Professional Documents
Culture Documents
011111·1и ДЕО
1 ОБЈIАСТ
Име. - У неким пределима на југу наше државе раширена
је појава да се имена веhих насеља употребљавtју и при образо
вању назива за пределе око њих. Такав је случај са Кумановом,
Прешевом, Вепесом, 1 Кичевијом и другим, па и са проученом
обпашhу. У њој је главно насеље Качаник и по њему станооии ·
uттво назива ширу об.1аст око варошице. Ова област углавном за
хвата сва сепа према северу до близу Урошевца, према југу до
скопске кот~1нне, пре,..1а западу до Љуботеиа и Горанске Реке, и
11рема истоку до развоl)а из11е~у Лепенца и Биначке Мораве.• _дли
К а ч а н и к или Ка ч а 11 и ч ко у оваквим границама не прет
стаnља природну предеону целину. Други је случај у ово•• по-
1·.1еду са имено!'t1 Ка ч а н и ч к а К п и с у р а. Оно се односи на
мањи предео географски веома изразит, који обухвата кписурасту
долину Лепен11а од јужног краја Косова Поља па низводно до сепа
Ормана односно до скопске котлине. Лепенац дели област на .п.вr
rотово једнаке по,1ооине. Назив Качаничка Клисура за област је
-
новНЈ ег дату1о1а и прн~.ъен преко литературе.
-5-
ЈОВАН Ф. ТРИФУНОСКИ
470
-6-
КАЧАВИЧНА КЈЈИОУРА 471
•
• •
Качаничка К.Т'(нс.vра је, и поред .1аке приступачности са се
•ера и југа, слабо проучавана. Прве бледе по.uтке о ставовни-
------
• Споменик Српске ахадеwнје наука, XLII. Београ.а 190,\ стр. 27.
• Материали :за изучваяето на МакедоRН8, Софп 1896, стр. 446. 447,
·148; Тетовском срезу припuа~rа су cua: д.u6о'111118, Стре••. Кот.1Ниа,
11ваја. Гороице, Ре»1:анце. Крвеини, Ce'lllUl'Тe.
• А. Ypomeвиll: Качаник, Г.1асник Скопск:оr иаучноr .аруштва. вњ. XI,
Скопље 193Ј, с1р. 186.
-7-
ЈОВАН Ф. ТRИФУНООКИ
472
U ПРИРОДНЕ ОСОБИНЕ
-8-
Ji:A ЧАНИЧКА КПИОУРА
473
-9-
JOBAII Ф. mиФУНООКИ
474
-10-
l\AЧAllU'IK,\. ШIИСУРА 475
•
•
• . ... . -·
-11 -
ЈОВАН Ф. ТРИФУllОСhЋ
476
'
-12-
КАЧАНЯЧIСА &.Ј'IИОУРА 477
- 13 -
пенац се од,,1нку је н э11атним падо:\t. Тако, на прниер, на дужини
од 21 ки река ниа пад око 210 и. Али се нн количина воде ни пад
привредно не искорншhонају. Карактеристично је да н насеља
избегавају г.1авну реку. На то је несумњноо уrицала оскудица
у привредним површинама по дну долине (изузев око насеља
Ђенерал Јанкооиhа). Сеи тога од значаја је би.1а неповољна 11н·
солаuнја као и несигурност у раније доба.
Поред главне реке, у Качаннчкој Клисури постоји н веh:1
број њених притока. Од њих су значајније: Котлинска, Крвен
ска, Ъурl)евдолска Река и Ортиuа. Ce•t тога има н известан број
• • •
мањих речица, потока 11 повремених токооа, од КОЈИХ су важНИЈll
•
1 ј
1•
• .• 1
•
'
'
- - ~ , •• ,
: . 1
.. :~ ~ ~--
'
-15-
JOHAll Ф. ТРИФУНОСКИ
480
које се диже .1ено од .~епенца (кота 761 ••), на месту где је Ка
чаиичка Клисура најужа и најповољнија за одбрану. Прича се
да су Градиште основали ,,Римљани". Ово утврђење сматра ••
рН)lско и А. Бу е 20 ).
Из римског доба су и рушевине од насеља у близини Ђе
нера.1 Јанковиhа у атару сепа Сечицrга у средишном делу обла.
сти. Ту се, са десне стране Лепенца, на стеновитом и са источне
стране стрмом узвишењу званом Рамниште (о~о 420 м), при.1и
ком обрађнnања земљишта откопавају широке i1иr.1e и upenonн.
Пре су сеља11н налазили још остатке од зидова, новац и ка•1ене
стубове. 1940 године ја сам на Ра>1ништу запазио и зе•1љане hун
кове, вероватно траг ранијег водовода. Да се овде поуздано ра-
•
з.н о староа1 ри~1ском насељу пастоЈн о томе помен и у .1ите-
ратури•1.
Веома је старо и једно утврђење у јужном делу области;
ту се на коси Врвеш виде развалине неког градиhа, који је чувао
улаз у к.1исуру 22 ).
Једно некадашње утврђено насе.ъе, Каља, налазило се Ji у
непосредној близини се.1а Страже ниже Љуботена. Ту се руше
вине од зидина више ие познају. Име суседног сепа дато је по
,,стражи" која је некад боравила у тврђави и штитила про.1аз пут
ника од напада разбојника.
Југоисточно од Режанца. на да.ънн1t од оно 1 км (десно
од реке Ортице), на.1ази се узвишење звано Кепи Исар (Хисар).
На темену уэвнше1ьа налазе се остаци од. зидова и црепови.
И испод се.11а Нот.1ине постоје остаци од неког старог утнр"
ђе ног насе . ъа
. 21 .
Овде т·реба навести и старо насеље ниже садашњег села
Дробњака. Оно се налазило код места Киша (Црква). Ту су очу
наик релативно свежи трагова од куhз. Пре око 15 година прона
ђена камена статуа несумњиво упуhује иа траг неког рн•1ског
11асеља.
---- -
'' ТUrqule
d'Europe, Т. П, Parts 1840, с1р. ЗЗ9.
'' А. Evans: Antlquarlan llelearches ln I!lyr:lcwn, Parts 111, lV.
Archeoloala or mlocpllaoeoш lz"acl8 rel•tln8 ID anUqu!ty, VoL XLlX,
London 1885, стр. 72-78. -Цнтнрано no А. Урошевнl!у: Нав .11е.ао, стр. 184.
" Ј. llвијнћ: Нав . .11е.ао, стр. 1054. •
'' Матерналн за нsучването на МакеАоииа, стр. 447; А. Сеаишев:
1lа..ог. Софнк 1929, стр. 63.
Ј• Т1. Тр;)rхелка: Ар.1еолоwке белешке, Г.11асини Сиоnс:коr научноr
.1руwтва, књ. V, Скопље 1929, с1р. 62.
-16- -
КАЧАНИЧIСА КЛИСУРА 481
~~~~~~~~--------~-- -~---------
-18 -
НАЧАВИЧКА КЛИСУРА 483
која под исти~• и.'lн сличним именом н сада постоје. Скоро сва
данашња и!~!еиа насеља и многи називи потеса у Качаничкој Кии
сури су словенск11. Нарочито је карактеристично да су се та сло
венска имена д.обри~• делом одржала и у се.11има где је словен
ско православно становништво потпуно исељено и замењено до.
сељении муслиманским родовима пореклом нз Арбаније. У посеб
ном делу, уз опис појединих села, наведени су сви топографски
називи. Овде се истиче случај саио у Старом Пустеннку, Котлини
и Блац.v. У сва три села сада живи досељено муслиманско станов·
имuпво арбанашког говора. Арбанашки говоре и два поисламље·
на рода, н то један у Котлини, а други у Блацу. Али су главни
топографски називи и поред тога остали с~1оненски. Такви су, на
пример, Трловец, Прслина, Појата, Ливада, Бигор, Шаранец, Осој,
Губов11, Краонич, С•1ак, Река, Три Буки, Мост и друг11. Неки с~·
називи дели&1ичио поа~анашени, али им је сЈ1овенска основа н
поред тога очувана. Од њих су у Старои Пустенику каракте
ристични: Ара Атанас (Атанасова Њива), Ара Богдани (Богдано
ва Њква), Која Гуиес (Кој ово Гумно), Ђури Маркут (Марков
l<а11СВ); у Блацу: Чешиа Ђорес (Ђорева Чесма); у Котлини: Кепи
Ђо_рес (ЂорЬи,јов Камен) и други. ·
Као успомена на средRевековно доба није без значаја и
прилично раширено предање о К~wьевићу Марну. Сеи код право
славних старинаца у Горанцу, њега има и код досељених мусли
мана. Такво сам предање слушао у Старом и Новом Пустенику
и у Качанику••. Успомене на Мариа очуване су н у народним пе
с•1аиа, и у једном топографском називу.
-19- 31*
ЈОВА.И Ф. 'D'ИФnюсЈКll
484
- 20-
1\АЧАНИЧI\.\ 1\ЛНСVРА
• 485
IV НАСЕЉА
'
ПолоlКВј села. ~ Разноврсни су чиниоци којн су утицали
на положај насеља. Сем физичко-географских, у које спадају: са
став тла, рељеф, клиr.1а, воде, биљни свет, од значаја су били и
утицаји човека. Утицај ре.ъефа ипак је најглавнији.
Највеhн број се.1а .1ежн на језерскнм површима и мањим
заравнима или на н11жим ф.11увио·rлација"1ним терасама. Овакав
по,1ожај, изузев Ђурl)ев До,1а, Доњег Блаца н Ланншта, имају
сва селt1 ка ле11ој, источној, страни Лепенца. Од њих су Горње
Б.1аце, Дробњак, Днмце, Неhавц~ н Вртомнца на изразитим
равнима. l(yl1e су у овим се.1има уr"1авном на додиру равни и ОТ·
сека: њиве око куhа и испод њих, а шуме и утрине изнад куhа
на отсецима и планинским странама. На тај начин становници иэ
ових села могу да користе површине привредно различите. Слич·
ног су положаја на лепој страни .Гlепенца и насе"ъа на нижим реч·
ним терасама. У овз спадају Палнводеннца н Ђенерал Јанковнh.
Прво је село на тераси од 550 м. Како је тераса прилично про
страна, иа њој има њива и .1нвада. Шуме и утрине су на планин·
ској падини. И код Ђенерал Јанковића њиве и пнваде су око на·
се.ъа, на пространој најнижој Лепенчевој тераси, а шуме и утри
на су изнад насеља и својина оближњег вишег сепа Дим.ца, које је
•
сrари1е по постанку.
. .
Сел А на јез ерским површима и речним терасама има и на
десној, западној страни Лепенuа, као: ·Боб, Гајре, Иваја (дели
мице), Котлина и Горанце. Веhи број кylla села Боба поређане
су на темену терасе при уласку Лепенца у Клисуру. Испод сео
ских куhа у Бобу је уско теме терасе са њивама, затим настаје
отсек та1<.ође са н»ивама и са понеком ливадом. Испод отсека је
алувијална раван Лепенца, где су њиве. Изнад сеоских куhа је
планинска падина, на којој је претежно шумарица. На тај на
чин и у селу Бобу становници могу да корнете пооршине привред·
но разлнчнте. Гајре и \1нзја .1еже на два узастопна пода у гор
њем делу области. l<ако су ти подови уски, становништво поме
нутих села нема дово.ъно эиратног эеr.1.ъншта. Оскудицу у тоа1е
надокнаЬују шу"е изнад се.,а и утрнне. Шума се сече и продаје,
а по утрннама се напасају стада. Кот.1ина такоl)е оскудева у до
брим њмвама и ливадама и стога се њено становништво одало и
сточарству. Ово село има и шу~1а, само се дрво нз њих лако не
продаје, јер су кот.1ннске шуме да.11еко од путева. Од свих ових
насеља положај Горанца је најтипичнији. У њему су сеоске куhе
подигнуте ниже отсека, на равни високој око 700 м. Испод отсека
је врело чија је вода цевима спроведена у село. Сем тога· површ
.Ј• .
пространа неколико квадратних километара те су на ЊОЈ
.
-
њиве,
ливаде и виногради. Ниже сепа на западу има нешто шуме, а
испод њих је Горанска Река, дуж које су бујне ливаде. Главна
•
-21-
.1011 ..\.11 Ф. ТРИФУllОСЈ..:И
~86
сеоска Ш\'~1а
•
на.1аз•t ес на вншеr.1 эе:о.1.ъиштv
•
11знад отсека. Али за
разној Горан1Lа 11оuо.ъпн је био 11 пут који се од11аја од качанич
коr дру~1а, nро:1пз11 сре.'Ј.ИНО\t се:1а и и,11е пре:о.1а По.1оrу. Путе!>t је
.~ако снети дрпо 11 пренети на продај}' у Скоn.ъе и Тетоно. Тако
с rаноnнн1111 Гorai111a користе неко.1ике повр1uине принредно раэ
.1ичите .
.;1ругу 1·r:•11y чине се.1а Kl>ja .1еже у \1а1ьи\1 речним до.'lи
на~1а. На источној страни Ка\1ани\1ке Ј{.1исуре так1~0 је једним
.1е.1ом се.10 ЪурЬен До.1. Се.10 се на.1ази на обе\1а страна~1а Ђур
Ьевдолског Потока, лепе притоке ЛепенLtа. Како је ту земљи111те
претежно неравно, око куh.а су \1ахо:о.1 111у~1е 11 утр11нr. l·ta запад
ној страни об.1а(ТИ ,10.1инска су се.1а уг.1анно\1 Д.1абоt1ИLLа, С·rра
жа, Режанце, Крuен•1к и Стари П}·стен11к. Прва чет•111и насе"ъа су
у горњи,1 де.1011•1~1а споре,1них ~10.1ина 1 на њихови~~ стран.зма н по
• -, -. -- -- .
' "'· .
.
.
- ·-----·~---·-
' ' ..
•
-
•
• - • • • -r
•• .-,_" ":"·-·
. ....
'
-
••
' .
- 22-
С обзиром на састав тла, насеља у Качаничкој Клисури
ретко су где везана за кречњачко земљнuгге. Претставннци так.
вих сепа једино су Крвеник и Ланиште (делимице). Нешто је ви·
ше сепа која .1еже на теренима од кристапастнх шкриљаца. Ту
спадају: дi~абочица, Сечнште, Нови Пустеник. Највећи број сепа
11аэвио се на земљишту чију површину покрива растресити речни
11ли језерски материја"1. Најтипичнија насеља таквог положаја
су: Ђенера.1 Јанковић, Папиводеница, Боб, Гајре.
У положају неких сепа запажају се и јасни климатски ути·
1uijи. То се, на пример, види код сепа која су у основи експони·
рана ка истоку (1-оранце, дi~абочица) и.•и југу (Котлина, Гајре).
Најупад.ъивија је појана ск.1ањање сепа од ветрова. Она су сто·
га развијена у до,1инама неких бочних притока упоредничког пру·
жања. Стране таквих долина згодно заклањају села од јаког се
верног ветра. Положај подесан као эа1t11он од ветрова .1eno се
оиди код Старог Пустеннка и Сечишта.
".
00
1 11
Ск. 1. -
·-оЈ ....
Cl·o И- у -Јој -Јој (1)
(11).
-211 -
488 ЈОВАН Ф. ТРИФVВООКИ
-24-
око 1.000 м). Главне су махале у њему: Бард на североэапuу н
Тач на југоистоку. Њихови су називи по родовима. Блаце се де
ли на махале: Блаце, Дочај, Тушевска и Препаскав. Сем тога по
стоје неко.1нко мање групе куhа познате по родовским именима:
Ковачевска, Љусњанска. Точовска, Кока, Ахматска и Мучовска.
Растојање оближњих •1ахала и група куhа износи 300 до 500 м.
У селу Па.тrивод.еници такође су доста велики ненастањени про
стори између појединих махала. У свакој махали (трн су мале:
Дерњан, Виљ и Чуп) живе становници једног рода. Стога су ма·
ха.1ск-а 1tмена поста"1а од родовских. Ђурt)ев До41 је исто тако раз·
• 1
.,."
С' С' 1
ф ~~
1
о
оООО • •
• •
v:
Ск. 2. - Се.во Нови Пустеннк:
1 ранија фааЈ 11 .......,.. фuа.
-!6-
ЮВАП Ф. ТРIИФУНООКИ
490
V СТАНОВНИШТВО
•
С18р11ВЦЈL - На основу података прибраних у насељима
•
и по сжватању КОЈе влада код. становништва, у стариначке родо-
-26-
Стар11на•1r.:11х J1l).10l>J. 11)13:
а) 1111Ј11nс:1:111н11
v
•
i'()j)3HII;.-' 2 р0,1Ј са 12 ,10)\()Ji;J
"' .t:"'t'"..,.
.~.:-1'{~~~~~-~.-· . : -.
~'- "":·
-
,." . .... . . -~· ". .
~ -::;;... .
---·~.;-_·
1.~-.,.~'- "
11их кој~1 су :1:iy)t(J:111 11:1~1 су }' ,-;.-·11cr.:o .11<163 б1t.'1и иэ.1ожени стра
.1ањима и убијани. (),1 ј1ана11111,11х с·гаринаuа r1росе 1 1но на 1 ro1J.
,10.-1ази 7.3 ,r1u~1011a.
- 27 -
~-92!__ _____ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
ЈОВЛR Ф. ТРИФУЯООh."'И
....::.::.=.:.......с:..:__
1. Струје нз Арбаније
(сви 11услН118ВИ)
Из Северне Арбаније: .
од: фиса l<расннh 45 родова са 355 домова
Бериш , 31 род ,, 231 докон
Тсач . -·· .. lб Р&ЈЏ>U ,, 133 дона
~e;;.3ii:. ". ·. · : 8 · ,, ,, 76 докова
11
'~ .;.:_. --- • ~ ~ • - --~~ . 10 " . 411
-,._ .,
'' --~)~· i..oa; ._..... . - , ---:..
•' . < ,.,, '' - -~ ·.- "'
'' :'1ior f . . .:
·•
. ' ·'. -
а--~~-
3, рqда
'7
'' 48
''
мeirr11.-~ . . .• · ц.~ ... ,•·•.
"""". -·-·
-,-~~;
·~· -·
. "-..t: --.
. "'- -
r~
- .,._ '',"":
">·.: -
~ .
-:
7 '"
••'
из ~~~сти Љума ~~ ~~ ~-.-_,·:~. ~. .;=~ •
Лус1L•н
. • ,: ·
'Ј:
3 po:U. · са 84 дома
ToпofJll. '1" • . '
Ч' Ј!фА· ~. ·-~-· 19 дон ова
!<алис. 4 'рода ·;,--- 15
Мнјак 1 род ,, 4 дома
''
Ујмн111те 1 ,, _,, 2
нз Љуме уопште 2- рода " б домова
''
Из Средње Арба11нје:
из околине Пншкопеје 2 рода са 5 домова
-28-
ЈU.Ч+НИЧЈС.А КПИОVРА.
493
а) правослввнн и катОЈ1Ицн
Из Ј угос.•аонјс:
око.1нна Шапца 1 род са 1 ДОМОМ
околина Смедерева 1 ••
Крагујевац
•• 1 ••
1 •• •• 1 ••
Колашин 1 •• •• 1 ••
. Далмација 1 •• •• 1 ••
Југославија уопште 28 родова,, 28 домова
б) мус.11Н111U1н
Из Југославије:
Призренска Гора
-1 род са 1 домом
. .
. l:fапред
из.1ожена таб,1ица јасно показује да су према Кача.
l'ичкој Клисури гравитирале важне селидбене струје. НајглавЈОtје
ty струје из АрбаЈОtјё, а иа другом н по броју доста незнатнијем
.месту долазе досељеници са разних друrих страна.
-29-
494 JOD.\H Ф. ТРИФУЈЈ()('НИ
-
о
<>.
С ~арни-
Досе.ъе-
Досеље-
ннuи са
С>
НАСЕЈЬА инuи tl.J Свега
• ЦИ pl3HHI
.,_"
• Арбаније
страна
1 Га/ре - - 5 38 - - 5 38
2 Ива/а - -., 6 :;~ - - ti 58
8
4
Котлвва
Стра•• -
1
-
2
2
6.1
24
-- -
-
а
2
7•1
24
5 Дпабочица - ~ 71 - - а 71
6 Ст. Пустеник - - 3 25 - а 2S
7 Н. 11 устеник - - а 39 1 3 4 д2
8 Гор" ице 2 12 5 4.4 Ј 1 8 h2
g Ре•аиuе - - 7 "8 - - 7 !18
10 Крвеник - - 4 48 - - 4 411
11 Сечи ште 1 1 Ј7 50 - - ·~., 5Ј
12
1~
Д. Блаце
Ђ. Јанковиh
-
-
-
--
2
~
17
~
-
8ti
-311 -
39
r7
46
Ј4
15
П.нмце
Блаце
•
1 ЈЗ
4
1~
4Ј
ЈЗ4
-- -- 17
4 41
147
Ј6
17
Дробњак
Неi;авце
-
-
-
-
1
2
21
1/
-
-
-- 2
1 21
11
1~
1~
Вртом.ица
1lаливоденнца
-
- -
-
3
il 35
9 -
-
-- 3
з
9
35
20 Ђур~еа ЈЈ.ол Ј Ј 1 5 41 -- -- .,
н 52
21
·!2
Ланиште
Боб
-
-.
-
-
l
4
ЈО
52 - ''• - -
4 5l
10
23 Каqаиик - 36 Ј G9 18 1 З1S 54 2'15
Yl(}'llRO 6 44 138 10371 5'> 78 200 11~
-30-
Орем досеља.ња. - Досељавање становннnrrва из Арба
није у Качаничку Клисуру почело је да се врши од друrе поло
вине 18 века. Али је. оно у почетку по броју бНЈ10 доста незнат
но. Јача досељавања из Арбаније извршила су се тек у току 19
века, и то од њеrовоr почетка до 1878 rодине. Поменуте rодиие
последњи 11ут у област су као rрупа дошле мухаџирске породице,
које су по исе.ъењу из Арбаније неко време живеле у Србији.
Време досе.ъавања код родова поре1<11ом из Арбаније мо
rуhио је пратити на основу свеже очува11е традиције. Нена од
распнјег сељака у области ко не памти имена својих пре.аака све
до оиоr који се доселио. Детаљнији подаци када се сваки род
доселио изнети су у посебно~• делу при опису појединих на·
сеља. Ту се види да најстарији и то не мноrобројни родови у
l<ачаиичкој Клисури немају више од седам колена (око 210 rо
дина). То јасно показује да је старост овдашњих арба1Е1uких
становника слична као и код њихових косовских сународника ",.
Да су становници из Арбаније релативно млађи досељеници
јасно се види и по друrим појава&1а. Најпре села у којима су
они сада једино насељени носе чисто словенска имена. То су, на
пример, Иваја, Котлина, Стража, ДЛабочица, Пустеник, Режанце,
Крвеник, Ceчиnrre, Долио Бла1tе, Блаце, Вртоница, Паливоде1111-
ца, Ђурђев Дол, Лаииnrrе. Словенски су даље, као што је напред
поменуто, њихови старији топографски и сви главнији називи у
области. По атарима села још су очуване рушевине од храмова,
постоје напуштена ст3ра православна гробља, памте се имена
мноrкх исељених словенских старнначких родова и слично. Кад
11спитнвач зађе у област он јасно види у сваком насељу 1111аЬу
арбанашку стратифакцнју извршену на јужнословенској, српско-
• •
македонској етничкој основи.
-31 -
-
.ЮВАН Ф. ТР.ИФ)"НОСКИ
496
- 32 --
•
КАЧА.ЯИЧКА RnИC)"PA 497
-34-
1':.\.w:l.\llИЧK,\ КЛИСУРА
499
41
Ј. Трифуноски: Скопска котяииа, бе.пешки за потеклото на
11асе.1ението и за сепата. ,,Македонска Мнсьп•. го.д.. JI, Софи11 1917,
кн. ~. стр. 184.
Јованов11ћ: ilopeчe, Насеља .з1 порекло становн11штва, књ.
•• rl. 28,
Београд 1935, стр. 275.
-35- з2•
ЮВАН Ф. ТРИФУНООКП
500
" Помињу се у препису тапије иэааtоЈ око 1803 године (по Хиџри
Ј221). Препис је оверен 1923 године у Миннс1арс1ву ииостраш nоСЈЈова
~· БеограАу и налазио се у рукама сеоског с1ареwиве (11111ета).
•• Ова се имена помињу у другој тапији изАатој око 1826 године
(по Хнџри 1244). Препис је оверен када и први и чува се зајеро с њим.
•• Матернuи за изучването иа Македояиа, ctp. 446; Ј. ЦвијзЬ: Ан
тропогеоrрафски пробаеми Бе•кввског ПQ1"Јос1µв, стр. CCVII.
" Ј. Трифуноски: Нав. AUO, стр. 181.
I& IЫd, СЈР. 183.
• -36-
И првобитно село Сечиuпе на старом положају код Калун.
ђера и на данашњем месту, по општем и вр.10 раширеном казива
њу, било је касељено јужнословенским праоославиим становни
штвом (Арбанаси веле: ,,крет крис јан•, тј. да су сви стари сео·
ски становници би.•и хришћани). Касније су се ти стари право
славни родови из села потпуно иселили н.1и нестали.
су се по исељењу настанили.
'' IЬld.; стр. 451; упоредити Ј. Трифуноски: Нав. де.ао, стр. 124.
•• Ј. Трифуноски: Нав. дuо, стр. 124, 182.
•• Ј. Х. ВаСЈ1љевн!1: Скопље и њеrовв око"нна, БеоrраА 1930, сар. 240.
-37-
ЈОВАН Ф.
502
- 38 -
КАЧЛВИЧЈСЛ &lIИOVPA 603
VI ПРИВРЕдНИ ЖИВОТ
- 39-
504 JOBAll Ф. ТРИФ)~нооки
40-
Повртарски производи у област11 су права реткост. Неко
лико пространијих баuпа има једино на дну !)енерал-јанковнћске
котлиннце. У баштама се гаји паприка, парадајз, купус и лук.
У селима на висији ретке баштице више служе као украс и зеле
ни.10 01<0 кућа (Ђур!)ев Дол, Стража и друга).
До пре неколико година местимично су чињени покушај и
да се прошири гајење других култура. Тако је становништв<>
Котлине садило дуван. Принос од дувана био је незнатан те је
садња ускоро напуштена. Успо>1ена на ову културу очувана је
у називу котлинске њиве Ара Дуанит. Неколико њива са дувано~1
с<."!да се виде са~10 у Доњем Блацу, иначе селу најнижем и нај-
• •
ЈУЖННЈОМ.
Сада се чине иэвес11и покушаји и са сађење~~ винове лозе.
ее,, старе, у Качаничку Клисуру је пренета и нова лоза, али је
њена плодност мала ( Сечиuпе). Неколико винограда данас има у
Гораицу, Доњем н Горњем Блацу. Становници причају да је ви
ноградарство раније било јако развијено код сада исеп.еннх ју
жнословенских становника у Режанцу. Режаначки род Стојковци,
на пример, био је толико богат виноградима и вином да је једном,
када им се излило вино у подруму, потекао поток од кога се обо
јила вода у Јlепенцу. Под виноградима је раније у Режанцу била
добро освет"ъена и топ.1а јужна падина Либо Г.1аве, а у Блацу
падина Кодра Внеш (Внноградарско Брдо). Оба ове површине
сада су под њивама и шумари1~.ом.
•
-41 -
ЈОВАН Ф. ТРЈIФУНООКИ
506
-42-
К&ЧАВИЧКА КПИОУРА
507
-43-
•
На почетку зиме престане свака паша и тада се стока хра
ни у шталама које су у.селу. Зими се најбоља храна (сено) даје
ов11ама поглавито када се младе, средња (слама, шума) говеда
ма и козама, а лошија (кукурузовина), товарној стоци, јер она
тада не ради.
-
. -
.·
-44-
по11го!~у и посао око тога је споредно занимање. У се11у Дnабо
чипи виде се ископане рупе у којима се 11ети гори угаљ. А у
Качанику и више се11а об11асти дрво се употребљава за печење
креча.
-45-
ЈОВАН Ф. ТРИФУНОСКИ
510
-46-
----- -------~к::л:::'l<::•~Вll~ЧК~А~КЛИ~~О~У~Р~л_ _ _ _ _ _ __Јб!_!ILЈI
-41-
Рl2~--------'-о_в_л_•_•_Ф_._т_Р_и_Ф_У_н_ос_к_·и
___________
•
' • ,,
•
. ,,,i.i
• •
о't4'.1аде.
- 48-
КА ЧАНВ1ПСА КЈl.ВОУР А
513
2 3
1 г .)
2
Ј
1
1
.
·~=2='==1=
Сн. 4. - Пресек кylie Абду.u Ав11.н)е
из села СечншТL 1: 1. Ар за стону;
2. Племња ияи машна и 3. Двор; 11:
1. Шпен (кућа), 2. Ou и З. Шн•1.
"
. '-
.
'
! -• •,
' '
- 50-
RАЧАНИЧКА КЛИСУРА 515
1. ГАЈРЕ
-53-
ЮВАН Ф. ТРИФУНООКИ
518
2. ИВАЈА
-54-
• '
Ива њци (3 к, спаве св. Димитрију), данас живе у тетовском
селу Jall'IИUП'y, Тамо су им дошли преци из Иваје око средине 19
века (Сибин, жив, 45 година-Мојсија-Спасо, из Иваје иселио се
Спасов отац чијег се имена сада1t1њи стаиов1DЩИ ие сеЬају). Пре
досељења у Ј анчиште, преци овог рода неколико година живели у
Тетову, Из овог рода има исељених породица које су преко Јан
чишта прешле у Скопље (1), Београд (1) и Рушчук (4). - Ка
ч а и и~ ки (3 к) иселили су се у скопско село Кучевиште, Име
су добили по крају одакле су пореклом•. - У Поречу постоји
један првоспавни род досељен из села Ивање у скопском крају•.
Вероватно да је то Иваја у Качаничкој Клисури, јер другог села
са таквим именом око Скопља нема. Ивајских православних исеље
ника несумњиво има и у другим насељима и областима.
Првобитна Иваја налазила се изнад Ј1Зна1uњег села на месту
званом Стара Иваја. Када је тамо насеље опусте.10, садашњем је
становинштву непознато. На данашњем месту село су основали,
пре око 150 година, преци данашњих досељииих муслиманских
родова,
-55-
ЈОВА И Ф. ТN!ФУВООКВ
520
3. КОТЛИНА
- 56 --
ВАЧА НИЧЈСЛ КПИОУРА.
521
-57-
ЈОВАИ Ф. ТРИФУНОСКИ
522
- 58-
КАЧАВИЧКА КПИОУРА 523
4. СТРАЖА
-59-
ЈОВАН Ф. ТРИФУНОСКИ
524
-60-
~Ч...ННЧЈСА КПИОVРА
525
6. ДЛАБОЧИЦА
• - 61-
ЈОВАН Ф. 'UIИФУНОСЮИ
~26
- 62
КА ЧА.НВЧКА КЈIИОУРА 527
8. СТАРИ ПУСТЕНИК
1
'1 На секцији 0 Качаиик·. Р''· 1:100.000. се1а Стари и Hou Пуаеннк
оэначени су под заједничким именом као Пустеиик. . .
" Ј. Трифуноски: Нав. де.110, стр. 181:
'' Ћ. Орлов: Рушевине цркве у Шу Стари Пустеви~t, Г•асмк Скоп
скоr 11аучноr друштва, књ. XV-XVI, Скоilље 1836, стр_ 324--326.
-6"-
Успомене на раније јужнословенско станов1•иштво, поре.а
имена села н ове средњевековне uркве, очуване су и у топоrраф·
с...·ким називима. О ранијим ,,крсњанима• има успомена и код да
нашњих муслиманских досељених родова.
-
•
-
•
-6'-
једни другима у посете. - Реч (5 к), од фиса Краснић. Име до
били по месту порек.1а у Северној Арбанији (село Реч - Rel!i
у Љурн - Luгja). Дошли су иза предњих родова.
ПрнвреАИе прилике. - Зе•"ънште око сепа је тако днсе11н
рано да су зиратне површине мапе. Због тога њиве су једна од
друге доста у даље не и везане за равније терене са више ра.
стреситог т.11а. На њивама успевају п.1анинска жита и кукуруз
брзак.
Стрми де.r~ови око села обрасли су под шумом храстовом
и буковом и под шумариt(ОМ. Шу~1ари11е одлично спуже као паша
за стоку, особито за козе. Стоrа свака сеоска кућа има макар и
>1апн број коза.
Око села по страна~1а коса н дуж до:1ина виде се уски пу
теви. Они воде у шу~1у, њиве и у око.ТЈна ce..r1a .
•
7. НОВИ ПУСТЕНИК
-6б-
КАЧАНИЧКА КЈIИОУРА 531
• -67-
ЈОВАН Ф. ТРИФ)"ЈIООКН
532
•• Л. Серафа11овь: Нав. AUO, стр. 67; А. Се•нwев: Нав. AUO, стр. 61.
•• Ј. Трнфуноск.н: Нав . .11.u:o, стр. 183.
•• Упоре4итв А. СuЈпцев: На•. AUO, стр. 63.
-б8-
КАЧАНИЧКА КЛИСУРА
l!ЗЗ
9. РЕЖАНЦЕ
69-
534 ЈОВАН Ф. TPJfФYllOCЋ:ll
-70-
КА ЧАВИЧКА. 1\ПИОУРА 535
•
Прво су живели у махали Рогач, а поспе основали истоимену ма
халу. - Ху ие л (7 к), од фиса Бериш. Доселили се у 19 веку из
Северне Арбаније. По досељењу неко време живели у махали Ро·
гач, а од пре 15 година, на ~есту где су имали тр.1а, основали су
''ахалу Ортица (име по месту крај реке) или Хуиел.
Пре 40 година 2 породице од рода Реџалар иселиле су се у
Скоп.ъе. У Скопље се 11сели.1а и 1 породица од рода Малич пре 10
година.
ЈО. КРВЕНИК
сада звано11 Старо Сел. Ово је место са леве стране l<рвеиске Реке,
на заравни на којој се познају оста1tн од зидова. У непосредној
-71-
JOBAll Ф. Tl'HФYIIOCKH
536
•
близини је месrо К11ша rде се налазе траrовн од порушене цркве.
Неки данашњи становници казују да је првобитно село и станов-
• •
ннштво уништено у време када ЈС овде ратовала аусrрнска ВОЈСКО.
( 1689--1690).
Не зна се да ли С)' .'1.анаш•ьн досељени муслимани, пореклом
нз Арбаније, эатек.1н село Ј{рвсннк на данашњем по.1ожају ипи не.
По садашње•• становништву село је старо око 160 rодниа. Оrада
је насеље расло прираштајем и новији•• досељавањем. Око 1900
r. Крвеннк је имао 32 муслиманска дома••.
Садашњи сеоски становюiци зову село на арбанашком језику
Кривеник. За постанак имена сепа у народу постоје трн тумачења.
По једном и~1е је дошло Од ,,кр' (К>рш) на коме је село основано.
1
11. СЕЧИШТЕ
- 72-
l(A 1 1.-\llИ'IHЛ Н.ТЈ.ИСУРА
537
•~сета су: Рамниште, Ра•1ној. Бе.•а Вода, Забел, Борба, Вра1,1н Вир,
Драч, Јlока, Старо Сел.
Сечиu1те је збијеног типа. Састоји се нз пет махала, које су
•1еђу собо~~ незнатно удаљене. Махале су: КаЈ1нс 1 Шкрета 1 Љур.
Кука и Дибран. У свему село има 51 дом ( 1940 r.).
Про111Ј1ост н с1ариие. - Сечиште је иа данашњем месту ре
:1а1·н11но новије 11асе.ъе. Пре тога, како се прича, село се налазил(Ј
ок<> 1.000 '' се11ерније ближе Лепенцу на месту сада званом Калун
l)е1Је. Због про.1аска ,,татара
11
и услед њиховог честоr наnраhања,
•
ра11НЈИ су станонни1tи на.пусти.1и старо село и оснооа.1и ново да-
• •
наu11ье насе.ъе у зак;1он.еноЈ речној 110Ј1инн.
-73-
ЈОВ..\11 Ф. ТРИФУНООh"И
538
-74-
БАЧАНЯЧКА КЛИОУРА
539
•
1
Ј. Трифуноски: Hu. J.UO, с1р. 182.
-75-
J08 ..\ll Ф. ТРИФУllООБ'И
54u
-76-
14. ДИМЦЕ
-77 -
542 JOBAll Ф. ТРИФУl-IООКИ
- 78 -
КАЧАНИЧЈ\А 1-\.ЛИОУРА 543
-79-
ЈUВ.\11 Ф. ТРИФУllООКИ
16. ДРОБЊАК
- во -
КАЧЛННЧКЛ ~.1НСУРЛ
545
17. НЕЋАВЦЕ
18. ВРТОМИЦА
-82-
1; ..\'l ..\IIИ 1
JI\.\ к;1ис~·рл
~7
-83- зs•
JOBЛll Ф. ТР.ИФ1·носкн
548
-84-
l~A ЧАНИЧКА IWIИOYPA
549
сто Derjani у обласrи Мат - Маtја). Оин су се, пр< око 130
година (као преци нз четвртог појаса), најпре насели.1и у селу
9учи-Долу код Скопља. Ту су живели у колибама, зли су се
~·скоро иза тога уплашили ,,од жаби" и нolly добегли у l{ачаничку
Клисуру. Овде су се браhа раздвојила и сваки од њих населио се
у по једио од суседних села: Синан у Паливоденици, Беч у Ста
ром Пустеиику и Ис ен у Новом Пустеиику. У. поменутим селима
и сада постоје од 011их оснивача посебни родони. Они одржаоају
родбинске везе и једин другима О)!Лазе у посете. Синан, оснивач
рода Дерњан у 1Iалнводеницн. имао је пет синова: Алила, Арсла
на, Санта, Се,1има и ..О.лема. Становници из рода Дерњаи у Пали
оодrници ж11ве у посебној махали. - Ви љ (6 к), од фиса Бериш.
Порек.1ом су из Северне Арбаније (село Внљ - Vila; об.1аст
Капне ··- K•liчi). Овде су дошли иза рода Дерњан пре око 120
год11на (Вели, жив, 62 године - Ариф-Адем-Зена, осниаач рода
који се доселио). Постоји муслимански род Виљ у суседном селу
1Iеhавцу, али ови са њима нису рођа1tи. - Ч у п (9 к), од фиса
Бериш. Дошли су заједно са прецима .из рода Виљ. Надимак Чуп
добили по неком претку који је био ниског раста. .
Од почетка овог века нз сепа се иселило 9 ~1успнманских
породица и то: 4 у Турску, 4 у Скопље и 1 у околину Куманоаа.
Привредне прилике. - 1947 r. атар села Паливодеиице имао
је: око 109 ха оранице, 8 ха ливаде, 20 ха. пашњака, 12 ха шуме
и 2 ха немодног эеиљи1uта. Ораница поменуте године била је за
сејана под следећим усевима: п1uеница око 20, раж око 17, јечам
око 18, овас око 5.56, кукуруз око 49 ха.
Становници у Паливоденици гаје и стоку. 1947 г. стока је
по врстама била овако распоређена: говеда 11 О, оваца 222 и
ко"а 355.
Да би оствари"1н потребна средства за живот, неки мушкар
ци из Поливоденице )"Послени су као ралници у фабрици цемента
у суседном Ђенерал-Јанковиhу.
- 85 -
ЈОВАН Ф. TPJIФ)"llЖl\JI
550
-86-
1\:АЧАИИЧКА К.ЈЈИОУРА
551
21. ЛАНИШТЕ
•
-87-
ЈОВАН Ф. TPИФYIIOC~R
552
ховоr досељавања.
•
22. &q&
По.10-Ј и тнn•. - Село је иа десној долинској страин Ле
пе~ща при његовом уласку у клисуру. Стога би се омо по свом
положају могло сматрати и окрајком јужног Косова Поља. Већи
број сеоскиЈ: куhа поређан је на темену терасе (релативна виси
на 20 до 25 ИЈ, а неке су северозападно на отсеку.
Становништво пије воду из чесама и из три бунара. Сеоске
чесме зову се: Те Кроки и Кронн Прцит (Јарчев Извор). Око села
су извори: Кронн Фтовт (Хладан Извор), Ара Ппепит и Уј Бард
(Бела Вода).
Топографски називи за делове атара су: Ограда, Киша (Цр·
ЈСВа), Фераја, Врти-Кучка, Вори Леши, Лепеиец, Ппениurrе, Гури
Зи (Црни Камен), Река, Шулои (Осој), Бреги, Кодра Куке, Гури
Бард (Бео Камен), Вунин Гроб, Поток.
-ВВ-
1\А ЧАНЯЧКА ICJIИOYPA
-89-
554 ЈОВАU Ф. TNIФVJIOCIOf
•
рода Зенепу, којн се овде досепно пре око 130 rодииа (Ајдни,
жив, 70 rодина - Зенун - И6иш - Зенун, који се досепио ).
Овде имају посебну родовску •1ахапу. Је,о,на њихова породица
исељена је у Скоп1ъс. -- Чок а (6 к), од фиса Тсач. Порек,1ом
су из Северне Арбаније. Дошпи су иза прва два рода (око сред11не
19 века). Овде имају истоимену посебну махапу. - Кук а ( 7 к),
од фиса Тсач. Порекпом нз Северне Арбаније. Рачунају се као
NJJa ђи сеоски досељеници. Дошпн су када и род Чока.
Прввредве DJllUlllКI!. - Испод сеоских куhа је уско теме те
расе са њивама, затим настаје отсек такође са њивама и са по"
неком ливадом. Испод отсека је апувијапна раван Лепенца, rде
су њиве и врбе. Изнад сеоских кућа је падина; на њој се виде
шумарице и ретке њиве.
Поред земљорадње, сељаци се баве и с rочарством. Има по
јединаuа који раде још на прузи 11ао радници и пеку креч у
Качанику.
Пре 1918 r. сељаци из Боба ишпи су .1ети у скопску котпи
ну иа косидб}'.
23. КАЧАНИК
-90-
КА'IАННЧИ:А КЈIИОVРА 555
•
1
Текија се нuа.эи јужно и б.виэу Каqаиика иа 11еС1)· званом Врти·
Куqка. Прича се Аа је текију основао Турчин Квчнк Меи11ед у .1.оба иа.11.а
Је С3Ј118!/ев• и 18'181111'118 џ•Jll\J• (llP&J 16 1018).
" Квчввик стр. 188.
-91-
JOl•Лll Ф. ТРIИФУllООКИ
556
-----
•• Качвнп, стр. 189.
'' IЬ!d, стр. 189.
'' IЬ!d., стр. 189.
КАЧАВИЧКА К..'1.ИС)"РА
557
-9З-
ЈОВ...\Н Ф. ТР.ИФУНООКИ
558
-94-
КА.ЧА.ПИЧКА КЛИСУРА
'
559
&'Ј А. У роwевнћ: Јање во, Гла сник Скопског научног АРУWТ88, ањ.
XlV, Схопље 11135; crp. 1117.
-95-