Ј1СТОРИСКИ

~ГAACH и к
орrАИ ДРУШТВА ИСТОРИЧАРА
.нр СРБИЈЕ

3-4
1958
 ОСТАЦИ СТАРИЈЕ ДРУШТВЕНЕ СТРУКТУРЕ У
БОСАНСКОМ ФЕУДАЛпом ДРУШТВУ*
Проблеми феудaлiroг друштва у време постојања средњеве­
ковн:е босанске државе били су предмет већег броја радова наших
историч.ара у послератним годинама. Неизбежно и неопходно вре­
менеко orpaничеље овог саоIПIIтења лишава ме могућности да се
на љих макар само лenшично критички осврнем. Подвукавши да
би то био користан, иако не баш захвалан задатак, мораћу се за­
довољити тиме да истакнем заједничке ОДЛИКе тих истраживања
lJP. бих 06ележио своју. полазну тачку и став .
.Аутори тих радова узимали су за предмет испитивања поје­
дине ИН'Ституције или друштв,ене слојеве у целини,1 тежећи, нај­
чешhe, да при, томе открију неке главне црте и особености феу­
дализма у Босни, црте којима би . се у исто време објаснила раз­
лика између феудалне структуре у Босни и суседној Хрватској
и Србији, као и специфичан унутрашњи политички развитак ове
наше феудалне државе. Мора се поменути да ниј е било детаљ­
них критичких исПИТЩlaња и да добар део радова које сам спо­
менуо није рађен на основу целокупне изворне грађе, која је ио­
нако веома оскудн.а., што у највећој мери отежава задатак изу­
чавања друштва у Босни. кад се узимају у разматрање резултати
постигнути на овом пољу, не сме се заборавити да је у питању
изворна грађа у којој нема ни једног ретка законодавног текста,
ниједног савременог писца или хрОничара. Стање је веома тешко,
али још увек није очајно. Нешто мало, исувише мало, Домаћих
повеља и грађа приморских архива претстављају ипак неку под­
логу за рад. Нај теже је што тај рад мора да буде једностран. Ми
већ сада можемо да кажемо lJP. ће изучавање политичких форми
феудализма, затим љегов,е горње класе, донети плода и резул­
тата, али да можемо веома мало очекивати од изучавања босан­
ског села и ~ИХ слојева друштва.

* Саопштење прочитано у секцији за Средњи век на II Конгресу исто·

ричара Југославије, 24 ХЈ 1958 у Загребу.
1 V. Јо kа п о v i с, Prilog izucavanju bosanskog feudalizma, Radovi Na-
uспоg drustva ВјН II (1) 221-267, В. С п а ј ић, О баштииском систему у сред­
њевековној Босни, Историско-правни зборник 1, 1949, 107-117, А. С о л о в ј е в,
Властеоске повеље босанских владара, исти часопис, 79-107; А. В а Ь i С, О od-
поsimа vazaliteta u sгеdпјеvеkоvпој Bosni, Годишњак Историског друштва Б и Х
VJ, 29-44; А. Б а б и ћ, Нешто о карактеру босанске феудалие државе, Преглед
6, 1953, 83-86; А. С о л о в ј е в, Правни положај сељака у средњевековној
Босни, Преглед 2, 1957, 244-250; Т. К r и s е v а с, Neke karakteristike и razvitku
. Ьоsапskоg gг.аdапstvа, Pregled 1, 1953, 43-50. В. Јокановић, Босна и Херцего­
вина. Државно уређење. Енциклопедија Југославије; А. Бабић, Феудализам.
Босна и Херцеговииа. Енциклопедија Југославије. Сасвим за себе стоји: М.
Д и н и ћ, Државни сабор средњевековне Босне, Београд 1955, најдубљи и нај­
плоднији прилог босанској унутрашњој историји.
156

у послератној литератури о босанском феудалном друштву

'Спомињэ.ни су И "родовски реликти", али н:иrде нису искљ)"{иво
они постали предмет истраживања нити ·се њима придавао наро­
чити знач,ај у скло!Пу проблема феудализма у Босни. Дубље испи­
тивање босанског друштва у Средњем веку доводи нас до за­
кључка да је једна од најосновнијих црта која одваја босанско
феудално друштво од феудалног др·уштва у српској држави
управо присуство јаснО' изражених елемената старије друштвене
структуре. Они долазе до изражаја кроз веома значајне везе крв­
нога сродства и у великој улози заједница заснованих на крвIro:М
сродству. Друштво У Босни се развиј.ало релативно слободно од
страног притиска, те се у њему најбоље даје уочити континуитет
(;Л'Овенских друштвених ОДН1Оса и облика друштвене орган:изације.
Истраживање, изналажеН>е и детаљно проучавање рощовскиХ
остатака, а нарочито утврђиваље и оцена њиховог утицаја на дру­
IlIТвени развитак и образовање специфичних црта феудализма
у Босни, претставља сувише велики посао, који може да буде
програм дуж,ега рада. ОвОМ приликом се морам ограничити да из­
Еесем ,само неке, по моме мишљењу, значајније остатке родов­
'ских односа.
Почеву са остацима родовских односа у земљишној својини.
Одавно је уочено и истицано да је родооско порекло зеМЉИIШiе
својине изражено вев у називу "племенито,", "племенштина",
"племенита баштина", који се за земљишну својину употребљава
у Босни. При томе се мора водити рачуна да је тада реч племе
означавала далеко ужу заједницу заеновану на бази крвног срод­
сгва - род.2 Сам термин ма колико да је у нашем случају речит,
ни}е још довољан да за сва времена сведочи о родовском карак­
теру својине. У току времена се изгубио првобитан уски смисао,
па је племенито почело да значи сваку својину над земљом. Ко­
лико се у том потледу далеко отишла најбо:ље показује повеља
браве Санковиliа Дубровнику с краја XIV века, у којој се за Ко­
Rавле каже да ј е жупа била п л е м е н и т о старога Дубровника
што је био код Цаврата. 3 Ипак о родовским остацима У племени­
том сведоче нам и извори XIV и XV в·ека. Они говоре о колек­
тивном rocподарењу земљом од стране крвних сродника, а затим
о правима даљих крвних сродника на земљу коју има појединац
у својини. Први сл)"{ај је веома лако доказати изворима. Најброј­
Rијису случајеви да двојица или више браве господаре једном
племенштином. 4 Знамо да су једним племенитим господарила три

• Племеном се у једној повељи назива потомство што ће се изродити од

Радослава Павловића. Љ. С т о ј а и о в и ћ, Старе српске повеље и писма 1, 580.
з '" на Цаптать при мори есть бн.Љ гр8ЦЬ стари Дубровникь полагь жупе
Конавальске коему грапу пристоtше жупа Конаваоска н бtше му плеwенито та
жупа н друге земьле. СТОјановиh, н. д. 1, 126-6 .
4 ••. и веи епиним (Ь) гласом (ь) Р~КI,ше, па су Банице племеиито кнеза БЈЈка
Вл кославића и његова брата кнеза Павла. Т h а 1I б с z у L., Studiеп .zur Geschi-
сЫе Bosniens und Serbiens јт MittelaIter, Miinchen-Leipzig 1914, 17. Једно пле·
менито коме се придружује даровање краља Остоје уживају браћа Вукашин,
Варан н Ђурађ Вукчнћи. S. L ј u Ь i с, Listiпе IХ, 433. Исти је случај са бра­
ћом Драгишићнма и Јурчинићима. F. М i k 1 о 5 i с, Monumenta Serbica, Vindo-
Ьопае 1858, 440. G1asnk Zemaljskog muzeja ХУН 1905, 253-255. И Сандаљ Хра­
ниh у повељи о уступању Конавала каже: '" и буде по МИI/ОСТИ божиwоi ВЬ п.lни
држави и с моим братl\vмь с кнезом Бnкцем с кнезом Блком господуе и уживае
Стојановић, н. д. 1, 293.
 157

брата и као ч-етврти љихО'в брат О'д стрица.5 на дPyroM је;џюм ме­
сту видимо као колективне госпО'даре земље два брата и љиховог
стрица. 6 Најзад, као кО'лектив власника јавља се и позната бра­
тија7 , недовољн!о изучена заједница крвног сро\Цства, којО'м ћемо
се доцније више позабавити.
Маље имамо изворних вести о другој појави, тј. о извесним
правима крвних сродника, чланова рода на већ издвО'јену пО'једи­
начну земљИUIНу својину. И Босна је пО'знавала један облик такО'­
зване laudatiO' parentum8 , јавног саглашавања срО'.цника .са отуђе-·
љем земље, што вреди исто колико и одрицаље од свих свО'јих:
права. За Босну нема онако изразитог ДO'KyмeН'l'a каО' што је за
Хрватску нanр. исправа за Јурја Карловића од·племена Стри­
жића. Ипак, иста појава је у питаљу у повељи браће Санковића
о уступању Конавала Дубровнику, у којој се на једном месту из­
ричито каже: "И всем:у више писаному прт:таше и noтвр дише·
наше госпое " ДparН.a сестра, нашЬ стрицЬ жупан', ГрадО'е и Бу­
дела и СанЬчин наша братъt за себе и за свою ДЋЦУ и за послЂ­
дьие BCtXb нась ..9 Исто се види и у повељи бана Пријезде о
3емунику .и исправи о "дару" БеРИiCлава Скочиha. 1О
Племенито или племенштина, босав:ска племенита баштина,
била је једини облик земљишне својине познат у средњевековној
босанској држави. l1 Владареве донације.имају зато исти карактер
као и племенито "од корена"; тј. права наследна земља властео-·
ског рода. Владар даје земљу у племенито за вечна времена дО'.
"скончаниа" или "згорениа" света", како се у повељаам каже.
на таквој дарО'ванај земљи лежи дужност верног служеља вла-·
даоцу, као уосталом на свим племенитим баштинама. 12 Одузети
се племенито могло само у крајљем случају, најтежег преступа
- невјере: У повељама се спомиљу кривице "за што би достоино
племенитИм Ь лО'удем главе од сићи и нихЬ племенштине оу-

6 Павле, Никола и Влатко Ъурђевићи и Вук Вукићевић, Моп. зегЬ. 377.

6 •.• ' иэнамше що lе годире етипана ДобјЈЋlIовнhа СЬ брат()ыь АндрЋiаn:е\l
и СТрЋЦОМ сь Юремь. Моп. serb. 249.
7 Ту се братија ие јавља у оном истом својству као уз сведоке иа пове·
љама. Ъурађ Војсалић је вратио Ъурђевићима племенито што им је узео Сан·
да љ, при томе се наводе ... Барахь ISvкчиh зь брать()м и зь држаиием, ХЈЈ/јпац
РужиЬ, и 3 држаниемь .. Моп. serb. 378. Ту се на једном эемљопоседу (држа­
ннеј наазн један Домаћин са братијом. Мора се приметнти да није сигурно да·
овде братија иије употребљена у дословном смислу рођене браће. Исто важи
и за слнчан помен у веома мрачној исправи о "дару" Берислава Скочића:
vзьво.:\и кнеза БеРОЋ Добрь ("ов) нча и С Hera 6ратием учешьчуе у дtдину .. Thal-
16czy, н. Д., 12.
в Ово право блиских сродника је познато код многих народа, о његовој
прнроди се доста днскутовало али је несумњиво утврђено да је у питању
остатак ранијих родовских односа. Уп. ј. М i 1 i с, Porijeklo prava bIiiike па
prvokup i otkup nekretnina, Нistoriski zbornik V, 299-310; ј. М i 1 i С, О porijeklu
u tеmеlјц prava bIizike па prvokup i otkup nekretnina, Rad JAZU 300, 225-252·
L. F а I1 е t t ј, Le retrait Iignager еп droit coutumier Frащаis, Paris 1923, 1-5:>.
• Стојановић, н. Д., 1, 125.
10 Т. S m i ё i k 1 а з, Diplomaticki zbornik VI, 588; ТhаIlбсzу, н. Д., 12.
11 Ожалби бана Матеја Нинослава папи Гргуру јХ, у којој се каже да
су бано!iн претходници давали н одузимали по својој вољи жупе и села вла·
стели, и пнтању ,;држанија" н "владанија" расправљам на другом месту.
12 ••• а они да нам право и вирно служе кэко Н ини племенити луди
русага нашега босанскога од своих баштин ... Повеља краља Томаша браћR
Јурчнннћимаиэ 1459. G1asnik Zemaljskog muzeja XVH. (1905) 253-255.
158

зети... 13 Сасвим је природно да се земља добијена о\ц владаоца

у исТу онакву својину какв,е .су биле властеоске племеШllТИНе
лако и пoтnуно с~апала са наслеД:Н:ОМ nлемеШIIТ:иНом. 14 Она се
'Самим тим није могла о\цбранити од права осталих чланова рода.
То је, гледано с тачке гледишта владаоца, битно смањивало еф€­
кат донације и доводило до н:еповратног губитка дароване земље .
.БеРQlВатноhе да ће се земља деволуцијом вратити владаоцу, ·прак­
ТИ"Що је нестало. Зато се владари појављују као сила која се бори
против родовских остатака. Пошто се на племешuтинy ниј.е МОГЛО
ударити, учињен је напор да се бар дарована земља извуче испод
утицаја рода. Бан Стјепан II Котромaниh је имао снаге за овако
озбиљн:у интервенцију. Приликом jeДНOiГдapoвaњa он је дао да
'се у повељи изричито нав·еде "а н:и едьному егову брату не да­
смо ни синовцу ,егову раз ЬВЂ кнезу ВлЬкославу" .15 Ограничење
ј е битно, суштинско, земља под тим условима, строго гледано,
више и није права племенnггина, она има к,арактер баштине, по~
знате у Србијитога доба. Из даљих повеља ое види да је одредба
'бана Стјепана у поменутом случају поштована. ДapOBaнie жупе
и градови налазе се у рукама Вукосављеви:х синова, али то још
.не значи да је тежња владаоца за оrгклањањем родовског утицаја
имала резултата.

За време Твртково и дОцније видимо ИЗ извора да се више

-не чине слични покушаји. Када је краљ Твprгкo 1380 даровао Хр­
:воју Вукчиhу три села у Лашви, исписано је у повељи' сасвим
'супротно начело: ако ко од Хрвојевих наследн:ика почини не­
:вјеру "за што би имЬ могло WтНети речен.а. три села да имЬ се
'За то не отниму н:его да плahа WНЬкои с гриши главом своиом
'али благом, у што га Босна суди а остали да оста:О у вири и У
дрьжанье рених (!) сель и БЬ ОСПIЛОИ СБоеи племьщини."'О Иста
'таква одредба налази се и у ДОIЏIИјој пов,ељи краља Дабише за
Хрвоја Вукчиh.аУ За суштину питања којим ,се бавимо ције битно
што се све ово предвиђа тек за потомке Хрвојев'е, важно је изнад
свега начело које признаје права члановима рода на племен:­
штину. Уосталом, имамо ј,едан случај где се иста неnpикоснове­
-ност племенитог гаран:тује или у случају невјере и отсецања
главе ВieKoг члана постојеhе сро\ЦНИЧке заједнице власника. 18
Сви ти случајеви показују да владаоци нису ни наставили
:доцније политику бана Стјепана II према даров.аним земаљма и
да је победило прастаро' родовско начела, кој,е је у овом случају
-бранила властела. Занимљиво је учинити поређење са процесом
који се готово у исто време одвијао у Угарској. Тамо је властела

13 Моп. serb. 378.

14 В.Јокановић, н. д., 248 је изнео мишљење: "Изгледа да се правила
'разлика између земаљишног поседа који је наслеђен и оног који је на други
"Начин стечен". Текст на који се позива доказује управо супротно.
l'
Тhаllбсzу, н. д., 8, 11. Каква је намера бана Стефана 11 види се још
боље из даљег текста где се иде затим да се отстрани род и из наслеђивања
. дароване земље у случају да остане Вукослав без наследника. Због тога му се
.даје слобода "кому хо це дати волоне". Интересантно је да је у старом латин­
,ском преводу, на истом месту 9, наведена само одредба о слободном распола·
тгању ако нема наследника.
1. Glasnik
17 D. S r
Zeтaljskog тuzeia IX 1897, 192.
и т i п, Hrvatski spoтjenici I, Загреб, 1898, 95-98.
18 У повељи Ђурђа Војсалића за браћу Ђурђевиће из 1434. Моп. serb. 377.
 159

водила борбу да јој се и на дарованим: земљама призна право на­

слеђива:ња од стране даљих крвних сродника тзв. авициТ€т.
Жилавом одржавању права чланова po~a на племенито до­
принеле су и О!Собен:е црквене прилике у Босни. Познато је да је
црква, и католичка и православна, подржавала право. слободног
располага:ња земљом; јер су права сродника сметала завешта­
вању земље цркви о:ц стране појединаца. У Босни је тај чинилац
могао деловати у малој мери само у појединим областима и то
пред крај самосталног дРжавног живота Босне.
Родовски остаци у зеМЉИlIIНој својини имали су велики зна­
чај за' друштвени развитак Босне, нарочито на односе властеле
према владару. Чврста yкopeЊeнiOCT властеле на племеIШlТИ­
нама давала јој је особиту снагу и самосталност. Да је веома те­
ШКО, може се рећи, једва могуЋе било покренути један власТ€о­
.ски род са баштине, види се из савремених извора. 19 Веома је
вероватно да су ови родовски остаци у зеМЉИlIIНој својини у не­
кој вези са чињеницом да се сви "предмети о земљи" расправ­
љају на сабору или станку босанске властеJI'е. У ранофеудалној
Пољској, која је познавала исти тип з,еМЉИlIIНе својине као што
је племенито, утврђена је иста појава, са карактеристичном раз­
ликом да тамо сви послови око земље долазе пред владаоца. 20
Повезан:Ьст рода и земље од времена распадаља првобитне POl!;OB-
ске организације па све до пропасти босанске државе спречила
је појаву било каквог облиха условне својине коју би давао вла­
далац за вршеље службе и тиме га лишила једног значајног из­
вора моћи. То није остало без крупних последица по босанско
друштво и држаВУ.
С правом је речено "крвlЮ је сродство сву своју снагу у пу­
ној мери изражавало у крвној освети" (Марк Блок) отуда посто­
јање крвне освете и став према љој прилично поуздано показују
степен: чува:ња и снагу утицаја родовских остатака у једНој дру­
штвеној средини. За Босну у томе погледу имамо потврду о жи­
лавости и јачини родовских схватања у редовима властеоске
класе. Крвна OCB€Тa међу властелом у Босни била је жешћа и
-оштрија но у другим нашим крајевима. У Босни, бар у начелу, није
било опроштај а :као средства за умирење крви међу властелом.
Кад су Дубровчани у јесен 1404 г. водили са војводом Сандаљем
Хранићем преговоре о .миру са Босном, залагали су се да се по
обичају опросте. и забораве крви и освете. Сандаљ је тражио да
се изузме убиство Букослава Николића, твр:цећи che la uxащ;а
in Воssinа сће рег morte de zentilomeni поп se remete la sangue...21

19 Уп. М. Дииић, и. Д., 40.

'0 Z. w о i с i е с h о w s k ј, La condition des nobles е! Је ргоblеm de Ја
feoda1ite еп P'ologne au Моуеп Age, Revue historique de droit fгащаis е! etranger
4 ser. V 1936, 661-665, види узрок овој појави управо у постојању права вла·
'Стеоског рода на откуп (retractus). .
.1 ДРЖI\ВИИ архив У Дубровнику (даље ОАО), Lett. di Lev. IV f 71 '; 6. IX,
1404: Et а1 facto de Ја sangue che vuyvoyvoda direte che1 поп se puo far сјо
rnancho de resservar1a рег 1а morte deJ Nicholich уе responde: che fa<;ando questa
reseruacion поп se poraue dir рахе рег che 10 conte de1 nostro contado fo morto
рег 10 sirne1e et de rno1ti nostri Ьопј zoueni Ii quali quando fosse reseruacion а1·
guna сегсагауеп far vendeta siche questa поп рогаие esser Ьопа рахе reseruando lа
sangue. Et а que1\o che vuy direte che 1а uхащ:а е јп Боssiпа che рег morte de
zепtilоrniпi поп se rernete 1а sangue, Уе digherno che questa uхащ:а se die intender
160

Веома је важна 'ОКОЈПШСТ да Дубровчани у своме 'ОДГОВОРУ нису

ДОВели у сумљу Са:ндаљеву изјаву већ су јој само дали свО'ју ин­
терпретацију, тај обичај може да важи међу Босанцима али не
и у случају кад Босна ратује са странцима. 21а
Наравно, то је био само принцип, његову СТр'ОГУ и упорну при­
мену није могуЋе ни замислити. За две - три генерациЈе властела
читаве земље наrшrа би .се уплетена у дужност вршења освете у
опасност да страда О'Д ње. Државна власт се борила против крвне
освете, у нижим сл'Ојевимаона је строго кажњав.а:на. Из једн.е по­
веље пО'знат је случај села Кола у Дувну, које је "расуто", ста­
новници растерани, а земља одузета, што је на "вјери ГОСП'ОД­
ској" учињено ",седам мртвих крви".22 Из архивских података
сазнајемо да је и у Босни, каО' и широм читаве Европе, у ранијим
вековима владалац О'слобађао од кривице услед убиства или про­
ливања крви тек П'ОШТО' би 'Оштеhена страна опростила или при­
стала на КО'МПРОМИС. Коморник и дипл'Омата, вешт пО'слован човек
и драгоцен сарадник већ помену'l'OГ војв'Оде Сандаља Хрaниhа,
Прибисав Похвалиh боравиО' је у Дубр'Овнику кад је један 'Од ње­
г'Ових рођака или синова починио неко убиствО' у Босни. Прибисав
се више није смео вратити кyhи, те ј·е Дубровник пасредооаа за
њега, тражеhи увек да му се 'Омогуhи да уреди ствар са· оштеhе­
нима, а тек на другом месту и са војвод'Ом. То је свакако и успела,
јер Прибисава н;алазимо и доцније у служби вајводе Стефана. 23
НарочитО' гледање басанске властеле на крвну освету имало је
свакако утицаја на жестину унутрашњих борби између појединих
властеоских пародица.

Сл·едеhи роДовски остатак којим ћемо се п'Озабавити јесте

"братија". Братију познајемо прилично једнострано, готово је­
дино са спискова сведака на босанским повељама. Да сведоци на
босанским павељама имају сасвим особен карактер, запажен'О је
већ о\Цавно. У новије време улогу свед'Ока и њихову везу са сабо­
ром властеле расветлио је М. Диниh У драгоценој књизи о др­
жавном сабору средњевековне Босне. За нас је на овам месту из­
над свега интересантна околност да се 'Ови сведаци не јављају
пО'ј·единачно, већ гатова увек са братијом. Нема никакве потребе
пасебно даказивати да та братија претставља неку зај·едницу за­
снавану на крвнам срадству и да је 'Остатак из времена када је
личност била апс'Орбована родом. Одлука или чин појединца нема
у тим уславима вредност акО' није у пуној сагласности са наме­
рама и хтењем читавог рода. Појава сведока са 5ратијам свакакО'
је знатна ранија но штО' су наши најстарији ПОМ~Ш1 братије. И

tra de уиу Воssigпапi е! поп se die iпtепdег hаЫапdо guera сит forestieri соте
havesti сит пиу... к. Ј и Р е ч е к, Историја Срба 11 2, Београд 1952, 135, је де­
лимичио иавео овај докуменат објаснивши ово место преуско и не сасвим тачно.
21 а Босанци су остали упорни у своме захтеву. Хрвоје је хтео да постигне
компромис тиме што ће он платити вражду. Еl ditto ducha ha ditto соте еl ditto
ducha а Gregor Поl de Vochoslau Nicholich уоlе donar quello de sua сатега рег
aconzamento de queIla sangue е! demo iпаvапti пиу fossemO' атјхј е! ЬепivО'li е!
tractassemo 10 ditto Gregur сот е fessimo јп vita suo padre е! 10 ditto Gregur рег
simele fe55e ПО'5tго amigo et ЬепјуоЈо et Iose reme5se tute Је 5апguе de 1 parte
ad altra рег scritta de роуеlа. DAD, Lett. di Lev. 4, f 75, 27. IХ. 1404.
22 Моп. 5егЬ. 226.
23 DAD, СОП5. Rog. 6 f. 156-158. 1-12. VJ. 1436; Lett. di Lev. 12 f. 31, 38',
12, 30. УЈ. 1436.
 161

тада је морала још увек сродничка околина имати велики ути­

цај на делооање појединца.
Много је теже одредити щта је тачно братија, колико је то
ШИРOlК круг. крвних cpoдmrкa једног mща. То је покушао у новије
време В. ЈоКановић. "Зато сматрам - каже он - да израз братија
који сусрећемо уз имена властеле у босанским испраВама озна­
чуј,е негде ужу а негде тиру феудалну породицу, већ према томе
када је оснивалац дотичног рода добио феуд. Ту се ради увек о
rюipОДИЦИ феуда.лној чији је родоначелник онај први донатор. Тај
nPВИДOlНатор се одјељивао О:Ц старог рода ... "24 Резултат је доста
НЕЮдРеђщ а везиваље за "феуд" није срећно изабран пут којим
треба тражити решење. Зато је потребно IЮНiOВО претрести све
изворе. На, тумачење израза братија вршили су велики утицај
савремени латински преводи неких повеља, где је братија исту­
мачена двојако сшn fratribuB или cum 1а виа fraternita25, дакле,
и као браћа и као братство. да ое реч УПОlГpебљавала за Ознаку
браће у ужем смислу - рођене браће, знамо СигУРно из доку­
мената, то је уосталом љено основно значеље. 26 Зато је сигурно
да понегде и на списковима сведока под оним за братијом морамо
поДразумевати рођену брahу наведеног сведока. Када је 1446 на
повељи краља .Томаша за браћу Драгишиће наведен као први
међУ сведоцима "воевода велики кралевства босанскога воево,ца
Стипан Вукчић з братиом".2~ Знамо сигурно да H~ могу бити у
питању браћа, јер их Стефан Вукч:ић није имао. Тај случај нас
упућује да потражимо у братији ширу заједницу. И ту, међутим,
наилазимо на Тleшкоће, јер се у једн;ој повељи бана Стјепана II
каже: .И приде Гргурь Jlавловиhь и зь братиwм и 8латько
Влькославиhь и з братиwм ... 1128, а наведена лица су браhа од
стрица (братучеди). Синови два рођена брата не чине, дакле, у
овом .случају братију, већ се сваки јавља са својом посебном бра­
тијом. Ипак, кад је Гргур IIО!ЧИНИО невјеру, сматраЛО се да је по­
требно да бан Твртко посебно да веру и јемство Влатку Вукоса­
лићу да му због братучедовог поступка неће учинити никакво
зло. 29 Изгледало би опет да братија значи на овом месту рођену
браћу, али, узимајући реч сасвим дословно, ни то није могуће,
ј'ер је Гргур Павловић имао само једнога брата. Мора се подвући
да ни у XIV веку реч братија није имала само једно значеље. То
се сасигурношћу закључује из једне недатоване повеље бана
Стјепана II, где је братија, која се јавља уз ј,едну личност, су­
протстављен.а братији у шир·ем смислу својте уопште. ту се спо­
миље "Толое Вратиславич и с братием од', братие"30, тј. поред
. пристава
од ЖУIIе као пристав ОД братије, док се на том истом
месту обично налази пристав од cBodTe. Тиме се опет тражење ре-

24 В. Јокановић. 253.
25 Тhаl1бсzу, и. Д., 6, ЦuЫс, Listine IХ, 433.
28 На пример Повеље и писма 1, 294 и 11, 201.
27 Моп. serb. 440.
28 Тhаl1бсzу, н. Д., 18. У целој повељи је говор о Вуку Вукославићу те се
само услед писарске омашке на цитираном месту нашао његов брат Влатко
Вукославић коЈи је био одељен од своје браће Вука и Павла. За наше пио
тање та омашка у повељи нема значаја јер је у питању рођени брат па се
уствари ништа не мења.
29 ТhаI1босzу, н. д., 25.
'0 Исто. 12.
162

шења скреЋе према кругу блиских рођака]едног властелина. То

је за XIV и XV в,ек, кад једиНо, имамО' документе, и сасвим при­
P0yџIO. Шире зај еднице крвнО'г сродства су се већ сдавнО' рас'пале,
крвне веэе су држале на окупу још релативно мали број људи.
Зато у братији пгго се јавља уз поједину властелу треба видети
само оне блиске сроднике које <Cl\Ю већ раније срели,' говореhи
с племешuтини, који неподељена господаре ј·едном пле:ме:ншти­
ном. Тај круг је немО'гуће прецизно ограничити, јер на његово
формирање утиче многобројним сасвим особитим околностима
сам живо'!'. Ипак се може реhи да га чине најчешhе деца, браhа,
братучеди, затим, стричеви. они: су ,се јавили у нашим докумен­
тима. Поставља се само питање: треба ли'ту урачУнатИ и оне не­
пгro даље рођаке који су в,езани на н:еки начин за старешину по­
рО'дице, као што су припадници четири куће ",племена" Косача,
Iюјих се Сан;цаљ Хpaниh ,сетио и завештао им мали део свога
блага и који су се каС> "властела нашега,плем,ена" заклели на по­
вељу о Конавлима. 31 Или као пгro су ,властела за коју Радослав
ПавловиЋ каже да је ,,()\ц нашега племена" међУ којима поједи­
начно свакога назива "брат мои".32 Управс ова последња чиње­
ница, заједно са пО'меном властеле "од братства и од слугу", који
се употребљава баш за поменуте рокађе ПавловиЋа, као да нагони
;ца се да позитиван одговор. Има, међУТИМ, и разлога који говсре
против тога. Међу властелом кО'ју Радослав П:авлооиЋ 1423 назива
,,,брат мои" налазио се и Остоја Боровиниli. Али кад ј-е нешто
раније краљ Остоја 1417 издао пов,ељу браЋи Вукиiiима, међу
сведоцима су нзведени и Радослављев старији брат Петар Павло­
виЋ са братијом и исто тако са братијом Твртко Боров:иниЋ, сва­
како најближи рођак Остоје Боровиниliа. 33 у једном акту се спо­
миње вера која је била дата казнацу Санку"с братијом, дјецом
и породицом". Пошто се мисли на његово склањање у ДуброlВНИК,
кад је био окружен само најужом пратњом, то се и овде братија
мора веО'ма уско схватити. 34 Најзад, има ј,едан случај кад је уо­
бичајено "'с братијом" замењено "и СВО'ИМИ сини"З5, што нас јО'ш
више учвршhује у уверењу да се ради, бар у XIV и XV веку,
о веома уском кругу сродника и да не· мО'же бити ни говО'ра о
братству36 у онО'м смислу какО' се та реч употребљава данас. Сви
интересантнији изворни спсмени братије које смо свде употре­
били пО'казују, узети у целини, да се израз помало окаменио' и да
је у ово сразмерно касно доба употребљаван као формула, да је

31 Стојановић, н. д. 1, 297, 313.

32 Исто, 591.
8. Ljublc, н, д. IХ, 433.
34 Стојановић, н. д. 1, 249,
35 Исто, 125-126.
оо Карактернстично је да се у исто време паралелно са братијом употре·
бљава, истина ретко, и реч братство али оно никад ни на једном месту није за­
менило реч братија. Тешко j€ рећи шта тачно значи братство у ХУ веку. Кад
су Дубровчани примили Радослава Павловића за свога властелина обећали су:
все братство и племе господина воеде Радосава у всаку ЈЈюбав и прlюаэн имати
Стојановнћ, н. д' 1, 583. Племеном се назива на једном другом месту потомство
што ће се изродити од Радослава Павловића, исто 589. По месту где је упо­
требљено братство би требало да је уже од племена, Готово у исто време кажу
Дубровчани да су нешто јавили "Лоубиши Богданчићу I! негову братству", исто,
565.
 163

1Ьегова' права сад.РЖина помало заборављена, јер више нИје оое­

Леж.авaIЮ оно исто што и у rюч:етку.

. Родовски. остаци се могу утврдити и у .в.л:адајућој династији

у Босни. они се огледају у начину попуљаваља босанског влада­
лачког престолаР Роду Коrгpoмaниfiа је пр:иnaдало право да даје
баЋа, односно краља, Босни. Ниј'е се могло утврдити н;ачело по
к'Оме би се у самом раду смењивале поједине ЛИЧНОСТИ, јер таквог
начела није :ни било. Босански престо је попуљаван избором, а
избор је био ограничен :на члано'Ве једног рода. Та комбинаIЩjа
васлеДНЮСти и избора није босанска особеност, она је позната у
Европи р81ЮГ.а. Средљег века и добро npoучен.а yНeMattкoj.38
Попrro такав систем попуњавања престола несумњиво произ-
лази из прастарог. схватања да је господар државе читав род,
онако исто као nrro је читав род господар племеншти:не,39 при­
родно је 'Очекивати да се нађу још неки роДовски остаци у вла­
д,ајућој династији. Нa.maзимо их и у 'Оној специфичној појави
више чланова владалачке ПOlp()дице у свој'ству владаоца, напр.
код издавања повеља. Баница Јелисавета и бан Стефан:каQ изда- .
вачи једп.е повеље могу се објаснити помоћу коју пружа мајК'а
малолетном сину.40 Теже је објаснити чињеницу да с'е бан Сте­
фан, доследно СВИМ повељама изда:ним за властелу 01 башти:нама
или вјери која се з-адаје властели, наводи заједно са братом Вла­
диславом. 'у исто време бан Стефан издаје повеље за Дубровник,
у којима се јавља искључиво он сам. Слично се наставља и под
Твртком, где у једном тренутку имамо четири личности које из­
дају повељу: кнез Владислав, кнегиља Јелена, бан Твртко и кнез
Бук. 41 Ово ИСТО cxвa'JlaIЬe 'ИЗDија из ,писма архи:ljакона Гала О из­
мирењу Твртка и краља Лајоша гех Wanatum Wozne
1 do:minus
et Wzure eidem wano et fratri suo- confirmavit. 42
Погрешили бисмо
кад бисмо на основу ових примера говорили 'О савладарству у
Босни. Ова је IЮјава у сушти:ни друкчија. Нарочито у ТОМе по­
гледу нагласити разлику између повеља за властелу и по-веља
које настају у пословима са лицима ван Босне. 'у овим другима
се :ниједном не јавља бах са брата-мили којим другим лицем. Очи-
1'ледно је да постоји нека веза између послова о- земљи и властели
и ове појаве родбине у заједници .са владаоцем. Објашњење се је­
дино може наћи опет у оним правима владаочевог рода на државу
аналогним правима вл:астеоског рода на племенштину. То обја­
шњење може помоћи разумевању веома необичног места у по­
в'ељи бана Твртка за Стјепана Рајковића: ,,да је чловик свобод:ни
или му служити г(оспо)ди:ну бану ТвРТКУ или му његову брату

31 Ово питање је детаљно изучио и приказао М. Динић, и. д. 23-33. Овде

се користе само његови резултати. .
38 То је тзв. GebJiitsrecht. Остало ми је нажалост неприступачно главио
дело о том питању Н. М i t t е i s, Оје deutsche Кбпigswаhl; Љге Rеhtsgгипd1аgеп
Ъis zur Gо1dепеп ВиНе, Ваdеп Ьеј Wiеп 1938 .
•• Слично у Пољској: уп. Z. V о ј с i е с h о w s k ј, L'Etat ро10паisе аи
М,оуеп-Аgе, Рагјз 1949, 33-35.
• 0 Thall60czy, и. д., 15-16 .
• 1 Исто, 7-8, 11, 14, 17, 19, 21.
'2 Исто, 336-7.
1&.4

г(оспо)дину бану Вукићу да му за то ниједну неверу не... "43 По­

што на племенитом лежи дужност верне службе у корист :roeпо­
дара државе, а то по ондашњем схватању није искључиво вла­
далац, већ уз љега и његов· род, l'40же се У нарочитим околно­
стима пустити да поданик сам чини избор коме ће служити." Не­
мамо права да у овом једн:ом случају видимо доказ неке праксе,
јер сама повеља показује да се све дешава у н:арочитим ОКОЛНО~
стима. Ван и брат су били У сукобу, који је решен КОМПр<!Мисом,
а у помирењу је главну улогу имао Стјепан РајкО'.Вић. За то је он
обдарен и прилично је разумљиво што му ј'е препуштено да иза­
бере коме ће служити. Случај је веома важан за политичке 011];-
носе између бана и брата у једном тренутку.
Од увођења краљевства у владајућој династији више нема
трага појавама о којима смо говорили раније. Са краљев.ством
су примљен.а из Рашке и схватања о владаревој личности, која
су била у пуној супротности са праксом и схват.ањима укорење­
ниму Босни. Вреди подвући како се род Котроманића, из кога
се бирају владари још у ХУ веку, схватао доста широко. Видимо
да Котроманићима припадају Христићи, Клешићи и још неке по­
родице, док су насупрот томе у XIV веку последњи oCTaIЏ1 уче­
ствовања рода у власти били ограничен:и само на браћу или ро­
дитеље банова.
На крају се морам одрећи покушаја давања једне укупне
оцене значаја родовских остатака у босанском феудалном дру­
штву; за то је потребнiо вршити даље истраживања, која ће из­
нети нове моменте. Подвући ћу само да се та истраживања морају
вршити искључиво на изворима и што независније од претСтава
о об.тщима родовско-племенске организације изграђеним на
основу проучавања до:цнијих периода.
Сима ЋИРКОВИЋ
ZU S AMMENFAS S UN G
Sima М. Cirkovic
UВЕIЩЕSТЕ DER ALTEREN GESSELSCHAFТSSTRUIOUR IM BOSNISCHEN
FEUDALISMUS
Als Uberres!e der iilteren Sippenverfassung werden уот Verf. folgende
Erscheinungen behandelt:
а) sogenan!e plemenstina oder plemenito, die einzige Form des Grund-
eigen!ums јт Bosnien wiihrend des М-а. No,ch јт Laufe des ХIУ und ХУ Jahr-
hunder!s sind manche Fiille des kollektiven Grunbesitzes belegt. Die Veriiusserung
der plemenstina war пиг тј! der Zustimmung der Sippenmitglieder егlаиЫ. Уот
Herrscher geschenkte Grundbesitze wurden тј! der plemenstina zusammenge-
schmelzt. Vergebens haben die Herrscher Eingriffe gemacht die Sippenmitgliedern
aus der Ererbung der geschenkten Grundbesitze auszuschliesen.
Ь) die Blutrache, die јп Bosnien noch јт ХУ Jahrhundert herrschte. Ејпе
zeitgenossische Quelle sagt ausdruklich lа ихаnса е јп Bossina che рег morte de
zentilomeni поп se remmete lа sangue.
с) sogenante ЬгаНја, ејпе Sippengenossenschaft тј! deren die bosnische
Edelleute Ьејт Eidschwuhr und Bezeugen erscheinen.
d) das Herrschergeschlecht.
43 Ј. Sidak, О vjerodos!ojnosti isprave bosanskog Ьапа Тvгtkа Stjepanu
Rajkovicu, Zbornik radova Filozofskog fakulte!a u Zagrebu II 1954, 41. Аутен­
тичност повеље после исправљања текста и примедби Ј. Шидака, више не долази
у питање.
44 Имамо још један несумњив пример да се мушки члаиови породице ко­
лективно схватају као господари. Жупан Драгиша Диничић пише: I{неэ~ Вt:lкаШИНt:\
11 воеводи Вt:\кМирt:l " .ви сте мени БОЛНИ заповидити како Mt господа... Стоја­
.новић, н. д. П, 7.