..

'
Радивој Радић

Срби пре ААама

и nocneњera

Исшорuја једне злоуuошребе:

Слово йрошив "новороманшuчара"

Беоrрад
2005.
 © ,,Стубови [културе" ПРЕIГОВОР
IРУГОМ ИЗIАЊУ

Књигом Срби йре Адама и йосле њега, која

се појав11ла у јесен 2003. године, покушао са~1 да
историјску науку одбраним од агресивних псеудо·
историчара и јавности укажем како на неутемеље·
ност њихових теорија о Србима као најстаријем
народу, тако и на штету коју су таквим деловањем
нанели српском народу. Веома позитиван одјек
на који је књига наишла код шире читалачке пу·
блике уверио ме је да је испунила своју мисију.
Одржано је неколико промоција, дао сам велики
У знак сећања
број интервјуа на радију 1-1 у разним дневним но·
на мог учuшеља r
винама и недељницима, поједине новине су у
академика Божидара Ферјанчића више наставака донеле опширне изводе из моЈе
.

књиге, уприличена је и јед1-1а веома гледана теле·

визијска емисија. Када се има у виду бурно време
у којем живимо, време испуњено свакодневним
сензацијама на свим пољима, одјек моје књиге био
је потпуно задовољавајући. Јављали су ми се не
само они које познајем него и мени сасвим непо­
На корица.ма:
знати људи, како из Београда тако и из унутра·
Средњовековни ианцир ошкойан у Србији,
шњости, и речима хвале поздравили излазак књ11-
XIV-XV век; буздовани, XV век
ге као нешто на шта се дуго чекало. Њихова саже-
 та оцена би се могла свести на следеће: ,,Сматра­
ли смо да су теорије псеудоисторичара у најмању
руку сумњиве, али да су они оволике незналице
нисмо могли ни да претпоставимо."
Жучна реакција оних о чијем незна1ьу сам
писао, испуњена увредама, на које се не треба
обазирати, и одсуством озбиљних аргумената,
такође је показала оправданост појављивања
моје књиге. Наравно, ни у једном тренутку ни­
сам помислио да ће ме псеудоисторичари хва­
лити. Ч~еница да је тираж првог издања рас­
продат и да се, ево, појављује и друго, изнова
доказује да је књига Срби ире Адама и иосле ње­
га постигла свој циљ. Друго издање садржи и
Додаiiiак у који су ушли делови полемике вође­
не на страницама НИН-а у јулу, августу и сеп­
тембру_ 2004. године, као и неки нови прилози о
српскоЈ псеудоисториографији.
И, напослетку, нека ми буде допуштено да
признам и то да сам се пишући књигу Срби ире
Адама и йосле њега одлично забављао.
сейшембар 2005. године
Р. Р.
РЕЧ НА ПОЧЕТКУ
"Нэ,ј теже је за истину
у време када све може да буде истина."
Станислав Јежи Лец (1909--1966)
Књига коју управо имате у рукама - наста­
~а нерадо и више по присили, и из потребе да се
Један научни еснаф одбрани од насртљивог и
неуког аматеризма - пре свега упозорава и упу­
ћена је широј читалачкој публици а мање меро­
давним стручњацима. Због тога су не само њен
унутрашњи распоред него и начин саопштавањаЈ
па у одређеној мери и обим, саобразни тако по-
стављеном циљу. Отуда, такође, на појединим ме­
стима ову књигу ће обележити и прилично поле­
мични, понегде и иронични тонови. За историча­
ре од заната, умешне да разликују научно утеме­
љену истину од полуисти1iа, неистина, хаотичних
импровизација, површно и брзоплето донетих за­
кључака, ова књига је потпуно непотребна. Проб­
лем са историјским полуистинама нарочито је
осетљив јер се увек верује погрешној половини,
па стога оне могу бити далеко oпacmije од отворе­
них лажи.
Општа криза, чији смо сведоци већ дуги низ
година, а која ј е з а пос;rедитЈ.у Иl\1ала и свеопtпту
7
 . .
пометњу духа, произвела Је Једну нову нево.љу ко­
ја се веома размахала. О ч ему је, заправо, peLJ?
Утисак је даје последњих година историјска нау­
ка више него икада раније, рекло би се, из11ожена
нападима исувише самоувере1tих и површних д1,r­
летаната. Иначе, такође се чиии да ниједна хума­
нистичка наука није толико злоупотреб.1ьавана и
постала поприште агресивних аматера као што ј е
то био случај са истор11јом. Самозвани свезнада ­
ри, размет.љиви квазиучен,аци и умишљени по­
знаваоци прошлости свог народа којима је све јас­
ио, неоптерећени знањем и без гrознавања елемен ­
тарних начела историјске методолог~,rје, неутеме­
л,ено и надмено вршљају по истинама проистек­
лим из једностолетних напора српске критичке
историографије. Школу српске кр.ити~гке историо­
графије утемељит,r су Иларион Руварац и Љубо­
мир Ковачевић, односно 11аучници који су зна­
.1rачки, корак ПО Корак, ПрОШИр11Вали знања О Ј,fС­
ТОрИЈИ српског народа у Средњем веку и исто­
вреrv1ено српској историографији изборили за­
видан углед У оквиру европске и светске м едие­
вистике.
. Пpi,r ;.ом, како ћемо видети, rруг~ација "про­
светЈьених не устручава се да припаднике српске
кри_тичке историографије - која постој1-1 већ В1'1Ше
О/\ сто година и KQJY чинн неколико поколе н)а ис -
8 9
траживача - назове "фалсификаторима", ,,препи­
сивачима", ,,надуваним медијатерима и ауторите­
тима што су у1-1иштили ср11ску патриотску исто­
рију", онима који пишу по "германско- ватикан­
ском диктату" , ,,узурпаторима и незналицама ко­
је треба батинати" (sic!). Неотесаност и тежина
изнесе1-1их увреда ca1vto се делимично могу упоре­
дити са примедбом упућеном златару да је његов
накит лажан, да ниЈе 11аправљен од племенитих
метала него од ј ефтиних легура, да он, златар, у
ствари, подваљује продајући бижутерију.
На крилима аутосугестије како су богомдани
да, напокон на прави начи11, осветле тамне векове
(ране) повеснице Срба, ,,новоромантичари" пре­
крајају историју сходно сопственим визијама и нај­
тривијалнијим потребама дневне политике, изно­
ва воде и накнадно добијају већ давно изгубљене
битке, научно утврђене друштвене токове доводе
у сагласност са властитим сновиђењима. На тај на­
чин у историјску науку настоје да уведу једну нову
и до сада непознату категорију коју бисмо могли
• означити као йоже1ьну uсшину, истину које су они
тобоже увек били свесни, али која је донедавн о
само у потаји грејала њихова родољубива срца.
1
При том су склони да пренебрегну упозорење Ал­
1
бера Камија који каже да ,,тражити оно што је пс-
. "
тин ито н е з1-rачи тражити ONO 1нто _1 е пожеЈЫfО .
1
 ако бисмо уопште смели да тако еуфемистички
Тој (њиховој!) истини, која уместо да буде
назовемо 1-ьихове фантазмаrоричне пројекције, упо­
исход а представља тек полазиште за наводна но­
редива са погрешним уверењем оних који би се
ва истраживања, потом се прилаrођавqју подаци
усудили да данас тврде како Земља није округла
сачувани у расположивим изворним сведочан­ . .
него да Је наша nла1-1ета у ствари плоча КОЈУ држе
ствима, боље рећи у делу сачуваних извора. Овај
четири слона или четири корњаче.
поступак неодољиво подсећа на древ1-1у античку
Одломци њихових текстова се у виду фељ­
~е~енду о горостасном разбојнику Прокрусту ко­
тона, у разним дневним новинама, као духовна
ЈИ ;е имао две постеље, кратку и дугачку. Он је
храна подастиру широкој читалачкој публици
пресретао пролазнике и приморавао их да легну
rорљивој да нешто више сазна о сопственој про-
У постељу- високе је стављао у мали кревет и од­
1л11ости. Овде не могу а да не поменем духовиту
сецао Ifм од ногу онолико колико су оне биле ду­
опаску старог аустријског књижевника Карла
же од постеље, док је људе 1-1иског раста став1ьао
Крауса који каже да п1-1сати фељтон значи ковр­
У ведики кревет и истезао их до (пожељне!) дужи­
џати увојке на t1елавој глави. Агресивна промо­
не. Са научне тачке гледишта - непотребно је и
ција која каткад прати издања ових "новороман­
напомињати! - читав проблем је у текстовима но-
тичара" у српској псеудоисториографији - чији
воромантичара" постављен наглавце. "
је знак распознавања лозинка "Срби народ нај­
у р_адовима дилетаната, које прате гламу­
старији", преузета из дела касновизантијског ис­
розне наЈаве у медијима, на методолошки недо­
торичара Лаоника Халкокондила и уздигнута на
~устив и опасан начин преплићу се епска поези­
ниво принципа - у знатној је мери јавно мњење,
Ја, дне~на политика, митологија, прижељкивана
заправо, један његов део, преусмерила у ретро­
историЈ~, слободна домишљања. у њиховим -
довима
. Је све могуће, па тако за трен нека са1-ьари-
ра градном смеру. Не кријем да је одредница "ново­
романтичари" (наглашено под наводницама!) по­
Ја ~рераста у "чврсто" историјско језгро. Они на-
СТОЈе да историча . менута у пејоративном значењу. Премда су поје­
. ре сведу на Једну занимљиву ме-
шавину опсенара и дине колеге склоне да их означе као ву1rгарне ис­
саr,1и Ј1ајбо1ье oceћaj;rio:a~.: у ~аквом руху се торичаре, радије сам се одлучио за иазив " новоро­
вс:1.ж1-1ости чињени .. Р ме Је од споредне м.:1нтичари". Да11ас такве извитоперене историјске
ца да Ј е дубина настале заблуде,
11
10
 . ослорна чи~ьеница да Срби заузимају часно место
оцене моrу износити Једино занесењаци и nоква-
у европској средњовековној истор~,1ји и, сходно то­
рењаци. Одмах да додам - ово није време занесе -
. ме, нема било какве потребе да дотерују своју про­
њака, они су rру11ациЈа у изумирању.
Није спорно да се историја гради од докуме­
шлост. Наравно, историја неког народа не би се
ната и идеја, од извора и од маште. Али тако по­
смела дотеривати ни уколико је "мала". Речју,
сама по1v1исао да историј у треба дотеривати ска-
бројани "састојци" требало би да се налазе у урав­ .
нотеженом складу. Међутим, код "новороман- ред1-1а Је.
Струч1ьац11 су к~-ьиrе "новоромантичара" до-
тичара " имамо превише маште док су оста.пи еле-
чекали са мешавином учт~,1воr презира и интелек­
менти сасвим атроф1-1рали.
Питам се онда, не без резигнације, зашто
туалне зrаt)еиости. Јер, нема сумње, зна.пци нису
овакви аутори псеудо -историје не настане бескрај­
могли бити преварени заводљивим али неутеме~
не просторе које им штедро нуди научна фанта­
љеиим теоријама које могу да годе 11ационалноЈ
стика. Она подразумева несметано и необузда.но
сујети, а.пи са историјском исти1-1ом немају ништа
кретање маште без б~,rло каквих обавеза и мето­
зајед1111Чко. Уз то, они су, с пуно разлога, веровали
долошких стега. Ипак, њима се некако више сви­
да би полемисање са "новоромантичар111v1а" у ства-
ђа управо историја. И, као по правилу, ,,новоро­
ри било ca1v10 беспотребно rубљење времена. Мо­
мантичари" се хватају у коштац са најтежим исто­
рам да признам да имам потпуно разуrvrевање за
ријским проблемима, питан,има за која, 11ајблаже
такав став. У својој умишљеној охолост11 и мега­
речено, нису довољно спремни.
ломанији, ,,новоромантичари" су такву вр_сту t1у­
тања rvioждa схватили погрешно, као своЈеврсну
. _Веома лоrубан учинак ових истраживача ко­
Јима Је све јасно огледао се и у томе да је историј­
капитулацију пред њиховим небулозним теорпја­
ска свест српског народа, изванредно осетљива и
rv1а, као подстрек да су ·на правом путу, као пово­
чак рањитза у годинама распада једног поретка - љан ветар у једра њихове разбуктале i\,1аште.
слома симбо1rично оличеног у рушењу Берлин­
I,1пак, управо због ш~,1ре читалачке публике,
због радозналаца који желе да сазнају r1рощлост
ског зида 1989. године - лагано суновраћена у са­
[\,Јодовољ1-~ост и опскурни национа.низам. Све је то,
свог народа а нису н:ичнн да увнде неуте~-.'!е.1Ы:'НОС.Т
нараrзr-10, оило потпуно излишно, будући да ј е не-
и прои:1во1ьност зак.1ьучак,1 ко,iе lli\l препоручу_1е

12 13
ова дружина игнораната, сматрао сам за потреб -
.
но да ипак одговорим на њихове распоЈасане и дрске
СПИСАКСКРАЪЕНИЦА
нападе.

Отуда је ова књига превасходно побуна про­ Борислав Влајић-Земљанички,

Влqјић­
тив незнања, али не против незнања коЈе Је свес­ Срби сшароседеоцu Балкана и
Земљанички,
но себе самог и као такво спремно да учи и позај- Паноније у војни,11 и цuвuлни,и
. Срби
мљуЈе од знања, него против незнања охолог i,1 догађајwю са РшиьаНI./Ј\tа и
сшароседеоци
. . Хеленш~а од Ј до Х веха, Београд
разметљивог, незнања, дакле, коЈе мисли да ако Је Балкана
1999.
бескрајно, а јесте, може да буде јаче од крхког зна­
ња. Ова књига је у исто време глас против баха- Јован и. Деретић, Зайа?на Србија:
. . Деретић, Зайадна
те самоуверености коЈа Је чедо таквог незнања, крашах йреглед ucшopu;e Срба од З.
Србија
против површности, против самодовољности, века с. е. до наших дана,
против наказног аутизма. На страницама које сле­
Београд 2003 4.
де читаоци ће лако моћи да се увере колике су не­ Доброслав Јевђевић, О~ Индије до
зналице ти " пробуђени" научници и тобожњи ду­ Јевђевић, Од _ Србще: йpaciiiapu йочешцu сриске
Индије до Србије
шебрижници за васколико српство. ucшopuje (Хwьаде година сеоба _
срйског народа кроз АзиЈу и Евроиу
йрема сйuсш1а и цuш~шил,1а
највећих свешС1'ИХ исшоричара),
Београд 2002 2.

Олга Луковић-Пјановић, Срби ...

Јlуковић-Пјано­
народ најсшарuји, I- II, Београд t 990.
вић, Срби ... народ
најсшари;u
•
Драшко Шћекић, Соµаби:
Шћекић, Сораби
uciiiopuoйuc, Београд -
Подгорица 1994.

-1А 15
1СРБИ ПРЕ АДАМА
Одмах на почетку желео бих да нагласим да
према историчарима аматерима немам било какву
врсту презира и потцењивања. Напротив, не могу
а да се не сложим са оценом коју је изрекао такав
зналац као што је Жак Ле Гоф. Он бележи: ,,Ди­
летанти и вулгаризатори историје имају такође
. '

СВОЈИХ чари и свqЈу корисност; а њихов успех све-

дочи о потреби коју људи осећају данас да уче­
ствују у колективном памћењу." 1 Сматрам да се
ова оцена ипак превасходно односи на аматере

подстакнуте племенитим намерама да се проникне

у прошлост, а да њихове евентуалне грешке потичу
. .
из недовољног познавања ~,rсторИЈске методологи3е.

Међутим, дружина "новоромантичара" о ко­

јој говорим ни у ком случају се не може убројати
међу овакве посленике ~,rсторијске науке. Схватив­
ши историју као дестилат КОЈИ Је истекао из де­
сетерачке народне епике, као амалгам дневне по­

литике и националних фрустрација, као непр е ­

гледан простор за испољавање "родољубља" и, с
тим у вези, сопствене промоциЈе, а наоружани на­
родском доскочицом: ,,Што је баби ми1rо, то јој се
1
Z. Le Gof, Za jeclan d,u{!;i s1·ednji vek: in·eme. гаd i kultuгa
Zapada, ргеv. М. Raclovic, Novi Sad 1997, 5

17
 и снило.1" и лакомисленим уверењем да су у пос-
ледњих сто година сви "званични" српски исто­
ричари били у заблуди, а само они, ,,новороманти­
чари", нису, бучно и безобзирно нахрупили су у
простор што га је обра.,овало рушење једног сис-
. .
тема КОЈИ Је почео вртоглаво да се распада, у ваку-
ум настао вишедеценијским пот1-1скивањем срп­
ског националног осећања у име, показало се, крх­
ког Југословенског заједништва.
Од самог почетка били су налик устрепта­
лим спасиоцима гоудског рода, увереним да су,
рецимо, изумели лек против рака и сада обијају
прагове болница и бироа за патенте 1-1удећи свој
изум. Надахнути месијанском улогом, а подозри­
ви_према другима, љубоморно чувају своје боце у
КОЈима се б~ћка спасоносни мелем, та алхемија
њихове rениЈалности. При том су разочарани што
их нико не схвата озбиљно и што нико не верује
да су, управо они, предодређени да коначно стану
на пут пошасти која од памтивека немилосрд1-rо
коси милионе људи . ништа не против Роберта Салинаса Прајса, него
. Да је наша средина - или бар један њен део
пријемчив на јефтине сензације и нак11оњен па­
ранауци - била спремна да "новоромантичаре"
дочека раширених руку, могла је да пока.'Ке и јед­
на данас скоро заборавље.на епизода из не тако
давне ПрОLUЛОСТИ.
18
"Бомба" мексичкоz фило1tо2а
Неrде cpeд11t1ow1 осамдесетих година, сада већ
прошлог, ХХ столећа појавила књига под називом
,,Хомерова слепа публика" у којој је њен аутор -
реч је о w1ексичком хотел11јеру који се зове Ро­
берто Салинас Прајс 2 - смело тврдио да се древна
Троја не налази тамо где се налази него да је сме­
ште1-1а у херцегова чкој Габели. На телевизији да­
нима су се вртели извештаЈи како тамошњи пред­
седник општине на велича1-1ственом дочеку хле­
бом и сољу поздравља ингениозног научника. Ве­
рујем да се старији међу читаоцима сећају хисте­
рије која је пратила тај догађај.
Уприличен. ј е и ј едан разговор на телевизи­
ји о којем ј е веома надахнуто писала Бранка Ота­
шевић, 1-1овинар "Пол1-1тике", у осврту гrод насло­
вом "Босно моја, мике1-rска ... ". Ево појединих де­
лова из 1-ьеног текста: ,Један археолог, један ис­
торичар и један клас1,1чн11 филолог нису могли
против Муфида Мемије. С мексичким филоло­
гом који је устврдио да је ант1-rчка Троја у нашој
Габели они се нису ни суоч:1-rли, ал11 је новинар
ТВ Сарајево, водите.љ емисиј е 'Албу1vl', био тоmIКо
2 Robeгto Salinas Ргајs, Нотего~•п slepa puЬlika: esej о geo-
gгaf5kim uslo11
i1na za mesto Ilij u flijacli, Beog,·ad 1985.
19
 загрижен за идеју о свом могућем тројанском по -
. нима наших народа и народности
реклу да угледним научницима 1-rи.1е пустио да
дођу до даха. Ништа није помогло што је архео ­
лог тврдио да код нас засад 1-1ема никакв11х траго­
ва микенске културе, што је филолог указао да је
у Америци Прајсова књига једва објављена, 11 то
без фуснота, што је историчар упозорио да народ
ие би требало смућивати а ђаке одвраћати од
важећих научних теорија... Муфид Мемија није
имао никаквих резерви према Прајсу и 'демократ­
ски' је браиио његово право иа другачије миш­
љење. Заборавио је, само, да по правилима по1-1а­
шања аргумеите треба да даје онај ко побија по­
стојеће теорије новим хипотезама, па је несрећног
археолога сатеривао уза зид тражећи доказе, а
Прајсу је све веровао на реч... Да ли је водитељ
био толико упоран и толико ангажован за 'габел­
ску Троју' зато што му је, као добром професио­
налцу, била потребна провокација, 'контрапункт'
у драматург~,rји емисије, или што је, као добар г1а­
триота, подр)l<авао мере Републичког изврш1-1ог
већа Босне и Херцеговине и Туристичког савеза
о озбиљном раду на путоказу Прајсове хипотезе?
Ко зн:а, можда је Пријамова палата, као што се си­
ноћ на екра1-~у видело, заиста надохват Прајсове
руке? Уосталом, у оп111тој потрази за илирским,
лардс:1н с ким, ве нетским, келтским и иним коре-
20
- зашто не
покушати и са тројанским (йодвукао Р. Р.)?" 3
Ниједан од многобројних класичних центара
широм Европе није ни регистровао појаву речене
књиге, а камоли да је устао у некакву полемику са
њеним аутором. У Загребу је, додуше, једна гру­
па класичара, apxeo11ora и историчара написала
књ~,1гу у којој су се наругали бесмисленој теори­
ји мексичког истраживача.4 Данас се Прајсове_књи­
ге више нико и не сећа и она с разлогом ниЈе из­
држала суд времена. Ипак, чињеница је да такве
к1-ьиге загађују духовну атмосферу друштва у ко­
јем се појављују и остају као тужно сведочанство
о средини и интелектуалној клими времена у ко­
ј има су настале.
п (/
,ц.ве "школе
Уз извесне ограде, уосталом сасвим мале и
1-rебитне, може се рећи да је појава књиге госпође
Олге Луковић- Пјановић, под ефектним називом
Срби ... народ најсшарuјu, представљала "прекрет­
ницу" и да је одшкринула врата њеним следбе­
ницима и епигонима. Догодило се то 1990. године.
у време узбурканих страсти, у свим републикаi\11а
з ,, Политика", бр. 25856, год. LXXXII, петак, 27. cenтerv1-
бap 1985. године.
4 Ћ·о_ја i kako је steci, ZagJ·el) 1985.
21
 тадашње СФРЈ којаје почела опас110 да се уруша­
ва. Колико чујем, њена к1-ьига је нарочито у срп­
ском расејању имала велики одјек. Ако је то тач­
но, онда је реч о тужној чињеници. Међутим, хоћу
. .
да веруЈем да Је то само делимично тачно.
Без много оклевања и са зачуђујућим само­
поуздањем "новорома1-1тиqари" су свој мали кру­
жок истомишљеника почели да уздижу у ранг по­
себне историјске школе насупрот оне званичне,
,,затроване" погрешним учењима из непријатељ­
ски увек иастројеног иностранства. Већ и сама ау­
торка "култне" књиге на првим страницама ис ­
тиче "особито настојање Берлинска-бечке школе,
коЈа Је створI1ла Једно тенденциозно учење
несрећу - усвојено не само по школама средњег и
нv~жег образовања, већ и на универзитетским ка­
тедрама".5 Уз овакву школу, наравно, иде прегршт
негативних одредниџа: .,На жалост, trи Српска Ака­
деМЈ~а наука - или није имала снаге, или није схва­
тила закулисну и тенденциозну псеудо - научну
игру Немачке и Аустрије, те данас немачка бер­
ли1-rско-бечка школа тријумфује 1-ra свим нашим
катедрама историје" . 6
Српска академија наука и уметности била је
ч ес та rvreтa " новорома1-1тичара" , незадовољних,
Ј:fуковић-ПјаNовић, С7Јбu .. народ најсшарuјu, I, 5.
5
6 Исто , 199.
22
ваљда, што ова установа и њени одбори нису при­
хватили нове - у ствари, боље рећи, нове-старе
идеје. Тако је госпођа Луковић-Пјановић, са жес­
тином непримереној једној дами, писала: .,Данас
ме је стид још и због Српске-Несрпске академи­
је наука, а највише пред расутим и неопојаним
костима српских несрећних витезова." Одмах у
наставку следи реторско пи:гање: ,,Зар то није
огроман успех германске берлинска-бечке шко­
ле ?!"7
Било је, дакле, довољно кованицом о гер­
манској берлинске -бечкој школи повезати Ау­
стрију и Немачку, давнашње српске противнике
- на у многим ратовима и, попут Павловљевог рефлек­
са, код Срба изазвати осећај нелагоде и мучнине.
Ова крајње произвољна флоскула потом је као у
хору понављана безброј пута. Није изостала ни
отужна и до провидности излизана оптужба да је
ту реч о германско-ватиканском д.иктату. 8
Насупрот таквој германској берлинска -беч­
кој школи појавила се такозвана "српска ауто­
хтонистичка школа". Тако, на пример, можемо да
прочитамо код истог аутора о "још једном в е­
ликом задатку да који се поставља пред обнов­
љену Милојевићеву великосрпску Аутохто ни с -
7 Исто, II, 154.
8
LUћекић, Сорпби, 1О.
23
 .
Да је ова ПО1'ела и постоЈање . "школа"
двеЈу
тичку Школу1r_ Госпођа Луковић-Пјановић J-ra
9

још неколико места са пуно заноса и патетике ка­ почела да живи у делу квазиисторијских послени­

зује о тој "школи". 10 ка, показује, на пример, и цитат из предгово~а

На корицама књиге Драшка Шћекића, кqји
за њу каже "није ни студија, ни расправа, ни ~-rс­
торијска проза, већ историопис или преношење
сазнатоr", 11 стоји зап11сано: ,,Сорабu су к1-ь~,1га ко­
ја ће утолити жеђ широког читалишта са сазна­
њима о прадавној ~,~сторији српског 1-rарода, чије
је постојање и живљење на евро-азијским про­
сторима обавијено велом тај.не, са јасним показа­
репринта једне релативно c:rape књиге где с~ОЈИ
забележено: ,.Српска аутохтонистичка историЈска
школа која последњих година у Србији има све
"14
више присталица... .
Дух из боце је пуштен и онда се у ПОЈединим
t~овинама - које воле да о оваквим стварима пишу
сензационалистички, што ће рећи глупаво - мог­
ло понешто слично прочитати.

тељ11ма прикривања и кривотворе.rьа (йодвукао Р.

Р.)." 12 Ово је, .г1аравно, веома тешка опту)кба и Тешке ойшужбе
надам се да је аутор свестан њене озбиљност:и и
У лето 1994. у часопису "Дута" пqјавио се чла­
далекосеж.г1ости. Уосталом, у тренутку када је
нак под називом "Да ли смо најстарији?" изнад ко~
писао књ11rу иr,,rao ј е шездесет три године. И o.rr, Д.
јег је донекле дискретно - а.пи да се ипак nримет~.
Шћекић, поr,,н1ње такозва1-1у Српску аутохтонис-
. - писало: ,. Нова школа историографије". Било Је
ти:чку школу и наводи њене "НаЈизразит~,uе пред-
'

и неколико питања испод наслова: ,,Зашто званич ­

ставЈ-тике" Милоша С. Милојев~,rћа и Симу Лук~,1н
Лазића. 13 на интернационалистички дресирана наука ћути
о књизи Олге Луковић Пјанов1-1ћ Срби - народ
Луковић-Гlјановић, Срби ... народ најсшарији, I, 74. О
9
наЈ·старији? Како је немачка геополитика (без по-
Мнлошу Милqјевићу више ће бити речи касније, у другоr.1
поглављу под називо1-,1Духовни йреиµ ,,поворо11tагtшuчара". моћи Шороша) кастрирала српску науку.?" 15

11Луковић-Пјановић, Срби ... народнајсшарuји, I, 126, 173.

10
Понављам , реч је о лету 1994. године, вре­
Шћекић, Сораби, 5. мену, дакле, када је помињање Шороша било ар-
Ова к1-ьиrа је доживела и друго 11зда1-ье. В. Драшко Шће­
12
14 Јевђевић, Од Индије до Србије, 21 (нз предговора Јо.ве
кић, С'о7Јабu: исшuна о срйсшву од ископа, Београд 2000. У
Бајића).
l(aJJ.1e:-1 раду цнтира.тrи ct.10 rтрво издање из 1994. године.
· LI lћtкнћ. CfJpaбu, 13 н. 1, 19 н . Ј.
11 1s "Duga", Ьг. 532, od 23. jula do 5. a\lgust;i 1994, 70.

24 25
 rумент са снагом буздована Краљевића Марка.
Ту, испод наслова, налаз11 се· и фотоrрафија гrо­
старијеr човека, са ка~rкетом на глави, који вози
бицикл и о рамену му је пушка. Он се осмехује и
поздравља. Испод фотографије пише: ,,Свакодне­
вица грађанина Републике Српске Крајине: :Јесам
најстарији ал' за борбу ыајорнији!'" Годи~-rу да1;а
касније, у лето 1995. године, после познатих тра­
гичних догађаја, та јуначна реnлЈ-rка звучала је по­
разно шупље. Међутим, они који су претходних
година громогласно, али са безбед11е удаље1-rост1,1,
потхрањивали ратоборност крајинских С_рба та­
да су остали потпуно неми.
У веома оштро интонираном тексту може­
мо да прочитамо: ,,Модерна сриска историогра­
фија, односно ирава сриска историографија 1-re
постоји. Постоје људи који који мисле да припа­
дају нашој историјској науци али су у суштини
вођени пројектили или кртице германске бечко­
берлинске школе... Српској критичкој историо­
графској школи догодило се то да у својој марљи­
вости претекне 'велики' бечко-берлински узор,
чиме су постали 'већи католици од папе'. Бежећи
и скривајући се иза тобожње објектив1-rост1-1, ауто­
цензуром су кастрирали српску 1-1ауку, обога­
љ11вu1и је за читав век... Будући да су све словен­
ске катедре настале под контролом бечко - бер-
26
линске шко11е, помоt1 нашој историографији може
да стигне само одавде, из Србије. Шта рећи о Че­
сима, Пољацима, Русима који се држе немачке
теорије о свом источном пореклу ... Књига госпође
Луковић покреће многа п1-1тања али и даје многе
одговоре који су болни и, показало се, толико·ра­
дикални, даје српски историографски естаблиш-
. .
мент посегао за Јединим доступним решењем -
ћутањем."
Текст је написао Радован Дамјановић, ди­
пломирани историчар Филозофског .факултета у
Београду. Нажалост, професори са Одељења за
историју 1-1ису могли да га упамте као доброг сту-
.
де1-1та, али су га упамтили као неког ко Је на сва-
ки начин настојао да буде у средишту пажње. Па,
кад већ није могао да буде међу најбољим сту­
дентима, онда је посегнуо да грубо увреди своје
професоре и њихове професоре (вођени прој ек­
тили, кртице, културни најамници, кондотијери).
Сасвим случајно сам га чуо када је гостовао
на једној од локалних београдских радио-стани­
ца где је уверавао водите1ьа и (потенцијалне!)
слушаоце да реч фaмwtu:fa (f'amilia) н1-1је латинска
него српска и да треба да ГЈiаси вaмwtuja (од: ва­
ма мили), као и да је реч бaмбurtu (bamЬini) у
ствари српско, од милоште, бабини. HyicaJ\.1 се н1-1
трудио да устат,rовv1!\1 да .rrи је зб11јао u1але 11.r~1I је
27 •
за1,1ста тако мислио, али сам по г11асу водитеља
закључио да га је слушао са побожиом усред­
сређеношћу. (Или је то био опрезни тон кој~,1м се
разговара са чудаком, ко би га з1-1ао!?) О ли1-тгви ­
стичким вратоломијама "новоромантичара" ви1пе
ће бити речи у Петом поглављу ове КI-ьиге које
носи назив Олако иоиzравање са Јtuнzвисйlиколt.
Као што се 11з овог текста да разабратЈ11, на јед-
. .
ноЈ страни Је цео свет, дакле, не само омрзнут1-1 н е -
пријате.ты,r Германи него, како Р. Дамјановић 1-1ево­
љно признаје, 11 св11 Словен11 (,,Руси, Чеси, Пољаци
који се држе 1-1емач1<е теорије"), а на другој је гру­
па занесењака која је прозре;rа све бе.посветске за­
вере, којој је све јас1-10 и која је - треба 11и то уопште
апострофирати? 1 - паметнија од цv1or света.
Добро1-tамергtа уиозоре1ьа
Наравно, нашу интелектуал~-rу средину ч111,е
и мноr11 који нису насели на магловиту теор11ју
према којој су Срби "пупак" васио1-1.е. У таквим
круговима бучно су најављене "нове" теорије при­
ј\,1или као немаштовиту првоаприлску шалу и сто­
га, не без заједљивости, изложили их порузи. У
једној оновременој комедији јавила се и искрича­
ва крилатица да су "најпре постали Срби, па Хр­
вати, па амебе", што казује о врuавом српском ЈЈ.У­
х,,, c 11perv1нo~•1 .да пре~1а себи буЈtе како довољно
28 , 29
крити1.1ан тако и наглашено ироничан. Ре1.1 је би-
.
ла не само о стручња11.има него и о људима КОЈИ
нису превише упућени у историју, али су руко­
вођени једино здраворазумским размишљањем да
није могуће да управо Срби буду најстарији и нај­
распрострањенији народ на планети Земљи. Да
би духовна пометња била потпу1-1а, да би тобожња
забринутост за 1-1ациона111-1е интересе досегла вр­
хунац, да би, дакле, квазиродољубље прокључа-
110, однекуд се појавила несрећна и тели.ко рабље­
на флоскула о Србима као "небеском народу" о
којој не треба ни троu1ити речи.
Већина стручњака се, са лаганим rнушањем
.
и уз одмахивање руком, ниЈе ни освртала на "па-
раЈrелну" историју која је све више добијала на
замаху. При том су историчари од заната били
руковођени једноставном рачуницом да је намер­
но пренебрегавање најбољи хербицид за 1-rаказни
коров која је почео да буја на све стране.
Међутим, академик Божидар Ферјанчић
(1929-1998), директор Виза1-1толошкоr инст~,1ту­
та, дугогодишњи професор Филозофског факул­
тета и шеф Катедре за византолог~,1ју, у јеку те
хистерије дао је у "НИН" -у следећи коментар: ,,Тезе
о Србима као најстаријем народу на свету и о с рrr­
ском језик у као прајез~,п<у свих друr1,1х , н еi\-1аЈ у
никаквог нау чног осноnа и ~,а њох се, иакn 11 л1 се
у медијима даје доста простора, не тр еба обази­
рати. Опасно је, ипак, када такве ставове заузи­
мају људи који су професиона11ни историчари и
који, дакле, сносе велику одговорност за оно што
говоре. Таквим изјавама само још више збуњују
овај, ионако довољно збу11>ен народ. Што се тиче
оптужбЈ,r на рачун нашег драгог професора Геор­
r11ја Острогорског, могу р ећи да ме веома чуди
што, уместо да будемо срећн,и што ј е ј едан такав
.
научник радио у нашоЈ средини, ми га прозивамо
као немачког плаћеt1ика који ј е ШирЈ,!О антисрпс1<у
пропага1-1ду. За оне који не знају, мада би морали
знат~,1, подсетићу да је Георг_1,1је Острогорски био
Рус, да је, _1,1стина, студирао у Хајделбергу, a;1i,1 се
као византолог форм~,rрао у Пар_~,rзу, а у Београд ј е
дошао 1933. године 1,1остао му веран до краја )Ки­
вота Ј,Ј поред многобројних позива из иностран­
ства. Њ егово1v1 заслугом Филозофски факултет
п о чео је систематск.1,1 и п11ански да упућује сту­
денте на проучавање историје В.1,1зантије, што ј е
од особитог з1iачща за српску гrацију. Зато MИCJIJ,fM
да се лperv1a 11мену једног таквог човека треба
од1-1осит1,1 са више поштовања. Институт за визан­
толоrију, и српска историографија уопште, н е
r,1оже се обаз.ирати на дела која доносе 11е1-1аучно
засноване хипотезе." 16
16
"f-ТИ Ј-Т", 28. октобар 1994.
зо
И сам сам се критички осврнуо на преамби­
циозне д11Летанте у свом приказу Исшорије сри­
ског народа. 17 При том, наравно, нисам имао ни­
каквих илузија да ће тај напис било LLtтa проме~-rи­
ти, а поготово да ће га прочитати они којима је
првенствено био упућен. Јер, добро је познато,
"новоромантичари" читају само "лектиру" која им
одговара. На ј едном научном скупу изашао сам
са саопштењем "С11ово против '1-1оворомантичара'
у српској псеудоисториоrрафији", 18 дакле са те­
мом која је поднас.11ов ове књиге. Највећи део по-
. .
менутих текстова нашао Је места у ПОЈединим по-
глављима ове књиге.
У једном тренутку ми се учинило - али очи­
гледно само учинило - да плима неуког амате­
ризма почиње 1ха јењава. Управо када сам по­
веровао да талас псеудо историје у нашој историо­
rрафиј11 - боље рећи у 1-ье1-1ом делу који и нема
много везе са историјском 1-1ауком - ипак ryбl-r на
снази и да ће, као свако помодарство које н еr,1а
сутрашњ11цу, доживети жалосну славу лаганог
17
Радивој Радић, ,,Зрелосш ucшopuje ешиоса" (ИсшориЈа
срйског народа, l-VJ, изд. СЈ<.З, Београд
1981-1993. - При ­
каз - кpuiiiuкa),Књижевност8-9 - 10 (1995) 1002-1005.
18
Радивој Радић, Слово йрошив "новоро,11а11шuчара ·' у срй­
ској йсеудоисшорuографији, 1-Јаучни скуп: }-Јаука 11 на ш а
друџ1твена стварност, Бања Ј1ука, 8. 1: 9. t1 о ве ~1бра 20()2.
године /у 1uтампн/.
31
 али .1-1еопозивог заборава, .,новоромантичари" су
се изнова огласили. Као да су попут легендарно,·
Антеја дотакли земљу и добилЈt1 нову снагу, па су
се изнова обрушили на српску критичку историо­
графију.
Грубе дисквалификације
На размеђу 11е само векова, ХХ и: XXI, него
и милен1'rјума, другог i,1 трећег, у к~-ьижарама су
опет почеле да се појављују к1-ь~,1ге појед1,11-1их
"новоромантичара". Сада м1,1 је, заправо, јасио да
оне вероватно НI11<ад нису ни престајале да излазе
из штампе. Једну од њих посеб}rо издвајам
при~1ер грубог незнања, као мо1-1уме1-1т површн о­
сти, као склад11ште брзоплету,,1х и, наравtrо, 1-rетач­
них закључака.
Реч је о 11еоб11чној к1-ьиз11, ,,књ11зи-скрива-
" . .
л11ци у КОЈОЈ се наслов до1-1ос.и у две, а име
зиме аутора чак у (најмање!) три варијанте. Да нс
611х злоупотребљавао вашу пажњу 11 нестрпљење
да сазнате шта је посреди , одмах прелазимо на
ствар. На корицама ове књ~,1ге је велелепан наСЈ1ов
Сша?оседеоци Срби и Puл4љa1iu, а као аутор наве­
де1-r Је др Бор1'1с ЗемљаI-IЈ,rчки. Наравно, сваком ко
се бар 1\tlaJ10 разуме у историју наслов се мора уч_и -
1rити пр11.тичао претенциозним, с111и добро! Међу ­
тиј\ 1 , Када кrьнг_у от оори r-.rо , са ч екаћ е нас- , као 11 :Ј
32
•
заседе, не само друrачиЈи нас11ов него и другачи-
је име аутора! На првој десној страни, која је пре­
ма 6116л1'1отечким узусима заправо меродавна, сто­
ји нас11ов: Срби сшароседеои,u Балкана и Паноније
у војиuм и и,ивш~нuм догађајима са Римљанима и
Хеленuлtа од I до Х века, Београд 1999). За мене,
али и за сваког ко има основне представе о исто­
р11ј~,1 наведеног периода, остаје прилично загонет­
но, на пример, шта се подразумева под Римља­
нима i,r Хелениrvrа у VII, VIII, IX и Х веку, реци ­
мо, а и синтагма "војни и цивилни догађаји" делу-
.
Је помало оr1скурно.
r<ao Но, то није све! Истовремено се и аутор др
Бор11с Земљанички (са корица!) 1-1а волшебан на­
чин преобратио у др Бор1'1слава Влајића- Земља­
ничког! Пометен овом наг11ом променом, упитао
сам се да ли је уопште реч о истом човеку? Здрав
разум налаже потврдан одговор на ово бојажљиво
1,r пре-
питање, али 1-1едоумица тиме није сасв11м разре­
шена. Ако је, дакле, реч о истом човеку , шта се де­
сило?
Међутим, ни то није све. На следећој , што
ће рећи првој левој страници, нови обрт: овде се
аутор појављује као др Бор1-1с Влајић-Зе!'.11ьан11ч­
ки. Како било, ова 11гра са 1rменима и през11~1енr1-
ма остаје обавијена велом тајанствености. Ннје
без зг1ачаја податак да је ову књигу објав1111а 11:-{-
ЈЈ
давачка кућа са звучн1-1м именом "Струч1-1а књи­ складу са својим знањима 1>1 способностима, што
га", име:ном које не само да обећава него на и:ешто боље осветле.
У даљем тексту видећемо како то (патриот­
ваљда и обавезује.
Но, оставимо по страни ту чудноIЗату екви­ ски!) ради др Борислав Влајић-Земљанички -
либристику и усредсредимо се на Увод1-tу реч ау­ ваљда му Је то право 11ме и презиме - и њему

слич1-Iа неозбиљ1-rа братија аматера, та весела ко ­

шора у којој можемо да прочитамо: ,,Када сам до­
вољно упознао историјске фалсификате... Одба­ хорта скр1,1бомана, та ватрогасна дружина непат­
цио сам лажну историографију ... После осмо1·0- ворен11х "родољуба", то самопрокламовано дру­
штво за чување 1-rационалних вредности. Узгред,
д11шњег истражива~-ьа (од почетка 1991)... Ако хо­
не без извесног чуђења, приметио сам да "новоро­
ћеf\10 да имамо неопходно потребну (овоје, нарав­
ма1-rrичари" радије користе "несрпску" реч иашриош­
но, ilлео'Назам - йрuлt. Р. Р.) нацио1-rалну 11стори­
ју i,,r историографију, vtcтvr1-rcкy и непороч1-rу поро­
ска уместо српске родо1ьубива. Моја недоумица о
том терм111-1олошком питању још траје.
ц1,rма фалсtrф11катора vr преписv1вача, морали би­
У редовима к~је исписују вредне руке "ново-
с~10 кренути од почетка, али не са онима који су за
р омант11чара " има и ратничких позива на линч
протеклих 1ОО година уништили и почетке истин­
он11х који се не слажу са њиховим замагљениl\1
ске патриотске историје." 19 Овде све кипти гне­
теориЈама, са њиховим смушеним етноген езама,
воr--1 "правог" родољуба којег је заболела неправда
са њиховим "посрбљавањем" Европе, Азије и Аф­
према "патриотској" истор~,rји, ма шта тај проб­
р1-1ке. Упркос својој пес1-1ичкој природv~, 20 др Вла­
лематични термин "патриотска" историја значио!?
Јић-Земљанички је ту свакако најдрадикалн11ј11.
Фалсификатори и преписивачи огрезли у
Ево шта он вели на једноl\1 месту: ,,Бат111-rај)', као
тторо1.(има - то ј е најмањи заједнички садржалац
што и да1;ас треба батинати узурпаторе п незна­
овог крајње нетрпељ1-1во интонираног текста и ква­
лице, које поне1<ад прозивамо у нашем раду."2 1
~1и фика~ија српске критичке историографије ко­
Мислите ли Ви то озбиљно, др Влај11ћу-Зе1vl.'rьа -
Ја постоЈи већ више од столећа. То је срамна ети­
кета за rегrерациј е историчара које су деценијама 20 Између осталог, видети одељак Кад eкoнO,\tuciJJa .,1ар­
~ира ~ Трећем логлављу ове књиге.
походи ле а реале лрош11ости и настојале да их , у
Вла,1ић - Зе,\Ј љаннч ки, Срби си1аросесЈео~џ1 Ба.7канп. 1О
· ћ -:1е:-1
''':! В : La111 ~ л,а н 11 чки . Срби r.шароседеоцu Бш1ка на, 3-4 . Н. 11.

34 35
 .
нички, или Је посреди нека тешко докучива и ви-
сокопар1iа песничка метафора? Произлаз11 да ј е
српска критичка историоrраф~ајош добро прош ­
ла јер за своја "злодела" н.1-~е доб1-rла (заслужене!)
батине.
Не могу а да се не осврнем 1-1а податак да ј е
др Борис(лав) Влqјић-Зем1ьанички - ил1'1 како се
већ зове?! - осам година радио на својој књизи.
Да ли је овај, свакако повелик.1-1, временски пер11 -
од наведен како би нагласио озб11љност и дуби~-rу
проведеног истраж11вања i,1 на тај начин код бу­
дућ11х читалаца оставио ут~,1сак о марљивом и
почаст11 вред1-rо~1 н:аучном подвигу? С т~,1м у вези,
не могу а да не приме~им како приљежни др Вла ­
јић-Земљан11чки ипак заостаје у односу на др
Олгу Луковић-Пјановић за коју се на корицама
њен~ књиге каже да је "после 28 годи1·1а проуча­
вања целокупне документације Националне биб­
л~,rотеке у Пар11зу" у својој књизи објаснила где
су корени српског народа! Та врста замагљивања,
са, у ствар11, прилич~-10 потце1-ьивач1<им тоном,
како би засенила простоту, служи да би читаоци
з 11нули од чуда према големој ученост1t1. Истовре­
мено, ту је у знатној мери мистификован појам
такозване "доку ментације". Питам се шта би то
1\,Јогло да буде када су у питању проблеми етно­
генезе читавог низа н.аротtа у Старом и раноr-1
36
Средњем веку, или чак и много ра1-1ије, јер српска
старина сеже у миленијуме пре Исуса Христа.
Шта би, дакле, та "документација" могла да буде?!
Гомила тајанствених папируса или пергамената
.
у некаквом прашњавом ковчегу КОЈИ до сада нико
није откључао или нешто слично?!
Ипак, госпођа Олга Луковић - Пјаr1овић ни­
је "рекордер" у проучавању "заташкиване" српске
историје. Тај епитет и златна медаља припадају
трећем члану овог марљивог тријумвирата , ради­
ном и неуморном др Јовану И. Деретићу, за којег
његов апологетичар вели у поговору: ,,Аутен­
тичност ове књиге почива на невиђеној енергији
ко.1а .1е уложе11а од стране нашег аутора, тoкorvr
.
протекле три децениЈе дугог ~,1страживачког ра-
да."22 Тридесет година!?
Дакле, да сведемо резултате: победник ј е др
Деретић који је госпођи Луковић-Пјановић "побе­
гао" за две године. Према томе, резултат је веома
тесан: 30:28! Госпођа Луковић-Пјановић, дакле,
завредила је сребрну rvreдaљy, док др Влај1тћ­
Земљанички са знатниl\1 заостатком каска на тре­
ћем месту. У даљем тексту видећемо да је он ho-
mo universalis .1-1 да се година~1а бав110 (t друг1 rl\,1
пословима - ба1-rкарством, 111еђународн1-11\,r еконоl\1-
ск11м од1-1осима и, 1--1еt1ете вероват1r , ч<1к 11 пес-
22 flерет11ћ, 3oiinд,,a с:рб11јп. 220.
ниUIТвом - па је његов обол историји стога морао
бити рапидно умањен. Не знам да ли ће га задово­
љити бронзана медаља, али претпостављам да он
још мисли да није за "старо гвожђе", да није рекао
послед1ьу реч и да његово време тек долази.
Срби, йа Адам...
Један од душебрижних "новоромантичара"
побринуо се да наслов овог поглавља не буде само
духовита метафора већ "историјска" истина. Реч
је о господину Драшку Шћекићу који, на неки
начин, представља приљежног енциклопедисту
такозване Српске аутохтонистичке школе. За ње­
га можемо да прочитамо да "није откривао нове
чињенице, али је огромну историјску грађу свр­
стао изузетно прегледно, изложивши Је даро1,,r
расног приповедача". На 14. страници своје књиге
он каже како је надбискуп Лајтфут израчу1-1ао да
је свет створен тачно у 9 часова пре подне 23. ок­
тобра 4004. године старе ере. 23 То је прва премиса
. која нам ставља до знања да је Бог, дакле, творац
неба и земље, ст.ворио људског прародитеља Ада­
ма управо те године.
Међутим, на 17. стра1-1ици исте књиге, види ­
мо да Д. Шћекић, позивајући се на Симу Лукин
23 Шћ екић , Сираби, 14 н.1.
38
Лазиt1а, тврд~,1 да је Прва сеоба Срба и њихово
расеја~-ье от11очело око4500. rод11на лре Христовог
рође1-ьа. 24 Штавише, на 72. страни можемо да про­
читамо: ,, У Индиј11, првој сорабској или српској
колијевци, где су ј ош 5.000 година пре Христова
рођегьа (йодвукао Р. Р.) постојале двије српске
,цр)каве: ве11r,1ка Сарбарска, у предјелу Ганга, и
приморска Пю1овска ... "25 Ово је друга преrv1иса -
. .
заправо Је реч о две прем~,rсе - коЈа у први план
ставља orpoMifY стар .ину српског плеr,.1е1iа.
Шта се може закључ:ит:и из наведених npe-
мi,1ca?
Здравом логиком може се заюьучит.vr да су
Срб1,1 стс.1р11ји од Адаr,.1а најмање гrеколико стот~,1-
1-1а rоди1-1а. Јер, ра чу ница је Iiеумољива, х~,1љаду rо­
ДЈ,1н а пре неrо што је Бог створио првог •~овека 1-r
прарод~,1теља људског рода, српск~,~ народ Је у
И11дијI,1 l-'1мао, ни rvraњe 1-1и више, него две државе!
И1-tшелекшуал1-tи ирофШL
,,1-1,овороманшичара"
Ако се мало боље загледамо у интелектуа.rтне
б11оrрафије "новороrv1антЈ,rчара", расуте у краткпw1
и штурИivl лодаЦЈ,!i\lа у Ј-ЬИХОВТ,[i\1 КЈ-Ы 1га1\.(а, НЕ' без
извесн:оr изненаf)ења ув1,1дећеiv•10 да л-1еђу 1 ь 1r~(а го-
24 Исто, 17.
25 [)f сто, 72.
39
тово да нема историчара од заната. Госпођа Луко­
вић-Пјановић дипломирала је класичне језике, др
Борис(лав) Влајић-Земљанички је економиста,
машинство је вокација др Јована И. Деретића,
Доброслав Јевђевић се бавио политичким и ноnЈ,1-
нарско-публицистичким радом, Драшко Шћекић
је завршио политичке науке, а објављивао је 11
путописну прозу, написао рома1-1 за младе, састав­
љао песме за децу, писао родољубиву прозу.
Једна од заједничких одлика "новороман-
".
nrчapa Је прилично нередовно школовање. Гос-
пођа Луковић-Пјановић докторирала је у 49-ој го­
дини тезом Правда код Есхила и Софо'КЛа, што не­
~а никакве везе са историјом, поготово истори ­
ЈОМ Срба, и онда кренула да проучава историјске
корене свог народа. Др Влајић - Земљанички та­
кође помиње извесно закашњење у школовању,
што н1-1је посебно битно, али читавог радног века
ниЈе имао никакве везе са историјом ( сем
у потаји као хоби).
Једна од заједничких одлика ове шаролике
групације, коју обједињује теза о старости српског
народа,је мушичава нетрпељивост у назови науч­
ним дискусијама и непримерен речник који кори­
сте У ту сврху. Тако се господин Доброслав Јев­
ђе~ић ( 1895-1962) и11је либио да за историчаре
КОЈ И 11,1 у 1-111 су 11 0 RО11.,и, Фрат-ьу Рачког и Тапиј у
40
Смичикласа, на-пример, каже да су "највећи србо-
ждери " .26 Q чигледно
. · да му се та одлучна и
Је
сложена оцена веома допала, па је у даљем тексту
Т. Смичикласа по1-1ово наводио, додуше, у поне­
што појача1-1ој варијанти: ,,казује највећи србождер,
хрватски историчар Тадија Смичиклас". 27 И гос­
пођа Луковиt1-Пја1-1овиt1 уме да напуст~ смирени
то1-1 казивања племените и брижне учитељице, и
да 1-1апише: ,,Мађари, а затим други страшни и кр­
волочни непријатељи Слове1-1а - Герман~,r."28
Горе је високо а доле је шврдо
У r1оглављима која следе најпре ће бити ука­
зано на претече "новорома11тичара", а затим и на
грубе грешке, незнање, 1-rепознавање елемен­
тарн1-1х начела која припадају занату историчара,
потпу1-1и д1,1летантизам, а све то умотано у 1-1аказну
аутосугестију да свако - али апсолутно свако! -
можда може све.
Њихови радови имају мало заједничког са
неопходном историјском Ivrетодо.11оrијом и стро­
гим сциентист~,rчким приступом у истраживању
прошлости. Ј едино што oнi,r могу да нам докажу
Ј је чињеница да је незнање бескрајно, а сумња.vr да
26
Јевђевић, Од Индије до Србије, 26.
27
Исто, 34-35, 90.
28
Луков11ћ- Пјанов1rћ. Срби ... народ 11njc1unpuju, /. 11 .
41
имје то био циљ. Уместо да нас у својим к~-ьига­
ма увере у своје "нове" теорије, они су нам само
показали колико не знају. Истовремено, њима нi-r­
je својствена ни обазривост, да бар буду свесни
кахо не знају довољно и да са том мишљу у г1rави
наступају мало опрезн11је. Не, код њих такве оп-
. . .
резности нема ни у назнакама, Јер им Је све Јасно
i,1 ту престаје сваки разговор. Стога нека 1-1ам буде
дозвољено следеће поређе1ье: ,,новоромантичари"
наликују онима који не знају да 1-1грају шах, не
знају чак ни како се крећу шаховске фигуре, 1-1е
знају да топ иде право, ловац косо, скакач у обли­
ку ћириличког слова "г", не знају, дакле, ништа о
игри на 64 поља, али их то не спречава да умиш­
љају како могу да стручно и меродавно пишу књ1,1-
ге о Шпанској партији или Дамином гамбиту, на
пример.
· Рајићеве волуми1-rозне Исшорије разии.,...с славен­
42
11 ДУХОВНИ ПРЕЦИ
,,НОВОРОМАНТИ ЧАРА"
Откуд "1-1оворомантичари"? Они нису дошли
ниоткуд, 01-rи имају своје духовне претке, своје
"родос1rовно стабло" на које се често позивају. Да
61,1смо 11акше разумели појаву "новоромантичара"
морамо се вратити у прошлост и најпре објасни­
ти феноме11 такозваних "рома1-1тичара" у српској
историографији XIX столећа. То ће нам омогући­
ти да бар донекле - 1-rстрајавам на овоме донек­
ле! - разумемо појаву "новоромантичара". Но, по­
ђимо редом.
На ирагу иреломног раздоб1ьа
Како је исправно запаже1-rо, учена истор:ио­
rрафија у модерном европском духу код Срба
поч11ње појавом Јована Рајића (1726-1801) i,r ње­
говим делом. 29 Неколико десетлећа развој српске
историографије углавном се сводио на рецепц1,1ју
ских народов иајиаче Болгар, Хорватов и Сербов,
29
С. Ћирковић. Рајићева Иси1орија и йочеи,и ,11одерне срп­
ске uczuopuoгpacpuje, Летопис Матице срлс~-;е 4.'53 ( 1994)
528-536.
43

објављене у четири тома (1794-1795), њено ис­
прављање и употпуњива1-ье, као J,f обоrаћива1ьс
новим изворима. Уопште, дело образова_ноr срп­
ског духовника вршило је велики утица.1 на срп­
ску културу, политику и историјску мисао XIX
столећа. 30
Међутим, некако паралел1-10 са nостепен~,1~1
развојем српске истор11ографије која ј_е у 11елу
Јована Рајића имала свој стожер, СВОЈУ "ружу
ветрова", свој драгоцен ослонац, све више долази
до изражаја и један другачији вид ~-~сторије. Са­
свим независно јача и бива све ПрЈ,1сутtrија тако ­
звана епска верз11ја народне историје, о којој н11
сам Рај.ић није имао повољно мишљење. Напро­
тив, њена некритичност вређала је рационали ­
стичку и просветитељску настројеност ученог
архим.1ндр'Ј,1та, па се супротстављао ономе што су
ширили народни певачи. Штави1ЈЈе, Ј. Рајиt1 С<'
m,tje ш1био да о њ11Ма изриче веома оштре оцене. 11
С друге стране, добро је поз1-rата чи1-ьени1 La
да је 01-~овремена Европа, Европа романтике, би~
ла задивљеtrа српским пес1\1ама, па су у 1-1au10J
:јо Зборник радова научног скуйа Јова11 Рајић: исшоричар ,
йеснuк и ИЈ)Квенu великодосшојник. Поводом 275. годи 111 -
1ьиuе рођења и 200. rодиш~ьице смрти, Нови Сад, 4-5. ок­
тоба р 2001, Нови Сад 2002.
31 S. Ci гko,,ic, Ргеlо,ппо ,-azclobije s1pske i.storiog1·afije, Yojнo­
isto1·ijski glasnik 1-2 (1994) 279-279.
44
.
онда1111-1>qЈ средини оне, са пу110 разлога, схваћене
као велика вредност, као драгоцена народr-rа теко ­
ви на, као 1-1ационаЈп10 благо првог реда. Наравно,
књижевна вредност српских народних necarv1a б_и­
ла ,1е и оста11а ван сваке сум1-ье, али ј е пита1ь е
значаја епске поезије као историјског 11звора та­
кође б1,1ло 11 остало нешто сасвим друго.
Шездесете и седамдесете roдi,r1-1e XIX века
протекле су у знаку рома11т~,1чарског 1-1ационалноr
заноса, кој11 се изражавао у 1-1естрnљивој жељи да
се извојује ослобођење и тиме прекину дуга сто­
леt1а туркократије. Отуда су вред1iости које је до-
11оси11а 11ародЈ-1а трад1,11.1,ија добијале на значају јер
су схватане као кореЈ-1и српске самосвојности, као
11ацио1-1ални симбо1тv1 који су одржали српски на­
роте али и као светv1они1.1,и једног будућег вре~1е­
на које је било на В'Ј,Јдику. Не треба да изненађу­
је чињсt1ица што је у то време настао npaвi,r култ
11ародне песме 11 1-ъених јунака. У rорљивој атrv10-
сфери историјскт1 сиrv1боли су добил1,1 нов сјај н
привлачност, а општа родољубива 1-rастројеност ,
проистекла из нац~,1оналног буђет-ьа, појачаЈ1а ј е
Ј,1нтересовање за т-rарод1-1у Пј)ошлост. Међутиrv1 , у
свему томе кри11а се 11 одређена опасност. Ha1rrv1e,
У настојагьу да свет 11зi\1ене у ск11аду са cвqji,ri\-1 11де­
јама, мЈ1ади Ј1Ј,rбсрал и су 11 сторv1ју .v~1ti\1aл 11 као
1\rоћно срелство 11арод1 rог просвећ11Rања 11 став1 1:111
45
су је у средиште своје идеолоrије.з2 Ипак, у ондаш­ ,,Романшичари и
њој Србији било је и оних КОЈИ су мислили уне-
• Пре него u1то пређемо на сам сукоб између
колико друrачиЈе.
,,романтичара" 11 "критичких историка" неопход­
Да би се на прави начин сагледао сукоб ко-
но је да упознамо највюкније актере овог узбуд­
ји се свом силином разбуктао 1879. године, поред
;ьивоr сучељавања. Формал~-rо, предвод~-rик и пр­
изнетих општих услова и свеукупног ондаш1-ьег
ва 11ич1-1ост "романт1--1чара" 6110 ј е Пантелија Срећ­
културног стања, не би_ треб_ало губити из вида
ковић (1834-1903), професор историје на Великој
још нешто. Тада у СрбиЈи ЈiИЈе било ~колова1-1их
школи у Београду. Реч је о интелектуалцу кој1--1 се
историчара, јер сви који су се историЈОМ ?авили
школовао у I<ијеву, где је завршио богослов11ју i,r
стекли су образовање за нешто друго. РечЈу, ОiiО­
Духовну академију, а касније и Ун1,1верзитет. За
времену .српску историограф11_ју унапређ11в~и су
1-ьеrов и1-ттелектуални профил потребно ј е рећи да
племен:ити дилетанти и њ~,rхов допринос Је не­
је био човек либералних политичких погледа и
измеран.33 Овде је реч "дилетанти" употребљена У
велики родо1ьуб, што му кас1-1~,1је нi,rcy одр11цал~,r
другачијем, позитивном значењу ~ односи се на
н11 њеrов~,1 најљући против1-rици. Међут1,rм, П.
оне посленике историјске науке КОЈИ су, мада без
Срећковић је на историју гледао као 1-1а средство
одговарајуће школе, са научном обазривошћу и
патриотског рада и особено оруђе нац~,1оналног
скрупулозно проширивали знања о прошлост_и
васпита1-ьа.
свога народа. Није на одмет поменути да Срб~Ја
Његова 1-1евоља није се састојала у ТОЈ\,1 е 111то
по томе није представљала никакав изузетак Ј ер
није б:ио школова1i за историчара - ни његови
су д11летанти и у већим културним среди~ама
опо1Iенти нису били проq)есионални историчари
Европе XIX века дали историјској нау1tи СВОЈ не­
- већ је лежа11а у чи1-ьеници да није 11Ј\,1ао обда­
мерљив допринос.
реностv1 за озбиљно бављење истор~-qом. У свакоl\1
з2 Исто, 279-280. случају, недостајао му је толико потреба11 крнтнч­
з~ С. Ћирковић, Дилешанши у развоју срйске исйlори о­ ки смисао, а томе се при дружил о недово.ть1-10 по ­
графије, Зборник радова научног скупа "Браћа Руварац
:знавање језика на којима су билЈi1 нaлi,rcaнrr распо­
у српској историографији и култури", Сремска Митро ·
вица од 18. до 20. септембра 1996. године, I-lови Сад - ложив11истор~-1јск1111звор11. Због тога С.\' .\1.\' се дс­
Сремска Митровица 1997, 21-27. Il1авале грубе rре1 11 ке II пост<1ј<10 је жртва гt·1rr 1< 11 \

46 47
заблуда. Нека ми буде допуштено да пр11rv1етим
како су 11зречене (1-rегативне!) оцене, или бар неке
од њ1,rх, остале одлика 11 знат1-rоr дела да1-1аш1,ьЈ,ЈХ
,,новоромантичара", о чему ће бит11 речи у наред­
ним поглављима.
"Kpuшuitкu исшорици и
На другој страни, као главни опо1-1е1-1т Пан­
телије СрећковЈ,1ћа, стајао јејоваи Руварац (1832-
1905). Реч је свештен~,rчком сину из Сремске Ми­
тровице кој~,1 се школовао у Сремским Карлов­
цима и Бечу, где је завршио последње 11азреде
гимназије :и студирао права. Године 1861. у ма­
настиру Крушедолу приrvrио је мо1-1ашки завет и
узео име Иларио1-1, под којим је и објавио највећ1-r
број својих историјских расправа. Док је био про­
фесор Карловачке богослов·ије, предао се проуча­
вању историјских текстова и продубЈЬЈ,rвању зна­
ња клас1'1чних 1,1 модерних Језика неопходних за
скрупу;1озна 1-rстраживања Средњег века. Због то­
га се може реtш да је И. Руварац био први образо­
вани српски истор~,fчар. Неопходан мир за своја
11страживања нашао је у манастиру Гргетеrу, ко­
ји ј е обнов110 и уредио, и, уз мање прекиде, жи­
вео у 1-ьему до смрти. 34
~ Енцuклсrйедuја срйске uсшорuографије, приредили Сима
'f~ирков11h 11 Раде Михаљчић, Georpaд 1997, 627-629
48
-
Уз Илариона Руварца свакако треба помену-
ти и Љубомира Ковачевића (1848-1918) који је
заврm~10 гимназију и Велику школу у Београду, а
касниЈе предавао у учитељској школи у Крагу­
јевцу, одакле је, заједно са школом, премештен у
Београд. Био је председник Српске књижевне
задруге и министар просвете (1895-1897) у каби­
нету Стојана Новаковића. Највећи домет је дости­
гао у расправама у којима је веома спретно ра­
з1~учивао предање од поузданих извора.35
Да би се лакше разумело оно што се десило
српској интелектуалној средини током последње
че!вртине XIX века, неопходно је имати у виду
~аЈмање две чињенице. Прва, општија, казује да
Је критичка оријентација историографије тада
представљала општу појаву у Европи, тако да се
са _пуно разлога може схватити као ступањ у раз­
ВОЈУ свести о историји. У вези с тим, свакако тре­
ба _подсетити на познату формулацију Јохана
~?ЈЗИ~rе, по којој је историја духовна форма у ко­
ЈОЈ се Једна култура обрачунава са својом про-
(А~дрија Веселиновић) /у даљем тексту: Енциклойедuја
~ри~ке исш.орuографuје/. Такође в. Зборник радова научног
'}::Уиа,,,,Браћа Руварац у срйској исшорuографuји и кул­
шури , Сремска Митровица од 18. до 20. септембра 1996.
године, I-Iови Сад - Сремска Митровица 1997.
зs Енц -д .
икл.оие и;а срйске uc1uopuoгpaфuje, 440-441 (Раде
Михаљчић).
49
 .
шлошћу. Та мисао, не без разлога: постала Је оп-
ште место модерне историографије.
Друга, пак, чињеница, тиче се "критичке JIIC·
ториографије" као појаве слецифич1-10 _везане за
српску културну ситуацију у r1оследњоЈ четврти­
н11 XIX века. Важно ј е упозорити да већ код
младог Вука Караџића 11а~-rлазимо на јасно изра­
жену свест о томе да се 11сторија 1-1е може п1-1сати
без извора, а да се извор1-1 не могу употребљават_и
без критике, односtrо разликовања orro~a што Ј е
веродостојно 11 поузда1iо од онога што Је леген­
дарно ил11 тенде:~-1циоз1iо. 36
Будући да су обе стра1-1е - ,,роман:и~rари " ~~
"критички историц11" - у усковитланоЈ духовној
клЈ11ми оновремене Србије стајали на Iiепомир­
љивиNI стајалиштима, њихов судар се 1-1и.1е могао
избећи.
Велики сукоб
Отворено сучељавање у српској историо ­
графији - судар који није остао ограничен само
на стручне кругове већ ће се пpe:i-reo и у политичке
и књижевне листове, па чак и на улице - започео
је 1879. године. Тада је Иларион Руварац објавио
36 Сима Ћирковнћ,Јављање ,;крuшичке uciliopuoгpaфuje"
на Великој 111коли и У1-1иверзuшешу, Зборник радова: YN11 ·
всрз11тет у Беогrапу, 1838- 1988, Београд 19R8, 648.
50
расправу "Хронолошка питања о времену битке
на Марици, Сl\1рти краља Вукашина и смрти цара
Уроша". Истовремено је у истој свесци часописа
Годишњица Ник.оле Чуйuћа Љубомир Ковачевић
тада професор Војне академије, објавио дуги ни;
фрагмената под заједничким насловом "Неколи­
ко хронолошких исправака у српској историји", а
међу њима и један о истој теми, о смрти цара
Уроша. 37
И. Руварац и Љ. Ковачевић, независно један
од другога, доказивали су да краљ Вукашин није
убио цара Уроша, што је била једна од омиљених
. "
,,историЈских чињеница присталица традицио-
НаЈ.IНе епске историографије. У ствари, Вукашин
НИЈе ни могао да убије српског цара јер је погин­
уо на Марици 26. септембра 1371, док се Стефан
Урош упокојио тек почетком децембра исте 1371.
године. Премда су оба текста била написана хлад­
но и аргументовано, без полемичког жара и је­
~иком неумољивих чињеница, оштра реакција ни­
Је изостала. Једноставно, расправе двојице ис­
траживача схваћене су као удар на вредности на­
родне тради~ије која је имала другачију верзију
0
овом догађају. Панта Срећковић и његов11 домаћи
и руски истомишљеници устали су е1-rерrично у
37 •
Годишњица Николе Чуn11ћа 3 (1879) 2!4-226 (Ила-
Р11он Руварац), 402-404, 404-416 (.lЬубомир Ковачевић).
51
одбраиу народне традиције, али без правих аргу­
мената.
у даљем току дискусије критички настро-
јени И. Руварац и Љ. Ковачевић показали су и
недовољну утемељеност Ј1егенде о издајству ~ука
Бранковића. Они су упозоравали да о издаЈи не
говоре како с.авремен11 извори та1<0 IiИ из~ори
блиски догађајима, већ једино источ1-1ици КОЈИ су
два века млађи и настали nод утицајем усме1-1их
предања. На сличан начин И. Руварац ј е доказао
да Лазар није био цар већ кнез, а затим и нека
друга питања. Узгред, ово неразликова1-ье вре ­
f\1енских слојева у изворима остаће јед11а од нqј­
већих боЈьки духовних потомака ондашњих "ро-
мантичара", а то су данашњи 11 новоромантw-1ари "
Као куриозум, неки од њих и у наше време веру­
ју да је Лазар имао титулу цара. 38
На какав одјек су наишле поменуте расправе
И . Руварца и Љ. Ковачевиt1а? Оне су изазва11е
вел1,1ку буру и 1-1езадовољство прегрејане родољу­
б ~,rве публике будући да је Вук Бранковић, дота­
дашњи с~,1мбол издаје и невере, доживео своје­
врсну 11 рехабилитац11ју". У следила је читава лави­
на различитих написа, уперена против двоЈице
крнтичк~,1 настројених историка, која ј е хтела да
1rx д1-1скред11тује као личности 11 омаловажи t-ьт,1-
:sк Ј1уков11ћ-Пјановић, Срби ... народ najr.uiapuju, Т, 190.
52
хава методолошка начела. Најрадикалнији су
' позивали на неку врсту иr-rтелектуалноr линча, па
су се чак чули и позиви да их треба "под rоми­
лу".зg
У покушају да се објасни како велика попу­
ларност ове полемике, тако и узбуђење које је за­
хватило не само интелектуалну елиту него и уста­
ласало шире кругове, мора се указати 1-1а чињени­
цу да су критички усмерени историци били при­
влач1-rи због своје изазовности и спремности да се
оспораваЈу стара и устаљена схватања за која се
чинило да су стекла патину непроменљивости. Уз
'
то, заЈедљивост и духовитост И. Руварца - мај-
стора интелектуалних диспута и полемичара не­
. свакидашњег дара - никог нису могли да оставе
равнодушним. Крит11чки историчари наступали
' . .
:У са позициЈа КОЈе су подразумевале да нараци-
ЈУ о прош11ости постепено треба заменити дока­
з11ма. У крајњој линији, они су бран~,rли аvтоно-
.
Ј
МИЈУ научног стварања и оштро су се супротстав-
љали сваком покушају да се историја потчин1r по­
литици.
На другој страни, ,,романтичари" су 611m r но­
шени уверењем да се рушењем аутор1-rтета ттре­
да1-ьа из епске трад11ције доводе у mrтање народ­
не светиње, да се ТИf\11е могу угрозЈ1т1 1 нац11онапнrr
Ciгkovic, Ргеlотпо гагdоЬОе srµskr> 1sto1101г;i-ojye. 284.
39
53
irnтepecи. При том, наравно, историјска истина Је
за њих остајала некако по страни. Из тих разло­
га измичу евентуална методолошка начела про­
ти:вника И. Рувар1.tа 1,1 Љ. Ковачевића. Он~ се го­
тово не могу ни одгонетнути, осим можда Једног,
а то је да оруђе историјске критике не треба при­
мењ.ивати, јер се тиме руше наро~не светиње и
слаби нација. И поводи и мотивадиЈа, непот_ребно
је и наглашавати, били су сасвим _вантеориЈски ~
4 . . .
ю1су имали много везе са и~ториЈском науком.
Не могу а да не приметим да Је и данас реч о слич­
ном уверењу: ,,новоромантичари" су склони ~а
своје "учење" поистовете са танком нити о КОЈОЈ
тобоже виси: свеколико српство. То значи, сма­
трају они, да свако ко се усуди да не _в~рује У њи­
хове фантазмагорије сече грану на КОЈОЈ Срби седе
и. ради за српске непријатеље. " спремне и бритке примедбе својих такмаца. Не
Но, да се вратимо "романтичарима_ и ,,~р~ ­
тичким историцима". У даљој дискусиЈИ коЈа Је
обележила девету деценију XIX века, Иларион
Руварац је немилосрдно дочекао Срећ1<овићеву
синтезу Исшорија сриског 11,арода (I и II, 1884,
1888). Већ поводом rrрвих одломака који су _се по­
јав11ли, проницљиви монах, не без малициЈе, пи­
сао ј е да неће бити штета ако то дело, са много
погрешака и празне реторике, не угледа света.
40 Исто.
54
Када се књига 11nак појавила, Руварац је подвр­
гао темељноЈ критици и изнео на видело читав
низ недостатака. Са много подсмеха ређао је при­
мере ауторове неупућености у историју, 1-rезнања
Језика, неразумевање 11звора, затим раз1-1их врста
1-rеспретrrости, натегнутих и комичних места у 11з-
11агању. 41
За Велику школу и њен утицај на подручју
народне историје 1-racтa1ra је крајње непријатна
ситуадиЈа Јер Је pyшetr ауторитет наставника ко-
ј и је подучавао генерације студената. Како П.
Срећковић 1-тије био борбе1-r као његов главни опо­
нент И. Руварац, углавном није одговарао ни
често ни жестоко. Међутим, важн~а од тога је чи­
њеница да он, заправо, н11је имао правих аргуме­
ната и деловао је прилично немоћно у одн:осу на
знамо да ли: је вођ "романтичара" био свестан да
његово поимање историје - безрезервно ослоњено
на народно предање и без правог, критичког од­
носа према сачува1-rим изворима - неl\l~иновно гу­
би тло под ногама и тоне у мутне воде историје
или се, можда, до краја тврдоглаво држао свој1-rх
(доказано!) nогреш1-1их увереtьа. Како бЈ-rло, исход
Зборник Илариона Руварца. Одабрани ucu1opujcкu ра·
41
дови, кн,.[, Београд 1934, 89-242. Уп. 'Fiирковнћ,Јав:ъање
,,1срuйlичке исшориографuје". 650.
55
овог интелектуалног сукоба могао се наслутити
и пре његовог званичног завршетка.
Исход
Раскол у српској историјској науци, у којој
су критички усмерени историчари добијали све
већи утицај, трајао је више од деценије. Окончан
је 1893. године када је П. Срећковиt1, на прагу сво­
је шездесетогодишњице и сразмерно рано за уни­
верзитетске прилике, отишао у пензију . На одмах
расписан конкурс јавио се и nрим1ьен је Љубомир
Ковачевић, уз И. Руварца, највећи опонент вође
,,романтичара", што је готово симболично обеле­
жило победу критичке историографије. Чи~-ьени­
ца да је тај избор обављен брзо и без тешкоћа,
речито говори о ставу тадашњег професорског збо­
ра Велике школе према односима у српској исто­
риоrрафији.42 Сви 01-1и којима су личности и до­
гађаји тога времена били блиски доживели су
исход полемике као велику победу и прелом у
развоју српске историографије. Неке касније пер­
соналне промене и долазак читаве плејаде науч­
ника - као што су Божидар Прокић, Никола Ву-
11ић, Станоје Станојевић, Љубомир Јовановић
означили су потпуну превласт критичке оријента-
4~ 'n ирковић , .Јав.1ьан)е "к7Јишuчке исшориограq>ије ", 6~ 1.
56
uије. За српску историјску науку, било је то очи­
гледно, отпочињало је ново доба.
Прешече "новороманшичара ((
~ада ј~ Панта С~ећковић био вођ "романти­
чарске стр~Је у српскоЈ 1-rсториоrрафији 1-rије он тај
ком~. се наЈв~,1ше "диве" данашњ~,1 "новороманти­
чар~,r . Та слава_ припада двојици далеко ма1-ье yr-
лeдi-ri,ix 1-1сториЈских посленика, али занимљивЈ,IХ
стога што су свуда, буквално по целом а1-rтичком и
средtьовековt1ом свету видели Србе. То су Милош
С. Милојевић и Сима Лукин Лазић, у ствари, бар
формално, друга гарнитура ондашњvIХ романти-
чара
". они су претече, узори и истински, духовни
преци данашњих "новоромантичара" или бар јед­
ног њиховог дела. Чини се да има и "новороманти­
чара" ауrодидактичара који знају веома мало о по­
менутом сукобу из пос11едње четвртv~не XIX века.
Духов1-rу вертикалу у чијеNr подножју су Ми­
лош С. ~ило~евић и Сима Лукин Лазић гордо на­
глашаваЈу ПОЈедини "1-rоворомантичари". На при­
мер, госпођа Олга Луковић-Пјановиt1 са егзалта­
~ИЈОМ гимназијалке патетично казује о овој дво­
Јици "романтичара": ,Јер о Милошу С. Милојеви­
-
ћу и његовом следбен~,1ку СиN1и Лукин-Лазнћу
уистину би се могла 11аписати еr1опеја. Лvкнн-л;­
зић је био диван, а Милqјевићева <1>~Г)'р,; је_,, сва-
57

ком случају грандиозна. Деветнаести век је ~ао
већи fipoj таквих си11ова српског народа, но с
обзиром на ову студију и Jia 1ьихов рад на исто­
рији Срба, ја у себи 11осим ocet1aj посебне духовне
повезаности управо у односу на ова два врла, не­
уморна радника! За овакве духовне везе време не
постqји и својим стваралаштвом и Ми:лојев:ић и
Лукин-Лазић остаће заувек на ступњу младенач­
ке усталасаности и стваралачког жара, уз .1-ьихову
трајну присутност у сваком послу ове врсте. Обо­
јица су у својим бићима били запојени :истим идеа­
лима, кој1,1 1-1оси и i\1ене.... Милош Милој евиt1
могло би се реt1И - грмео је снагом својих научн1,rч­
ких напора - кроз веч1-rост." 43
Сл1,rчан однос према поменутим послени:ци­
ма има и Драшко Шt1екић који истиче да се "за
М. С. Милојевића каже да је својим истражива-
1-ьима ишао у дубину времена и простора и да он­
ај ко није читао Милојев~,1ћа не познаје историју
Срба". 44
Милош С. Милојевић (1840-1897)
Пореклоi\1 из Мачве, М. С. Милојевић је ос­
новну школу завршио у селу Глоговцу, а rимназ1,1-
ју у Београду. После две rод11не на београдском
Луковић-Пјановић, Срби ... народ најсшаријu, II, 49, 52.
13
44
IЈ[ћекнh. G'opaбu, 11 11 . 1.
58
. .
л~,1цеЈу, где Је учио право , отишао је у Москву и
три rод1,rи е стицао знања на историјско-фюrолош­
ком од~еку Ф_илозофскоr факултета. По повратку
у Срб1,~ЈУ био Је у судској служби и радио као про­
фесор и директор гимназија у Ваљеву, Београду и
Лесковttу. За време српско-турских ратова 1876.
и 18~8. године предводио је 1,rбарске добровољце,
што Је податак који на најбољи начин говори 0
његовом истинском родољубљу. Милојевић је
много путовао по Старој Србији i,r Македонији са
ци;ьем да упозна те крајеве и да тамо врши на­
- цио1iалну пропаганду. Била је то делатност којој
се предао фанатичном оданошћу, па је највише 1-r
био познат по раду на буђењу српске свести у. не­
ослобођеним српск11м крајевима.
М. С. Милојевић је на научно недопустив
r1ачи1-1 почео да пише о тобож1-ьој великој расnро­
страњености српског народа од Кине до Балтика
и да такве радове објављује са сциентистичким
претензијаrvrа. Тако је 01-1 надугачко и нашироко
причао "о сродству Срба са Санскритама", ,,о жив­
љењу Срба у Инђији (Индији)", ,,о трагов11Ма жив­
љења српског у Африци", ,.о старим Кинезима и
~~ховом судару са Србима", ,,о Србиrv1а у Ита.1rи­
ЈИ , ,,о Срб11ма у Ђерманији, Данији" итд. 4 5
Милош С. Милqјевић, ОдлоАtЦu ucutopuje Срба и срй­
45
скu.r: - ј11гословенскuх зеАtаља у Турској и Ayr1upuju, [- I Ј .
Београд 1872. ·
59
 Међутим, Милојевићеви радови из 11стори ­
је дочекани су не само са неповерењем већ и са
исмевањем и грдњама. 46
И трезвеним савреl\1ени­
,цима његови текстови изгледали су као машта­
рије, па се писало о једном новом науче~-ьа_ку ко­
ји је пронаu1ао Србе чак и на Месецу, док Је ~и­
лојевићева мапа названа влашком кецељом._ ~
критици Милојевићевих радова најбр11ткиЈи Је
био Илар11он Руварац који га је ниподаштавао и
називао шарлатаном. 48
Одавно ј е изнесеиа оцена да радови ~v1.
Милојевића немају научну вредност. Он је ис­
тор~,rјске оцене удешавао ~трема пропагаторским
сврхама и, у циљу стварања идеалне слике, улеп­
шавао народну прошлост и 1-1ародне обичај е. Пот­
пуно ј е запостављао научну 1-r критичку методу, а
није оклевао чак ни да измишља, јер је сматрао
да ће 1\1У на тај начин пропагандни рад бити ус-
46 К.оста Милутиновић, Иларион Руварац и М1и1ои1 С.
Милојевић , Зборник Матице српске за ликовне ~1етности
24 (Нови Сад 1988) 253-263.
47
З. Р П. (Р. Поповић), Muлout С. Мш1ојевuћ, Братство 8
( 1899) 390.
48
Драrо11--1ир Костић, Иларион Руварац и Милош С. Ми ­
лојевић, Зборник радова научног скупа "Браћа Руварац
у срп ској историоrраq)ији и култури", Среr.1ска Митро ­
в нца од 18. до 20. се птембра 1996. годин е, 1-Iови Сад -
Ср(::мска М 11тро вица 1997, 333.
60
пешнији. На могућност компромитовања народне
прошло~ти и_ свих приказа народних обичаја и
традициЈа НИЈе ни мислйо.49
Сима Луки1l Лазић (1863-1904)
Други духовни предак "новоромантичара"
био је Милојев11ћев ученик и следбеRИк Сима Лу­
ки~ Лаз_ић. Рођен је у Босанском Броду, а111-1 је у
наЈраниЈем узрасту ,цошао у Србију, где се шко­
С.
ловао. Основну школу завршио је у Illaлцy, а rим­
наз11ју започео у Београду, али је није завршио.
Наиме, у време избија1-ьа српско-турског рата,
касних седа1\1Десетих година XIX века, похитао је
да се упише у добровољце, што, као и у случају
М. С. Милqјевт1ћа, говори о несумн)ивом патрио­
тизму. Међутим, због слабог здравља није био
примљен.
С. Лукин Лаз1'rћ нi,rje ни настављао ШI<оло­
вање него се као глумац отиснуо на путовање по
српским земљама. Књижевни рад почео је као
новинар: писао је политичке чланке и нарочито
сарађивао у сатиричк111vr листовима. Уређ1'1вао
лист "Србобра1i" у Загребу, где је развио вeoiv1a
49
Станоје Стан~јевић, ffародна енцuклойедuја срi1ско­
Ј...ЈЈвашско-словепачка, fI (И-М), Београд с. д., 776 (f-Iнкола
Радојчић); Енцuклойедија срйске uciliopuoгµaфuje, 507
(Марко Шу ица) .
61
жив и свестрану акцију за јачање 11ародне свести
код ~рба у Хрватској. у бо_рби са србофоп~к11~
.ватским странкама Лазиt1 Је иступао веома жус
;~о. Имао је дара да заталаса ш11роке народне"сло­
јеве, пре свега преко свог "Врача-Погађа:а п(~
1896) који је спретно подешавао npe1vra укусу у
лике. · -
Да би жаокама које је упућивао СВОЈИМ
хрватским политичк11м 11ротивницима дао в~ћу
тежину, С. Лукин Лазић ј е посегнуо за ~,1сторИЈОМ
коју ј~ обрађивао на потпуно новиNарски r1aчi,1:~
Као и у случају rьeroвor учите.ља М. _с. МилоЈ
вића, стоји оцена да Лазићеви историЈСКИ радови
неr-.1ају научне вред:ност11, иако се не може пopet1i,~
ч111-ьеница да ј е он, у ствари, имао и науч~1,1х пре
тензија_sо Станоје Станојевић пр11л11ч~о Је 1-1ис~~
оценио радове С. Лукин Лазића и на таЈ ~ачи1·r иза
звао ~-ьегову књ11ж~,1цу: Двије оскоруше, ;една Jrteнu
друга њe.Jrt!} (1895). 51
50 Cit:-.ta Лук 11 н Јlазић, Крашка uoвjec11utif,l Срба од йосйlа-
1vа срйсшва до данас, Загреб 1894. (репринт: Београд
1998). _д .
,;1 Станоје Станојевић, Народна енциклоие и;а сриск,0
хрвашско-с.~овеначка, If (И-М), Београд с. д . , 525-52
(1 Т11 кол,1 Радојч11ћ).
62
После сшо година
Српски "рома.r,тич_ари" XIX века били су си­
нов11 времена у којем су живели, времена обеле­
женог националним буђењем и устреnталом хит­
~-ьом да се све српске области ослободе туђинске
в11асти. Њихова бр11га за српски етнич_ки корпус
расут у неколико држава (Србија, Османско
царство, Аустро-угарска) - била је велика и ис­
крена. Отуда су се са фанатичном приљежношћу
усредсредили на проучавање најстарије повеснице
Срба. Међутим, историју су ставили у службу
своје пропагандне делатности, као оруђе нацио­
налног освешћења, па и њихов однос према овој
дисциплини у најмању руку није био научан.
Истовремено, и стање 11сторијске науке у оновре­
меној Србији 61-1110 је на прилично ниском нивоу.
Отуда се донекле могу разумети њихове заблуде
и грешке, и морамо за њ11х имати извесно раз у­
мевања јер су ношени родољубљем, и не жа.пећи
себе, изгарали због идеја којима су били предан11
без резерве. Ипак, наше разумевање се мора заус­
тавити на овој тачки будући да њихове роман­
тиtrарске и неутемељене идеје о српству од Киr1е
до Балтика r1e можемо да следимо. ,,Ро1v1античар11·'
_ _ су у сваком погледу део наше истори.Је и управо
6 стога 1,1х треба остав~,rти на миру. Ож~,1вљавање1, 1
њихових ид~ја, .,новоромr1нти,rар11" 111\1, загrраво ,
63
чине .лошу услугу. Очигледно је да су некадаш~~
романтич ар ,
и" а поготово данашњи "новорома.
· иам Ј~
111 НЕЗНАЊЕ ЈЕ &ЕСКРАЈНО
,, " запоставили велику истину КОЈУ
тичари Досите1· Обрадовић (1742-1811): ,,Ни­
завештао . . б ни~·е од мо­ Ма колико био образован, хирург који про­
шта ми на свету није м1-1лиЈе ни љу ез .
. . . ко га више љубим, ТОЛЈ,!КО carv,
Јега рода но, коли . чита неколико књига из атомске физике неће
му више 'дужан правду и 11стину представљати vl умислити да може да се меродавно бави том науч­

говорити. " ном дисциплином. То исто важи и за историчара

. .
КОЈИ се нагло заинтересуЈе за термодинам ику.
Правник. или економиста
. који проучи.неколико
књига о ЈапанскоЈ књижевности - а при том не
зна ни реч јапанског - неће претендовати на то
да мериторно расправља о кретањима у белетрис­
тици "земље
.
излазећег сунца". Поготово не у вре-
мену у КОЈем живимо, где се знање непрестано
шири и вртоглаво увећава и где нема места за нег­
дашње полихисторе који су били упућени у многе
науке.

. Наравно, тако
. је и са историјом. Али, упра-
во Је то наука КОЈа има неодољиву привлачност
за преамбициозне аматере.Јер, постоји нешто што
се зове историјска методологија, умеће истражи­
вача прошлости, занат историчара, нешто што
,,новоромантичари" углавном не поседују. Помањ ­
кање елементарних знања из богатог и разуђеног
инструментарија историчара неrv1иновно доводи
до тога да им се неретко поткрадају веома грубе

64 65
грешке. Овде је глагол поткрадати употре.бл,ен у
најбенигнијем, дакле еуфемистичко!Vt смис.тrу. Те
грубе грешке, с друге стране, казују о недопусти· -
,
вorvr незнању "новоромантичара " очевидном ди-
лентатизму и аматерској "наиЈЗности". У тексту ко­
ји след11 читаоци· t1e моћ1-1 да в11де докле сеже не­
знање ове дружЈ,rне псеудоистор11чара.
,, Човек за веч:носш"
У зaвpµIIiOj рече1·1Ј,rци поговора к1-ьиге "За­
аадна Србија: крашак uciliopujcкu иреглед исшори­
је Срба од 3. века с. е. до наших дапа" (аутор: др Јо­
ван И. Дерет1,1ћ), а из пера извесног мр Миодрага
В. Вуков11ћа стоји: ,,О српској историјЈ,f се може
гп,1сати само на на1ин како је то урад110 др Јова1-1
И. Деретић - i,1лi,r 1-1Ј,1како." 52 Ова застрашујуt1а
искљ)rчивост, ова дрска опаска, ова прилично ого­
љена претња ист_gајава на чи1·ьеници да је др Де­
рет1,1ћ свезнајућ~,1 и непогрешив. Он се на тај на­
чин в111iуО до cai\lror папе.Јер, добро је rrознато,
вастоЈању да аутор1,1тет римског архипаст~,rра по­
д11гн е до највише тачке, ВатиканскЈ,1 сабор из
1869/ 1870. год~,п-~е прогласио је догму о пагrиној
непогрешивости . Другиr-.1 реч1-1ма, то му дође као
да ј е др Деретић некакав "папа српске историо-
"2 Де ретић , ЗайаrЈна Србија, 221 .
66
гр~фије". Уколико писац поговора свој задатак
НИЈе схватио рутински, дакле, да се нешто нах:вали
по сваку цену, са неучтивим претеривањем и сла­
дуњаво, вокабуларом излизаних фраза, онда би
његове речи на нешто морале да обавезују.
у истом тексту, речени магистар вели и сле­
деће: ,,Аутор ово дело није писао за дневну упо­
требу. Странице ове књиге неће имати важност и
актуелност дневне штампе, до сутрашњег броја.
Тема ове књиге (људи и догађаји) као да долази
из вечности и као да је сама књига писана за веч-
«sз и
ност. пак, питам се, али питам и писца тих
редова: ,,Мр Вуковићу, не претерујете ли бар ма­
ло?"
Има ту још срцепарајућих, а подједнако ка­
тегоричких исказа-тврдњи, као што је, примерице,
и ова: ,,Отуда ефемерност у идејама историчара
или гласноговорника разних газда не погађају ни
дело ни аутора. Оно је писано да буде имуно на
такве реакције. 11 54
у
У једном од ранијих издања поменуте Дере­
тиt1еве књиге, оном из 1998. године, извесни Ми­
· лан Рашета уверава читаоце да Деретићева књига
значи ~реломни тренутак у српској националној
исторИЈи и историји уопште!
53
Исто.
54
Исто.
67
 Др Марко Марковић истиче да се срлска ис­
торија од сада дели на ону пре Деретића и на ону
од Деретића!
Уваже1:-rи "чувари 1□1ка и дела" др Деретића,
не знам због чега, али читајући ваше неумерене
хвалоспеве сетио сам се упозорења да нико не во-
ли оне који претерују. . .
Но, добро! Будимо срећни кад у СВОЈОЈ средию1
1,rмамо таквог интелектуалног горостаса и пред со­
бом такво ремек-дело "и:еnорочне" историограф~,1је!
Кад је већ тако, хајде да видимо како се слу ­
ж~,r истори:јски1v1 чињен~,rцаl\1а толико ( пре )хва­
ље1-1и др Деретић!? А, сва је nр11лика, можемо мно­
го тога и да науч~,rмо!
И, гле, одмах на почетку, I<атастрофа! Др
Дерет11ћ гордо посрће пећ на првом кораку: за~
1\rnслите он не зна ко је био Немањин отац! ОваЈ
"кандидат за вечност" пише следеће: ,,Деса је умро
у Требињу 1166. roдi,rne и сахрањен је у цркви Све­
тог Петра. Иза себе је оставио четири сина: Тихо-
1\'111ла, Мирослава, Константина и Нема1-ьу." На­ 55
равно, 11 врап1~и - бар он11 са Студе1:-1тског трга! :
знају да је Немања био Завидин, а не Десин сю-r_::~б
55 Деретић, 3айадна Србија, 102.
56 Јованка Калић, Сшефан Нмiа1-ьа у ,11одерној ucшopuo ­
гpaqJuju, Међународни иаучни скуп Стефан Немања
С вети С111'rеон Мироточ11ви: Историја н предање, сеn­
те~16ар 199fi, године , Georpaд 2000, 5-19.
68
Пита1-ье за писца поговора мр Миодрага В. Вуко­
вића: ,,Може ли неко ко не зна ко је Немањин отац
тек тако да оде у вечност?" Или му је, напротив,
нам~њена судбина брзог и неопозивог заборава,
док Је његова к1-ьига "за дневну употребу ... до су­
трашњег броја"? !
Но, идемо даље! Др Деретић пt1u1e да је Је­
рина Па11еолог (ПроклетаЈерина) била женадес­
пота_ Лазара Бранковића. 57 У овој простопроши­
ре~-rоЈ реченици постоје (најмање!) две велике греш­
ке. Прво, проклета Јерина, чувена у колективном
памћењу српског народа, није била из рода Па­
леолога него из породице Кантакузина. Друго,
Ирm1а Кантакузин (Проклета Јерина) није била
жена него мајка Лазара Бранковића. Ирина Кан­
такузин, у ствари, била је супруга деспота Ђурђа
Бранковића, Лазаревог оца. 58 Верујем да и основ­
ц~,1 знаЈу да је проклета Јерина била жена Ђурђа
Бранков1'1ћа, али не i,1 др Деретић. Када сам био
ученик шестог разреда основне школе, далеке
1966. roдi,rнe, за такво незна1-ье се доб~,rјала једию,r­
ца из историје. Ништа од вечности, др Деретићу.
;; Деретић, Зааадна Србија, 156.
Михаи~о Ласкарис, Визанu,uске йриицезе у сред­
њовековнf}Ј Срби;и_ Прилог ucшopuju виза11шискосрilскu_1·
- односа од краја XII до cpeдuNe XV века, Београд {926
(репринт 1997), 97-123; Момчило Сnремнћ, Десt7оu, Ђу-
рr1ђ Бранковић и 1Ьегово доба, Београд r 994. 63 сл. ·
69
 Ове две грубе rрешке у темама које спадају у
азбуку српског средњовекопља, бацају тешку сен­
ку на научну компетент1-1ост др Деретића. Јер, ка­
да неко не зна да су два 1'L два четири, како од 1-ье­
rа можете очекивати да решапа једначине са више
непозиатих 11.тти интеграле. Када неко не зна ко је
отац оснивача најслав1fије српске династије - а
наводно је велики душебрижник за српски род и
заслужни борац против омражене Бер.11инско­
бечке германске школе - како може да расправља
о сложеиим и замршеним проблемима етногенезе
читавог низа народа у огромном временском луку
од неколико стотина годи1-rа и на широком про­
стору Евроазије?
Узгред буди речено, Стефан Немања није се
повукао са престола 10. априла 1195. године и ни­
је умро 13. фебруара 1200. годкне, како вели др
Деретић. 59 Стари српски жупан драговољно је ос­
тавио трон сред~-ьем сину Стефа1-rу Нема1-ьићу 25.
~1арта 1196, како је већ поодавно доказано, 60 а пре­
~1инуо је 13. фебруара 1199. године, како је, тако­
ђе, већ одавно показано. 61 Али др Деретић о томе,
59 Деретић, Зайадна Србија, 106.
60 Реља Новаковић , О дaiiiy.лty и разлози.иа Нелtањин.иz
rиласка с iipecu,oлa, Зборник радова Византолошког ин ­
стнтута 11 (1968) 129-139.
Gt Фрањо Баришић, Хронолошки йробље;\IU око zодuн.е
! /P.11rtн)u11e r.11pшu, Хиландарскн зборник 2 ( 1971) 31-58.
70
наравио, нема појма јер је загледан у вечност и
чита само себе.
Ево још je~1ie грубе грешке др Деретића:
,,Мехмед II Осв~Јач (1451-1481) дошао је на тур­
ски престо када Је имао 21 годину. Био је син Му­
рата и Јелене к~ерке деспота Ђурђа. Од мајке је
науч110 ср11ски Језик и говорио је боље српски
него турски."62 Др Деретић је овога пута 50 посто
У праву, али и то је напредак у односу на претход­
не пр11мере. Наиме, Мехмед II Освајач јесте био
син султана _Мурата II, али не и Јелене Бранко­
вић. Опште Је познато да је у харему Мурата II
била Мара Бранковић - а не Јелена! _ кћи Ђурђа
Бранковића. :акође је добро познато да Мара
Бранков~t1 НИЈе би~а мајка Мехмеда II Освајача_бЗ
Ко Је била маЈка Мехмеда Освајача није по­
уздано знао чак ни Франц Бабингер, један од нај­
већих турколога ХХ века. У својој већ класичној
1<1-~изи о М~хмеду_ Освајачу и његовој епоси, за
КОЈУ сви зi-ra.Jy и КОЈ а Је преведена на многе језике
он то сасв1-1м одређено и каже. 64 Али, како види:
:~ Деретић, Зайадна Србија, 155.
Ружа Ћук, Царица Мара, Историјски часопис 25-26
(1978-1979) 53-97; Душан Мрђеновић - Александар Па­
ла~ест~а - Ду~а_н Спасић, Родословне и~аблице и грбови
ffucкu~ динасшиЈа и власшеле, Београд 1987, 83, 92.
., Фраиц Бабинrер, Мех.л~ед Освајач и н:,егово доба прев
1. Бекнћ, f-Iови Сад 1968, 12. ' ·
71
 мо, ту је свезнајући др Деретић који t1e као од .ша­
ле објаснити великом Францу Баби.нгеру ко Је, у
ствари, мајка освајача Цариграда. ПоЈедин~ истра­
живачи, уз одређене резерве, сматраЈу да Је Мех­
медова мајка била робиња и скоро извесно Турки­
ња.65 Ка~о било, потпуно је извесно да Јелен_а
Бранковић 1-rи у ком случају _није могла бити r.1аЈ­
ка Мехмеда II Освајача. Сва Је прилика да она ни­
када није 1-rи видела султана Мурата II, а камоли
да је с њим има.ла син:а Мехмеда. Шахисти би са
пуно разлога рекли да су ово "пацерске" грешк~.
Код "новоромантичара" највише ме 1-1зненађуЈе
њихова бескрајиа површност и брзоплетост (а о
потпуно иереалн11м амбицијама не треба ни тро-
шити реч:и).
По др Деретиt1у, 11ије само Мехr.1ед ОсваЈа:
био Србин по мајци него и 1-ьегов праунук Суле.1-
ман Величанствени. 66
Цар Јусти11ијан I Ве11~,1ки,
по истом аутору, б~,10 је Србин пореклом из Пећ11
и његово крштено име било је Управда. 67 И Свети
Јеро11иr.1, уче1111 егзегета IV века којије превео Б116-
л1~у c.i јеврејског и грчког на латински, према др
Деретићу, бно је Срб1-1н. 68 Занимљиво је да по
65
Ст11веli Ранс11~1ен, Пад 11,ариzрада 1453, прев. А. 'lJ.
Илић, Нови Сад 1996, 75.
бб Деретић, Заiiад11а Србија, 170.
бi Исто, 25.
68 vlcтo. 20.
72
овом пита~-ьу "новоромантичари" не наступају је­
Јџ11-1ствено. Тако госпођа Луковић-Пјановић одба­
цује српско, однос1-10 слове1-1ско лорек1rо Светог
Јеронима. 69 С друге стране, то значи даје саrлас-
110 чуд1-rоватим мерил1лv1а "новоромантичара" др
Дерет11t1 већи "родољуб" од госпође Луковић-Пја­
новић. Не рекох ли већ да је он главна узданица
ове мале али одабране дружине.
У Деретићевqј књизЈ,1 читамо и да је Стефан
Вукчић Косача био ожење1-r принцезом Аном Кан­
такузи1iом.70 То једноставно 1-rије тачно. Реч је о
још једној грубој грешци др Деретића. Стефанов
с1,rн Владислав Херцеговић био је ожењен Аном
Кантакузином. 71 Нека нам буде дозвољено да
.
приr.1етиrv10 да Стефа1-r Вукчић Косача, који је гор­
до носио т~,rтулу херцега од Светог Саве, није ум­
ро у Херцег Новом, како вели др Деретић, 72 већ у
Новом. Тај град је касније почео да се назива
Херцег Нови, а управо по херцегу Стефану Вук­
чићу Косачи. То би, отпр11лике, било исто као ка­
да бисмо тврдили да су се српски великаш Јован
Оливер и византијски узу1)патор и кас~-rији цар
~ Луковић-Цјановић, Срби ... народ нajcu,apuju, l, 305.
9
~о Деретић, Зайадн.а Србија, 163.
'1 Радивој Радић, Ан.а Каншакузuпа - визанйiијска неве­
сша у додtу Ј(осача, Зборник за истор~,uу Босне и Херце­
гови не 2 (1997) 119-137.
72
Деретић, Заuадна Србија, 164.
73
Јован Кантакузин у лето 1342. године срели код
Титовог Бе.неса.
Просто је дирљиво како др Деретић и остали
новоромантичари" , са мешавином инфантилне
~аивности и грубог незнања, верују у нешто u1то
је сасвим немогуt1е. Они сматр_ају да Немањићи
потичу од императора Л11ц11ниЈа, односно Лики­
нија како они воле да га пишу, савладара Кон­
стантина Великог. 73 Истина, у српским родосло­
вима пише да је Ликиније Србин и налазе се так­
ве вести о Немањином пореклу. Међутим, ,,ново­
романтичари" при том упадају у општепознату
замку јасну свим медиевистима. Многе владарске
династије у Средњеr-.1 веку настојале су да покажу
своју старину, па су њихови дворски историчари
посезали за најразноврс1-1ијим родбинским кон­
струкцијама. Тако су настајале породичне легенде
које нису имале много везе са историјском исти­
ном, те им научници нису ни поклањали поверење.
У овом случају писцима српских родослова _као
извор ј е послужио словенски превод византиЈске
Светске хронике коју је саставио Јован Зонара.
Међутим, да видимо чињенице: Лици1-rије је
убијен 325. године, а Немања се родио 1113. годи­
не. Између њих двојице зјапи празнина од безма­
ло осам векова , а научници су са великим напо-
•
13 Исто, 99.
74
ром, и после дугих pacnpv., једва утврдили ко је
био Не1v1а1ьин отац (видели смо да др Деретић ни
то 11е зtra!). Дакле, др Деретић зна ко је био Нема-
1-ьи1-1 предак од пре ост\1 стотина година, а не зна ко
је био Нема1-1>и1-1 отац. Осим тога, према српским
ро;~ослов11ма Стефан Немања је био Лицинијев
праунук, што би значило да су Немањини отац,
деда и прадеда морали живети по три или четири
столећа. Досадашња медицина, међутим, не зна за
тако дуговеке примерке људскоr рода.
Кад eкo1toмucilla маршира
Да видњ\10 и другу 11ерјаницу "новороманти­
чара" - већ помињаног др Влај~-1ћа-Земљаничког.
У његовој књизи са "двоструким" насловом - не­
што попут кофера који има два дна - можемо да
прочитамо: ,,Помпеј се пребацио у Тесалију, али
Цез~р и тамо стиже и побеђује га код Фарсале (уз
пут Јужно од Ларисе, пославши лаконску депешу
сенату: дођох, видех, победих (вен~-1, види, в1-1-
ци)."74 Реч је о јед1-rој од најпознатијих битака Ста­
рог века која се одиграла 6. јуна 46. годtiне пре но­
ве ере. У тешком сукобу у које1v1 је био са Nraњe
војника Цезар је однео ни мало лаку победу. Ме­
ђутr,rм, није 01-r тада упутио лапидарну поруку, јер
Влt1јнћ-Земл,а1iички, Срби сu,ароседеоцu Балкана, 5.
74
75
н~че лако ни победио. То је учинио раније, после
једне сасвим другачије битке која се одиrра11а ч:ак
на другом континененту - у Аз~чи. Цезар је 47. rо­
д11не пре наше ере победио Фарнака II, сина Ми­
тридата VI. Битка се одиграла код Зеле и без на­
рочите муке Цезар је однео победу и о њој јавио у
Рим: 11Дођох, видех, победих (veni, vidi, vici)", о че­
му пише Гај Светоније Транквил. То је обичан и
познат податак - једнак оном да је битка на
Марици била 1371. године - и као такав ушао у
све уџбенике. 75 О томе знају не само стручњаци и
. .
студенти историЈе него и радознали гимназијал -
ци, ал11, очигледно, не и наши 11 новоромантичар~,1".
Неко ко претендује да буде већи научник од
Георгија Острогорског- а Борис(лав) Блајић-Зем­
љанички то свакако хоће и на томе истрајава76 -
не би смео да прави грешке које не прав е ни сту-
. штити _Бог). Да 11ије реч о штампарској грешци,
денти историје у првим семинарским радовима.
Др Блајић-Земљанички не само да не зна ис-
. ~е11а иста омашка него и ауторов додатак на кра­
торију - а видели смо да не зна основне ствари - ЈУ књиге Исйравка неких шшс1.Ј',1.йарскuх грешака
него r.ry ни географија није јача страна. Тако на
једном месту пише да је 11 војно-административ­
m1а јединица (друнrаријат) Додеканез област уз
15 Н. А. Машкин, Исшорија сшарог Рима, Београд 1968,
271.
76
О томе ћемо видети у Четвртом поглављу у одељку
Оrшрогорскu је Рус.
76
Црно море на крај1-ьем ~,rстоку Мале Азије".77 до­
дек~нез (грчки: дванаест острва) је архипелаг у
ЕrеЈском мору и, као што му име каже, чине ra два­
наест острва од којих су најпознатији Кос, Патмос
и Родос. Будући да је реч о елементарном гео­
графском податку, др Влајића-Земљаничкоr не
упуt1ујемо на неку уче11у књигу него на Малу
Просветину е11циклопедију. 78 Додеканез, дакле,
нема никакве везе са Црним морем и крајњим ис­
током Мале Азије. Раздвајају их стотине кило­
метара. Домаћи задатак за др Земљаничког: у рад­
ну свеск~ педес~т пута написати реченицу: ,,До­
деканез Је у ЕrеЈском мору, а између Егејског и
Црног мора налази се Мраморно море."
Узгред, у Византији није постојало име Тео­
фликат, како то чак у два маха бележи др Влајић­
Земљанички,79 него Теофилакт (грчки: онај кога
показује не само чиње1-1ица даје два пута направ­
где нема исправке.
Влајић-Зеh,1љанички, С7Јби сшароседеоци Балк.ана, 50
77
н. 61.
78
Мала ен.циклойедија Просвеша, Ойш111а ен~~иклойедија. [,
~еоrрад 19682, 415.
Вла1ић-Земљанички, Срби rйlароседеоци Балкана. 50
11. 61.
77
 Наравно, нисам стручњак за поезију, али ме
Када смо већ код овог "новоромантичара" и ?ви стихови неодољиво подсећају на старинску
"родољуба", треба додати .да је он еконо~и.ста по рубрику Срц~ се са срце.л,t дойисује у којој су пре­
образовању - има и докторат из економиЈе - дуго цветале девоЈке покушавале да пронађу свог иза­
је рад1fо у привреди, у међународним економским браника.
односима и у банкарству. А.т1и то није све - не ис­
. . ~ 11 1'1, да наведемо и једну Влајићеву песму у
црпљује се овим његов интелектуални профи11.
КОЈОЈ Је мирисе старих споме1-Iара заменио при­
Он је прави ре11есансни свезнадар, и то разбаруше­ лич:110 отвореном ласцивношћу која прети да не­
ни ренесансии свезнадар: знате, он пише и поези-
контролисано покуља. Реч је о песми под насло­
ју! Прави homo univeтsalis. вом "Опет у башти њеној":
Из његовог песничког пера изашла је збир-
ка песама "У оковима срца", овога пута потписана Још смо једном љутику брали
сасвим скромно Борислав Влајић. Тамо можемо80
у врту њену ...
да нађемо и ерупцију лирског надахнућа као што Подигох јој кикљицу ланену.
је у песми "Из њеног споменара" која гласи : Открио сам силну тајну
- црве1iе усмице!
И светло
Ал' како да одрешим своје
и тarv1a
rat1e -
у оку
свеза1iе мртво узице?
срца
Узалуд задигох сукњицу ланену.8 2
мог

увек кад реч Читајући ову песмицу, признајем, мало сам

заветну са поцрвенео (малограђански морал, шта ли? ). Нај­
споменара пре сам очекивао цветну башту, полеглу под гус­
читам
тим и тешким мирисима, и далеке и једва примет­
твог.
81
не наговештаје запрете.не љубави . Међутим, моја
ишчекивања је нагло пресекао успаљени и чулно
iso Борислав Влајић, У оковuЈна срца. Лирика, Београд 1992. 82
Исто, 16.
81 И сто, б.

78 79

облаnорни сеоски ђилкош који у н.астуnу еротске
узаврелости никако не успева да одреши своЈе
гаће. Нека ми буде допуштена једна мала опаска.
Реч гаће, као и једна од речи испред, некако оду ­
дарају од ове баштенске идиле и звуче чак блас­
•
фемично. Ипак, великодушно допуштам могућ­
IiОСТ да нисам у праву, да car-1 у заблуди ·и да робу­
јем одређеном конзервативизму .
Поновићу, нисам компетентан да вреднујем
квал11тет наведених песама, али з1-rајући какав је
историчар др Влајиt1 - Земљанички, топло му пре­
поручујем свет поезије. Ту је бар допуштена пес­
ничка слобода и машти је сасвим пуштено на во­
љу. Неки људи мисле да су богомдани да буду и
писци, и банкари, и песници, и историчари, и ...
Грубо неиознавање чињеница
Код једног другог "новоромант1-1чара" може­
t\10 да научимо како је грчки цар Комнен поко­
ривш11 део Србије, цео народ из Рашке преселио
у Малу Азију 802. године. 83 Узалуд ћете у табли­
ци грчких , односно византијских царева тражити
реченог Комнена. Њега једноставно нема, пого­
тово не 802. године. У то време Византијским цар ­
ством владали су најпре царица Ирина (797-802),
83 Јевђевић .
OrJ Индије до Србије, 58.
80
а затим цар Нићифор 1 (802-811 ). Тек неко11ико
векова касније, Византијом ће владати династија
Комнина (1081-1185), али им је Комнин презиме
а не име, док су 1ьихова 1,rмена Исак
1 (1057-1059)
Алек~ије I (1081 -1118), Јован 11 (1118-1143):
МаноЈЛО 1 (1143-1180), Алексије 11 (1180-1183) и
Андроник I (1183-1185).
У наставку, ист:и аутор прави нову грубу
грешку . О~ наглашава како су Турци, који су у 15.
веку освоЈили Босну, и султан Сулејман према
турској историј~,1 пребацили тридесет хиљада пле­
мић.ке деце као ја1-11r1чаре у Малу Азију, а "све то је
утонуло у крви и ратовима". 84 Османлије су заиста
освоЈиле Бос1-1у у 15. веку - 1463. године - али је
то ypaд1rro Мехмед 11 Освајач (1451-1481). Сулеј­
ман KOJer помиње поменути аутор свакако би мо­
рао б1-1ти чувени Сул~јман II Законодавац, или Су­
лејман II Величанствени (1520-1566), како су га
назвали пој едини западн1r1 историчар1rr, али је то
султа1-r који је живео и владао у 16. веку. Уоста­
лом, сто година тамо или овамо, шта је то за "но­
воромантичаре" који су предодређени за вечност!?
Грубу и неспретну грешку прави и банкар­
~есник-историчар др Влајиt1-Земљанички кој1-1 на
Једном месту тврди како се uариградсктr патри ­
Јарх Фотије у оба маидата жестоко препирао са
84
Исто, 58.
81

римским папама Николом 1 и Николом II.85 Први
део ове тврдње свакако је тачан: цариградски пар­
тијарх Фотије (858-867, 877-886) заиста је био у
вел11ком сукобу са папом Николом I (858-867).
Међутим, Фотије никако није могао да буде у су­
кобу са папом Николом II јер је овај римски пр­
восвештеник живео два века касније! Понтификат
Николе II био је од 1058. до 1061. године.
У наставку исте напомене можемо да прочи­
тамо да је моЖда Порфирогенит заменио, то јест
.,побркао" цареве Михаила (Михаила 111 - ирим.
Р. Р.) и Василија 1!?86 Константин Порфирогенит,
подсетимо се, био је унук Василија I - оснивача
Македонске, најславније византијске династије -
и написао је дедину биографију која је као пета
књига ушла у комттозитно дело у византологИЈИ
познато као Теофан.ов насшавЈЬач. У сваком слу­
чају, учени васи11евс-писац никако није могао да
деду замени са владарем из претходне династи­
је. Ову једноставну чињеницу др Влајић-Земља­
нички је прев11део или је, не би ме чудило, никад
. .
ниЈе ни научио.
Господин Драшко Шћекић, који уме тако
оштро да шиба припаднике мрске му Берлинско-
85 Влајић- Земљанички , Срби сшароседеоцu Балкана,
н. 77.
86 Исто.
82
бечке школе, наводи да је Стефан Душан освојио
Епир 1340. године, за живота византијског цара
Андроника III П~еолога. 87 Историјска i,rcти1-ra је
умногоме друrачиЈа: управо је цар Андроник III
поменуте 1340: год:и1-rе заузео Епир.који је до та­
да, као сепаратистичка државица, био ван дома­
шаја византијске власти. На другој страни Сте­
фан Душан је запосео Епир пре децембра' 1347,
дакле, неколико година после смрти Андроника
III Палеолога. Д. Шћекић, додуше, и 1-1е истраја­
ва на ор1'1rиналности свога дела већ каже да је то
"пренош ење сазнатоr". Невоља је једино у томе
што он преписује од погрешних људи, од незна­
лица.
Исшоричар или хроничар?
Разликова:1аье два рода средњовековне књи­
жевности - историје од хро1-1ике - постаје права
ноt1на мора "новоромантичара". Они, у ствари, не
праве ни1<акву разлику између ове две књижевне
врсте. Напротив, реч хроника и историја, однос­
но хроничар и ~,1сторичар - авај! - користе као да
су сино1-rими. То ј е отприлике иста грешка као ка ­
да не бисмо правили разлику између песме и ро -
65 111ана, однос1{0 песника и романсијера , и када б~,1-
87 Шћекић, Сораби, 143, 144.
83
смо за Фјодора Достојевског, Чар11са Дикенса или
Иву Андрића рекли да су знаменити песници, а за
Џорџа Гордона Бајрона, Сергеја Јесењина или
Милана Ракића устврдили да су изразити рома­
нописци.
Да би недовољно упућени читаоци схватили
о чему је реч подсетићемо се шта су историје, а
шта хронике. Историј е обично потичу из пера
световних лица, најчешће утицајних државних
чиновника, војсковођа, па чак и људи из 1-rајуже
царске породице. Историчари углавном описују
краћи временски период, од неколико деценија,
и на своје дело гледају као на производ лепе
књ11жевности, а не само слику једног раздоб;ьа.
Он11 углавном пишу архаичним, ученим језиком
и негују сложеност израза. Насупрот њима стоје
. .
хроничари КОЈИ имаЈу веома широке временске и
географске концепције. Они врло често своје хро­
нике започињу Стварањем света и потом прика­
зују читава столећа све до свог времена. Хрони­
чари су обично слабо образовани монаси, уско ве­
зани за средину манастира у којем живе, без ши­
рих историјских видика. Реч је о својеврсном ви­
ду народне књижевности, јер су хронике састав­
љене на једноставном језику и уз помну бригу да
се одржи tfВрст хронолошки костур збивања. Дак­
ле , када се у поређују историје и хронике, говори
84
се о двема сасвим другачијим материјама, мате­
ријама које имају различите особине и различиту
,,специфичну тежину".
Ево неколико грешака "новоромантичара"
који не разликују историју од хронике, односно
историчара од хроничара. Већ више пута поми-
1i)а1iи др Влајић-Земљанички казује о "славном
хроничару Тациту Публију Корнелију". 88 Реч је
о заиста славном Публију Корнелију Тациту, али
римском историчару, а никако хроничару. Када
би којим случајем Тацит прочитао овај нонсенс,
свакако би се веома увредио.
Или обратно. Један од "новоромантичара"
вели: ,,О тим Србима пише грчки историчар са­
временик Теофан." 89 Реч је о чувеном писцу, ви­
зантијском мо1-1аху Теофану, из чијег је пера иза­
шла ј една од најпознатијих средњовековних хро­
ника. Он, дакле, никако није историчар већ хро­
ничар.
Или назвати Константина VII Порфироге­
нита хроничарем или царем-хроничарем знак је
потпуног непознавања неких основних чињенј,1 -
ца из византијске, и уопште средњовековне ис­
торије. Међутим, др Влајићу-Земљаничком до­
годила се и толико груба погрешка. 90 Најпре је за-
88 Влајић-Зем1ьанички, Срби сшароседеои,u Балкана, 6.
89
Јевђевић. Од Индије до Србије, 65.
90
Влqјнћ-ЗеЈ1.1л,анички, Срби r.iuapor.eдeou,ы Бrи1кпна, 92, 102.
85

брљао са Тацитом, а сада и са Константином Пор­
фироrен11том.
Унеко1rико изненађује чи1-ьени1да да овакве
почетничке грешке прав11 и госпођа Луковић-Пја­
новић која би, као доктор класичних наука, мо­
рала да прави разлику између историје и хронике,
односно историчара и хроничара. Она, тако, у 11с­
тори:чаре убраја Теофана и Георгија Кедрена, 91
. .
двоЈицу писаца КОЈИ су, заправо, парадигме визан-
тиЈских хроничара.
Али, не рекох ли већ, бескрајно је незнање
,,новороr,,rантичара"!
Аљкава уиошреба шишула
,,Новоромантичар~,1" испољавају крајње не­
маран однос према титулама владара, и уопште
према високим дворск~,rм титулаrvrа које су се до ­
дељ1-tвале широr,1 средtьовековноr света, што је
сасвим недопустиво ј ер су оне не1,,rзоставни део
светског хијерархијског поретка и места поједи ­
tп1х владара у средњовековном космосу. Непозна­
ва~-ье поретка који: је владао у оновременом свету
. . .
Ј ОШ Ј е Ј едно у низу сведочанстава о елементарноNr
незнању " новоромантичара".
То нарочито важ11 када је у питању титула
, . .
11а ра , титула коЈа Је заузи: rvrала нај више место у
!II .Гl vков 11ћ -П_ја новић, Срби ... народ најсшарuјu,
86
средњовековном свету. Зна се који су оновремени
владари носили царску титулу. Цареве су круни­
сали патриЈарси на величанственим церемонија­
ма, на_глаше~е укочености и велелепног сјаја, по
до 1-1аЈСИТН ИЈИХ подробности предвиђеном ри­
туалу.
Д. Јевђевић на једном месту пише: ,,Цар
Порфирогенет (Консшаншин VII Порфирогениш -
йрим._Р. Р.) т~рди то исто и вели да међу народи­
ма КОЈИ плаћаЈу данак кијевском цару (si.c/ - Р. Р.)
живе и Serboi." 92 Кијевски цар не постоји, него
само кнез. Русија је првог цара добила 1547. го­
дине У личности Ивана IV Грозног (1530-1584),
дакле, шест стотина година после времена Кон­
стантина VII Порфирогенита, у време када Ви­
зантије више није ни било. Осим тога, византиј ­
ски ца~ ~е тешко ословити другог владара титу­
~ом_ коЈа Је резервисана искључиво за њега, божи­
~ег изасланика на земљи, и владара који гордо сто­
ЈИ на врху пирамиде средњовековних владара.
. Олга Луковић-Пјановић наводи даје српску
ВОЈСКУ на Косову предводио цар Лазар.93 То је
грешка која ј е већ постала опште место, али код
ла~ка и људи недовољно упућених у историју, у
ЧИЈИМ ушима одзвањају речи народне песме:
:: Јев ђевић, О!) Индије до Србије, 70.
I, 107. Луковић-П.1ановић, Срби ... народ најсшарuјu. I. 190.
87
 хвалницама у добротворним друштвима или знач­
Цар Лазаре сједе за вечеру, кама у извиђачким удружењима. Др Деретић не
Покрај њега царица Мил~,[ца; пита шта кошта и титулу цара "додељује" свима
Вели њему царица Милица: одреда. Тако су код њега сви редом цареви: То­
"Цар-Лазаре, Српска круно златна! 94 лимир, Прибислав, Крепимир, Светорад, Радослав
1, Часлав, Павлимир-Ратник, Тјецимир, Прелимир,
Да ли је и ту, дакле, код госпође Луковић­
Силвестар, Тугимир, Доброслав 1 - Војислав,
Пјановић, превага 1-1а епској поез~,1ји 1-rаученој у де­
Михаило, Радослав II, Бодин и да не набрајамо
тињству?! Наиме, у белешци о аутору стој~,1 да ј е
више.
она већ са осам година рец11товала песме од педе­
На једном месту др Деретић изричито каже:
сет строфа. Не знам шта овакав податак тражи у
"Ана Комнен је редовно називала краља Бодина
интелектуалном портрету једног научника, као и
- 'цар ,z:tалмата'." 96 (И не наводи изворни текст,
податак да ј е госпођа Луков~,1ћ- Пјановић шездесе­
али свеЈедно.) Др Деретићу, то једноставно није
тих година ХХ века у Паризу прала судове. 95 Гре­
тачно! То сте или измислили или погрешно пре­
шку да кнеза Лазара назове царем не би смео се­
вели или преписали од неког ко је потпуна не­
би да дозвол11 ни новинар локалног листа, а камо­
зналица ! Ана Комнина никада - понављам, ника­
ли Један научник који претендује на озби1ьност и
да и ни у ком случају! - не би употребила титу­
хоће да сруши германску Берлинска-бечку школу.
лу цара уз име Константина Бодина, или било
И~ак , ,,најдарежљив~,1ј11" у подели царских
ког страног владара. Она и за Н емце - дакле,
титула Је др Деретић. Није он узалуд корифеј ове
Свето Римско царство - каже да су варварски на­
ве~еле и самоуверен е дружине мудрих учењака
род који је одвајкада потчињен Византијском
КОЈИ иису "фалсификатори, препис~,1вачи и пла­
царству.
ћеници". Попут деда мраза који ради "на норму",
Ипак, да бих разрешио загонетку, отворио
др Дер етић царске титуле дел~,r шаком и калом
као да ј е ре с1 о п11акетаrv1а у месној заједници, по- сам Алексијаду, историјски спис изашао из пера
Ане Комнине, и проверио. Учена византијска
94Вук Стефановић Караџић, Срйске ·народне йес.ме, II
принцеза за Бодина каже егзарх Далмата, никако
~fабрана де~а. Вука Караџића, књ. У), Београд 1988, 21 li.
Лукови ћ- ] I1а11 овнћ, Срби ... народ нajctuapuju, II, 336. 96
Деретић, Зайадна Србија, 127.

88 89
 злочестог змаја. Елем, тај цар Ђуро - за којег ни­
василевс Далмата! 97 (Термине на грчком не доно­
један од стручњака за Средњи век никада није чуо
сим јер не верујем да их др Деретић rv1oжe прочи­
тати 11т1 разликовати). Егзарх је византијска ти ­ - наводно је око 1120. године потврдио Уроша
тула која нема нI,1какве везе са титу.11ом цара. као жупана Љубомира. 98 Очајнички питам др Де­
Са таквим еклатантним нез1rан,ем и r-~еразу- ретића: ,,Ко је тај фамозни цар Ђуро ( око 1120.
1\1евањем основних поставки на коЈима почива мс­
године) и који га извор помиње?"
диева.тmи свет не може се писат11 о Средњем веку! Познато је да су цариградски патријарси
Жао ми је, али то једноставно не иде!? Не можете крунисали: византијске цареве у престоничком
да уђете у државну ватерполо репрезентацију, а храму Свете Софије. Такође је познато да је папа
да при том не умете да пливате ! Лав 111 крунисао Карла В~ликоr за цара у цркви
Узгред, да ли је др Деретић икада видео из­ Светог Петра у Риму 25. децембра 800. године.
дање списа Ане Коrv1нине (мислим 1-ra грчки текст, Зна се и да је папа Јован XII крунисао за цара
не на преводе)? Отона I Великог, такође, у цркви Светог Петра у
Међутим, врхунац дарежљивости др Дере­ Риму 2. фебруара 962. године. Знамо да је први
тића, ч11н~,r м11 се, представља извесни цар Ђуро! српски патријарх Јоаникије крунис.ао Стефана
Анкетирао сам велик~,1 број колега који се баве Душана за цара у Скопљу 16. априла 1346. године.
Средњ11м веком, али, замислите, ниједан од њих С тим у вези, постављам питање др Деретићу: ,,Ко
нi,rje чуо за цара Ђуру! Мени цар Ђуро наликује је, када и где крунисао већ поменутог Ђуру за
на неког бркатог 1-1 косматог, горопад1-rог и задриг­ цара?"
лог јунака, који је с11шао са дасака дечијег по­
зоришта, где је, на радост деце, управо распорио Презиме wtu йlишула
Эi Annae Co1nnenae Alexias, 1·ес. D. R. Reinsch et А. Ka111-
Звучи невероватно - али је истинито! Јер,
bylis, Beгlin - Ne,v Уогk 2001, 53. За сваки случај наводим
11 раније нздање историјског дела учене византијске када Је у питању дружина "новоромантичара" све
принцезе (Anne Co111nene: Alexiade. Regne de l'е111регенг - али апсолутно све! - могуће је очекивати. Они,
Alex1s 1 Со111nипе ( 1081-1118), ed. В. Leib, I, Paгis 1937, нећете веровати, не праве разлику између прези-
60) t--raдa се nриб~јавам да др Деретић није видео ни ј ед­
но ол. ова два издања. 98 Деретић, Зайадна Србија, 100.

90 91
1\1 ена и т11 туле појед1,rиих средњовековиих досто­
ј анствею1ка.
Шта је ово, др Деретићу? ,,Пос11ед1-ь.и визан­
тиЈ·ски војвода Далмације и Хрватске, Константин
. · «99
Севаст, протеран ј е од стране српске воЈ ске.
Прво, В11зантинuи г1емају титулу војводе ! ,Д_руrо,
ко је Ко11стантин Севаст? Осим тога, севаст Је т1-1-
тула а не презиме, уважени др Дере~ићу !! Коли­
ко грешака у једној прил11чно кратЈ<ОЈ речениц1,r ! ?
Ј едаЈi други писац из. групације 01-rих који не
"фалсиф~,1кују" и не "преписују" вели: ,,Исто тако
истор:ичар грчки Јован I<уропалата п~,1шући о ра­
товањима буrарскоr цара Caмyi,11ra са В~,1занти­
јом..."100 Реч је о в11зант1,rјском писцу Јовю-rу Ски­
.11ицн који је, 11стина, 11tvrao титулу (али не и пре­
з11ме!) куропалат.
Пренесена иа наше време, поменута погреш­
ка 611 могла да ~,rзгледа овако: Драгољуб Доктор,
Ми1п1воје Шеф, Коста Академик, Угљеша Управ­
NИК, Остоја Магистар ...
Чишање извора
Као што смо већ видели, стар11 "романти­
чар1,r" кој11 су деловали у другој половини XIX ве­
ка имали су невоље са чита,-ьем историЈских изво-
99 1/Ј. сто. 102.
ioo.Је вђев11h , Od Индије до Србије, 46.
92
ра. Мора се, нажалост, нагласити да trи поједи, rи
од "новоро~rантичара" не разумеју језике извора
које кор~,rсте. Они нај чешt1е не умеју да у ориrи­
иалу читqју свqје изворе већ се ослањају на прево­
де, или преузимаЈу податке из неких других књи­
га а да извор уоп111те нису ни видели. Добро се
з11а, то је, заправо, један од основ н их методолош­
ких постула:rа историјске ·науке, да је и најбољи
. .
превод само интерпретациЈа и да онаЈ ко се скру -
пулоз1-rо бави историјом мора да чита извор у
оригиналу .
Тако се др Деретић у неколико наврата по­
зива на вести позно византијских писаца Јована
Зонаре, Јована Кинама и Лаоника Халкоконди­
ла, 101 · и у напоменама доноси латински текст, 102
мада је добро позната чињеница да византијски
писци пишу на грчком и, сем ретких изузетака,
.
уопште не знаЈу латински.
Међутим, поједин~,1 "новоромантичари" се
понекад потруде да донесу и свој "слободни" пре­
вод. Како то изгледа, илустроваћемо 1-1а једном
примеру. Видећемо како то ради др Влајић-Зеl\lrља­
нички. У његовој књиз~,1 можемо да прочитамо:
"Према изложеном тексту (из књиге I, глава
2 - реч је о Тацишовом делу - ирим Р. Р.) о то11,~е
101 Деретић, Зайадна Србија, 9, 13.
102 Исто, 1S н. 1, 16, н. 8-9.
93
се каже, према слободном преводу аутора (дакле,
др Влајића-Земљаничког - йрш.t. Р. Р.) ово: 'Актив­
н_ост за повратак себи славе (богатства) свирепим
биткама на оглашено неслагање (буне), такође са­
мостално смиривање и сређивање стања, када:
миоштво првака води међусобно трговање, трећи­
на провинција ратује, многе спољне (аутономне),
исто тако, препуштене су ( својој државничкој во­
љи); просперитет на Истоку, ситуација (тешка) у
западној стварности; немир Илирика, Галија у
опасности (од Германа - БВ), изгубљена Брита­
нија и већ отпуштена; супротно од нас одреди
Сармата уосталом Свеборум народа; обустављена
размена од племена Дакије; покрети војске под
оружјем на домаку Parthoruma, све су то предrv1е­
ти подсмеха Нерону'." 103
Читаоче, нема штампарске грешке, све је
тако записао учени банкар-песник-историчар др
Влајић-Земљанички !
Какав рогобатан језик! Какав галиматијас!
Какав смушен исказ, без главе и репа! Каква ска11-
далозна синтакса! Др Влајићу-Земљанички, па Ви
сте бар пореклом из краја где је поникао Петар
Кочић и где се по трад11цији веома лепо rовор:и!
Шта је ово?
Да л11 неко коме је српски матерњи језик
1\1оже да напише нешто тако несувисло и да се при
10
~ Вл,1јић-Земл,анички, Срби с,Iiароседеоци Балкана, 6.
94
том славодобитно хвали да је то његов превод, као
и да дозволи да се овакав немушти текст публи­
кује за "вечност"?
Бићу слободан да напишем како се мени ч:и­
ни овај "слободан превод аутора": овакав текст
може да изговори или напише једино странац ко­
ји није добро научио српски језик.
Инкриминисани - и рекао бих већ "анто­
логијски" превод - неодољиво подсећа на ону чу­
вену депешу из Нушићевог "Сумњивог лица":
,.Плава риба, кљукана династија, локомотива,
округ, трт, трт, трт, зора, кундак, владика, фењер,
свастикин бут, бубањ, печат, пензија, поп."104
Оставимо по страни чињеницу да се у тексту
античког аутора користе модерне реч:и као што су
активност, просперитет и сличне. Превод је за­
иста слободан, али у најгорем значењу те речи.
Није лако превод11ти са мртвих језика, др Влаји­
ћу-Зеrv1љанички, није лако? Можда да се ипак
вратите Вашим песмицама!?
Аутор овог "шаљивог" превода је, за сваки
случај, дао латински Тацитов текст у напомени. ios
Због читалаца даћемо тачан превод наве­
деног места у Тацитовој историји. Јер, Тацит је
Бранислав Нушић, Сумњиво лице (Сабрана дела IV),
104
Београд 1982, 167.
Влајић-Земљанички, Срби r.йlароседеоци Балк,1нt1. 6 Ji . 6.
105
95
толико поз 1-rат римски писац да су 1-ьеrова дела
превођена на многе језике, па би др В11ајићу би­
ло боље да се ослонио на туђи, али тачан превод
него што нас је почаствовао својим слободним
преводом. Дакле, ево тачног прев~да, додуше, на
хрватски језик, али је, нажа1rост, :аЈ хрватс~и срп ­
ској публици далеко разумљивиЈи од ВлаЈићевог
,,српског": ,,Прихваћам се дјела богата несрећама,
пуна страшних битака, раздора и буна, чак и У
миру ужасна. Четири цара смакнута мачем, тр~
грађанска рата, више вањских ратова, и _понаЈ­
чешће и једних и других истовремено. У СПЈ еси на
Истоку, неуспјеси на Западу, узнемирени Или­
рик, Галије непоуздане, Британија покоре1-rа и
смјеста напуштена; подигла се на нас племена
Сармата 11 Свеба, прос11ав1-10 се својим и нашим
поразима Дачанин. Умало се 1-ra оружје не дигоше
и Парти, заведени вјештом варком лажнога Не­
рона. "106
Сада још јасније видимо колико (слободан!)
превод др Бориса Влајића- Земљаничкоr нема ве­
зе са оним што је Тацит хтео да каже. Др Влајићу­
Земљанички, како уопште можете да комента­
ришете вести које доноси Тацит када не разумете
ни реч11 од онога о чему он пише? За вас је, запра-
106 'Гacit , flistonje , P1·iгedio i ргеvео Josip Miklic, Zag1·eb
1987. 27.
96
во, свеједно да ли Тацит пише на латинском или
рецимо, 1-ra кинеском, јер оба језика подједнако не'
знате! И Ви хоћете да исправљате "фалсифика­
торе" и "преписиваче"!?
Ради увесељава1-ьа читалачке публике доно­
симо још једно од (многих!) преведених места из
Тацитове ~,rсторије које је др Влајић- Земљанички
урадио: ,,Тако преко три писма Мезијска лег~,rја
понуди панои:ској војсци ~,rли боље отказа сарад­
~ьу предметима од прућа." 1 07
Драги читаоци, да ли сте разумели ову ре­
ченицу!? Ја, признајем, нисам! Какво пруће, ка1<ви
предмети?! Можда је у питању нека шифра или
метафора? ! Да то није 1v1ожда неки шатровачки?
Др Блајићу-Земљаничкvr, да ли бар Ви разумете
сопстве.1-1и превод? Биће ми намах лакше уколико
је Ваш одговор потврдан.
За сваки случај ево превода: ,,Тако је дошло
до тога те су три мезијске легије преко писама
стале мамити панонску војску или им спре~~ати
насиље ако одбију". 108 Не видесмо н11какво пруће
и никакве предмете од прућа!?
И, најзад, остајем у недоумици: др Влај~,rћу,
да не знате латински уверили смо се, да не з1-rате
историју такође, ни са reorpaфиjor.,r не стојите сјај-
107 Влајић-Зем1ьанички, Срби сшаросеdеоцu Бш1ка11а, 15.
108
Tacit, Histo17}e, 191.
97
но! А, да можда пробате са хемијом! Шта Вас ко­
шта? Можда Вам се посрећи да откријете неки
нови елемент и добијете Нобелову награду!?
Сшефан Душан и Троја
Под овим заго1-1етним и обећавајућим (под)на-
. . .
словом криЈе се ЈОШ Један речит доказ о неизмер -
ном незнању "новоромантиqара". Реч је о чудном
. .
податку КОЈИ навод110 дуrуЈу руском слависти
Владимиру Ивановичу Ламанском (1833-1914) и
који, као у "пачјој" школи, некритички понавља-
. .
ЈУ несвесни да само овлашно познавање истори.Је
Средњег века такву причу чини посве немогућом.
Позивајући се на поменутог руског научни­
ка, још је Милош С. Милојевић показивао да ј е
цар Душан постављао свог намесника у Малој
Азији, баш у области Трој е: ,,Цар Душан Богдану,
мужу искусном во воиствених потребах одал
Ассак в Тројади." 109 Поред Д. Јевђевића, то пр~,1-
хвата и госпођа Луковић-Пјановић. 110
У време цара Душана Турци су држали чи­
таву Малу Азију, осим поједи11их градова на за­
падној обали малоазијскоr потконтинента који су
још били под влашћу Византије. Срби су у време
109 Јевђевић, Од Индије до Србије, 57.
110
Луков~,tћ-Пј ановић, Срби ... 11арод најсйiарuји, II, 317-318.
98
највеће моћи под својом влашћу имали области
на истоку до града Христолоља (данашња Кана­
ла) и од Мале Азије били су далеко стотинама ки­
лометара. Дpyrиrv1 речима, није било никакве мо­
гућност~,~ да Душан тамо, дакле, на тлу Мале Ази­
је, поставља некаквог свог 11амесника. Или, то би
било подједнако nероват~-то као када би се тврди­
ло да је ~тефан Душан постављао намесника у
Египту, на Сицилији и:ли на тлу Британије!
***
И, напослетку, наводим речи професора
Ивана Божића (1913-1977) као одговор на нападе
др Драгоја Живковића који је ауторе Исшорије
Црне Горе - С. Ћирковића, И. Божића и Ј. Кова­
qевића - оптужио да наступају са позиција "rра­
ђаиске науr<е" и не уклапају се у "савремене научне
методе". Проф. Божић бележи: ,,На крају, да види­
мо на чему смо. На нашој страни је знање, које ј е
увек ограничено, а на страни нашег критичара не­
знање, које је по својој природи бескрај:но." 111
~ 11 S. Ci1·kovic, Ј. Kovacevic, I. Bozic, О jednom shvatanju i
Jednoj "k,itici" Isto1ije С,-пе Gоге, Ј ugoslovenskj istoгijski ca-
sopis 1-2 (1 977) 128.
99
IV РАШЧЕРУПАНА КЛИО
Клио - ,,она која прославља" - једна је од де­
вет муза, односно једна од девет кћери бога Зевса
и титанке Мнемосине. У хеленистичко-римско до­
ба Клио је била муза историје, јуначког песништва
и реторике. У ликовној уметности приказивана је
са полуразвијеним свитком, трубом, китаром или
клепсидром. Била је и остала муза историје, вечи­
то надахнуће и подстицај онима који се отискују
у походе несталим световима са племенитим же­

љама да, што је могуће више, проникну у срж про­

хујалих раздобља. Историчари, који у својим ис­
траживањима неминовно пролазе кроз многе сум­
ње и недоумице, 1-1икад не губе из вида да попут
добре в1-1ле, Клио лебди изнад њих и пружа им по­
дршку. Отуда су они спремни да јој служе и, да у
складу са својим способностима, увек трагају за
.
ИСТОРИЈСКОМ ИСТИНОМ.

Међутим, ,,новоромантичари" се ругају музи

Клио, они извргавају руглу занат историчара и
.
историЈу своде на служавку дневне политке и
лажног родољубља. Будуt1и да се у претходном
поглављу превасходно говорило о огромном не­
знању које се може наћи у преамбициозним књи­
гама "новоро1'1античара" , у овом поглављу ће бити

101
реч о њиховом непознавању 1-rеких основних по­
стулата заната истор1-rчара. Јер, као и друге науке,
историја има своју методологију коју историчари
морају да уважавају 11 у чијим се оквирима они
крећу. Та методологија подразумева критичко чи ­
тање и тумаче1-ье сачуваних извора, а 11скључуЈ е
поврurно и неутемеље1rо доношење закључака.
Примери који следе показаће да "новороманти ­
чари" не знају да размишљају у оквирима исто­
ријске науке и да су, стога, многи њихови дале­
косежни закључци сасвим погрешии.
Амашерска домишља1оа
Најпре ћемо испитивању подвргнути за­
кључак који нам препоручује др Деретић. Најед­
ном месту у својој књизи он пише: ,,Закључак се
намеће сам по себи. Узроци пропасти Српске де­
спотовине и Српског краљевства (средњовековне
босанске државе - ирш1. Р. Р.) су у томе што су
последња два краља из ди1-rастије Ј абла1-rовића
611ли католици. Турци су само побрали плодове
разарања српских држава од стране католичан ­
ства." 112
Овакав закључак може да изведе само ама­
тер који не схвата историјска кретања, ycпotie и
llеретић, Эайадна Србија, 160.
112
102
падове великих држава, аматер који не разуме
при1tике у Југоисточној Европи у епоси коју обич­
но називамо "ј_есе:н Средњег века", једном речју,
истраживач КОЈИ не зна да мисли историјски. Мо­
гли су последњи босански владари да буду пра­
вославI..{И на куб, али их то не би спасло од ос­
r.-rанске империје која је у XVI веку, по свој прили­
ци, била најјача сила на свету. Православље није
помогло ни средњовековној Бугарској, ни Визан­
тији, ни Трапезунтском царству, па ни Србији.
Једноставно, османској сили се у XV и XVI сто­
лећу није могло одолети и она је почела да малак­
сава тек у Средњој Европи, надомак Беча, много
десетлећа касније. Узгред буди речено - за оне
које збуњује необично презиме босанских краље­
ва - под бизарним презименомЈаблановићи кри­
ју се краљеви Босне. Премда се о томе такође да
дискутовати, далеко би нас одвело отварање новог
питања.
Сви у исшој равни
Једна од грубих и методолошки недопусти­
вих погрешака у радовима "новоромаtrтичара "
огледа се у томе што не умеју да направе разлику
~змеђу онога што је историјски извор 1-r онога што
Је литература, односно радови савремених нау ч ­
ника који свој е расправе пи111 у на основ у сачу -
103
ваних извора. Код "новоромантичара " Је
. то све у
истој равни. Тако се код 1-ьих ti.a научно недопус­
тив начин мешају Херодот и Халкокондил, дак­
ле, извори, и Сипријан Робер и Милош С. Мило­
јевић, истраживачи XIX столећа. Ко11оквијал110
речено, на тај начин мешају се бабе и жабе.
У томе некако као да предњачи госпођа Лу­
ковић-Пјановић. Тако у њеној књизи можемо да
прочитамо: ,,О овоме дају сведочанства многи ис­
торичар~,~, а нарочито Рус Иловајски, Грци Птоло­
меј и Херодот, српски научн11к Бошковић, бугар­
ски М. Дринов, итд." 113 Овде се на недопустив на­
чин "поистовећују" антички писци Херодот и Пто­
ломеј, дакле, извори, са научницима XIX и ХХ ве­
ка. Или још један пример исте ауторке: ,,Уз Мој­
сија Хоренског, ми у овом делу наu1е студије
представљамо и једа11 други неприкосновени ау­
торитет, једног научног р<lдника, великог Ша­
фарика, а поред њега још и Лоренца Суровје~{­
коr... "114 Или, још један пример: ,,На начин једног
Сипријана Робера, Илије М. Живанчевића, Лао­
ника Халкокондила, Мојсија Хоренског, великог
Ми.11оша С. Милојевића, нашег савременика Не­
нада Љ. Ђорђевића, Симе Лукин-Лазића, кога су
н еистина и неправда отерале у гроб 11ре вpervre-
1в Луковић-Гlјановић, Срби ... народ најсшарији, II, 318.
114
Исто, l, 102.
104
на." 115 Или: ,,А та идеја о повезаности: Сиnријан
Робер - Нестор Кијевски - Лаоник Халкондило
- Веселин Чајкановић - Лепенски Вир - Ср-
би... «116 И тако даље, и тако даље ...
На страницама књига које су написали "110-
воромантичари " можемо да сретнемо и овакав
пример неукуснt)г претеривања: ,,неки ће опет ћу­
тати, неки покушати да негирају и Тацита и Зем­
љаничког".117 На тај начин повезати себе и анти­
чког аутора, као да су род рођени, може само мега­
ломан или незналица, или, евентуално, нека~ав
мешанац меrалома1-1а и незналице.
Цар кога нико не воли
Византијски цар Лав VI Мудри (886-912)
није могао ни сањати да ће његов син-јединац, ко­
јег је добио у касним годинама и тек у четвртом
(недозвољеном!) браку са Зојом Карбонопсином,
бити толико нео]\,1иљен међу неким савремени­
цима и, поготово, међу неким "учењацима" миле­
нијум после свог упокојења. Поједини међу ис­
такнутим Византи11цима онога времена надали су
се да ће болешљиви дечак преминути у раним го­
динама, али је он ипак поживео педесет четири
115
Исто, 216.
116
Исто, 224.
Влајић-Земљанички, Срби сшарпседеочи Балкана, 36.
117
105
 године (умро 959. године). Међутим, и данас, по­
сле више од хиљаду година од његове смрти, Кон­
стантин Порфирогенит је persona non grata у по­
јединим интелектуалним срединама. Ту, пре све­
rа, мислим на поједине српске и хрватске псеудо­
историчаре којима никако не одговара податак из
дела цара-писца да су се Срби и Хрвати доселили
на Балканско полуострво у првој половини
века.Јер, нема сумње, они би по сваку цену "хте­
ли" да су оба народа - сваки за себе, наравно!
староседеоци на Балкану. Тако је, на пример, у
једн11М загребачким новинама средином осамдесе­
тих година прошлог, ХХ века, за Константина
Порфирогенита речено да ј е он цар-лажац!
Ни наши "новоромантичари" никако не воле
ученог василевса. Господ11н Доброслав Јевђевић
.
за њега сасвим отворе1-10 и каже: ,.неприЈатељ срп-
ски грчки цар Константин Порфироrенет". Ево 118
шта о ученом цару бележи Олга Луковић-Пјано­
вић: .,Само ових неколико напомена јасно ставља­
ЈУ у први план наш ц~,rљ, да - по научну истину
кобну Порфироrенитову вест - сведемо на сте­
пен , на коме ће се она моћи непорециво заувек
збрисати ( йодвукао Р. Р.). " 119 Зашто такав де­
структиван тон? Где ј е ту научничка толеранци-
118 Јевђевић,
Од Индије до Србије, 93.
Луковић-Пјановић, Срби ... народ најсшарuји, I, 5.
119
106
ја? Шта је сироти Порфирогенит згрешио да иза­
зове толику омразу?
Подсетићу Ч'Итаоце да је чувени Сйис о наро­
дима - за који се у византологији одомаћио по­
грешан наслов De administrando imperio (О уп­
рављању Царством) - изашао из пера Констан­
тина VII Порф~,rрогенита или је, пак, урађен под
VII његовом редакцијом. Спис је био посвећен царе­
вом сину Роману II (959-963) како би му пружио
- практичне савете за тешке и одговорне задатке
који су га очек~,rвали по доласку на престо. Речју,
Константин Порфирогенит ни у ком случају ни­
је желео да "оштети" Србе, како сматрају "новоро­
мантичари", ни било који народ о којем је писао
у свом спису.
Будућ11 да садржи веома поверљиве и важне
податке о методама византијске политике према
околним народима, текст ј е брижљиво чуван да
не допре у ширу јавност. Реч је, можда, о најкон­
троверзнијем извору у византијској историогра­
фији који је био доступан само најповерљивијиNI
државним чиновн1-1цима и члановима царске по­
родице. Отуда не треба да изненађује ч~,rњен~,rца
да данас постоји само један рукопис Сйиса о н,а­
родима који потиче JtIЗ византијског вре1v1ена. Реч
Ј е о манускрипту из XI века који ј е припадао це­
зару Јо вану Дуки, уг.ледном византије KOl\<1 ве-
107

ликодостојнику и брату цара Константина Х (1059~
1067). Тај рукопис се данас чу~а у Националн~.1
библиотеци у Паризу. Због своЈе пр~род~ и СВОЈ­
става сачуваних података ово дело_Је наЈважн11-
ји извор за рану историју многоброЈних, како ев­
ропских тако и ва1-1европских народа. И, 11ало­
слетку, треба додати да је Сйис о народ~ма, по
свој прилици, највише nроучава~-1 византиЈски Ј,1з ­
вор и да поверење у његове вести у науци непре­
стано расте.
CaмyWto коzа сви воле
Насупрот Ко1iстантину VII Порфироrениту ,
кога, као што смо видели, нек1-1 :нису в~лели за
живота а 11еки га ни данас не воле, постОЈI1 ~ру~и
цар кога многи, не само да воле, него и своЈатаЈу.
То је Самуило (976-1014), о чијој држави и њеном
карактеру вођена је велика распра у :науц11. Прем­
да је по свој прилици био јерменског порекла, н)е­
rа сматрају својим, како дана11тњи македо:~-тски
тако :и бугарски историчари. Не улазећи дубље У
ову дискусију, нагласићемо да данашња визан­
толоrија сматра да је Саr.,rуило бЈ-то бугарски цар,
односно да је његово Царство само Једна фаза У
историји средњовековне бугарске државе .
Међутим, наI11и "новоромантичари " нам п рс -
поручују нову теорију: Самуило је српски Ј\ар!
108
Ово вели Доброслав Јевђевић: ,,Према белешци
историчара Кедрина има још један доказ да је цар
Самуило био Србин, а не Бугарин. Кедрин наиме
тврди да је цар Самуило славио славу. Дакле кад
је Самуилова царевина од Византије срушена
1020. године, то није била уништена бугарска ца­
ревина, која је подјармљена још 971, него српска
царевина цара Самуила. Та царевина је основала
у Охриду архиепископију српску, коју су Визан­
тинци називали бугарском, јер нису јасно распо­
знавали етнографске разлике Срба и Бугара, за
њих варвара и једних и других." 120 Овде има то­
лико нетач1iости и произвољности да би нас да­
леко одвело њихово набрајање. Необично је твр­
дити да Византинци нису знали какво је било Са­
муилово царство и против кога су ратовали че­
тири деценије. Уосталом, византијски монах Геор­
гије Кедрин уопште не помиње даје Самуило сла­
вио славу. То је произвољан - вероватно погреш­
но преведен или из~ишљен податак! - који су
,,новоромантичари" оберучке и, наравно, без про­
веравања - прихватили.
Др Влајић-Земљанички - да ли сте и за тре­
нутак могли да посумњате?! - здушно прихвата
овакву теорију. Ипак, допуштено је претпостави­
ти даје и сам - дакле, безЈевђевићевог утицаја -
Јевђевић, Од Индије до Србије, 91-92.
120
109
доu1ао на ту епоха.пну ид~ју. Он беле>ки: .,Сва та
племена у н)иховим Склави1-1ијаrv1а, до Самуило­
вог српског царства и после њега, генетски су
Срби, сагласно 1-Lаведе11ој шеми о поистовеt1Ива1-ьу
балка11ских Словена са Србима." 121 Да не би би­
ло забу~1е, исти аутор већ на следећој страници
до~-rоси малу, рекао бих ми1-rијатурну Q)Отографи­
ју испод које стоји леге11да: .,Кула првог српског
цара Самуи:ла у стоном Охр11ду с краја
10.
ка."122 И употреба категориl1ке си:итагме "генет­
ски Срби" довољно говори сама за себе.
Модерни књиз1сев1tuци
,,Новорома1-1тичарт1", 1<ао незаведе1-п1 и 11епот­
купљиви научю1ц11, као уче1ъац:и свежих Jtr
11деја, )'Век су спреi\111111 да обогате р~,rзницу исто­
ријске методологије. Тако fia стра1-rицама њихов1,rх
књ~,rга rvroжeмo срестт,1 11 тта~ве писце-савременике
који - раме уз раме са а1-1тичкиrv1 и средњове1<овни1v1
људима од пера, ХеродоТОl\1 ил11 Полибијем, на
пример - корачају у "доказном материјалу". У TOl\1
ц11љу, госпођа Луков11·ћ-Пј анов1-1ћ наводи при­
т1чно дугачак цитат из романа "Нож" Вука Драш­
ков11ћа.123 У 1-rаведеном ц11тату прадеда једног од
121
Влајић-ЗеЈ1rљанички, Срби сшароседеоци Балкана, 48.
122 Исто, 49.
1
~:~ Луков 11ћ - П,iановић , Срби ... народ најсшарuји ,
110
Драшковићевих јунака пре сто година објашњавао
је неком холандском путописцу старину српског
племена убеђујући странца да су Срби старији од
Француза, Енглеза, Холандеза.
Узети као доказ за етногенезу једног народа
у раном средњем веку део романескног штива из
друге половине ХХ века, тога се заиста нико међу
историча·рима медиевистима не би "сетио". На-
• • •
ве­
се
равно, са "истраживачима КОЈИ на оваЈ начин по-
кушавају да докажу неке своје тврдње нема науке.
Савремена апегдоша
као доказ за исшорију Сшарог века
У већ "класичном" делу госпође Луковић­
нових Пјановић срећемо још једну научну иновацију.
Реч је о "новој" врсти историјског доказног мате-
.
РИЈала.
Госпођа Олга Луковић-Пјановић присећа се
свог боравка у Француској и једног разговора:
,,У самом почетку по мом доласку у Фран­
цуску, сместила сам се код једне љубазне францу­
ске породице.Једног дана домаћица, Француски­
ња, рођена у Алзасу, поставила ми је питање:
- Мени су моји родитељи причали, а и њи­
хови родитељи причали, да сте ви Срби владали
некада у Алзасу, а ви ми о томе 11икада ништа не
[, 36-37. кажете ...
111

Узвратила сам збуњено и још више уз изне­
нађење:
- Ја о томе ништа не знам ...
- Чудновато! Међутим, то мора б11ти тачно,
јер се у дому мојих родитеља никада нису при­
чале неисти1-rе!" 124
Не можемо да порекнемо да ова "шармант­
на" епизода плени лирском ;ьупкошћу и као даје
сишла са страница романа поз1-1ате списатељице
између два светска рата М~,1лице Јаковљевић, по­
знатије као Мир-Јам.
Међутим, то н1,1ј е крај!
Исту епизоду, исту скаску, исти причу, гос­
пођа Луков1,1t1-Пјановиt1 поново доноси у својој
књ11зи, исn11-1а _у неколико обогаће1-rу новим пој е­
диностима. Да 11и је то због заборавности или због
значаја изнетог доказ1-тог материјала, тешко је ре­
ћи и остаје нам непознаница. Тако ова 11рича о
д.ве даме постај е нека врста рефре1-rа или лајт-мо­
т11ва књиге Срби ... 1-tарод најсшарији. Не могу да
одолим и ускрат~,1м читаоц11ма то задовољство:
Дакле, две даме, Францускиња и Српкиња,
ло други пут!
,,Већ давно ме је m1тала једна дама из 'Штрас­
бурга':
- ' Моји стар.и су ми rовори11и, да сте ви
Срби владали у Алзасу и r10 Немачкој ( сад је шу
121 и сто . 87.
112
и Нв.дtачка - йрuм. Р. Р.); је ли то тач~-10?' Сећам се,
као да је било јуче, погледала сам је зачуђено, за­
стала и казала:
- '] а о томе ништа не знам'
- 'Чудно!' узвратила је. 'Међутим, мислим,
да је то стварно било.'
Касније, нашавши неi'>1ачке и француске књи­
ге о крвавим борбама између Немаца и Срба до
потпуног истребљења мојих несрећних сапле­
меника - било ме је срам - пред сећањем на гос­
пођу Хермину, пред сећањем на моје професоре
који ми о томе ништа нису казали." 12 5
Да лије могуће да овако бесмислена анегдо­
та (два пута!) нађе место у књизи која претенду­
је да буде научна, и да, штавише, добије улогу не­
каквог доказа? Заиста живимо у временима када
јава надилази најбујнију машту.
Иста ауторка не престаје да нас изненађује
. .
СВОЈИМ методолошким и11овациЈама, па доноси
. . .
сличну анегдоту КОЈ а ЈОЈ служи да поткрепи тануш-
не аргументе засноване на опскурном поигравању
са ономастиком. На страницама књиге коју је на­
писала госпођа Олга Луковић-Пјановић можемо да
прочитамо следеће: ,,Допустићу себи, да предњим
примерима (ирешходио је йод-ужи цишаш из ро.лtа:на
Вука ДрашкоrЈИћа - йрuм. Р. Р.) додам на овоме rvtec-
125 И сто, I [, 154.
113
ту сасвим у почетку овога дела наведено сведо­
чанство моје Мэјке, по коме су наши преци - с
стране - били житељи Ба.пкана сасв11М сигурно Ј?Ш
у другој половини четвртог века пре Христа, ТЈ. у
д. оба Александра Великог, када су истребљени
последњи .11авови иа Балкаиском п 01~уострву.
Када сам 11рви пут прочитао овај "антологи.1-
ски" доказ, нисам могао да верујем да је тако ~е­
што могуће!? Пристојност ми налаже да ову ~,1з.1а­
ву не назовем правим именом. Да r1еко зна да су
му преци" (по мајци!) већ више од две хиљаде и
тр11 стотине година на Балкану, то превазиЈrаз11 и
најсмелију машту. Енглеска краљица Елизабета
II је сироти скоројев11ћ у од1iосу на коленовић ку
госпођу Луковић-Пјановић. . тина! Сећам се, наиме, како су ми моји стари на
Међутиr-1, мом из1-rенађењу није ~ило краЈа
када сам у истој књ~,rзи по1-1ово срео оваЈ пор?дич ­
ни "сувенир", али сада у знатно проширеноЈ вер ­
зији. Ни овога пута ие моту читао_цима ~а ускра­
т1-rм то задовољство, па је доносим 1n cont1nuo: ,,Па
када crv10 ст~,1гли дот11е, да као писац ових редака
додаr-1 и једно лично сведочанство, које потиче н:Ј
породице моје мајке, рођене Аксовић, у округу
драгачевском. На жалост, нисам имала_прилике
да се позабавим изучавањем 11орекла МОЈИХ пређа
с мајчине стра1,е, а;1и претпостављам, да су они ,
126 ItJcтo, Ј . 37.
114
као и велнки број српских породица овога лепог
1-~1re и брежуљкастог краја досељеници из јужнијих
балканских подручја. Пратећи овај мој рад и
:ешко?е, на које у вези с њим наилазим, моја ма­
се 126
Ј Ка НИ.Је могла да разуме, зашто Европа затвара
_ врата пред истином. Када сам јој објаснила, да за­
падна наука неће да прихвати долазак Срба на
Балкан пре VII века по Христу, док ја - међутим
- имам ~ок~е, да то не одговара историјској ис­
тини, маЈка Је на то упрла поглед негде далеко ис­
пред себе, отпочевши да ми прича о 'својим ста­
рима на селу' и о стварима, које је од њих слушала
још у детињству. Онда је додала:
'То што ти радиш, то не може да не буде ис­
селу причали, како су наши давни стари приређи­
вали хајке, да истребе лавове, који су харали сто­
ку по торовима.'
'Да се не вараш, мајко?' - узвратила сам -
'Лавове, или вукове?'
'Не, дете! Не вукове! Знам ја шта је курјак,
већ лавове.'
'Али, мама, последњи лавови на нашем Бал­
канском Полуострву су виђени у доба Александра
Великог, а то значи у IV веку пре Христа, а како
11сторија каже ми Срби смо дошли тек у VII веку
после Христа.'
115

Моја мајка је на то узвратила:
'Причали су моји стари, да Је то б1t[ЛО пре
,, " 127
него што је Исус Хр11стос дошао на с~е1 . .
Ево веома подесног примера КОЈИ показуЈе
да се потпуно разилазим са "новоромантичари­
ма": за госпоt)У Лу~<овић-Пја1-1овић и њене исто­
мишљенике, из такозване Српске аутохтонист~,rч­
ке школе, 1-1аведени оде1ьак је "доказ" ослон,ен на
народну традиц11ју, ,,доказ" који: снажно по~(упире
тезу о "веч,-~ом" присуству Срба на Бал1<анском
полуострву, а за мене је речени одељак пре свега
жалосно сведочанство о аутору који га ј е изрекао.
Опет постављам питање: Шта у књизи која
претендује да буде научна тражи бесмисле~а ии ­
тимна исповест ауторке и 1-ьене старице-маЈI<е са
,.слоновским" - у ствари, 11 лавовск11м " - породич-
ним сеt1ањем?
Узгред, не могу а да 11е приметим да и гос-
пођа Луковиt1-Пјанови:t1, без обз1-rра на њено кла­
с11чно образовање - и11и лектори који су чита;rи
и дотеривали 1-ьен рукопис - имаUу) прилич11их
потешкоћа са зарезима и редом речи у реченици.
И, најпосле, пред;1ажем некој аматерској по­
зоришној друж11ни да на сцени изведе игроказ у
које~, су rл.авне и једиие л11с1ности и1-1гениоз1-rа ис-
. 10·. (~риликом цитираtьа узели смо у обзир и исправку
торичарка и ње1-1а ма.1ка.
12; Исто. Ј . ЗО/~ .
116
Да се овакав начин разми~uљања и закључи­
вања проширио међу "новоромантичарима" и
попримио снагу :,доброг обичаја" показује пример
из књиге ~р Вла.1ића-Земљаничкоr који се, не без
носталгиЈ е, пр_11сеt1а неких завичајних мотива и
сељака из З~Јања. Он пише: ,,У Раткову, општи­
на _Кључ, оваЈ ~утор (Борислав Влајић-Земљанич'ЈСU
- ири:1'. ~- Р.) Је к~о_дете слушао приче старих љу­
д11_ о коз.1ем ц~ру' Јер су причали: 'да ј е имао ко­
зиЈе уши, али Ј е то скривао шубаром, а да је у ос­
талом свему био добар владар'. Наравно, људи су
п~1,rч~и: 0 риrv1~ком i,1 српском цару Трој ану, а не
1
о козЈем, како Је то схватила деqја машта."128
Наравно, реч је о римском цару Трајану (98-
117). ~али задатак за читаоце: ,,Пробајте да зам:и ­
слите ри~ског цара Трајю-1а са шубаром на глави!"
д~ Је Трајан био р~,rмски цар то знају сви,
али ~а Је био и српски цар, е то већ нико cervr др
Вла.1иt1а_-Земљаничкоr и tьему сличних не зна!
Заиста Је реч о новини светског формата да је
славн11 Траја11 био и српски цар! у осталом, зар и
др Деретиt1, духовни близанац Влајића-Земља-
1·111чког, не каже у уводу једне од својих књига:
,,Читаоци ће наћи у овој књ:изи доста новог .и њ.и-
. ћ -3емљанички, Срби сшароседеоцu Балкана, 9 н.
12s ВЛаЈи
КОЈУ_ Је аутор дао на крају књиге И где је уба<1ено нме
Тро,1ан) .
117
ма мало или нимало познатог градива и чињени­
ца. Па то и јесте сврха ове књиге: када не. бисмо
имали ништа више да кажемо од онога што они
већ знају, не би било ни потребе писати ову
књиrу." 129 Речи достојне да се уклешу у мрамор!
Ира'Кllијеве шаиије
О византијском цару Ираклију (610-641) -
великом реформатору, државнику и ратнику - са
којим и почиње византијска историја у правом
смислу те речи знамо много. Међутим, колико год
да знамо, то је још увек недовољно јер поједини
.,новоромантичари" знају и нешто што ми не з11а­
мо, нешто што нико не зна, а то је бизарни пода­
так да је славни василевс издавао земљишне тапи­
је. Али ту је др Влајић-Земљанички да нас поучи
и просветли. Он бележи следеће: ,,Цару Ираклију
преостало је једино да Словенима-Србима изда
земљишне тапије, да би земљу лакше бранио од
непријатеља са Истока." 130
Е, то је једна од класичних аматерских, лаич­
ких, игнорантских грешака у историографији:
преношење представа свог времена на нека давно
прохујала раздобља. Н ~ би ме зачудило да поме-
129 Деретић, Зайадна Србија, 7.
130 Влајић-Земљанички, Срби сшароседеоци Балкана, 46
н. 53.
118
нути аутор замишља Словене-Србе како пред не­
ким шалтером у Цариграду чекају да им некакав
намргођени ~раклијев чинов1-1ик изда речене зем­
љи~не талиЈе и печатом, кога претходно оживи
СВОЈИМ дахом или прнтисне на мастиљаво јастуче,
овери речене исправе као што то данас чини служ­
беник у оп1Ј1тини.
По свој при11ици др Влqјић-Земљанички на
овом месту има у виду познате вести Констант~rnа
Порфирогенита, који.у Cuuc.1f о народи.ма бележи
да су се Срби у договору са царем Ираклијем на­
селили на Балканском полуострву, алт,1 те податке
тумачи произвољно и крај1-ье неспретно.
,Јован V Палеолог је иокваре1ьак"
,. О томе како "новоро!Vrантичари" размишља­
ЈУ 11 промишљају
•
исторт,rјске епохе и збивања 1 ка-
ко поимаЈу историјске процесе, како дубоко по-
ниру У давна времена, дајемо још један пр1-1мер из
к1-ьиге др Деретића:
"У Цариграду је владао цар Јован Палеолог
за ког~ се 1-1е би могло реt1и да ли је био неспо­
соб1-1и3и као владар или покваренији као човек.
Према старо!V1 византинском политичко!\11 обрасцу,
сви варвари су добро дошли ако се могу употре­
бити против Срба, Палеолог је почео да шурује
са Турцима, иако су от,1т,r већ бил.и освојИЛ1'l nоло-
119
вину византинске територије. Палеоло~ је наумио
да употреби Турке против Срба па им_Је 1363. ro-
mme дозволи:о несметан прелаз из АзиЈе у Е?ропу.
Две године касниј е Турщ,~ су 1тостав_или своЈу пре­
стоницу у граду Једрену. Палеолог Је видео у сул­
тану Мурату новог хана Бајана и у Турцима нове
Аваре. Па пошто је довео Турке у-Европу оти.1Ј1ао
је у Рим, код папе, да се покатоличи 1369. године.
Тако је он сада у савезу са папом гурао Тур1<е иа
Србију. Већ 1370. rодине султан Мурат напада на
Србију са 70000 ратника. Краљ Вука1uин и деспот
Угљеша као војсковође цара Уроша, потукл.и су
'
Турке на Плочнику и протерали их из срб ИЈе.
. "131
. ~rмао шта да дозвољава Турцима да из Азије пре­
Ако занемаримо погрешну интерпункциЈу,
као и мале невоље са синтаксом, да видимо шrа
нам овде вели др Деретић (ч:овек коме се смеu.1Ј1
веч:ност!).
Најпре до11оси један питорескан опис визан ­
тијског цара Јована Палеолога (,,неспособtтиЈИ као
владар или покваренији као ч:овек"). То се зове
11знијансирано описивање историјских личн о­
сти!?
Онда сазнајемо за једа~-1 "стари византиј ски
политички образац"!?
Како (по др Деретићу) гласи тај "стари ви­
зантијски nолити'fки образац"?
13 1 Деретић, Заiiад11а Србија, 134.
120
•
Тај образац гласи: ,,Сви варвари су добро
дошли а1со се могу употребити против Срба"! Па,
да! Срби су најстар.ији, најјач и и најпаметни;ји 11
Византија је once;.t11ута само једном мr,i:u1л) у - како
варваре да употреби против Срба. На cтparry што
су надмени ВЈ,1Занти11ц1,r и Србе, као и све остале
народе, сматра.пи варвар1,1ма.
Још један податак из наведе11ог текста, онај
који казује да је "византијск}r цар 1363. год.ине
дозво1п10 Турцима несметан прелаз из Азије у
Европу", потn')1 н_ о је бесмислен. Истина је, на­
равно, сасвим другачија ! Није Јован V Палеолог
лазе у Европу јер су Турци од rv1apтa 1354. годи1-rе
држат,1 Галилољ, најважнији ,-рад на европској
обали Хе.тrеспонта (Дарданела), прави мостобран
за прелазак из Азије у Евро.пу. На тај су начин
могли несметано, дакле, без траже1-ьа бт,tло какве
дозволе византиј ско г василевса, да пр елазе из
Мале Азије у Тракију. У осталом, турски одреди
су и много пре поседа 1-ьа Галипоља, без било как­
ве византијске дозволе, упадаш~ у Европу. Навеш ­
ћу сведочанство савре!'.1ен1'п<а I-i:1-rћифора Григоре
који- у својој " PoNr~jcкoj истор11ј1,1" резигнирано
бележи: ,,Следеt1е годи11е (1338/ 1339) нт,rје се де­
с ило ништа достојно приповедања, ce11r што су
Турц1,r непрестано, бея бојазн н 11у ве1□ rкп~1 ~1~,о-
121
штву пустоu1и.11и и пустоше Тракију. Ал~ то је већ
добро позната при'lа, па ок1rевам да .1е изнова
казујем." 1 32 Тако, дакле, Турцима није била по­
требна никаква дозвола из Цариграда да би пре­
шли из Мале Азије у Тракију, што само др Дере-
тићу није јасно.
Потребно је да подсетимо читаоце каква је
била ситуација у седмој деценији 14. века када је
наводно Јован Палеолог Турцима "дозволио не­
сметан прелаз из Аз11је у Европу (1363)". Било је
Онда је византијски цар, 1365/1366, упла­
шен за судбину Византије, предузео пут у Будим
не би ли од угарског кра1ьа Лудовика I Великог
(1342-1382) добио некакву помоћ за рат против
Турака. Он панично покушава да се одбрани од
Турака, а нема времена ни потребе да размишља
како би ·наудио Србима. Подсетимо се, такође, да
се после смрти Стефана Душана (1355) његово
царство распало на читав IiИЗ области - мада не
одмах како се некада сматрало - где су владали

обласни господари и да у условима слабе цен­

то време велике тескобе у Цариграду када ј е по­
тралне власти Срб11ја више није била опасна за
стојала стрепња да ће Османлије напасти и саму
Византију као двадесет или десет година раније.
престоницу. Управо те год11не византијски цар је
Јовану V Палеологу Турци су пред вратима, и он
послао изасланство, на челу са цариградским па­
tжурбано тражи помоћ за борбу против наступа­
тријархом Калистом, у српске земље ради савез-
Јућих Османлија.
1-rиштва. Византијски архипастир појавио се у Се­
Шта нам још вели др Деретић у цитираном
ру, на двору царице Јелене, тада већ монахиње Је­
пасусу?
ли савете, која ј е боравила у овом граду и владала
такозваНОl\11 Серском државом, једiiИМ од делова
.Онда је Јован Палеолог отишао у Рим и -
шта Је радио после?
некад јединственог Душановог царства. Међутим,
"Тако је он сада у савезу са папом гурао
византијски првосвештеник се у Серу разболео и
Турке на Србију." Овако приказивати догађаје
напрас1iО преминуо, па су преговори прекину­
може само неко ко је потпуно неоптерећен било
ти . 1зз
каквим знањем! Ово ј е попут најни)(<еr кафанског
132 Nicephoi-i Grego1·ae Byzantina I-!.isto1·ia, ed. L. Schopen политизирања и мудровања, којем недостај у још
- Ј Bekkel", I, Bonnae 1829, 545. са~о масони и Коминтерна! Све што раде Визан­
iз:i Радивој Радић, Вре.ме јована V Палеолога (1Јј2-1391),
т1-~Ја и папска курија није ниtuта друго него упор -
Бео град 1993, 295-297.

122 123
 вања? Можда имате неки непознати извор кој~,1
но настојање да се ло сваку цену напакости Срби-
говори о бици код Плочника 1370. године? Мож­
ма.
да су биле две битке код Плочника за које само
У вези с тим, Османлије нису пребациле сво­
Ви знате? Можда ...
ју престоницу у Једрене 1365. године како је мис­
На овако површан 11ачин не пишу се ни пет­
лила старија иаука и како (још увек!) мисли др
парачк~1 и сензационалистички фељтони у буле­
Деретић! Једрене је пало у руке појединих тур­
варској ~тампи, а камоли научни радови, гламу­
ских бегова1368/1369, а постало је османска пре­
розно најављени да уносе прекретницу у доса­
стоница тек седамдесетих годи11а XIV века, како
дашња зна1-ьа и грабе ка вечности. И, напослетку,
је још поодавно показала госпођа Ирена Белди­
м:орам да завапим: ,,Зар је могуће, др Деретићу ,
чеану! 134 Али, очекивати да др Деретић и то зна,
да историјска збивања приказујете на овако при­
било би исто као очекивати да нилски коњ по-
земаи начин, без било какве суптилности и града­
лети.
ција? Зашто толико потцењујете читалачку пуб­
Узгред, једно питање за др Деретића: Да се
нисте мало прерачу1-1алt1? Зар битка код Плочни­ лику којој се обраћате? Можете ли нас поштедети
ка, када су Срби поразили Турке, н11је била тако плитких историјских закључака?"
И, коначно, да видимо на чему смо. Од Дере­
1385/ 1386. године (када су "Ваши" победници
краљ Вукашин и деспот Јован Угљеша већ одавно тиt1евог текста, када се избаце све погрешке, бр­
били покојни), а не 1370. како Ви тврдите? Као зоплети и нетачни закључци, нетачни подац~,1 -
доказ за моје датовање нудиrv1 податке из стари х ниЈе остао ни камен на камену. Просто је неве­
срnск11х 1rетописа и једну византијску Кратку роватно колико је погрешака стало у тако мали

хронику. 135 Шта В11 нудите у пр11лог свог дато- теr<ст! Прави је подвиг направит~,1 толико греша­
ка на тако малом простору!
13~ Iп~ne Steinhe1т-Beldiceanu, La conquete d'Ad1ianopk ра,·
l.es Tu,·cs: la penetration tu1·que еп Thrace et /д valeur des chro- Можете, евентуално, др Деретићу да за неко
niques ottomanes, T1·avaux et Me111oil'es 1 (1965) 439-461. од следећих издања Ваше књиге - седмо , једа­
135 Љубоr.1ир Стојановић, Сйiари срйски родослови и наесто, двадесет пето ... - чак исr1равите те греш­
леiй.ойиси, Београд - Сремски Карловци 1927. бр. 191,
ке, мада сум1-ьам да ћете то учинити, али ту, за­
221,591; Pete1· Schгeineг, Die byzantinischen Kleinch1·oniken,
право, нема било какве поправке ! Ту, з аправо,
1, Wien 1975, 561 Ьг. 6.

124 125

ништа не помаже! Чињен1-1L(е су, бој11м се, хладне
и немилосрдне!
,, Осшроzорски је Рус"
Акадеr.111к Георгије Острогорски (1902-1976)
вероватно је највеt1и. визагrТО1'ОГ ХХ века. Реч је о
и.аучнику кој11 је поседовао генијал,-111 см11сао за
с1,rнтезу, 11страживачу у којем се гвоздена логика
кр11т1-rчког историчара стопила са чудес1-u1м даром
за преrнантн.о изражава1-ье. Готово да нема пи:га1-ьа
1 rз богате и разгранате прошлости Виза1-1т11Јског
царства кој1,11V1 се он није не само сувере110 бавио
него и упео својеврстан научни преокрет у nос­
матраr-ь у дот11чног проблема. Његов прируч1-Lик
Иciliopuja Визанz71ије i,1 данас се сматра најбољим
на свету , упркос чи11>еници да је 11аписан пре ви­
ше од шездесет год11иа и да су се у међувремену
појавили и нов~,1ј1,111 0611мниј11 пр~,1ручн1_1ц~,1. Прво­
б1,1тно напи.сан на 1-1емачком, преведен Је на вели ­
ки број јез11ка: енглески, фра11цуски, италијански,
српск~-1 , грчк~-1, r1ољски, словеначк11, македонски,
албанск1,1, а одн едавно и на тако егзотичне језике
као што су корејски и јапанскtr.
Неки од "11оворомантичара", истини за во ­
љу ретки - јер они наводе само себе и своје ду­
хо в1-1е претке док критичку историографију с1иј и
11 .,1 зак.rьуч цп 1re одговарају не наводе - користил 11
126
су приручник Острогорског. И њихов однос је ам~
бива.лентан: спремни су да га похвале, али, нећете
веровати, и да га "лове " у грешкама.
Тако, на пример, др Влајић-Земљанички ци­
тира Г. Острогорског када говори о владавини ца­
ра Ираклија и у напомени се позива на Иciiiopujy
Buзauiiluje, али каже и следеће: ,,У овој глави ра­
да наше констатације ослањамо и на цитате тј. на­
лазе и закључке врсних истраживача, а у даљем
истраживању служићемо се цитатима директно
из преписа извора, које ћемо у потпуности само­
стално анализирати и тумачити." 126
Колико нејасноћа и конфузије у овој смуше­
ној и неписменој реченици!? Шта значи израз
"служићемо се цитатима директно из преписа
извора"? Одмах ћемо одговорити: ништа! Ништа,
до још једну у низу бесмислица. То је отуда што
аутор ове рогобатне синтагме има проблема са ра­
зликовањем појмова као што су - цитат, препис,
извор!
После извесног домишљања, допуштам се­
би претпоставку да је "писац хтео да каже" како ће
изворне податке користити из друге руке, то јест
преко навода извора које доноси Г. Острогорски
У својој Исшорији Визаншије. Ако је то тако, а то
Влајић-Земљанички, Срби сшароседеоци Балкана, 45
136
11. 52.
127
је, заправо, једино сувисло објашњење овог галv~,­
матијаса, онда не разумем vrзраз "преп~1с _извора .
,,Препис извора" је једино рукопис КОЈИ Је извес­
ни калиграф у ма1-rастирској тиш111-111. или У н е ­
каквој канцеларији сачииио преписуЈући ауто­
граф, то јест рукопис изашао 11з пера самог ауто­
ра - ако га има - 11ли неки други саqува~·IИ руко­
m1с. А такве преписе, увере11 сам, др Влајић-Зеrv1 -
ља~-п,~чки, никада у ж11воту није ни видео, а камо -
ли користио. . нички банкар-песник-историчар!
Но, свеједно, вратимо се др ВлаЈ11ћу-Земља-
ничко11,1 који у јед11ој наnоt-1ен1'1 каже: ,.Извор пре-
. Острогорском, исто, 140"1з1
ма Теофану, по . I-I е
мо)Ј<е се рећи· извор према Теофану, јер је Теофан,
односно његова хроr-1ика, извор.
у делу књ11ге где расправља о Готима др
Влај1,1ћ-Зеr..1ља1-1иqки каже 1-1 следеће: .,1!,арски
савез са тзв. ЗападНlIМ Готима на територији Тра­
к11Ј·е описује Г. Острогорски у Иciiiopuju Визанш.и-
"1 зs
је, без навођења извора и. о Готима и о савезу. "
На овом месту др Влајић-Земљанички "ухват110
ј е академ11ка Г. Острогорског да није навео извор.
Велики Георгије Острогорски стоји покуњено као
ђаче пред строгиr..1 и свевидеt1им др Влајић еrv1-
Зеrv1љаничкиrv1. Јер, нема сумње, др Влајић-ЗеN~-
137 Исто, 48 N. 57.
138 И сто, 83 н . 96.
128
љанички има оштро око и ништа му не може про­
маћи, поготово не нешто чиме би се окрњила ста­
рост и планетарна распрострањеност српског на­
рода. То код ње1·а неће проћи! Колико год да зна
академик Г. Острогорски - без обзира на то што
је био члан више од десет угледних светских ака-
.
демија и почасни доктор неколико универзитета
- др Влајић-Земљанички зна више, јер Г. Остро­
горски је само историчар, а др Влајић-Земља­
У својој Исшорији Визаншије Г. Острогорски
Је на пет стотина страница приказао хиљаду и сто
година византијске историје. При том, наравно,
Nије био обавезан да за сваку изречену реченицу
наводи и одговарајући извор. Реч је о прируч­
нику, о језгровитом прегледу византијске ис­
торије, који подразумева не само бревилоквент­
ност него и унеколико редуциран критички апа ­
рат. У истој књизи, на пример, Г. Острогорски бе­
лежи да су код Черномена на Марици 26. сеп­
тембра 1371. године Турци уништили војску дес­
пота Јована Угљеше и краља Вукашина и (г11е чу­
да! ) ие наводи извор. 139 Да ли то - по др Влајићу­
Земљаничком! - треба да значи да Маричке б11тке
ннје ни било?!
139
Георгије Острогорски, Иси1орија Визаншије, Београд
1959. (репринт 1998), 502.
129
 Но, да бисмо умирили суwьичавог др Вла­
јиt1а-Земљан11чког који м11сли да је Г. Острогор­
ски ту нешто забашурио и са Гот.има и са савез~м~
упућујемо га на управо објављену књ11гу у КОЈОЈ
ће наћи позива,-ье на изворе о савезу Гота 1,r В1r­
зантије, и која ће, напокон, умирити његову сум-
1-ы,~чавост
11 увер11ти га да Георгије Острогорски
није измисл~о 11и Готе ни савез. 140
Исти аутор кој11 прекорева Г. Острогорског
ц11тира Прокоп1-rја, виза1rтијскоr историчара еп~­
хе цара Тусти11ијана
(527-565), али преко Захари,1а
Орфел~на који је живео у XVIII веку. 141 Да је др
Влајић-Земљанички видео и имао у рукама Ор­
фет1нову к1-ьигу верује~~, али га п11там: ,,Др Вла­
јићу-Зем1ьанички, да 1rи сте икада в1-1дел~,1 Проко­
m,1јеву Исшорuју рашова? Да л~,1 сте уопште има.11и
у рукама било кој11 од виза1-1тијских 1,rзвора на ко­
је се толико позивате у својој ю-ьизи?" Одговор са­
мо СЛ УТИЈ\1 !
Уз наведено, у очајању, истом аутору nо ­
став.љаi\-1 и сЈ1едеt1е питање: ,,Да ли умете да прочи­
тате оно што пишу в11зантијски писци јер оин
пишу иа rрчкоr-1 , а Вама, видели смо, ни латински
очигледно :не '11ежи'? Др Влајићу-Земљанички, да
140 Ј-{ада Зеч ев нћ. Визаншија и Гоши на БалК,ану у JV и \!
ве!(,у, Бео град 2002, 106 сл.
141 Влај11ћ-Земљаничк11, Срби сшароседеоци Балкана , 41
,~ . 46.
130
ли уоп1uте знате грчки алфабет?" Можда је боље
да не одговорите како бих бар могао да живим у
.
некаквој нади.
У даљем тексту др Влајић-Земљанички до­
пушта себи и ово: ,,Ни овом приликом не позива
се Острогорски на изворе, а опет нигде не споми­
ње Србе, једини словенски староседелачки народ
у југоисточној Европи, али зато црта карте тзв.
Бугарског Царства по српским земљама. А што
да тако не чини и Рус, ако то исто, што и он, пишу
српски преписивачи." Ту смо, дакле: Г. Острогор­
ски је Рус и, наравно, као Рус, више воли Бугаре
него Србе, а о српским преписивачима и не тре­
ба трошити речи.
И, напослетку, банкар -историчар -песник др
Влајић-Земљанички с пуним правом цитира ми­
сао Алберта Ајнштајна "да је слепо веровање у ау­
торитет највећи непријатељ истине". 142 Тачно је
то, др Влајићу-Зем.љанички, али је тачно и оно
1.uто веле стари Латини: Quod licet Iovi, non licet
bovi. Узмите свој џепни "Ободов" латински реч­
ник из 1995. године, који помињете у својој књи­
зи, 143 и пробајте да ово преведете.
Наравно, и Г. Острогорски може да погреши,
н он се понегде може исправити. Али Острогор-
142 Исто, 47 н. 56.
113
vТсто, 12-1З н. 16.
131
ског могу исправљати стручњаци наоружани ве­
ликом акрибијом, скрупулоз1iо изведеним i,r обра.з-
.
ложеним закљуЧЦЈ,IМа, а пе незналице какав Је др
Влајић-Земља1-1ички и 1-ьему слични.
Читајући сочиненија двојице "родољуба",
имуних на "преп11с11Ва~-ье" и "непоткупљивих", П1'1·
таr.1 се да ли се др Деретић и др Влајић-Земља­
нички, те две иителектуалне громаде, та два горо­
стаса историјске мисли, та два брата по "оружју"
. .
КОЈИ су раскринкали и у МИШЈУ рупу сатерал1,1 ом-
ражену герма~-~ску Берлинска-бечку ШI<олу, да ли
се, дакле, он1,1 м еђусоб1-10 познају? Видим да не
цит11рају један другог, па можда треба допустити
могућност да су попут Исака Њутна и Вилхелма
Лајбница, којх,1 су независно један од другог откри­
ли инфин11тези:~1ални рачун, до епохалних заюьу­
чака да су Срби најстар11ји 11 да су сви остали на­
род11 - Асирци, Вавилонци, Сумерци, Грци, Рим­
љани - балавци који су се, као из каквог "Гогоље­
вог ши1-ьела", излегли од Срба, дошли свако за себе.
Марица и Косово
Једна од одлика "новоромантичара" ј е да во­
ле да "фризирају" историју, само ако ј е то у 11а­
ц11011алноl\1 интересу. Н11како да схвате исти1-rу да
су св и народх,r, па и они највећ11, у својој истори­
ј11 и~1али и победе и поразе.
132
Узмимо, на пример, како коментаришу Ма­
ричку (1371) и Косовску битку (1389). За ову
~1рилику послужићемо се књигом др Деретића,
Јер, како рече мр Миодраг В. Вуковић, о:наје "пи­
сана за вечност".
"Опремљена је једна јака српска војска коју
су водили кра1ь Вукашин и деспот Угљеша и
по~лата на Ј едрен:е. Турци су изишли са својом
ВОЈСКОМ пред Србе и .бит~а је вођена код града
Черномена. Турска ВОЈска Је разбијена и натерана
у бекство. Поражена турска војска повлачила се
nремаједрену, а Срби су законачили да се одморе
и да сутрадан наставе наступање према Једрену.
Два В~зантинца, мештана, су видела где је срп­
ска ВОЈска за1-rоћила и да су Срби поставили стра­
же само на главним путевима. Та двојица Виза­
нтинаца су отиш1rа код Турака и известила их 0
томе и понудили им да их проведу, између брда,
до српског логора. Византх,rнци су тада били турс­
к,~-1 савезници и у свим приликама помагали су
1 урке. Турци су се прикупили и вођени од ових
Византинаца стигли пред зору до српског логора.
Њихов изненадни напад на српски логор имао је
те~ке последице по Србе, поготову што су оба
ВОЈсковође, Вукашин и Угљеша, ту поrинули." 1 44
. Истина, има индиција да се у бици на Ма­
рици радило о ноћном препаду, али се не зна о
144 . .
Деретић, Зайадна Србија, 134-135.
133
некqј срлској великој победи претхо;.Ј,1,ог дана ко­
ј у 1 rаводн др Деретић. Испада да су Турц~,1 ОВЈ.1,е
побед~,rл~,r ј едино ло r·ьих cpet1ниrv1 стицqЈ ем окол­
ност~,r. Поr-~ово др Деретић инсистира на подлостн
В~-rзантинаца који· су, ч11ни се, опседиути Срби!\,1а
11 само с.!\1и1uљају нач1те да нм нашкоде: Yocтa.тrorv1 ,
већ смо в11дели да је др Деретић из~-rео Једа~-1 ста ри
в1 1 зант11јски полит11чки образац, једно од начел_а
в 1-rзант1-1јске спољие полити1<е, такорећ11 виза1-rтиЈ ­
ско политичко "Вјеруј_у": ,,Сви варвари су ~обро
дошл1,1 ако се могу употреб~,rти против Срба ..
Међут~,rм, само н еколико стра1-1ица ран11Ј е др
Деретић 11знос и cacвиlVr супротан став о односу
В1,1зант111rаца преi\,1а Срб:има. Он каже: ,,Позит11в­
но с е зна да ј е тада (реч је о одељку йосвећен.0Ј11
цару Ј1рошу / 1355-1371/- йрим. Р. Р.) велики део
Впзантинаца сматрао да ј е Ро!\1ејско царство до ­
трајало и т1еспособно за одбра1-1у и да је боље, _у
1п-1тересу саN1их Ро111еја, nр1,rклон~,1ти се тада мol1-
нo rv1 Срп ском царству које ј е званично било Po-
lVIejcкo." 145
Узгред, др ДеретЈ1rћу , шта Вам значи несу ­
в~,1сла c.интa rrvra да ј е "тада Nrоћно Српско царство
званично б~,1ло Ромејско"? Бојим се да Ви сув1-1шс
лако1\1~,1 сле110 н површно баратате веома озб~,иь­
ни л1 д ржавнопра вним терми1-1и:ма.
11:. 11сто. 126.
134
А како је др Деретић "видео" битку на Ко­
сову пољу 1389. године? Ево шта он о томе пише:
,,Историчари нису ни до данас потпуно расвет­
лили догађаје у овом славном и страшном боју.
Ни овде неће бити речи о појединостима из тога
боја него само неколико битних 'iИњеница. Срби
су и у Косовском боју, и поред великих губитака,
убедљиво победили Турке. Битка је била заврше­
на око три сата после подне са потпуним расулом
. .
норажене турске ВОЈСке КОЈа се у нереду повлачи-
ла. Тада је војвода Влатко кренуо са Косова по­
ља са својом војском, остављајући кнеза Лазара
здравог и веселог међу својима. Са Влатком су
ишли бројни трговци из Италије и Фрушке, који
су били очевидци (sic!- Р. Р.) догађаја на Косову.
Ти трговци су свуда причали о великој српској
победи у част које су чак у Паризу звонила звона.
Кнез Лазар је заробљен и погубљен истог дана
предвече, од Муратовог млађег сина Бајазита, не­
колико сати после боја. Погубљење кнеза Лазара
имало је тешке последице по Србе тако да се ова
велика српска победа претворила у пораз. Зато је
у српском народу Косовски бој остао оно што је­
сте: пораз у победи и победа у поразу!" 146
Тако пише изворни "родољуб"! Толико срце­
парајуће и шупље реторике, толико зашећереног
r1риказива1-ьа прошлости, толико праз нословља.
Исто, 137-138.
146
135
 Апи кренимо редом! Др Дерет~,1ћ с правоl'v1
каже да је много тога 1-1~јасног око битке на Косову
и да се ни он нећ е упуштат1,r у подrобности. И
01-rда као гром из ведра неба: ,,Срби су убед1ьиво
победил1,r Турке!" Следе расуло Турака 11 одлазак
дела српских трупа, док је Лазар здрав и весео ос­
тао међу својима. Изгледа да једино Турци пису
знали да су "убедљиво пораже1-rи". Очиглед1-10 ј е
да их н11ко о томе 1-t_ије благовреме110 известио.
Помало загонетно остаје и отт<уд "бројни тр­
говци" у биц~,1 на Косову пољу и, уопште, шта су
он11 тамо заправо траж11ли? Јесу ли учествовали
11ли су, можда, car-10 са стране посматрали битку?
Одговор зна једино др Деретић, јер он зна све,
само он има одговор на свако питање, caiv10 за 1-ье­
га нема тајни јер је повезан са веч1-1ошћу.
Но, идемо даље ! А онда је уследио нагл 1,r
преокрет! Одједанпут к1·1ез Лазар - који је, како
смо видели, ,,остао здрав и весео међу својима"
бива заробље1i и погубљен! Како то? Откуд овај
необјашњив преокрет? Где је ту логика историјске
приче? Читав ~,1сказ подсећа на причу детета ко­
ј е покушава да исприча садржај фил:м:а, па због
детињег уз раста не уочава неке бит1iе чи1·ье1-1:ице
већ се губи у безначајним детаљима.
Н е ]\;Јогу а да не приз нам да ме импрес1101-пr ­
ра и сатница кој у ILP Д еретић нав од~,f , као да ј е
136
врш110 директан пренос Косовске битке са лица
места.
Иначе, флоскула "здрав и весео Лазар међу
својима" неодољиво подсећа на епску поезију. Ту,
очигледно, др Деретић баштини свој у инспира­
цију за научна прегнућа - против чега, наравно,
немам 1·1ишта - ал11 са истог места "позајмљује" и
тврдо језгро историјских чињеница, што је већ не­
допустиво.
И на крају та до провидности отрцана мета­
фора "пораз у победи и победа у поразу". Шта то
уопште значи? Истор11ја ипак претендује да буде
иајегзактнија међу хуманистичким наукама!
У покушају да сумирамо како др Деретић
види две велике битке произлази да су у оба слу­
чаја Турци однели победу - ако су уопште побе­
дили!? - сасвим случајно, због непажње Срба.
Или, спортски речено, Срби су и на Марици и на
- Косову убедљиво добили прво полувремене, али
нису знали да постоји и друго већ су почели пре
времена да славе и да се разилазе куд кој11.
Битке на Мар~,1ц11 и Косову велике су и гор­
де странице српске средњовековне историје. Зато
сам против тога да се њихови исходи - који су ,
уосталом, добро познати по својим тепrки~vr пос,1е­
дицама - улепшавају и потпуно релатив Ј,rзуј у . О
11ом енутим биткама треба 11исат1-1 обј е ктпвнп н
137
озбиљно, 11а 11 са осећа~ьем п1~ј етета, а не на начин
на који пи111е др Дерет],1ћ.
Ако се срлск11м научницима мо1ке пребацн­
ти нека врста болећивости када су у пита~-ьу битке
на Мариц11 и на Косову по.љу, а допуштам такву
1\1оrућ1-rост, онда са великим задовол.,ством желим
да наведем речи енглеског византолога просј).
Доналда Нико.ла, једног од највећих стручњака за
позновизантијску историју. Он ј е Косово и Ма ­
р11цу навео као пример како су Срби, за разл1,rку
од Визант11наца п Бугара, ј уначки и траг}1чно, по­
куша.л1,r да спрече оно што је вероватно б11ло не-
1\1пновт10, док су друга два православна балканска
народа одустала од било ка1<вих јуначких поду ­
хвата обесхрабрени безнађем сопственог по110-
жаја. Дa1ure, упоређујући како су инвазију Осма11-
Л1'1ја дочекал~,r Срби, Бугари и Византинци, просј).
Д. Н],1кол п11ure: ,,Спољаш1-ьим деловима в~,rзаи­
тијског света као што је била Cpб:i,rja, судб11на јс
би:ла накло1-ьена и пропали су у пламену славе, иа
Мар11ци· i,r на Косову, у биткама које су уu1ле у ле­
генду. Византинци су били осуђен],, на полаган у
смрт која није створила херојска дела. Јед11110 на
са;-.101\1 крају било је херојства - у Цариграду, 1\1а­
ја 1453. год11не. Па ипак, Византинци у свом роп ­
ств у нису певали херојске баладе (као Срби
йри.11. Р. Р.) , већ т,vжба111-11.1.е над изгуб.1ъениl\1
138
дом и светом.
«147 0 вако ·
пише Једа.Ј-1 хладни Ен-
t'лез, који је добро свестан подвига српских рат­
ника на Марици и Косову, подвига достојног нај ­
већих античких хероја. Он је разумео смисао њи­
хове жртве и херојско прегнуће којим су ушли у
историју и колективи.о памћење свога народа.
Управо из наведених разлога, др Деретићу,
немате право да својим испразним и приземним
упрошћавањима брукате нашу повесницу и да те
славне и достоЈанствене поразе препричавате као
да је реч о некаквом кафанском вицу са разли­
веном поентом.
Марица (II uyiil)
Навешћемо још један пример у којем један
од "новоромантичара" српске ратнике, учеснике
Маричке битке, описује к:ао некакве распојасане
свадбаре:
,,Краљ Вукашин намјераваше да с том вој­
ском протјера Турке са Балкана, а онда кад буде
овјенчан славом побједника, оснује ново српско
царство. Вукаши1-rу и његовом брату Угљеши оди­
ста пође за руком да потерају Турке пут Дренопо ­
ља и Босфора. Кад су стигли до Черноменск1-1х
лугова, на дан хода од дренопољских утврда, ута-
- 11i D. Nicol, The End ој the Byzanl'ine Empi1-e, London 1979,
96.
i·p;i-
139
борише се на десн:ој обали ријеке Марице. Рум~­ Без коrv1ентара! .
лијски беглербег Ла.пашахин, кад_ ~виђе каква Је Молим qитаоце да поново прочитаЈу како
сила у Срба и кад процијени да JqJ се у директ- е нглески професор Доналд Никол nише о битка­
1-rом судару неће моћи супротстав11ти, пос~ужи ес ма на Марици и Косову!
лукавством: поручи кра1ьу Ву1<ашину д.а .Ј~ ~пре-
1v1ан да му се покори и да му плаћа данаr, (stc. Р. Примесе д1-1,ев1-tе иолишике
Р.) , ако престане да прогон1,1 Турке. А баш у то
Како је већ напоме1-1уто, у радовима "1iоворо­
вријеме кад упути изас;rанике краљу Вукашину,
маит11чара" могу се срести одблесци дневне поли­
заповиједи свом вјештом војсковођи Хауи-Либе­
тике пројектова1-1е на дав1·1ашња збивања. Тако у
ку да 4000 1ьеговт,0< војника мотри 1-1а војску кра;ъа к~-ьизи др Влајића-Земљаничког можемо да про­
Вукаш11на. Кад краљ Вукаши1·r ступ~,r у преговоре
читамо о фашистима НАТО пакта, о римском фа­
с изасланицима румелијског беглербега, у срп­
шизму који oпi,rcyje Тац~,rт, о фашисти1.1ким фра­
ском табору настаде весеље. Око распа;ье.н~,rх ло­
начким легијама Карла Великог. 149 О оваквю-1 бес­
горских ватри пило се, пјевало, свирало и играло
мислицама не треба ии трошити речи.
у ноt111 11змеђу 25. и 26. се птембра 1371. ~одине.
Др Деретић изр~,rче сличну бесwтслицу када
Српски витезов~,~, опијени дотадањ.~,rм побЈедама,
ка)ке да је сврха стварања глагољице била "це­
весел1,1ше се те 1-rоћи без престанка или било как­
пање српског културног јединства, а то је б:~,rло у
вог обезбјеђења око табора. И, док су у српском
llИЉУ политике цар~,1градског двора и атавистичке
табору одзвањал.и звуци муз.~,rке .1,1 пјесме, Хауи­
грчке мржње и зависти према с р6има".1so р еч Ј·е
Л11бек се са оних 4000 својих војника неопажено
о другој половини IX века када византијски пис­
п1)rrбл~,1жи табору и окружи га. Чекао је као запе­
l(И готово да и 1-1е поми1-ьу Србе ј ер су им потпуно
та стрv1јела да се српск11 ратници уморе од весеља,
изван видокруга. У то време Византинци имају
погасе ватре и поспу у својим чадор11ма. А када
далеко важније спољнополитичке такrv1аце. Стога
се то догод11, нег,цје испред праскозорја, на Хауи­
је наведена Деретићева тврдња сасвим бесм11сле-
Либеков знак, Турц~,1 одједr1ом и са свих страна
хрупише у логор халаучући Jia сав г11ас." 148 14~ Влајић-Земљанички, Срби сшароседеоцu БаЈ1ка1-1а. 6 н .
5,33,54 .
150
14
8 ЈЈЈћекић, Сораби , 163-164. Деретић, Зайадна Србија, 61 .

140 141
на. Недостајало је само да овај "учени" историчар,
загледан у вечност, заврши своју мисао фразом
да су "Срби незаобилазни фактор _У региону", па
да будемо самозадовољни и спокОЈНИ.
Ешнойсuхички upoфwi Срба
,,Новоромантичари" се прилично слободно и,
дакако, самоуверено одважују да дају категоричке
оцене о етнопсихичком профилу Срба у давни­
ни. Тако господин Доброслав Јевђевић вели да је
један од разлога за пропаст балтичких Срба "по­
зната српска наивност и болећивост". 151 Да ли ову
произвољност уопште треба коментарисати?
Још суптилнији психолог и аналитичар Је
госпођа Луковић-Пјановић која је "после дваде­
сет осам година" преданог рада дошла до епохал­
ног закључка "да је Србинова филозофија била
од најдавнијих дана: Живи и пусти друге да жи­
ве!"152
И ова констатација јој се то11ико допала да
је наводи на два места у својој књизи. Уопште ,
могли смо приметити да она све доказе - ма како
били несувисли - воли да наведе по два пута.
Овога пута у њеној књизи можемо да прочита1v10:
151
Јевђевић,
Од Индије до Србије, 79.
152
Луковић-Пјановић, Срби ... народ најсшарији, II, 270.
142
,,Кроз прастару азбуку, дакле, изражена је основ­
на филозофија слове1-rског човека ... која га је учи­
ла /.(а живи и да пусти друге да живе." 1 53
Др Влајић-Земљанички, не желећи да изоста­
не са омиље1-~ог терена модерне историографије,
спремно тврди да римски историчар Тацит "испи­
сује једа11 од многих комплимената Вендима -
Србима, у овом случају због редовног извршавања
државних (патриотских) обавеза" .154 Њему је прва
асоцијација на реч Србин - реч патриот. Сличну
оцену дон:оси и за Словене у време цара Јустинија­
на I Ве11иког, које за дивно чудо не назива Србима,
рекавши да су "Словени били земљораднички на­
. род, уз то слободољубив и, тиме, патриотски на­
стројен и царевини привржен". 155 Питам се: зар у
овој оцеНУ1 нема извесних противречности? Како то
слободољуб1ти, а истовремено привржени римској
царевини? Све произвољност до произвољности.
Драги наши "иоворомантичари", где то пише
да су пре толико стотина година Срби били наив­
ни и болећиви, слободољубиви и привржени ца­
ревини, надахнути геслом "живи и пусти друге да
живе"? На основу којих извора сте донели ове ко­
лосал не закључке?
153
Исто, I, 174.
154
Влајић-Зе1v11ьанички, Срби сшароседеоци Балкана, 8.
155
Исто, 45 н. 51.
143
VОЛАКО ПОИГРАВАЊЕ СА
лингвистиком

Строго узевши, највећи број "доказа" за сво­

је замагљене тезе "новороматичари" заснивају на
подацима из лингвистике. Колико је то опасан и
клизав терен не треба посебно ни иаrлашавати.
Озбиљно бављење овом научном дисциплиноl\.,r
подразумева оrром110 знање, познавање читавог
низа како модерних тако и старих и изумрлих је-
.
зика, знање, дакле, КОЈе, уз часне изузетке, .,ново-
роматичари" не поседују. У осталом, уверили смо
се како неки од њих преводе латинске изворе, а о
грчким или неким другим да и не говоримо. Уз
то, као што смо такође већ видели, oнi,r неретко
. .
ратуЈу и са сопственим, матерњим Језиком.
Истовремено, сериозно бављење историј­
ском ономастиком захтева и упућеност у orporv1-
.
ну и тешко саrледиву литературу коЈа из године
у годину нараста. .,Новороматичари" об~,rчно .иг­
норишу ту литературу, будући да за њу уrлавноrv1
нису ни чули нити их у њиховој аутистичкој уо­
бражености она уопште i,r интересује. У најбољем
случају, али· и то car.10 код неких, 1-ьихова селите­
ратура зауставља 1-1а XIX столећ~,. Он11 као да су

145
ХХ век провели у некој врсти зимског сна. Ипак,
та их ч11њеница не може поколебати да се устреr-1е
на најтеже проблеме и да са мах1-rито~ самоуве­
реношћу верују да за свако питање имаЈу о~товор.
Ево шта о таквим "истраживачима каже
професор Александар Лома, данас свакако наш
највећи стручњак за историјску ономастику: ,,1'Iма
око нас не мало стварних слободних стрелаца и
чак читавих паранаучних формација који са jour
више произвољности и необуздане маште врше
свакојаке злоупотребе и 1-1асиља над језиком и
посебно топонимијом, у циљу сензационалистЈrч-
. .
ких и мегаломанских реконструкц1-rЈа своЈе 11а -
ционалне прошлости. То још не би била толика
невоља кад би они пре него 111то изнесу пред Јав­
ност своје резултате питали за суд неког струч,ьа­
ка, али ти људи без икаквог осећања интел~кту­
алне одговор1-1ости држе предавања, иступаЈу на
гледаним и слуша1i11м медијима и објављују кт-ьи­
ге у високим тиражима, које се, што је најгоре, чак
и добро купују. Неретко своје излагање почињу
оградом да нису баш стручни за материју о којој
пишу (има их историчара, лекара, инжењера и
разних других струка), а у закључку испада да су
упркос томе (или можда баш захваљујући томе)
дошли до генијалних открића, успели да разбију
вековне заблуде 11 завере и изнесу на видело ве­
л ике истин е за које СЈ\10 l\lrи, који: се сматра;,ло
146
стручњацима, били слепи или смо пред њима хо­
тимично жмурели. Наш проблем није само како
њима објаснити у чему греше, него и како то учи­
нити са обичним ко11зументима њихових брљо­
тина који нам се, збуњени или одушевљени тиме
што су чули или прочитали, обраћају за мишље­
fье. Ми нисмо пак у ситуацији да само презриво
одмахнемо руком , него нас наша струка обавезу­
је да штету која се тако чини поправљамо кад год
и где год можемо." 156
Расшегљиви 1tришеријуми
Ако бисмо покушали да у најкраћем сведе­
i\10 круцијалну аргументацију "новоромантичара"
за немерљиву старину српског рода, онда бисмо
.
дошли до закључка да Је, по њима, свака реч на
било ком језику која у себи има слова С, Р и Б,
неизоставно везана за Србе. Пример: Сурб, Сјарб,
Сјарбин, Себр, Себрин, С:ибр, Сибрин, Серб, Сер­
бин, Срб, Србин (Д. Јевђевић) 157 ; Сарба, Сербон,
Серби, Сораби, Соробt1, Соробат.и, Сабири (др
Деретић) 158 ; и тако у недоглед.
156
Александар Лома, Тойоно,11ас1иика као изазов, Књи­
жевност и језик XLVIII, 1-2 (Београд 2001) 11-12 (у да­
~ем тексту: Лома, Тойонолtасшика).
~ Јевђевић, Од Индије до Србије, 45.
17
158
Деретић, Зайадна Србија, 9-10.
147
 Ако је већ и то недовољно, то ј ест ако у так ­
вим речима нема управо та три с~ова (_С, ри Б),
онда ће у обзир доћи све речv1 коЈе имаЈу слова С
и Р, као што су на пример: Сорди, Сордиски, Сер-
ди ' Сарди, Сардон, Сарда, Сармати, Спори, Сури,
Саромати итд.
159
. најстарији народи које поМЈ1њу сачуван1-1 распо­
Како би међу Србе ук1ьучили и читав н11з
других племена чија имена немају неопходан пр~­
дуслов - дакле, С, р и Б, или С и Р, ~ли у краЈ­
њем случају само С - они се довијаЈу на разне
начине. Из недоказиве и нетачне претпостав1~е да
су Срби најстарији Словени - пошто су наЈста­
рији народ на свету, а по убеђењ~ ,,1iоворома11_­
тичара" јесу, онда су по неумољивоЈ логици и на,1 -
старији међу Словенима - J-Ia волшебан начин
српска старина доказује се и помоt1у слова В и Н,
односно слога ВЕН из назива Словен, па се так?,
оп-хоr1 - као неки чароб1-ьа1< у циркусу, показуЈ е
да су, примерице, Венди :и Венети такође Срб~:,
"генетски" Срби, додао би такав зналац као што ЈС
др Влајић-Земљанички, једна од "ударних песни ­
ца" такозване Српске аутохтонистичке школе.
Када им понеста1-Је и те муниције, Iieyrvrop11 и
истраживачи ће увек наћи потребан прикључ ак
и наставити своју бесомучну лингвистичк~ ~rpy
у којој је све могуће, јер то је лутриЈа у КОЈОЈ сви
!59 Исто, 9-1 О.
148
добијају. У критичном тренутку, из шешира ће из­
вући нови аргумент - Рашане, и спремно уствр­
дити да је, на приl'v1ер, ,,1-1ме Тракија само поrрчено
српско име Расија, као што су Трачани поrрчени
Рашан11" 160 . И тако даље, и тако све у круг. Сви
ложив~,~ извори, и који се зову на најразличитије
начине, у ствари су само и искључиво Срби! Јер,
код једног "новоромантичара" налазимо метафору
.
коЈа говори о снази "тог великог и силног народа
који се хиљадама година као поплава разливао
преко Азије и Европе". 161
Када је реч о комбинацијама у којима се до­
воде у некакву везу Етрурци и Рашани, цитира­
ћемо мишљење професора Александра Ломе који
пише: ,,У сваком случају, пр11ча о вези наводног
назива за Етрурце Расена са Рашани.ма има от­
прилике онолико смисла као кад бисмо на основу
стиха народне песме о Марку Краљевићу Осшави
се, Марко, чешовања тврдили да су Срби већ у XIV
веку знали за Интернет." 162 За оне кој~,1 немају ос­
новна знања о компјутерима потребно је мало об ­
јашњење. Израз чешовање значи својеврсно пре­
траживање, то јест "ћаскање" на персоналном рачу-
160 Јевђевић, Од Индије до Србије, 37.
161
Исто, 51.
lli2 Л ома, т - -
l OUOHOAt(ll:UlU1'(1,
18.
149
 нару, док се с друге стране израз -чеш?вање у пес­
ми о Марку Краљевићу односи на во;евање.
Кошrко је тај "критеријум" који користе "но­
воромантичари" не само бесмислен него и бес ­
крајно растегљив - јер се његовом oв11aШ1iOl'v1 упо­
требом све може доказати - не треба посебно ни
наглашавати. Неки од њих каткад одмах, без би ­
ло каквог доказа, наравно, прогласе све то за ср11 -
ско, други, пак, доведу то опрезно у некакву везу
са Словенима или Индоевропљаниrv1а на ј ед н ој
страници, а после двадесетак страница то 1-rаводс
као чврсто 1-1зведен доказ . Госпођа Луков11ћ-Пј а­
нов11ћ, на пример, категорички тврди: ,,И у лел у
старог грчког историчара Херодота (484-425. г.
пре Христа) јас110 је, да су његови Трача1°1и, С к 1 1 -
т1,r, Венди, или Венет1,1, Трибали, Илири, итд. cn11
од реда Срби." 163
Херодота, ,,оца историје", веt1 сто­
тинама година проучавају десетине научника
широr-.1 света, ал1-1 је само госпођа Луковић -Пј а но ­
вић дошла до реченог закључка. Нарав110, ако
изузмемо њену сабраћу по "перу и родо;ьубљу".
И , најпосле, ,,новоромантичар~,1" ће прогла ­
с ити и древни народ Пелазга за Словеи е, од нос­
н о Србе, јер то иде у прилог њиховим тео р нЈ а­
ма. 164 Речју, код њих је за11ста све могуће.
161 Лукови ћ-Пјановић, Срби ... 11арод нajr.illapuju, 11, :105.
164 Ис то. I, 205.
150
Неуморна везшьа
Дакле, основна мисао водиља "новороман­
тичара" је поистовети.ти сва најстарија племена са
Србима и о.нда приступити rрад1-ы,1 "вавилонске"
куле народа, при чему су наши давнашњи преци
и извориште и утока. Да би се то постигло, ко­
ристе се димне завесе тобожње учености, које за­
магљују в11дике недовољно упућенима, али у се­
би крију грубо непознава1-ье основних начела на­
учне методологије. Присутно је настојање да се
силес11јом тобожњих доказа, који нису одмакли
.
даље од пустог доми1л1ьа1-ьа, читаоци затрпају и
да под тим "теретом '', као омамљени, поверуј у у .
'
натегнуте псеудонаучне конструкциЈе.
Потом се ти примери понављају в1-1ше пута,
при чему такво мултиплицирање има задатак да
обезбеди снагу некаквог доказа. На том плану је
најстрпљивија и најревноснија била госпођа Лу­
ковић-Пјановић којаје на страницама своје књи­
ге, потпу~-10 разливене и без потребне унутрашње
кохезије, безброј пута наводила поједине изворе у
ор~,rгиналу, па затим доносила њихове преводе на
српски. Онда је податке тих извора поткрепљи ­
nала цитатима из неких већ давно заборављени х
књига или расправа слависта који су живел11 11
радили на размеђу XVIII и XIX века, када је ис ­
торијска наука јо1л увек била б ез чврсте мето -
151
дологије, и којих се данас, бар кад је у питању
етногенеза разгранатог индоевропског стабла, с,1
много разлога више нико и не сећа јер нису из­
држали пробу времена, једиш,r и непристрасан суд
св11l\1 истраживачима. И овде, дакле, у другој фаз11
. .
- КОЈУ н~,1 у ком случаЈу не можемо назвати дока::Ј-
ним поступком - госпођа Луков~,1t1 - Пја1-rовић до­
носи цитате поменутих аутора на француском
или немачком, али и у срr1ским преводима. Затнм,
у трећој фази, све то допуњује цитатима њених
интелектуалних узора о којима говори дирљиво
и трапаво патетично, а то су М~,1лош С. Милој е­
вић - чију библиографију чак дo1ioci,1 на страни­
цама своје књиге, 165 што је, наравно, сасвим бес­
мислено ( али књигу треба учинити дебљом, што
ће рећи ученијом и озб~,rљн~,1јоl\1 по сваку цену)
и Сима Лукин Лазић.
Ево једног од њен11х типичних 11 закључ.ака":
»Ова Школа (шакозвана Срйска аушоЈ.wон.исшич­
ка школа - йри.м. Р.Р.) је сматрала, пише даље Жи ·
ванчевић, да су они народи, који су живе11и 11 а
словенској данашњој територији: Дачани, Трача­
ни и сви остали народ~,r, који се поми1:ьу на Бал ка­
ну, у јужној Русији и у средњој Европи, само раз­
на имена Срба и њихови:х племена. Иде1-1тифи ·
кујућ11 Виниде. Венде, Венете са Херодотовим
165 I1сто. Jf, 66-71.
152
Сарматима и Енетима и са Хомеров11м и Цеза­
ровим Бенетима, ова Школа је нашла Србе не са­
мо на Балкану и у централној Европи, већ и у
Италији, на Пиринејима, у Бретањи, Хелвецији,
Скандинавији - готово у целој Европи. А ослања­
јући се на ономастику и ф~,rлологију нашла их је
у северној Африци, Египту и Малој Азији." 166
Шта рећи на ово сем пароле: 11 Било куда, Срби
свуда!"
Торша од сшо сирашова
Читав тај 11 научни" поступак госпође Луко­
вић-Пјановић, изведен са привидно филигран­
ском прецизношћу и бескрајним стрпљењем, ли­
- чи на слагање некакве џиновске торте. Дакле, нај­
пре, ред извора као што су дискутабилно схва­
ћени и прокоментарисани Херодот, Птоломеј,
Плиније, Прокопије или Нестор Кијевски, затим
ред слависта-миљеника као што су Сипријен Ро ­
бер, Суровјецки, Добровски, Шафарик, потом ред
неизбежних Милоша С. Милојевића и Симе Лу­
кин Лазића, па онда све из почетка. И тако у не­
доглед, па ко издржи?!
Ево, једног подесног примера како госпођа
Луковић-Пјановић комбинује и гради "вавилон-
166 Луковић· Пјановић, Срби ... народ најсшарији, 1, 278.
153
 ску кулу" разних народа у којој се испостави да
су, на крају крајева, ипак с.ве сами Срби. Оиа н ај­
пре цитира извесног Франа Марију Але1iдииија
(1768-1837) који је био наставник и касн~,~је ди­
ректор гимназије у Дубровиику и у предговору
Рјечника илирско-шалијанско-лашинског, издато1·
у Дубровнику 1806. године, зап~,rсао: ,,Према Хир ­
канском мору (-r:j. Каспијском ј езеру) налазе ес
Циркаси, најратоборнији н:арод, који је дуго вре­
мена владао над Еrи:птом под именом Срба. Tatvro
живе и казарска nлeмei-ra ... и сви они вуку порек­
ло од словенског стабла и с11уже се словеtrскт 1tv1
језиком ... Но и у мање давној прошлости, на Сол­
данијевом двору у Египту, вqјници су, као некаЈ(а
Ц11ркаси, словенски. Циркаси наиме, пoтorvr цrr
старих Сарr.1ата и с (1-ьима) једнојезични, заузrл11
су Египат ... а тај народ, покорен тамо од Турака,
измешан и да1-Iас постоји и говори (служи· се)
Илирским језиком (овде иресшаје иавође1ье сиро­
шог Айенди1tuја и йочu1Ье "суйериорн.а" а1iалuза
госйође Луковић-Пјаиовuћ којој је све крисшал110
јасно!?) - Анализа ПЈ)едходноr текста (шша би са
једначење;н суглас1tuка ио звуч1tосши? - йрил1. Р.
Р. ), са свим допунама, мог1rа би да буде веоl\-1а ду­
гачка, но - овом приликом - да подвучеt\lrО
најбитније: Ако су Цирк.ас~r владали над Еги11том
под 111'1еиом Срба, онда је сигу рно да су и 01 r1т
154
Етрурци (Имајше мuлосши и 1te уводише већ йо ко
зна који йуш йо реду ново и егзошuчно йлеме у шај
Ваш еш1tuч1Ш казан) имали - у неку руку - своје
домаће име, и примењивали га сами на себе, зо­
вући се Србима. Друго - ти Циркаси нису били
усамљени представници некада веома распро­
страњеног српског народа - управо око Каспиј­
ског Језера, Црног и Азовског мора и планине
Кавказа. Јер управо у тим областима налазимо
Птоломејеве и Плинијеве Сербе, Сирбаце и име­
на направљена од исти основе." 167
У продужетку госпођа Луковић-Пјановић
.
наставља да компликуЈе ту смешу народа, нагла-
шавајући да се никако не мимоиђу египатски хи­
јероглифски натписи и барељефни, у камену уре­
зани натписи, који су сачували успомену на "Шир­
дане" или " Шардане", што "по извесним ауто­
ритетима" одговара називу Срби, Сирбаци. 168
Мало нам је била линија Циркаси - Срби -
Казари (ваљда Хазари!?) - Словени - Сармати
- Илири, коју смо отпратили на једвите јаде и
крајњим напорима, а сада нас збунише најпре
Етрурци, па Серби, односно Сирбаци, а о фамоз­
ним "Ширданима" или "Шарданима", који су са-
carvro 167 Луковић-Пјановић, Срби ... народ најсшарији, 1, 157-
158.
као 168
Исто, 158.
155

мо "пресвучени" Срби, односно Сирбаци, да и н r
говорим!
Кад смо већ код рече и их "Ш ирда1-1а" 1-1л н
,,Шардана", а за vrнформацију наших читалаца,
ево објашњења стручног и беспрекорног: ,,Шар­
дани ... који су уздрмали Египат између XIV и XII
века пре Христа ... кој11ма су се придружили Фн­
лие;тинци (о, зар се и шо моЈ1се?) ... ратници из Ме­
динет-Хабу ... то су људи са севера, Хиперборе­
јани ... " t69
Мало су нам били Цvrркаси - Срби - Каза­
р11 (ваљда Хазари!?) - Словен11 - Сармати -
Илири, па онда Етрурци - Серб1-1, од.носно Снр­
баци - ,,Ш11рдани" или "Шардани", а ево Iial\lr са­
да и новог "двојца" Филистинци - Хилерборе ­
јани!
Да ли то може да се објас1iи мало јас1-н-1ј е?!
Да л11 ми уопште говоримо истим језиком? Тре­
бало би на неком квизу наградити сваког ко 61r
умео да понови овај учени и истанчани трактат о
етно rенез 11 читавог низа племена на широкоt\ 1
простору од Кавказа до доли1iе Ни11а, овај ко11 -
. .
rломерат етноса, ову папазЈаiiИЈУ народа.
Ето, овако 11зrледа иаучна лабораторија гос­
пође Луковић-Пјатiовић - савршена као Колу1v1-
бово јаје - и њена истраживачка лупа, по потре-
.
169
и сто, 160.
156
би како телескоп тако и м11кроскоп. И, онда све
испочетка, и све то у два тома на укупно седам
стотина страница - згус1-1ути редови, мини1V1алан
.
проред, ситна слова - упорном пресиЈом на чита-
оца као да рачуна на његово изнуривање и чиње­
ницу да ће у једном тре1-tут~у он изrу~ити стрпље­
ње и, западајући у растроЈство, очаЈнички з~ва­
пит~,~: ,,Верујем Вам, госпођо, све Вам веруЈ~~•
само да овако нешто више не морам да читам!
На овај начин обликован, доказни поступак,
разумљиво ј е само no себи, n_ретвара се у необ~­
везну и разrаљујућу иrрариЈу у доколиц~ ко~а
неодољиво подсећа :на дечију игру асоциЈациЈа
или некакав војничк~,1 шифарник (лозинке за
стражу: Игла - Игало, Шабац - Ша1-1ац, Спуж -
Пуж, Лозница - Лозица итд.)
01-lомасшичке бравуре
"Име Хорваш, Хрваш и Хрваш, како рекосмо
појављује се први у шестом веку по Хр1-1сту.
Првобитно се то име изговарало Хрбаш и Хрбаши
и није значl'1ло посеба1-r народ, н~го су се Хрба­
тима звали називали они Срби КОЈИ су становали
tt (70
по хрбатима или гребенима планинским ...
Да ли је оваквом "науч1·1ом" начину размнш-
1ьања уопште и потребан коrv1ентар? Истовреrv1ено
170
Јевђевић, Од Индије ао CpбLUe, 45 .
157
 не могу а да не поставим и следеће питање: Да л 11
је могуће даје и аутор овог далекосежног закључ ­
ка збиља могао да поверује у њега?
Или, други пример, из књиге госпође Луко­
вић-Пјановић. Посреди је по1-1ово један од њених
миљеника - Сипријен Робер: ,,Између осталих ,
он (С. Робер - ирим Р. Р.) наводи илирску кра.,ьи­
цу Џерију - Ceria -, за коју каже: 'А зар Цериј::~,
та илирска краљица, не носи своЈе име по планиr1 -
ској области око Цера?' Овакав закључак нам до­
ста каже о Роберовом познавању српског ј ези­
ка."171
и ГОСПОДИН Драшко Шћекић, еiiЦИКЛОПеL(И­
ста такозване Српске аутохтонистичке школе, уд­
ворички и без трунке било какве интелектуа.,11-,с
сумње прихвата ову вратоломну ономастичку
играрију Цер-Џерија. 172
На исти начин, са истоветним степе.ном ве­
родостојности - следећи неумољиву логику Цер­
Церија - могли бисмо да покажемо да је доне­
давни амерички nотпредседн1-1к Ал Гор добио
презиме по Црној, Фрушкој, Мокрој, Светој илн
некој петој - Гори. На исти начин, дакле, може ес
"доказати" да је Чарли Чаплин добио презиме по
Чапљини, Џемс Кук по Бабином Куку, руск11
17
: Луковић-Пјановић, Срби ... народ најсшарији, 1, 113.
17
- Шћекић, Сораби, 91.
158
председник Владимир Путин по селу Путинцима,
бивши амерички председник Бил Клинтон по
Клини, а садашњи Џору Буш по Бушком блату у
Ливањском пољ у.
На овај начин се све може доказати, све што
помислимо, а ово ћемо илустровати trеколики~,
пример~,rма у којима ћу покушати да следим уче­
њачку логику "новорома~1тичара". То је чудо ко­
је повезује најудаљеније тачке на Земљ~,1 и са
лакоћом преброђује 1-re само огро~1ан простор него
.
и епохе људске цивилизацИЈе.
На раздрага?-lој љу1ьашци машше
Колико сам обавештен - а великодушно до­
пуштам могућност да грешим јер сам са библио­
графијом "новоромантичара" ипак само делимично
упознат - нико од њих није се досетио да Канаду
прогласи ч~,rсто српском, такорећи "генетски" срп­
ском земљом. А, ево и објашњења, и доказа чврстог
,,као град Варадин" даје Канада управо једна срп­
ска земља, да "српскија" не може бити.
Прича је то која сеже у најранија столећа, не
тако давно после Хр11стовог рођења, прича ј е то
која казује о немир :ном духу српског плеNrена.
Дакле, група храбрих Словена -Срба, вођена ра­
дозналим дyxoNr одважила се да на своЈиr-.,1 чуве­
ним монокс1-1лима - ма.11ениiv1 чамц1,1rv1а иэрађеr-1 Hi\r
159
од једног дебла дрвета - крене преко Атланти ка .
Једноставно нису веровали у оно што је писал ()
код Херкулових стубова - данашњег Гибралтара
- додуше, на латинском, али не мари: IЬi det'icil
orЬis (Онде нестаје свет, односно тамо је крај све­
та). Јер, из епске поезије добро је знано да с у
Латини љуте варалице!
Даю1е, много векова пре него што је Кри с­
тифор Колумбо на галијама "Нина", ,.Пинта " 11
"Санта Марија" кренуо на своје путовање - па чак
и више векова пре (евентуалног!) путешествиј а
Викинга - Срби су кренули пут контине11та којн
ће се касније неправедно назвати Америка, уместо
да понесе ~,1ме Србија, Сорабија, Сарабија, Срба­
дија или слич1-10. Видимо их како на својим чуно­
вима броде бескрајном пучином Атлантика не бо­
јећи се огромне водене масе и неба које се понека1l
.
цакли и налик Је на аквамаринску слузокожу а
каткад ј е олујно сиво и претеће.
.,Куда пловимо?" - после много дана, пита­
ју неки међу Србима. Најмудрији лаконски одго­
вара: .,Пловимо ка нади! Јер, копно је наша нада ! "
Ту смо: ка+ нада= Канада. Када су, напокон, ло·
сеr11и копно - знатно северније него Колуi\1160 - 173 У наставку река Потомак биће поново поменvта. а
ту су земљу 1-1азвали Ка1-1ада.
Кад смо већ на т1rу северне Америке, i\11ожс·
мо да oqjacниJvro и Иl\1е ве.rrике реке која се y.11 r111r1
160
у _Атла11тски океан, а протиче кроз престоницу
Сједињених Америчких Држава - Вашингтон.
Реч је о реци кqја се зове Потомак! И читаоци су
намах живну.~и, већ и~ видим осмехе на тщу,јер
одмах поrађаЈу о чему Је реч. Наравно, то је чиста
српска pe~r -овога пута од првог до последн,ег
слова без било каквих примеса. 173 Дакле, Срби су
не само походили него и наста1-ьивали и тај део
Новог света много пре Викинга и Koлyiviбa.
Да су наши преци имали насеобине у Евро­
пи и Азији, то смо већ знали, да су наста1-ьивали
и Америку, то смо управо сазнал11 - поносан сам
на свој мали допринос (мада стрепим да то неко
раније већ није "установио") - а шта је са Афри­
ком?! Срби су поуздано наста1-ьивали и Црни
континент, уверава нас госпођа Луковић - Пјано­
вић, а она то најбоље зна! У својој књизи она на­
води миленије "у току којих су се Срби кретал~,r
преко Азије, Европе, па и преко северне Африке,
оснивајући државе, кроз дуго време већ одавио
нес .
тале". 174 д одуше, поменута Је само северна
Африка, али као мали прилог 1-ьеној чврстој тези
приложићу следећи доказ којиЈvr се и на југ "шн-
професор А. Лома даће и научно оqјашњење шта ;а реч
значи.
Луковић-Пјановић, Срби ... народ најси1арији, [, Ј 2.
174
161
ри" простор Црног континента кој~,1 су Срби Ј tа ­
рис(лав) Влајић-Зем1ьанички, Драшко Шћекић
стањивали.
и њима сличm1. "
Опет је посреди прича о једној групи Срба
Будући да смо после Европе и Азије "апсол­
која је лутала унаоколо и крстарила Африком
вирали" и Африку, остаје нам далека Аустралија.
тражеt1и место где би могли да се скрасе. Јер ,
Овога пута најrv1лађи континент остављам "ново­
одвајкада је познато да су сеобе - судб11на Срба. романтичариrvrа", уверен - у ствари, без било как­
Као и остали стари народи, путовали су ~аЈедн о
ве дилеме - да ће они са лакоћом и тarv10 и:аћи
како ратници и же1-1е, тако и деца и ста~и.р,r чл а­
Србе не само пре "дођоша", као што су били· раз­
нови, једном речју - сви. Десило се да су Једне 1-10-
норазни Англосаксонщ,r, него и пре 11окалних аус­
ћи закона чили на неком месту где је температура тралијских урођеника.
осет1-10 лала - како иначе бива у поједИiiим де ­
ловима Африке, познатим по великим тем1-rе ра ­ Зашшо и Сорбо11,а 'J-te би бШLа срйска?
турним осцилацијама. Ујутру је једна бака, кој а
се у току ноћи прописно смрзла, толико дозл о­ Као што смо рекли, све речи које садрже гла­
грдила свима жалећи се како јој је било зиrvra 11 сове С, Р и Б (или, евентуалио, Ш, Р и В), пperv1a
миuIЉењу "новоромантичара", несумњив су доказ
како се прехладила да су то место одмах Iiазвалн
о српском пореклу. Отуда се недвосмислено и јас­
Зимбабве (зима баби, баби ј е зима). Куд ћ ете
но, ако следимо речену логику, намеће прима~~­
убедљивији доказ од овога?!
љива мисао: Зашто и гласовита Сорбона у Паризу
Гледајући неке Атласе на којима је приказа ­
ие би била српска кад за то, према неумољивој по­
на Африка, видим и слику насмејаног црнца. Гlо­
једностављеној логици "новоромантичара", посто­
мислих у себи са помешаним осећањима: ,,Можда
је сви потребни предуслови? Уз мало муке, а уз
ћеш умрети, а нећеш сазнати да си Србин и да ј с
примену већ усвојеног растегљивог доказног по­
српски 'мајка свих језика' јер не каже се узалуд
ступка, и то би се лако могло доказати. Ево , дакле,
'Говори српсю,1 да те цео свет разуме'! А, зашто то
новог задатка за те марљиве и неуморне прегаоце.
не знаш? Зато јер не читаш праве к1-ьиге, књи1·с
Истина, неки тврде да је Сорбо1-1у у XIII
које су написали Доброслав Јевђевић, др О л1·а
веку основао Робер де Сорбои, дворскr,1 капе,rrан
Луковић-Пјановић, др Јован И. Деретић, l{P Б о- срранцуског краља Луја IX Светог, нqј пре као }ЏЈ:\1
162
163

за студенте и професоре теологије, а временом к,~о
најутицајнији богословски сј)акултет. Али то Ј<'
мишљење германске Берлинска-бечке школе 11
као такво, наравЈо10, ништавно је. По налогу Ват11 -
кана они скривају чиње1-1ицу да ј е реч.ени Робер
де Сорбон био заправо Срб1,1н.
Или, допуштено је претnоставит:~,r, наши "110-
воромантичари" стар1,1ну од тричавих седам сто­
тина година, колико постој~,1 Сорбона, у поређен,у
са хиљадама год11на бит~,1сања српског рода н а
пла11ет11 Зем1ьи сматрају без1-1ач.ајном i,1 стога не­
достојном већег истрюкивачког труда, _поготоnо
што су они нав~,rкли да време рачунаЈу caNJ O у
милениЈу мима.
С друге стране, поново ми је пукло пред оч11-
ма, могло б~,1 се доказати и да је Шервуд - 1·л.с
)'1\1есто С, Р i,1 Б имамо Ш, Р и В, а то му дође на
11:сто - изразито српска реч, а да је, сагласно том е,
Робин Худ брат од стрица Краљевића Марка.
Примери ироф. Алекса1tдра Ломе
У једном предавању, које је у марту 2001. го·
дине одржао на Лингвистичкој секцији ФилолоLL1·
ког факултета, професор Алекса1-1дар Лома ј е дао
qитав низ примера који би l'vrогли да заголина,1 у
бескрајну t,,1ашту "новоромантичара" и буЈlУ 11 ~1
гrутокази у даљем ,:граrю-ьу" за 11а1ЈЈИМ Јtав~-1и л,1 1 1 р<··
164
цима. Међутим, он је у наставку дао беспрекорно
изведено сциентистичко објашњење свих побро­
јаних топонима. Да видимо како то изгледа!
"Полазна тач.ка било је име реке у Јужној
Африци Орање. 'Из детињства се сећам, пише
наш колега, како су у мом родном селу имали
обичај за воду кад потече мутна да кажу да је као
орање. Такво значење би добро пристајало ве­
ликој равничарској реџи каква је Орање - али да
ли је могуће да су наши преци некад стигли чак
до Африке'. Да погледам, рекох себи, има ли у том
' .
делу света ЈОШ КОЈе српско име, па ако има, ту
може бити нечега. И ево: усред Африке држава
Чад. Када човек потамни у лиuу, код мене се каже
йочаоио. Продирући са севера, преко Сахаре, у ду­
бину црне Африке, наши преци су се ту први пут
срели са људима чађава 11ица, Црнцима, па су и
земљу назвали по томе.
Мора да су затим завладали добрим делом
континента као робовласници и трговци робљем.
Успомену на то чува име земље Бијафра од срп­
ске робовласничке девизе Биј Афра!, тј. 'Туци ро­
ба Африканца!', као и име главног града данаrлње
Кеније Најроби, јер је ту некад био трг на које~~
су продавани најбољи робови.
Тој српској владавини у Африци крај ј е _учи­
нило ширење ислама. Задње наше упор1-тште био
је југ континента, а граница је једно време ишла
165

баш реком Орање. На то се односи позната прет­
ња Краљевића Марка у народној песми: Мо7Је.
Турци, не газ'ше Ора1-оа! На другој страни , мусл 11 -
мани су нас потиснули све до источне Индоне­
зије. Тамо су последње уточиште Срби нашли у
плани1-1ским пределима острва Т11мора, како то
каже бесмртни Његош: Ор'о гњездо врх Тимора
вије, јер слободе у равници није.
Под притиском 11новерних завојевача, део
Срба се иселио из своје вековне постојбине. Пре­
плавивши Атлантски океан, открили су Америку.
Први Европљанин којије ступио на њено тле ни­
је био Крисшофор Колумбо из Ђенове, него бокељ­
ски морепловац Крсшивоје/Крсшо Голубовић из
Ђеновuћа. По карактеристичној узречици његови х
морнара богами, богоши главни град Колумбије 11
дандањи носи 11ме Богоша. У јуЖI-[Ој АмерИL\И Ср­
би су стигли све до аргентинских иамиаса, о че~,rу
сведочи само њихово име, које је настало асимила­
цијом од самйас 'место где се стока пусти сама да
пасе', што је врло добар израз за екстензивно сто­
чарење у тим пределима.
На север америчког континента Срби су се
ширили у два смера: североисточном и североза­
падном. Они први дали су име држави Невади, по
живом песку тамошњ11х пусти1-ьа, јер је на срн­
ском невада оно из чега се не мо;}lсеш извадиzuи.
Придев сијер 'бе11ичаст' имамо у имену пла н ине
166
• •
Сијера Невада која је тако названа због својих
снежних врхунаца. Све уз пацифичку обалу, део
тих Срба стигао је чак до Аљаске, где су се наста­
нили и живели од риболова, па се земља прозвала
Аласка, 'рибарска'. ·
Потомци оних других Срба који су и111ли на
север дуж обале Атлантика кумовали су реци По­
шомак на којој данас лежЈ,1 престоница Сједиње­
них Држава Вашингтон. Доспели су све до Ка­
наде и основали тамо њену данашњу престоницу
Ошаву, чије име на српском значи 'сенокос'. Једној
њиховој групи, састављеној од Босанаца, није се
свидела канадска клима, па су се окренули на ју­
гозапад рекавши Мани шо, ба! Стога се и да1-1да1-ьи
део Канаде око језера Винипег зове Манишоба.
Та босанска група 11збила је у средишњем делу
континента на реку Мисури, па су хтели да је пре­
ђу и продуже даље на заr1ад, али су се на десној
обали већ били насел :или Срби од оног пац1r1-
фичног огранка, и нису им дали да превес.11ају на
њихову страну. Стога Босанци прозову негосто­
љубиву земљу преко реке Небрашска-Небраска,
а сами оста1-1у на левој обал1r1 Мисурија и подигну
ту многе воденице, по којима се тај предео про­
звао Омаха, јер се српски о.лtаха, о.маја каже за во­
ду која прска са воденичкоr точка." 175
175 ЛоЈ1.1а, Тойоно,11асшика, 9-1О.
167
'
 Ево, драги читаоци, како се "новоромант11 -
чарским" начином, дакле, једноставним асоц11ја ­
цијама, безазленим и необавезујућим слага1-ьем
топонимима, нехајним пои:грава1-ьем са слич110-
звучним именицама и придевима може показ ат~
да су Срби доми:нирали на неколико ко1-1тин е1 1.а·
та.Јер, на овом се нивоу - на овqј играрији А. Ло­
ме - и завршава "доказни" поступак "новорома 11 -
тичара". Усхићени cr..10, јер смо се уверили да јс
Србија - цео свет! А сада да видимо какво је науч ­
но објашњење многобројних поменутих топони ­
ма, што је, нажалост, тло које потпуно изм~,rче не­
уморним прегаоц11ма такозване Српске аутохто­
нистичке школе.
Објашњења ироф. Алекса'Ндра Ломе
"Нађем да се река Орање прозвала тако тек
крајем XVIII века, када су тим делом Африке
владали Холанђа11и, по тадашњој холандској д11 -
настији Оранж. Чад је на локалном језику кан у р 11
назив за 'велику водену површину' и првобитно
се односио на истоимено језеро. Најроби је на је­
зику масаи 'хладна вода' , а Тимор на индонежан ­
ском 'исток, источно острво'. Бо гоша је по1-1ела
име ло индијанском поглавици који је владао ти~ 1
крај ем у доба шпанске конквисте, йамйас је шпан·
с ка t.•1ножиЈ-1а од иамйа, речи која потиче из ј е:311 -
168
ка Кечуа-Индијанаца и значи напросто 'равница'.
Невада је чисто II1пански назив 'снежна', Сијера
Невада - 'снежна планина'. Аласка је на алеут­
1 ском напросто: ''сува земља, копно'. Изворно зна­
чење хидронима Пошомак није познато, али је и
то свакако индијански назив који се први пут бе­
лежи 1608. године у облику Patawomeck. Реч
Ошава на хјуронском значи место где долазе тр­
говци (крзнима), Манишоба на језику Оуибва­
Индијанаца - 'станиште великог духа - Манитуа':
првобитно се тако звало једно острво у језеру
Винипег које су домороци сматрали светим. Не­
браска је по пореклу хидроним, опет индијанска
сложеница од речи у з.начењу 'река' и 'расnрострт,
широко разливен'; француски се та река зове la
Омаха се прозвала по индијанском племену
Platte;
чије име значи 'они који иду узводно'." 176
И, напослетку, као својеврстан одушак за­
морном надмудривању са "новоромантичарима" ,
нека нам буде допуштена 1-1 једна опаска. Када би
инжењери, конструктори и градитељи мостова,
познавали таЈне свог посла, као што представни­
ци такозване Српске аутохтонистичке школе по­
знају историју и њој сродне науке, код нас би би­
ло више скелеџија него таксиста.
176
Исто, 10-11 .
169
 голови, даће подробан метеоролошки извешт~ј
"Новороманшичари "могу
(температура, ваздушни притисак, сунчаност,
да докажу све шшо йоэ,селе
брзина ветра), саопштиће тачан број гледалаца
Да бих сликовитије објаснио рад "истор11 0- (рецим~ - 43507), па, ако је то у "националном"
rрафске" лабораторије "новоромант~,1чара", горко интересу, и њихова имена.

ћу се нашалити и послужити се једно!'\'~ паралелом,

. . .
кар1iкатуром КОЈУ сам своЈевремено дао у .1 едt1 ом
новинском интервјуу. 177 МиСЈrим да је пример je/l·
. . . .
ноставан J.f поучан, а, што Је наЈважниЈе, ниЈе 1-1 11
тако далеко од истине.

Претпоставимо да се пред нама налази са мо

следећи податак из некаквих пожутелих новин а:
Дана 14. октобра 1962. године Црвена Звезда ј с
победила Партизан са 2:1 (податак је, и:арав11 0 ,
измишљен). И IiИједна реч више. Вест је, 1..1.аклс,
крајње штура и остајемо ускраће1-1~,1 за било каr<ву
другу информацију. Јас1-10 је да из таквог "исто ­
ријског" податка није могуће много извућ11. Мс­
ђут1.fм, наши "новоромантичари" ће, на волшебан
и само њима знани начин, из ове немуште и1-1фор ·
мациЈе да извуку ч11тав низ далекосежних и пре·
цизних закључака. Они ће спремно издиктират11
саставе тимова, резервне играче, имена и прези ·

мена судија и тренера - ако је потребно , и са

њиховим средњим словима - 1-1авешће ко су бил н
стрелци и у КОЈИМ минутима утакмице су падал1 1
177
Реч је о интервј уу у подгоричком листу "Дан " од 26.
а прила 2000. године.
171
170
i

VIОАЈЕЦИ

Није случајно што су се "новоромантичари"

размахали управо у заврш1-[ом десетлећу ХХ века.
Реч је о једном од најмучнијих раздобља новије
прошлости српског народа, о деценији сталних
сукоба у окружет-ьу, међународних притисака 1-1
свеприсутног сиромашења, деценији дубоке ле -
. .
таргиЈе, децениЈи, дакле, потпуне националне де-
зоријентације. Због тога су теорије псеудоисто­
ричара, без обзира на своју неутемељености фан­
тазмагоричност, код дела српске популације де­
ловале као мелем на рану, као слабашна утеха за
несрећу која нас је снашла, као последње при­
бежиште у вртлогу опасно урушеног националног
самопоштовања.

Како се догодило да су поједини од "новоро­

мантичара" у т-1аведеном периоду задоб1-1ли тако
велики простор и "славу"? Остављајући за трену­
так по страни личне побуде са којима су писци
псеудоисторијских књига кретали у своје поду­
хвате - лична промоција, користољубље, у~1иш-
1ьена мисија непоткупљивог историка, тобожње
родољубље, нагло пробуђена свест о српству ко­
је је претходно потискивано југословенство~~, ксе­
нофобија, идеја да се буде па~rет1-rиј11 од званич-

173
1rnx, ,.заблуделих" историчара из "прашњавих" ка­
бинета (набрајамо само неке од могућих мотиnа)
- стиче се утисак да су эамаг1ьене теорије о не и з -
. . .
мерноЈ српскоЈ старини и планетарНОЈ распро -
страњености Срба очигледно биле по вољи 11 е кнм
од оновремених центара политичке моt1и. Cal'v10
се тако може објас1-1ит11 orpoмa1·r простор кој и су
.,новоромантичари" добили у мнoroбpoj1-rvrl'v1 11,1 с­
дијима (новине, радио, телевизија).
Свакодневно запљускивати .1-rарод пр~,rча~1а
о томе да су Срби најстарији, а уз то још и "небе­
ски народ", и да им зато сви оста11и завиде и, L11та-
. .
више, мрзе их, ишло Је у прилог поЈединим поли-
тичким номенклатурама. Таквим изјавама, како
је то формулисао академик Божидар Ферјанчић ,
само се још више збуњивао већ ионако дово1ы10
збуњен народ. При том ј е од споредне важности
питање да ли су поменути це1-1три полит}г-rке Nrо­
ћи веровми у небулозне теорије "новоромант11 -
чара". Сва је прилика да нису, ми их у том вpeNte·
ну - а вероватно ни пре ни после - историјс ка
истина уопште није 1m занимала.
Друтиl'v1 речима, дошло је до плодног сусре­
та и укрштања лсеудоисторичарских амб~,1џиј а 11
уског и огољеног прагматизма који је руковод 110
поједине групације п олитичких моћника 1ia :1а
в.rrастите интересе једноставно употребе "ocnc111-
174
ћене" научнике. Ова неискреиа сарадња, ова на­
прасно пробуђена "љубав из рачу~-1а", ова, дакле,
сумњива симбиоза, очиrлед1-10 се допала обема
странама. У сваком случају, ни једни ни други ни­
су имале 1-п1шта против такве сарадње. Покушаји
11сторичара од заната да уредницима појединих
медија укажу 1-1а бесмисле1-10 промов.исање и гло­
рификовање псеудо11ауке 1-1аилазили су иа 11акои­
ски одговор да је реч о "двеNrа" школама које они,
као непристрасн11 и демократски оријентисани
посматрачи, равноправно третирају .
Међут11м, оно што је било поразно, а о чему
НИЈ~дна од поменутих страна уопште није брину­
ла, Јесте погубан учинак који су 1-1енаучне теори­
Је произвеле 1-1а друштвенqј свести српског наро­
да. Причама о старини и посебности Срба, који­
ма су поједини медЈ,1ј.и просто засипми своју пуб­
лику, nридру)к~,rли су се и раз11оразни пророци,
мистици нај1-rиже врсте, приучени астролози и
примитив1-1и шарлатани. Њихове квазитеорије
биле су толико примамљиве да су се лепиле за
свест дела народа и потхрањивме аутизам, ксено­
фобију, самодовољност. Отуда 1-1е треба да чуди
чињеница да су њ~,1хове "историјске", астролоu1ке,
апокалиптичне и свакојаке безвредне к1-ьнте -
како то иначе бива у временима кризе и расу11а -
н111але многобројн,1 и:з1tа1-ьа и високе т11раже, у п о -
175
 .
редиве са издањима и тиражима КОЈе су некаr1а
подсећањима настојал~,1 да нам у главу улију сом­
имале само логаритамске таблице или "мали ку­
набулне теорије да смо најстарији , најбољи, да
вари".
смо, заправо, изабрани народ. Појавиле су се и
Истовремено се показало да постојећи 11р11 -
синтагме "Сви смо ми ОлгијаНЦЈ,1 и "Олгија1-1ски
11

ручници за српску историју, као н:ека врста про-

. пут". Ове новокомпоноnане реч:и, ови примерци
тивтеже квазиисториЈским књигама, нису у ст,111,у
да код дела српске популације издрже "1-1ел ојал ­
ну" конкуренцију ових других. Поменућемо само
два таква прируч:ника који су, додуше, такоtЈс
доживели више издања - већ класичну Исшор~1fу
Срба Константи1-rа Ј иречека и Исшориј_ц сриско1,
народа групе аутора. 178 Да ли су они недовол}1 10
,,комун икативни" са широм ч~,rталачком публи­
ком, да ли су заморни због обиља чињеница, Jta
ли су исувише херметич:ни? Побројана питања за­
хтевају озбиљно истраживање, али би можда тре­
бало размисл11ти о писању популарних повес,-r и­
ца српског народа, нарав1-rо ослоњених на сериоз­
на научна 11страживања. У пркос свему, 1-re може­
Ј\10 да се отмемо утиску да ће део читалач:ке пуб­
лике увек следити сензационалистич:ке J,r не­
научне тезе о пореклу и прошлости Срба.
Нарочиту улогу у подстицању националне
самодовољности одиграли су поједини иста кну·
ти посленици јавног живота који су непрестани~,
Ко нстантин Јиречек. Исшорија Срба, I-!I , Беоrрас'!
178
195:Z; Исшорија срiiског народа, 1-Vl, Београд 1981 - 1993.
176
новоговора - придев олrијански и именица Олги­
јанци - својеврсртан су "омаж" госпођи Олги Лу­
ковић-Пјановић. Међутим, таква аутистичка ста­
новишта унела су додатну конфузију у ионако
усковитлане националне страсти и нанела велику
штету српском 1-тароду.
Сликар коме је све било jac1-to
"За Милића сам одувек 61-10 сигуран да је
луд, али генијално луд, и стога могу увек издат1-1
уверење да је чисти геније". Овако ј е записао ле­
кар-психијатар Веселин Савић у предговору ауто­
биографиј е сликара Милића Станков1-rћа, по­
знатијег као МилЈ,1t1 од Мачве, а ту оцену ј е пре­
нео и дневни лист Пол,ишика. 179 Што се ~1ене, пак,
.
тиче, морам признати да сам rениЈе сасв1-1м друга-
.
'{ИЈе замишљао_
Управо ј е овај сл11кар, то коw1 несреt1не де­
сете деценије ХХ века, безброј пута 1,1ступао као
нека врста глас ноговорни ка такозване Срнске
179
"Политика", 11. нове~rбар 1986.
177
аутохтонистичке школе. Експониран на мноr·им
медијима, грмео је како су Срби најстарији наро11
на свету, бесомучно нападао германску Берлин­
ско-бечку школу и најгоре говорио о Српској ака­
демији наука и уметности. Ишао је чак дотле да
Је ?Редлагао да се српским академи~щма - међу
ко3има има научника светског угледа - одузм у
докторати и дају нови које би требало да напишу
тобож непристрасно. Дати себи за право да се на
тако површан и увредљив начин вреднује науч11 11
допринос учењака Српске академије наука 11
уметности, и то из области о којима угледни сли ­
кар нема појма, само по себи говори о помањка1ьу
доброг укуса. Јер, не треба посебно ни наглашав,1 -
ти, Станковићева упућеност у историју у најбо­
љем случају није могла да одмакне даље од cкaiVre­
~eнor знања једног гимназијалца или, вероватн н ­
Је, под теретом година, умногоме исхлапелоr з на ­
ња давнашњег средњошколца.
Истовремено, Милић Станковић је нереал­
ним и сасвим небулозним причама настојао да
подигне пољуљани морал свеколиком српству. ':/
одређеним круговима словио је за једног од нај­
већих родољуба и синова ,,}rебескоr народа".
Милић од Мачве најчешће се појављивао у
необичном руху које бисмо могли означ~,1ти као
н екакву ме1лавину одежде свештеника, одећ е жо-
178
вијалног пажа и гардеробе децентн.оr к~,щоша. Ево
како га описује састав1ьа<[ једног ~1овијеr мемоар­
ског списа rоворећ1,1 о изложби Станковићевих
слика на caмoiVt почетку деведесет11х година прош­
лог столећа: ,,Аутор се појав~,10 са закашњењем ,
ушао на споредни улаэ и кроз u1палир гостију
прекорачао по11ако, без ј едне речи, одевен у цр11у
~1антију, с необичном береткоiVI и в1,1соко подигну­
тим штапом. Два дана ран_ије, док су покушавали
да спакују с11~,1ке у комби, видео сам га, у фарме­
рицама и мајици, како изнервиран сочно псује
сестру сопственој сл~,1ц_1,1, спреман да је изгази ...
Али, сада је започела представа и O}I више није
био 0611Чан смрт1-1ик. Сместио се у плетену фоте­
љу, забацио поглед негде у 1-rеодређеном правцу ,
. . .
у даљину, преко људи коЈ1-1ма Је стаЈао дах ...
Уметник узе штап и на 11сти нач~,тн, театрално, 1-1а­
пусти вилу у правцу возача и аутомоб1,1ла." 180
Упадљиво је да је Ми11ић Стаиковић рани х
деведесетих годи1-1а прошлог века бахато претио
целом свету. Ево једи:ог npJ-IiVtepa таквог 1-ьеrовог
иступања: ,,Ускоро t1e Срби бити господари света.
Већ сада Срби располажу тај11иiV1 opyжjeiVf I·IЗ та­
козва1-rоr Теслиног пакета, предатог 1943. roдi,rнe
амбасадору Фотиt1у. Ако caNIO јед1-rа боiV1ба падне
180
I-IебојшаЈовановић,Дневник са peзepвuctuu.11a. ffisto1ia
l 1ulgata, Београд 1998, 45. 46, 48.
179
 на Београд, Ватикан, Беч, Бон и Загреб биће nо­
тресени изнутра силином формуле V на трећи
нула. Када се то деси Атлантиђан-~,1 ће се појаnн ­
јатеље. Поред тога, 1-ьегово тајно и смртоносно
==
оружје је Теслина бежична енергија. Формула се
налази у такозваном Тесли1-1ом пакету који је пес­

ти и проrла_сити Србе империјалн11м народоЈ\,r, ко ­ ник Јован Дучић добио од Тесле 1942. rодине." 1 8 2
ји ће од тог часа у 1-1ме њих завести ред на Зеl\111>11 Да би поменутом смртоносном оружју дао
и загосподарити светом ... Зато нас из љубоморе додатну снагу, Милић од Мачве је испевао и клет­
сви и мрзе, осећају да смо старешине свију 1-1аро­ ву којом је запретv10 Аrv1ериц1,1 и из које преноси­
мо само неколико делова:
да од Хималаја до Пиринеја. Гiа само завијају око
нас као прегладнел1-1 вуци. Гладни су примата. Уста ти се заврат окренула,
Шта им можемо кад су се претворили у узно L(ре­ Губа т11 се на дом распртила,
во. Ма:rеријалисти једни." 181 Обадва ти ока исцурила,
То фамозно Теслино смртоносно оружје вео­ Те вранама жива хра11а била,
ма је често помињао, а није био ни тако мали број
наших сународника који је поверовао у такве при­ Ускрсово јаје не шарала,
че. Штавише, Милић Ста1-1ковић је и на такозв,1- Своја оба у менгеле мет'ла,
ним вампирским вечерима призивао српског вам­
Што Бејкера и Буша донела.
пира да помогне Србима у борби против светск11х
моћника. На п1,1тање једног новинара о томе ка1<пс Америко, Броз те усрећио,
су шансе српског вампира у борби против Н еN1nч­ Нек и тебе ропац крвав снађе,
ке 1-1 Сједињених Америчких Држава истакнут11 Што границе Брозове приз.најеш!
сликар је дао следећи одговор: ,,Српски вамлир
Индијана постала држава,
ће надживети и победити светски вампириза~1. Не слушала Вашингтон килави!
Јер, ми на овим балканским теренима још нvrc~10
На југу те споrrало беснило,
потроши.ли нашу митску снагу. Главна снага ср11-
Те црначк11 гневи уморили!
ско г вампира је у МI1Ј)ису који уништава неrrрн·
Клетва моја са небеских соха,
18 1
"Radio ТУ Re,rija", 19. децембра 1991. (преузето и:~ •ra- 182
"Radio TV Revija", 18. јун 1992.
conи ca ,,/{анас").
181
180
 Нека буде Божја промисао,
Њеног дејства никад не отргла,
Докле Србе набеђењем држиш. 183
Како тугаљиво qве речи - Срби господар1•1
света, Теслин пакет, српски вампир, бежична енер­
гија - звуче данас, после само десетак roд1trнa . 11
после свега оног што смо у међувремену моралн
да преживимо. Премда ће неко рећи да је посре­
ди мистицизам генијалног сликара, више сам
склон да његова наклапања спустим у прозаич~1 у
раван и да их назовем правим именом. Без м110 -
го увијања и околишања, мислим да Је овде пре­
васход1-10 реч о преиспољним будалаштинама.
Лажни ироро-к
Ево шта је Милић од Мачве, самозвани про­
рок и визионар, саветовао Србима из Републике
Српске на скупштини у Бијељини 25. априла
1993. године: ,,Босански и крајишки Срби, и кад
би потписали ноћас капитулантски венс-овенов­
ски (и орвеловски план), по Србе 1-1еповољних
граница десет кантона, западни Сотона тамн е
стране атлантијскоr лица не би се на томе зауста­
вио... Што се тиче последица санкција, дупло уво­
ђених против Србије, пророчки сагледавам да ћс
1 .
sз ,Ј-IИН", 19. јун 1992.
182
оне блаrоtвор1-10 деловати у блиској будућ.ности,
с обзиром на то да се са њима српски народ уво­
ди у нужно предворје припрема за опстанак пред
најављену апокалипсу, која ће се одиграти нај ­
даље за једну деценију. Наиме западну хемисферу
захватиће неслућена ланчана тектонска катаклиз­
ма у трајању од 15 ми1-~ута, тако да ће остати жи­
вих људи 'само колико се може склонити под
крошњу једне· шљиве'. Ова крошња је метафора
за Србију. Нарав1-10 да 11е могу остати сви Срби у
животу, али ,1,1пак остаје језгро нације. Остаће
живи Срби као последњи изданак СОРАБА, све­
предака свију Европљана. Остаће и српски језик
као планетарни, једини језик који се може сма­
трати прамајка језиком индоевропских народа, и
са којим се једино може споразумевати са циви­
лизацијама других планета.Јер, Срби воде порек­
ло преко оне светле, васионске стране атлантид­
скоr лица. Срби ће бити у стању после ове тек­
тонске катакл,1,1зме једини да обнове нову европ­
ску цивилизацију, пошто се Срби налазе у вечном
електролитском купању изазваном моћном спре­
гом двеју геолошких плоча - бакарне под Хо!VIО ­
љима, и оловне испод Копаоника. Тај набој пр1,1-
роде помоћи ће Србима изнова да се одрже као
етногенетски пупак планете, и потврдити тако
.
досадашње археолошке на11азе да смо на,~стариЈ а
183
 Европа, само данце Бо~је каце рајског при.честа.
Ко удари на ту нашу заједничку европску праро­
дитељску стопу, беснило му душу захватило, обr­
нуо ноге наопачке, уста му се за врат окренул а
А прави, трећи светски рат, одиграће се у евро,;-:
~ким ~емљама од 1996. до 1999., како га лепо на­
!f
Јављу.1е острадамус у свом Тестаменту. Тара­
бићи КОЈИ веле: 'Над Србијом ће падати пече 1111
људи, а Србији 1-1ишта бити неће'. Сасвим ј е и:~­
весно да Европа присуствује последњим месец 11 •
1'1а своје среће у миру ако наставе овако ci,rт 11 11 .
чарски са нама. Они су нас одиста гур~-rули у
крвави рат, а то ће им се још крвавије осветити ~
снаћ11 ће их потпуна катаклизма, па ће бежећ~,r ис­
пред ње наићи на наше испаћено тло и наро;.{ TOI'
тла. Дочекаћемо 11х са кором хлеба, као што је то
увек бивало. Волео б1-1х што пре да се састану свн
наши геолози, географи, социолози, демограф~ 1 11
стручњаци за разарања земљишта, како бисмо
могл~-r сви заједно да разрадимо ПАКЕТ СПАСЕ·
!ЬА за овај народ, који је већ ступио у фазу мес11-
Јанске улоге спасиоца људског рода. Народ ТЛА
и ПУПКА ПЛАНЕТЕ, Срби, располажу васио11·
ском снагом попут Теслине, и такав народ ire
може никад бити уништен."184
184
"НИН", 7. мај 1993.
184
Уз пр1-1медбу да се ниједно од Станковиће­
вих суманутих пророlЈанства - нарав1-10 - није ос-
. .
тварило, Једино могу додати да су Јадни народи
који имају овакве саветнике, душебрижнике и
предводнике.
Прекори Борuс1~ава Пекића
За М11лића од Мачве не би се мог.nо рећи да
је у погледу процене о старини српског народа
био помодар и скоројевић. Напротив, он је много
раније, пре бучног доласка "новоромантичара",
иступао са тезама да су Срби најстариј:~,т народ на
планети Земљи. На овакве "научне" теорије ос-
.
врнуо се у СВОЈИМ коментарима из днев1-rика и
Борислав Пекић (1930-1992).
Он ј е најпре наглас:ио како му је у руке дос­
пео сепарат под 1-1азивоrv1 "Сораби" Милића од
Мачве који ј е објављен у децембру 1982. године,
а затиl'v1 је донео читаве пасусе из тог текста. За
ову прилику издваЈамо само treкe од њих:
,,Сароб или Сораб скраћено касније у Срб,
етимолошки се објашњава са сабрат, најближи ро­
ђак, роб Божији 1-ra земљи, сапатник. И данас Срб
Србину сасвим непознатом каже 'брате Србине'
или 'еј мој рођаче' ... Постоји податак да Бизмар­
кова баба није знала немачки, већ је јею1но гово­
рила срnскиt\1 језико1v1 , а оtт сам на carvrpт11 1tз rово-
185
 рио је једну реч - Србија ... Такав прави присту 11
објашњењу топонима само потврђује ону стару,
озбиљну теорију да су Словен11 на Балкану >ки ве­
ли одкад постоји света. То су они тајанствени Тра­
чани без накнадно убаченог 'Т' у ствари Рачанн ,
тј. Расјани, расијан и људи, Рачани са главни м
градом Расом и државом Рашком. Затим Илир 11
и Пелазги. Ја тврдим да су Пелазrи у ствари Бе­
ласци, то јест бели људи, тј. Словени, Срби ... Што
се т1,~че Етрураца, средње Италије, и они су себе
називали Рашанима, државу Расна, а главни гра11
Расена или данашња Равена... Своје докторате ис­
торичари могу касније само обновити, чим помере
појаву Срба и Словена за неколико хиљада годи­
на у назад и то на далеко шири простор, на исток
до Индије и Беда, а на запад до Пиринеја и Баска.
То је простор једног самониклог, језичког, ет~1~,rч­
ког језгра који је дао прамајку језика индо-европ­
љанима, који је дао величанствене списе 'Pr Веде'.
Да се потсетимо 'Рг' на санскритском језику знач 11
нешто што је сабрано на камару, стргнуто, рги уто,
на једном месту, рrнем ти га мајци, то је сељачк11
израз за веде, значи мудрости провиђење, ви.деки ­
је, све видети умом. И данас шумадијски се1ьак
каже кад хоће нешто да осмотри: 'Одох часком /lil
веднем', да видим, да осмотрим... "185
Boiislav Pekic, R.шk1nje Atlantide, Beog1·ad 1996, 233-239.
185
186
Тако ј е говорио Милић од Мачве! У нас­
тавку следи .део коментара Борислава Пекића:
,,Има у том сепарату још пуно сл1-rк":, пу110 цртежа,
рађа1-ьа ко~-1тинената, Атлантиде, веза хоризон-
.
.
талних и вертикалних историЈских, Језичних рас-
иих ... Међутим, најбоље би 61-1ло завршити овај
. .
нзвод одатле, 01-1им чиме Је суштински, историЈ-
ски, преглед завршио 1'I сам Милић од Мачве, са
оним 'Ргнем ти ra мајци ' као главним етимолош-
. .
ким доказом за српски Језик као прамаЈку свих
језика." 1 86
Сред1ьовековни Србин
на ко1tцершу духовне музике
На страrrицама "Пол1-rтике", н егде у зиму
1999/2000. rоди1-rе, изашао ј е интервју МЈtrлића од
Мачве - заправо, солилоквијуl\11 на61-1јен пр1-rзем­
иим мист1-1цизмоN1 и необавезујућим са1-ъаријаNrа
који ипак нису могли да покрију вел1-rко незнање
- из којег доносимо неколико главних акцената.
,,На нашем терену, у освиту европске циви­
лизације, то су би11е култур е Лепенског в1-1ра, нај­
старије уN1етност1-1 света - и Бинчанс.ка, са првим
линеар.ним п1-1смом света, наста;rим чак пре 7200
.
година, таман 1srewтo испред црте в1-1зантиЈскоr
186
Исто, 239.
187
 рачунања времена 187 . Па сад видите, каква смо лн,
кулшура бwiu!" ( иодвукао Р. Р.)
Иначе, није случајно да је сликар Милић 011
Мачве својатао Лепенски вир као део древне срп­
ске цивилизације. То исто сматрала је и госпођа
Луковић-Пјановић која је била чак спремна и да
се љутне на професора Драгослава Среј ови ћа,
научника који је открио Лепенски вир. Академик
Срејовић је у више наврата са иронијом говорио
против оних који су Лепе1-1ски вир сматрали ло­
калитетом и спомеником српске цивилизације.
Она каже: ,,Но Срејовић, уместо да се томе раду­
је и да пружи пријатељску руку сваком ко се бор11
за истину, он иронијом покушава да обезвр ед 11
рад других особа, којима судбина није била тако
склона као њему. Његова изјава, да никада нијr
тврдио, да су у Лепенском виру живели Срби, л11-
чи на опортунизам, неприхватљив, када се ра;rн о
једном великом научнику." 1 88
И сам Милић од Мачве је у једном писано1,1
тексту оштро напао академика Срејовића због ис·
тих разлога: ,,Ни већег научника, какав је архео·
лог Срејовић, ни веће срамоте око његовог разја1Ј1·
њавања значаја Винчанске и Лепенске културе ...
Срејовић као типични ђак Германске ruколс са
187 В ·
изанти,1 ска ера почиње
1. септембра 5509. п ре Хр иста.
Луковић- Пјановић, Срби ... народ најсшаријu, 1, 177.
188
188
крајњом и1-щигнацијом говори о Винчанском пис­
му..."189 Штавише, Милић Станковић је дошао на
сулуду идеју и себе прогласио "генералом Лепен­
ским". Да ли ово уопште треба коментарисати?
Но вратимо се започетом интервјуу у којем
нас "лажни " пророк уверава да ћ е кроз десетак го-
дина за нас наступити повољно време: ,, Сада већ
није тајна да првотно племе Дан наслућује у ско­
ро време разрешење миленијумског догађаја - по­
јаву чисте енергије светлости у тренутку када се
23. децембра 2012. године буду поставили у једну
линију центар наше галаксије, Млечни пут ('Ку­
мова слама'), звезде Сиријус (Северњача) и Сун­
це и наша планета Земља. То одређење стоји по
најстаријем календару древних Маја. Немам раз­
лога да им не верујем."
Дакле, драги сународници, треба да издр­
жимо још само девет година и најзад ће, по Ми­
лићу Станковићу, и нама сванути.
У наставку читамо: ,,Често сам тужан кад по­
мислим како је просечан Србин средњег века био
ликовно и духовно образованији од данашњег.
Уредно је слушао литургијске концерте духовне
музике по величанственим својим храмови~1а и
за то време разгледао најбоља уметЈ-1ичка дела
свог времена."
"НИН", 9. август 1996.
189
189
 Ово је типичан специмен "заслађивања" 11с­
торије, пример како "мали Ђокица" замишља дав­
ну прошлост. Није било баш тако! Ево шта о сво­
јој пастви, о тим "просечним" житељима Средње,·
века, на пример, казује Теофилакт, охридски а р­
хиепископ крајем XI и у првим годинама XII ве ­
ка: ,,нечисти варвари који смрде по задаху своји х
кожуха и који су још сиромашнији средствима за
живот него што су б огати злоћуднош ћу "190
. Дак-
ле, нимало романтична слика, изашла из пера Ј ед­
ног савременика, али упркос извесним литерар­
ним претеривањима - сурово реална.
Милић од Мачве то не мора да зна - у ства­
ри, он то и не може знати - али зато и не треба да
говори тако убеђено о нечему што уопште 11е зна.
Он је то причао да би му се веровало, да би п ро­
свет(л)ио народ, а део Срба му је, као познатом
сликару и: промовисаној личности нашег ј ав н ог
живота, заиста и веровао! Очигледно је да Милић
Станковић није имао ту врсту одговорности п ре­
Ј\,rа јавно изговореној или написаној речи.
Theophylacte d'Ac!н·ida lett1·es, ed. Paul Ga н lie,·.
190
'Гhessalonique 1986, N° 5, р. 145. Превод: Вuзанш~1јск11
извори за uciii.opujy 11ародајугославије, III, Б ео град 1966,
264 (Радосла в Катичић) .
190
Молба из 1991. године
Као особено сведочанство о времену о којем
говоримо и загађеној интелектуалној Юiими доно­
симо и један документ, молбу-захтев која је у ар­
хиви Филозофског факултета у Београду заведе­
на је под бројем 674/1 дана 4. октобра 1991. го­
дине.
Документ доносимо у целости, са свим -
многобројним и готово невероватним! - грешка­
ма, недопустивим за неког ко Је студент.
Молба Секрешаријашу Философског факулшеша
.
Одељењу за историЈу
.
Катедри за византолоrиЈу
.
Управнику оделења за историју М итрови ћ у 191
Прилажем молбу и захтев са питање~~ зашто се у
Српским школама Универзитетима неможе наћи
одговор ко су Срби и одкуда су овде на Балкану_ и од
када и зашто Срби не знају и не уче у школама СВОЈУ ис­
тиниту историју. Ова историја кqја се учи у школама и
Уни13ерзитету сматрам да нще потпуна јер се везује за
Порфирогенетово тврђење да су Словен~ дошли на
Балкан у VII веку по Христу. Тврђење ниЈе исти~1ито
могуће је да је дошао талас војника али као што тврди
Професор Андреј Митровић у то вpeNie је обављао
191
дужност управника Одељења за истори.Ј у.
191
 Олга Луковић Пјаиић 192 већа је вероватноћа и еиrур.
наcar.1 да оно што оиа тврди у књизи "Срби народ 11 а.
јстарији" дошао је у VII веку талас вqјника у 110~1 0 11
Српском народу који су ту староседеоци. Заиста с,, 1 а.
трам неопходним њеи труд Олге Луковић Цја1-1ић зла­
та
. вредан за проучавање Српске историје и српско,
Језика потпуно основаним и потпуно арrу/\11ентова1111,, 1 .
Исто тако сматрам молим тражим да се у проу•щ.
вању историје Срба не заобилази историја Миловт
МилQјевића "Одлоr.1ци историје Срба" кqји даје одго­
вор шта је било са Србима и пре VII века.
Имајући у виду ова два дела за KQje молим траж11,11
захтева_м да се нађу у проrраму основа за учење Српске
исторИЈе, уколико се изуче ова два труда и прилога 11ај­
вреднија Cpncкqj историји проучавању осt1ови Српс1~с
историје видеће се да ово што ми учимо Срби о исто•
рији Срба подмеће Немачка школа која је највећи 11r·
пријате.ть Српског иарода да је и садашња н~мач ка 11;1
територији Срба доказ су рекла би Олга Луковић JI\·
жички Срби у Немачкој да је цела Европа првобит~'ю
насељена иародом који су различито називали а да су
то Срби а доказ старости Илирско Трачке Српске ку.1;.
туре на обалама Дунава Лепи~-ьски вир 19 З говори _,,
Jg? П б
- односилац мол е чак у три наврата аутора к1ы1гr
"Срби ... ~арад најстарији" назива презименом Пја1111ћ
у~1есто Ц1ановић. Уз то, није јој познато да између деnо·
{;;ког и мужевљевог презимена треба да стоји цртиt~а.
,.Да, добро сте прочитали - Лепињски вир! Да не буяt·
заоуне - два пута се помиње у овом кратком л.огr11 с11 11
06,1 пута као Јfепињски вир.
192
прилог обема тврдњама да су Срби староседеоци на
Балкану и не само на Балкану и да је оправдана тврд­
ња 1<оја Олга Луковић Пјанић цитира историчара Хал­
кидикона 194: Да су Срби народ нщстарији.
Студент сам философије но и у философији мис­
лим даје потребно да се Срби отргну Немачког гледа­
ња да се врате истини од које су их Немци вековима
одвајали. Шта ће нам већи доказ од оног који нам је
показан: Желећи да покажу да су они Аријевски на­
род стали су и пали пред Србима то је доказ да нису
Аријевски народ. А многи други проучавајући језике
старости језика многи Французи, Сипријан Робер,
Немци тврде дошли су до схватања старости српског
језика.
Илири и Трачани су Срби. Грк Кедрин византиј­
ски хроничар је написао да облас Трибалија: ,.област
(крај земља) Срба" а то је управо онај крај где је Дра­
гослав Срејовић открио Лепињски вир.
Дакле моја молба захтев је да се у програм у коr.1
се говори о историји Срба узму у обзир дела Милоша
Милојевића Одломци историје Срба (Београд 1872),
Олга Луковић Пјанић - Срби народ најстарији јер без
ових дела историја Срба није потпуна.
Ђ. К.
студент филозофија
Наравно, овде је реч о Лаонику Халкокондилу, а не о
194
Халкидикону!
193
 Овај допис је тужно сведочанство о ни во.\'
размишља1-ьа једног младог човека који треба да
постане академски грађанин и да већ сутра васп11-
тава нове нараштај е. Поготово ако се има у внду
да је то студент ф11лозофије, дакле, неко ко ес,
како Сенека вели, бави "јед.иним бесмртнvrм 1нто
је доступно смрт1iима".
Та млада жена можда ће једног. дана зауэет11
место професора у некој rиw1азији 11 својим уче1111 -
цима предавати да Је Ј едан древ1-1и византи1 ск11
писац одавiiО устврдио да су Срби народ најстари ­
ји. У међувремену, мо:>кда ће .r,1 1-rаучити његово гrрс­
зиме 11 уместо Халкидикон зваће га Халкокон.дил.
Свестан сам да на овај начин придајем ireзa-
служен значаЈ Једном муцавом 11 неписменом дол 1 1 -
су, ат1 га .1-rавод1,~м управо као жалосно сведочанство
о времену деведесетих година прошлог века.
Злоуиошреба Свешог Саве
У овом одељку биће речи о томе да су нск11
од "новороi\1антт,rчара" чак спремни и да се по нг·
рају са Светим Савом у кога се толико закли 1 ьу,
11 са светосав1ьем у којем виде једини пут за ерл·
ск и народ у о воЈ'v1 тегоб1iом време ну.
Деведесетих годи1-rа, сада већ прошлог, ХХ
века у виu1е прилика могло се чутv1 да на науч·
1111,\1 скуповИl\1rа људи са 1iајвиu1им квалисрикан1 1·
194
јама цитирају одломак Савиног писма епископу
Иринеју у којем се тврди да је "Исток мислио да
смо ми Запад, а Запад да смо Исток... А ми смо
Срби судбином предодређени да будемо Исток
на Западу и Запад на Истоку, и да признајемо из­
над себе само небески Јерусалим, а на земљи ни­
кога". Да не говоримо колико је овај цитат био
навођен у служби дневне политике. И поменути
Милић од Мачве га је са много убеђења у више
наврата радо наводио.
О чему је, заправо, реч? Поменутог епископа
Иринеја узалуд ћемо тражити у историјским из­
ворима који су савремени Светом Сави, што од­
мах побуђује сумњу у аутентичност изречене по­
руке. И садржај поруке изазива приличну подо­
зривост. Богослови су нагласили да је "у Савиној
теологији искључено свако предодређење судби­
ном, што такође говори о произвољности аутора
текста". 195 У спорној изјави нема ни трага од
смерности и скромности средњовековних духов­
ника, већ превладавају другачији тонови.
Струч1ьацимаје, дакле, било јасно да је ци­
тат свакако апокрифан. После мале истраге у~­
ло се у траг овој необичној крилатици, а исход Је
195
Миодраг М. Петровић, Црхвен.одржавне идеје свешо·
га Саве између Цариграда и Рима, Европа и Срби, М еђу·
народни научни скуп, 13-15. децембра 1995. године, Бео ­
град - Нови Сад 1995, 101 .
195
 изложио академик Сима Ћирковић у саопштењу измишљена, с једне, и да бу де некритички n-ре­
на научном скупу Свеши Сава .1Ј сриској исшорији узимана од стране истраживача који би требало
. .
и illpaдuцuju, одржаном 1995. поводом четири сто­ да знаЈу 111та Је права научна истина, с друге стра-

тине година од спаљивања моштију првог српског не. Немам ваљане одговоре на постављена пита­
архиепископа. Уз драгоцену помоћ професор ке ња.

Радмиле Маринковић, академик Ћирковић је по­ И, напослетку, не преостаје ми ништа друго

него да узвикнем ~,rли завапим: ,, О tempora! О mo-
менути текст нашао у књизи Милана Д. М~,rле-
ти ћ а.
t96 р · б
еч Је оз ирци приповедака·за које ау-
resl" (О, времена! О, морала! То јест, какво време,
какви обичаји.)
~ор каже да су "засноване на историјским матерн ­
Јалима КОЈИ потичу из његовог ( Савииог - йрuлt. Р.
Р.) и нешто каснијег времена и свака прича обра­
ђује догађаје који су у тим списима забележенн
или пак слободно описује 01-1е црте Светог Саве
које су несумњиво постојале". 197 Спорни цитат
налази се у причи под насловом "Сад" . 1 98 И ста
~рича - са истим цитатом, наравно! - поновљена
Је 1,1 у другом издању ове књиге. 1 99
~ овом тренутку највише ме занимају побу­
де КОЈ е су довеле до тога да ова крилатица буде
196
Сима Ћирковић, Свешu Сава између Исшсжа и Зааада,
Међународни научни скуп: Свети Сава у српској ис·
Ј~РИЈИ и традицији, Београд_ 1998, 27-28. ·
Милан Д. Милетић, Бро;анице Свешог Саве Крњево
1980, 141. '
198
Исто, 118-119.
199
~илан Д. Милетић, Бројанице Свешог Саве - Повесш
о ;ьуоавu, Друго, исйрављено издање Нови Сад 1997 166-
167, t Ј

196 197
 IIOIATAK:
ХИЉАllУ И JEllHA ГРЕШКА

Занимљиво је да је прва усплахирена реак-

. ,,
циЈа "новоромантичара или псеудоисторичара
- док је први назив превасход1-10 метафорички,
други је, заправо, terrninus technicus - уследила
и пре него што је прво издање J\,toje књиге Срби
йре Адама и uосле њега изашло из штампе. У су­
ботњем културном додатку "Политике", почет­
ком септембра 2003. године, објављен је текст
,. под насловом "Клио се стиди", нека врста сажет­
ка моје књиге. 200 Међутим, на саму најаву да ће
књига бити објављена појединци су се сместа
осетили угроженима, нешто налик на "Павлов­
љев рефлекс", и за сваки случај ме затрпали сал­
вама "родољубивих" придика, патетичних јади­
ковки и најружнијих етикета. Извесни др Радо­
мир Д. Ђорђевић, за кога ћу показати не само то
да не разликује грчки од латинског него и да не
уме да напише наслов властите књиге а да не
направи неколико грешака, не часећи часа уз­
вратио је дугачком епистолом. У писму пуној\,,

"Политика", 6. септембар 2003. године, В1 .

200

199
 прегрејаног родољубља и отужних наравоучени­
ја, он је посегао за арсеналом до провидности
излизаних флоскула (,,авети марксизма понооо
бауљају", .,немачко-берлинско-бечка шко11а",
,,бољшевичко-лењинистичко-стаљинистичка ис­
ториографија", ,,nангерманизам, панмарксизам ,
панватиканизам у заједничкој спрези и на 1-1стом
задатку - сламању кичме најраспрострањениј ег
национа - Слове!iа" итд). Будући да је писмо
огорчења и "повређене" националне савести би­
ло превеликог обима, а он није желео да га у скра­
ћеном облику објави у рубрици "Међу нама", об­
јавио га је у свом гласилу "Глас Сербоне", 201
јем ћемо нешто више рећи у даљем тексту.
Донекле умеренији, али не и мање марци ­
јалан био је Слободан Јарчевић који се, реагују­
ћи на мој интервју дат "Политици", 202 јавио у
,,Гласу јавности". Помињао је устанике из 1683.
године под вођством Илије Јанковића, кајкав­
ски и штокавски дијалект, проблем румунско,·
. . .
Језика и друга питања коЈе са МОЈОМ књигоl\1 не-
мају никакве везе. 203 Једноставно, ,,промаш ио"
је тему. Чињеница да нису имали стрпље1-ьа да
. .
књигу наЈпре прочитаЈу и виде аргументе коЈ е
201
"Глас Сербоне", бр. 8, септембар-октобар 2003,
202
" Политика", 18. октобар 2003. године, В 1.
203
"Глас јавности", 22. октобар 2003. године.
200
износим, него су напали књигу коју уопште ни­
су ни видели и чији садржај не познају на осо­
бит на~ин казује о "интелектуалном" профилу
ове двоЈице псеудоисторичара, иначе прилично
високо котираних у дружини самозва1-1их ауто­
хтониста. Умни људи одав1-10 упозоравају да се
треба чувати оних којима је родољубље занат.
Псеудоисшоричарu гуслају у uусши1-ьu
.Појава псеудоисторичара и њихов успех
код Једног дела српске популације може бити
занимљив за стручњаке различитог научног
о ко­ усмерења. l\.1еђутим, остаје питање за разми­
шљање, или за социолошко и психолошко про­
учавање, како се десило да су поједини медији
(новине, радио, телевизија) и део јавности то­
лико потценили мишљење званичне r1ауке, ми­
ш1ьење историчара од струке, и пренебрегли, до­
душе, не тако громогласна али ипак сасвиrv1 чуј­
на, упозорења стручњака да су, најблаже речено,
посреди ненаучно утемељене претпоставке.Јер,
када се појаве упозореrьа да је београдски мост
,,Газела" због недовољног одржавања у дерут­
ном стању, надлежни неће потражити мишљење
'
стоматолога него ће се обратити грађеви1-1ском
18-20.
инжењеру, стручњаку за статику, а уколико се
појави нека сточна епидемија, неће се обратити
201
архитектама него стручњаци~а са Бетери!iа~­
скоr факултета. Једино када Је реч _ о истор~IЈ И
може се догодити да поједини медиЈИ и део Ја о­
ности слепо верују нестручњацима. Нека ми бу­
де дозвољено да приметим да ти који заобила­
зе историчаре од за11ата и који су склони_да ве­
рују неквалификованим тумачима историј е су~1 -
1-ьам да би, рецимо, дозволили истор1-1чариr.1 а да
им оперишу крај1-1ике или слепо ц~ево .. .
При том је читав проблем о .1-1ајстарИјОј ср11-
ској историји поставље11 наrлаnце. Т_ребало би Jta
самозвани непорочни учењаци најпре докажу
,,заблуде" званичне науке, али аргументима к~­
ји имају научну ваљаност и не с~оде се на 1-1аЈ ­
приземније лингвистичке играрије и наслања11>е
на "пучку" етимологију, с једне, и не~месну дис­
квалификацију релева1-1тних историЈских изnо­
ра који им нису по вољи, с друге стране. ~место
тога, псеудоисторичари поручују званичн~Ј исто­
риографији: ,,Ми тврдимо да су Срби наЈстар11-
ји народ и да су насељавали простор од Кине до
Балтика, а ви докажите да нису. "
Могли бисмо да поставимо и оваква пита­
ња: Да ли би наши физичари обавез.1-10 морал11
да сазову научни скуп сваки пут када би се 11е­
ки бизарни аматер огласио да је измислио Peг­
petuum mobile? Да ли би професори српске к1ы 1 ·
202
жевности са Филолошког факултета морали да
озбиљно одговарају на тврдњу неког сомнабула
да је капитална дела На Дрини ћуйрuја и Трав­
ничка хро11uка у часовима доколице, у ствари,
написао кућепазитељ у кући у Пр~,1зренској ули­
ци где је Иnо Андрић становао за време окупа­
ције (1941-1944), а наш пото1-ьи нобеловац их
касније само преотео и окитио се туђиr.-1 перјеr.1?
Само би историчари r..1орали да на појаву било
какве "Ј1.,1есечарске" тсор11је одговоре иначе ризи­
кују да буду проглаш ени за конзервативце који
дремају у некаквиr.1 прашњавиr.,1 кабинетиr.1а, ро­
бују окошталим доrмаr..1а и немају слуха за "нау­
чне" иновације.
Неопходно је указати и на још једну ми­
ст11фикацију коју н еупућенима и лаковернима
подастире ова фаланга историка-патриота. Они
поједностављено и нетачно кажу да caJl.,tO визан­
тијски цар Конста1-1тин VII Порфирогенит го­
вори о досељавању Срба на Балка11ско полу­
острво, а сви остали извори, ,,стотине других грч­
ких и латинских докумената", веле да су Срби
од давнина на Балкану. На овакву произвољну
причу насел и су поједини новинари КОЈИ се у
чуду питају како то да озбиљни историчари в11-
ше верују ко1-1троверзном Ltару-писцу него ~то­
тинама кристално јасних докумеtrата , и део јав-
203
 . .
ности КОЈИ воли да веруЈе у оно што му се до па-
да. Невоља је у томе што те "стотине латинс ки х
и грчких докумената" не говоре о Србима него
казују о Етрурцима, Венетима, Кимберцима, Све­
вима, Илирима, Сарматима, Трачанима и дру­
гим народима коЈе су псеудоисторичари олако 11
без било каквих скрупулозних доказа прогл ас и­
ли за Србе. На другој страни, Cuuc о народи,11а
Константина VII Порфироге1-rита 1-1ајважниј и јс
извор за pa1iy историју не само Срба н его и ч и­
тавог низа других европских народа.
Само по себи нai'vfeћe се још једно пита1-ье. У
модерној историографији би "откриће" да су Ср­
би најстарији народ на планети било равно от­
крићу лека против рака у медицини, чинило 6 11
заиста истинску револуцију у знањима о исто­
рији Старог и Средњег века и као такво било до­
стојно Нобелове награде. Кад је већ тако, зашто
ти "нови" Архимеди само нас овде у Србији оба­
сипају светлошћу непорочне историјске исти; !е?
Када је то већ тако, дакле, предлажем псеудои­
сторичарима да своја епохална открића уоблич е
у текст на једном од светских језика, рецим о на
енглеском, и пошаљу било ком од најеl'v1ине1;т­
нијих научних часописа за стару историј у. За·
што оклевају да их Шведска академија прогла­
си лауреатима најпрестижније светске награде?
204
Наравно, они то никада неће урадити јер знају
да би им "епохални" радови били враћени али
не зато што тамо седе масони, коминтерновци,
папини легати, комуњаре и разноразни (бело)­
светски завереници него из простог разлога што
су у редакцијама тих часописа људи који знају
шта је наука и шта је научна аргументација.
Данас на свету, почев од Русије, преко свих
европских држава, до Америке и Аустралије, има
неколико стотина катедри за историју Старог и
Средњег века. Отиђите на било коју од њих и
реците да су Срби народ најстарији и они ће вас
гледати као да сте сишли с ума. Али, понављаl'vt,
не зато што на тим катедрама предају неки србо-
. .
мрсци КОЈИ ништа друго не раде него смишљаЈу
како да напакосте Србима и да им "украду" не­
колико хиљада година њихове тобожње прошло­
сти већ зато што је историја озбиљна наука, на­
ука која претендује да буде најеrзактнија међу
хуманистичким дисциплинама, наука, дакле, ко­
ја има своју методологију брушену већ неколи­
ко столећа, те су људи који се озбиљно баве
историјом способни да разликују иrрарију или
лакрдију од сциентистичких достигнућа.
Нико од озбиљних историчара не С!'v1атра
да су Срби "настали" у VII веку , када се досеља­
вају на Балканско полуострво. Међутиl'vt, њ1-1хо-
'
205
 ва претходна историја је замагљена због 11 0-
мањкања историјских извора. Једном речју, н е-
•
ки народ ступа Iia историјску позорницу у оном
тренутку када буде забележен у делима антич ­
ких и(ли) раносредњовековних писаца. Омеђ и­
мо тај тада познати свет, простор окренут басе­
ну Медитерана, простор који се углавном поду­
дара са границама Римског царства у доба 1 ье­
rовог највећег просперитета - што ће рећи са се­
верном границом на сливовима Рајне и Дун а nа,
јужном на северноl\1 ободу афричког ко•1тинс11-
та, источноl\lr у далекој Месог1отамији, 1-1 зап ад­
ном у Галији, односно Британији. ПокуLuајм о да
. .
сада таЈ свет замислимо као Један велики модер-
ни фудбалски стадион, осветљен бљешта в о:.~
светлошћу рефлектора, где се као на дла1iу вид11
све што се догађа. То се јасно види јер ант11чк11
писци у својим делима описују повесницу тог
света чије је језгро басен Средоземља. Изва н то1·
,,стадиона" је углавном мркли мрак. Отуда се ~•~а­
ло зна о народима који су били ван видокруга
грчких и лати1-rских писаца. Ипак, и ту постој е
одређене разлике: нешто више се зна о оним на­
родима који су би11и тик уз границу поменутог
света, а о оним удаљенијим се не зна готово 11и­
шта. То је разлог што се о најранијој историј и
Словена зна недовољно или бар не о:нолико ко·
206
лико бисмо ми прижељкивали. И, додајмо, нису
подручја настањена Словеt1има били некакве
l\IОЧВаре, каљуге и баруштине, како, у неприкри­
веној жељи да код својих читаоца изазову озло­
јеђеност према критичкој историографији, твр­
де псеудоисторичари.
Моју књиrу су на нож дочекали они о чи­
јим сам небулозним теоријама расправљао, као
и њихови ништа мање узрујани бранитељи и
тобожњи душебрижници за васколико српство
који су моју књигу доживели као снажну зау­
шницу. И, такође предвидиво, уз бујицу тешких
и несувислих увреда које чине највећи део_њи­
хових иначе разливених текстова и на коЈе се
не треба освртати, ниједан једини арrумент_ у
своју одбрану. Управо су ме њихове реакциЈе,
испуњене немоћним бесом и праћене бесмисле­
ним дисквалификацијама, увериле да је такву
к1-ьиrу једноставно требало написати.
Кад је прошла прва хистерија, када је псе­
удоисторичаре минуо први бес, када су, дакле,
. .
схватили да се десило нешто о чему у СВОЈОЈ
уљуљканој самодовољности нису ни размишља­
ли, потрудили су се да моју књиrу ипак прочита­
ју и нешто о њој напишу. Онда је уследио други
талас њихових напада. Међутим, и овога пута су
то урадили крајње немарно, неубедљиво и повр-
207
шно, управо онако како и пишу своје "научис"
радове. Најпре су некако унисоно покушали да
оспоре моју примедбу да др Јован И. Деретић,
. . " Дакле, отац Стефана Немање био је Зави­
перЈан1,ща ове rрупациЈе "нацио1-1алних прегала-
ца, не зна чак ни ко је отац Стефана Нема1-ье.
Др Деретић, а потом и његови "дрвени "
адвокати др Ђорђевић и Јарчевић, покушали су
да покажу како је Немањи1-1 отац био Деса и пр11
том су уложили огроман труд, а.пи без успеха јер
. од заната. Штавише, у својој књизи сам Дере­
су историјске чињенице хладне и неумољи~зс.
Они се позивају на дубровачког аутора Manp;i
Орбина, али не знају да је пресудне чиtье1➔ инс
. .
за разрешење ове историЈске загонетке донео Ј е-
дан аутентични извор XII века. Реч је о ктитор­
ском натпису кнеза Мирослава Хумског на cno-
joj задужбини, цркви Светог Петра и Пав11а у
Бијелоrvt Пољу, који је објављен 1922. године. 204
У том натпису, састављеном између 1170. и
1190. године, дакле, званичном документу и нз­
вору првог реда, Мирослав, Немањин брат, на­
зван је Завидиним сином. 205 Другим речима, бо­
ље је кнез Мирослав знао ко му је отац него Ма­
вро Орбин који је живео пет столећа касниј е. Да
се подсетимо, браћа Стефан Немања и Миро-
204 Владимир Р. Петковић, Сйолtенuца С. Лозанића, Бео·
~ад 1922, 45-47.
2 5 Гордана Тоr.rовић, Морфолоzија ћириличких нашйи ·
са на Балкану, Београд 1974, 37, бр. 10.
208
слав живели су у XII веку, а Мавро Орбин је
своје дело објавио на самом почетку XVII века.
да, а не Деса, како са очајничком али бесмисле­
ном упорношћу настоји да нам покаже ова "ау ­
тохтонистичка" тројка. Све што сам навео ни­
је никаква научна новост већ је поодавно запи­
сано руком озбиљних истраживача, историчара
тићу, Ђорђевићу и Ј арчевићу указао на одго­
варајућу литературу. 206 Треба само читати, а.пи
.
оqиrледно Је да њима читање ниЈе Јача страна.
Уз то, ваља нагласити да се гробне цркве
нису подиза.пе било где, а овде је реч о Полим­
љу, прастарој баштини Немањића, тако да при­
медбе о градњи храма на туђој земљи постају
беспредметне. Осим тога, Стефан Завида се на­
води и у једном задарском акту, дакле, такође
извору првог реда, о чему Је писао пољски исто­
риqар Јан Лешни 1989. rодине. 207 Ти подаци ни-
206 Јованка Калић, Сшефан Нел1ања у л1одерној ucйlo­
puozpaфuju, Међународни научни скуп Стефан Не­
мања - Свети Сиt,,1еон Мироточиви: И сторија и пре­
дање, септембар 1996. године, Београд 2000, 5-19 ( са
навођењем целокупне релевантне литературе).
207 Jan Lesny, Ste/an Zavida als Sohn von Uros /. und Va-
te,· von Stefап Nemanja. Ein Beitrag zur serЬischen P1-oso-
pog1·aphie, Sйdostforschungen 48 ( 1989) 37-49.
209

су били познати нашим старим историчариrv1а
и зато су они "лутали" у покушају да објасне ко
је Немањин отац. Да ли је ово довољно или мо­
рам да прибављам Немањин извод из матич11 с
књиге рођених, оверен у Општини и не стари­
ји од шест месеци?!
Подједнако бесмисле1-10 је и упорно насто-
јање псеудоисторичара да "докажу " српско п о-
рекло римског цара Лици1:-1ија. Тако је 1-1еразбо­
рито упорни Јарчевиt1 поново покушао да од­
брани ову бесмислену родбинску конструкц11 -
ју. У својој књиз1-1 Срби ире бuскуиовоz Ада.,11а,
муцавој и трапавој реплици 1-1а rv1ojy књигу Ср­
би йре Адама и иосле њега, Oii пише: ,,Но, у слу­
чају Ликинија (Лици1iија), не смемо занемар11 -
ти чињеницу да га као Србина помиње Грк Јо­
ван Зонара." 208 Управо је то потпуно нетачно!
Јован Зонара никада и ни на једном месту 11с
каже да је Лициније био Србин! (Не само Јован
Зонара него ниједан извор који помиње овог
императора не каже да је он Србин!) Уверен са~1
да Јарчевић никада није ни видео а камоли ч н·
тао хронику Јована Зонаре јер као и његова п се·
удоисторичарска сабраћа не зна грчки језик! Е,
то је једна од типичних "врл1-п-1а" псеудоистор11·
208 Слободан Јарчевић, Срби йре бискуйовог Ада..лtа, Бео·
град 2004, 46.
210
.
чара: категорички и самоуверено се позиваЈу на
неке изворе који наводно подупиру њихове про-
•
извољне закључке а КОЈе уопште нису ни виде-
ли. Проблем је у томе што псеудоисторичари
имају мала знања а велика хтења , како је лепо
написао један читалац реплицирајући др Дере­
тићу у "Гласу јавности". 209
Објашњење је следеће: будући да деспоту
Стефану Лазаревићу ни непосредно сродство
са Немањићи!'v1а није било довољно, исконстру­
исана је родбинска повезаност српске ди1-1асти­
је чак са Ко:t1ста1-1тином Великим, тако што је
Лициније, иначе ожењен Константиновом се­
стром Констанцијом, проглашен за Србина. Као
извор послужио је превод византијске хронике
Јована Зонаре, а то је учињено хиљаду година
после Лицинијеве смрти. 210 Овај родослов је ка­
сније доживео већи број проширења и прерада
и то су извори које Јарчевић славодобитно на­
браја у својој књизи. Да бисмо били што јасни­
ји, јер псеудоисторичарима се све мора нацрта­
ти, направићемо једно поређење. То би било ис­
то као када би неко данас преводио византијске
Крашке хронике, махом настале у поствизантиј-
209 "Глас јавности", 28. децембар 2003. године.
210
Лексикон срйског средн,ег века, приредили С. Ћирко­
вић - Р. Михаљчић, Београд 1999, 626 (Р. Михаљчић).
211
ско време, од којих поједине сежу готово до кра ­
ја XVIII века, и у српском преводу уметнуо да
је Карађорђе потомак византијског цара Маној­
ла I Комнина из XII века. . .
Да одговорим и на прекор к~ЈИ ми Је у11у-
тио управо Јарчевић зато што СВОЈИМ доласком
нисам удостојио учеснике некаквог научног
скупа у Нишу који је расправљао о к0Iv1e Ltpy-
roм него о сиротом Константину V~I Порфнро­
rениту, опсесивној теми српских псеудоистор1•1 -
чара.211 Никакав позив 1-1исам 1-1и доб110, а за
скуп cal'vt сазнао из 1-1овина. Међутим, и да са~1
добио позив, не бих отишао јер упорно покуша­
вам да ствари поставим на своје место. Овде ни­
је реч о две равноправ11е школе које мисле раз­
личито о неком научном проблему и које ће у
."
,,сучељавању" аргумената и "плодоносноЈ дис-
кусији доћи до неке историјске истине. Псеудо­
историчари, односно такозвана Србска аутохто­
нистичка школа, како они себе називају, само
умишљају да су некаква школа. За њих, однос­
но њихову "школу", нико, поготово ван гра11и­
ца наше земље, није ни чуо. То, наравно, не з11а­
чи да нећу исказати своје мишљење када У ру ­
кама будем имао зборник саопштења са тог "t"~ау­
чног" скупа. Ипак, не могу а да не поставиl\,1 JeJt-
211 НИН, 3. јун 2004. године, 43-44.
212
но питање: Да ли неко од учесника фамозног
скупа у Нишу уопште зна грчки на којем је пи­
сао византијски цар Константин VII Порфиро­
генит. Ако је одговор негативан, а бојим се да
јесте, о чему ми уопште разговарамо?
Да ли чuillaшe "Глас Сербо1tе"?
Да неко случајно не би помислио како псе­
удоисторичари наликују некаквој малој групи
слободних стрелаца, како су неорганизовани, ка­
ко су на брзу руку склепа1-1а чета случајних ис­
томишљеника, они су збили редове, удружили
се и образовали "Сербону" - ,,Друштво за науч­
.но истраживање најстарије историје Срба" - сва
..
Је прилика, наЈЈаче упориште српске псеудоисто-
риоrрафије данас. ,,Друштво" је уредно регистро­
вано у савезном Министарству правде и седиште
му је у Нишу. Морам признати да ме формула­
ција "научно истраживање најстарије историје
Срба" - која; ваљда, подразумева чињеницу да
све остале установе које се баве српском прошло­
шћу то чине "ненаучно" - подсећа на негдашњу
синтагму "поштена интелигенција". Истовреме­
но, када се помене "Друштво за научно истражи­
вање најстарије историје Срба", прве су ми асо­
цијације "Друштво пријатеља Аде Циганлије",
213

дружина пецароша "Мика Петровић - Алас" или
удружење пензионера "Славујев венац".
Ово удружење има и своју периодичну пу­
бликацију "Глас Сербоне", чије су основне одли­
ке дречаве боје, помпезни наслови и "родол)у­
бље" најприземније врсте. Узгред, због таквих
је и реч родољуб у току последњих петнаестак
година почела да добија негативне коиотацијс,
обележја авлијски омеђеног и аутистичног про ­
стака. У "Гласу Сербоне" све врви од "ориги-
налних научних радова
» . ))
, ,,научних радова , ,,прс-
rледних радова". Међутим, немојте бити обес­
храбрени: уколико пошаљете било какав текст
- понављам : било какав текст који говори о
енормној српској старини! - не брините - биће
објављен! Јер, не треба забо равити, такозвани
аутохтонисти су увели једну наказну форrv1улу
према којој су ученост и родољубље неког исто­
ричара управо пропорционални старини срп­
ског рода за коју се он залаже. Речју, када би се
нашао неко ко би устврдио да су Срби "стари",
рецимо, сто хиљада година, тај би по номенкла­
тури српских псеудоисторичара био наш нај­
бољи историчар и највећи патриота.
Председник тог "друштва" је већ поменути
др Радомир Д. Ђорђевић који се у jeдiiOM од бро­
јева " Гласа Сербоне" потрудио да својиЈv1 читао­
цима "научно" представи моју књигу Срби йре
214
Адама и йосле њега. Реч је о разливеном тексту,
без иједног покушаја да се озбиљно оповргну на­
води који говоре о "бескрајном незнању псеудо­
историчара". Ту је, као нека врста "научног" при­
лога, дата и недаровита карикатура на којој се ја,
бодрен од стране Светог Фрање и сличних "ср­
бомрзаца", спремам 1-1а јуриш 1-1а некакву тврђа­
ву на којој пише "Историја Срба". 21 2
У помањкању било каквог противаргуме1-1-
та којим би одбацио бар неку од мојих много­
бројних примедб11 упућених к1-ьигама саl\-1озва­
них "аутохтониста", а притиснут обавезоrv1 да
као председник "Сербоне" и главни уредник ње­
ног гласила некако срочи текст, он отужно раз-
.
влачи причу и у очаЈању посеже за тиме да не-
гира моју докторску дисертацију Време јована V
Палеолога (1332-1391 ). Јер, њему је ту нешто
сумњиво, а са Радићем се никад не зна !? Тај не-
.
спретни покушаЈ поприма размере праве гроте-
ске јер се Ђорђевић дословце пита: ,,Шта је здра­
воразумска основа истраживања ове лич1iости?"
Немојте од мене очекивати да вам објасним шта
значи ово немушто пита1-ье! То је само једна у
низу бесмислица у Ђорђевићевом тексту . Пре­
ма сопственом признању, др Ђорђевић, који за
поменутог византијског цара уопште није ни
212
"Глас Сербоне", бр. 9, јануар-фебруар 2004, 19-21.
215
 чуо, ,,завирио" је у Ени,иклоиедuјскu лексикои - не вреди јер др Ђорђевић, ,,испод чије липе, очи-
моза,ик зн.ања (Иciiiopuja) из 1970. године. И, гле
.
чуда, на основу неколико енциклопедиЈских ре•
дака он је дошао до епохалног закључка да се о
времену Јована V Палеолога - реч је о неколи•
ко деценија византијске историје испуњених ка•
ко бурним збивањима на унутрашњем плану та•
ко и догађајима од пресудног међународног зна•
чаја - не може написати докторска дисерта ц11 •
ја. Подсећам читаоце на чињеницу да је ре ч е1111
лексикон помагало за радознале основце и , еве 11 •
. .
туално, гимназиЈалце, и као такав Је на Н И1Зоу
Мале Просвешине ени,иклоиедије. Узалуд је чи·
. . . .
њеница да Је реч о докторској дисертациЈи коЈ а
. .
Је своЈевремено прошла све надлежне ин ста нце
(Одељење за историју, Научно веће Филозоф·
ског факултета у Београду, Универзитет у Бео­
граду), да је реч о књизи од преко пет стотина
страница за коју сам 1993. године добио О кто­
барску награду града Београда за науку , Jta је,
најзад, књига одлично оцењена у водећим свет­
ским византолошким часописима као ш то су
Byzantinische :leitschnft (Минхен), Byzantio1z (Бри­
сел) или Byzantinos Domos (Атина). 213 Ниu1та то
-------
213Alexis G. Savvides, Byzantinos Domos 7 (1994) 191-192:
Francis Ј. Thomson, Бyzantion 65 (1995) 540-543; Vassil
Gjuzelev, Бyzantinische Zeitschrift 90 (1997) 152-153.
216
гледно, нема 'лада " из своЈе
, . "аутохтонистичке"
бусије поручује да Јован V Па.пеолог "не може
проћи". Остаје за наук свим комисијама које
одобравају теме за докторске дисертације да ни
за тре1-1утак не помисле да у свом раду могу да
заобиђу Малу Просвешину енu,иклоиедију.
Др Ђорђевић се обрушава и на покојног
академика Божидара Ферјанчића , наслед1-1ика
Георгија Острогорског и у свету високо цење­
~1ог виза1-1толога,
, који је био мој учитељ и меt-1-
тор. ;Ево шта каже: ,,У нашој историографији,
као по 11еком правилу, увек су предњачили на­
учни кадрови који носе неуобичајено прези­
~1е."214 Управо је ова реченица јез11в пример за
аутизам, ксенофобију, па, зашто не рећи, и нај ­
гори примитивизам такозване српске аутохто­
нистичке школе. Могу само да замислим шта
би било да немам српско народско име Радивој
и презиме коЈе имам.
Не могу а да не цитирам текст др Јована
И. Деретића, објављен у "Гласу Сербо не", где
он бележи следеће: ,,Срби имају врло стари уро­
ђени осећај за људска права и демократију, без
обзира на друштвено уређење у одређеним вре­
менским периодима, којије у склопу национал-
214 "Глас Сербоне", бр. 9, јануар-фебруар 2004, 19.
217
ног менталитета." 215 Пошто је објављена у гла­
силу "друштва за научно истраживање наЈста­
рије историје Срба", волео бих да нам др Дере­
тић научно објасни своју оцену. Које то науке
утврђују да неки народ има (или 1-1ема!) урође­
ни осећај за људска права и демократију и 11а
основу које сциентистичке методологије? Да ли
су то медицина, физичка антропологија или ~,10-
лекуларна биологија? Да ли се до изнесе1-1ог за ­
кључка стигло проучавањем ДНК? Да ли то
значи да, на пример, Французи, Грци ил:и Фин­
ци, за разлику од Срба, немају "урођени осећај
за људска права и демократију"? Или, прибоја­
вам се, поменута оцена долази из ризнице Дере­
тићевоr "разбарушеног" родољубља!?
У истом тексту др Деретић kаже и следе­
ће: ,,Ваљда због некадашње наше славе и вел 11-
чине још увек сви од нас зазиру и без имало
претеривања се може рећи да је и ова мала да ­
нашња Србија главни чинилац у Европи ... Због
тога нас чак и мрзе. Никада се не мрзи ниж1111
и слабији него се или презире или сажаљеnа.
Мрзи се вишни и моћнији." 216 Да ли је могуће
да данас - текст је објављен у лето 2003. годи­
не - неко може да пише овако несувисло?
215 "Глас Сербоне", бр. 7, јул-август 2003, 4.
216 Vfcтo, 5.
218
И, на крају, да завр111имо у ведријем рас­
положењу причом о томе како се др Радомир
Д. Ђорђевић, председник "Сербоне", у рубрици
"Реч уредника" присно и са топли1-1ом обраћа
својим читаоцима величајући излазак "Гласа
Сербо1-1е" бр. 7: ,,Наравно, па како то успевамо -
упитаће неко? У питању је србски инат и ни-
1uта више. 'Јачи смо од судбине', како се у једној
новокомпонованој песмЈ-1 пева о љубави." 217 По-
.
нављам, реч Је о председнику друштва за науч-
но истраживање најстарије Ј-1сторије Срба, чије
је поимање историје и света очигледно безна­
де)кно заробљено у троуглу: псеудонаука - тур­
бо-фолк - лажно родољубље.
И зато, уважени читаоци, ако вас неко пи­
та да ли читате " Глас Сербоне", с индигнацијом
одговорите: ,,Не, хвала!"
Обелиск је иоирвеиео од сшида
Овај одељак има своју предисторију која
показује колико далеко могу отићи мегаломан­
ски испреплетени људска умишљеност, незнање
и бахата самоувереност. Због тога ћу на почет­
ку поменути извесног Саву Витаса који је 1897.
године у Београду објавио књигу под насловом
217
Исто, 2.
219
 ,,Миши" (то јест Мисирци, Египћани). Полаэс­
ћи од чудновате идеје да су стари Египћани би­
ли Срби, овај занесе1-1и "родољуб" је за египат­
ске пирамиде, хијероглифе и остале тековн11 с
древног Египта јавно закључио: ,,Српска је ру­
ка то чудо стварала, не дам наше!" По њеrово~1
"научном" мишљењу, именица бедуини долаз1,1
од придева бедни, дакле, сиромашни људи. При­
мењујући исту "методологију", речени С. Витас
Је читао и староеrиnатске текстове на 1-1еком ста­
росрпском језику. При том, наравно, ниј е дао
никаква правила, i,1v1тv1 је својим читаоц11r.,1а об­
јаснио како је дошао до тог чита1-ьа. 218
Ово је бизарна скаска из сада већ претпро­
шлог XIX века о једном чудаку и "ултралатр11-
оти". Међутим, таквих људи, дакле, духовних
потомака Саве Битаса, има и данас, на поч етку
XXI века. Један од њих је др Радомир Д. Ђор­
ђевић, како смо видели, председник "Сербо11с",
"Друштва за научно истраживање најстарије
историје Срба" из Ниша, и непокq:nебљиви бо­
рац такозване српске аутохтонистичке школе,
увек у првим редовима када треба јуришати н а
званичну "заблуделу" историографију. Да би·
смо на прави начин упознали "интелектуалн11 "
218
R.anko Bugarski,jezik и drustvenoj krizi (Sabrana dela.
knj. 12), Beograd 1997, 93.
220
профил др Радомира Д. Ђорђевића, упознаћу
вас са јед1-1ом од његових "научних" теза. У сво­
јој књизи са срцеnарајућим и претенциозним 1--1а­
словом Исшорuјскu есеји: о усудим.а наше исшо­
рије он бележи да "сама грчка реч деус која оз1-1а­
чује бога долази од српске реч1-1 див". 219 Нарав­
но, реч је потпуној бесмислици. Реч деус није
11)ЧКа него латинска! Одмах се наi\1еће п11та1-ье:
Како је могуће да неко ко је доктор друштвених
наука не разликује грчки од лати1-1скоr? Исто­
вреl\1ено, логично 11 ко1-Iсеквентно, следи закљу­
чак да др Ђорђевић не зна ни грчки и латин­
ски! Попут ланчане реакције сместа произлази
и питање да ли неко ко не зна ни грчки ни ла-
.
тински - а о осталим старим Језицима да и не
говоримо! - уопште може да се бави најстари­
јом прошлошћу? С тим у вези је и пита1-ье да ли
неко ко толико не зна уопште rv1oжe било кога да
исправља?
Е, управо тај неуморни "аутохто1-1~,1ста", на­
оружан само знањеi\-1 матерњег језика и ободрен
крилатицом " Говори српски да те цео свет ра­
зуме!", отиснуо се у сложена лингвистичка ис-
. ' '
траживања и прегао Је да нашоЈ читалачкој пу-
блици подари текст некаквог српског Закони-
219 Радомир Д. Ђорђевић, Исшорuјскu есеји: о усудuА1а
наше uciiiopuje, Ниш 2003, 15 н. 5.
221
ка који ј е наводно стар скоро три хиљаде годи­
на. У "Гласу Сербоне" свој подухват је громко
најавио као "сензационално откриће у србској
историји", уз петпарачко упозорење при]\,1 ер ено
рекламирању течних детерџената, шампона про­
тив перути или таблета за мршављење: ,, Прове­
рите зашто Срби купују ову књиrу! " 220 Н о, по­
ђимо редом.
На корицама књиге је наслов: Обелиск из
Ксаншоса, Законик йравнuх, обичајних и лtорал­
них, начела Срба (йре 2600-2800.). 221 Ниј е јасно
шта тражи зарез иза речи морал1tuх, али пре1iе­
брегнућемо га у овом тренутку и окренути се ка
прилично загонетној и чудноватој врем енској
одредници у загради (ире 2600-2800.) која нас
оставља у недоумици. Да ли се ради о некаквом
футуристичком пројекту према којем ће тај за­
коник бити написан пре раздобља од 2600. до
2800. године, што је, наравно, нека далека бу­
дућност, или је посреди нешто друго? Јер, до­
бро је знано, такозвана српска аутохто1-1и стич­
ка школа увек је спремна за нове идеје и свеже
погледе на прошлост, а против је лењости и у ч -
220 "Глас Сербоне", бр. 7, јул-август 2003, 28.
221 Радомир Д. Ђорђевић, Обелиск из Ксаншоса, Зако­
ник йравнuх, обичајних и моралних, начела Срба (iipe
2600-2800.), Ниш 2003.
222
малости. Међутим, пошто је књига изашла из
пера председника "друштва за научно проуча­
вање најстарије прошлости Срба", смушена вре­
менска одредница йре 2600-2800. свакако се од­
носи на неку далеку прошлост. То др Ђорђевић,
на трапав н:ачи1-1 нарав1iО, хоће да нам каже да
је поменути Законик тобоже објављен пре 2600,
односно 2800 година. Наравно, ко11ико је то по­
грешно, неспрет1-10 и конфузно не треба посеб­
но ни доказивати. То б~,,1 б~,,1ло исто као када би
неко ове 2005. године нап1-1сао књигу о Косов­
ској б1-1ци која се одиграла 1389. године и дао јој
следећи наслов "по др Радомиру Д. Ђорђеви­
ћу": Косовска бишка (ире 616.). lllтypo, смете­
но, нејасно!? Шта 01iда очекивати од неког ко
не уме да напише ни наслов, а да при том не на­
прави неколико грешака. Овај неспретан и не­
зграпан наслов, мора се признати, н~ навешта­
ва добар садржај. Нешто као када се у шаху по­
вуче први потез а2-а3. Да видИЈ\,tО шта нас чека
после овог прилично "необећавајућег" почетка!
У следио је покушај др Ђорђевића да се по­
прави и он је већ на првој страници своје књи­
ге уложио огроман труд. Тамо је дата некаква
мутна илустрација, по свој прилици фотогра­
фија реченог обелиска, али на начин који се мо­
же објаснити метафором "борба црнаца у ту1-1е-
223
 лу". Испод илустрације пише следеће: Обелиск
каже да је умро 1985. године. 223 Како здравора­
"Законика" из Ксаншоса (Ликије) (6-8. век iipe зумска логика налаже да господин Билбија ни­
нове ере). Кад сам први пут погледао, нисам м о­
је могао да умре два пута, 1985. и 1996. године,
гао да верујем да неко ко није ученик ос1-1ов 11 с
него само једанпуг, овај "неспоразум" је јасно све­
школе може тако да погреш.и. У времену пре Хри­
дочанство о небризи, аљкавости и скроrv1ним ин­
ста векови "опадају", то јест најпре је био VIII
телектуалним капац1'1тетима "приређивача" кој11
па VII, па тек онда VI век. Другим речима, нав; није у стању да упамти тачну годину сrv1рти пр­
,,приређивач" 1-1е зна да 611 његов наслов треба­
оог приређивача него њоме "лицитира" у својој
ло да_ има одредницу 8-6. век йре нове ере, а 11 с
књизи. Даје Ђорђевићева Кl"ьига којим случајем
како Је он насловио 6-8. век ире нове ере. Оч 11 -
нешто већег обима, сва је прилика да би сироти
rледно да ~р Ђорђевић без1-1адежно хра1'1љс са
господин Билбија уl\,1ирао још 1-1еколико пута.
хронолоrиЈОМ. У време када сам био ђак чак 111 1
У напомени "приређивача" др Ђорђевић
они из "магареће" клупе нису правили овакве
каже "да називи Зако1-1ик који се појављују у
rрешке. То би било потпуно исто као када 611 -
историји за неке писане споменике у дубокој
смо рекли да је Први светски рат био од 1918.
старини имају више театрално-модификаторски
до 1914. године. П одсетићу вас да др Paдorv11 1 p
ниво означавања и изражавања, те их тако 1'1 тре­
д. Ђорђевић претендује да исправља за6Ј1удс
ба схватити". 224 Немојте да се чудите што не раз­
званичне и "однарођене" српске историоrрасријс.
умете "шта је писац хтео да каже" јер оваква
У предговору др Ђорђевић говори о госпо­
формулација показује да др Ђорђевић без трун­
дину Светиславу Билбији, преводиоцу Закон11-
ке било какве интелектуалне дисциплине може
ка са некаквог архајско-српског, који је као све­
да напише све што му падне наnа1\1ет. На исти
штено лице живi ~ у Чикагу (САД), где је и ум·
ро 1996. године. 2 Међутим, неколико страл и­
начин, са истим ступ1-ьем озбиљности, овај бо­
рац за српску ствар могао је да уi\<1есто "театрал ­
ца даље каже се да је преводиоца омела смрт да
но-модификаторски" 1-1апише "рустикално-ми­
посл~ прве "радне варијанте" уради и другу r1от­
стификаторски" или "музикално-кодификатор-
пуниЈу , али се овога пута за rосподи1-1а Билбију
222 Исто, 223 Исто,24.
7 224
Исто, 5.
224 225
ски", што је подједнако бесмислено као и фраза
коју је у тренутку "белог" усијања изабрао.
Приређивач "сензационалног" законика не
даје кључна обавештења о овом историјском из­
вору као што су подаци о томе где је и када обе­
лиск нађен, затим о каквој врсти камена је реч ,
колика је величини слова, који је број редова,
колика је величина исписане површине. Не з1-1а­
мо ни ко је први прочитао и објавио ориrи1-1а.11-
ни српско-архајски текст, ма шта се подразуl'>1с­
вало под том прилично опскурном синтаг]\,10~1.
Све су то подаци који спадају у азбуку објављ11-
вања и приређивања извора. Др Ђорђевић, као
и његов далеки духовн и п ретеча Сава Ви та с с
почетка наше приче, који је хијероглифе прево­
дио директно, приређује извор чији му је језик
потпуно непознат. Истина, он се ослања на по­
стојећи превод, али чуди чињеница да је госпо­
дин Билбија текст од пре три хиљаде година
преводио помоћу Рјечника срйског језика кој и ј е
саставио Вук Караџић у XIX веку. Узгред, н:.~ у­
ка сматра да се о српском језику не може гово ­
рити пре 1000. године после Христа. Српска ре­
цензија старословенског језика, названа још и
српскословенски језик, јасно се може пратити
у писаним споменицима од XII века. 225
225 Ђорђе Трифуновић, Азбучник срйских сред1t>овеков­
нuх књижевних йојЈ.tова, Београд 19902, 122-123.
226
Имамо неколико питања за "приређивача":
Како то да се у тексту наводног српског зако­
ника, насталог пре скоро три хиљаде година, а
на некаквом српско-архајском, нађу тако модер­
не и стране, дакле, несрпске речи, као што су
шакса, шрибуш, алеја, коншакiliи, команданйl? 226
Откуд у архајскоl'v1-српском турцизми као што
су оршак, орша'Кflук или yxaucuшu? 227 Да ли то
значи да у следећем "преправљеном и допуње­
ном" изда~-ьу из пера истог аутора можемо оче­
кивати и појаву 1-1ових речи као што су чек, шен­
дер, рејшuнг, ваучер, лизu11г? Зашто је приређи-
.
вач у преводу користио Јекавицу и икавицу, од-
.
носно, да ли у ориги1-1алном тексту постоЈе еле-
менти кој и би указивали на је кави цу и, ако их
има, који су? Откуд у преводу с архајско-срп­
ског модерне речи које припадају вокабулару
економског новоговора као што су шржишше,
иншерес, главниu,а? 228 Да ли је таквих појмова
било пре три хиљаде година? Откуд у архајско­
српском "колоквијалне" речи и изрази као што
су: укебашu, урлu.кашu, шрабуњашu, шурuшu,
yiiiyвuшu, најгори олош, дерњава, мангуuu? 229
226
Ђорђевић, Обелиск из Ксаншоса, 48, 50, 53, 59.
227
Исто, 66, 67.
228
Исто 43 45.
229 ' '
Исто,38,56,65, 68, 69, 72.
227
 Да др Ђорђевић не зна класичне језике већ
смо се уверили, а сада ћемо видети како се са­
плиће и на матерњем! Ево његовог текста, од­
носно, ево неколико одредби фамозног закоtти ­
ка у Ђорђевићевом кристално јасном преводу:
. .
,,ово уклесано стар3ешина: во3ни одредима, по -
што се слућено мрморење одмах потврђује, та ­
ко буде ли, продо биће... ". 230 Не бри1-1ите, драг11
.
читаоци, овде нема ниЈедне штампарске rpe1JJKC
- то је текст који нам препоручује др Ђорђев11ћ .
Или следећи примери: ,,1-,а тор.1-ьеве, ако нх
се лате (довате), оће непријатељ, тако буде л 11 ,
то да учине, оће тако пописати које су прсате,
високе, да... "; ,,спријечите кој1-1 би хтјели сра1v10-
ту да чине, ако ипак куљава буде, овђе се сао11-
штава, оно које покоте треба да буде... "; ,,воште­
но (жуто), и сви би хтијели погледати има л 11
ово обоје, ноздрве јареће и груди свињчета"; ,,то
буде ли, трпаће их у поља као чуваре оља, да ре­
жу путеве за пјешаке, хтјеће надзирати овиј ех
тезгерење ... "; ,,неки перле морске овђе нуде, то
буде ли, оприте се, пљуните на ове несретнике
који се ту служе харфом"; ,,ђе је згодно, почећ е
млади прљати, млади упропашћени ђавоље да
чине, да се друже са проституткама (троја ма),
да урличу колико год могу"; ,,они који су нато -
230 Исто, 52.
228
варени, одмах да иду од ку да редом возови да
се крену ђе треба становницима"; ,,и не треба
вруnе из лонца да се једе, ову да утуве напоме­
ну ако опеклине буду велике"; ,,одмах да једу
тако турено, во пажљиво посматрати на врије­
ме да буде, на тај начин да буду с временом од­
расли као људи". 231
И овде није реч о штампарским грешкама
већ је то "превод" којим се дичи др Ђорђев1-1ћ.
Желео бих да нам аутор овог ур1-1ебесно Сl\,tе­
шног превода објасни шта је реч воз - (,,они ко­
ји су 1-1атоваре1-1и, одмах да иду од куда редом
возови да се крену ђе треба становницима") 232
- значила пре скоро три хиљаде година?
Напомињемо да је то само део примедби
које се могу упутити Ђорђевићевој конфузној
и потпуно безвредној књизи. На једном месту
он исказује "изванредно" познавање српске сред-
.
њовековне историје када каже да су "српски
краљ Стефан Дечански а потом и краљ Милу­
тин даривали цркву у Барију". 233 Др Ђорђевић
је ту нешто помешао: Милутин је отац Стефана
Дечанског и, према томе, као старији најпре је
он могао да дарује цркву у Барију , па тек онда
231
Исто, 52, 53, 54, 56, 59, 65, 71.
232
Исто, 59.
233
Исто, 21 н. 25.
229
Стефан Дечански. Међутим, очигледно је да др
Ђорђевић ни то не зна. Будући да се за овакво
незнање добија јединица у основној школи, из­
нова постављам питање да ли би историчари од
заната требало да са оваквом нез1-1алицом сел.с
на некаквом научном скупу, ,,сучељаваЈу
шљења и расправљају? Надам се да др Ђорђе­
вић неће рећи да је и ова његова груба гре111ка
- ситница. Не бих се изненадио да чујем како
др Ђорђевић живи у уверењу да је и реч Вај­
ферт (Weifert) - за коју се у једној реклами ка­
же да је "стара српска реч за добро пиво" - за­
иста српска реч! И, не сумњам да би он то мо-
,, .
гао и да нам "докаже неком Језичком вратоло-
. " . Индусйlрија јефшииог родољубља
МИЈОМ, неком "пучком етимолоrиЈОМ, неком, да-
кле, лингвистичком бравуром.
Шта рећи о др Радомиру Д. Ђорђевићу ко­
ји је на страницама НИН-а јавно признао да н е
зна ни грчки ни латински ( остале
илузорно је и помињати)? Шта рећи о "истори·
чару" који не зна да је VIII век пре Христа био
пре VI века пре Христа? Шта рећи о српско~~
патриоти који не уме да "поређа" Нема1-ьиће?
Ипак, упркос толиком незнању, непознавању
• •
ниЈедног старог Језика, он тврди да "засигурно
зна да су сви језици потекли управо од ср 11 -
ског!? Како? Шапнула му је добра вила!? Шс-
230
сто чуло!? ,Јавља" му се!? После оноликих су­
штинских примедби, на које није умео да пружи
ниједан ваљан одговор, могао је бар да изабере
,,часно" ћута1-ье и да се усредсреди на своје соци­
олошке теме. У његовим "историјским" књига­
. ,,
ми- ма научности нема ни у траговима ( што би ре­
кли хемичари!). Са толиким незнањем он је 1-1а­
лик на неку бабу-врачару која се обрела на ску­
пу лекара и њиховим ласер1-1ма и медикаЈ\,1енти­
ма најновије генерације супротставља замашћен
замоту1ьак у коме се налази амајлија у коју су
ушивени крило слепог миша, зуби дивљег ве-
.
пра и сасушено парче Јаворовог корена.
Упркос чињеници да је моја књига Срби
йре Адама и иосле њега говори о скандалозном
.
незнању псеудоисторичара, коЈе сам показао на
старе ј езике многобројним примерима , марљиви и очиглед­
но докони Слободанјарчевиt1 се одважио да од­
брани оно што се не може одбранити. Он је ме­
ђу првима у тој дружини иrнораната схватио
појаву моје књиге као звоно на узбуну, јер је не­
ко почео да уноси црв сумње међу читаоце, а то
би могло да поремети добро уходану и разгра­
1)
нату индустрију јефтиног родољубља. Стога је
Јарчевић написао књигу Срби ире бискуиовог
231
Адама у којој ме је са опсесивном усредсређе­
ношћу пратио не само од поглавља до погла в1ьа
него и из реченице у реченицу. 234 Међутиf\,1 , у
покушају да буде адвокат своје псеудоистори­
чарске сабраће Јарчевић је произвео супротан
ефекат, јер је још више осветлио дуби1-1у њихо­
вог незнања. Речју, учин110 им је рђаву услугу н
било би боље да их уопште није ни бра11ио.
Више одЈарчевићевог очајничког покуша-
.
Ја да спаси част псеудоисторичара чуд1-1 п осту-
пак рецензента др Николе Жутића, професио­
налног историчара кој1-1 се бави историјом Х Х
века. Замерам му што је написао позитивну ре-
.
цензиЈу за књигу коЈа Је потпуно аматерс ка 11
садржи безброј грубих грешака, дилетантских
.
несхватања историЈе и незнања видљивог и
. .
ме ко ииЈе стручњак за историЈу старог и с рсл-
њег века. Штавише, др Жутић је на недопуст и в
начин у исту раван довео историчаре од зан ата
и дружину квазиисторичара, и тако нанео ште­
ту историографији којој и сам припада. За раз­
лику од псеудоисторичара који 1-1е знају да и е
. .
знаЈу, КОЈИ, дакле, нису свесни да не знаЈ у, др
Жутић би у најмању руку морао да зна да о
Средњем веку не зна довољно и да се у складу
234
Слободан Јарчевић, Срби йре бuскуйовог Адал1а, нзд.
,, Мирослав ", Београд 2004.
232
са mм понаша. Овако, у својој рецензији изре-
. .
као Је читав низ историЈских неистина и пока-
зао срамно незнање о Средњем веку, посебно о
спису Константи1-1а VII Порфирогенита. Са па­
раноичном сумњичавошћу др Жутић прихвата
•
краЈње произвољне и нетачне приче о томе да
је царев спис у XVII веку прекрајан због хрват­
ских интереса. 235 О разлозима који су подста­
кли Жутића да пружи подршку псеудоистори­
чарима може се само нагађати: завичајна боле­
ћивост, земљачка солидарност, преЈs1ошење са­
времених српско-хрватских контроверзи у да­
леку прошлост!? Како било, остајеt.1 у нади да
др Жутић своје научне радове не пише овако
површно и брзоплето као што је написао рецен­
0 110 - зију заЈарчевићеву књигу.
Постоје најмање два разлога због којих је
добро што се Јарчевићева књига појавила. Пр­
ви се однос1-1 на чињеницу да сада читаоци мо-
.
ry видети трапаву аргументациЈу псеудоистори-
чара, која је, као што ћемо rrоказати, често на
ивици лакрдије, а други се састоји у томе да је
.
он исцрпно наводио делове моЈе књиге, па они
који у рукама нису имали Србе ире Адама и ио­
сле њега могу да разаберу о чему је ту реч. Са­
мо онај ко из некаквих утилитарних разл ога
235
Исто, 8-9.
233
 или разлога који имају везе са тврдоглавошћу
није хтео да види није ни видео безброј1-1е гре­
шке псеудоисторичара. Уз то, Јарчевић је н еке
моје веома озбиљне, каткад и суштинске при­
медбе једноставно пре1-1ебрегавао или се пона­
шао попут лошег ђака који на п~,rтање који ј с
главни град Француске спремно одговара да ес
Дунав улива у Црно море.
У провидној жељи да својој књизи да при­
вид непристрасности, Јарчевић понегде н евол,­
но признаје грубе грешке и саблаж1-ьиво 11езна­
ње својих брањени1<а. Тако он, у покушају да
одбрани Деретића, тешка срца признаје да се
"тако умножавање грешака у једној књизи н е
сме допустити". 236 Међутим, одбрамбеним ре­
флексом он одмах покушава да релативизује
силно незнање, погрешне чињенице, брзоплете
и неутемељене закључке. Отуда упорно, али и
неубедљиво, настоји да покаже како се "Ради­
ћеви осврти моrу оце1-1ити као коректорске и11-
. 3аиста тре б а б ити интелектуал-
. "2з1
тервенциЈе
ни дебелокожац и имати образе као ђонове, па
после оноликих примера грубог незнања својих
штићеника написати овакву бесмислицу. Сви,
изузев, наравно, самих псеудоисторичара, били
236
Исто, 39.
237
Исто, 50.
234
су истински згрожени над незнањем такозва­
них и самозваних аутохтониста. Један новинар
је о мојој књизи записао: ,,Отрежњујућа и ду­
шекорисна књига. Summa contra sumanutih."
Јарчевић и псеудоисторичарска дружина
.
око њега никако не моrу да ПОЈме чињеницу да
агресивна примитивна свест не схвата да наука
представља рационалну сублимацију људског
искуства и облик спознајне праксе који има од­
ређена правила и методологију, те да човек ко­
ји жели да се бави 1-1ауком мора стећи знања ка­
ко о том искуству, тако и о тој методологији. У
случају псеудоисторичара, међутим, приметна
је очигледна надмоћ идеологизованог исказа
над научним, надмоћ произвољног домишљања
над научном методологијом, и, напослетку, над­
моћ прижељкиване над научном истиноl\1.
Посебно је занимљиво и парадигматична
како брижни Јарчевић са очајничкоl\,r упорно­
шћу покушава да одбрани др Деретића од моје
примедбе да цар Ђуро којег овај помиње уоп­
ште није постојао. Иначе, додајмо даје Дерети­
ћев цар Ђуро, којије постао својеврстан "херој"
моје књиге, међу читаоцима изазвао највише
смеха и коментара. У књизи сам објаснио ко l\,tO-
жe да буде цар у Средњем веку.
Ево како изгледа Јарчевићева "одбрана":
,,Др Деретић је у претходним изда~-ьима све срп-
235
 ске владаре, па и Бодина, описивао као кра.тье­
ве, а тек у последњем се определио за њихове
царске титуле." 238 Ова аргументација је увре­
дљиво неозбиљна и као таква достојна некаквог
водвиља у булеварском позоришту. Јарчев11ћ
очигледно није ни свестан нонсенса који ј е н з­
рекао. Реч је о егзактним историјским чиње ни ­
цама, а не о произвољностима. Шта уопште з на­
чи тај несрећни израз "определио се"? Ниј е реч
о ценама поврћа 11 воћа на п 11јаци, ла да Дерет11ћ
може да се "опредељује". Из реченог произлаз 11
да титуле средњовеков1-1их владара зависе од то­
га како се др Деретић "определи". Да ли то з 1 , а ­
чи да др Деретић у следећој књизи 1v1оже да се
" тако да
,,определи српске владаре назове султа-
нима, калифама или фараонима? Да ли то, тако­
ђе, значи да неко може да се "определи" да Ко­
совска битка није била 1389. него 1637. годин е?
Да ли је Јарчевић свестан живог песка у кој ем ес
копрца у настојању да по сваку цену одбрани оно
што се одбранити не може?
У тежњи да улије нову снагу својој тан у­
шној и бесмисленој аргументацији,Јарчевић п о­
сеже за још бесмисленијо~1 одбраном, па пиLu с
и ово: ,,Титула цар се у нашем народу кори сти
и да би се њоме означио сваки иоле уздигнути
појединац. Честа је узречица 'он је цар', а дару-
238 И сто, 56.
236
је се и добром спорт1-1сти, и умешном полити­
чару, и омиљеном професору, и духовитом по­
знанику..."239 Занима ме да ли Јарчевић озбиљно
мисли са овим аргументима или само збија ша­
лу? Подсећам да 611 ово требало да буде научна
расправа а не некаква кафанска козер1-1ја. А,
исти Јарчевић је склон да ми пребацује како
псеудоисторичаре не третирам са довољном
озбиљношћу! 240 Како се озбиљно Ј\,IОЖС схвати­
ти неко ко пише овако несувисло? Бићу толи­
ко слободан да замолим читаоце да још јед1-1ом
• • ЈЈ •
прочитаЈу оваЈ "сциентистички доказ КОЈИ нам
препоручује Јарчевић.
То што је бразилски фудбалер Роналдо
,, . .
,,цар шеснаестерца , а Јесте, и што Је наш кошар-
каш Дејан Бодирога "цар међу кошевима", а, та­
кође, јесте, не даје за право др Деретићу да не­
каквог Ђуру мађионичарским триком про1-1зве­
де за цара. Ја тврди1v1 да око 1120. године није
постојао никакав цар Ђуро! Јер, непобитNа
историјска истина је да у средњовековном све­
ту око 1120. године постоје само два цара: ви­
зантијски цар Јован II Комнин (1118-1143) и
цар Светог римског царства Хенрих V ( 1081-
1125). А Деретић нам прича о некаквом Ђур~,1!?
239 Исто, 52.
240 Исто, 132.
237
 Др Јарчевић се позива на Лешойuс йоuа Ду'КЉа­
нuна, али тамо се не наводи цар Ђуро. И, нај­
зад, да закључим: Деретићев цар Ђуро је исто-
.
риЈска личност исто онолико колико су исто-
ријске личности Пинокио и витез Која.
После читања моје књиге Јарчев1-1ћ је очи­
гледно био потпуно констер1iиран с11лесиј ол1
.
грешака и незнања КОЈе сам нашао у тексту др
Јована И. Деретића. Како је Деретић његов узор
и неприкосновени извор сазна1ьа - за кога ј с
мислио да је непогрешив - пот1-1штени Јарче­
вић га је "пропитивао" да r.1y објасни откуд то­
лике грешке.
Да не би изгубио углед који има код лако­
верног Јарчевића, углед који је почео опасно ;ia
се урушава, узнемирени Дерет1-1ћ је покушао да
замагљеним одговорима спаси што се спа ст11
може. При том је наликовао смушеном дечаку
кога је сусед ухватио да му краде трешње. Када
ни то није помогло, Деретић је посегао за пра-
вим "ловачким " причама, а све са циљем 1.1.а 11 с
буде потпуно дискредитован јер га њeroв:i-r апо­
логетичари од милоште зову "српски" Херодот.
И - успело је! Наивчина Јарчевић је оберучке
прихватио те небулозне приче.
Ево једног примера! У својој књизи сам на­
вео и поткрепио одговарајућом литературо iVr ; ta
Деретић погрешно датује најпре Немањин с1,1-
238
лазак с престола и, потом, његов одлазак на
Свету Гору. Не часећи часа, Јарчевић је о ово­
ме испитао Деретића. А, овај, видевши депри­
мирани израз Јарчевићевог лица, није ~мао ку-
ражи да му једноставно приз1-1а како Је погре-
шио већ је прибегао измишљању "ученог" одго-
вора - ,,обавестио га је да је покло1iио по~ере1-~е
старим француским документима - у к0Јиr.1а Је
убележен долазак Немање у Хиландар 1196. и
његова смрт 1200. године"241
.
И, наравно, добра1-10 поколебани и повод­
љивиЈарчевић, без тру~,1ке интелектуалне скеп­
се, сместа је поверовао "српском" Херодоту.
Имам утисак да би Јарчевић поверовао и када
би му Деретић рекао да му је Стефан Немања
лично оставио поруку у поштансКОi\1 сандучету.
Али нисмо сви лаковерни као Јарчевић, па
' .
стога питам др Деретића да нам објасни КОЈИ то
француски докуl'\-1е1-1ти говоре о Немањино; си­
ласку с престола и доласку на Свету Гору.
За сваки случај, Јарчевић се потрудио да
ипак некако оправда свог "разредног стареши­
ну", па је записао да "Деретићу треба опр?сти­
ти јер је догађаје ових позних векова СрбиЈ.е, ве­
роватно, бележио по сећању". 242 У питању Је но-
241 Исто, 38.
242 Исто, 39.
239
 . .
ви нонсенс КОЈИМ се псеудоисторичари ЈОШ ви -
када је од цара Алексија III Анђела добио осни­
ше дискредитују. Већ видим очајног Дерет1-1ћ а вачку хрисовуљу за Хиландар, а не 1199. како на­
како се хвата за главу и прекорева Јарчевића
води др Деретић. У осталом, 800 rоди1-1а Хиланда­
због непромишљености. Могу само да наrласиrv, ра смо прослављали 1998, а не 1999. године.
да се можда мемоари пишу "по сећању" - 1\,lада Навешћу још једну у низу псеудоистори­
је и ту ваљда потребна нека врста д1-1евника -
. чарских мистификација: ,,Др Деретић је донео из
али се научни радови никако не смеЈу п11сати '
иностранства копиЈе неколико стоти1-1а докумена-
по сећању! Ту долазимо и до једне од суштин - та - које никад нико од историчара у српским и
.
ских оцена о начину на КОЈИ псеудоисторичари хрватским земљама није користио." 244
састављају свој е радове. Они их пишу најпр и­ У својој књизи , позивајући се на српске и
земнијом врстом есејистичког брзописа који rv,a- визант1-1јске изворе, показао сам да др Деретић
лo или нимало води рачуна о чињеницама, и с­ не зна када је била битка код Плочника у којој
кључује било какво трезвеније промишљање и су Срби поразили Турке. Он пише да је била
.
углавном Је надахнут унапред постављеноl\,1 те - 1370, а добро је познато да се одиграла 1385/
зом да су Срби народ најстарији. 1386. године. Онда сам у шали додао да су мож­
Нову и непотребну конфузију др Деретић да биле две битке код Плочника! Међутим, Де­
и Јарчевић су произвели тако што су изнова по­ ретић је буквално схватио моју ироничну опа­
кренули преопширну и непотребну причу о го­ ску и "потврдио" Јарчевићу да су заиста биле
дини Немањине смрти. То је проблем о којеl\,1 две битке. 245 И, засигурно поrађате,Јарчевић му
се у српској историографији расправљало де це- је поново слепо поверовао!
. .
НИЈама, али се сматра да Је загонетку разре ш ио Уз то, наведено датовање (1385/ 1386) ни­
проф. Фрањо Баришић, који је узео у обзир сое су "две године", како мисли др Деретић, већ је
расположиве изворе и целокупну литературу, и посреди 6894. година од стварања света, што од­
доказао да се велики жупан упокојио 13. фебруа­ говара периоду од 1. септембра 1385. до 31. ав­
ра 1199.243
Сава је био у Цариграду у јуну 1198, густа 1386. Јер, он не з на да је у Византији и
243
Фрањо Баришић, Хронолошки йроблеми око zoдune 244 Јарчевић, Срби йре бискуйовог Ада.,иа , 56.
Немањине смршu, Хиландарски зборник 2 (1971), 31-58. 245
Исто, 95.

240 241
 средњовековној Србији нова година почињала
1. септембра. Ниш није пао под власт Османли ­
ја 1375, како тврди др Деретић, већ 1386.246
Историчари, али не и машински инжењер Дере­
тић, знају да је хронологија Мехмеда Неш риј а,
. .
на КОЈУ се он позива, у наЈмању руку недовоЈьно
поуздана и као таква готово неупотребљива.
Илустративан пример псеудоисторичар-
. ни аргумент псеудоисторичара
ских неутеrv~ељености и претеривања Је и "срп-
ско" својатање Светог Јеронима, уче1iог еrзеt'е­
те IV века који је превео Библију са јеврејског и
грчког на латински. У својој књизи и др Ј арче­
вић даје велики допринос овој "родољубивој"
теорији. 247 Слободан сам да псеудоисторичари­
ма , али и свим читаоцима, здушно препоручиr-1
изванредну књигу Живош и иреииска Свешога
Хијерони.ма (СКЗ, Београд 2000) коју је напи ­
сала проф. Мирослава Мирковић, данас свака­
ко један од најбољих познавалаца дела знаr.,1 е­
нитоr црквеног оца. Наравно, као ни многоброј ­
ни истраживачи пре ње, она ни речју не помин>с
његово српско порекло јер у озбиљној науuи о
томе нико нема појма. Ни у најновијој Е1-tцикло­
йедuји йравославља, у подробној одредници о Је-
246 Јованка Калић, Ниш у средњем веку, Историј ски Lfa·
сопис 31 (1984), 31.
247
Јарчевић, Срби йре бискуйовог Адщtа, 31-36.
242
рониму, наравно, нема ни наговештаја његовог
српског порекла. 248 Енциклопедија је објавље­
на са благословом његове светости патријарха
српског господина Павла и у њој су сарађивали
наши најученији теолози. Отуда се никако не мо­
же рећи да је писана под утицајем и притиском
антисрпски l'Iастројене "камариле" у Ватикану.
Ово наглашавам посебно стога што је то омиље­
- све који се не
слажу са њиховим теоријаl\11а проглашавају за
,,слуге" папске курије. Штавише, и госпођа Лу­
ковић-Пјановић, дика и уздаl'1ица псеудоисто­
ричара, одбацује Ј еронимово српско, односно,
словеr1ско порекло. 249
С. Јарчевић се љути што сам у својој књизи
разлику између историј е и хронике, као два жан­
ра средњовековне књижевности, објаснио упо­
ређујући их са разликом између романа и песме
као да се обраћам ученицима основне школе. 250
Иначе, реч је о разлици коју псеудоисторичари
.
уопште не уочаваЈу, него термине историчар и
хроничар користе као да су синоними. Јарчеви­
ћева љутња би можда била у реду да он car-.1, по-
248 Енцuклойедија йравославља, књ. 2, Београд 2002, 867-
868 (Атанасије Т. Ракита).
249 Луковић -Пјановић, Срби... народ најсшарuјu, I, 305.
250 Јарчевић, Срби йре бuскуйовог Адшtа ,
51.
243
 пут оних које безуспешно покушава да одбрани,
одмах није направио исту грешку. Као да ништа
није схватио из мог "предавања за основце", он,
наиме, пише даје Георгије Пахимер хроничар_2s1
Кад би којим случајем Пахимер могао да га чу­
је, грдно би се увредио. Јер, добро је знано, ви ­
зантијски мо1-rах Георгије Пахимер био је исто­
ричар и из његовог пера је изашло историјско де­
ло у којем је описан период од 1255. до 1307. го­
дине. Закључак се намеће сам по себи: када је
историја у питању.Јарчевић још мора да похађа
,,предавања за основце".
Узгред, Византинци нису ослободили Ца­
риград и преотели га од Латина 1259. год ин е,
како пише др Јарчевић, 252 већ 1261. И то је да­
тум који се учи у основној школи, а они који га
не знају добијају јединицу. Ово тек толико да
се стекне прави утисак о знањима С. Јарч еви ­
ћа, ,,историчара-лаика" који "баца рукавицу"
званичној историографији, како га rромопуца­
тељно и потпуно некритички најављуј е др
Жутић_2sз
С. Јарчевић са мешавином поноса и искре­
не задивљености говори о некаквом симпозију-
251 Исто, 99.
252
Исто, 63.
253 Исто, 6.
244
ttf'J у Минску, у пролеће 2000. године, где је др
Деретић својим саопштењем и колосалном ар­
гументацијом наводно "доказао" да су Срби пу­
пак планете. Његов "фаворит" је толико засе­
нио присутне да су они остали без даха, нису
могли да изрекну било какву примедбу и само
су ћутали. 254 Не могу а да се не запитам откуд
полазник Више машинске школе Деретић на
скупу историчара? Морам признати да верујем
како присутни научници нису ништа одговори-
. .
ли, ни у сали, док Је траЈала седница, ни за до-
ручком, како са дечачком егзалтацијом бележи
др Јарчевић. Међутим, мислим да је то било из
сасвим других разлога, а не због снаге и убедљи­
вости Деретићевих аргумената. Чини ми се да
.
су они одмах схватили с ким имаЈу посла, па су
избегавали сваку расправу.
Једна (али не и једина!) од основних за­
блуда псеудоисторичара лежи у томе да они не
знају ништа о византијској историографији. С.
Јарчевић је типичан пример таквог несхватања
које поприма трагикомичне размере. Виза1-1тиј­
ски писци имају манир да имена њима савре ­
мених народа архаизирају, да кх означавај у на­
зивима старих народа који су некада живел и на
тој територији и у међувремену су ишчезли. Та-
254 Исто, 116-126.
245
ко, на пример, Србе називају Трибалима, Буга­
ре Мизима, Мађаре Хунима. Ако се то зна, онда
не може бити било какве забуне. Међутим, псеу­
доисторичари то не знају и не схватају, и ту по­
чињу њихове странпутице. Узећемо један поде­
сан пример да бисмо објаснили појаву о којој ј е
реч. Позновизантијски писци Турке често 11а­
зивају Персијанцима зато што су они у XIV и
XV веку њихови источни суседи као што су не­
када давно, до VII века, на тој страни били Пер­
сијанци. Ако применимо погрешну логику срп­
ских псеудоисторичара, Турци би с пуним пра­
вом могли да својим владарима сматрају Дари­
ја, Кира, Ксеркса, Камбиза и друге персиј ске
краљеве који су у давна времена ратовали про­
тив Грка и да, сходно томе, своје присуство у Ма­
лој Азији "протегну" најмање до грчко-персиј­
ских ратова. Међутим, нико од турских историча­
ра то није урадио, а није ми познато да ли и они
имају своје псеудоисторичаре. Онај ко не зна по-
. историјских чињеница или догађаја, у причу, да­
менути манир византиЈских писаца, а уз то посе-
дује танушно историјско знање, као што је случај
са српским псеудоисторичарима, има широк про­
стор за најфантастичније етничке конструкције
. .
коЈе са научном истином немаЈу никакве везе.
У Јарчевићевој књизи можемо прочитати
и следеће аргументе који "доказују" да су Слове-
246
Н11 имали писменост и пре мисије солунске бра­
ће Константина и Методија: ,,Како су словенски
владари успевали да прикупе војску ако им ни­
ко у држави (пре Ћирила и Методија) није знао
да сачини спискове регрута и других војних об­
везника? Како су те државе могле да буду уре­
ђене без, 1-1апример, мат1-1чних књига рођених,
венчаних, умрлих... итд." 255 Ово је једна од кла­
сичних аматерских, лаичких, иг1-1орантских гре­
шака у историоrрафиј и - преношење представа
свог времена на нека давно прохујала раздобља.
Не би ме зачудило да Јарчевић за!'v1ишља нека­
квог поштара са шапком и торбакоl\1 који старим
Словенима разноси војне позиве, с једне, и вој­
ну полицију која користећи теренска возила по
пропланцима и шумарцима вија оне који избега­
вају "војну обавезу", с друге стране.
Прича о Јарчевић евој књизи лагано се пре­
твара у жалосну причу о хиљаду и једној гре­
шци, у причу о неразумевању неких ноторних
кле, о површности и брзоплетости. Требало би
написати нову књиrу где би се изнеле све њего­
ве заблуде, погрешни закључци и гротескне ин­
терпретације, где би му се морало објаснити шта
. .
Је погрешно разумео из моЈе и других прочита-
255 Исто, 117.
247
 них књига које са толико омразе и уверено сти
реч о плочи коју на својим леђима држе четири
критикује. Али, чему све то? Онда ће се он, ра-
. корњаче или четири слона. Ако је већ тако, ва­
дин и неуморан, поново Јавити другом књи гом
љало би их посадити на свемирску летилицу и
која има нових хиљаду и једну грешку и та ко
послати у космос. Када се летилица довољно уда­
унедоглед. Не, хвала! Имам памет11ија посла ~re-
љи, требало би им показати Земљу и упитати
ro да исправљам Јарчевићеве "домаће задатке" их: ,,Зар не видите да је округла?,, Не би ме из­
.
и ширим његове скучене историјске видике.
ненадило да би они и тада одбијали да верују у
Недавно caJvi са радоз1-1алошћу, али и тихо~r
. . оно што виде и тврдили би да је то нека ујдур­
стрепњом, пропратио вест да су на ЈедноЈ план е-
ма коју су смислили Ватикан и САД. Јер, они
ти у Сунчевом систему откривени знаци који би
верују у некакав виртуелни свет који су изгра­
могли да сведоче о постојању живота. Слути м
дили у својој уобразиљи.
.
да се у "МаЈсторским '' радионицама српских nсе-
Премда је у историографији мало теже по­
удоисторичара рађају нове теорије и пишу к1-ьи­
нудити такву врсту доказа, као што би био овај
ге о томе да су Срби, рецимо још пре сто хиља­
са свемирским бродом, потрудићу се да разго­
да година, насељавали ту планету. Бећ очекуј ем
литим неке од њихових заблуда. Тако, на при­
поклич којим позивају званичне историча р е:
мер, псеудоисторичари с поносом истичу како
,,Оповргните наше нове и свеже теорије." су древни Етрурци били Срби, што, морам при­
знати, звучи веома привлачно. При то~, госпо­
Ешрурцu и Срби
ђа Олга Луковић-Пјановић поткрепљуЈе ту те­
Псеудоисторичари ми пребацују како сам орију тезом да су Етрурци себе ~аз~вали Расе­
се у књизи Срби ире Адама и uосле њега бринуо ни а то омиљеном игром асоциЈациЈа псеудои-
' 256
само о ситницама и "козметичким" преправ ка ­ сторичаре подсећа на ет1-1оним Рашани. Реч
ма - што речито казује о дубини њиховог н е­ је, наравно, о крајње произвољном и плитком
знања - а да "препотопску" старину српског ро­ закључку, отприлике истом као када бисмо ус­
да нисам поколебао. Они ме неодољиво подсе­ тврдили да је апостол Андрија добио име по цр­
ћају на неког неверног Тому који искључује мо­ ногорској варошици Андријевица.
гућност да је Земља округла, сматрајући да јс 256 Луковић-Пјановић, Срби ... Жlрод најсшарuји, II, 179-184.

248 249
 Погледајмо какво објашњење нуде меро­
давни стручњаци. С једне стране, Дионисиј е из
Халикарнаса, који је оmрилике био Христов са­
временик, у своме делу "Римске старине" (И ,
ЗО, 3) каже да су Етрурци, по неком од својих
владара, сами себе називали Рас€нна. И стовре­
мено, сазвучна реч јавља се у етрурским 1-1атли ­
сима у облику генитива раснал, али се са виш е
вероватноће тумачи као апелатив у значе~-ьу
"држава" него као етничко самоназвање. 257
С друге, пак, стране, назив становника ста­
ре српске државе Рашани је словенско образо­
вање етника суфиксом -јане/јани од топонима
Рас ( као Врбашани од Врбас). Такође је и име
реке и области Рашка изведено од тог етничког
назива одбацивањем -a1t- и додавањем придев­
ског суфикса -ска у женском роду, изворно Раш ­
ска (река/жуиа/земља). Сам топоним Рас, за­
бележен од Х века, очито је несловенски и веро­
ватно предсловенски. У облику Арса наводи га
византијски историчар Прокопије у VI веку ме­
ђу тврђавама које је подигао цар Јустинијан I.
У овом случају се српски слог ра - у положају
пред сугласником без проблема изводи из пред­
словенског ар ликвидном метатезом, која се вр­
шила у првим вековима након доласка Словеиа
257 А. И . Немировский , Эшрускu. Од мифа к ucшopuu,
Москва 1983, 91-92.
250
на Балкан, дакле, у VII-IX веку, како у домаћим
словенским речима, тако и у раним позајмље-
3а мање упућ ене, а дружи1-1а псеудо-
ницама. 258
истори:ара свакако спада у такву групацију, ме­
татеза Је премештање слова и гласова у речи
(вас - сав, могила - гомила), док су ликвиде те­
кући гласови, суглас1-1ици л, р, љ.
Што се тиче значења и порекла античког
топонима Арса, полази се од лати нског партI-1-
ципа перфекта пасивног од глагола ardeo, ardё­
re, arsi, arsum што значи
" горети " . Дpyrиrv1 речI-1-
ма, значе~-ье топонима Арса односило би се на
згариште, место где је шума крчена паљењем,
што би одговарало нашим словенскиrv1 називи1'vtа
Палеж, Пожега. Будући да се у VI веку, када Про­
копије бележи овај топоним, као и у претходним
столећима римске власти на средишњем Балка­
ну, ту говорила варијанта вулгарнолатинскоr је­
зика, јасно је да је корен топонима Арса латин­
ски, а да је, с друге стране, Рас словенски топо­
ним касније "проистекао" из топонима Арса. 259
258 Aleksandar Loma, Vorslavisches Substrat in der To-
ponymie Serbiens. Bisherige E1gebnisse. Р,vЬ/ете und Per-
spektiven weiterer Erforschung, Die Welt der Slaven, Jg.
XXXVI, n. F. XV, 1-2, Mu.nchen 1991, 105.
259 Aleksandar Loma, SerЫ.sches und k1"oatisches Sprachgut
bei Kon.stantin Porphyrogennetos, Зборник радова Визан­
толошког института 38 (1999/2000) 96.
251
 Из оног што је речено јасно произлази да
се међусобно не могу повезати наводно само­
назвање Етрураца Rasenna, које преноси Дио­
нисије из Халикарнаса, и српски облик Раша­
ни. Томе се, пре свега, опиру велика географска
. Пјановић, иначе чуве1-1а по својим лингвистич­
удаље11ост и огромна хронолошка лровалиЈа OJt
хиљаду година која зјапи између њих.Јер, под­
сетимо се, Дионисије из Халикарнаса лише око
Христовог рођења, а топоним Рас се појављује
у Х веку. Осим тога, наведеном изједначава~-ьу
се противе и ноторне језичке чињенице: 1) Ра­
шани је секундарно словенско образовање од
Рас; 2) Рас је пословењен облик од Arsa, настао
тек у раном средњем веку; 3) Arsa је ло свој.
. .
прилици латински назив КОЈИ ниЈе могао наста-
ти пре римске власти. Из реченог произлази да
се Arsa у свом изворном облику никако не мо­
же везати за термин Rasenna. Или, да будемо
још јаснији - јер псеудоисторичари усвајају са­
мо такву аргументацију - етрурско Raserma. и Ра­
шани, као назив за Србе, имају везе исто 01-10-
лико колико и име данашње јужноамеричке др­
жаве Чиле језички и граматички има везе са
речју чиле у српском језику која је хипокори ­
стик, односно име из милоште од чика или чи­
ча, или држава Мали у Африци и српски при ­
дев мали.
252
Одмах, попут "домино ефекта", отпада још
једно омиљено етничко поистовећивање на ко­
јем псеудоисторичари нарочито инсистирају, а
то је лингвистичка вратоломија Рашани - Ра­
чани - ТрачаiiИ. Још је госпођа Олга Луковић­
ким конструкцијама, позивајући се на српске
"романтичаре" XIX века сматрала да су Грци од
назива својих суседа Рашана или Рашчана, да­
кле, Срба, ,,типичним грчким ~,1зобличавањем"
nроизвел~,1 назив Трачани, ла су, следствено то­
ме, и Трачани, заправо, Срби. 260 Како смо виде­
ли, термини Рас и Рашани који су везани за Х
век стотинама година су "млађи" од древног ет­
нонима Трачани посведоченоr код многих ан­
тичких писаца.Једноставно, не може деда да до­
бије име по унуку већ је, евентуално, могуће са­
мо обратно.
Будући да су етничке конструкције Раша­
ни-Ешрурцu и Рашани - Рачани - Трачани глав­
ни стубови носачи "вавилонске" куле народа, у
којој су Срби прародитељи људског рода, у ту
фикцију су, без изузетка, веровали сви псеудо ­
историчари. Тако су на овом испиту пали како
,,прваци" као што су Олга Луковић-Пјановић ,
,,духовна родитељка" данашњих српских ауто-
260 Луковић-Пјановић, Срби ... 1«1род најсшарuји, l, 299-300.
253
хтониста, Јован И. Деретић, ,,српски" Херодот,
и Светислав Билбија, чувени етрусколог, 261 та-
" .
ко и они из "др.угог ешалона у коЈем маршира-
ју Јарчевић, др Ђорђевић и слични. Истовреме­
но, ова два примера јасно и недвосмислено п о-
. Зборнику ће псеудоисторичари видети дубину
казуЈу колико су 1-1енауч1-rе, плитке и погрешн е
етничке теорије псеудоисторичара.
Стога ћу бити слободан да "аутохто1-п,1сти ­
ма" препоручим да свакако погледају два TOi\1a
књиге коју су пре неколико година објавили Ру­
ска акадеr.-1ија наука и њен Институт за слави­
стику и балканистику, а која носи наслов Збор­
ник најсшарuјuх йисаних весши о Словенима.
списку коришћене литературе која је наведена
у овој узорној едицији налази се више од хиља ­
ду - понављам, више од хиљаду! - научних ра­
дова, што з1-1ачи књига, студија и расправа кој е
се односе на најранију историју Словена. 263 Да­
кле, реч је о публикацији непосредно веза1-1ој за
тему којом се "аутохтонисти" баве. Међутим,
они пишу своје радове као да та огромна библ~,10-
графија уопште и не постоји. Штавише, боји м
се да "аутохтонисти" за највећи број тих радова
261 " Глас Сербоне", бр. 10, март-април 2004 7-9
262 • - '
Свод древнеишuх иuсьмен1tь1Х извесшuй о славяиах,
.
Том I (l-VI вв.), Москва 1994 2; Том II (VII-IX вв.), М о·
сква 1995.
263 Исто, Toh-1 1, 407-443; Том II, 520-554.
254
никада нису ни чули, што је недопустиво када
је реч о озбиљном и скрупулозном бављењу јед­
ном научном дисципли1-1ом и једним тако важ­
ним науч1-1им питањем. Тим пре што они хоће
да побијају закључке званичн е науке. У том
својих заблуда уколико бисмо тако еуфемисти­
чки могли оз1-1ачити њихове небулозне теорије.
Колико је питање порекла 1-1 етногенезе ста­
рих народа сложено и заметно показаћу на при­
меру Венета. Данас у науци постоји велике не­
сугласице око тога да ли су Венети уопште би­
ли словенски народ или не. Углав1-10Ј\11 је реч о
262
У
радовима руских и пољских ли1-1гвиста, а диску­
сија траје већ деценијама. Чини се да је
. превага
тренутно на страни оних научника КОЈИ се зала-
жу за несловенско порекло Венета. О томе да су
Венети заправо Срби - како без било каквих ар­
гумената настоје да нас убеде представници та­
козване Српске аутохтонист1-1чке школе - нико
од озбиљних научника нема nojl\lta. У вези са
овим питањем предлажем псеудоисторичарима
да пажљиво погледају први том поменутог Збор­
ника где су наведене све научне контроверзе о
Венетима и где се упућује на многоброј1-1у како
старију тако и новију литературу. 264
264 Исто, Том I, 10-16, 55-59.
255
 Да би читаоци на прави начин схвати1ти
колико је неозбиљно олако поистовећив~ње
древних са данашњим народима, а на основу Јед­
ноставних језичких играрија које подразумева­
ју "прилагођавање" старих етнонима речима из
савременог језика, доносимо списак стар11х на­
рода, листу која ни изблиза није потпу1-1а: Авари ,
Аварини, Авсони, Агаре1iи, Аrатирси, Акацир11 ,
Аламани (Алеr.1а1-1и), Аланорси (Аланоаорс11),
Алани (Алани-Аси), Аланоскит1'1, Албанци, Ал­
циагири, Амантини, Ампсивари, Анартофрак­
ти, Англи, Анти, Аорси, Арабља1-1и, Арс11ети, Ас11,
Асмани, Асфали, Атикоти, Бактри, Балти, Ба­
стерни (Бастарни), Боји, Боруски, Брахма1-1и ,
Британци, Бибегени, Бугари, Бужани, Бурrио­
ни (Бургундиони, Бургунди), Бури, Вавилон ­
ци, Вали, Вандали (Вандили), Васинаброики,
Визиготи (Везеготи), Велегезити, Велти, Вене­
ти (Венеди, Венди , Винди), Видиварији, Виеси
(Веси), Византинци, Вјатичи, Галати, Гали, Га­
линди, Гамаксоби, Гелони, Гепиди, Герма1iи, Гер­
мундури, Гети , Г~,rтони, Гниси, Готи (Готони) ,
Грци, Дако-трачани, Дани, Данубијци , Дачани,
Дулеби, Египћани, Елури, Ерули (Херули), Ес­
ти, Ефталити, Илири, Имнискариси, Инауи к­
сиси, Ингвеони, Инди (Индијци), Иранци,Јази­
ги,Јапиди, Јудејци, Јутунзи, Карбони, Кареоти,
256
Карни, Квади, Келти, Кимбри (Кимври), Киме­
ријци, Котини, Кутриrури (Котригури, Котра­
rири ), Лангобарди, Лемовији, Луrи, Љутићи,
Маври (Мавруси), Магоги, Маркомани, Мар­
сигнијци, Масаrети, Масеји, Меланхлени, Мео­
тици (Меоти), Меренси, Метанасти, Мидијци
(МЈ,1ђа1-rи), Мизи, Мисимијани, Морденси, На­
вари, Нариски, Норици (Норци, Норичани), Об­
ри, Омброни, Оноrудури (Оноrури), Оринејци,
Оси, Остготи (Остроготи), Паrирити, Панијар­
ди, Панонци, Певкини, Пеонци, Персија1-rци, Пи­
енгити, Поморјани, Протобугари, Пруси, Рети,
Римљани, Рипиани, Робоски, Роги, Роксолани,
Ромеји, Росомони, Руги, Руси, Саами, Сабиња­
ни, Сабоки (Савоки), Савари, Савири (Сабири),
Савромати, Саrини (Саrиди), Сакси, С;у~и, Са­
нари, Сарацени, Сармати, Свани, Свани-Окени­
ти, Сварици, Свеви (Свави), Северјани, Срби,
Сери, Серни, Сереји, Сетиани, Ситони, Скизи,
Скири, Скити, Склавини (Склавени), Склави,
Словени, Спали, Сорици, Спори, Ставани, Суди­
ни, Суиони, Суло1-1и, Суобени, Тадзанци, Тевтон­
ци, Тевтосаци, Тјуринзи, Трача1-1и, Троглодити,
Турци, Угри (Мађари), Улмеруги, Утигури, Фе­
ни (Фини), Фисагети, Фисонити, Франци, Фри­
зи, Фруrудио1-1и, Фулити, Хабарени, Хавки , Ха­
зари, Халдејци, Хамаксоби, Харини, Х елени ,
257
 Хионити, Хиперборејци, Хипоподи, Хири, Ху­
ни, Хуноrундури, Хунуrури, Цани, Чуди.
Премда ова листа садржи преко две сто­
тине древних народа - понављам! - она ни у
ком случају није потпуна. А сада покушајте да
замислите на шта би то личило када би псеудо­
историчари свих европских I-Iapoдa, наоружани
само знањем свог матерњег језика и разних ди-
. . ,,
Јалеката и "методологиЈом такозваних српских
аутохтониста, јурнули да показују који су ста­
ри народи њихови дав1"1ашњи преци. Имај\,1 раз­
лога да верујем како би групација српских оп ­
сенара веома лако "доказала" да су Авари ( они
који праве ајвар), Асфали (изумитељи асфа11-
та), Дулеби (од Дуле - би, односно Душан -
?и), Сали ( они који имају сало), Слали ( они ко­
ЈИ су се однекуд спустили или слали), Cnop11
(то јест они који нису брзи), сви одреда - Срби !
Наравно, овом приликом не моrу без обја­
шњења да оставим ни читав низ неистина и бе­
смислица које псеудоисторичари износе о ви­
зантијском цару Конста1iтину VII Порфироге­
ниту и његовом спису. Такав њихов став попри­
ма_ обележја праве параноје! Ево шта је о визан­
ТИЈСКОЈ\1 цару-писцу речено на фамозном "науч­
ном скупу" у Нишу: ,,У свом излагању Милоu1
Гроздановић је скренуо пажњу да Порфироrе-
258
китова писана заоставштина: О уuрављању цар­
сшвом ( De administrando imperio) и Сйuс о наро­
дима, не постоје у оригиналу - на грчком језику.
Изразио је невери1{у да ватиканске архиве нису
сачувале оригинал ових докумената, кад су, та­
ко добро, сачувале њихове преводе на латинскоi'Ј1
језику. Јер, нико I-le уништава оригинал - 01-1 се
.
пажљивиЈ е чува од превода или преписа, а о то
правило нису могли да се огреше такви архивски
стручњаци какви су у Ватика1-1у. Гроздановић је
. .
изн1-10 Ј\,tишљење да садржаЈ превода ниЈе 1-1сто-
•
вЈета1-1 оном у оригиналу, па се, зато, оригинал
скрива. Лати1-1ски текст је сврсисходнији, јер је
прилагођен новијој политичкој стратегији Вати­
кана на Ба.пкану. Не очекује да ће се грчки ори­
гинал обелоданити током XXI стољећа, јер све
намјере о слабљењу (и географском смањивању)
српске православt-1е државе, ЈОШ нису остварене.
Своје опредјељење према поступку Ватикана,
Гроздановић је сажео и у наслову свога рефера­
та: Историјске неистине - лажа и паралажа Кон­
стантина Порфирогенита." 265
У наставку из пера истог Јарчевића чита­
мо: ,,Др Деретић је одредио вријеме писања на­
водних Порфирогенитових списа - XVII стоље­
ће. Каже да је тад планирано јачање хрватске
265 НИН, З. јун 2004. године, 44.
259
друштвене заједнице (као католичке), да би она
била искоришћена против стварања многољуд­
не и простране српске државе, с већинским пра­
вославним становништвом. С обзиром на то ;.ia
је тада (XVII стољеће) хрватска заједница би­
ла скучена на малом простору до лијеве оба11е
Купе, дописивачи у Ватикану су проширили
'хрватске' земље до ријеке Цетине, rдје су оби­
товали само Срби чије католичење је започето
крајем XVII стољећа, послије пораза Турака под
Бечом 1683. године. "266
Ово је гомила којештарија! Најпре се ви­
ди да сироти М. Гроздановић не зна да су О
уйрављан,у царсшвом (De administrando impe1io)
и Сиис о народи.ма, заправо, два назива за један
ис1·и извор, а не два различита списа како их он
у своме незнању "раздваја"!? О чему је, у ства­
ри, реч? Јоханес Меурсиус (1579-1639), профе­
сор универзитета у Лајдену и први издавач Пор­
фироrенитовоr трактата о народима ( 1611 ), дао
је царевом спису наслов De administrando iтре­
(
по скраћено DAI), како се и данас у византоло­
rији најчешће назива.
Потпуно је нетачна тврдња да је Сиис о на­
родима сачуван и приступачан само у латии­
ском преводу. Научно утврђене историјск е
266 Исто.
260
чињенице су следеће: дело Константина VII
Порфорогенита сачувано је у четири рукописа
(иарав1-10, грчка!). Најстарији
- Codex Parisinus
gr. 2009 - потиче из друге половине XI века и
припадао је цезару Јова1-1у Дуки, уrледноrv1 ви­
зантијском вел1-1кодостојнику и брату цара Кон­
стантина Х Дуке (1059-1067). На крају текста
налази се кратка белешка кописте: ,,Књига цеза­
ра] ована Дуке, писана руком 1-ьеrовоr секрета­
ра М~ха1-1ла." Тај рукопис, настао, дакле, у ви­
зантиЈско вpeiv1e- прециз1-1ије се датује у пери­
од од 1059. и 1081. године - и данас се чува грч­
ком рукописном фонду Националне библиоте­
ке у Паризу. Остала три рукописа су млађи и по­
тичу из XVI века: други - Codex Vaticanus - Pa-
latinus gr. 126 је из 1509, а сачинио га је Анто­
није Епарх (1491-1571), познати хума1-1иста, по­
реклом са острва Крфа; трећи - Codex Parisinus
gr. 2967 - настао је између 1509. и 1529; четвр­
ти - Codex Mutinensis gr. 129 - преписао је Ан­
дреа Дармари између 1560. и 1586. године.
Дакле, сви рукописи Сйиса о народи.ма на­
стали су пре фамозног XVII в ека када је по
"балканско-шпијунским" теоријама псеудоисто­
ричара вршена некаква интервенција, од1-1осно
када су, по др Деретићу, заправо и "написани"
Порфироrенитови списи. У сваком случају, nри-
261
 ча о антисрпској завери скованој у мрачним бу­
џацима Ватикана и "преправци" или "првом"
писању Порфироrенитових списа у XVII веку
отпада као глупава ватрогасна шала.
Покушао сам да одгонетнем откуд псеудо­
историчарима идеја да постоји само латински
превод Cuuca о народима док препредени вати­
кански архивисти љубоморно чувају грчки ори­
гинал и неће га "обелоданити током XXI столе­
ћа". Имам утисак да речени Гроздановић н11ј е
ни видео извор о којем говори, али је из 1-1асло­
ва De administrando imperio "оштроумно" закљу­
чио да и сам текст мора бити на латинском.
Шта су псеудоисторичари уопште читали
када живе у уверењу да се грчки текст Cuuca о
народима скрива у неприступачним одајама Ва­
тикана? Наликују ми на ђаке који уместо да за
лектиру прочитају Раш и м.uр читају Дружбу Пе ­
ре Квржице. Истовремено, указујем им на чиње ­
ницу да постоји најмање девет издања (161 1,
1989) у
1617, 1711, 1729, 1840, 1864, 1949, 1967,
којима је објављен грчки текст ПорфироrеЈо1ито­
вог Сйиса о народима.267
267
Constantini Imperatoгis Porphyrogeniti, Ое admini-
strando imperio, ed. 1. Meursius, Lugduni Batavorum 1611
(шест година касније, дакле 1617, ово издање поново
је публиковано); Imperium Orientale sive Antiquitates
262
~р Дерети~ има још један аргумент о сум­
ЊИВОЈ веродОСТОЈНОСТИ Порфироrенитовоr CПl'I­
ca. О томе нам Јарчевић пише: ,,Поред више де­
таља о нелогичности у Cuucy о народима, др Де­
ретић је прочитао и два опречна става - на јед­
ном мјесту Порфирогенит пише да је ромејски
цар Ираклије дозволио насељавање Срба (610-
641), а 1-1а другом мјесту да су Словеыи отцјепи­
ли од Ромеје (Византије) цијели Пе~опонез 587.
године - 23 године пре Ираклијевог ступања на
престо! "268
Наравно, ни овде нerv1a 1-1икаве опречности
It све је крајње једноставно. Ево објашњења: из
периода VII-XI века остало је сачувано више од
двадесет имена словенских скупина са великог
простора од Корушке до П елопонеза и Црног
мора. Идући од запада ка истоку и југу, yзимa-
Constantinopolitanae in quator partes distributae..., ed.
Anselmo Banduri, Paris 1711 (у Венецији је ово издање
поновљено 1729. године); Constantinus Porphyrogeni-
tus, Ое thematibus et Ое administrando imperio, ed. I.
Bekkerus, Bonnae 1840; Patrologia Graeca, t. CXIII, ed.
Ј. Р. Migne, Paris 1864; Constantine Porphyrogenitus, Ое
administrando imperio, ed. Gy. Moravcsik, eng]ish tran-
slation Ьу R. Ј. Н. Jenkins, Budapest 1949; Constantine
Porphyrogenitus, De administrando imperio, Washington
1967; Константин Багрянородный, Об уйравлен uu u,н­
f:[ией (текст, nеревод, ко1v11v1ентарий) , Москва 1989.
2 НИН, 3. јун 2004. године, 44.
263
јући само неспорна имена, сусрећемо: Каран ­
танце (Хорутане ), Хрвате, Гудускане, Неретља­
не, Захумљане, Србе, Травуњане, Конављане,
Дукљане, Морављане, Тимочане, Северце, Дру­
rувите, Велегезите, Верзите, Саrудате, Ринхи­
не, Стримонце, Вајуните и на Пелопонезу Језе­
рите и Милинге. Дакле, део Словена, Ј езерити
и Милинзи, настанио се на Палопонезу 587. го­
дине, а Срби и Хрвати су дошли у време цара
Ираклија, што ће рећи неколико деценија ка­
сније. Проблем са Деретићем и псеудо1'1сторича-
. .
рима Је што они веруЈу у недоказиву тезу да су
сви Словени, заправо, Срби!
Ваља нагласити да је Порфирогенитов Сйис
о народима због своје природе и својстава сачу­
ваних података најважнији извор за рану исто-
. шака и прстију сматрала да моrу да будем пија­
РИЈУ како европских тако и ваневропских наро-
да. Реч је о изванредно драгоценом источнику
који је, по свој прилици, највише проучаван ви­
зантијски извор. И, што је можда најважније, по­
верење у његове вести у науци непрестано ра­
сте. Ово наглашавам посебно стога што се из пи­
сања псеудоисторичара може стећи сасвим по­
грешан утисак да је реч о извору којег су се св и
одрекли, а само га уважава српска званичЈ-1 а
историографија. У ствари, истина је сасвим су­
протна: цару-писцу сви верују осим српски.х псе-
264
удоисторичара и, такође, хрватских псеудоисто­
ричара кој и за њега веле да је "цар-лажац".
Да је спис Константина Порфирогенита за
псеудоисторичаре као црвена марама за шпан­
ског бика, показују многобројни текстови у "Гла­
су Сер~о~е". Овога пута издвајамо само један од
њих КОЈИ Је парадигма површности и несхватања
основних појмова из историје, а који може би ­
ти веома поучан за читаоце. Реч је о извесном
правнику Ми.путину ]аћимовићу који се дичи
тиме да му је, док је био сту дент, један профе­
сор Прав1-1ог факултета рекао да је он "рођени
историчар". 269 Нисам сигуран да би моја препо­
рука, дакле, препорука византолога, некоме да
је "рођени атомски ф~,1зичар" била од неког ве­
ћег значаја и користи. Истовремено , не моrу а
. . .
да се не сетим да Је моЈа тетка на основу МОЈИХ
ниста. (Међутим, направила је један пропуст: у
рођачкој пристрасности пренебрегла је слух!)
Очекивао сам да ће у изношењу "доказа" за сво-
•
ЈУ стручност историчара поменути правник при-
ложити и фотокопију некакве захвалнице Ме-
.
сне заЈеднице, али ништа од тога.
За ову причу није без значаја чињеница да
је тај "рођени историчар", заправо, и нови "про­
налазач" Троје. По његовом мишљењу, а на осно-
269 "Глас Сербоне", бр. 12, сеnтеl\1бар-октобар 2004, 53.
265
 ву "прочитаних две стотине наслова из више дру­
штвених наука", Троја, наравно, није у Малој
Азији, али није ни у херцеговачкој Габели, како
је тврдио Салинас Прајс, већ у Скадру! 270 Овде
је међу псеудоисторичарима дошло до мале дис­
крепанције: један део тврди да је Троја у Габели,
други део је упорно лоцира на подручје доњег
Дунава, а ево, и трећег предлога - Скадар!
Како било, пре него што сачекамо да се та
.
мистериЈа разреши и установи rде се та "шета-
јућа" Троја напослетку скрасила, да видимо шта
њен најновији "проналазач" мисли о спису Кон­
стантина Порфирогенита. Он нас з налачки упо­
зорава: ,,Очигледно је да рукопис може бити са­
мо један, а ако то није тако очигледно је да ори­
гинала нема и да се ради о чистом фалсифика­
ту, уколико се поседују само преписи." 271 Оста­
вимо по страни роrобатност реченице и неси-
.
гурну интерпункцију и усредсредимо се на епо-
халну оцену из које је јасно да дотични уопште
.
не уме да разликује препис, оригинал, рукопи с,
а о аутоrрафу да и не говоримо.
Ево кратког објашњења! Рукопис који је
изашао из пера самог аутора зове се аутограф!
Таквих сачуваних рукописа је веома мало за пе­
риод старог и средњег века. Другим речима, нису
270 И сто, 54.
271 Исто, 54.
266
сачува1-1и аутографи Херодота, Тукидида, Цеза­
ра, Тацита, Амијана Марцелина, Јордана, Про­
копија, Теофа:1-1а и читавог низа других аутора.
Много је чешћи случај да је неко историјско или,
уопште, књижевно дело сачува1-10 у једном или
више преписа из доцнијег времена. На при1V1ер,
није сачуван аутограф, рукопис који је писао сам
Плиније Старији, чувени римски писац из I века,
.
али Је сачува1-10 чак две стотине преписа 1-ьего-
воr списа Полtава1ье ирuроде из раз1-1их времена,
при чему ниједан није старији од VIII столећа.
Ако нема аутографа, односно оригинала,
то никако не значи "да се ради о чистом фал­
сификату"! Сиђ~,~мо с поља теорије на практич­
не примере.
Узмимо, примерице, Душанов законик, за­
конски зборник на који смо ми са разлогом ве­
ома поносни. Он је обнародова1-1 у Скопљу 1349.
и Серу 1354. године, али ти "оригинали" нису
сачувани, они не постоје. Данас постоји дваде­
сет пет преписа Душановог законика из каснијег
времена. Најстарији и најближи непознатом
оригиналу је Сшрушки рукоиuс из краја XIV ве­
ка, док из XV столећа потичу Айlонски, Сшуде­
нички, Хиландарски и Бисшричкu рукойис. 272
272 Законик Сшефана Душана цара срйског: на ново из­
дао и објаснио Сшојан Новаковић, Београд 2004 2, 7-13
(предговор Р. М ихаљчића).
267
 Остали, међу којима.и чувени Прuзрен.С1Шруко­
иис су познији преписи. Да ли то значи даје Ду-
.
шанов законик - пошто НИЈе сачуван у "ориrи1-1а-
лу" - ,,чист фалсификат" (такав закључак про­
излази из погрешне логике реченог "аутохтони­
сте")? Међутим, наравно да није тако!
Или , узмимо случај Жишија свешоz Сш1ео­
на које је 1-1аписао Стефан Првовенчани у првој
четвртини XIII века. Упркос чиње1iици даје са­
чувано једино у рукопису који се чува у Нацио­
налној библиотеци у Паризу - Codex slav. 10 -
а који потиче из краја XIII или друге децен~,1ј е
XIV столећа, 273 дакле, у препису насталом неко­
лико десетлећа после смрти Стефана Немањића,
нико за њега не тврди да је "чист фалсификат".
Напротив, по сред и је изванредан књижевни
.
текст и неизмерно драгоцен историЈски извор за
средњовековну прошлост Срба.
273 Димитрије Богдановић, Исшорuја сшаре cpilcкe књu­
жевносiiiu, Београд 1980, 154; То11,1иславјовановић, И11 -
веншар срйскuх ћирилских рукойuса Народнв бuблuoiiie­
кe у Паризу, Археографски прилози 3 (1981) 304-306.
Недавно је откривен још један препис Жuшuја cвeiiioz
CuJ.teoнa . Види: Аксиния Джурова, За сьдбаiiiа на
славянскише ръкойuси. Предварuшелнu бележки за неиз ­
весшен Кошленскu йcaлiiiup oiii XVIII век и рькойuси и
фрагменшu (Жuшuе на Сшефан Неманя од Ciiieфau
Първовенчанu и Служба на Ciiieфaн Бранкович), Архе ­
ографски прилози 25 (2003), 163-195.
268
Да ли ћемо, дакле, када ово знамо и када
знамо даје Cuuc о народима Константина Пор­
фирогенита сачуван у четири рукописа, прогла­
сити дело василевса-писца за "чист фалсифи­
кат"? Наравно, да нећемо! (Псеудоистор1-1чари
су га прогласили за "чист фалсификат" јер се
оно што је цар написао о Србима не уклапа у
њихове фантазмаrоричне пројекције.)
И овај пример, у читавом низу других, п о­
казује бескрајно незнање лсеудоисторичара ко­
ји се саплићу на основним чињеница1V1а и не
. .
разумеју елементарне ствари из историје и исто-
ријске методологије. Само неуки и умишљени
.
људи и људи КОЈИ нису свес1-1и да су огрезли у
потпуном непознавању прошлости могу бити
тако бахато самоуверени. Да имају макар мало
објективности и трунку самокритичности, по­
сле оволиких примера најгрубљег незнања при­
знали би себи да немају појма о историји и вра­
тили би се пословима за које су стекли одгова­
рајућа знања, а која са проучавањем повеснице
.
немаЈу никакве везе.
Када је у питању спис Константина Пор­
фирогенита, псеудоисторичари праве још један
недопустив пропуст. Они не читају ueo царев
спис, текст који има педесет три поглавља, не­
го у најбољем случају читају само вести о Ср-
269
 бима и Хрватима садржане у осам поглавља
(XXVIII-XXXVI), а на тај начин губе из вида
целину царевог списа. То би отприлике било
исто као да прочитате само четврти од седам то­
мова Злашног руна Борислава Пекића и тврди-
. .
те да вам Је све Јасно.
И, на самом крају, на питање да ли је у по-
•
следње време престала промоциЈа псеудоисто-
ричара и њихових теорија може се рећи да су
они умногоме изгубили на снази и замаху. Шта-
. .
више, данас људи на помен да смо наЈстариЈ~,,1 уз
благи подсмех углавном само одмахују рукој\,Ј
. .
или чак праве вицеве, а то и Јесте Једна од врли-
на искричавог српског духа. Хоћу да верујем да
ће овакве ненаучне теорије као свако помодар­
ство доживети судбину брзог заборава.
Некада су промоције српских "аутохтони­
ста" одржаване у прегрејаној сали оновременог
Дома Војске Југославије, некадашње "ковачни­
це" братства и јединства народа и народности,
који је 90-их, током свеопште националне дез-
. .
ориЈентациЈе, склизнуо у опскурни национали-
зам и величање псеудонауке. И, додајмо, бива ­
ле су пропраћане громогласним овацијама. Са­
да, међутим, псеудоисторичари су спали на то
да своје теорије излажу пред малобројним по­
јединцима у забаченим домовима културе по бео-
270
градским предграђима. Или, још горе, доживе­
ли су да их избацују из луткарског позоришта у
Нишу јер су - ваљда због претеране благогла­
rољивости и потпуног одсуства смисла за саже­
то изражавање - прекорачиЈ1и предвиђени тер­
мин. О овоме су се вајкали у своl\-1е гласилу "Глас
Сербоне". 274 Песник 61-1 резиг1-1ирано и патетич­
но прозборио: ,,Sic transit gloria... "
Немоћ иред ар2уме1tй1има
Књиrоi\,1 Срби ире Ада"иа и иосле њега и
фељтоном у НИН-у, 275 који је својеврс1-1а допу-
..
на књиге, желео сам да нашоЈ Јавности укажеrv1
на појаву nсеудоисторије и њене погубне после­
дице. Сматрам да "дотеривање" прошлости - уз
остале облике самозаваравања као што су узи­
мање нереа.пних снова за стварност и искрив­
љавање садашњости - представља друштвено
зло, пошаст против које би, како рече један ака­
демик, требало да се боре не појединци него др­
жава. Отуда није ни чудо што се десница с rну-
274 "Глас Сербоне", бр. 8, септембар-октобар 2003, 32.
275 НИН је најпре у четири наставка објавио !'.!Ој фељ­
тон (15, 22, 29. јул и 5. август), онда су следили "одго­
вори" аутохтониста ( 12, 19, 26. август и 2. септембар)
и, напослетку, објављен је мој завршни текст (9. сеп ­
тембар).
271
 ,, . . .
шањем одриче "доприноса коЈи ЈОЈ пружаЈу
,,аутохтонисти", о чему смо читали на страница­
ма НИН-а. Говорећи о "обрачуну на десници",
Владимир Максимовић наводи и теорије кој е
као лоше и штетне треба свакако одбацити и ка­
же: ,,Аутохтонисти-дилетантски историчар~,~ у
свим распонима од извесног Јована Деретића
(иr.1а исто и11,1е као и велики српски књижев11и
историчар), до раз1iих магова које промовише
издавачка агенција 'Мирослав'. Фалсификова1ье
и наношење штете сваком озбиљноr.1 истражи­
вању српске древности и митологије. Тотално
деградирање српске индоевропеистике." 276 Ове
. тељима људског рода, пропратили унисоним не­
речи звуче као некролог Једном искривљеноf\1
•
мишљењу и Једном накарадном поимању исто -
рије и њених процеса. У сваком случају, после
појављивања моје књиге "Срби пре Адама и по­
сле њега" и серије текстова које сам објавио у
НИН-у више нико не може да званичној исто ­
риографији приговори како није упозорила 11а
псеудоисторију као друштвено зло!
"Реаговања" псеудоисторичара, која врве
од шупљих патриотских фраза и празнословља,
била су предвидљива и потпуно разочаравају­
ћа. И, наравно, до експлозије су набијена мно­
штвом неотесаних увреда - подупртим руст~,1-
276 НИН, 19. авrуст 2004. године, 32.
272
.
калним доскочицама и завичајним пошалица­
ма - увреда, дакле, које чак немају ни трунке
духовитости и на кој е се не треба обазирати.
Као узорити "родоначелник" аутохтониста, у ув­
редама предњачи др Деретић, али се и др Ђор­
ђевић труди да не заоста1-1е. Очигледно је да се
"српски" Херодот много узрујао и да је искочио
из своје образине (привидно!) достоја1iственог
и до смеха кочоперно уштоrљеног "учењака".
Најјачи утисак у псеудоисторичарски~1
"реаговањима " оставља чињеница да су главну
. .
аргументациЈу, КОЈа из темеља pywi,1 њихову ва-
вилонску кулу народа, са Србима као прароди­
моћним ћутањем. Премда пате од логореје и по-
.
мањкања смисла за Језгровито изражавање, ово-
га пута ни словца нису умели да напишу про­
тив аргумената којима је доказано да попут пр­
воаприлске шале отпадају њихове омиљене кон­
струкције Етрурци-Рашани-Срби и Рашани-Ра­
чани- Трачани. Ваљда под утиском треска те
,,размонтиране" етничке грађевине, а без спо­
собности да било шта сувисло одговоре, у нер­
возној ужурбаности вратили су се мојим при­
медбама које су претходно означили као "сит­
нице" и које сам већ подробно образложио. Ли-
. . .
чило Је то на очаЈнички покушаЈ да се по сваку
цену спаси оно што се спасти (не) r.1оже.
273
 На овом месту треба указати и на још једа~-,
бесмислени мит, најошједну "чаршијску дезин­
формацију", на још једну у бескрајном низу за­
блуда. Др Радомир Д. Ђорђевић тврди да се у
Архиву Српске академије наука и уметности већ
сто година чува некаква обимна документациј а
Милоша Милојевића, једног од романтичара
XIX века, која садржи тај ну о наводној најстари­
јој српској повесници и чека на објављивање. 277
Међутим, у тој Академији радим већ четврт ве­
ка и знам да не постоји никаква таква докумен ­
тација. Поново је реч о фантомски~~ пројекција­
ма, о продавању магле, о хаотичним импровиза ­
цијама које немају никакве везе са реалношћу.
Др Деретић се прописно обрукао у траги-
. »
комич ном настоЈању да покаже како "проклета
Јерина, коју он сматра женом Лазара Бранко­
вића, потиче из византијске породице Палеоло­
га. Овога пута ћу га упутити на Малу енцu1<Ло­
йедију Просвеше где може да прочита следеће:
,Јерина, Ирина, деспотица српска, жена деспо­
та Ђурђа Бранковића, Гркиња из породице Кан­
такузина, удала се за Ђурђа 1414; умрла 1458.
Непопуларна у народном предању и названа
Про1<Леша." 278 Дакле, Ирина Кантакузин (а не
277
Радомир Д. Ђорђевић, Исшоријски есеји: о усудu,иа
наше ucшopuje, Ниш 2003, 5.
278
Мшzа енциклойедија Лросвеше, I, Београд 19682, 613.
274
Палеолог!) била је мајка, а не жена Лазара Бран­
ховића. Мара Бранковић је била маћеха, а ника­
ко мајка Мехмеда Освајача. Др Деретић је пао
Jf на поправном испиту, у августу, и сада само
може да са1-ьа двојку из историје.
Др Деретић веоЈ\1а произвољно и без до­
вољно разумевања користи изразе 0 нордијска
,, ''
клика или "Ј--Iордисти за представн и ке српске
званичне историографије и тако јасно и недво­
смислено показује своје непознавање историје
и историографије. Да се подсетимо, ,,норд~,1јска
школа", између осталог, н<1Зив је за правац у на­
цистичкој Немачкој који је у сукобу више "ари-
. . ''
Ј евске нордиЈско- герман ске расе и нижих раса
видео покретач историјских процеса. Заступник
оваквих схватања био је Алфред Розенберг
( 1893- 1946), писац књиге Миш 20. века и један
од главних идеолога нацизма. 279 Назвати пред­
ставнике српске критичке истор:иографије ,,.нор ­
дистима" у најмању руку говори о помањкању
доброг укуса.
Трагикомична и бесмислена је Деретиће­
ва поновљена тврдња да су Cuuc о народима ви­
зантијског цара Константи1iа Порфирогенита
279
Андреј Митровић, BpeJ.·te нешрйељивuх. Лолишичка
ucшopuja великих држава Евройе, 1919-1939, Београд
1974, 483.
275
 писали хрватски фратри у XVII веку. Како онда
објаснити да се у Паризу чува грчки рукопис из
XI века који никада није ни "прошао" поред зло­
честих хрватских фратара или препредених ва­
тиканских фалсификатора?! Можда би збиља
било боље да се "српски" Херодот ипак врати
својој првој љубави - машинским елементиr.1а.
Јарчевић је поново узалудно покушао да
докаже како је римски цар Лициније био Ср­
бин и опет му се поткрала велика грешка. Пози­
вајући се на проф. Рељу Новаковића, он пише
дајеЈован Зонара, византијски писац XII века,
податак о српском пореклу цара Лицинија пре­
узео од Диона Касија. Међутим , то је апсолут1-10
немоrуће! Дион Касије је умро око 235. и његов
историјски спис описује догађаје до 229. годи­
не.280 С друге стране, Лициније је рођен неко­
лико деценија после Касијеве смрти! То би би­
ло исто као када би неко тврдио да је Вук Ка­
раџић, који је умро 1864. године, писао о Јосипу
Брозу и Слободану Милошевићу. Понекад се
питам да ли псеудоисторичари бар мало "поr~р­
вене" кад буду овако очигледно "ухваћени у ла -
280 Волфганг Бухвалд - Армин Холвег - Ото Принц,
Речник грчких и лашин.ских йисаца аншuке и средњег ве­
ка. Тускулулt лексикон, прев. Албин Вилхар, Београд
1984, 243-244.
276
жима" које по~ут бенгалске ватре осветљавају
њихово бескраЈно незнање. Или их, смештене у
некаквом виртуелном свету и ушушкане у аути­
етичком оклопу, то уопште и не дотиче!?
Проф. Реља Новаковић није био директор
Византолошког института, како тврди Јарчевић,
него је од 1970. до 1973. био директор Историј ­
ског института. За њега се 1-1икако не може рећи
да је био наш највећи ауторитет за античку
историју, како тврди др Ђорђевиt1. Проф. Нова­
ковић је био 1'viедиевиста, докторирао је на Бран­
ковићево1'v1 леnопису, предавао је Историјску
географију и до одласка у пензију није написао
ниј едан рад о античкој историји.
Подстакнут сумњом, али и радозналошћу,
отворио сам Енциклоиедuју БриiПанuку, где по
Јарчевићевим уверавањима пише о Србима на
Балкану у IV веку. Међутим, тамо о томе нема
ниједне једине речи! 281 Очигледно је да се син­
дром Диона Касија наставља.
Што се тиче светог Јеро нима и податка да
је учио (или научио!) латински у школи, што је
по Јарчевићу доказ да је био Србин, подсећа1'v1
да је у то време, у IV веку, на Балканском полу-
.
острву превладавала вулгарна вариЈанта латин-
ског језика и да је постојао феномен такозване
281
Encyclopaedia Britanica, 20, 1963, 341.
277
диглосије, постојања два језика, народског ко­
јим се говорило и ученог којим су се писале књи­
ге. Тако, на пример, образована византијска прин­
цеза Ана Комнина каже да је морала најпре да
научи тај учени, у овом случају грчки језик, на
. . . . . Је покрећу псеу~оисторичаре да се упуштају у
ко3ем Је касниЈе писала СВОЈУ историЈу и КОЈИ Ј е
недовољно образовани Бизантинац тешко мо­
гао и да раз~~е.Јер, подсетимо се,Јеронимје пре­
вео Библију са јеврејског и грчког tia латински
. . .
Језик, што Је подвиг достоЈан дивљења и може се
само претпоставити какво је знање потребно за
такав подухват. У осталом, и Грци, Французи и
Срби у току школовања толике године уче ма­
терњи језик као главни предмет!
Што се тиче књиге на енглеском, коју Јар­
чевић тријумфално наводи у своме тексту, 282
боље да не кажем шта су ми о њој рекли истин­
ски зналци! Попут др Деретића, њен аутор ј е
Илире, Сармате, Јазиге и друге народе једно ­
ставно прогласио Србима! Занима ме како је са­
мо дошао до епохалног закључка да су "Црно ­
горци растом највиши Скити"!? 283 Узгред, пот­
пуно је бесмислена тврдња "да језик Баска у
282 Ivo Vukcevich, Rex Germanorum, popu/os sclavorum: ап
inquiry into the origin and early history ој the Se1-bs/Slavs ој
Sarmatia, Gemшnia and Лlyria, Santa Barbara 2001.
283
НИН, 26. авrуст 2004. године, 49.
278
Шпанији и данас има 40% речи истоветних ре­
чима у српском."284
. Једно од најчешћих питања које ми постав­
~аЈу разни саговорници односи се на побуде ко­
подухвате за КОЈе нису способни и којима јед­
ноставно нису l~орасли. Један колега, историчар
млађе генерације, у новинском тексту нагласио
је да се ти мотиви крећу у распону "од дилетан­
тизма до патолоrије". 285 С друге стране, један
професор Богословског факултета упоредио је
српске псеудоисторичаре са неком фа1-1атичном
сектом чији припадници, лишени било какве
објективности, са непримереном острашћено­
шћу и ужагрених очију бране своје теорије. У
њиховој интерпретацији те теорије немају r.iнo­
ro везе са науком него израстају у догму коју,
наравно, не треба доказивати. И, заиста, у току
полемике која се на страницама НИН-а одви­
јала током јула, августа и септембра 2004. годи­
не, новинар који је водио то сучељавање ставо­
ва предочио је једном од псеудоисторичарских
првака чињеницу да сам "математички", х.,т1ад­
ним и непристрасним језиком научних доказа ,
оповргао омиљену тезу псеудоисторичара да су
284
Јарчевић, Срби ире бискуйовоz Ада.,иа, 123-124.
285
"Интернационал", 25. јануар 2004. године, 7.
279
 Етрурци заправо Рашани, то јест Срби. У недо­
статку било каквог научног арrумента овај је го­
тово завапио: ,,Не интересују мене Радићеви до­
кази! Ја у то верујем!" Е, ту смо! Овде су на не­
допустив начин помешани вера и уверење у не­
што, с једне, и тобожња тежња ка 1:-1аучности, с
друге стране.
У покушају да се одгонетну мотиви псеу­
доисторичара никако не би требало потценити
најобичније користољубље и жељу да се поста­
не познат у јавности. Ако је њихова увереност у
те теорије искрена - морамо допустити и такву
моrућност - онда је реч о занесености која се
опасно приближила патологији. Наравно поје­
диним медијима, који су отворени за јефтини
сензационализам и који подилазе публици жељ-
НОЈ. тумарања по "зони сумрака ", више одгова-
ра да у своје емисије доводе некакве чудаке и
лажне пророке него озбиљне научнике.
Ваља истаћи да је нарочито занимљив од­
нос псеудоисторичари и њихових присташа пре­
ма паганској историји Срба. Како је написао Ра­
дован Пилиrrовић у приказу моје књиге Срби
ире Адама и uосле њега, они су "у трагању за соп­
ственим коренима и духовним упориштем став­
љени на несрећан избор између отворене репа­
ганизације (усхићење словенским пантеоном)
280
и неумерене национал1:-1е глорификације".286 Не­
ки од њих сматрају да је примање хришћанства
била велика грешка Срба, несхватајући да је у
средњем веку христијанизација значила улазак
у хришћанску васељену, ступање у цивилизо­
вани свет и својеврсно "међу1-1ародио" признање
и као таква представљала је законо!\,1ерни про­
цес. И ова "жал" за пага1-1ство!\,1 је још један при­
мер који показује колико псеудоистор·ичари и,
поготово, њихови "навијачи" ништа не разу~,е­
ју када су у питању историјски токови.
И, на самом крају, посебно желим да ука­
жем на Деретићеву тврд1:-ьу "да се његово брат­
ство Деретића помиње у римској литератур~,~
пре две хиљаде година"! 287 Читаоцима препу­
штам да је процене. То би з1-1ачило да је он не-
. " од енглеске краљи-
колико пута "племенити3и
це чија породична старина не сеже толико дубо­
ко у прошлост као Деретићева. Додуше, госпо­
ђа Олга Луковић-Пјановић, Деретићева духов­
на "близнакиња", у књизи Срби ... народ најсша-
. поуздано "зна '' да су ње1-1и преци по !\-1а3чи-
ри;и .
ној линији ловили лавове на Балканском полу­
острву у време Александра Македонскоr, 288 то
"Студент", год. LXVI, новеr.1бар 2003. године, 32.
286
287
НИН, 2. септембар 2004. године, 51.
288
Луковић-Пјановић, Срби ... народ најсшаријu, l, 304.
281
 јест, пре више од 2300 година, што значи да је
она за три века "пребацила" Деретића. Верујем
да ће у овој бизарној подударности, која уопште
није случајна, у овим "Потемкиновим" селима,
у овој, дакле, вртоглавој и опасној уобразиљи,
читаоци препознати целокупну трагику псеудо­
историчарске заслепљености.
Егииашски фараони су бwzu Срби
Почев од 2003. године извесни Милош Гро­
здановић - то је онај који још не зна да је грч­
ки текст Cuuca о Nародима Константина Пор­
фирогенита објављен и то неколико пута (ни­
ко му то није рекао!) - објавио је у Нишу већ
четири књиге, серијал под заједничким насло­
вом Срби јесу Nарод Najcшapuju. Очигледно је да
за српске псеудоисторичаре Олга Луковић Пја ­
новић остаје непресушно извориште надахну­
ћа. Будући да је реч о "аутохтонисти" за кога
очигледно не постоји умор, а идеје само врцају,
не би ме зачудило да у годинама које долазе у
граду на Нишави добијемо нову "александриј­
ску библиотеку", јер његови рецензенти већ го­
воре о опусу!
На почетку сваке од до сада четири објав­
љене књиге, исписан великим масним словима,
стој и мото који потписује аутор: ,,Српски боrо-
282
ви, Српска раса, Српска цивилизација и Срп­
ска култура су основи целокупне светске исто­
рије човека познате данас." Само да се зна!? Не
без извесног чуђења примећујем да користи об-
лик "српска " , а не самозваним "аутохтонисти-
ма '' толико ОЈ\,Iиљени и срцу блиски "србска".
Приљежни Грозданов1-1ћ доноси старе гео­
графске карте, ј\,fапе звезданог неба, црта некакве
концентричне кружнице чији је центар у Нишу,
а на тим кружницама на.пазе се култна ј\,fеста и
разr1и градови, указујући да је Ниш центар све­
та, и износи закључке према којима и маштови­
тост "ратова звезда" изгледа тривијално. Но, оста­
вимо Гроздановића да освежава средњошколско
знање из геометрије и астро1-1омије и усредсре­
димо се на неке његове "научне" ставове.
Овај аутор покушава да "докаже" да је Еги­
пат био под српском управом најкасније 3100.
године пре Христа, 1-1 да су древни египатски фа­
раони све Србин до Србина. Ево како он то чи­
ни. Гроздановић наводи имена египатских вла­
дара и "доказује" да су стопроцентно српска:
Аха (Аха, Менес) /од српског аха/, Атоти (Ато­
ти, Атхотис I) /од сложенице а - шо - ши/, Не­
бре (Небре) /од честе српске узречице не - бре!
То што је бре турцизам и што га код Срба не1V1а
у средњем веку, све до столећа туркократије , за
283
овог аутора ништа не значи/, Тети (Тети) /уз­
речица ше iiiu/, Апакнас (Апакхнас) /а - йак
нас/ и тако даље. 289 На овај "научни" начин је
аутор закључио да двадесет четири фараона
имају директно српско име. Поштовани читао-
. .
ци, ово не само да ниЈе наука, ово ниЈе ни псеу-
донаука, ове шарлатанске слагалице су изруги­
вање са науком! Питам се да ли у оваква шега­
чења може било ко да поверује?!
Као рецензенти Гроздановићеве к1-ьиrе по­
јављују се перјанице самозване србске аутохто-
•
нистичке школе КОЈИ за аутора и његово прегну-
ће кажу следеће: ,,У нашој култури мало је књи­
га овакве оригиналности, вишедимензионалног
састава и многомислене структуре. Књига ј е
.
СПОЈ раскошне
.
имагинациЈе и спектакуларне
ерудиције" (др Светислав М. Јарић); ,,Уколико
би се научно доказала ауторова идеја она би б~,1-
ла својеврсна револуција која би померила гра-
.
нице историје и науке у несагледивим сразмера-
.
ма и отворила Једно ново поље људског знања
без граница" (др Јован И. Деретић). Уместо ко­
ментара, подсетићу на ону народску: ,Ја теби
сердару, ти мени војводо!"
На овај начин се све може "доказати". Да
бих био јаснији, примењујући речени "науч1-1и"
289Милош Гроздановић, Срби јесу Nарод Najcшapuju,
Том 1, књ. 1, Небо и земља, Ниш 2003, 127-128.
284
мето~, ,,доказаћу" како је амерички град Чика­
- го, КОЈИ истина има велику српску заједницу, од
памти~ека српски град. Чикаго (или чика - го)
добио Је назив пре1v1а 1-1еком времешном Србину
коме су, док се _купао, шаљиви сународници ук­
рали одећу, па Је остао наг. Ето, ,,абракадабра" и
,,хокуспокус", и све што се пожели може се дока­
зати. Даћемо још једа1-1 пример, поново из САД­
а: град Си1-1сина~и (си1t - сина - ши) у Охају,
наравно, српски Је град од1,1скона.
Истовремено, поставио бих једно питање:
Да ли неко ко се усуд~,1 да не верује изнетим Гро­
здановићев11Ј\,t ,,доказима" да су ег1-1патски фа­
раони били Срби мора обавезно да буде прогла­
шен за службеника Ватикана или некаквог "пе­
токолонаша", како то у одсуству научне аргу­
ментац1-1је и у немоћном бесу радо чине псеудо­
историчари?
Гроздановић, који се размахао својим ше­
старом и по земљи и ло небу, износи теор1-1је и о
Мајама, 11ароду који је живео у преколумбовској
Америци. У тренутку просветљења он их - да ли
сте уопште сумњали? - доводи у везу са Србима.
Ево и1-1гениозног закључка: ,,Реч Маја се код нас
употребљава као женско име, али и реч мајати,
мајање, губљење времена... Један од оснивача на­
рода Маја је Раша. Наш Раша је код Срба познат
и као Раде, Радомир, Радоје, Рака , Радислав
285
итд."290 Гроздановићу, имај милости! Убеђен сам
да у овакву небулозу не моrу да поверују ни нај­
ближи рођаци овог "спектакуларног ерудите"!
Велесова књига - узбудљива
йрича о једном фалсификашу
Прича која следи има у себи понешто од
узбудљивости детективских романа и акционих
филмова: она се дешава на три контине1iта,
Европи, Америци и Аустралији, њој не недоста­
ју ни преамбициозни научници спремни на све,
ни фалсификовани прастари документи, ни но­
сталгични емигранти који су остали 1-1еrде на
лола пута између завичаја - који су напустили
и у који се више не моrу вратити - и новог окру ­
жења на које се преспоро навикавају.
Године 1919, у време "постоктобарског" ра­
сула у Русији, пуковник беле армије А. Ф. Изен­
бек пронашао је у разореној велепоседничкој
кући Задонских недалеко од Великог Бурлука ,
код Харкова, брезове дашчице на којима су би­
ла исписана загонетна слова. Схватио је да је
.
реч о нечем веома драгоценом, пажљиво их Је
290 Милош Гроздановић, Срби јесу народ најсшарuјu,
Том 1, књ. 4, Србска РС - уметност духова, Ниш 2005,
86-87.
286
спаковао у торбу и више се од њих није одва­
јао. После_ напуштања отаџбине и необичног пу­
тешествиЈа по неким европским земљама, на­
станио се у Бриселу, где је 1925. године упознао
извесног Јурија П. Мирољубова, главног јуна­
ка ове приче.]. П. Мирољубовје по образовању
био инжењер хемије - молим читаоце да не за­
бораве ову подробност! - али, будући даје био
,,широка руска душа ", писао Је
. и стихове и про-
зу. Међутим, опсесивна тема били су му рели­
гија старих Словена и руски фолклор, о чему
сведоче његова сабрана дела постху~1но издата
у Минхену.
Према сопственом казивању, инжењер Ми­
рољубов се поверио пуковнику Изенбеку и из-
.
нео му идеЈу да жели да 1-1апише некакву поему
. . .
историјске садржине, али му Је недостаЈао извор-
ни материјал. Царски официр му је руком пока­
зао на торбу која је лежала у углу и рекао да ће
ту наћи 01-10 што му је потребно. Тако се Ми­
рољубов упознао са фамозним дашчицама и у
току следећих петнаест година наводно их је
марљиво преписивао и тумачио. Неповерљиви
Изенбек није дозвољавао инжењеру хемије да
дашчице износи већ је морао да их ишчитава у
његовом присуству или закључан у пуковнико­
вом атељеу. Официр Изенбек умире 1941. годи-
287
 не и даља судбина брезових дашчица остаје пот­
пуно неизвесна. Према неким изворима, однео
их је Гестапо који је упао у пуковников ~тан. Ка­
ко било, од тада дашчице више нико ниЈе видео.
После дванаест година, у новембру 1953, у
часопису "Жар-птица", који су издавали руски
емигранти у Ca1i Франциску, најављује се ко­
лосална историјска сензација: читаоцима се пре­
дочава да ће ускоро моћи да више сазнају о не­
каквим древним и до тог тренутка непознати?\1
дашчицама које сведоче о најстаријој руској
историји. Најављују се и фотографски снимци
неких дашчица, које из Белгије треба да пошаље
година није се појавио целовит текст већ поједи­
ни одломци и у јануару 1955. само један фото­
снимак - десет редова са дашчице бр. 16. Касни­
је ће се испоставити да је тај снимак једини ко­
ји сведочи о брезовим дашчицама са мистерио­
зним писменима. Часопис "Жар-птица" престао
је са излажењем 1959. године.
У причу сада улази нови јунак - С. Лесној.
То је, у ствари, само псеудоним доктора биоло-
шких наука, струч1-ьака за систематизациЈу
'
дво-
крилаца Сергеја Параманова. По11ово молим чи­
таоце да не губе из вида детаљ који се односи
.
на основ1iу животну вокациЈу новоуведеноr Ју-
'

Ј. П. Мирољубов, као и превод загонетног тек­

нака ове приповести. Доктор Параманов је по­
ста на савремени књижевни руски језик. Аутор
бегао из Кијева 1943. године и обрео се у дале­
превода би требало да буде познати етимолог
Александар А. Кур. кој Аустралији. Тамо је под псеудонимом С. Лес­
ној објавио неколико дилетантских књига о ис­
У следећем броју часописа "Жар-птица"
торији Русије и епу Слово о йолку Игореву. По­
(јануар 1954) објављује се само писмо Ј. Миро­
четком шездесетих година он почиње да се ба­
љубова који наглашава да није могао направи­
ви загонетним дашчицама и по богу Велесу да­
ти фотостате са дашчица већ само један или ви­
је им име Велесова књига. Тако је о Велесовој
ше снимака који су му се загубили међу папи­
књизи пријавио реферат за Пети међународни
рима. Фотостати су, подсетимо се, фотографске
скуп слависта 1963. године, али се на скупу ни­
копије неког рукописа или документа у природ­
је појавио нити је касније доставио текст свог
ној величини. Обећао је да ће их послати уколи­
саопштења. Ипак, у Винипеrу 1966. године об­
ко их нађе и додао да о аутентичности дашчи­
јавио је текст и коментар Велесове ЮtJUZe која обу­
ца не може да просуђује. У следећих неколико
хвата раздобље живота словенских племена ду-
288
289
 го 1500 година, од око 650. године п. н. е. до по­
следње четвртине IX века.
ријал није ориrnнала1I. Незадовољан одговором,
узрујани Лесној је нernpao наводе експерта ре­
После смрти С. Лесноја фамозне дашчице
су на извесно време биле заборављене, али ј е
кавши да Жуковска "не зна тај језик", а поједи­
ни такође незадовољни новинари су усвојили
занимање за њих поново букнуло седамдесет~,rх
његово образложење. При том су олако прене­
година ХХ столећа, када се појављују њихови
. . брегли круцијалну оцену Жуковске да такав је­
преводи на руски, украЈиtiски и енглески Језик.
зик није могао постојати ни у једном словен­
За питање овог извора од великог значаја су са­
ском народу јер у себи садржи језичке факте из
брана дела Ј. П. Мирољубова који је преминуо
различитих времена. Другим речима, чинио је
1970. rоди1iе. У Минхе1iу су његова дела по­ .
некакву вештачку Језичку мешавину.
смртно публикована у девет књига у периоду
од 1977. до 1984. године.
Нова лавина жучних расправа о Велесовој
књизи избила је 1976. године када су двојица
Да ли је званична наука консултована око
аутора у часопису "Недеља" објавили текст о та­
Велесове књиге? Доктор биологије С. Лесној по­
јанственом летопису. В. Скурлатов и Н. Нико­
слао је 1960. године Совјетском словенском ко­
лајев су настојали да ra због његовог тобоже не­
митету фотографију са једне од дашчица. Ака­
измерног значаја на својеврстан начин рехаби­
демик В. В. Виноrрадов затражио је експертизу
литују. Писац В. Старостин уноси емоционал-
снимка од палеографа и лингвисте Лидије Пе­ . .
ну ноту у читаву дискусиЈу и упозорава да Је
тровне Жуковске. Упркос недовољном узорку,
Велесова књига непроцењиви дар и да је стога
са фотографије се могло читати само десет ре­
недопустиво да се прећуткивањем одстрањује
дова текста, Жуковскаје могла донети неке од­
од читалаца и писаца. Следеће 1977. године и
лучне закључке. Најпре, фотографија није би­
часопису "Вопроси истории" огласили су се нај­
ла направљена непосредно са дашчице него са
позванији стручњаци академик Б. А. Рибаков,
цртежа; друго, ако се на основу палеографских
В. И. Буrанов и лингвист Л. П. Жуковска и по­
података, који иначе изазивају сумњу, не може
ново указали на неоснованост уверења да Ј е по­
директно судити о фалсификату, језички пода­
среди извор необичне важности. Исте године у
ци недвосмислено сведоче да предочени мате -
часопису "Литературна Русија" глас диже и пе-
290 291
 сник И. Кобзев - по трећи пут молим читаоце
да не пренебрегну професију учесника у диску­
сији - који кличе "како судбина овог древнору­
ског летописа већ много година узбуркава умо­
ве и срца људи" и, упркос изнетим упозорењи­
ма експерата, позива на 1-ьегово брижљиво и те­
мељно изучавање. На једној страни, дакле, има ­
мо инжењера хемије, биолога ( стручњака за си­
стематизацију двокрилаца) и песника, а на дру-
.
ГОЈ страни истинске експерте за старословенску
лингвистику.
У часопису "Руска реч", 1980. годи1iе, Ф.
П. Филин, доктор филолошких наука и допи­
сни члан Академије наука, и Л. П. Жуковска из­
носе децидни став о Велесовој 1с1ьизи: ,,То је са­
свим очигледан и груб фалсификат у којем н е-
. ''
ма ничег таЈанственоr нити ничег загонетног.
Међутим, изнова се јављају појединци који ола­
ко прелазе преко мишљења експерата и пи1.ну
славопојке о брезовим дашчицама.
Не улазећи даље у подробности спора који
се водио између стручњака и емотивно настро­
јених аматера, спора који је сам по себи заним-
--... . нерусской литературы
љиво сведочанство о интелектуалноЈ клими ру-
ске средине у последњој четвртини ХХ века, ука­
зујемо на њен расплет. Године 1990. угледни на­
учник Олег В. Творогов у часопису "Радови
292
Одељења староруске књижевности (Труды От­
дела древнерусской литературы)", гласилу Ин­
ститута руске књижевности и јед1-1ом од водећих
светских славистичких часописа, објавио је ма­
ес~алну студију о Велесовој юьизu. 291 У тој сту­
ДИЈИ руски научник је потпуно развејао било ка­
кве сумње и недоуrv1ице јер је на узоран начин
~оказао да Велесова юьига није ништа друго до
Један недовољно вешт фалсификат.
О. В. Твороrов ·је најпре из1-1ео опширан
историјат настанка Велесове књиге, а на основу
опш1-1рног и свеобухватt1ог материјала који му је
доста~ио Б. А. Ребиндер, руски инжењер у Фран­
цуској, иначе и сам непосредно укључен у зби­
вања везана за спорни извор. Потом је минуци­
озно, реченицу по реченицу, реч по реч, слово по
слово, анализирао текст Велесове юьuге пажљи­
во упоређујући три изворника: прво, читање до­
нето у часопису "Жар-птица", затим Мирољу­
бовљево читање, написано на писаћој машини,
из његове заоставштине која се чува у Ахену, и,
најзад, треће читање које је Мирољубов у парти-
291 О. В. Твороrов, Влесова книга, Труды Отдела древ­
43 (1990) 170-254. Да не б их
текст оптерећивао многобројним напомена,\4а, наводи!\11
само ову круцијалну студију у којој се могу наћи ре­
ференце за све радове кој е сам у скраћ ен ом облику из­
нео и поменуо.
293
јама слао А. Куру у Сан Франциско. Додајмо да
сва каснија издања и преводи почивају на овим
изворницима. Укрштајући речене текстове, по­
сле језичке анализе, Творогов је дошао до непо­
колебљивог закључка да је пред нама вештачки
језик, ,,изум" лица које није упућено у историју
словенских језика и стога није у стању да ство­
ри свој доследно промишљен језички систем.
Свој закључак руски научник поткрепљује мно­
гобројним примерима: 1-rетачним коришће1,ьеrv1
полугласова, погрешном употребом слова "јат",
недозвољеним мешањем слова "ч "и "ш ћ" доно-
, Бранитељи Велесове юьuге су питали кој1-1 би б1-1-
шењем речи којих није могло бити крајем IX ве­
ка у ареалу где је настала Велесова књига, грубим
грешкама у глаголским облицима, очигледним
омашкама у падежима итд. Читаоцима се скреће
пажња даје ниво знања данашње славистике то ­
лико висок да се лако могу разоткрити и много
вештији покушаји фалсификовања језика него
што је овај Мирољубовљев.
Потом се О. В. Творогов бавио историј ­
ским фактима које доноси Велесова књига и ус­
тврд.ио је да су те вести веома кратке, тешко ра­
зумљиве и необично противречне. Концепција
овог извора се упадљиво разликује од хармонич­
них концепција кој е се налазе у осталим сло­
венским летописима и хроникама. Аутор Веле-
294
сове књиге нема никакву историографску кон­
цепцију, изразито је конфузан, са много коли-
•
ЗИЈе у изнесеним чињеницама, чиме јасно пока-
зује своју псеудоисторичност. Потом Твороrов
доноси читав низ примера где се подаци Веле­
сове юьиге косе са поузда1-1им историјским чи­
њеницама .
Пошто је непобитно утврдио да је реч о не­
вештом фалсификату, Твороrов се дао у потра­
гу да пронађе аутора. Сви путеви и 1-rалази упу­
ћују 1-1а и1-1жењера хемије Јурија Мирољубова.
ли мотив~:,1 евентуалног фалсификатора ако ни­
су слава, новац и друге погодности. О. В. Тво­
рогов је прочитао све томове сабраних дела иза­
шлих из пера]. Мирољубова. Он нам наглаша­
ва да у својим теоријама Мирољубов сматра да
су "славено-Руси најстарији људи на Земљи'', да
се "њихова прадомовина налази између Сумера,
Ира1-1а и Северне Индије", одакле су пре око пет
хиљада година кренули у сеобе, продрли у Иран ,
коњицом згромили деспотију у Месопотамији,
покорили Сирију и Палестину, упали у Египат,
а у Европу стигли у VIII веку пре Христа.
На овом месту морам да застанем јер не
могу а да се не сетим српских псеудоисторича­
ра - Олге Луковић Пјановић.Јована И. Дерети-
295
 ћа, Драшка Шћекића и других - који то исто
или умногоме слично тврде, али с том разли­
ком што они у том најстаријем народу виде Ср­
бе. Намерио се јунак на јунака, Мирољубов на
госпођу Луковић-Пјановић! Ко је у праву: да ли
су Руси или Срби најстарији народ на планети,
питање је сад? Мt~сли!\.1 да би некако требало
суоч11т1-1 следбе11икеЈ. П. Мирољубова и О. Лу­
ковић-Пјановић и оставити их да бесконачно
расправљају 1,1 11зносе своје фалш аргументе.
Но, вратиrvrо се Мирољубову! Друга, не
. . . .
мање значаЈна идеЈа коЈа Је опседала овог хеми-
чара састојала се у томе да је религија Слове1-1а
,,ведизам, искварен временом, околностима, до­
гађајима и променом места обитавања". При
том, Творогов показује да Мирољубов не разу­
ме неке основне ствари око индиЈских веда и
санскрита. Доказујући своје тезе, Мирољубов
се често позива на приче неких старих жена ко-
. . .
Је Је слушао у детињству и ЧИЈа имена доноси
на страницама својих сабраних дела. И овде се
сама по себи намеће паралела са Олгом Луко­
вић Пјановић
.
и њеним
.
високоумним разrово-
рима са маЈком КОЈа, као што смо видели, одлуч-
но тврди да су њени преци ловили лавове на
Балканском полуострву у време Александра Ве­
ликог. Ј. П. Мирољубов и Олга Луковић Пја­
новић су интелектуални једнојајчани близанци.
296
Међутим, и сам Мирољубов је био свестан
да његове теорије, ослоњене на бапске приче, по­
мало висе у ваздуху. И ту, упозорава Твороrов,
почиње заплет. Мирољубову би добро дошао не­
ки извор, управо такав каква је Велесова књига,
који би подупро његове до тада танушне тезе и
наоружао ra за борбу против неистоr,,1ишљеника.
Онда он приступа подухвату фалсификовања
. .
Једног извора, али се свесно и СВОЈСКИ труди да у
својиrv1 делима веома мало говори о "се.нзацио­
налном" тексту без обзира на то што га је, сти­
цајем околности, управо он "открио". Истина, !\,tа­
ло су га поколебале неке реакције после објав-
љивања одло1'1ака у "ж ар-птици ", средином пе-
десетих година ХХ века, а поготово одређено не­
поверење у једини фотоснимак, ла је пот0Iv1 ме­
ђу папирима напрасно "загубио" два таква сним­
ка за које је већ наговестио да прелазе Атлантик
и стижу на западну обалу САД, у Сан Франци-
ско. као неку врсту "врућ ег кромпира " , он те к-
стове и тумачење пребацује на А. А. Кура, а све
у нади да ће неко други научно "оживет~,1" њего­
во откриће које би му потом донело признање за
све теорије које су до тада опоненти сматрали
дилетантским. Речју, инжењер Јуриј Мирољу­
бов је "срочио" текст такозване Велесове књиге.
Као фалсификатор он није усамљен, штавише
има и "претке" у Русији. Руски научници указу-
297
 .
ЈУ на извесног колекционара и сакупљача стари-
на А. И. Сулакадзева који је деловао почетком
XIX века и једним фалсификатом чак преварио,
додуше, већ престарелог научника Г. Р. Держави­
на, али не и неке друге руске истраживаче.
Вратимо се 1-1а почетак наше приче и на бре­
зове дашчице. О. В. Творогов допушта могућност
даје А. Ф. Изенбек или неко други заиста пока­
зао Мирољубову некакве фалсификова.1-1е дашчи­
це са текстом псеудопаrанских пророчанстава и
дао му идеју да крене тим путем. У осталом, тако
је радио и поменути А. И. Сулакадзев.
И, најзад, али не и на последњем месту, тре­
ба подсетити да Велесова юьига има своју истори­
ју и у нашој средини. Њоме се посеб1-10 бавио по­
~ојни проф. Радивоје Пешић (1931-1993) који ју
Је преводио и_ коментарисао. Она је у Београду
доживела чак три издања, 1997, 1999. и 2003. го­
дине.292 Из књиге сазнајемо да је проф. Пешић
са удовицом помињаног Јурија П. Мирољубова,
Јоханом Бајдерс-Мирољубов, у Ахену основао
Институт за изучавање Велесове юьиге који на­
водно окупља око сто истраживача из целог све­
та и чији је директор госпођа Мирољубов. 293
292Веле . - . д
сова књига: на;сшари;u оку,неиш о Словенима,
треће допуњено и редиговано издање, Београд 2003.
293 Исто, 23.
298
Није ми познато да ли је проф. Пешић знао
за радове руских палеолографа и лингвиста, по­
себно радове Л. П. Жуковске, Ф. П. Филина и
О. В. Творогова. Као 1-1еко ко је инволвиран у чи­
тав проблем, за њих је свакако требало да зна.
Можда је знао за њих, али их је из неког разло­
га игнорисао. У сваком случају, остаје за недо­
умицу и чуђење чињеница да проф. Пешић ни­
је приметио подвалу Ј. П. Мирољубова, погото­
во што је посреди био прил1,1ч1-10 невешт фалси­
фикат. Штав1,1ше, проф. Пеш1-1ћ је "писrv10" којиl'>.~
је написана Велесова юьига назвао Влесовица и
у својој 1-1оменклатури га ставио уз Етрурско пи­
смо, Винчаницу (Винчанско писмо), Руне, Ста­
рословенско писмо и српску Ћирилицу. 294
Како било, наведени радови руских експе­
рата убедљиво доказују да је Велесова юьига -
фалсификат. Заједно са тим отпадају l'vtноrоброј­
ни "револуционарни" и далекосежни закључци
о словенској старини и писмености. Читав један,
показало се, виртуелни свет нестаје, још једна
грана где уљуљкано седе самозвани "аутохтони­
сти" је одрезана, још један мит оних који ра~ије
верују дилетантима него стручњацима пао Ј е у
воду.Јер, треба нагласити, овдашњи српски псе­
удоисторичари су громогласно користили Веле-
294 Исто, 262.
299

демик Руске академије наука Валентин Лаврен­
тијевич Јанин критикује Фоменково уллита1-ье
у палеолинrnистику речима: ,,А ево како 'лин­
rnистички' метод академика (А. Т. Фо"tенка - но и штетно знање у потпуности довољно за то
йрим. Р. Р.) може самостално да развије свако.
Покушајмо, на пример, да објаснимо где су се
налазили библијски Тир и Сидон. Тир је најпре
био у Молдавији (Тираслољ), а затим је преме­
штен у Албанију (Тирана). Са Сидономјејејош
једноставније - то је аустралијски Сиднеј, где
ће се одржати летња Олимпијада 2000. године.
Уз помоћ Фоменка лако се може доказати да је
муслимански Бог, у ствари, потицао из Пољске
(аллах - ал - Лах) /Лах (Lach) на иољском зна­
чи ПоЈЬак - йрu.м. Р. Р/ Али - умесно ћете ре­
ћи - то је потпуно бунило. Међутим, управо то
се назива матеl\1атичким l\-tетодом оплођива1-ьа
историје." 297 Овим речима академика Јанина не­
ма се шта додати.
У покушају да објасни популарност "фе­
номена Фоменко" , исти аутор бележи: ,, Поп у­
ларност Фоменкових списа је несумњива. И
.
ствар ниЈе само у томе што академик експлоати-
ше своје звање. Ми живимо у епоси тота.тrног
непрофесионализма који разједа целокупЈ-rо
т Валентин Янин, Зияющuе высошьt академика Фомен­
ко, Родина 4 (2004), 12-15.
302
.
друu1тво - од структура власти до наЈнижих
степена образовног система. Средња школа ра­
ђа дилетанте који сматрају да је њихово оскуд­
да суде професионалцима. Друштво, васпитано
иа скаЈ-1далима, жуди за свеопштим негира1-ье!\1
и сенза1.tионализl'v1ом. Оно воли трикове Дејви­
да Коперфилда и Анатолија Тимофејевича Фо­
менка ..."298 Прибојавам се да су и ове речи ака­
дем~-~ка Јанина, изрече11е као критика стања У
руском друштву, сасвим пр11менљиве и на на-
шу средину. .
Међу руским научниц~ма ~ОЈ И су расправ-
љали о Фоменковим теориЈама Је и А. Л. Поно­
марев са Историјског факултета Московског др­
жавног универзитета. Он наглашава да универ­
зална метода коју предлаже руски математичар,
а која је заснована на коришћењу мате~1атике,
статистике и астрономије, Оl\1огућава да се дође
до неочекиваних и интриrантних резултата. Ње­
на пр1-1мена дозвољава аутору да говор~ да су Је­
вреј Исус Навин, Римљанин Гај ЈулиЈе Цезар и
Франак Карло Велики - једно те исто лице, да
је Хомерова Троја исто што и Напуљ - (не знам
шта ће 1-1а ово рећи такозвани српски аутохто­
нисти!?), а даје библијски Јордан - ништа дру-
29s Исто, 15.
303
 го до река По у северној Италији. 299 У даљем
тексту руски историчар наводи даје извесни Н.
А. Морозов (1854-1946) био нека врста ФомеЈs1-
ковоr духовног претка, а затим наглашава да
комбинујући математику и историју академик­
математичар ИЈ\,tа у виду и следећу рачуницу: ка­
да види исписане формуле, историч ар ће сма­
трати да су оне несуr.1Јsьиво тачне, док ће матема­
тичар сматрати да пошто су формуле исправне
и добијене 1-rсторијске паралеле Ј\,!Орају бити бес­
прекорне. Потом А. Л. Пономарев арrуr.1ентаци­
јо]\,1, чија сложеност и подробност превазилазе
оквире овог сажетка, побија многе од Фоменко­
вих навода. Критикујући покушај да се два по­
мрачења сунца и једно помрачење месеца које
наводи Тукидид ( 431, 424. и 413. године п. н. е.)
преобрате и "уподобе" у XI век (1039, 1046. и
1057. године), Пономарев раскринкава Фоме11-
ков нескрупулозан однос према историјском спи­
су највећег античког историчара. Потом насто­
ји да једном параболом објасни читаоцима сла­
бост Фоменковоr покушаја: цитира древног ки­
неског филозофа Конфуција који је објашњавао
А. Л. Пономарев, Когда Лuiiiвa лешаеш wzu йоче.лtу
299
исшорuя не йрирасшаеш шрудамu А. Т Фоменко, Ин­
форм. бюлл. Ассоциации "История и компьютер" 22
(1998), 258-267.
304
.
да Је тешко ухватити црног мачка у мрачној со-
би, поготово ако га тамо нема, а онда додаје даје
стога потребно ухватити било каквог мачка на
улици и обојити ra! 300
И у нашој средини је "феномен Фоменко"
наишао на приличан одјек и преведена је једна
од његових књига. 301 Својевремено је у Биб11и­
отеци града Београда одржан разговор о књизи
руског математ1,1чара. Наши науч1-1ици, 1\1еђу ко­
јима је био и др М1-1лоје Васић, директор Архе­
олошког инст~,1тута Српске акадеЈ\,1ије наука и
уметности, изложили су научној критици Фо­
ме1-1кова гледишта. Руски Ј\,tатематичар, који је
био присутан, није учествовао у дискусији. Ово
је светао пример, засигурно не и једини, који ја-
. .
сно и недвосмислено показуЈе како Је наша на-
учна и уопште интелектуална средина кадра да
дигне глас против псеудонауке и опсенарства и
да брани и одбрани достојанство науке.
зоо Исто. Захвалан сам колеги др Мирославу Јовано­
вићу, доценту Филозофског факултета у Београду, ко­
ји ~,и је ставио на располагање низ текстова везаних за
.,феномен Фоr.1енко".
301 А. Т. Фоменко, Сшашuсшuчка :r:ронологuја. Маше­
.111ашuчки йоглед на исшорuју, Београд 1997.
305
РЕЧНА КРАЈУ

Ма како парадоксално изгледало, са "ново-

романтичарима
" се . .
слажем у наЈважниЈем: као и
они , мислим да Срби имају велику прошлост и
часно место у средњовековној европској истори­
ји. Усудио бих се чак да кажем да су у сред1-ьем
веку заузимали зн атно угледнији положај него
што је то случај данас. Једино су путеви који~1а
смо дошли до оваквог сазнања сасвим другачији.
И , одмах да додам, ту се и завршава моје слагање
са дружином псеудоисторичара који су се са толи ­
ко зловоље обрушили на историчаре од заната.
Као што сам већ нагласио, ова књига је на-
•
стала некако по присили, у циљу да се Ј една науч -
на дисциплина одбрани од недоброна~1ерних не­
зналица и да се разбију некакве заблуде, прима.,1-
љиве и заносне, али неутемељене и оденуте у
лажне бисере. Зато ме, пре свега, занима одјек мо­
је књиге код читалаца којима историја није вока­
ција. Ако су они, дакле обични читаоци , успел и
да разаберу шта је историја, а шта псеудоистори­
ја, моја књига је постигла свој циљ и ја могу бити
миран.

Још једанпут, дужан сам да подсети~~ чи­

таоце да у историји, као и у свакој другој науцЈ1,

307
 ,..

уосталом, постоје најмање две стазе којима се иде.

Једна на којој се машти неспутано пушта на во­
љу, на којој се необавезно преплићу научна исти­
на, фикција и полуистина, на којој, дакле, не по­
стоје никакве објективне ограде и на којој је све
могуће. Друга, пак, стаза трновита је и мукотрп­
на, скопчана са великим радом и малим кораIЈ,и-
. .
ма напред, увек ослоњена на знање коЈе Је у сва-
.
ком случаЈу недовољно и, што песник рече, крхко.

Та стаза пуна је недоумица и сумњи.

При оваквом избору увек ћу изабрати ову
другу стазу. Другим речима, то значи да верујем
. .
у историју коЈа подразумева поштовање неопход-
. .
них методолошких начела, у историју коЈа се гра-
.
ди од докумената и идеЈа, од извора и од маште,

али у историју у којој се побројани елементи на­

лазе у уравнотеженом складу.

Радивој Радић, септеrvrбра 2003.

308
 &enewкa о аутору

Радивој Радић рођен је 22. јануара 1954. го­

дине у Ливну, Босна и Херцеговина. Основну
школу је завршио у Врњачкој Бањи, а гимназију
у Београду. На Филозофски факултет, група за
историју, уписао се 1976. а дипломирао је 1980.
године. Магистарски рад под насловом Обласни
zосйодари у Визанйiuји крајем 12. и у йр8UМ деце­
' нија,wа 13. века одбранио је у децеl\<1бру 1985. годи­
не. Током 1985/1986. као стипендиста грчке владе
боравио је седам месеци на научном усавршавању
у Атини. Докторску дисертацију Време Јована V
Палеолога (1332-1391) одбранио је на Катедри за
византолоrију Филозофског факултета у Београ­
ду у децембру 1991. године. Школску 1997/1998.
провео је на усавршавању у Центру за византиј­
ске студије Дамбартон Оукс у Вашинrгону (САД).
У Византолошком институту Српске акаде­
мије наука и уметности запослен је од 1978. годи­
не. Сада је у звању научног саветника. Предаје
Историју Византије на Филозофском факултету
у Београду, Филозофском факултету у Бања Лу­
Фошографuја ци и Филозофском факултету у Приштини (Ко­
Горанка Матић совска Митровица).

311
 Учествовао је на тридесетак међународних
научних скупова у земљи и иностранству. Обја­
СААРЖАЈ
вио је преко сто научних и стручних радова у до­
ПРЕДГОВОР ДРУГОМ ИЗДАЊУ ....... 5
маћим и иностраним часописима. Превасходно се
РЕЧ НА ПОЧЕТКУ .............. ..... 7
бави позновизантијском историјом и везама ИЗ!\,fе­
СПИСАК СКРАЋЕНИЦА ............. 15
ђу Византије и јужнословенских земаља у касноl\,1
средњем веку.
1СРБИ ПРЕ АДАМА ................. 17
Сарадник је Енциклопедијског просопоrраф­ п
Бомба" мексичког фWtолога - 1-1.ве "школе " -
скоr лексикона византијске историје и цивлизаци­ "Тешке оишужбе - Добронамерна уйозорења -
је који већ неколико година излази у Атини. Члан
Грубе дисквалификације - Срби, йа Адам ... -
је редакције Зборника радова Византолошког ин­ - "-
Инйlелекйlуални йрофил "новороманшичара
ститута и Српског комитета за византолоrију.
Горе је високо а доле је йlврдо
Објавио је књиге: Време Јована V Палеолога
1332-1391. (1993; Октобарска награда града Бео­
П ДУХОВНИ ПРЕЦИ
града за науку), Сшрах у йозној Визаншији 1180- НОВОРОМАНТИЧАРА" ............. 43
1453, I-11 (2000; Награда "Лаза Костић", Награда ft -
На йрагу йрелоЈ.tног раздобља - ,,Романшичари
t,

"Светозар Милетић" за публицистику, Награда - Кришички исшорици" - Велики сукоб - Исход

Вукове задужбине за науку) и Из Цариграда у
- ,,Прешече "новороманшичара'' - мWIOШ с•
срйске земље. Сшудије из визаншијске и срйске ис­ Милојевић (1840-1897) - Си,иа Лукин Лазић
шорије (2003).
(1863-1904) - После сшо година
Живи у Београду.
Аутор је "Стубова културе" од августа 2000. 111 НЕЗНАЊЕ ЈЕ БЕСКРАЈНО ....... · · 65
године.
,, Човек за вечносш" - Кад економисша- маршира
- Грубо неиознавање чињеница - Исшоричар WlU
хроничар? - Аљкава уйошреба шuшула - Прези­
ме или шишула - Чuшање извора - Сшефан Ду­
шан и Троја

312 313
 •
,

ДОДАТАК:
N РАШЧЕРУПАНА КЛИО ........... 101
Амашерска доми~шьања - Сви у исшој равни - ХИЉАдУ И ЈЕДНА ГРЕШКА ......... 199
Цар кога нико не воли - Самуило кога сви воле - - Лсеудоисшоричари гуслају у иусшињи - Да ли
1lUйiaiiie "Глас Сербоне "? - Обелиск је йоцрвенео
Модерни књижевници - Савремена анегдоша
од сшида - Индусшрија јефшиног родољубља -
као доказ за исшорију Сшарог века - Ираклијеве
Ешрурци и Срби - Немоћ иред аргуменшима -
йiайије - ,Јован V Палеолог је йокварењак" -
Еzииашски фараони су били Срби - Велесова
,,Осйiрогорскије Рус" - Марица и Косово -
књига - узбудљива йрича о јед1tом фалсификашу
Марица (11 йуш) - Примесе дневне йолишке -
Ешиойсихички йрофил Срба
- Анашолuј Фоменко и Дејвид Койерфилд
РЕЧ НА КРАЈУ ..................... 307
V ОЛАКО ПОИГРАВАЊЕ СА
лингвистиком .................. 145 Белешка о аушору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311
Расшегљиви кришеријуми - Неуморна везиља -
Торша од сшо сйрайiова - Ономасшичке бравуре
- На раздраганој љуљашци машше - Зашшо и
Сорбона не би била сриска? - Примери йроф.
Александра Ломе - Објашњења йроф. Алексан­
дра Ломе - ,,Новороманшичари" могу да докажу
све шшо йожеле

VI ОдЈЕЦИ ........................ 173

Сликар коме је све било јасно - Лажни иророк -
Прекори Борислава Пекића - Средњовековни
Србин на концершу духовне музике - Молба из
1991. године - Злоуйошреба Свешог Саве

314 315
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

930.1 :001.98(049.2)
930(497.11)
94( =163.41)(049.2)
РАДИЋ, Радивој
Срби пре Адама и после њега
: историја једне
злоупотребе : слово против "новоромантичара" /
Радивој Радић. - Стубови културе, 2005 (Београд :
АМД Систем). - 207 стр.; ауторова сли1<а; 21 ст. -
(Библиотека Минут/ Стубови културе; књ. 96)
Тира)I< 1.000. - Белешка о аутору: стр. 203-204.
Напомене и библиографске референце уз текст.

а) Историографија - Србија 5) Историја -

Злоупотреба

COBISS.SR-ID= 125177868
ISBN 86-7979-123-7