РУСАШКА ГОСПОДА *

Када ,су у једном предаху рата, крајем лета 1452. поведени

прегаварlИ измеDу херцега Стјепана, с једне, и љегаваг сина Влади­
слава и пабуљене властеле, с Др'угестране; Дубровчани су се уплели
с ЦИА>ем да омету евентуално помиреље, страхујући од тога да ће их
савезници оставити на' цедилу. Посредством посланика, Iюји су тих
месеци непрекидно боравили код босанске господе, Дубравчани су
поручивалlИ Владиславу Херцеговићу да му од оца прете велике
опаснасти. ПреноС!Илrи су му како. се неки прибојавају да му .се мо.­
же десити ана што се десило војвади Радичу Санковићу, који се
пауздао у Сандаља и Вукца Хранића; ИЛИ nrrо се десило са синам
цариградскот цара и сином краља Стефана, које су њихави очеви
ослепили1 • Војводи Иванишу Влатковићу, најзнатнијој личности у
кругу пабуљеника против херцега, старешини бројне и моћне пле­
мићке пародице из Хума, поручивал:и су такаЬе да не треба да се
поверава речима и обећањима херцега Стјепана, јер "ад гаспадина
шта је сада постаће вазал, а могу му се десити и горе ствари". Пад­
сетио. сам на читаву ову згоду управо због те изјаве, каја у ориги­
налном упутству гласи: se l' se Ыдата аlа f]n sera ingannato е де sig-
ПОГе сће lиу е adesso diventara vasallo е forsi апсће ge intervegnjr
pezo2 • Сасвим кратки одломак намеће заиста нека важна питаља,
а пре свега питаље: какви су то битно различити паложаји једног
босанског властелина, који су ое могли тако драматично смељивати?
Шта у Босни с краја средљега века значи она "signore" и "vasallo",
тако добро познато из историје европског феудализма;?

Пратећи смисао термина "signare" краз дубравачке архивске

дакументе, може се запазити да се он употребљава приликам ослов-

* Текст је настао из предавања одрж:аних на Филозофском факултету у

Сарајеву:и у Историјском институту у Београду.
1. Ширу позадину ових преговора приказао сам иа другом месту. С. fiир­
ковић, Херцеz Стефан ВУ1'-чuћ Косача u њеzово доба, Београд 1964, 175-195.
2 Хисторијски архив у Дубровнику, Lettere di Levante 15 f. 82. Писмо
нема датума, али сам могао утврдити да је caCTaBLЪeHO 4. оептембра 1452.

5
СИМА lШРКОВИfi

л.авања племенитих л.уди, а и у специфичном значењу за обележа­

вање владара. Када нпр. Дубровчани у једном ДO~YMeHTY кажу
како Котроманићи foron s е gn о т i аЬ antiquo 3, јасно је да имају
на уму владаоце из босанске династије. Поред тога се термин "sig-
nore" користи и за означавање једног важног елемента босанског
друштвеног поретка. Властела која суделује на државном Сабору
Босне најчешће је обележена термином "baroni" (ОДНОСНО "barOil1es"
у латинским текстовима), који је обухватао све категорије од ути­
цајних велможа до маАИХ племића. 4 Поред тога, у дубровачкој тер­
минологији јавл.ају се још два значај на назива: "zentiluomini." (од­
НООНО "rnobiles") за ситно племство или читав повлашћени део друш­
тва у цеАИНИ, и "signori" (односно "domi.ni") за најмоћнији део
барона5 • Веома речит у том погледу је случај из времена рата Ду­
бровника и војводе Радослава Павловића. Дубровачка влада је у
мају 1430. пребацивала своме посланику код Сандал.а Хранића што
је дово.Ј.оНО не обавештава: niente nOil1 пе ablate scritto Је quello е
stato faltto пеНо stanach per li z е п t i 1 о m i nide quelli s i g п о r i
che forno mandati ad esso s:tanach6• Очигледно је да су овде они
који су обележени као властела (zenti1omini) били посланици II
представници оних који су обележени као господари (signori). "Sig-
nori" су очигледно били на врху босанске феудалне друштвене хи­
јерархије7 • Дубровачка терминологија није, наравно, увек преци­
зна и доследна, али је, свакако, израз искуства и начина мишл.ења
оних који су одре.Ьивали политику Републике и утицали на форму­
лисање њених докумената.

3 У упутству дубровачким посланицима у БО'сни ОД 29. маја 1404, Iюје је

објавио М. Динић, Аржавнu сабор средњовеЈСовне Босне, Београд 1955, 73.
• Можемо се ослонити на истраживање проф. М. Динића, Аржавнu сабор
средњовеЈСовне Босне, Београд 1955, 7-9.
5 Веома су ретка места ИЗ којих би се могло заКА>УЧИТИ Аа су називом
signori О'бухваћени СВИ учесници босанског сабора. У упутству посланику КОД
Санда.<Ъа Хранића ОД 30. октобра 1422 (Lett. di Lev. 8 f. 94, одломак цитиран ОД
проф. Динића, Аржавнuсабор 55 нап. 32) каже се тако: essendo questa estate
10 assunamento de vuy signori de Bosna, а затим се још на два места у вези са
млетачким послаником каже vuy signor.i de Bosna. То је, мећутим услов.<Ъено
околношћу да упутство предвића текст којим се пО'слаНiИК непО'ср~дно О'браћа
војводи Санда.<Ъу, па мора употребити термин који њему одговара. Више је
примера да се sdgno:ni наводе испред барона: соп 1aqua1 Bosna е согопа, signori
et Ьагоni .... рег 1а согопа" signori е baroni di Bosna .... а voi (Санда.<Ъу) et
a1tri signol1i et baroni de Bosna. Динић, Аржавнu сабор 49, 52. Или о дуброва­
ЧIЮМ праву на пружање уточишта: questa ta1 franchicia е 1iberta de Ragusi piu
fa рег i Bosignani, signori е baroni che рег Ragusa. Lett. di Lev. 12 f. 78.
Signorli су они са којима ДубрО'вник има утоворе. Dipl. Rag. 477. Када Дубров­
чани траже ,султанО'ВУ интервенцију СiПомињу се кра.<Ъ и "signori": Dip1. Rag.
518, 563.
6 Lett. di Lev. 10 f. 141; 27. V 1430, О'дломак је цитиран у М. Динић, Аржа­
вни сабор 52.
: Ову разлику, запажену већ од савременика, треба наглашавати и у мо­
дерНОЈ науци да не би долазило до концептуалне збрке, чији је израз ОНО тако
често приписивање читавом племству онога што се односи ·само на неколикО'
најмО'ћнијих феудалних господара.

6:,
 РУСАШКА ГОСПОДА

Словенска терминологија босанских и дубровачких докуме­

ната упућује на исте закл>учке. Може се запазити да босански ба­
нови и краљеви редовноО спомињу "властеле" и "велможе" као чи­
ниоце са којима су се сав~товаАИ или чију су саглаСНQСТ добlИЛИ
за одлуке о којима говори повеља8 • Као "властеле и велможе" Qзна­
чени су најугледнији ДоОСТоОјанственици поименично уписани као.
оведоци у владалачк,е исправе. Занимљиво је да се в л а с т е л е на­
воде увек на првом месту, сасвим супротно од обичаја у модерној
науци. Има, мећутим, и примера да се оОва два термина слободно
измењују и да се ИСТИ круг лица, чак у истој повељи, једноОМ озна­
чи као в л а стеле а други пут као в е л м о ж е. Веома често се
у повељама наводе "велможе русага босанског". Р у с а г је до­
бро познати термин, позајмљен из маћарск,ог језика крајем XIV
века, да би означио државу у данашњем смислу те речи. Р у с а г
је, баш као и његов извор "orszag" ПоОвезан са преАставама о ста­
лешкој држави и с:галешком сабору. "Сав русаг босански"9 је јед­
но од имена државног сабора Босне, као што је "orszaghaz" кроз
цеАУ маћарску историју све до данас друго име за паРАаменат.
у ХУ веку у нек,им документима почињу се јављати и г о с­
п о Д а р у с а г а б о с а н с к оо г. Карактеристичан пример наАази­
мо у једној дубровачкој повеibiИ IИЗ 1409, где читамо какоО "г о. с п о­
Д а русага босанског опет хтеше и пољубише г о с п оо Д IИ Н а кра­
ља Остоју за свога г о с п оо ди iН а. 1О у кратк,ом одломку термин
"господин" употребљен је три пута у три раЗАичита СМИСАа: као
'атрибут уз краљеваку ТИТУАУ, као. синоним за ВАадара и у значењу
ВАастеАе и велможа русага босанског ИАИ ОНоОга њиховог деАа КQји
је учествовао у избору краља. Термин "господин", резервисан нека­
да само за банове и краљеве, почео се и шире употребљавати. Од
двадесетих ГоОдина појављује се и термин ру с аш к а г оо с п о Д а
само за неке најистаКНУI1Ије веАможе. Војвода Paдo~~aB ПаВАовић
у својој пове.LbИ о потврћивању Сандаљеве продаје ПОАовине Кона­
ваАа Дубровнику објашњава разАоге којима се руководио: нека
се и Ја нахогю у записиех о потварпеванrn како и друга руса­

шка господа,н И други веАикаши тога доба за себе кажу да су

г о с п оо Д а р у с а ш к а. Тако чине Стефан ВукЧ'ић Косача, Ива­
ниш ПаВАовић, Петар и ЊИКОАа ПаВА:овићи, син.ови Радославл>еви.
у повељи ових последњих за Дубровник (1454) 'у експозицијиtе
каже како су "наслидник" кнеза Павла и воеводе Петра И госпо­
дина родитела ми воеводе Радосава", "наслидникь прави истини СЈд­
нихь крьви повелинием и судомь божимь ПРИЋмше дрьжаву и ру­
сагь у руке госпоцтва ни и оидеке у госпоцтву родитель наШlИХ ви­
ше реченихь узимаюкre и дилreке и даваюке и записуюке власте-

8 Уп. М. Динић, Аржавни сабор 8.

9 М. Динић, Аржавни сабор 4-5.
10 Ib. Стојановић, Старе српске повеље и писма 1, Београд 1929, 440.
11 Ib. Стојановиц, Старе српске повеље и писма 1, 575. У претходној пове­
л,и (од З. новембра 1420, Стојановић 1, 568), овога места нема, или се одговара­
јући текст налазио на оштећеном месту.

7
СИМА IiИРКОВИfi

лемь и слугамь нашимь како господа русашка и господари русагу сте­

жници наших родитель и прародитель више реченихь ... "12 Сасвим је

јасно откуда та, наизглед чудна комбинација: они су г о с п о Д а р у­
с а ш к а као најмоћнији великаши русага босанског ~ босанске кра­
.Lbевине, а г о с П о Д а р у с а г у по томе што имају свој русаг. Већ
од CaHAa.LbeBOr времена имамо примере да великаши област којом
господаре називају русагом или државом.
Го споДа русашка су, дакле, она малобројна босанска
властела на врху јерархијске пирамиде,самостална у своме "гос­
поцтву", али одана идеји о босанској држави, русагу босанском,
као неде.Lbивој целини. Без обзира на степен фактичке независно­
сти, ови господари нису наступали као рушиоци босанске државе,
већ су, напротив, себе сматрали за љен конститутивни део.

II

С тим сазнањем можемо се за тренутак вратити дубровачкој

поруци војводи Иванишу Влатковићу. Он је тада важио као sig-
паге, господин или тачније русашки господин, захва.Lbујући томе
што је у пролеће 1452. године збацио власт херцега Стјепана и са­
мостално господарио областима западно од Неретве. Помиреље:Vl
са херцегом он би, по схватањима која леже у основи дубровачке
поруке, то својство изгубио. Признаље херцегове вл.асти довело би
га у положај вазала. Ту реч Дубровчани су, иначе, мало употреб.Lbа­
вали и то са призвуком омаловажаваља. За положај вазала битно
је, изгледа, било служеље другом човеку, чак и кад је он био у
високом рангу самосталног обласног господара. Служеље и поко­
равање Kpa.LbY Босне није, мећутим, имало такву деградирајућу
последицу: Иваниш Влатковић је признавао власт Kpa.Lba Томаша,
а то ипак није сметало Дубровчанима да га убрајају у signare, тј.
русашку господу. Kpa.Lb је очигледно у том погледу имао преимућ­
ство у ОДНОСУ на обласне господаре.
Ово вреди истаћи утолико више што у практичној политици
разлике измећу владара и самосталних обласних господара нису
нарочито упаД.Lbиве. На својој територији обласни господар је имао
сву власт Iюју је имао и Kpa.Lb. Већ из података којима је распола­
гала старија литература могло се видети да су убирали намете од
становништва, да су наплаћивли тзв. регална права у трговима и
рудницима уколико су их имали на својој територији, затим цари­
не на путевима и прелазима река, да су вршили највишу судску
власт и решавали спорове својих поданика са странцима. Познато

12 Стефан Вукчић Косача: ". nриЋАtше дръжаву и pycazb у рук:е zосnоц-

тва ми ....... к:ак:о zосnодинъ русашк:и и велик:и воевода pycazy стежнuк:ъ .. .
(1435). Иваниш Павловић: ... nри:емше државу у pycazb у рук:е zосnоцтва ми.. .
заnUСУUlее властеле.м u слуzа.м нашu.мъ к:ак:о zосnодuнъ русашк:u u воевода ру­
cazy стежнuк:ъ ... (1442). Љ. СТОја:новић, Старе српск:е повеље u писма П, 36, 100,
.148-149.
 РУСAIПКA ГОСПОДА

је исто тако да су обласни господари били сасвим самостални у

својим везама са спол>ним светом: примали су и упућивали посла­
нике другим владарима и државама, водили су преговоре и скла­
пали уговоре, ратовали и мирили се, улазили су чак у савезе про­
тив босанских крал>ева и ратовали с њима.
Самосталност феудалне господе тако је потпуна и сигурно
посведочена да се може рећи да су обласни господари - русашка
господа - били крал>еви у својим областима као што је и круни­
сани крал> био само господар своје области.в То су, уосталом, запа­
зили и савремени Дубровчани ,који су унутар босанске крал>евине
уз области појединих феудалних господара спомињали и крал>еву
област. Као што је постојала contrata (земл>а) voivode Sandagl или
оопима voivode Radossaui или oontrata cherzech Stiepani са јасним
границама, тако је, за њих, постојала и "oontrata del re",14 област
у којој је крал,ева власт била непосредна и делотворна. У љиховим
представама крал> је. владао у принципу читавом КсраЛ>евином, али
је стварно управл>ао само једним њеним делом.
у модерној науци мање су били запажени и истицани они
елементи по којима су се обласни господари разликовали ОД вла­
даоца. Иако су и обласни господари своју земЛ>у називали р у с а г,
како се називало босанско краЛ>евство у целини, !Ипак су правне
разлике измећу једног и другог русага биле знатне. Пре свега, за
босанску државу у целини биле су везане извесне апстрактне пред­
ставе. Русаг босански био је у схватаЊlИма савременика одвојен од

13 Уп. С. Б.ирковић, Историја средњовековне босанске државе, Београд

1964, 214-216.
14 Спомена области-сопtгаtа-појединих босанских феудалних господара
има толико да их не треба пооебно наводити. Рећи су случајеви да се као
посебна "contrata" наводи и територија којом непосредно управл,а босански
крал,. Паскоје Растић је 1422. добио упутство да in ogni logo siegua misser 10
,ге in 1а sua contrada. Lett. di Lev. 8 f. 137.' Неколико ГО:diина касније жалили су
се Дубровчани на штете нанете трговцима и затварање путева пеНо paese .е
contrada della согопа vostra. Lett. di Lev. 11 f. 64; 25. XI 1431. Један дубровачки
посланик добио је 1455. упутство: dobiati far v,ia de1 раехе de1 ге de Bosna.
Lett. di Lev. 16 f. 202. Другом приликом посланик није смео пратити крал,а
дал,е од границе војводе Стјепана. Lett. di Lev. 13 f. 155'. Политичка историја
последње три деценије босанске државе показује колико су границе мећу
областима биле реалне и јасно урезане на земл,ишту. 3аНИМ4>ИВ податак о С'щ­
њу у доба мира пружа једна одлука дубровачког Великог већа: Prima pars
est de donando Radassino Pritersen ypperperos triginta, attento quod stat ad
oonfJinia inter Chov,acevich et Paulovich et sempre Ьепе tгасtа"\ЛLt mercatores [10S-
tros, et hoc ut circa id decetero ferventius perseveret. Cons. majus 11 f. 53;
18. Н 1458. У светлу ове стварне територијалне подел,ености босанске држ:аве
добија нарочити смисао учешће босанских крал,ева Твртка 1I и Томаша у
плановима да новцем откупе од султана област Радослава Павловића, односно
Стефана Ву;кчића Косаче. Па, ипак, учешће у оваквом послу није наводило
\Твртка 1I да заборави да је, бар у теорији, читава Радославл,ева област под
његовом влашћу. Када се почетком 1432. нал,утио на Дубровчане Твртко lf им
'је пребацивао: che nui аЫато mandato а1а porta de1 imperador Omorat Тигс11О
ad impetrar de 1е tenute de1 suo regname le qua1 tiene Radossau Paulouich in
dim~nutione de1e iurisdi~tione de1 suo regno. Lett. di Lev. 11 f. 68'. 19. 1 1432.
Поштовање врховне власти крал.еве долазило је до израза и у потврдама ус­
тупања Конавала, потврди мира iИзмећу Радослава Павловића и Дубровника.

9
СИМА Ђ.ИРКОВИЂ.

пролазне и трошне личности владаочеве и СИМООЛИЧКИ је био оте­

ловл,ен у "почтеНОЈ круни босанској." Расправл,ајући на једном
другом месту о "сугубом венцу," круни босанских кРа.л,ева, саку­
пио сам и приказао податке који говоре о томе да се у Босни у XV
веку сматрало да је круна власник градова и прихода И да к р у н И
властела дугује верност.и Русаг босански био је недел,ив И насле­
ћивао се са круном. Босанска држава имала је свој сталешки сабор
који је на карактерисmчан начин обележаван као "сав русаг бо­
сански" или "сва Босна."16 Идеја о круни као трансперсоналном
симболу и сабору племства као конститутивним елементима држа­
ве омогућила је да се у правним и ПОЛИТИЧКИМ схватањима сачува
јединство Босне упркос њеној дубокој стварној подел,еносm.·
На страни обласних господара не сусрећемо сличне појаве.
Иако је територија обласног господара и по саставу и по пореклу
далеко превазилазила његов приватни посед - дубоко је погрешно
области територијалних господара називати баштинама или власте­
линствима _. ипак је у начину господарења било елемената које
бисмо могли назвати приватним. Таква област је неодвојива од ЛИЧ­
НОСТИ господара и нема свога апстрактног или симбоАИЧКОТ заступ­
ника. Цела породица се у неким пословима, као што је отућивање
дела територије, јавл,а заједно баш као да је реч о њеној племен­
штини. Подсетимо се само на повеiDУ Сандал,а Хранића о продаји
половине Конавала Дубровнику. Мада је преговоре водио потпуно
сам и одлуке ДОНОСИО сам, повел,у је ипак издао заједно са браћом
и најстаријим синовцем Стефаном, каснијим херцегом.п Очигледно
је да се сматрало да је у оваквом послу потребна сагласност свих
чланова породице. Територија обласног господара могла се делити
попут баштине. Познате су тешкоће и незгоде које су пратиле по­
делу земл,е херцета Стефана у последњој деценији њеног самостал­
ног живота. Старији син Владислав је још за живота очева добио
део државе, али то није отклонило натезања која су олакшала по­
сао освајачу.18

15С. Б:ирковић, Суzуби венац (Прилоz UC'L",Opuju к:раљевства у Босни), Збо­

рник Филозофског факултета ry Београду VШ-l (1964) {Динићев зборник)
367-368.
16 О називима сабора у Босни УП. М. Динић, Аржавни сабор средњове­
к:овне Босне, Београд 1955, 3-6.
ЈЬ. С110јановић, Старе срnск:е повеље и писма IХ, 293-297. Нека врста
17
заметка обласног сабора опажа се у повел,ама феудалних господара где се уз
издавача повел,е заклиње и већи број властеле, мећу којима се посебно наводе
они "од брацтва", роћаци, и они "од слугу". Je,L\;aH скуп сродника, властеле и
дРУГИХ угледних личности на двору Стефана Вукчића Косаче Дубровчани СУ
назвали именом assunamento i congregation, које СУ иначе употребл,авали за
станак. С. Б:ирковић, Херцеz Стефан Вук:чић Косача и његово доба 39 нап. 108.
Извесне тежње да се у области уведу начела која важе у босанској крал,евини
нарочито у погледу сућења, опажа се у исправама о помирењу измећу херцега
Стјепана, сина Владислава и хумске властеле. ЈЬ. Стојановић, Старе срnск:е по­
веље и писма1/, 66-72.
18 С. Б:ирковић, Херцеz Стефан 196-199,247-249,255-263.
(1962), 108-111.
 РУСАШКА ГОСПОДА

3eмLЪe обласних господара наслеьивале су се по нормама при­

ватног права, "по ближичтву," како кажу савремени споменици,
што значи по степену сродства. 3анимLЪИВО је у том погледу упо­
редити судбину кућа и доходака које су Дубровчани 1399. године,
приликом уступања Сланског Приморја, доделили KpaLЪY Остоји и
војводи Хрвоју Вукчићу. Иако су то били поседи и приходи исте
врсте, додеLЪени истом приликом и под истим условима, ипак су се

преносили на сасвим различите начине. Оно што је добио KpaLЪ пре­

лазило је са круном и са трибутима које је Дубровник одраније пла­
ћао, редом на следеће KpaLЪeBe. ДoдeLЪeHo је чак поново Остоји када је
био 1409. по други пут изабран и крунисан за краља. Тако је ишло
све до последњег KpaLЪa Босне, а после њега су се појавили Турци
са захтевом да се њима исплаћују дохоци. Хрвојев доходак и посед
припао је, меьутим, његовим приватним наследницима. Дубровачка
влада је имала у један мах тешкоћа да пронаье те Хрвојеве башти­
нике. Преко XpBoj~Be уну:юе Катарине посед и доходак прешли су на
босанског војводу Твртка Боровинића, а затим су заједно са њихо­
вом ћерком Милицом доспели у породицу Шимраковића, у коју се
удала, све док им се 1474. није изгубио траг. 19
Колико год су, дакле, у стварној политици личили на вла­
даоце, нарочито по пуноћи власти и самосталности, толико су у
правној природи свога господства обласни господари носили обе­
лежја властеоског реда из којег су поникли. 3анимLЪИВО је истаћи
да они никад нису престајали да своје области сматрају делом бо­
санске државе. И кад су бивали у отвореном сукобу са KpaLЪeM,
они су сматрали да припадају русагу босанском и наводили су у
повеLЪама своје русашке титуле. Такво понашање имало је веома
велики значај за очување јединственог оквира Босне, а омогућено
је било захваLЪујући већ споменутом апстрактном појимању држа­
ве које се развило .под утицајем угарских узора крајем XIV века.
Круна и сабор, једно као симбол KpaLЪeBcKoг достојанства, трајан
и независан од ЛИЧНОСТИ појединог KpaLЪa; а друго као оличење
к:олективне BOLЪe босанског племства, заједно канституишу државу.
Племство русага, сав русаг б о с а н с к И, исто је тако неопхо­
дан елеменат босанског државног живота као и'сам краљ, па стога
обласни господари немају никаквог разлога да у своме осамоста­
LЪивању траже да изаьу из оквира босанске државе. Феудалац мо­
л<!е да води рат против свога краља а да при томе мирне савести

тврди да остаје веран круни. Ово утолико лакше што је за своје

непријатеLЪСТВО увек могао наћи неки правни оонов, неку жалбу
да KpaLЪ није извршио своју дужност или да је починио неправду.20

19 С. Б.ирковић, Суzубu венац 367-368.

20 О "праву на .отпор" босанског племства уп. С. Rирковић, "Верна служ­
ба" u "вјера lосnодска", Зборник Филозофског факултета у Београду VI-2,
108-111.

11
СИМА IШРКОВИБ

ИI

Сви примери и документи које смо до сада упоtреб.л,авали

потичу из ХУ века као да је управо то епоха русашке господе. Ти­
ме смо дошли до питања о времену и условима настанка области
русашке господе, којим се треба забавити тим више што у нашој
литератури постоји тежња да се читав развој Босне после смрти
Твртка 1 (1391) види и приказује као непрекидни процес слаб.л,ења
централне власти и осамоста.л,ивања властеле, како се то обично ка­
же. Стварни историјски развој био је ипак далеко сложенији и ни­
је ни издалека текао онако праволинијски како се то обично за­
миш.л,а. Греши се често и у томе ш'Iо се у светлости каснијег раз­
воја, када су биле довршене области Хрвоја Вукчића, Санда.л,а Хра­
нића и Павла Раденовића, приказују и прве године после Твртко ве
смрти.
Неоспорно је да су спо.л,ашњи и унутрашњи односи Босне
после 1391. остав.л,али више простора за самостално наступање вла­
стеле, али је исто тако сигурно да се за кратко време Дабишине
владе и ЈелetНИНОГ регентства нису образовале области онакве какве
познајемо 1410. или 1420. Веома Је поучан пример браће Санковића,
који су непосредно после Тврткове смрти покушали да продају
конавоску жупу Дубровнику.21 Њихов наступ открива високи сте­
пен осамоста.л,ености, али цео догаћај показује како је владар још
увек био дово.л,IЮ снажан а остала властела ДИСЦИПАинована и ло­
јална. Протекло је прилично времена док великаши нису стекли
стварно онолику слободу делања какву су замиш.л,али да имају
Санковићи 1391. године.
Обично се мисли да је главни напор великаша који су били
на путу да се развију у господаре самосталних области био утро­
шен на то да се што је могуће потпуније еманципују од кра.л,евске
власти и да приграбе себи све оно ШТО је од прихода и права при­
падало владаоцу. Ово истискивање владара заиста је било битно
за формирање области русашке господе. Оне су биле довршене тек
онда када су кра.л,еви ЧИНОВНИЦИ и цариници напустили и послед­

ње упориште на територији коју је заокружио један од феудала­

ца. Да ствари ни ту нису текле онако једноставно како се обично
верује види се из два карактеристична примера. Контуре Санда.л,еве
области већ су увелико биле оцртане и земЛ>ИШта уз Неретву била
су под његовом влашћу, а ипак је још 1403. у Дријевима имао
власти кра.л,ев протовестијар.22 Сребрница је до великих :промена
1404-1405. била под кра.л,евском влашћу иако се у непосредном
суседству већ била развила област кнеза Павла Раденовића. И кад
је Сребрница 1405. отргнута испод краљевске власти, она није уш­
ла у састав зем.л,е Павла Раденовића, већ Је доспела у руке треиу-

21 Ј. Мијушковић, Хуме ка влаетеоек;а породица Саюсовићи, Историјски

часопис 11 (1961) 36-39.
22 М. Аинић, Tpz ,4ријева и оroОлина у ередњем веку, Годишњица Николе
Чупића 47 (1938) 125-126.
 РУСАШКА ГОСПОДА

тно моћнијег и предузимљивијег Хрвоја Вукчића. Према располо­

живим подацима изгледа да је за губљење истурених, али жилаво
одржаваних краibевских позиција пресудно било збацивање Остоје
и Твртка П. Када је Остоја по други пут доведен на власт, он је
био ограничен искључиво на централну Босну. Њему је преостала
област као што су биле територије тадашњих обласних господара
Хрвоја Вукчића, Сандаља Хранића и Павла Раденовића. И све до
смрти Хрвојеве (1416) он није успео да из тога оквира изаће. Због
тога се чини да је оправдано да се довршавање области русашке
господе стаВlИ. у крај прве деценије XV века, скоро двадесет годи­
на после смрти краља Твртка I.
Маље је запажено и истицано да је за обласне господаре
веома важан био надюр који су морали да уложе да потчине !и одр­
же у потчињености малу властелу Iюја им је била на путу. Без
потчињавања властеле не може Ое замислити успон обласних го­
сподара. Они су морали властеоску верност и "верну службу", која
је раније била усмерена према бану односно краљу, окренути пре­
ма себи. Ступивши измећу властеле и краља они су стекли онагу
потребну за даље захвате и ширења, а истовремено су краља лиша­
вали исто толико потребне војне снаге и средстава. 23 Ово је најтам­
нија и најмање позната страна успона русашке господе. По свој
прилици су им много помагале функције које су раније вршили у
краљево име. Утицај и углед који су стекли, јака оружана пратња
и способност да пруже заштиту у немирним временима када се
слабо осећалакраљевска власт, представљали су значајно преимућ­
ство. У току сасвим кратког времена осетила би се сва несразмера
у односу снага измећу краљевог војводе, какав је био нпр. Хрво­
је Вукчић и властеле Хума и Требиња, какву познајемо из дубро­
вачких архив ских података. 24 Често се мање властеоске породице
нису -ни опирале новим господарима, који су отварали могућности
за друштвени успон. Али, неке веће и угледније породице нису се
лако мириле са новим стањем и влашћу моћних скоројевића, ка­
кви су често били обласНiИ господари. ЗанимL10ИВУ потврду нам пру­
жа једна повеља краља Остоје из 1417, сачувана само у италијанском
преводу, којом владар изричито обећава Вукашину, Барану и Јурју
Вукчићима из Крајине сЬе non ,sia soрга di loro :superior niSШk de
que1li ,de Cumgliarne et che поп sia ,da esserdadi а servir а nessun
altro signor.25 Односило се то, без сумње, на СандаL10а Хранића, ко­
ме је Хрвојева смрт отворила пут за ширење у области с оне стра­
не Неретве. Још поучнији пример трајног отпора власти обласних
господара пружа породица Радивојевића - Влатковића са Нерет­
ве, која је у току три генерације Iюристила сваку пово.л,ну прили­
ку да збаци власт Санда.л,а Хрюшћа и Стефана Вукчића Косаче.

23 Vп. С. Rирковић, "Верна служба" u "вјера zосnодСli:а" 100-101.

24 ова властела }е сада сразмерно Аобро позната захвал,ујући књизи проф.
Динића, XYMC1(O-треБUЊС1(а властела, Београд 1967.
25 s.Ljubic, Listine оЬ odnosajih Juznoga Slavenstva i Mletacke Republike
IХ, 433.

13
СИМА ћИРКОВИfi

Поред ове борбе за потчињавање властеле и борбе за еман­

ципацију од крамевске власти, обласни господари у успону мора­
ли су да издрже још једну, не мање жестоку, мећусобну конкурен­
тску борбу за одржавање и ширење свога простора. Говорећи о
обласним господарима или русашкој господи обично се имају у
видном пољу ХрвоЈе Вукчић, затим Сандаљ Хранић и Стефан Вук­
чић, па Павле Раденовић и његови наследници. При томе се често
заборавља да ЊlИХ у пуној самосталности и са великим територи­
јама срећемо тек на крају читавог процеса. На почетку је далеко
већи број истакнутих великаша имао прибл:ижно уједначене. из­
гледе за политички успон. Ово није само примамљива· хипотеза,
већ закључак који се чврсто ослања на познату изворну граћу.
Данас већ познајемо историје породица и појединаца чији
је успон текао паралелно са успоном Хрвоја Вукчића и Сандаља Хра­
нића, али је био у нек:ом тренутку насилно прекинут. На првом месту
подсећамо на синове Санка Мrи:лтеновића, Радича и Бељака Сан­
ковиће, Iюји су имали значајне предности захваљујући Санковом
деловању под Твртком 1 и значајним поrpодичним поседима. Они
су, како је већ много пута наглашавано, покушајем продаје Кона­
вала наговестили нови период босанске историје, али су се пока­
зали сувише нагли и нестрпљиви. Ипак, њих није упропастио тај
погрешан корак у 1391. већ касније борбе са Хрвојем Вукчићем
и Сандаљем Хранићем. Пад краља Остоје, за кога се Радич Санко­
вић био тесно везао, донео је и крај овој породици. 26
У последњој деценији XIV века покушала је да води само­
сталну политику и породица Николића, чији је углед повећавала
околност да је била у сродству са владајућом породицом Котро­
манића. Мећутим, Николићи су располагали исувише СКРОМНИ2I.1
снагама и после 1404. доспели су под власт Сандаља Хранића.
27

Тепчија Батало "многославни господин" важио је у време краљице

Јелене (1395-1398) као четврта личност у држави после Хрвоја
Вукчића, Павла Раденовића и Сандаља Хранића. Он је, без сумње,
успео да формира своју област, али се она није могла одржати под
његовим наследницима. 28 Када је формирање области било прак­
тично довршено и босанска државна територија подељена, више
није било места за нове господаре, већ само за наследнике оне ге­
нерације која је изборила самостално господство над великом об­
лашћу. Па rи ти наследници морали ,су да ул,оже највеће напоре и
жртве да би се одржали. Овом приликом није потребно опширно
излагати добро познате догаћаје после смрти Павла Раденовића и
Сандаља Хранића, нити посебно подсећати на деценијама дугу и

26 Уп. Ј. МијУШКсовић, Хумска властеоска породица Санковићи, Историј­

ски чаСQПИС 11 (1961) 17-54.
27 Уп. М. Динић, Хумско-требињска властела 4-15.
О тепчији Баталу и данас не знамо више него што је знао И. Руварац,
28
4paza, Ааница, Реса, Зборник Илариона Руварца 1, Београд 1934, 341-347. По­
родице 3латоносовића и Дињичића изнео је на светло М. Динић, За историју ру­
дарства у средњовековној Србији и Босни 1, Београд 1955, 38-43.
 РУСАШКА ГОСПОДА

крваву борбу измећу Павловића и Косача, у којој су на крају под­

легли Павловићи, чија је последња генерација потпуно у сенци хер­
цега Стефана Вукчића Косаче.29
Није потребно посебно. наглашавати да су овакве конкурент­
ске борбе ишле на руку босанском KpaibY и турским освајачима.
Краibеви су више или мање вешто користили антагонизам мећу об­
ласним господарима. да би проширили подручје своје непосредне
власти. Изразит је био успех који је постигао краА> Твртко 11 1430.
када је !Искоренио ocaMocTaibeHY породицу Златоносовића, која је
управо тих година почела да узима равноправно место са другим

обласним господарима. Што се Турака тиче, и ту су добро познате

њихове интервенције. ЗаНИМibИВО је да су они, од тренутка када су
поједина русашка господа постала султанови вазали, постали еле­
менат конзервације затеченог стања и да су својим гарантијама ШТИ­
тили зеМibе обласних господара и њихове границе. Подсетићемо се
да су покушај и да е:е сруши Радослав Павловић 1430-1432. и Сте­
фан Вукчић 1451-1452. обухватали и преговоре са Портом и по­
нуде да се код султана "откупе" РадослаВibеве, односно Стефанове
зеМibе.

Враћајући се нашој основној теми можемо рећи да је узди­

зање русашке господе и формирање љихових области било дуго­
трајан и сложен процес у коме је еманципација од KpaibeBcKe вла­
сти само једна, али веома битна компонента.

IV
у оцењивању историјске улоге босанске феудалне господе
наша старија историографија била је веома строга. Целокупно де­
ловање ових великаша посматрано је као резултат мрачних моти­
ва: необуздане жеibе за владањем и безграничне амбиције која не
признаје никакве обзире. Ликови и карактери главних личности
на политичкој позорници Бооне оцртавани су најтамнијим бојама.
иако нема ни најнеопходнијих података за било какву психолошку
анализу. Босанским обласним господарима нарочито се пребаци~
вало да нису 'Имали разумевања за "опште интересе" и да су сво­
јим узајамним заћевицама и борбама слабили снагу· државе и олаКе­
шавали на тај начин посао турском освајачу. Приписивало им се
исто тако да су из својих егоистичних интереса к:ршили обичаје и:
ред који је владао у привредном животу, да су отежаваi\lИ и гото­
во онемогућаваi\'И рад приморских трговаца у Босни.
Ово последње схватање ће се морати ревидирати чим се из­
врши брижмива анализа извора и неопходна упорећивања. Већ
сад се 'може рећи да су се обласни господари у односима са Ду­
бровником УКibУЧИЛИ У традиционални режим који је успостаВibен
уговорима током ХПI и XIV века и да су се осећали обавезнима
да гарантују слободно кретање и имовинску безбедност трговаца.

,9 Уп. с. fiиРКОБић , Херцеz Стефан Вукчuћ Косача 147-250.

15
СИМА RИРКОВИR
,

Они су ИСТО онакю плаћали накнаде за штете нанете трговцима ка­

ко су ТО чинили ранији српски и босански влад~ри. Неки мећу
обласним господарима показивали су склоности да уводе промене
и новине у режим рада трговаца, али то су радили и владари ка­

кви су били Душан, Твртко 1 или деспот Бураћ Бранковић.

Неки мећу обласним господарима били су изразито конзервативни
и брижл,иво су чували традиционалне односе.
С друге стране се може подвући на основу досадашњих мо­
нографских лрююга о појединим обласним господарима да су они 1
на својим територијама били ефикаснији у извршавању задатака
државне власти, него што је то била централна власт· у раније
јединственој држави. Може се поставити питање: није ли уопште
потреба за делотворним решавањем ове бројнијих и сложенијих
ПОСkова државне власти дубоки општи узрок, који је водио ка
образовању области феудалних господара?
Као позитиван допринос обласних господара друштвеном и
КУЛТУРНОМ развитку средњовековне Босне може се навести појава
више дворова, који су подстицали социјално уздизање локалног
племства. Обласни господари су се у свему такмичили мећу собом
и са босанским крал,ем, па су се трудили и око материјалног и кул­
турног преображаја своје средине. При томе су пред очима имали
своје сталешке другове у суседним земљама. овде није место да
се понавл,ају резултати добијени у интензивном проучавању кул­
турне ситуације у Босни крајем средњега века,ЗО већ се морамо
задовол,ити истицањем улоге коју су одиграла "русашка господа."
Сами обласни господари нису оставили много трагова који
би се могли опазити у каснијем историјском развитку. Епска на­
родна поезија познаје само неке личности из круга босанске гос­
поде и даје !им епизодне улоге. У народном памћењу има само хер­
цег Стјепан донекле привилегисано место. Заборавиле су се и об­
ласти и њихове границе. Само је једна област, захвал,ујући стицај у
околности, очувала своје контуре, па и своје име, од касног сред­
њег века све до наших дана. То је Херцегова зеМЈЬа, образована
још од краја XIV века на територијама које Је Босна постепено
заузимала од српске државе Немањиних потомака. Подела на Бос­
ну и Херцеговину, Iюја 'се одржава и данас у имену једне Репуб­
лике, има своја исходишта у nшрењу босанске државе током XIV
века и у поде.л,ености, у којој ју је затекло турско освајање сре­
дином XV века. Она уједно лредставл,а најтрајнију успомену на
доба "русашке господе."

Сима М. ЋИРКОВИЋ

о Уп. Radovi sa simpozijuma "Srednjovekovna Bosna i evropska kultura".

Izdanja Muzeja grada Zenice III, Zenica 1973.

16
 PYCAillКA ГОСПОДА

"RUSASКA GOSPODA" (DIE BOSNISCHEN LANDESHERREN)

(Zus.ammenfassung)

Iт vorliegenden Beitrag behandelt der Verfasser die Landes-

herrschaft, die sich јп Bosnien ат Anfang des XV Ј ahrhundertse:ri.t-
wick.elte. Nach einer kurzer Darstellung der zeitgen6sischen Termino-
logie der bosnischen und :ragusanischen Оиеllеп versucht der Ver-
fasserd.ie Uтsйindе zu beschreiben, indenen sich ТеНе ,des bos-
nischen Stааttеггitогkиns unabhangig machten unter der Herrschaft
einigen шасhtigеп Edelleute. In ihren Gebieten hatten die Landesher-
ren al1e Rechte, ,die einstals Regalien dem bosnischen K6rrig gehor-
Iten. Der K6nig war nur einer der Landesherren, аЬег mit Vorrang und
gewissen symbolischen Vorrechte. Im Vergleich mit ,dem bosnischen
Konigtum zeigen die Landesfti.rstentti.mer gewislse patrimoniale Zti.ge.
Бs gibt k.eine transpersonale Herrschafitssymbole, ,ше Lander sind
teilbar und werden nach priva1:irechtlichen Regelngeerbt, es gibt
keinen La.ndtag.

/?:~:~~\
-:..
 1N S Т 1 Т lJ Т D' Н 1S Т о 1R Е

REVUE HISTORIQUE
Livre XXI
1974

Comite de Rеdасtiоп

DANICA MILIc, RELJA NOVAKOVIC, ТОМА POPOVIC,

MILORAD RADEVIc

Redacteur еп chet
DANICA MILIc
Directrice de l'Iпstitut dЪistоiге

BEOGRAD
1974
 ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ

ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС
Књ. ХХ!

1974

Редакциони одбор

ДАНИЦА МИЛИR, РЕlbА НОВАКОВИБ., ТОМА ПОПОВИR,

МИЛОРАД РАДЕВИR

Одговорни уредник

ДАНИЦА МИЛИR

Директор Историјског института

БЕОГРАД
1974
 ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС
књ. ХХI

Секретар редакције

ДУШАН СИНДИК

Корице

ДОБРИЛО НИКОЛИfi

Технички уредник

ТЕОДОР ВАсил,ЕВИfi

Коректор

ДУШАН НИКОЛИIi

Издавач

ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ
Београд, Кнеза Михаила 35

Опрема и штампа
ИздаваЧI<О предузеће ПРОСВЕТА,
Београд - ПРОСВЕТА - Ниш

На основу МIIшл,ења Реиубличког секретаријата за културу бр. 413-784/73-02 од 23.ХП 1973. ГЩ1Щ~
не подлеже плаћању пореза на промет ПРОИЗ1ЈОN~.