji, ucheniji wishe widi no onaj pod brdom, tj.onaj koji nije
obaveshten.Njegove rechi imaju skriveno, simbolichno znachenje, izgledaju naiwno ali je zaprawo teshko
razumeti njihovo pravo znachenje. ”Cuvena je I njegova poruka:,,Spustavah se ja na vase uze,umalo se
uze ne pretrze,otada smo visi prijatelji u glavu mi pamet uceraste”.Tu rechenicu sam shvatila kao odraz
njegove razboritosti, ne bash lepog iskustva sa turcima i opreznosti.
I na kraju ,Kud s Njegosem poslije Njegosa?”.Na svakom narodu je da kuje sudbidu svoje zemlje, a
Crnogorci su bez sumnje bili veshti u svom zanatu.