А.

011111·1и ДЕО

1 ОБЈIАСТ
Име. - У неким пределима на југу наше државе раширена
је појава да се имена веhих насеља употребљавtју и при образо­
вању назива за пределе око њих. Такав је случај са Кумановом,
Прешевом, Вепесом, 1 Кичевијом и другим, па и са проученом
обпашhу. У њој је главно насеље Качаник и по њему станооии ·
uттво назива ширу об.1аст око варошице. Ова област углавном за­
хвата сва сепа према северу до близу Урошевца, према југу до
скопске кот~1нне, пре,..1а западу до Љуботеиа и Горанске Реке, и
11рема истоку до развоl)а из11е~у Лепенца и Биначке Мораве.• _дли
К а ч а н и к или Ка ч а 11 и ч ко у оваквим границама не прет­
стаnља природну предеону целину. Други је случај у ово•• по-
1·.1еду са имено!'t1 Ка ч а н и ч к а К п и с у р а. Оно се односи на
мањи предео географски веома изразит, који обухвата кписурасту
долину Лепен11а од јужног краја Косова Поља па низводно до сепа
Ормана односно до скопске котлине. Лепенац дели област на .п.вr
rотово једнаке по,1ооине. Назив Качаничка Клисура за област је
-
новНЈ ег дату1о1а и прн~.ъен преко литературе.

Границе и nOJtoжaj. - Источну границу Качаничке Клисуре

чини планина Скопска Црна Гора. Граница иде високим косама и
подудара се са развођем између левих Лепенчевих и мањих би­
начко-моравских притока. По.1азећ11 с југа од Јеленине Главе гра­
ница води подневачк•• до врха Зап (1.272 м), па преко Карауле и
Студене избија на најнишу коту Биљак (1.282 м). Од овог врха,
н.1стављајуhн се на север, граница се спушта на ниже косе и вр­
хове, пролази у непосредној близини горње•1оравсюп. села Ннковuа
и Дреяоглаве к завршава се на челенцн Трстеюtчке Реке, леве
притоке Нерод'\tмке.
----
М. С. Фuиповнll.: Се•ерка ое•е 1 •••а се•а, Насеља и поре••о ска·
1

новннштва, LЬ. 28, Веоrрц 19М, стр. 489. · ·

' У Аетаљнма, эбоr иеодреЬеинх вороАИП nватања, веЈасво је
nростраисiво обпс1и.

-5-
 ЈОВАН Ф. ТРИФУНОСКИ
470

ОА челенке Трстеничке Реке почиње северна граница об.1а­

сти. Идући на запад, благо се спушrа косом изме!)у поменуте и
Руњевске Реке, па преко Имеровог Стана силази управно иа Неро­
димку недалеко од њеног ушhа у Лепенац. Даље, према западу
на ду]l[ИНИ од око 1 ки, граница води управно на једну косу за­
падно од железничке станиuе у Качанику и прелази ток Лепенца
североисточно од села Боба. Село Боб и варошица Качаник, пошто
:1еже непосредно при улазу Лепенца у клисуру, могли бн се rео­
графски сматрати и као окрајци јужног Косова Поља. У северном
делу од Боба граница се наставља гребеном косе Кодра Куке, даље
избија на место Гури Фазли, обилази челенке мањих Лепенчеви:1:
притока и долази на шумовити Буковик. На овом месту граница
повија ка југу, према селу Стражи, чинећи лук окренут северу.
11сточнн крак овога лука води гребеном Црног Камена, одатле по­
вија подневачкн, па преко Бојева и Тупана пење се на Љуботен,
где се занрwава.

Са врха Љуботена почиње северни део западне границе.

Западна граница скоро је паралелна са Лепенчевнм током, јер се
пружа од северозапада према југоистоку. У појединостима она нде
овако: са Љуботена граница се спушrа ка подножју прелазећи
коте 2.220 и 1.960 •1, и косама 11зме!)у Лепенчевих. и Вардарtви:r
'1риточи11;1 нзбиј:~ на Бел Камен северно од села Длабочице; обу­
~ватајуhи по~ену10 село у непосредној близини, граница одатле
силази у раван испод Љуботе11а, прелази пут Тетово Урошевац,
пење се на а.1ање косе и ниже Осоја избија на rораначку површ;
~ападно од села Горанца граница се наставља облицима рељефа
који су •1орфо.1ошки слабије изражени, узима југоисточнч пранаu,
пролази поред села Крвеника и завршава се на месту Забел.

Код Забела је почетак и јужне грани11е. На тој страни об,1а­

сти граница иде разаоl)ем иэr.1еђу r.1ањих речица, које притичу
скопској котлини, и других које притичу Лепенцу у Качани·1кој
мисури. Почевши од запада ово развође има југоисточни права11
до Чаршије (814 м) и Белог Камена (665 м); ту савија на исток,
11а изнад Ннкнштаиа и Ормана граница С<<е долин)I Лепен11а и
nреко места Кула (592 м), Белог Камена и Марковог Дуба (740 м),
ниже блатачке маХВЈ1е, избија на Јеленину Главу, ју>КНи почетак
источне границе.

Напред изнете границе у основи су веома јасне. Оне одва­

јају област Качаничке Клисуре на североистоку од Горње Мораве,
на северозападу од Косова Поља, на југозападу од Полога и на
југоистоку од скопске котлине. Најизразитија је источна, а затим
эападка граница. Код зап~п:не границе није сасвим јасан ca!llo rра-
11ични део код села Длабочипе и Горан11а: ту прес1ају косе, и
развође нзме~у полошког дела Вардара с једне и Лепенца с друге
стране је с.1абије изражено. Доста су изразите и остале границе.

-6-
 КАЧАВИЧНА КЈЈИОУРА 471

1\оА њих јеАино су нејасни Аелови КОА Качаника на северу и cua

Ормана иа југу ГАе граница прелази ток реке Лепенца.
Лежеllи у правцу пружања Лепенчеве Аолиие Качавичка Кпн·
сура је ИЗАужена ОА северозапа.u према југоистоку. У том правцу
област је у правој ликији дугачка око 21 км; ширина јој је ие·
_iедн,ка: највећа је на северној страни од Љуботеиа до Биљака,
1·де износи око 20.5 км (права линија). Према југоистоку област
nочнњ~ да се сужава, те се на граници са скопском котлином

Јавршн као клин. Површина области има око 190 Ю1 2 • Јiеједнака

је и висина Качаничке Клисуре: најнижа је у јужном крају, у
~олики Лепенца (268 м), а највиша иа шар-планинском вр:rу
Љуботен (2.496 м). Према томе ОIПIПИ нагиб земљишта пада у
смеру тока Лепенца и његових притока.
По11еu. - По данашњој управној подели област Качаничке
1<.аисуре са својих 23 насеља улази у подручја ЈtВају срезова:
НероАИмског са сеЈtИштем у Урошевцу (Н. Р. Србија) и Ђорче­
Петровског са седиштем у истоименој варошици недалеко од Ско­
пља (Н. Р. Македонија). Неродимскои срезу припада 21 насеље:
Гајре, Иваја, Котлина, Стража, Длабочнца, Стари Пустеник, Нови
Пустеник, Горанце, Режанце, Крвеник, Сечиште, Ђенерал Јанко­
вић, Димце, Дробњак, Нећав11е, Вртомица, Паливоденица, Ђурђев
Ј.ол, Ланиште, Боб и Качаник. Ђорче-Петровском срезу припадају
два села: Бла11е (или Горио Блаце) и Долио Блаце.
Ранија административна подела области била је друкчија о~
данашње. По Евлијинои запису у 17 веку Качаиичка Клисура
припадала је скопском санџаку.• Истом санџаку она је припадала
и у 19 веку. По једном опису 1896 rоАИне осам насеља на десној
страни Лепеица у Качаничкој Клисури били су у саставу Тетовске
казе (среза).• Од 1865 до око 1900 године у Качанику је био
иидирлук (среска испостава).• Од тада па до ослобођења од Ту­
рака (1912) и иза тога до наших дана Качаник је бно среско
'!есто Качаничког среза. Тада су овом срезу, поред не!ОIХ јужно·
косовских ce.i1a, припада.1а без)1ало сва насеља из области Кача·
ни•1кс Клисуре. Ка•1аннчки срез је укинут 1947 г. и његова су села
11рипојена Нt!'родимском срезу.

•
• •
Качаничка К.Т'(нс.vра је, и поред .1аке приступачности са се­
•ера и југа, слабо проучавана. Прве бледе по.uтке о ставовни-
------
• Споменик Српске ахадеwнје наука, XLII. Београ.а 190,\ стр. 27.
• Материали :за изучваяето на МакедоRН8, Софп 1896, стр. 446. 447,
·148; Тетовском срезу припuа~rа су cua: д.u6о'111118, Стре••. Кот.1Ниа,
11ваја. Гороице, Ре»1:анце. Крвеини, Ce'lllUl'Тe.
• А. Ypomeвиll: Качаник, Г.1асник Скопск:оr иаучноr .аруштва. вњ. XI,
Скопље 193Ј, с1р. 186.

-7-
 ЈОВАН Ф. ТRИФУНООКИ
472

urrвy, са поменом неких села, дао је С. Гопчевић,' а аатим

анонимно Ђ. Петр о в1 и В. Кн чо в. 8 ГЈЈ•внвјн rеоrрафскн
пода!UI о обпасти потичу од l. Цв иј ић а у 1•еrовИ11 Ос11Овама.•
О.1 ~tре.IНОСТИ су и каснија антроооrеографск• об._е11 а 0.1
Р. Никопиhа. 1 • А. Урошевић 1932 rодине објавио је 811·
тропоrеоrрафску монографију варошице Качаника.1 1

U ПРИРОДНЕ ОСОБИНЕ

Сес1ав 3е11Љ111111L - Качаничка Кпнсура је раз11оврсноr са·

става и rpa~e. Сем кристаластих шкриљаца, у саставу учествују
кречњаци и еруптивне стене. Преко чврстих стена местимично
•
леже Језерске, речне и ледничке наслаге.

Најраспрострањенији су кристаласти шкрилци, од којих се

састоји на широком простору земљиште лево и десно од Лепеица.
Ј. Цв иј и h је установио да меЬу шкри.ъцима преовлаЬују квар·
цити и филит, затнr.1 шкриљасти кречњак и мермер, који постепено
прелази у кристаласте 111криљ11е. Слојеви ових стена пружају се
ССЗ ЈЈИ, а падају 11СИ. Од шкриљаца, са интеркалацијама мер·
мера, су још узвишења око Гајра и Иваје у северозападном делу
области, као и пооеh• коса Врве111 у јужном крају.
Купа Љуботена у северозападном делу области састоји се
од кречњака. Ти су кречњаци изнад села Страже претстављени
комп"1ексом слојева дебелим око 1.000 ~•- Кречњак је мермераст,
бељушав, затим жуhкаст и п.1аветникаст 1 а има га и црвенкастог.
По површини је ру11част, а често п11иhе наједан и испресецан \IНО­
rобројним дијакпазама.
Еруrпнвне стене су запажене на л.вз мtста: испод ЈЬуботена,
где су претстав..ъене серпентнном, и у !)енера.1-јанковској котлиин-
• •
ци; овде се са серпентино~~ ЈЭn~ъаЈу знатне количине магнезита.

Поврх чврстих стена ~1естн~1ично су очуване мекше наслаге.

Оне се јасно виде у поменутој котлини где су претстављеие мо·
дрим и белн\1асти~1 г"1инам:а. Сем тога глине, песак н шљунак леже
на језерскиъ1 подопима и изван ове котлинице. Речног и ледничког
наноса има у нижим долинским деловима Лепенца и неких његових
притока. Од таквог .,1атеријала састоје се две најниже фnу!'но­
г.1ацијалне Лепенчеве терасе. 12

• Makedonlen und Alt-Serbien, Wien 1889, стр.471.

, Материал11 за изуqваието на Макед.оиu, tтр. 446---448.
• Македони1, етнографм и статистика, Софиа 1900.
" Основе за rеоrрафију н геологију Македоније и Старе Србије,
књ. 111. Беоrрад 1911, с1р. JOS2-\059.
Ширење Арнаута у српске земље, Г.11асн11к Српскоr rеоrрафског
1
•
АРУШ1Ва, св. 3/4, Београд \9\4, стр. \\6-\27.
11
Нав . .аел.о, стр. 18.'Ј 190.
'' Ј. Цвијић: Основе, књ. III, стр. ЈОМ, 1055, 1057 и 1084.

-8-
 Ji:A ЧАНИЧКА КПИОУРА
473

О саставу зе•1љишта треба додати још неке напомене. Креч­

њак је у области Качаничке Клисуре, поспе кристапастии шкри­
љаца, најраспрострањенији. Cer.1 у поменутим местима, он се јасно
проматра у делу области непосредно око Лепенца од Качаника иа
северу до Пустеника на југу. Овде је кречњак чист, мериерасто1·
хабитуса и с.1ужи за печење креча (несто Кашане ниже сепа Ђур­
ђева До.1а и друга). Мермераст је кречњак и у долини Крвенске
Реке, десне Јlепен~1еое 11ритоке. Кречњак је на малом простору
огопиllен и код села Иваје у северозападном делу Клисуре. Ту је
кречњак на 11011рwини богињав и у њему је карсно врело. По
nоорu1ини рупичаст кре 1 11-t:.ак види се и на пуТу од Ђенерал Ја1tко­
ниhа до се.1а Горанца.

Фот. \. - Долина Леnенца на ywby Кот.11ИНаЩ Реке

КОА ееа Стари Пус1еннк.

Криста.1асте 111кри.ъце за11азио cat.1 на ве.1иком пространсrву

11змеђ~ сс11а Д.1а6очице н Ј"оранца на северозападу, затим у горњем
де.1у до,1ине реке Ортнце итд. Шкриљци су на површини трОШIОI и
. .
распадају се у глине.

Од м.1ађих слојево вредно је поменути да постоје блокови

од конr"1омерата код се.1а Б..1аца на тераси високој око 780 м и
oro,111he11e наслаге шљунка на отсеку Лепенчеве терасе ниже села
Ђурђева Дола н око Паливоденнце.
У вези са саставо•• земљишта је н рудно богатство. Најрас­
прострањеннјн је рудо11осни серпентин (хроикт). Он се cau екс­
n.1оатише западно од се.1а Горанца. У новије доба у ђенерал-

-9-
 JOBAII Ф. mиФУНООКИ
474

јаиковској котлиници раэвНЈЈа се ексмоатација лапора у инду­

стрији цемента. Код Качаника и ниже села Ђурђева Дма од креч­
њака сељаци пеку креч.

Испод села Новог flустеника, непосредно на левој страни

Ле11енца, избија алкални-земноалкални кисе;ъак.
Рељеф. - За основ11и облик Качаничке Клисуре од највећег
је значаја уздужни рассд правuа СЗ---ЈИ. Поред општег иэглсда
земљнuпа, постојање раседа потврђују извори кисе.•е воде. Један
танав извор поменут је код села Новог Пустеника у средишном де­
:rу области. Друга деа су код насеља Вучидо.•а и Новог Села на
пре11аску из Качаничке Клисуре у скопску котлину, а један код
Гатњанске Бањице између Качаника и Урошевца.
П. Ј о в а но в и ћ сматра да се ноже с доста вероватноће
закључити да расед у Качаничкој Клисури припада системи тек­
тонских пукотина и раседа правца СЗ---ЈИ који постоје, на при­
мер, око Катпанова, Штипске Бање, Струмице. 18 Космат мн­
СЈIН да ови поремећаји код Штипа припадају постолигоценским,
а највероватније доњо•1иоценскии покретима. За ове покрете веза­
на је н јака иупканска активност у овим крајевима. 1 t
Доцнијим тектонским поремећајима расед у Качаничкој Кли­
сури је поново ожин.ъаван. Али су за рељеф Качаничке Клисуре
ииапн утицаја и други процеси услед којих је доwпо до дана­
шњих морфолошких облика. о.~ ерозивних облика рељефа доста су
стари језерски. Већи део ре•1не морфологије створен је после
њих, али је она ипак у тесној вези са језерским облицима. Од
мањег су значаја у об.1асти трагови ледника, који су ограничени
на њен северозападни део и дуж Лепеица у његовим нижим дело­
вима. РаА карсне ерозије и денудацнје эа реЈьеф Качаннчке Кли­
суре био је од слабог значаја.
За време неогена преко Качаничке Клисуре постојала је ве­
за између скопског и косовског језера. о"а је трајала доста дуго,
те су јој облици рељефа добро очувани. Најизразитији су у вн­
шки деловн•1а ђенерал-јанковске котлиннце. Највиша тераса у њој
лежи на висини од 973 и. Поменута тераса нена велико простран­
ство, јер се у овој области јавља само изнад села Бла~.·~ Ова
висока тераса изван Качаннчке Клисуре види се у тетовској сухо­
долнuи, на североисто11ној падини п.1анине Водна и у басену ft\ар­
кове Реке. 18 У области с;-· простраt1ије две ннже терасе, високе
753 и 640 до 670 и. Последња тераса, сем ниже села Бла11а, где је
11
П. Јовановнll: Катлановска Бања, Г.1<1сн11к Сиоnскоr 11ayqнor
11.руwтва, КЈh. VI, Скопље 1929, с1р. 59, 60.
Цитирано по 11. ЈовановнЬу: Нав. дело, стр.
1
• 59.
11
Ј~ Цвијиll: Нав . .11.uo, стр. 1058.
11
n.
Јоваиовнtl: Рељеф скопске котлине, Гласн11к Скопског научног
•Р!"DП118, књ. Х, Скопље 1931, стр. 37.

-10-
 l\AЧAllU'IK,\. ШIИСУРА 475

широка до 1 км, јавља се још и десно од Лепенца око узвишења

Либо-Главе и села Горанца. Код Горанца н Кучкова ширина ове
1pehe терасе износи око 3 км. Око села Гајра и Иваје исти под,
којн одговара овој тераси, обрастао је ситно"1 храстовом шумом.
Он је добро очуван н северније 0,1 Качаннчке К.1нсуре на јужном
ободу Косова По.ъа. 17

•
•

• . ... . -·

Фот. 2 - Пространа је.зерснв површ

око с•" Гвјра и Иваје.

Пос.1е фазе 64U--67G '' престала је језерска неза 11зиеђу

. .-колског н косовског басена. Две најниже речне терасt д)'Ж .11е-
11ен1tа1 О,'Ј. 15 и од 60-70 м, су флу111tо-г.11а11.ијалнс и ја~rачно од­
rоварају дR:1~1а стадијумима вирмске r.1:-~ција.ције. Ф.1увијет11.1на је
и тpeh:t, в11ша, речна теrаса, од 115 м; има знакова да она одговара
к.1нматским ко"1ебањима. глација.1не епохе која је била старија од
uирмске rлaitнjaциje. 1 ti
За време дилувиума нај ви шн део ове области, Љуботе11, био
је изнад снежне границе. Због тога се на њему јавио и г.1ацијалнн
појав, који је довео до ствара1ьа глацијалних облика. Од значаја
су цнркови. На Љуботеиу, по страни окренутој Качан11•1кој Кли­
сури, изражена су три цирка. Два су у кречњацима и на висини
од 1600 до 2100 м. Треhн .1ежи на веhој висини и усечен је у
~uкриљастој подлози. 18 1 Из ових н других мањих циркона полазили
• •
су глечери КОЈИ су носили моренски материјал н преиначавали

долине. Напоменуто је да су ниже Лепеичеве терасе флувно-rпаци-

-----
1' Ј. Цвијић: Нав. auo, с1р. 1056 1059.
•• IЫd, на нав. месту.
IЫd,
11
1 crp. 1085.

-11 -
 ЈОВАН Ф. ТРИФУllОСhЋ
476

јалног порекла. Ј1еденнк, који је силазно са источне стране, про·

ширио је долину l<отпинске Реке н од ње створио валов. I<од
сепа Дпабочице од овог се ледника одвајао мањи крак према
Пологу.
Клима. -- 1<ачанич1<а 1<.1исура у основи је п.1анинска област.
Међутим, клима у њој ипак н11је свуда планинска, јер су на то
утиuалн положај и ре.ъеф. Качаничка К.111сура је, даље, на грани·
ци из~tеђу об.1асти у којој је медитерански к..1имат измењен (скоп­
ска котлина) ••области средње-европс1<оr клн~1а1а (Косооо Поље).
Стога се у њој cycpehy и оба ова утицаја.

Морфолошки је ус.1011Љено где he се који од поменутих

кли~1атских утицаја јаче изразити. У нижим деловима Качаничке
1<,1исуре на југу, до насе.ъа Ђенерал Јанковиhа на северу, јаче се
ocehajy утн1tај1t 11з с1<оnске кот.1нне. Они 1'1естимично преоолађују
и на заравнима 11 долннс1.;:и~1 стр~нама што су окренуте југу. Такан

'

Фот. З. - Земъноrrе на аесној страни Лепекца. У nоэа.11.инм

w•р-плвнински врх: Љуботен. (Фот. Ј. Uв11јнћ).

ј~ с:1учај, 11а пример, са зе~1"ъ11u1тем Горан1tа, Режанца и Блаца.

Због блажнје к,1име, сс"ъа1tи у поменутим насељима имају эаса·
t,,ене 11иноrраде и 1ьиuе са дуuаном. У сеоерниf.1 деловима Ка 1 1а­
ничк.е Клисуре и 110 1ж.шиf.1 долинск.н~1 странама претежнији су
утицаја средње-европског климата. Они се осећају нзиејlу l<a·
t1а11ика на северу, се.1а Г1алииоденнце на југу и Дп:абочиuе на за­
паду. 11зна,\ сепа Страже и даље према шар-планинском врху Љу·
ботена сре.11ье-енроnска к..1иf-1а пре"1аэн у п.1аиинску.

-12-
 КАЧАНЯЧIСА &.Ј'IИОУРА 477

Температура ваздуха у Качаннчкој Клисури уг.1авно11 се по-

• •
чиње пети од априла, највише стање достиже у ЈУЛУ ипи августу

и иза тога настаје опадање. Опа.~ањс температуре најбрже се врши

од октобра и најниже њено стање буде у јануару и фебруару.
Нису у области свуда исти нн распоред нн јачина ветрова.
'.:;' насељима на странама споредних долина с.1абији је утицај се·
11ерни,;. 1-1 јужних ветрова. То .110.1ази ОТ)'да што С}' стране ових
.10.1и11а писоке н њихов 11ран.џ,ц скоро уnоредни 1 1ки. Изузетак је
само са 11асељеА1 Ђенера.1 Јанкониhем н Палнводеницо~1 који се
на.1аэе у долини Лепенца. Јiеједнако се ветрови ocehajy и у се­
.1има u.1то .1ежс на повр1uима и п.1анинскнА1 коса~а. Тако, на при·
!>1ер, у Д..1абочицн мањи је утицај северног ветра, јер се.10 лежи
у подгорини Љуботена. \{од Крвеннка такав је случај са запад·
11и•1 ветром. Иначе од ветрооа најпџ"натијн је север. Он дува из
северозападног квадранта и у сва годншњз доба. Север у Кача·
ннчкој Ј{.1исури често снижава те>1пературу ваздуха, разгон11
облаке и небо рuэведрава. Мусnн>1ани га зову veгi (верн). Западни
1:етар познат је под ИА1сно~1 тетовац или era Tetovas (ера Тетовас).
Он дува .Т')е1·11 са ума1ьеном јач1tном и доноси ки111у. Скопски ветзrЈ
11ли југ такође је киu1овит. Дува у пролеhе 11 у јесен.
Услед при.111ч11е а11со.1утне висине, највеh.у ко.1ичину та.1ога
лобија уски северозападни део области око Љуботена. Ту годи·
шње пада око 1.000 до 1.600 мм та.1ога. Оста.1н пространији и
нижи делови Качаничке К.'lисуре добијају мању количини талоr·а:
у току године обично падне 500 до 700 •1м 10 • У погледу пада1ьа
• •
талога углавно~~ су Ј3С11а дв.а максиАtуА1а, про.1етњн и јесењи, и
•
један минимум, летњи.

У се~1има што .1еже у јужном делу об.1астн снег падне доц.

није него у северним. У првима снег се и раније отопи. Јула 1948
•
г. на 111ар-планинскоЈ падини видели су се очувани мањи снежа·
ници. Највише с•1ега падне ••а Љуботену li на врховн:-.1а Скопске
Црне Горе. Код сепа Страже и Ланнnrrа, двају највиших насе­
ља,· по исказу становништва, снег може бити дебео до 2 м. Ни­
су ретки случајеви каАа се ОА снега прекине саобраћај.
ХидроrрафвЈL - ЛепеR1ц је, својим средњим током, гпав­
на река обпасти. Сва текуhа вода обпасти улива се у ову реку,
притоку Вардара.
Лепе11ац долаэ1t из Сириннh.а, где эа"1аэи својим rорњнм
током у планинску климатску област. Стога он има високо ста·
ње воАе у јесен, эбоr киu1а, апн знатно пише у пролеh.е, јер та11.а
nopeA киша 4о6ија вепику количину воде и од отапања снегова у
његовом nпанннском изворишту. Раван око реке у пропеhе је
на већем делу плављена. Поред колебљивог режи"а у води, Ле-
-----·
Х. Реннјер: Карта годишње 110Ј1ичнне кнwе. Збирка карата Гс.о­
1
•

rраФ<•оr Аруштва, Бр. 4, Бw1118А Ј9М.

- 13 -
пенац се од,,1нку је н э11атним падо:\t. Тако, на прниер, на дужини
од 21 ки река ниа пад око 210 и. Али се нн количина воде ни пад
привредно не искорншhонају. Карактеристично је да н насеља
избегавају г.1авну реку. На то је несумњноо уrицала оскудица
у привредним површинама по дну долине (изузев око насеља
Ђенерал Јанкооиhа). Сеи тога од значаја је би.1а неповољна 11н·
солаuнја као и несигурност у раније доба.
Поред главне реке, у Качаннчкој Клисури постоји н веh:1
број њених притока. Од њих су значајније: Котлинска, Крвен­
ска, Ъурl)евдолска Река и Ортиuа. Ce•t тога има н известан број
• • •
мањих речица, потока 11 повремених токооа, од КОЈИХ су важНИЈll

Дробњач...:•1, Ивајски и Блатачки Поток. Особине притока сличне

су особина~rа г"1авне рекс: имају променљив реж11м у количини
воде (нарочито Котлннска Река) н энатан пад. Лети иањн по·
тоци сасои•1 пресушују. Под прито1<а је врло јак, јер све Лепен­
чеве притоке извиру на висини и кратке су, те је њихов уздужни
профил стрм. Због тога 011е имају nелику ерозивну снагу, а до­
лине су н~1 1""1~1сурастс.

Иако у Качани_ч1.;ој l{.1нсурн н~а кречњаt1ког зем~ъишта,

скоро и нема појава карсне хидрографије. Од значаја је
само јак извор Хајдучка Чесма у долини Криве Реке. Остали
кречњаtrки терени nрло су с11ро:~.1а1uни иэвори:\t:а и текућо)I водо~~.
И сеоски бунар11 су у кречња11и•1а ретки. У овим се бунарима
вода јако колеба током године (Режанце).
На земљишту састављеном од кристала стих шкриљаца ста·
новкиш1·во добија воду са већег броја мањих извора. кладенаца
и бунара. Ови извори истичу нз плитке издани те немају велику
сабирну област. Због тога пресушују када наступе дуже суше.
У неких од ових извора, због миhине издани, температура воде
преко године је променљива.
Веrета11ијL - Качаничка Клисура у ос11Оми је планински
предео. Те нете главне особине поназује и њена вегет••!Ија.
Шуме су најважније биљне заједнице и пружају се од нај·
нижих делова долине Лепеица до испод ЈЬуботеиа (до висине од
око 1.550 м). Најраспрострањенија је храстова шума, која чини
нижи регион. Сем храста, у овом се региону запажају јасен, ra·
бер н ја вор. Букове шу ие има у ви111ем региону. Нарочито је
буква бујна у горњем току Котлинске Реке, ниже села Страже,
код Тупана, све lia падини Шар·ГL1анине, затим у источним де·
ловима области на страна)1а Скопске Up11e Горе, на пример, из·
.над села Ђурl,iев До"1а, на ~1естиыа званим Буковик, Подоwњак
и другим.

А,1и шумска вегетација }' Каttаничкој Клисури не пружа

се као какаь.непрекиднк покриоач. 1-Ьу су нарочито крчили зе­
~1љорадници, рад~• би"ъне културе, и сточари, ради паше. Смањи·
 БАЧАНИЧЬА БЛИСУРА
479

вање шум• у области да.10 је могућности да се разоијају јаруге

које дисе~tирају земљиште. Шумске вегетације нема нн на ме­
стима где се стрме падине стена етапно обурвавају те на повр-
1uинн не остаје г.1ина потребна за бн.ънн свет. Така1:1 је 1 на при­
мер. с.1учај западно н јужно од Качаника. Повр1uина го:1их. сте­
новитих падина износи око 160 ха .

•
1 ј
1•
• .• 1
•
'
'
- - ~ , •• ,
: . 1

.. :~ ~ ~--
'

Фот. 4. - Пцииа Скопске Црне Горе

око сец Д. н Г. Бп 1 tL

Ј1энад шумског рег1tона у сенерозападном делу Качаничке

Клисуре јављају се сувати са ппанинском травом.
Издваја се по соојим особина"1а и вегетација у апувијапиој
равни Лепенца. Ту су, на впажном земљишту, карактеристичне
њиве под кукурузом, траве и, непосредно поред реке, врбе.
Шу~1е Качаннчке Клисуре још упек с;1уже као уточиште sa
живот вукова, медuеда, :1ис11ца, дивљих сuиња, срна, дивокоза,

эечеuа. У Јlеnенц}' од риба нај више 11ма а.1рена 11 кленова.

111 ПРЕДЕО У ПРОШЛОСТИ

Најстарије доба. -- 1\ачаничка К.1исура, по природним и

nрнвредни"1 особинама, од увек је би.1а подесна за живот ста·
новништuа. Пред тога она лежи на важном балканском путу,
који је преко Косова, из Србије, Босне, старе Зете, Северне Арба·
није, у рано доба водио у Македонију. Стога је област бипа иа·
сељена још у римско доба: О томе нема писаних података, али су
очуван11 трагови од шест утвр\)ења и од других насеља.
Јед110 ут11р~е1ье, сада у рушеиина~tа, на.ТЈаэи се у северном
делу об.1аст11 ј}'ЖНО 0.1 l(аt1аника у атару села Јlаништа. Њега
ста110;;1tнц•1 зо11~· ('ра.111111те. Оно "1ежи на кречњачком узвишењу

-15-
 JOHAll Ф. ТРИФУНОСКИ
480

које се диже .1ено од .~епенца (кота 761 ••), на месту где је Ка­
чаиичка Клисура најужа и најповољнија за одбрану. Прича се
да су Градиште основали ,,Римљани". Ово утврђење сматра ••
рН)lско и А. Бу е 20 ).
Из римског доба су и рушевине од насеља у близини Ђе­
нера.1 Јанковиhа у атару сепа Сечицrга у средишном делу обла.
сти. Ту се, са десне стране Лепенца, на стеновитом и са источне
стране стрмом узвишењу званом Рамниште (о~о 420 м), при.1и­
ком обрађнnања земљишта откопавају широке i1иr.1e и upenonн.
Пре су сеља11н налазили још остатке од зидова, новац и ка•1ене
стубове. 1940 године ја сам на Ра>1ништу запазио и зе•1љане hун­
кове, вероватно траг ранијег водовода. Да се овде поуздано ра-
•
з.н о староа1 ри~1ском насељу пастоЈн о томе помен и у .1ите-
ратури•1.
Веома је старо и једно утврђење у јужном делу области;
ту се на коси Врвеш виде развалине неког градиhа, који је чувао
улаз у к.1исуру 22 ).
Једно некадашње утврђено насе.ъе, Каља, налазило се Ji у
непосредној близини се.1а Страже ниже Љуботена. Ту се руше­
вине од зидина више ие познају. Име суседног сепа дато је по
,,стражи" која је некад боравила у тврђави и штитила про.1аз пут­
ника од напада разбојника.
Југоисточно од Режанца. на да.ънн1t од оно 1 км (десно
од реке Ортице), на.1ази се узвишење звано Кепи Исар (Хисар).
На темену уэвнше1ьа налазе се остаци од. зидова и црепови.
И испод се.11а Нот.1ине постоје остаци од неког старог утнр"
ђе ног насе . ъа
. 21 .
Овде т·реба навести и старо насеље ниже садашњег села
Дробњака. Оно се налазило код места Киша (Црква). Ту су очу­
наик релативно свежи трагова од куhз. Пре око 15 година прона­
ђена камена статуа несумњиво упуhује иа траг неког рн•1ског
11асеља.

Сем у самој Качаничкој Клисури, остаци од насеља из пре­

с.1овенског доба утврђени су н у суседним областима: скопској
котлини, Пологу, Косову, Горњој Морави. ОА њих да поменемо
античку некрополу у се11у Вуqи-Допу 24 ) која лежи скоро на са-
•
мом Јужном у.1азу у ~нсуру.

---- -
'' ТUrqule
d'Europe, Т. П, Parts 1840, с1р. ЗЗ9.
'' А. Evans: Antlquarlan llelearches ln I!lyr:lcwn, Parts 111, lV.
Archeoloala or mlocpllaoeoш lz"acl8 rel•tln8 ID anUqu!ty, VoL XLlX,
London 1885, стр. 72-78. -Цнтнрано no А. Урошевнl!у: Нав .11е.ао, стр. 184.
" Ј. llвијнћ: Нав . .11е.ао, стр. 1054. •
'' Матерналн за нsучването на МакеАоииа, стр. 447; А. Сеаишев:
1lа..ог. Софнк 1929, стр. 63.
Ј• Т1. Тр;)rхелка: Ар.1еолоwке белешке, Г.11асини Сиоnс:коr научноr
.1руwтва, књ. V, Скопље 1929, с1р. 62.

-16- -
 КАЧАНИЧIСА КЛИСУРА 481
~~~~~~~~--------~-- -~---------

СЈИ'дњИ век. - Не може се поуздано рећи каква је била

судбина наведених утврђених насеља у средњем веку. Несумњи·
во је живот у неким престао, али је извесно било и таквих која
су се и даље одржала. То је случај са утврђењем јужно од Ка­
чаника. Под именом Г раде ц оно се поъ1иње и у доба Нема·
њиног освајања Скопља и Полога 2 •).
У вре•1ену од досељавања Словена па до турског освајања
l{ачаничка Клисура је често мења.1а господаЈИ': бивала је поЈI
вn••••ћу Византинаца, Бугара, макеЈ1онског Самунnовог царства и
Срба. Ове политичке промене имале су оЈlјека у развоју насеља
и у етнички•• приликама. ПоЈ1 српску власт Качаничка Клисура
први пут је потпала за време жупана Вукана, каu је он 1093 ro·
.1ине ушао у отворено поље КОА Скопља 2 •. ПоЈ1 српском упра·
вом она се иа краће време налаанnа и у доба Немање"' и сина
му Стевана Првовенчаног"•. За време караља Уроша••, а иа·
рочито Драгут11на и Милутина Качаничка Клисура коначно улааи
у пределе рашке државе 80 • Са погибијом последњег м•даоца
Краљевића Марка, 1394 године, Турци заузимају полунезависн.е
државе иа југу'', па са њн••а и Качаничку Клисуру.
За средњевековно доба OJI интереса је истаћи помене насе•
.ъа,· затим мно1·обројне цркви11е, топографске 11азиве _и народну
- -
тради11ИЈУ·
По:'l1ени се.1а очувани су у пове.ъаu.а средњевековних е•ада­
.1аца. Најраније, и то 1300 гоЈ1иие, помиње се село Бл ат це. То
је свакако данашње Б.1аце (и.1и Горио Блаце) 82 , које је 1308
године nрн.1ожено об:1ижњеы манЗс1·~1ру св. Никнти код Скоп·
.ъа 88 . Блаце сада нема православних стариначких родова, јер су
они потпуно исе.ъени у 19 веку и на месту њих сада живе дасе·
.ъени мус.1имаии из Арбаније.
У повељи цара Душана (1348 године) именује се се.10
Гор и ан и, тада приЛ.Ожено Хн"1ендару 34 . Данас постоји се..10
ГоранЦе, у ко~1е су очувана пос.1сдња два стариначка православ­
на рода и рушевине од седам храмова. Остали број ниј и гораначки
становннuи су r.1ус.1нмани досељени из Арбаније.
-----
'' ГодtuDњица Никохе ЧупиЬа, књ. II, Београд 1878, стр. 217.
:r• Јиричек-РадониЬ: Историја Срба. 1, Београд 1922, стр. 176.
" IЫd, с1р. 201, 202.
" IЬ!d., стр. 219, 220.
• IЫd, tip. 233.
Њld., стр. 245.
10

•• Јирнче.к-Радонић: Нав . .1.е.во, п, Беоrр&А 1923, с1р. 101.

'' 36орВН11 ва нс1орију Јужне Србије, I, C.ou.e.1936. с1р. 11.
''М. ПурковиЬ: Попне сец у с:џдњевековноЈ СрбиЈ11, Го.uьањu
Скопскоr Фваоаофа:оr t•ца1е1в. IV, -C•rwњe 1940, c:rp•. 64.
86
Ст. Hounввll: З•mв•·•• · С1Ю11•н•1•,• сра•·••• ЈЈВРВВ сре.ањеn
века, Беоrрц 1912, с1р. 423; М. Пуркоавll: Нав. Ао.10, с1р. 80. .

Насеља 32. Кач. КлИСЈ"Ра - 17 - 31

 JOBAfl Ф. ТРИФУНОСКИ
482

године очуван је по•1ен се.1а Дл бочица. Њу је

1389
та.~• Андријаш, син кра:ьа Вукашина, приложио манастиру св.
Андреји иа Треци••. Село са истим именом (Длабочи11а) и caJla
постоји у области; данашње становништво у њему је муслиман­
ско и досељено нз Арбаније, али су до краја 19 века у Длабо·
чицн жнвепМ и православни старнначкн родови, који су се тада
потпуно ИСеЈIНлн••).
1389 године по"нње се и село И ва њ е 3 '; припадало је "а·
настиру св. АНАрејн на Тресци као завештање Вукашнновог сина
Андреје. Данас у Качаиичкој Клисури постоји се,10 Иваја, у коме
су раније живели старнначки православни родови, па су се по
досељењу муслимана из Арбаније, око средине 19 века, сасвим ра·
селнпи 88 .
Знатну средњевековну старину претстав:ьају и црквине. Да
су он~ нз тог доба јасно је по тоне што се за време Турака црквr
у Качаничкој Клисури сигурно нису могле градити; затим у тур·
ско доба православно становништво нз области се непрестано исе·
љавало. Највише црквина ина у Горанцу, по исказу становнн·
штва, седам. Посвеhене су: св. 1lетки, св ...t\.танасу, св. Николи, св.
Ђорl)у, св. Илији (кажу бно велики манастир), св. Арханђелу и сн.
Богородици. У Блацу постоје две црквине: св. Богородице и сн.
Ђорl;)а. Две црквине постоје и у Режанцу (једна посвећена св.
Ђорl)у). Остала села имају по једну 11рквину, и то: Длабочица,
Крвеник, Дробњак, Стари Пустеник, Стража, Котлина и Боб.
Предмет стручног археолошког испитивања до сада је била
само црквина у Старом Пустенику. Њене рушевине налазе се на
нетакнутом брегу поред села. Ту положај цркве ,,доминира бли·
ж.ом околином и по свему изгледа, да је смишљено изабран у ци·
љу, да богомоља привлачи пажњу путника". Црквене ,,рушевине
се прилично добро очувале. Зидови се дижу од 0-70 м до 2.60 м
од садашњег нивоа эемљеu. Богомоља ,,је пажљиво и солидно
грађена од тесаног грубог кречњака и од сиге". При зидању бно
је употребљен и мермер. Црква је, даље, имала мермерне стубове,
декоративне мастнчке украсе и живопис. Црква у Пустенику,
судеhн по грађевинској техници, могла бн бити нз X-XI века,
али није искључено да може бити и много млађа. 38 •
Заниr.1љнвн су и топографски називи, од којих је знатан
део из средњевековне словенске периоде. Да су нз тога доба ја­
сно се види ло напред поменутим средњевековним именима села

u м. nурковић: lfaa. Де.10, стр. 86.

•• УпореАИТИ одељак о нсељ•е•њу и опне се.ва у посебном дuу.
'' М. nурковнћ: lfaa. AUO, стр. 96.
•• Ynope.в,1n11 одељак о исеъавању и опне села у посебном диу.
•• Ђ. Ор.в:ов: Рушевине цркве у се.ву Стари Пус1енвк. Гпасинк Скоп­
скоr научног друwтва. књ. XV-XVI, Скопље 1936, стр. 324-,"126.

-18 -
 НАЧАВИЧКА КЛИСУРА 483

која под исти~• и.'lн сличним именом н сада постоје. Скоро сва
данашња и!~!еиа насеља и многи називи потеса у Качаничкој Кии­
сури су словенск11. Нарочито је карактеристично да су се та сло­
венска имена д.обри~• делом одржала и у се.11има где је словен­
ско православно становништво потпуно исељено и замењено до.
сељении муслиманским родовима пореклом нз Арбаније. У посеб­
ном делу, уз опис појединих села, наведени су сви топографски
називи. Овде се истиче случај саио у Старом Пустеннку, Котлини
и Блац.v. У сва три села сада живи досељено муслиманско станов·
имuпво арбанашког говора. Арбанашки говоре и два поисламље·
на рода, н то један у Котлини, а други у Блацу. Али су главни
топографски називи и поред тога остали с~1оненски. Такви су, на
пример, Трловец, Прслина, Појата, Ливада, Бигор, Шаранец, Осој,
Губов11, Краонич, С•1ак, Река, Три Буки, Мост и друг11. Неки с~·
називи дели&1ичио поа~анашени, али им је сЈ1овенска основа н
поред тога очувана. Од њих су у Старои Пустенику каракте­
ристични: Ара Атанас (Атанасова Њива), Ара Богдани (Богдано­
ва Њква), Која Гуиес (Кој ово Гумно), Ђури Маркут (Марков
l<а11СВ); у Блацу: Чешиа Ђорес (Ђорева Чесма); у Котлини: Кепи
Ђо_рес (ЂорЬи,јов Камен) и други. ·
Као успомена на средRевековно доба није без значаја и
прилично раширено предање о К~wьевићу Марну. Сеи код право­
славних старинаца у Горанцу, њега има и код досељених мусли­
мана. Такво сам предање слушао у Старом и Новом Пустенику
и у Качанику••. Успомене на Мариа очуване су н у народним пе­
с•1аиа, и у једном топографском називу.

Турско Аоба. - Прилике у овој области за време Турака

су недовољно познате. О стању у 15 веку ништа се не зна. Кра­
јем 16 века у северном Аелу клисуре основано је насеље Кача­
ник. ТаАа се у њему, сеи српских, први пут помињу и неки тур­
ски родови 41 .·

Важни дога\)аји у Качаничкој Клисури наступили су кра­

јем 17 века. Онда је, 1689 гоАиие, аустриски војсковођа Пико­
ломини, долаэеtlи са севера, допро до ове области. Пошто је без
великог отпора заузео данашњу варошицу Качаник и савладао
јако турско ОАелење ниже граца у кписури••, Пиколомини је на­
ставио са даљим освајањем према југу. У вези са овим ратова·
њем ОА значаја је за Качаничку Клисуру појава војводе Карпо­
ша (,,крал од Куманово"). Он је по ослобођењу од Турака, сеи
Жеглигова и околине Криве Паланке, својим јеАиннц~иа запосео

" Вн.аеrн мој орН1оr: Етвм:оrн,Ја, qacomк Етнuошкоr .-руштва Ј

С•оПIЬу, ГОА. 1, св. 4, с1р. 62. СкоП1Ье 1940.
"
1
А. Ypo••reвнll.: Нав. AUO. стр. 185.
"
1
Годишњица Никопе Чупића. књ. VI, БeorplJI. 1884, стр. 154.

-19- 31*
 ЈОВА.И Ф. 'D'ИФnюсЈКll
484

и Качаничку Клисуру''· Апн његова управа и аустриски успеси

били су краткотрајни. Следеће rодине (1690) Турци су повратили
све изrуб~ъене области на југу и савла.пали наше устанике.
Штете које је Качаничка Клисура претрпела услед до· ™"
гађај а бипе су знатне. Слично: као у суседним обпастима, скопској
котлини 44 , Скопској Uрној Горн 411 , Косову 46 Ј, Пологу, знатан део
старог јужнословенског православног становништра тада је из
Качаннчке Клисуре расељен н у рату погубљен. Насеља се иза
•
тога ратовања умањила, нека су опустела и извесно тада Је по-

рушен н један део наведених храмова. По традицији, за време

аустро.турског рата било је уништено насеље ниже села Крве·
ника и коа Боба. По једно сепнште постоји још у Иваји, Дроб·
1ьаку, Димцу, Блацу v. Д. Блацу.
У нези са овим догађајима у Качаннчкој Клисури од друге
половине 18 и у 19 веку извршене су веома крупне етничке про­
мене. У једин•• делом испражњеним· правоспавним јужнословен­
ским насељима од друге половине 18 века почели су у област да
се ·досељавају муслимани порек.1ом углавном из Арбаније. Њихо­
во придолажење је део onuпer Ј.1успйманског продирања из ар­
банашких об.11асти у наше эемље 48 , а у Качаничкој Клисури оно
је нарочитог маха узело у 19 веку. Тада су ••нога села у области
расељавањем нэгубнла и последње стариначке православне ју­
жнословенске родове. Није велика, апи је од значаја и појава.
исламиэнра1ы. а иза тоrа и поарбанаwавања извесног броја .пра·
вославних стариначких родова (4 рода са 2-2 дома).

За време Турака било је и чит.1учење неких сепа. Данас

се зна да су у Доњем Блацу имали ч11флик неки Турци из Скоп·
.ъа, а Котлина је би.1а потпуно почнф,1ичена око средине 19 тека
од стране Алил бега и његовог снна Мемет паше Дерала из Тето·
ва. Ос,1обоl)ење чифчија извршено је тек осло~оl)ењем од Тура·
ка (1912 г.).

Имена неких насеља, као: Крвеник, Сечнште, Режанце 1 Пу~

стеник, такође топографски називи Губовц н !l1ениште, изr;1еда
да у себи крију успомене на неке раније тешке догађаје.

•• Ј. Х. Васиљевић: Јужна Стара Србија, књ. I; Беоrрц 1909,

стр. 4Ю.
•, Ј. Х. Васиљевић: Скопље. и њеrова околЮlа, Београ.а 19.10,
стр. 238.
•• С. Тоwић: Скопска Црна Гора, Насеља српских земаља. књ. 111,
Беоrрад 1903, с1р. 450, 453.
Л Ypoweвиtl: Косово у rлавним rеоrрафским карав1ернстика11а,
,..1
отштамnаво нs J)'Jl<llor opvseaa. бр. 11-12, Ско-• 1939, ар. 9-10. /
•• ВнАtТИ OlllllИPВИJt Ј. 1(вијић: Антроооr..,.,..фски opoбseldl Бu­
канског Ло.11уос1раа, Насе•в cpncux ае118ЉВ, vњ. 1, Веоrра.ц 19al, стр.
CLXXVI-IX; Р. Ннко.1нl!: Нав. ае.10.

- 20-
 1\АЧАНИЧI\.\ 1\ЛНСVРА
• 485

IV НАСЕЉА
'
ПолоlКВј села. ~ Разноврсни су чиниоци којн су утицали
на положај насеља. Сем физичко-географских, у које спадају: са­
став тла, рељеф, клиr.1а, воде, биљни свет, од значаја су били и
утицаји човека. Утицај ре.ъефа ипак је најглавнији.
Највеhн број се.1а .1ежн на језерскнм површима и мањим
заравнима или на н11жим ф.11увио·rлација"1ним терасама. Овакав
по,1ожај, изузев Ђурl)ев До,1а, Доњег Блаца н Ланншта, имају
сва селt1 ка ле11ој, источној, страни Лепенца. Од њих су Горње
Б.1аце, Дробњак, Днмце, Неhавц~ н Вртомнца на изразитим
равнима. l(yl1e су у овим се.1има уr"1авном на додиру равни и ОТ·
сека: њиве око куhа и испод њих, а шуме и утрине изнад куhа
на отсецима и планинским странама. На тај начин становници иэ
ових села могу да користе површине привредно различите. Слич·
ног су положаја на лепој страни .Гlепенца и насе"ъа на нижим реч·
ним терасама. У овз спадају Палнводеннца н Ђенерал Јанковнh.
Прво је село на тераси од 550 м. Како је тераса прилично про­
страна, иа њој има њива и .1нвада. Шуме и утрине су на планин·
ској падини. И код Ђенерал Јанковића њиве и пнваде су око на·
се.ъа, на пространој најнижој Лепенчевој тераси, а шуме и утри­
на су изнад насеља и својина оближњег вишег сепа Дим.ца, које је
•
сrари1е по постанку.
. .
Сел А на јез ерским површима и речним терасама има и на
десној, западној страни Лепенuа, као: ·Боб, Гајре, Иваја (дели­
мице), Котлина и Горанце. Веhи број кylla села Боба поређане
су на темену терасе при уласку Лепенца у Клисуру. Испод сео­
ских куhа у Бобу је уско теме терасе са њивама, затим настаје
отсек та1<.ође са н»ивама и са понеком ливадом. Испод отсека је
алувијална раван Лепенца, где су њиве. Изнад сеоских куhа је
планинска падина, на којој је претежно шумарица. На тај на­
чин и у селу Бобу становници могу да корнете пооршине привред·
но разлнчнте. Гајре и \1нзја .1еже на два узастопна пода у гор­
њем делу области. l<ако су ти подови уски, становништво поме­
нутих села нема дово.ъно эиратног эеr.1.ъншта. Оскудицу у тоа1е
надокнаЬују шу"е изнад се.,а и утрнне. Шума се сече и продаје,
а по утрннама се напасају стада. Кот.1ина такоl)е оскудева у до­
брим њмвама и ливадама и стога се њено становништво одало и
сточарству. Ово село има и шу~1а, само се дрво нз њих лако не
продаје, јер су кот.1ннске шуме да.11еко од путева. Од свих ових
насеља положај Горанца је најтипичнији. У њему су сеоске куhе
подигнуте ниже отсека, на равни високој око 700 м. Испод отсека
је врело чија је вода цевима спроведена у село. Сем тога· површ
.Ј• .
пространа неколико квадратних километара те су на ЊОЈ
.
-
њиве,
ливаде и виногради. Ниже сепа на западу има нешто шуме, а
испод њих је Горанска Река, дуж које су бујне ливаде. Главна
•
-21-
 .1011 ..\.11 Ф. ТРИФУllОСЈ..:И
~86

сеоска Ш\'~1а
•
на.1аз•t ес на вншеr.1 эе:о.1.ъиштv
•
11знад отсека. Али за
разној Горан1Lа 11оuо.ъпн је био 11 пут који се од11аја од качанич­
коr дру~1а, nро:1пз11 сре.'Ј.ИНО\t се:1а и и,11е пре:о.1а По.1оrу. Путе!>t је
.~ако снети дрпо 11 пренети на продај}' у Скоn.ъе и Тетоно. Тако
с rаноnнн1111 Гorai111a користе неко.1ике повр1uине принредно раэ­
.1ичите .
.;1ругу 1·r:•11y чине се.1а Kl>ja .1еже у \1а1ьи\1 речним до.'lи­
на~1а. На источној страни Ка\1ани\1ке Ј{.1исуре так1~0 је једним
.1е.1ом се.10 ЪурЬен До.1. Се.10 се на.1ази на обе\1а страна~1а Ђур­
Ьевдолског Потока, лепе притоке ЛепенLtа. Како је ту земљи111те
претежно неравно, око куh.а су \1ахо:о.1 111у~1е 11 утр11нr. l·ta запад­
ној страни об.1а(ТИ ,10.1инска су се.1а уг.1анно\1 Д.1абоt1ИLLа, С·rра­
жа, Режанце, Крuен•1к и Стари П}·стен11к. Прва чет•111и насе"ъа су
у горњи,1 де.1011•1~1а споре,1них ~10.1ина 1 на њихови~~ стран.зма н по

• -, -. -- -- .
' "'· .
.
.
- ·-----·~---·-

--·.".,.- ... . - -- - ;.. 'ff

• ••
•
. '"!
•

' ' ..
•
-
•
• - • • • -r
•• .-,_" ":"·-·
. ....
'
-

••

' .

fJ;/uт. 5. --· Село Режанце; r~ввна махала Ропч.

дну. Она су се:1а ре.1ат11вно богата шу~10\1 и у1-рина:wа, а.'lн, сем

Д.'1або•1и11е, сиромашна ::~иратни~1 эем"ъиu1тем. На то је утиuао
uб.11нк до.'lина: у горњи\1 делонима 01te су уске, те немају про­
стора за обрађивање; у доњи~ де . 1011и~1а нешто су шире, те се ту
•
raJe и зем.ъорадничке културе.

У трећу групу насеља могу се по по,1ожају издвојити села

Ј!олно Б"1аце и Ланиште у источној и Нови Пустеник у западној
11оповинн об.1асти. Ова су насеља развијена на планннскни пади­
нама, обично на те~1енима мањих коса. Пошто су косе, због не­
равног эе1~~...ъиwта, неподесне за добре и простране зиратне повр­
шине, то су око поменутих се.1а пог.11аоито шуме и утрине.

- 22-
 С обзиром на састав тла, насеља у Качаничкој Клисури
ретко су где везана за кречњачко земљнuгге. Претставннци так.
вих сепа једино су Крвеник и Ланиште (делимице). Нешто је ви·
ше сепа која .1еже на теренима од кристапастнх шкриљаца. Ту
спадају: дi~абочица, Сечнште, Нови Пустеник. Највећи број сепа
11аэвио се на земљишту чију површину покрива растресити речни
11ли језерски материја"1. Најтипичнија насеља таквог положаја
су: Ђенера.1 Јанковић, Папиводеница, Боб, Гајре.
У положају неких сепа запажају се и јасни климатски ути·
1uijи. То се, на пример, види код сепа која су у основи експони·
рана ка истоку (1-оранце, дi~абочица) и.•и југу (Котлина, Гајре).
Најупад.ъивија је појана ск.1ањање сепа од ветрова. Она су сто·
га развијена у до,1инама неких бочних притока упоредничког пру·
жања. Стране таквих долина згодно заклањају села од јаког се­
верног ветра. Положај подесан као эа1t11он од ветрова .1eno се
оиди код Старог Пустеннка и Сечишта.

Тип села. - У Качаничкој К.1исури постоје уг.1авном два

типа се.1а: з б и ј е н и н р а з б н ј е н и.

Распрострањенији је збијени тип, којн се карактерише ти­

''е што је већи број кућа на окупу, апи су оне издвојене по ма·
ха11ама. Рас·rојање између маха.1а је незнатно, највише до 300 м.
У једној иаха,1н груписане су куће истога рода. Ређи су случаје­
ви .а.а су родови nоА1ешанн. Најтипичнија сел.а у чнји~1 су маха­
·•ама куће истога рода су Гајре и Иваја. Прво село и•1а четири
махале и 011е се зову именоА1 рода који у њима живи (Исен,· Тафо,

".
00
1 11

Ск. 1. -
·-оЈ ....
Cl·o И- у -Јој -Јој (1)
(11).

Асан, Шани). Удаљење између махала је око ЗОО м. Како су на·

••пе на тераси низно nope!laиe, то је растоја1ье између крајЊНЈ:
куЬа преко 1.000 и. Село Иваја ина шест 11&и•да и у свакој о.а
њн:к »<иве припадници истога рода. Стога су имена 11&1<•11а д.1та
по ро.аовниа (Аэир, Шабан, Јусуф, Ариф, Браим, Кодра.пи). Ра·

-211 -
488 ЈОВАН Ф. ТРИФVВООКИ

стојање измеl)у нвајских мэхапа је незнатно. Карактеристично

је да у Гајру и Иваји постоје изразите махапе, нако је у њима
становништво досељено угпавиом у нето доба и при­
пада истом фису (пле•1ену). У Ланишту су два рода (Аџам и
Идриз) раэпичита по "Фису и старини; данас оба живе у засебним
махалама које·.се зову именима њихових родовских оснивача. Из­
двојени су родови по махалама и у Вртомици, Неhавцу, Стражи,
Крвенику и Бобу. Вртоми11а има две махапе (Реџеп и Незир).
Неhавце такоl)е две (Таир и Ви,ъ) и Стража две (Лика и Бупица),
Крвеинк и•1а чет11ри •1аха,1е (Чајан, Кере, Штразњан и Лец) и
Боб четири (Чока, Зеиела, Демо и Кука). У остапнм збијеним
селима, поред махала са
•
домовима истога рода, има и махала у
којима станују припадници раэ.1нчитих родова. Тако су, на при­
мер, у Сечншту махапе Кука и Љур састављене од једног рода,
Днбранска од два, Капне од четири и Шкрета од шест. Исти је
случај још у Горанцу, Старом Пустенику и Димцу.

Код збијених насеља не постоји подела по махалама једино

у Ђенерал Јанковићу и Дробњаку. Ђенерал Јанковић је новије
насеље фабричког карактера поглавито насељено градским ста­
новништвом. Се.10 Дробњак не депи се на махале јер у њему жи·
ве породице само једног рода (Цурај).

Разбијена села деле се такоl)е на махале. У разбијена су

урачуната сва села код којих растојање нзмеl)у појединих мах.а­
па износи више од 300 м па до 2.5 км. Ни све махале у њима
не показују каквог особитог једниства јер око њих кашто има
расутих мањих група кућа. Села разбијеног типа су: Котлина,
Длабочица, Нови Пvстеннк, Режанце, До.1но Блаце, Блаце, Папи-
•
воденица и Ђурl)ев Дол. Котлина има седам махапа и растојање
измеl)у најближих износи око 500 м. У Котлини је главна источна
махала звана Село. Остале су а.1ахале мање и оне су добиле на­
зиве по именима места на којима се налазе (Стрем.чес, Шам.ес,
Бигара, Дршец, Бешка, Река Епр). Д.абочица има три ма:uле.
Махале су у њој меl)усобно прилично удаљене, тако да расто­
јање измеl)у крајњих куhа у правцу С-Ј износи око 2 км.
Куртешка и Ра•1ска Махала у Длабочици назвате су по оснива­
чима родова, а Љумена по области у Северној Арбанији одакпе
се становништво досе~1ило. Село Нови Пустеник има четири маu­
пе. Оне се зову, почев од СИ према ЈЗ: Буш те Поштр (Доњи
Буш), Буш те Епр (Горњи Буш), ,l\.a11 и Брав. Растојање нзмеђу
њн:r износи од 300 до 400 м.У свакој махали живе становници исто­
га рода. И у селу Реж•нцу постоје четири махапе: Рогач, Асовска,
Ортнца И'1И. Ху неп и Мапнч. Послед1ы ма"апа од главног сеоског
дела Рогач удаљена је око 2.5 км. Родовске су куЬе, изузев у ма­
:rали Ортица или Хунел, меl)усобно измешане. Село Долио маце
исто тако има јако изражену подвојеност у 11а11алама (растојање

-24-
око 1.000 м). Главне су махале у њему: Бард на североэапuу н
Тач на југоистоку. Њихови су називи по родовима. Блаце се де­
ли на махале: Блаце, Дочај, Тушевска и Препаскав. Сем тога по­
стоје неко.1нко мање групе куhа познате по родовским именима:
Ковачевска, Љусњанска. Точовска, Кока, Ахматска и Мучовска.
Растојање оближњих •1ахала и група куhа износи 300 до 500 м.
У селу Па.тrивод.еници такође су доста велики ненастањени про­
стори између појединих махала. У свакој махали (трн су мале:
Дерњан, Виљ и Чуп) живе становници једног рода. Стога су ма·
ха.1ск-а 1tмена поста"1а од родовских. Ђурt)ев До41 је исто тако раз·

• 1

.,."
С' С' 1

ф ~~

1
о
оООО • •

• •
v:
Ск. 2. - Се.во Нови Пустеннк:
1 ранија фааЈ 11 .......,.. фuа.

бијена се"10, јер су ненастањени делови између r.1ахала знатни.

Ђурhевдо,1ске су •••хале: Бељјан, Киша (Црква), Мано, Е.1е' 11
!.џам. У неким ri1axaлa~1a родовске су куhе помешане.

За постанак разбијених села у Качаничкој КЈ1исури морфо-

•
лашки }'слов испољио се тиме што дисецираност терена ННЈе омо·

гуhава.1а да све сеоске куhе буду потпуно на окупу. Ово је у

јачој и"1н слабијој ~1ерн заступљено у св11~1а по~1енутнм разбије·
ним се.1нма. Али рељеф, 11зко ииа велики утиuај за постанак раз­
бијених насеља, ипак није свуда бно најотсуднијн. Испнтујуhи
оснивање н развитак се.1а види се да је то добрим делом завн­
си.10 и од иаqина настањивања. Тако, када су се први сrановницн
Новог Пустеника насе,ъаиа.1и у крчевннн, тежили су, како прича­
ју, да искрче иэнестан део эемљиш::rа око кућа; други што су
доuније долазили крчили су свој део даље. На тај се начин ство­
рило село разбијеног ти11а. Исти је случај и са се,1нма Ђурђен
Долом, Дnа!!очицом н Доњн•t Бпацем. Њикове су се махале
првобитно састојале 1tз појединих куhа саграђених на одвојени"t
де,1овиr.1а атара. Каtније су махале нарасле тиме што су се први
становници намножили на читаве сродничке групе. Режанuе је
првобитно било збијено село, па је после постало разбијено. То
се извршило на тај начин што се насеље из свог првобит.иоr
језгра (са.11ашња маха.1а Роrач) ширило на разне стране атаро.

-!6-
 ЮВАП Ф. ТРIИФУНООКИ
490

Средином 19 века најпре су на јужној страни атара нови сеоски

деље ници основали Асовску Махалу (у даље ну око 1 км); а 0.11
почетка овог века на исти начин основани су још Мапнч (ка исто.
ку око 2.5 км) и Ортица ипи Хунел Махала (око 0,5 км југоза­
падно од r.1авног сеоског депа). Сви ти делови на тако различи·
• • •
тим и удаљени•• положајима за.11ржапи су сеоско име које Ј• има-
.110 насеље у првом свом зачетку. Почетак растурања збијених
села примеhује се још код Иваје и Неhавца. Део насеља из којег
се врше ра.селице ка разним. .о.еповима атара сви становници зову

"село" (арбанашки: катунд).

Етнички момен&i1 није имао значаја за тип насеља: досеље­
ници истог порек..1а и нз истог времена досељавања сада живе у

nојакии насе-ьима, збијеним 11 раэб•1јеним.

Облик сепа условљен је локалним топографским прн.1икама:

•
на wкрим заравнима има се.1а коЈа су у основи округ"1аста, а иа
ужим подови••• низна. Низни облик преовлађује, јер су таква и
сва до.1инска се.1а. А.1и иr.1а се.1а 'lијн је облик доста неодре~н.
То су поr.1а11ито разбијена се"1а 1 у која спадају Б.'lаце, Папнво­
дениuа, Ђурђев До.1 и Л.1абочи11а.

Прив~11ена насеље. - Око појединих се-1а у Начаничкој

1<:1нсури постоје привре~1ена сточарска насе"ъа. Она су .'lетња 1 јер
сточари са· стадима ту бораве док има паше. Сточарске колибе
топографски су везане обично за rраниuу њиве и паше. Оне се
састоје редовно од трла эаграђених npyher.1 и .од. колибиuа чији
је кров од с.1аме. Трла су прилично ретка 11 нису груписана. Њих
мусли~1ани зону ка111то ·с т а и 11:111 к р и в у "ъ.

Напред изнета сточарска насе.ъа поступно се претоарају у

ста..1на. Тако је сс.10 Ланиште, на падини Скопске Црне Горе, до
прве половине 19 нека бн.10 високо привремено сточарско насе·
ље. Отада је поста"10 стално, јер се налази на земљишту где је,
поред сточарства и шумарства, било могућно ратарство. Сличан
развој извршио се н са некн~1 сеоским маха.11а•1а села Режанца,
НеЬавца, Иваје и других.

V СТАНОВНИШТВО

Према резултатима моји:r проучавања, у обпас~и Качаничке

Клисуре има 200 родова са 1.169 домова. По пореклу становии­
шrво се дели на стариначко и досељеничко.

•
С18р11ВЦЈL - На основу података прибраних у насељима
•
и по сжватању КОЈе влада код. становништва, у стариначке родо-

ве урачунати су они што ие паите да су о.11иекуд АОсељенн. Они

у ООЈаастн живе од давниs времена, можда чак из с"А.Њеr века.

-26-
 Стар11на•1r.:11х J1l).10l>J. 11)13:

а) 1111Ј11nс:1:111н11

v
•
i'()j)3HII;.-' 2 р0,1Ј са 12 ,10)\()Ji;J

6) _\t .\'( .111)1<1 l llt ( 1111а 11б;_!нашен11)

у Кот.1ин11 1 род са 7 .10)1011а

у Се 1 1и1111-)· 1 ро.1 "-а 1 ,10)\(_))1

у Б:1Ј 11 •\' 1 ro.1 са ЈЗ >10.\IO!ta
у 'Бур~ен ~~1(_):1;.-· 1 rn.1 са 11
"
-- ---- -

С..'1-1с1·а 6 r() i. са 4 1 ,1())1{1[1(1

Стари1111•1 ...-· l\а•1ан11 1 1Ј..:<Јј h.1ису11и ;.·;.-· )1;1.1<)бj)1:1jti11, јер су у

()ДНосу на ;.-·к)·11а11 бr11ј c1a11(1111111i.:a :iac1;.-·r1.1,c111t r11c1·a са 3 11/;, рr1-
.1ова и са 3.01 ()i• ;10)11111;_1. ~'зрок јс i·l1)1e 1uто С!' ес n1111, 11р11т11сн...-·­
-1-11 досе.ъс111t111t)1а. 11:1 r16:1;1(1·11 li~1111cc1-aнo lt(c:1.,111a.-:11. ;1 1t.\1J 11 так-

- .,.. . ~-----­ • .' . . '

;.1'. -.. -.·

•

"' .t:"'t'"..,.
.~.:-1'{~~~~~-~.-· . : -.
~'- "":·
-
,." . .... . . -~· ". .
~ -::;;... .
---·~.;-_·

1.~-.,.~'- "

Ф11т. 6. Право(лавнн (Таринцн нз Горанца на месту

порушене сео(ие цркве св. А танвсијL

11их кој~1 су :1:iy)t(J:111 11:1~1 су }' ,-;.-·11cr.:o .11<163 б1t.'1и иэ.1ожени стра­
.1ањима и убијани. (),1 ј1ана11111,11х с·гаринаuа r1росе 1 1но на 1 ro1J.
,10.-1ази 7.3 ,r1u~1011a.

У многн1о1 сс.1н~1а, у којима ;1a1iac не111а l'тарнна.11а, има 110-

•
.'1ена н трагова () c1ap1t)1 станонн1111и)1а К(ЈЈИ су ту жи11е.1н, па се

11ос.-1е нсе~1и.1и и.1и неста:1и. О ЊИ)tа he се иэне1·и пода11и када буде

речи о исе"ъава1ъу, а наро 1 1нто у посебно)! де.1у при опису по·
•
Јединих насе.ъа.

- 27 -
~-92!__ _____ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
ЈОВЛR Ф. ТРИФУЯООh."'И
....::.::.=.:.......с:..:__

Досељеници. - Сеи старинаца, остали становници у Ка­

чаничкој Клисури су досељени. Њихов број износи 194 рода
са 1115 домова, што од укупног становништва чинн 97% ро­
дова, 96,99'}'0 домова. Од њих ca•to 4 рода са 12 домова памте да
су нм преци дош.1н у Качаничку Клисуру, али ие знају нз ког не­
ста. Сви остали досељеници знају: тачно област ипи место по­
реКЈЈа, кашто узроке кој11 су нх нз матице покренули на нсеља.
вање, затим начине и време досељавања. Ради боље прегледно­
сти, досељеници су подељени на главне струје. Приложена табли­
ца, сем струја, показује још матнч11а плеыен_а (фисове), обла­
сти, места и број досе.ъеника .
•
•
ПРЕГЛЕД ДОСЕЉЕНИЧКОГ СТАНОВНИШТВА ПО МИГРАЦИОНИМ
•
СIР)'ЈАМА И МЕСТИМА ИЭ КОЈИХ СЕ ДОСЕЉАВ&Ј\О

1. Струје нз Арбаније

(сви 11услН118ВИ)

Из Северне Арбаније: .
од: фиса l<расннh 45 родова са 355 домова
Бериш , 31 род ,, 231 докон
Тсач . -·· .. lб Р&ЈЏ>U ,, 133 дона
~e;;.3ii:. ". ·. · : 8 · ,, ,, 76 докова
11
'~ .;.:_. --- • ~ ~ • - --~~ . 10 " . 411
-,._ .,
'' --~)~· i..oa; ._..... . - , ---:..
•' . < ,.,, '' - -~ ·.- "'
'' :'1ior f . . .:
·•

. ' ·'. -
а--~~-
3, рqда
'7
'' 48
''
мeirr11.-~ . . .• · ц.~ ... ,•·•.

"""". -·-·
-,-~~;
·~· -·
. "-..t: --.
. "'- -
r~
- .,._ '',"":
">·.: -
~ .
-:
7 '"
••'
из ~~~сти Љума ~~ ~~ ~-.-_,·:~. ~. .;=~ •

Лус1L•н
. • ,: ·
'Ј:
3 po:U. · са 84 дома
ToпofJll. '1" • . '
Ч' Ј!фА· ~. ·-~-· 19 дон ова
!<алис. 4 'рода ·;,--- 15
Мнјак 1 род ,, 4 дома
''
Ујмн111те 1 ,, _,, 2
нз Љуме уопште 2- рода " б домова
''

из области Љур 1 род са 1 ДОКОН

Из Средње Арба11нје:
из околине Пншкопеје 2 рода са 5 домова

Из Арбаније yonurтe 1 род са 5 доиова ·

• свега 138 ~дова са 1037 докова

-28-
 ЈU.Ч+НИЧЈС.А КПИОVРА.
493

2. Досељеници са разннк страна

а) правослввнн и катОЈ1Ицн
Из Ј угос.•аонјс:
око.1нна Шапца 1 род са 1 ДОМОМ

околина Смедерева 1 ••
Крагујевац
•• 1 ••
1 •• •• 1 ••
Колашин 1 •• •• 1 ••
. Далмација 1 •• •• 1 ••
Југославија уопште 28 родова,, 28 домова

б) мус.11Н111U1н
Из Југославије:

Призренска Гора
-1 род са 1 домом

Из Мале Азије 2 рода са 9 домова

Циtанн · . .' . 16·родова са 23 дома

• •
Досељеници непознатог nореКла - 4 рода са 12 'домова

свега 56 родова са 78 домова

. .
. l:fапред
из.1ожена таб,1ица јасно показује да су према Кача.­
l'ичкој Клисури гравитирале важне селидбене струје. НајглавЈОtје
ty струје из АрбаЈОtјё, а иа другом н по броју доста незнатнијем
.месту долазе досељеници са разних друrих страна.

· Струје из Ар()аиије дале су 138 родова са 1037 муслиман­

·ских домова, што износи 69% родова са 88.70о/0 домова од укуп­
ног становништва или 69.01°;. родова са 93% домова од свих до­
~ељеника. Главну струју претстављају досељеници из Северне
Арбаније, и то од фисова: Красниh (45 р., 355 д.), Бериш (31 р.,­
;231 д.), Тсач (15 р., 133 д.), Круја Зи (8 р., 76 д.), Соп (10 р.,
.49 д.), Шаља (3 р., 48 д.), Кли•1ент (8 р., 47 д.), Гаш (2 р., 7 д.).
Из Север1tе Арбаније води порек.10 и мања група досељеЈОtка који
ие знају фисну пр1111адност. Они су скоро сви из Љуме ( 12 р.,
80 д). На досељеника из Средње н уопште из целе Арбаније до·
лазе 3 рода са 10 домова. .
Из преrЈ1еда досељеника 110 насељиА1а ниди се да су досе·
љеници из Арбаније насељени у сви•1а селима у области и у варо­
шици Качанику. Осим у Ђенерал Јанковиhу, они у осталим насе­
љима чине веhину; у 15 насеља досељеници из Арбаније су 11
једини ст•rtовннцн. Omuтa је, даље, од.'lнка ових досељени1: ста­
новника да имају добру раэгранатост. У појединим селима 1ьикови
се po.ir.ollll деле на групе које nретстављају ма.lе сро.ir.Нйчке uе­
ли.!!е. На _једа'! род npoceЧJIQ _&>лазе 7.5 д,омова. За Д()Сељеиике.

-29-
494 JOD.\H Ф. ТРИФУЈЈ()('НИ

из Арбаније карактеристична је још релативно честа појава за·

друга. Има задруга највише са по 22 члана и мањих од по 10
•ланова. Средња величина задруга је око Ј 5 ч,1анова.
Досељеника са разних других страна и•1а 56 родова са 78
домова. То од укупног броја становништва износи 28"/., родова,
са 6.67% домова, или од свега досе,ъеног становништва 28.86'}'0
родова са 7°/0 до11ова. Ове досе.ъенике уг.1авно~1 чине Југословени
(34 р., 54 д.) пореклом највише нэ Н. Р. Македоније н Н. Р. Ср·
бије, затим из Н. Р. Хрватске, Н. Р. С.1овеније и Н. Р. Црне Горе.
Они су насељени у индустриско•1 насељу Ђенерал Јанкоонh и у ва­
рошици Качанику. У досељенике са разних страна још долазе:
2 рода са 9 домова НЈ Ма:1е Азије, Uнганн и досељеници непозна­
тог пореН'ла. Досе.-ьениuи са разних страна чине већину само у
Ђенерал Јанко11иhу. На један ro.1 из ове групе просечно до.1азе
1.3 дома.

ПРЕГЈIЕП ПОРЕКЛА СТАНОВНИШ1ВА ПО НАСЕЉИМА

""

-
о
<>.
С ~арни-
Досе.ъе-
Досеље-
ннuи са
С>
НАСЕЈЬА инuи tl.J Свега
• ЦИ pl3HHI
.,_"
• Арбаније
страна

р. л. !..f. д. !..f. д. l..f: д.

1 Га/ре - - 5 38 - - 5 38
2 Ива/а - -., 6 :;~ - - ti 58
8
4
Котлвва
Стра•• -
1
-
2
2
6.1
24
-- -
-
а
2
7•1
24
5 Дпабочица - ~ 71 - - а 71
6 Ст. Пустеник - - 3 25 - а 2S
7 Н. 11 устеник - - а 39 1 3 4 д2
8 Гор" ице 2 12 5 4.4 Ј 1 8 h2
g Ре•аиuе - - 7 "8 - - 7 !18
10 Крвеник - - 4 48 - - 4 411
11 Сечи ште 1 1 Ј7 50 - - ·~., 5Ј
12
1~
Д. Блаце
Ђ. Јанковиh
-
-
-
--
2
~
17
~
-
8ti
-311 -
39
r7
46
Ј4
15
П.нмце
Блаце
•

1 ЈЗ
4
1~
4Ј
ЈЗ4
-- -- 17
4 41
147
Ј6
17
Дробњак
Неi;авце
-
-
-
-
1
2
21
1/
-
-
-- 2
1 21
11
1~
1~
Вртом.ица
1lаливоденнца
-
- -
-
3
il 35
9 -
-
-- 3
з
9
35
20 Ђур~еа ЈЈ.ол Ј Ј 1 5 41 -- -- .,
н 52
21
·!2
Ланиште
Боб
-
-.
-
-
l
4
ЈО
52 - ''• - -
4 5l
10
23 Каqаиик - 36 Ј G9 18 1 З1S 54 2'15
Yl(}'llRO 6 44 138 10371 5'> 78 200 11~

-30-
 Орем досеља.ња. - Досељавање становннnrrва из Арба­
није у Качаничку Клисуру почело је да се врши од друrе поло­
вине 18 века. Али је. оно у почетку по броју бНЈ10 доста незнат­
но. Јача досељавања из Арбаније извршила су се тек у току 19
века, и то од њеrовоr почетка до 1878 rодине. Поменуте rодиие
последњи 11ут у област су као rрупа дошле мухаџирске породице,
које су по исе.ъењу из Арбаније неко време живеле у Србији.
Време досе.ъавања код родова поре1<11ом из Арбаније мо­
rуhио је пратити на основу свеже очува11е традиције. Нена од­
распнјег сељака у области ко не памти имена својих пре.аака све
до оиоr који се доселио. Детаљнији подаци када се сваки род
доселио изнети су у посебно~• делу при опису појединих на·
сеља. Ту се види да најстарији и то не мноrобројни родови у
l<ачаиичкој Клисури немају више од седам колена (око 210 rо­
дина). То јасно показује да је старост овдашњих арба1Е1uких
становника слична као и код њихових косовских сународника ",.
Да су становници из Арбаније релативно млађи досељеници
јасно се види и по друrим појава&1а. Најпре села у којима су
они сада једино насељени носе чисто словенска имена. То су, на
пример, Иваја, Котлина, Стража, ДЛабочица, Пустеник, Режанце,
Крвеник, Ceчиnrre, Долио Бла1tе, Блаце, Вртоница, Паливоде1111-
ца, Ђурђев Дол, Лаииnrrе. Словенски су даље, као што је напред
поменуто, њихови старији топографски и сви главнији називи у
области. По атарима села још су очуване рушевине од храмова,
постоје напуштена ст3ра православна гробља, памте се имена
мноrкх исељених словенских старнначких родова и слично. Кад
11спитнвач зађе у област он јасно види у сваком насељу 1111аЬу
арбанашку стратифакцнју извршену на јужнословенској, српско-
• •
македонској етничкој основи.

Досељеници са разних друrих страна својим највеhим де­

:1ом почели су се досељавати после 1912 rодине, када је област
ослобоl}еиа од турске масти.
)'эроцн досељ•!18Јь•. - Качаннчка Клисура по својим при­
родним и привредннм особинама доста је слична пределима у Се­
верној Арбанији. Збоr тоrа муслимански, иначе овдашњи иај­
мноrобројнији, досељеници поре1<11ом из Арбаније нису долазили
привучени јаким економским узроцима, веh што су њихову ми­
грацију у ову важну стратеrиску и средишну балканску област
Турци нарочито упуllивали. Познато је колико су турске маст11
•
желеле да имају у држави што више становника муслиманске ве-
ре. Ради тоrа они су још крајем 16 века у Качаник населНЈ1е 0.11-
некуд 40 породнца" 7 1 углавноа.1 •1ус~1иа.1анске вере. То су чиикn:и

•т А. Урошевић: Гпавие rеоrрафске карактеристике Косова Поља,

Ј3•жн11 преглед, Скопље 1939, с1р. 404-408.
А. Урошевић: Качаник. стр. 184, 188.
11
1

-31 -
-
 .ЮВАН Ф. ТР.ИФ)"НОСКИ
496

ОА Apyre половине 18 века са многим муслН11акски11 досељеници­

ма из Арбаније, а исто и са муха1,111рима који су.. се 1878 године
морали повући из онда ослобо\)ених крајева Србије. Планско на­
сељавање муслИ11аиа пореклом из Арбаинје види се и из пој аае
што се оин нису прибирали у једио или мањи број насеља, већ
су распоре\)иванн у свима селима обично по једна до пе~ породи­
ца. Временом су они, углавном прираurrајем, нараСllИ на данашњи
број домова.
Поједини истакнути муслимани и сани су тежнли да се овде
окруже у веhој мери муслиманским светом, па су они позивали
своје саппемеиике из Ap6a1Stje. Тако су, иа пример, радили те­
товске паше, Мемет паша Дерала и други. Род Љу мља ни ( саАа
30 к.) у Дпабочици пореклом је из Љуме у Северној Арбанији.
Он се у Длабочицу населио пре око 120 година по позиву паша
из Тетова. Род Љок (сада 40 к ) у Котлини потиче од шесторо
браЬе, који су се у Котлину почели досељавати од почетка 19
века, јер су •LX ту настањивале паше 11з полошког рода Дера.1а.
За досељава1ьа по позиву појединих истаliнутнјих ~1услимана у
Ј<ачаничкој Клисури има и других при•1ера.
Оси~t тога неки су се родо11и досеЈъава.;1и 11з Северне Арба·
11нјс и због крвне освете. А.1и тај узрок је ретко кад ~1orav бити
од већег значаја. Да су се досе~1или бежећи од освете наводи се,
но при>1ер, за род Љапоч у Новом Гlусте11ику, за род Таир у Се­
ч11шту, за. родове Тсач и Мјак у Качанику.
Род Бард, сада у Доњем Блацу, по исељењу из Северне Ар­
баније најпре се настанио у Бардовцу ·КОА Скопља. Али су ти
њнхови преци дошли у сукоб са преста винцима в.1асти (са Амзи
Пашом). Да би се склонили, oнit су дошли у Ј<ачаиичку Клисуру,
где су се населили најпре у Блацу, па после прешли у Доње Бла­
uе. Као уточиште бегунаца, бнло због крвне освете или пред го­
њењима власти, Качаничка Клисура је у поједииим деловима по­
десна не само услед висине и неравног терена, веh и због 111умо·
uнтостн.
.. ', .
'
Досе.ъеиици са разних других сrрана насељавали су се ие­
hи11 делом пос..1е ослобо~ења_ од Турака као чиновници, радници,
ретко и као самостални привредници.-

Начни досељ•в••' •. - Један део досељеника · порекnом нз

.~рбаиије насе.1ио се овамо непосредно. Стога је код њих по до­
сељењу сеhање на старину било јако очува•С?, те су они називе
за родове и махале добми по матичним са~има ипи областима.
РоА Булица у Стражи добио је име по истоименом селу у Дука­
Ьииу; роА Љумљаи у ДЛабочици по области Љуми у Северној Ар­
банији; род Ре•1 у Старо•• Пустенику по се,1у Реч у Љури; род
Чајан у Ј<рвенику по месту у Љуми; родови Дибраи (два) у Ce-
чиurry по и>tену околине Пиwкопеје; род Имиште у Ђенерал Ја11-
ковиhу по насељу у Љуми; род Љусњан у Блацу по об.•асти у

- 32 --
 •
КАЧА.ЯИЧКА RnИC)"PA 497

Северној Арбанији; род Дерњан у Па.пнводеннuи по месrу у

Матјн; род Тсач у Качанику по фису у Северној Арбанији итд.
Знатан је број досељеника којн су се у Качаничку К.пнсуру
насе.пн.пн етапно. Они су најпре до.пази.пи у се.па што .пеже у су·
сеnннм областима, претежно на Косову, па су из њих прелазили
у овдашња насеља. Неки родови пре овдашњег насељења етапно
су измењали по неколико области и села. Примера за етапно до­
сељаваtье ина разних. Родови Ђеч и Прен Ђеч у Качанику по·
рек.1он су од фиса Тсач у Северној Арбатtјн. Из Северне Арба­
није они су најпре дошли у јужно косовско се.10 Стагово, па по­
сле прешли у Качаник. Тако су се етапно преко косовских села
зоселили у Качаник, родови: Ше, Река, Доган, Коџа, Језерце, Ти­
рол, Прж и други. Етапних досељеника, који су дошли преко ко"
савских села, има и у другим насељима. Типичан npИ)lep за етап­
нн начин досељавања показује и род Беч у Старом Пустеннку.
Њихов оснивач рода са браhо•1 Исено•1 и Синаном из области Мат
у Северној Арбанији најпре се пре око 130 година населио у Ву­
чндо.пу код Скопља. Ту су жнветt у колибама, али су се ускоро
иза тога уп.паtuнлн ,,од жаби" и ноhу добегли у КачаНН'l"У К.пи·
суру. Онде се оснивач рода Беч настанио у Старо•• Пустеннку,
док су се друга два брата разместила у суседним сели~1а, Новом
Пустенику и Па.'lиводени1t1t. Од њих тамо сада потичу родови: И­
сен и Дерњан. Род Мјак у Кача11ику по исељењу из Сеиерне Ар·
баније прво се насе,1ио у шарпЛанннско се.по Шипковцу изнад
'Гетова. У Шипковнци би.1и 1 ,две кући
11
1 и то браћа Јашар и Ша­
бан. Браћа су се тамо ,,посвађали око једног грнета•, стога је
је ,,једна куhа" (од Јашара) прешла у Ђурђев Дол и одатле се
r1очетком овог века њени потомци иселили у Качаник н у Скопље.
Примери етапног досељавања су многобројни и о њина су подаци
изнети у посебном делу при опису појединих насеља .
•
Досељаuање из Северне Арбаније махом су се вр1uипа поје-
дИначно и у нањнм групама. При томе су се арбанашки досеље­
ници касељаваЈ1и у затечена стара словенска сепа. То њихово до-
• • •
.1ажење у почетку Је изгледа ишло нешто мирније, јер су досе-
.ъеници били наnобројнн, а земље и паше било је више. Али у­
котtко су нуслинани из Арбаније придолазили и прираuпајен ја­
чали, утолико су се више сукобљавали интереси између њих и
православних јужнословенских старинаца. Та борба заврши.па се
пред крај 19 века скоро потпуним истискивањем старинаца. Ова
•
насилна смена православних Јужнословенских старииаца досеље-
ним муслиманима вршила се постепено. То се јасно ВИЈl.И по вре­
мену када су се исељавали старинци, по именима се.па и топограф-
•
..
ским називима козе су досе ъеници прнмнл11 од старинаца.

За досељенике у Качаничкој К.писури карактеристична је и

тенденција за груписањем родовских .11омова и имања. Ово су .110·
сељеннци чини.пи извесно стога да би се у новој средини осећа.пн

Нас.ља 32, Кач. К•11сура - 33 - 32

 •
JOIJ.\11 Ф. TJ~Jl<J.•).'lJt)(;J.:H
498

јачим н да не бн били усамљени. Стога данас припадници једног

рода заузимају читаве сеоске делове, као што један род захвата
читаво насеље (Дробњак). Досељеници су, даље, тежн.1и да у
једном истом насељу буду заступљени припадници истог племена.
Тако досе.ъеннци у селима Гајру, Ивајн, Котлини, Вртомнцн при·
падају фису Красниh; у Режанцу и Палнводеници припадају фису
Бериш; а у Бобу и Дробњаку фису Тсач итд.

Фот. 7. - Становници нз ЛаинUIТL

Отац са сином (лево) и уиуиок;
из роЈ11 Идриз.

Досељеници 11з Арбаније долазн.1и су по правилу у Качани­

чку Клисуру као ~1услимани. А.1и постоје и неколико родова чији
су преци из Северне Арбаније дошли као католици, па су овде,
под притиском осталих муслимана примили ислам. Такви су: род
Каљош у Горанцу, Сома у Димцу, Цурај у Дробњаку и Бељјан
у Ђурђев Долу.
Унутрашње пресељвмње. - Сна сепа у Качаиичкој Кпису·
ри географски и привредно углавном су иста. Оrуда се не може
запазити како је из једног села становништво у веhој а.1ерн пре­
лазило у друго. Не постоји унутрашње пресе:ъавање становни­
штва ни пре~1а варошици Качанику. То се види по пореклу кача-

-34-
 1':.\.w:l.\llИЧK,\ КЛИСУРА
499

ннчких родова, који су

'
највеhии делом етапно доШЈЈИ преко јуж·
них косовских сепа.

У новије доба, са умнож:ава1ьем становништва, појединuи,

којн се одвајају од задруга, почињу да се насељавају даље од
се.1а на местнма где су пре тога имали сточарска трпа и колибе.
Ово је нарочито типично код становника нз Ре•анца.
Исељавање. - Из Качаничке Клисуре било је великог ју·
жиословенског исељавања. Прве исељенике област је дала још
у доба када је потпадала под турску в.1аст. Тада су крајеви ју·
ж:но од Шар-Планине били наг"10 пороб.ъени, што је r.1орало иза­
звати емигрирање нашег света. Сукuесивних јужнословенских
ем••граuија из области било је и за све време османлиске вла­
давине.

Знатна исе:ывања Начаничка К..111сура је да"1а и за време

аустро·турског ратовања 1689-1690 године. Ко>1nромнтованн по­
мажући Аустријанце, &tноги јужнословенски родови нису смели
чекати повратак Турака. Постепена исељавања иза тога су непре­
стано трајала кроз читав 18 и 19 век све до 1912 године.
Тешко јс саставити потпун преглед чак и за новије јужно.
словенско исељавање из Качаничке Клисуре. Писани подаuн о
• • •
томе су оскудни, а оскудна Је и традиција, Јер у селима сада

нема старинаца кој·и би о исељениuима казивали. Досељени му­

слимани из Арбаније дају о исељеном православном становни­
uлву оскудне податке, а често их уопште не казују.
На основу традиције н помена нз литературе могу се по
појединим насељима забележити следећи исељени јужнословен­
ски родови:

Из села Иваје иселио се око средине 19 века род отада

звани Ив а њ ци (3 к) у тетовско сепа Јанчиште, род сада звани
Ка чан ич ки (3 к) у Кучевнште код Скопља••, а трећи род
прешао је у Порече••. Ивајских исељеника несумњиво има н у
друrни насељима и областима ..
Из села Котлине иселио се већи број родова. Род Кот пи н­
ци (20 к) прешао је пре око 130 година у тетовско село Јегу­
новце. Иза њих у Јегуновце су прешли и Гор џе ск и (3 к).
Род Пеј чи и овци (32 к) прешао је.у Беловишrе (Д. Полог).
Род Кот пи иц и (9 к), прешао је у Јанчиште (д. Полог) пре
око 120 година. Кр агу ље вч иња (13 к) прешли су у Добро­
ште (д. Полог) око средине 19 века. С иб и и овци (3 к) пре­
шли су у Лешак (Д. Полог), пре око 90 година. Није познато
где су се и када иселили: Савевuи, Павлевuн, Стојкои-

41
Ј. Трифуноски: Скопска котяииа, бе.пешки за потеклото на
11асе.1ението и за сепата. ,,Македонска Мнсьп•. го.д.. JI, Софи11 1917,
кн. ~. стр. 184.
Јованов11ћ: ilopeчe, Насеља .з1 порекло становн11штва, књ.
•• rl. 28,
Београд 1935, стр. 275.

-35- з2•
 ЮВАН Ф. ТРИФУНООКП
500

ци и Ђу иг овци, који се помињу да су живели у Кот11ини

око 1803 године••, затим: Митре, Стојко, И11ија, Ђорђи­
ја и опет М ит ре, који се помињу да су такође живели у Кот­
nиЮ1- око 1826 rод.нне 151 • Котпннскнх православних исељеника не­
сумњиво има и у другим селима и об.1астима.
Из села Страже слушао саи да су последњи правос11авии
исе1ьеиици прешли у села Скопске Црне Горе и Полога. У Стра­
жи са.а.а не)1а очуваних старинаца којн би о исељеницима моr.'1И
рећи нешто одређеније.
Из села д,1абочице исе.1ио се такође већи број родова.
Њих има у Бразди, Чучеру, Кучкову код Скопља•• и у Вратници
код Тетова (род Дп аб оч ан и, 8 к). Исељеника из овог великог
сеЈ1а има и у другим селима н об.'1астнr.1а.
~· селу Старом Пустеиику зна се за исељени род Нач а­
н ик лне ви (8 к), који сада живе у селу Чучеру код Скопља''·
Из села Горанца од рода С ибн и овци у току 19 века исе­
.1ило се 7 породн1\а у Тетово, 4 породице ,,од снла
11
прешле у
Скопље, а око 1919 године ,,од качаци• избегло је 12 њихових
породица у тетовска села: Ра таје, Јажинце, Роrач~во и Долио
Фалише. Исто тако из садашњег рода Кит а и ов ци, због мус.1и­
маиа кој11 су им отимали сестру, 4 породице ·прешле су пре 100
година у Д. Блаце, а после се насели.1е у Бањане код Скопља.
Сасвим се из Горанца иселили, даље, родови: Гор ан овча ни
(5 к), који сада живе у Бањану код Скопља••, Добр о ск и (7
к), прешли су пре око 120 година у Кучково (Скопље), Сп а­
с е в ци ( 4 к) исто тако сада живе у Кучкову и други.

У селу Режанцу одређеније се казује једино о неком роду

Ст ој ков ци. Где су се они и у које време иселили, досељеном
•
муслиманском становништву Је непознато.

У об.1иж1ы1м сели•1а верује се да је првобитно село Крве-

•
ник, насељено Јужнос.1овенским православним становницима, .1е-

жапо за око 1.500 м ниже данашњеr положаја на месту сада зва·

ном Старо Сел. Неки досељени муслимански становници казују
да су првобитно село и станооништво уништени у време када је
овде ратовала аустриска војска (1689-1690).
•

" Помињу се у препису тапије иэааtоЈ око 1803 године (по Хиџри
Ј221). Препис је оверен 1923 године у Миннс1арс1ву ииостраш nоСЈЈова
~· БеограАу и налазио се у рукама сеоског с1ареwиве (11111ета).
•• Ова се имена помињу у другој тапији изАатој око 1826 године
(по Хнџри 1244). Препис је оверен када и први и чува се зајеро с њим.
•• Матернuи за изучването иа Македояиа, ctp. 446; Ј. ЦвијзЬ: Ан­
тропогеоrрафски пробаеми Бе•кввског ПQ1"Јос1µв, стр. CCVII.
" Ј. Трифуноски: Нав. AUO, стр. 181.
I& IЫd, СЈР. 183.

• -36-
 И првобитно село Сечиuпе на старом положају код Калун.
ђера и на данашњем месту, по општем и вр.10 раширеном казива­
њу, било је касељено јужнословенским праоославиим становни­
штвом (Арбанаси веле: ,,крет крис јан•, тј. да су сви стари сео·
ски становници би.•и хришћани). Касније су се ти стари право­
славни родови из села потпуно иселили н.1и нестали.

Из села Доњег Блаца сада се зна за исељени род Ж и в­

к овци. Они су прешли у Бразду (Скопска Црна Гора)••.
У селу Блацу постоје јасне успомене на старије јужносло-
• •
венска правос.'lаоно становништво КОЈе се касније, успед досеља-

ва1•а муслимана, постепено нсе.•НЈЈО. Род Ћо р Ь иј овци рано

се иселио, те је место његовог исељења непознато. См ок ви Ь и
сада живе у Мнрковцима (Скопска Црна Гора)••, Том аш ев 11
(13 к) живе у скопском селу Глуву• 1 , где су дошли на почетку 19
века, а Мрчковн (5 к) и Љотовн (14 к) у Горњаиу (Скоп­
ска Црна Гора)••. Прича се да је нз овог велмког села бНЈЈо и дру­
гих православних старнначких родова, само се за њих ие зна где

су се по исељењу настанили.

Исељеника нз села Дробњака има у Мнрковцнма код Ско11-

ља. Тамо се они зову Ш ил ој ев и 11 и••. Других исељеника веро­
ватно има и у другим: селима и областима.
Прича се да су и у селу Нећавцу, пре данашњих досеље­
ника нз Арбаније, живели стари јужнословенски родови. Неки
су ме уверавали да нећавски:r. православних исељеника има у се-
11нма око Скопља.
Општа је традиција да су пре данашњих досељених муслн·
мана и у селу Вртомици живели стари пр•воСЈЈаВии јужнословен­
ски родови. Није познато где су се они по исељењу иастаННЈЈн.
Из села Паливоденице поступно и потпуно су се иселили
Дабовнћи, у Мирковце• 0 , Урде вци (14 к) у Булачане• 1 ,
Јовчеви (9 к) у Бразду, Живанки ћеви (6 к) у Гпуво,
Жива ици (4 к) у Булачане 8 ' и Цеулевци (8 к) у Кучково.
Сва су то села око Скопља.
Из села Ђурђев До.1а по литератури се зна за исељене пра­
вославне Вучо ви h. е, којн сада живе у Нучевишту••, затн:~~t
за Алексове (2 к) и Маринкове (14 к), којн живе у Гор-
------
u IЫd., стр. 182.
•• С. Тоы11Ь: Нав. де.10, стр. ·451.
•т Ј. Трифуноски: Нав . .11.ело, стр. 182.
u IЬld., стр. 183.
•• С. Томић: Нав. дuо, стр. 451.
IЫd, сар.
451.
0
•

'' IЬld.; стр. 451; упоредити Ј. Трифуноски: Нав. де.ао, стр. 124.
•• Ј. Трифуноски: Нав. дuо, стр. 124, 182.
•• Ј. Х. ВаСЈ1љевн!1: Скопље и њеrовв око"нна, БеоrраА 1930, сар. 240.

-37-
 ЈОВАН Ф.
502

њану код Скопља. Последњи род нэ Ђурђев Дола иселио се око

средине 19 века••. Ђурl)евдолских православних исељеника има
и у другим селима и областима.
По народној традицији и село Боб је раније било насе­
љено православним родовима; они су били ,,Срб јани•. Не зна се
само шта је са тим становништвом било, нити има утврђеног
трага да се оно негде у околним областима населило.
Иэ варошице Качаника било је такође ранијих исељених
православних српских исељеника 86 •
Из околине Качаника уопште, 11а основу досад објављених
антропогсографских радова, утврђено је неколико исељених пра­
вославних родова. То су: Лим он ци (9 к) у Кметовцу (Г. Мо­
рава); тамо се доселили пре 100 година. Качари (2 к) у Го­
яемом Ропотову (Г. Морава); доселияи се такође пре 100 година.
Мирчевићи (7 к) у Бинчу (Г. Морава); доселияи се пре 200
година••. Иэ окояине Качаника води порекло и један род у Д.
Брњици (Косово) и два рода (5 к) у Призрену•'. Ја сам иа екс­
курзијама у околним об.1астиr.1а Н<1.1азио и друге исеЈъене јужно­
с.ловенске православне родове кој1t као место старине наводе Ка­
чаничку Клисуру, ca1tto се тачно не cel'iajy из ког су насеља. То
су: Качаник.•ијеви (2 к) у Црешеву, Челикови (5 к)
у Чучеру, Ка чан ич к '' (3 к) у 1\учевишту (Скопска Црна
Гора) 88 • Даноhсвu11 (8 к) и ilоброhев11и (3 к) иселили
се у Вратницу, Шу кои (3 к) у Беловиште, а Ђурков11и
(2 к) у Јанчиште (Д. По.•ог).
Пред•ьи пода1~и јас•10 по1<аз_}·ју да је правосЈ1авног јужно­
словенског ста11овннwтва раније би.10 без ма.'10 у- свима насе"ън­
иа Качаничке Клисуре. Тако је њих сигурно би:оо: у Иваји, Кот­
.,ини, Стражи, Д.r~абочици, Старо~t Гlуст~~11~1ку, Ре>канцу, Крвенн­
ку, Сечишту, Доњем Бла11у, Б.,а11у, Дробњао<у, Неllавцу, Врто­
мнци, Па.'1нводеници, Ђурl,)ев ДоЈ1у, Бобу Jt Качанику. То су ".-ва
насеља која су при.1иком ос.:1обођењ;t Ка11::~нн 1 1ке Клисуре 1912
године зате 1 1ена без и јед11оr праиос.1анног јужнословенског
житеља.

Код исељеника иэ Качаничке К.'lисуре, које сам налазио у

суседни~f об.1астима, пажЈъиво сам се распитивао и о узро1tима
који су их покретали из стар1tне. Најчешће са~1 добијао одгово­
ре: да су они иэ Качаиичке Клисуре одпаэи.,и због насиља, уби­
става, бежа.'IЈt да избегну прелажење на ис.1ам 1 склањали се од

Ј. "Гриф}·носк11: Нао. депо, стр. 183.

11
•

•• А УроwевиЬ: Качаник. стр. 189.

А. Урошевић: Горња Морава и Изморник, Насеља и порекло
1141

становништва, књ. 28. &еогрц 1935, с1р. 221, 2ЗО, 179.

"' Ј. Цвнјиll.: Основе, књ. 111, с1р. 1209, 1262.
... Нав. дuо. tip. 123. 181.

- 38 -
 КАЧЛВИЧЈСЛ &lIИOVPA 603

освете за учињенн omop према насиљу и слично. Ово казивање

је прилично тачно, јер је општи правац јужнословенског исеља·
вања, од друге половине 18 па до почетка овог века, водио
углавном према југоз•паду, југу и југоистоку, дакле супротно
•
од стране КОЈОМ су долазили муслимански досељеници пореклом

из Арбаније. Примећује се и појава да се исељеници нису јако

у.о.аљавалн од матичне области 1 јер су се претежно насељавали
у суседним крајевима, где су вршили јачу националну концен·
•
трациЈу.
Уопште Качаничка Клисура изненађује резултатом: колико
је у њој раније било јужнословенског становништва••, и колико
га је нестало. Она је била област најљуће етничке борбе, услед
надирања муслиманских досељеника пореклом из Арбаннј е. Према
томе Качаничка Клисура је пример оних јужнословенских обла·
сти rде се, ре."атнвно у новије доба, извршила не само метана­
стазичка већ н етничка смена становништва.

После ослобођења области од Турака наступило је, због

тога што нису хте.ои да живе у држави где ислам није господаре·
ћа вера, исељавање неких пре тога досељених муслимана. Они су
највише одлази.ои у Турску. То су биле поглавито породице из
варошице Качаника 11 неке иэ околних села.
Последњих неко.1ико десетина година Скопље је постало
значајан цеtпар којн је привлачио сељаке из суседних области.
Стога данас постоје скопски муслимански родови који су бора·
випи неко време у селима Качаничке Клисуре. Они су у Скопље
прешли углавном због развијеног занатства и трговине. Жудећи
за удобнијим животом, неки су муслимани прелазили и у Тетово.
Према томе Качаничка Клисура показала се за неке муспи·
манске исељенике као етапна ~1играциона станнuа, а не као њи­
хово крајње уточиште.

VI ПРИВРЕдНИ ЖИВОТ

3е11Љ(lрадња. - Земљорадња је привредна грана која је

у Качаничкој Клисури највише заступљена. Зиратне земље виде
се у разним деловима области, али не у једној непрекинутој по·
вршини. Обично су између њива терени под шумарнцом, пашња·
цн ипи неплодно тле.

Ппо.п.није њиве налазе се на равннјем дну речних долина,

највише око Лепенца, и на теменима тераса. Њих има у иезнат·
ној мери, јер такве њиве поседују само поједини становници нз
Сечншта, Ђенерал Јанковића, Новог Пустеника, Паливоденнце и
Горанца. Остале многобројне њиве су неравне, плитке, искрче·
не на планинским падинама и на долинским странама. На њима,

". Упоредити: Материuи за изучвавето на МакеАовu. с1р. 449.

- 39-
504 JOBAll Ф. ТРИФ)~нооки

ус.1ед брзог отицања, атмосферска вода брзо односи зиратно тле.

Ове су њиве, због морфолошке разбнјеностн терена, јако разба·
цане и мале. Да би се од села дошло до неких њива потребно је
путовати по један сат и више. Неравне њиве одликују се н оску·
днцом у влази. Ту је незнатна магазинирана изданска вода, а због
експонираности испаравање је релативно појачано. На неравним
знратним земљама није ~•oryhнo нн наводњавање, јер бн вода.
приликом натапања, однела тле и усеве.

Укупно обрадива земља у Качаннчкој Клисури (без села

Боба, Г. и Д. Б.1аца) 1947 године нзносн,1а је око 1750 ха. Она
је по врстама појединих култура би.1а овако распоре!)ена:

Врста ку4тура Површина у ха Врста JIY4fYpa llоврwнна у 1а

Пшеница Э 17 Крмно биље 20
Јечам 31 1 Поврће 11
Раж 217 Кромпир 5
Овас 150 Дуван 4
Кукуруз 530 Лоза З

Предњи подаци доста се •1ењају за сваку годину. Наро-

•
чито се мења однос раширености појединих култура и стално се
повећава површина њива на 11Пету шума и пашњака.
Од усева по раширености најпре долазе стрна жита. То
су пшеница, јечам и раж. Она су везана за плодније њиве наЬу­
брене торењем или су везана за скоро постале крчевине. Озими
усеви роде обилатије од јарих. Али општи жетвени принос· жита
није увек подједнак. Има година када пшеница, јечам и ра~к роде
прилично, тако да се сељаци од. тога хране по неколико месеци.
Дешавају се н неплодне године, које изазивају суша, град н ране
слане. Ове непогоде оборе жито и зрно ,,нспију • Усеви тада
11

не роде ни колико је потребно за семе. Тај се слаб ефекат рада

• •
ЈЗСНО види у животу становништва н у њнховОЈ тежњи да се све
више посвећују и другим радовима.
Култура кукуруза (,,коломбоћ") редовно је везана за до.
линска дна и плодније њиве. Ту кукуруз сваке године релативно
добро родн, те служи као rЈ1авна исхрана. Апи, због општ~; упо­
требе, гајење кукуруза пренето је и на неравне њиве што леже
на висији. Само на тим земљама он се сеје са приличним ризи­
ком: може да не успе ако настане суша, а када заметне плод ње-
• •
ra нападају тице и од шуt.1ских животиња медвед и Јазавац.

Кад кукуруз добро роди он даје на истој њиви за половину више

него стрна жита. Кукуруз се сеје у мају и бере у септембру.
После жита и кукуруза, у Качаничкој Клисури могућно је
и гајење сточних би.ъака. То су овас и мањим делом грахорица
и луцерка. Они успевају на слабијим земљиштима, која су гаје·
њем других усева пре тога била доста исцрпљена. Зато њн1<ова
•
производња НИЈ е ве.1нка.

40-
 Повртарски производи у област11 су права реткост. Неко­
лико пространијих баuпа има једино на дну !)енерал-јанковнћске
котлиннце. У баштама се гаји паприка, парадајз, купус и лук.
У селима на висији ретке баштице више служе као украс и зеле­
ни.10 01<0 кућа (Ђур!)ев Дол, Стража и друга).
До пре неколико година местимично су чињени покушај и
да се прошири гајење других култура. Тако је становништв<>
Котлине садило дуван. Принос од дувана био је незнатан те је
садња ускоро напуштена. Успо>1ена на ову културу очувана је
у називу котлинске њиве Ара Дуанит. Неколико њива са дувано~1
с<."!да се виде са~10 у Доњем Блацу, иначе селу најнижем и нај-
• •
ЈУЖННЈОМ.
Сада се чине иэвес11и покушаји и са сађење~~ винове лозе.
ее,, старе, у Качаничку Клисуру је пренета и нова лоза, али је
њена плодност мала ( Сечиuпе). Неколико винограда данас има у
Гораицу, Доњем н Горњем Блацу. Становници причају да је ви­
ноградарство раније било јако развијено код сада исеп.еннх ју­
жнословенских становника у Режанцу. Режаначки род Стојковци,
на пример, био је толико богат виноградима и вином да је једном,
када им се излило вино у подруму, потекао поток од кога се обо­
јила вода у Јlепенцу. Под виноградима је раније у Режанцу била
добро освет"ъена и топ.1а јужна падина Либо Г.1аве, а у Блацу
падина Кодра Внеш (Внноградарско Брдо). Оба ове површине
сада су под њивама и шумари1~.ом.

Изгледа дз су земљиште и климатски услови у Качаннчкој

Клисури доста пово.ънн за воћарство. Међутим, овој привред­
ној грани досад је поклањано мало пажње. Стога је ооhарс1во
с;1а60 разнијено. Међ}· воhкама на прво место долазе шљиве,
које не доносе ис.1икн rutoд. Оне некад подбацују, јер рано про­
леће изазива превре~ено цветање, које позни мразеви покосе.
Шљиве тада остају беа рода. Поред шљива, у мањој мери има
јабука, ора>:а н џанарика. Јабуке су нарочито познате у Дла­
бочици, селу које лежи на граници према Пологу. Џанарике су
најродннје н налазе се око најближих њива. Али муслиманско
становништво од џанарика не пече рак11ју и стога оне већим де­
лом пропадају неискорншhене. У де"1овима атара 11Јто лежи да­
леко од с:ела налази се мноштво днв.ъака.

Као ливаде служе нека земљишта која су сувише плитка

за орање. На ливадама нема честих радова, те оне могу бити уда­
љене од села. nостоје и високе планинске ливаде. Од свих ливада
сено се добија обично једанпут годишње. Tpaua се на ливадама
најпре коен, па потом товарима преноси кући. 1947 године л11-
вадски простори з1хватали су око 193 ха.

Из напред показаног види се тежња становниuпва у Кача­

нн•кој Клисури да на својим поседима гаје приличан број усева .

•
-41 -
 ЈОВАН Ф. ТРЈIФУНООКИ
506

При томе ратари распоређују усеве по оним деловима и•1ања

који појединим културама најбоље одговарају. Извесно је то
појава да поседии11и настоје што више да смање број добара
које морају куповати. Апи ово није у свима случајевима рацио-
• • • •
напио, Јер има становника КОЈИ гаЈе ПОЈедине културе и тамо

где не би требало да постоје по природним особинама т.1а. Ово

се нарочито јасно види у Сечишту где су дна домаhина засадн.1и
винограде на земљишту најбоље подесном за кукуруз.
Како је веhи број њива у области осредње ипи слабе род­
ности, то оне не могу сваке rодине бити под истим усевима.
Стога се поспе пu1еиице сеје јечам, поспе брзог кукуруза раж
итд. Неке њиве засејане једне године остају друге да буду угар.
Беа таквог начина рада не би на њима било могуhио ратарство.
Сличио је и са ливадама. Оне се поспе извесног времена преора·
вају ва једну годину како би се повеhапи питомост и принос сена.
1947 године под угарима је бнпо око 123 ха.
Припиком обављања земљорадничких послова главну улогу
има физичка снага човека. Од средстава су раширени МQтика,
рало са металном оштрицом и брана. Прва не запази дубоко у
земљу те се из дубине не избацује мртвица на површину.
Посматране по об.1ику њиве су у Качаничкој Клисури све
неправилне. То је дошло због тога што су власници крчењем
шкрипи зиратну земљу према местима са растреситим тлом. Ту
ратари најпре посеку шумарице чије стабпике запале и потом
оставе да тако презиме. У пропеhе се вађењем корена врши
,,стрем•, па се поспе сеје.
Вредност плодне земље зависи врло много од покапних при"
пика. Обично су скупље оне њиве што леже поред Лепенца и
на теменима тераса.
Велики значај има ђубрење. Када се њиве не би гнојипе,
земљорадња би била немогућна. Из тога се јасно види да се
обрађивање земљишта онде јавља удружено са сточарством. Ра­
није је, у области бипо мање њива а стоке сразмерно више. Стога
су се тада њиве могле чешће и обилније ђубрити, те је принос
од култура био већи.
Сада су у области ретке породице које имају своје жито
преко целе rо.в.ине; оне се највише налазе у Сечишту и Палнво­
деинци. Остале многобројне породице своје жито имају за 5 до
7 месеци, а и•1а и таквих које су упућене да купују жито преко
целе године (Крвеник,' Стража, Кот.1ина и друга). Рачуна се да
за једног члана треба годишње од 220 до 250 кгр жита.
Сточарс1во. - Друго важ110 занимање је сточарство. Ра­
није је оно у се.1има Качаиичке Клисуре бипо најглавнија при-
• •
BJ"'JU!a грана, Јер Је по важности превазилазило земљорадњу.
Ca.u се казује о појединим сточарима који су имали по сто­
тину и више брава ситне стоке, оваца и коза, и знатан број го-

-42-
 К&ЧАВИЧКА КПИОУРА
507

веда и коња. Богатством у стоци нарочито су се истнцапи стари­

иачки правоспавии родови. Такви су били Сибииовци у Горанцу,
род Котлинчани у истоименом селу и други. За Снбнновце се при­
ча да су нмапн око 500 оваца, 300 коза, 40 до 50 коња и нето
толико говеда. Котлинчани су били богати стоком до пре око 130
година, када су се нз села морали исе~1ити. Они су тада, прили­
ком сеобе за тетовско село Јеrуновuе, по причању, терали 12
колова, 12 товарних коња, 12 ждребадн и носили ,,еден јанџик
со парн , накупљен1iх од продате живе стоке. Поред православ­
11

них старинаца, било је веhе од данашњег богатство у стоци и

код досељених муслиманских родова. Стоку су напасали на про­
страним испашама. Овце су нарочито чуване на утрннама, које
су биле и тамо где су сада њиве. а козе су има.,е богату пашу у
шумама. За зимску исхрану стоке спремани су многобројни ли­
сници. Сем тога, у размену за дрво иогпо се добити сено из
Полога и са Косова, а делимично су се косиле ливаде, у според­
нијнм долинама и око Лепенца, које су сада претворене у њиве.
Сточарство у Качаничкој Клисури поче.10 је поступно да
опада од друге попови ие 18 века. Тада је у области настапа ве­
лика несигурност, стариначки родови су се у већини исељавали.
Због понеhане земљорадње иза тога наступило је стешњавање
пашњака. Од почетка 20 века на овдаuЈње сточарство штетно су
утицали и •~ести ратови. У некиЈ.1 се.111!!1а сада понеки домаћин нај­
више стоке има 50 - 70 глава. Остали домаћини имају знат­
но мање, а има и таквих који стоку уопште немају. По.подацииа
•оесних народних одбора укупан број стоке у Качаничкој Кли­
сури (сем се.,а Боба, Г. и Д. Блааа) 1948 године био је овако
заступљен:

Врста стоке Број Врста стоке Број

Говеда 1669 l<оэе 5.795
Биволи 12 Овце 2.247
Коњи 341 Живина 5.097
Магарад и иазге 179 Свиоье 38

Када се упореди број сточних г.1ана са бројем доuаhинстава,

тада се тек види колико је сточарство опало. Тако просечно на
два вомаhинства долази по три говечета и по једна товарна жи­
вотиња и једно домаћинство има око седам коза и нешто више
од две овце.

Стока се истерује на па•••у од маја, чим се јави трава. Ова

је паша око куhа, већином изнад ЊИ][. На овој паши стока остаје
до августа, док се не дигну усеви са њива и не покосе ливаде.

Отада стока пасе по стрниnпима и кошевини, а касније и по њи­

вама гве је био кукуруз. За време док траје паша неки чобани
иоћнвају са стадима у трпнма која су иа њивама.

-43-
 •
На почетку зиме престане свака паша и тада се стока хра­
ни у шталама које су у.селу. Зими се најбоља храна (сено) даје
ов11ама поглавито када се младе, средња (слама, шума) говеда­
ма и козама, а лошија (кукурузовина), товарној стоци, јер она
тада не ради.

Становништво се знатно помаже приходима добијеним од

стоке. Стока ~taje вЈ1ас11и1(нма производе за храну (млеко, масло,
сир, месо), за одевање (1:ожа, вуна, козина), а извесан део стоке
се прода. Тада од добијеног новца ста11овннци nодмИр}'·ју разне
кућне потребе.
Од пернате жн11ине најонше се држи кокоur. Живина се
гај и само за домаће потребе.

-
. -
.·

Фат. 8. -- Овчар св C1'8Jl.OM из cen• Иваје.

Шумарство. - Становништво Качаничке Клисуре упућено

је и на искоришћавање шу•1а. Најраспрострањенији су храст и
буква, те се они највише корнете. Сем за кућне потребе, знатна
је корист и од продате шуме: из сепа Блаца, Новог Пустеника и
Ђурђева Дола дрва се носе до железничке станице у Ђенерап­
Ј анковиhеву где се продају купцима из Скопља. Слично чине и
становннц.и нз Качаника. Уторннком и петком, кам су скопски
пазарни дани, из појединих сепа у Качаннчкој Клисури сељаци
узгредно терају дрва товарима на трг у Скопље. Сепа са лоши­
јим саобраћајним везама продају непосечену гору становницима
из Скопља ипи Тетова. Тада купци помоћу радника праве нове
стазе и посечена стабла сносе до главних путева (Стража).
Има сељака у обпасти који продају и прерађено дрво, на­
рочито лопате, виле и точкове. Ови се предмети праве у зимском
•

-44-
по11го!~у и посао око тога је споредно занимање. У се11у Дnабо­
чипи виде се ископане рупе у којима се 11ети гори угаљ. А у
Качанику и више се11а об11асти дрво се употребљава за печење
креча.

ЕксП11оатација шума у Качаничкој К.1исури до наших да­

на била је уопште веома нерационална. Шума се секла на свима
~1естима где се до ње могло доh11, такође без п.,.1ана и бриге за,
обновом. Отуда, уr.1авном изr.1еђу два 11ос.1едња велика рата, на­
гло су' се ј<Ј.випе rо"1етн или закржљало жбуње на местима где су
раније би.1е бујне шуме.
Очунане шуме сада су под надзором државе и стога горо­
сеча иде упоредо са 11рираштаје'1 шу,1е. Између појединих сео­
:ких њива постоје !~1а.1ьи u1уr.1ски 1 ,эа.бе.111". Они су власништво
• •
породица КОЈе су их одГЗЈИва.1с.

Ос:тала эанимања. - Око 1930 године у Ђенера,1-Јанкови­

hу подигнута је фабрика 11емента, која је запос.1и11а раднике из
околних се..1а 1 чији се број постепено 11овеl\ава. Сада преко го­
дине у фабрици ста11но раде око 300 радинка без ма110 из свих
се11а у области. Сви ти радници издржавају своје породице од
примљене зараде. Фабрика у Ђенера.1-Јанковиhу сада се и на-
•
даље проширује.

За овдашње становништво нов начин рада је и рударстно,

које се почело разu11јати одмах иза првог светског рата. Први
рударски радови почели су у суседном вардарском Дервену са
атварањем хромног рудника у Радуши. Број радника наг110 се
noвehao када су око 1925 године прорадила још два с11ична су­
седна рудника у Ораши (Д. По.1ог) и Горанцу.
ИзВесне приходе добијају овдашtьи становници и од пе­
чење креча. Креч пеку по неколико а1ушкараца из Ђурђева До,1а,
/1аништа, Гајра, Боба, а највише 11з Качаника (око 40). Пече1ье
креча престаје преко зимског по11гођа.
Поједини сељаuи радо се баве .1000~1 на див.ъач. То вр111е
највише у зимско доба када напада c11er. Крже од дивљачи лов­
ци продају, а неки их остао.ъају за домаhу потребу.
Рибарство је слабо развијено. У Качанику и Ђенерал-Јан­
ковићу рибо.1овом се бане поједини становници, и то 1-:ао спо­
ред.чим занимање••· Они помоhу удица и ••режа хватају у Лепен­
цу мрене и К11енове које троше за своју потребу. Вештину хва­
тања рибе овде су од скоро пренели рибари који повремено до­
.1азе из Скопља ради риболова у Лепенцу .
. Пче11арство је вр.10 с11або развијено. Укупно у об11асти има
око 120 вршкара, на десет куhа по једна.
У 11етњој по11овини године долазе поједини варошани из
Скопља у Качаник. Ту они проводе 11еко време ради одмора и
освежења станујући по приватним кућама и у кафанама. У Нача-
нику су подигнуте и зграде
,
где
.
11етуЈу деца из разни" де11ова

-45-
 ЈОВАН Ф. ТРИФУНОСКИ
510

- наше државе. Ово петовање становника нз других области прет·

ставља за Качаник извесну привредну грану.
Цигани у Качаничкој Кписури баве се ковачким занатом,
даље су свирачи и има некопнко месара. Раније је међу Цигани·
ма бипо више чергара који су ишли у окопна села.

Caoбpallaj. - Качаннчка Кписура скоро меридијански дели

Шар-Ппаннну на западу од п.1а11нне Скопске Црне Горе на исто·
ку. Стога се кроз њу још од најстаријих времена саобраhајно
повезивала Македонија на југу а са Косовом на северу. Апн у
време караванског саобраhаја, до око средине 19 века комуника­
ције кроз Качаничку Кпнсуру нису водиле као данас по њеном дну
долине већ по странама.

Један ст3ри пут водио је левом падином клисуре, и то од

Качаника на северу па преко данашњих насеља Ланишта 1 Ђур­
ђева Дола, Паливоденице И Ђенерал-Јанковића на југу. Одатле
се пут држао јужног нижег клисурског дела обпасти и изпазио у
скопску котлину близу села Горног Оризара. Овим путем је у
16 веку прошло м.1етачко посланство које је од Kocoua ишло за
Скопље и у Цариград••. Други стари пут кроз Казаннчку Кпнсу.
ру водио је њеном десном падином. 11 он је у северном делу
области про.1азио б.1изу садашњег Качаника (село Дубрава).
Одатле је, ндуhн према југу, пут водио на села Ивају, Котлину,
Горанце, одакле се код Горног Свилара спуштао у скопску кот·
лину.

Обе поменуте качаннчке комуникације избегава..1е су тесан

и у прошлости несигуран клисурски део између данашњег Ка­
чаника и Ђенерал-Јанкооиhа. И сада код становништва у области
постоје жива сеhања и традиције на ове старе скопско-косовске
комуникације. Старији сељаци причају о караванима, пролазу
татара, гробовима путника (код Ланишта) и друго. Стари део
пута на левој страни клисуре, иако веhим делом обрастао веге·
тацијом, код Ђур!}ева Дола се јасно распознаје. Њега сељаци
зову Калдрма. Десни пут ниже Горанца и близу Горњег Свипара
био је заштићен кулама. Успомене о кулама сада су очуване у
топографским називима (Голема и Мала Кула).
Око средине 19 века и касније, ради бржих и јачих саобра­
hајних веза, турске власти подигле су по дну Качаничке Клисуре
нов колски друм. Он је од Качаника према југу, водеhн левом
страном долине Лепенца, изилаэио код данашњеr Ћенерал-Ј ан­
ковнhа (раније Елез Хан) и одатле истом страном по дну кли·
суре водно је за скопску котлину. Овај је пут био краhи и по-

•• Р._ МstkovtC: Putovanja ро Pe'kenвko••• Poluotoku XVI vlelr.a,

Rad LXXXIV, стр. 39. - Цитирано оо Ј. Ер""ановиllу и Р. lioo.udly:
ТР,.овечки центри и путеви по српскс:iј земљи, БеограЈ( 1899, стр. 166, 167.

-46-
----- -------~к::л:::'l<::•~Вll~ЧК~А~КЛИ~~О~У~Р~л_ _ _ _ _ _ __Јб!_!ILЈI

дес11нјн, те се отада саобраhај између Косова н Македоније нај­

више настао вршити копиr.1а. Сем друма, по дну Качаничке Кл.н­
еуро 1837 г. саграђена је н же.1езннца. Обе ове саобраhајне ,1нније
•
поста.1е су главне, те Је живот на nо•1енутим старим каrавански!t1

путенима, у другој половини 19 века cacuи!tt престао.

А.1н ланаш1ьн друмски и железни ... кн саобраhај у Качанич-

1:ој К.1нсурн нема велики значај за са•10 становlD!шrво у обла­
сти. Од значаја је обично свега једном нлн двапут у недељи,
када се нде на nија11е у Скопље (због ,,чаршије"), кашто н у
Уроu1евац ("за жито"). Станоnнн11н у Качаннчкој Клисури служе
се за чешhе потребе другим спореднијим путевима. Један од њих
води од Длабочнuе за Котлину, Ивају, Гајре и Качаник. Иако је
011ај пут, због теренских тешкоhа, при:1ично неподесан, ипак се
ондашње становништво њи•tе знатно корнети. Гораначки~1 путем
пре.1азн се нз Полога у до.1нну Лепенца код Ђенерал-Јанковиhа.
Ова је саобраhајна линија подеснија од прве, јер води благим,
негде терасастим земљиштем и подесном долином Ортнце. Ова је
веза била добра и стога што не води преко веhег броја мусли·
ма нских сеЈ1а. У северозападном делу дод~1ру је Качаничку Кли­
суру периферно пут кnји нде нз Длабочи11е за Стражу н преко
ју)l(НО-косооских села за Урошеваu. Овим је путем водио између
Косова и По.1Ј.ога реЈ1атинно жив кириџиски саобраhај, који је у
19 иеку, због несигурности, знатно опао. У новије доба безбед­
ност је на овој комуникацији осигурана н саобраhај између Но·
сова и Полога прилично оживео. У источном делу Начакичке
Клисуре води пут нз Блаца према Чучеру и скопској котлини. На
њему се врши локални саобраhај. Нема велики значај ни пут који
води нз Качаннчке К,1исуре према Горњој Морави. Он води кли·
сурастом до.1ином Ђур\)евдолске Реке. Није згодан прелаз преко
ове лол11не ни у 1ьеко!tо1 горњем делу, код села Никовuа (Гњи­
лански Карадаг).

Сем ових путева, којн везују Качаничку Клисуру са су·

седним областима, у њој има и више мањих унутрашњих путева.
Ови су у лошем стању, кашто веома узани и имају карактер ста­
за. Више се искорншhују током летњег полго~, када се у села
доп.1аче дрва, шума за пискнке, камен за грађу, или када се пре­
носи жито и сЈ1а~1а. Од унутрашњих путева најважнији је крвен-
•
ски пут КОЈИ ПОДИ ДОЛИНОЬI ИСТОИ!tоlене реке, затим вртомички н

блатачки. Унутрашњи саобраhај је пашачки и товарни, а сасвим

ретко колски. Ko.IJ.a су во~1ујска с дрвеним некованнм точковима.
Нон.ских кола у области нема.
Варошица Качаник није најглавнији привредни центар за
Качаничку Клисуру. те стога она не утиче саобраhајно повезу·
jyh11 11асеља.
•

-41-
Рl2~--------'-о_в_л_•_•_Ф_._т_Р_и_Ф_У_н_ос_к_·и
___________

,111 КУЋА И ЗГРАдЕ

Kylla. - Качаничка Клисура је сразмерно мапа област, те

се у њој не запажају различити типови куhа. Изгледа да су на
једнообразност кућа, сем географских, би.1и од утицаја и при-
•
.'1ично уЈедначене етни~1ке при~1ике.

Најприr.1итивннја :ьудска склоништа, за која се овде зна да

~·у 11остојалн, јесу ко .1 нб е. Њих није било у свим селима, јер се
~· некима эа колибе ие эна. Cer.1 тога колибе нису биле нн трај не.
~·радиле су се од плота, који је бно облеn.ъен блатом; кров оних
колиба бно је од с.1аые. Данас оваквих колиба нема. Сада се при­
ча да су раније у колибама живели преци неких данашњих родо­
на у Котлини (род Кусч), Ђурђеву Долу (род Мијак) и Д. Блацу
(род Китановuи). Они су задржали колибе као зграде за стано-
11ање све до краја 19 века. Циган1t у Горанuу живели су у ко.1и­
бама до пре неколико година.
Стара је у Качаничкој К.1исури и п р и э е м на ку h а. Те
су куhе (и православне и мусли>1анске) првобитно би.1е једно­
д.ељне, са каменим зидовима и сламним кровом. Касније је овој
куhи додата преграда од плота и ти~1е издвојена два одељења:
куhа (арбанашки: шnи), где се станова.110, и понди.1а
(ар), где се затварала стока. Оваква куhа постоЈи и данас. Тип11ч-

•
' • ,,
•
. ,,,i.i
• •

Фат. 9. - Кућа Рамцана Рам•А•новиhа из po.u. Љо11

у Коттоtи.

не су неке такве куће у Стражи и Котлини, планинским и снро­

:~.rашннм селиr.1а. Сада више нема куhа где у истом одељењу бо­
раве и људи н стока. Понегде се само држи у ,,кући"' крава првих
неколико дана после телења ипи коза и овuа ако се рано

о't4'.1аде.

- 48-
 КА ЧАНВ1ПСА КЈl.ВОУР А
513

У даљем развоју, нарочито у нижим и нешто н11ућнији11

селима, приземна кућа раширила се у дsа правца, хоризонталном
и вертикалном .
.У првом случају куhа је остала приземна, апи је повећан
број њених просторија; ове су куће и боље зидане. Уз кућу и
пондилу са стране су се дограђивали с об а (арбанашки: од а),

2 3

1 г .)

Си. З. - Пресек куће В•се С.ИбlВIО&­

смоr из f:e•• Горанца. 1: t. По.1.11•р­
..-к;2. Ар за с1оку; 3. К.1ет за с1•,
ри. 11: 1. Чор....; 2. Kylto; 8. Со61;
4. Соllип; S. А11118р; 6. Ша&

где се зими станује, и а јат са настрешницо11. Ајат је уствари

споредна просторија придодата кући. Она је иа упазу, није orpa.
ђена и спу11<и за склањање приликом кише и невремена.
Развијајући се вертик8ЈО1о, приземна кylla је добила спрат
(кат ипи бој). Ове су куће данас највише заступљене и имају
бољи распоред просrорнја. У пр118е11Љу са je,ute стране је кућа,
а са друге ар. Врата су иа њима засебна. На горњи спрат, на
ча рд а к, во.11.е мерд ев и ие, које стоје иа пре.11.њој страни
куће. Из чардака се у пази у ђе зеит иј у (:1одник), из које,
као и у приземљу, воде засебна врата у собу. Поре.11. го ст и и ске
с обе, на спрату се налази и .11.руга соба у којој се чувају ства·
ри и зими станује.
Гостинска соба је у КачаЮ1чкој Кпнсури .11.оста распрострање·
на. Она се нарочито види ко.11. нмућlDlјИХ породнца. Ко.11. њих она још
мо111е бит11 одвојена од главне куће. Распоред је у 11успнманским
гостинским собама свуда исти. Према вратима уза змд је оџак,
а са стране су по стеље. На супротној страни од оџака је
трапез ан. Постеље су од сламе и поврх њих је сеџаде, на

Насеља 32, Кач. Кписура - 49 - 33

коме се спава, и по сте к' и, где се седи. Поред энда је дуга­
чак ј а ст а к испуњен сламом. Траnеэан је од дасака и малu
издигнут. Служи эа оставу nосте"ъннх ствари. На предњем зид~'
су око оџака по један долап; у њима се држи шеhер и кафо. Со­
бе имућнијих породи1tа су окреtЈсне и имају дрuен 11<1.тос.

2
Ј

1
1
.

·~=2='==1=
Сн. 4. - Пресек кylie Абду.u Ав11.н)е
из села СечншТL 1: 1. Ар за стону;
2. Племња ияи машна и 3. Двор; 11:
1. Шпен (кућа), 2. Ou и З. Шн•1.

Код православног сrановниuпва собе су релативно чисrи­

је, без оџака и са више постељних ствари.
Приземне куће и куће на спрат у детаљима неuпо отету·
пају од ових описа. Апи све те разлике нису битне, те их овде
ке треби истицати, Оне су махом условљене економским при·
.
''

' ' '

·-
·~
't.-,-·,
'
- -~
,

"
. '-
.
'

! -• •,

' '

Фот. 10. - Кућа у Гораицу (род Снбиновцн).

- 50-
 RАЧАНИЧКА КЛИСУРА 515

ликама појединих породица. На кућама споља нема никакви:~ ша­

ра и украса. Старији људи казују, да у турско доба православ­
но становништво није смело да подиже боље куће.
Тип куће у виду кула за одбрану у области нема. У Кача­
иичкој Клисури не постоји ии чифчиски тип куће, јер је овде
чифч11с1во било слабо развијено, и то само у Котлини и делимич­
но у Д. Блацу.
Э1 р••е. - Нема велике разноврсносrи ии у спорединм
зградама. Најглавнија споредна зграда ј~ пле м ња. У њој се
држи сточна храна. Плевње нижих села и имућнијих породица
су простране, са по два и више одељења. Неке плевње имају и
спрат. Оне се граде од камена и покривају сламом. Планинска се­
ла и сиромашнији становници подижу мање плевње, саграђене
од плота (арбанашки: ђа рд). Није разноврстан ни кош за
жито, који је доста редак по селима. Око кућа су још обично
кокошар, ређе пчелињак, затим л о з и и ца на великим сопма
( троњ) и понека воћка.
Изван села с јесени се сече шума и слаже у л и с и и к е.
У неким насељима лиснике граде око кућа и једна породица нх
има по неколико. Православни становници ва њи:~ употребљавају
нвэвв с т о r, а муслимани д у w к.
 Б. ПОСЕБюt ДЕО

1. ГАЈРЕ

По110-Ј и тиn. - Село се налази у иепосреАИој близини

Качаника са десне стране Јlепенца. Куће су на тераси високој око
644 м, која је језерског постанка и добро очувана. Изнад куће је
ранија језерска обала.
Воду за пиће становници добијају са извора, чесама н шест
бунара. Главнији су извори: Кронн Љутине, Крони Катуидат, Кро­
ни Идризнт. Чесме су у селу и познате под именом: Ј езер, Млашк
и Черешна. Плодно земљиште са њивама и воћњацима је на нена~
стањеиом делу равни. У већој су мери заступљени nашњацн и
утрине. Топографски називи за њих су: Бај Камен, Ша риа Бука,
Глиња, Блисак, Ахншта, Врти Кучка.
Село је разрађеног типа и куће груписане по махалама. Ма­
хала има четири и зову се именом рода који у њима живи. Уда­
љење нзмеЬу махала је око 300 м. Како су махале иа тераси ииэио
поре\)аие, то је растојање између крајњих кућа преко 1.000 м.
Гајре укупно има 38 домова (1940 године).
ПроШ11ост. Старииачки родови у селу нису очувани, те се
не зна када је село основано. Данашње становништво казује .111
су нм преци 1 ,од вакт наследили име села и поједине топографске
11

називе. У селу живе досељени муслимани пореклом нз Арбаније.

flo данашњим родовима село је старо око 150 година.
После досељавања првих родова, највећи део становнншrва
Гајре је добило прираштаје", а број кућа повећан је деобом за­
друга.

Порекло стаио11енm1е'. Сви су садашњи сеоски становници

муслимани арбанашког говора. Родови су: И се и (16 к), Таф о
(6 к), А с а и· (7 к) и Ша и и (8 к), сви од фиса Красииllа.
Пореклом су из Арие у Северној Арбанији (област Љура -
Љур). Тамо су они чинили један род. На путу нз старине иајnре
се задржали у Старом Качанику (јужно Косово). Ту су се њихови
преци, којн су били браћа, раздвојили, па је један остао у Старом

-53-
 ЮВАН Ф. ТРИФУНООКИ
518

Качанику, други се иселио у Руђинце (Кумановски Карадаг), а

трећи у Орман код Скопља. У Орману, због баровнтог земљнцгга,
досељени Алија није дуго живео, него се склонио у Гајре. Алија
је предак из петог појаса (око '150 година), а данашњи родови
добили су називе по његовим синовима (Исен, Тафо, Асан и llla·
ин). Сваки род у Гајру ина посебну махалу. - Рам о (1 к), од
фиса Краснић. Доселио се као мухаџир (1878 г.) иэ околине Ле·
сковца. Право му је порекло иэ Северне Арбаније.
Привредне прИ.11НКе. - Око куhа су њивице са житима, ку·
курузом, брэаком и бацrrе. Међу њина има и понека ливада, која
се после неколико година опет преобраћа у њиву. У Гајру нема
сељака који могу да издрже кућу преко целе године са својим
ЈКIП"ОМ.

Паша за стоку лежи на неравном земљицггу свуда око села.

Нарочито се гаје коэе због обмности шуме и могућности 11акше
исхране лисииком.

Дрва за огрев и јапију становници доносе са сеоског атара

на товарном коњу, на себи и на воловским саона11а.

2. ИВАЈА

Поло-Ј и тип. - Село се налаэи у самом изворишном делу

Ивајског Потока. Kyhe су у проширењу долинице заклоњене од
ветрова и леже на обема долинским странама.
Становништво се с.•ужи изворс1<ом и бунарском водом (4
бунара). Шуме имају на местима званим: Ппазиште, П.1епицrrе и
Болевац. Остали крајеви сеоског атара, на којима има утрина,
њива и ливада, зову се: Рапуша, Лашк, Језерце, . .'lед.ина, Ара Зи·
берит (Эиберова Њива), Стара Иваја, Ливада Попнт, Ливада
Маркут (Маркова Ливада), Кроии Ајдукит (Хајдучки Извор).
Иваја је, изузев мањег де.'1а на западној страни, у ос11ови
эбнј ено село и куће груписане по махалама. Махала има шест и
у свакој од њих живе припадници истога рода. Растојање између
њих је незнатно. Село укупно нма 58 домова (1940 г.).
Прошлост и с1арине. - Иоаја је старо се,10. Најпре је нзг3еда
припадало цркви сушичкој (вероватно Марковом манастиру код
Скопља). Под имено•t И в а њ е село се помиње и 1389 године.
Тада га је Андреја, син краља Вукашина, приложио манастиру св.
Андреји на TpecWt 1 •
У Иваји су раније живели стариначки јужнословенски пра·
воспавни родови. Они су се касније потпуно иселили, јер су се ту
и у околна села почели досељавати муслимани пореклом нз Арба·
није. Сада се зна за ове исељене родове: Ив а и ов u и ипи

• М. Пурковић: Попис се.ва у среЈUЫвековяоЈ Србији, ГоЈDШЈ1ь 2 •

Скопског ФНЈЈозофсиог факу.11ета, IV, 19$--1940, Скопље 1940, стр. 96.

-54-
 • '
Ива њци (3 к, спаве св. Димитрију), данас живе у тетовском
селу Jall'IИUП'y, Тамо су им дошли преци из Иваје око средине 19
века (Сибин, жив, 45 година-Мојсија-Спасо, из Иваје иселио се
Спасов отац чијег се имена сада1t1њи стаиов1DЩИ ие сеЬају). Пре
досељења у Ј анчиште, преци овог рода неколико година живели у
Тетову, Из овог рода има исељених породица које су преко Јан­
чишта прешле у Скопље (1), Београд (1) и Рушчук (4). - Ка­
ч а и и~ ки (3 к) иселили су се у скопско село Кучевиште, Име
су добили по крају одакле су пореклом•. - У Поречу постоји
један првоспавни род досељен из села Ивање у скопском крају•.
Вероватно да је то Иваја у Качаничкој Клисури, јер другог села
са таквим именом око Скопља нема. Ивајских православних исеље­
ника несумњиво има и у другим насељима и областима.
Првобитна Иваја налазила се изнад Ј1Зна1uњег села на месту
званом Стара Иваја. Када је тамо насеље опусте.10, садашњем је
становинштву непознато. На данашњем месту село су основали,
пре око 150 година, преци данашњих досељииих муслиманских
родова,

Инају је 1896 год. Ъ, Петров означио као крајње северо­

источно село у Тетовској кази (срезу)•). 1900 г. Иваја је имала
свега 16 муслиманских домова 3 .
Порекло ставовништва. - Сви су садашњи сеоски становии-
11и муслимани арбанашког говора, Родови су: А зи р (8 к), 011
фиса Краснић. Досе,1или "'' се преци иэ петог појаса (пре око
150 годи11а), Место старине имају у Северној Арбанији. - Ша­
б ан (5 к), од фиса Краснић. Место старине и irpeмe досељавања
као код рода Азир,-Јусуф (9 к), Ариф (5к), Бран•• (11
к) и Кодра ли (20 к), сви од фиса Краснић. Пореклом су из
."рне (Арња) у Северној Арбанији (област Љура - Лурја),
Имена су им по прецима који су као браћа добегли у Ивају, Досе­
.1или се нешто иза првих родовз.

Исељени: из рода Кодрали исељено је 7 породица, Од њих

4 се иселиле у Тетово, 2 у Скопље и 1 у Кача1П1к. Сем тога један
муслимански род, пореклом из Арбаније, исељен је у тетовско село
Доброште (Муљак, 3 к),
Пр1шредве прилике. - Око села рав1П1је земљиште је под
житима; а стрмије под шумом и пашом, Шуме и паша ра1П1је су
захватиле веhе пространство, јер су постојале на неким меаима
где су сада њиве.

• Ј. Трифуноски: Скопска котлина, бепеwкн за nотеuото ·яа васе·

"еннето и за сuата, ,,Македонска 11исьа•, rод. П, София 1947, llR. 5 6,
стр, 184.

s П. Јоваиовнll: Порече, Насеља и пореuо становRllWТВ&, књ. 28.

Б<оrрая 1935, np. 275.
' Матернми по нзучваието ва Македоннк. Софиа 1896. стр. 447.
Л. Серафимовь: Тетовско, Пяовднвь с1р.
11
1900, 66.

-55-
 ЈОВА И Ф. ТN!ФУВООКВ
520

Сељаци нияју добру корист од стоке; секу и продају шуиу;

а млађи мушкарци раде као радници у Скопљу и Качанику.
На удаљенијим њивама око села становници бораве лети са
СТОКОМ у СТ8НОВН118.

3. КОТЛИНА

По.11ожај и тип. - Село .1ежн растурено по зарав'ьеним

косама које се на.1аэе на .~евој страни Котлинскн Реке. На ис.-rоч·
нои крају насе.ъа протиче мања речица. Оиа у пролеће и у јесен
нагло надолази и становницима чинн знатно uпете. Вода за пиће
добија се из неко.1нко извора и једне чесме. Главнији су извори:
Бнгор, Стреиче, Дршец и Бешка. Чесма је у источном делу села
(саградио је један дрварски трговац нз Скопља).
Око кућа су њиве, а изнад села по косана утрина и шуме.
Називи појединих места су: Осој, Бунга, Љу~, Шаранец, Кепи
Ћорес (Ћорђнјов Камен), Ара Дуаннт (Дуванска Њива), Река,
Заиуга, Трн Буки, Пашина Глаа, Друм, Шуљнн Мост.
Сеоске куhе груписане су по махалама н скоро све окренуте
југу. Махала има седам и растојање између најближих износи
око 500 м. Г.1аона је источна маха.1а звана Село. Остале су махале
мање и оне су добиле називе по именима места на којима се на·
пазе. Такве махале су: Стремчес, Шамес, Бнгара, Дршец, Бешка
и Река Епр (Горња Река). Село има укупно 70 докова (1940 г.).
Прошлост и сrариве; - Котлина је релативно старо село,
јер су у њој до краја 19 века живели старнначкн јужнословенски
православни ·родови. Православне становнике нз села су постепено
и потпуно истиснули досељени муслимани нз Арбаније.
Када је Котлина по становништву била православно насеље,
тада је сепо, како се прича, насилно почнфлнчно Алил бег Дерала
из Тетова. Њега је наследно син Мемет паша (умро око 1915
г.), који је много допринео за потпуно исељавање котлннских пра·
вославн11Ј1 родова: њих је једним делом пресељавао у своја ocra·
па полошка чнфчнска насеља, а било је случајева да је неке на
разне стране насилно расељавао. Места исељених православних
станов1Пtка Мемет паша је уступио својн.м муслиманским саппеме·
ницима пореклом нз Ар6аније 8 .

• Смишљено иасељввање досељеюа. муСЈ11имаиа из Арбаније у се­

.аима с1•р"• прввос.аавш ј)'1К8ос.вовенаоt..1. становника посае Ме.мет па•пе
DpoJIY1К)lo Је Аа врши и њеrов снв .UИ.. беr. Ои Јо, на пример, 'lllфчвао
cuo Дворце у Д. По.1оrу око 1926 r. бесru:атно уступио uyallll8JICIOUil
аосељаuщнма само да би тиме оне11оrућио у насељу живот махедонсklВI
родовима. Позивање муслимана nopeuoм нз Арбаније и ЊIU.080 васе.r.zа­
вање у с1ар11м маке.11.онскиu. се.вима арп1и•и су, нарочито у ПОЈ1017 в скоп­
ској котпини. и f!.'; истuяутијк мусюruаиски великаши и поседници
(Абдурмаи паша, воша ит,11.).

- 56 --
 ВАЧА НИЧЈСЛ КПИОУРА.
521

· Пошто то није давно било, могуhно је и са.~• АОста АОЗRатн

о неким православним исељеницима из Котлине: Кот л инц и
(20 к, св. Ћор\)е Алимпије), оА пре око 130 ГОАИНа живе у Јегу·
иовцу (Д. Полог). Ту су раАили као чифчије на посеАу Мемет
паше Дерала. Када су АОШllИ у Јегуновце, као што је споменуто,
њихови су преци из Котлине тера.ои: 12 волова, 12 товарних коња,
12 ждребадн и имали 11 еден јанџнк пари'' накупљених од продате
ж1tве стоке. Стари кумови овог рода, кажу. преш"1н су из Котлине
у тетовско село Беловиште. Котлииици у Јегуновцу сада се деле
иа родове: Вучкови, Јовановци, Димовци и Трајковци. Две њи·
хове пороАИце преШ11е су из Јегуиовца у Тетово. - Гор џе ск и
или См иља но ск и (3 к, Ћур\)евдан), ca.u живе у Јегуновцу
(Д. Полог). Ту су преШ11и из Котлине ,,на чифлик''. Ови су нешто
млађи исељеници од Котлинчана. - Пеј чин овци (32 к, св.
Никола), сада f
Беловишту (Д. Полог). Пре него што су се наста­
ни11и у садашњем селу, њихови су стари живели у Котлини. Из
Бе;1овишта су се Пејчиновци населили још и у полошка села Јегу­
новце (2) и Брвеницу ( 1), а има их и у Београду ( 1) и Румунији
(1). - Коt·.1инцн (9 к, св. Арх. Гаврило), данас живе у Јан·
чишту (Д. Полог). Тамо су из Котлине прешли пре око 120 година
(Тодор, жив, 62 године-Апосто.1-Сибин-Спасо, један од предака
којн се иселио). Док су живели у Котлини они су радили на свом
поседу и имали С)" н воденицу која се и сада познаје. Одатле су
избегли "од зулум" и у Ј анчишту радили су на чифлуку. ОА овог
рода нз Ј анчишта две су породице прешле у Тетово. - Кр агу·
љевчиња (13 к, св. Петка), живе у Доброшту (Д. Полог).
Тамо су преШ11и из Котлине око средине 19 пека (Софро, жив 45
годииа-Зако-Петко-Сннад~tЈ1 1 један-оА њихових првих досељеника).
- С иб ин овци (3 к, ~\\итровдан), сада живе у Лешку (Д По­
лог). Тамо је пре око 90 ГОАИНа прешао оснивач рода Сибин
(Ристо, жив, 40 година-Андро-Спасо-Сибин, који се доселио). -
Није познато где су и када исељене четири православне породице:
С аве иц и 1 Па вп ев ц и 1 Ст ој ков ци и Ћу иг ов ц и 1
који се помињу да су живели у Котлини око 1803 ГОАИне',
затим: Митре, Стојко, 11лија, Ђорђија и опет Ми­
тре, који се помињу да су такође живели у Котлини око 1826
године". Котлннскнх правос.1авних родова несумњиво има и }'
другим •1апред ненаведеним сеЈ1и~1а и об"1астима. По onurreм кази­
вању њихова ношња и говор били су доњо-полошкн.
Када је у Котлини живело стариначко праносланко становни·L
штво, ту је постојала и црква. По причању, црква се налази на

Помињу се_)·_ препису тапије издатој око (по Хиџри

7
1803 1221 ).
1lpenнc је оверен 1923 г. у Мвиистарству иностраних noc.uoвa у 6eorpa.av
и налазио се у рукама оцаmње.r с:еоскоr ciapemпe (aera).
' Ова се имена помињу у JIPyrOJ та.пији иs.11атој око 1826 r. (по
Х11џр11 1244). Препис је оверен када и први и чувао с:е эвЈе.1.но са њим.

-57-
 ЈОВАИ Ф. ТРИФУНОСКИ
522

месту rде је сааа џамија. Ту су за време првоr светскоr рата Бу·

rари вршили ископавања. Том су припиком проиаl)ени иконе,
новац, темељи од храма и около њп православни гробови.
Опште је предање да су правоспавни становници из Котпиие
на дан св. Илија, због славе, долазили у суседни rораначки ма­
настир.

Kyhe последњих праяослаоних исељеника из Нот"1нне позна­

ва,1е су се до почетна 20 века'). По расељењу правоспавиих ста­
новника, сепо је распо досељавањем. 1900 r. Котпииа је имапа ЗО
муслнuан~ких доиова 10 •
Испод сепа постоје остаци од иекоr староr утврl)еног на­
сеља''). Апи о њему међу сељацима нема никаквих прича.
Вероватно је Котпииа добипа име по попожају, који пос•оа·
тран у цепини има котпинскн изгпед1 •.
ПореКЈЮ ставоввнm1ва. - Данас у Котпини живи један пои­
спамљеи стариначки род и досељени муспимаиски арбанашки ро·
дови. Сви говоре арбанашки. ,
Ст ар инц и су: Вљ аш (7 к), на испам преwпи почетком 19
века, при првом насељавању ••успимана из Арбаније. Знају да су
ии преци би.1и чифчије у се,1у на имању Апип бега (неки га зову
и Асан бег) Дера.1а 11з Тетова, а касније 1ьеrовоr сина Мемет паше.
Назив Dљач с•оатрају погрдни•• и доботи су га од досељеника, јер
су бипн ,,прости• и сиромашни. 1926 г. једна њихова породица
преwпа је у Дворце (Д. Полоr). ·

Му сл им ан ск и до сеље и иц и : Љ ок ( 40 к), од фиса

Краснић. Преци ни се поче.1и досељавати од почетка 19 века нз
Северне Арбаније. Сви потичу од шесторице браће. Досепнли се у
Котпину на позиве тетовских паша 13 • Од 1926 г. 5 породнl\В нз
рода Љок преселило се у Двор11е (Д. Полог). - Ку с •1 (23 к), од
фиса Краснић. Дошли иза рода Љок и из истог места из Северне
Арбаније. И они дош.1и по позиву. И данас се оба ова рода сматрају
блиским и међусобно се не узимају. Од рода Кусч прешле су три
породице око 1926 г., у Дворце (Д. Полог).
Привредне прилике. - Земља за обрађиваоье постала је у
крчевинама. Стога је разасута свуда око насеља, апн не у једној
непрекинутој површини. Ретие су сеоске породн11е које могу да
•
издрже са СВОЈИМ жито~~ преко JLene године.

' Р. Нихо.в:ић: Продирање Арбанаса у српске земље, Гласн•1к Гео­

rрафсхог Ј1Руштва, св. 3/4, Београд 1914, стр. 119.
Л. Серафимовь: Нав. дело. стр. 66.
1
•
1
' Материа.nн по нзучваието на МакедонКI', с:Тр. 447; А. Селишев:
no.11or и ero болrарск.ое иас:uение, Софин 1929. стр. 63.
УпореАИТН: Материuн по изучването иа Маке.11.Ови1, с:тр.
11
447.
•• Упоредити: IЫd., пр 447

- 58-
 КАЧАВИЧКА КПИОУРА 523

Осни зеиљораЈЈ.Ње, сељаци се баве и гајењеи стоке. Држе

говец, овце и козе. Исхрана стоке је нарочито подесна због обил­
иости шуиа и трава и могућности исхране писинком.
Око сепа постоје мањи шумски забрани. Њи:r сељаци про­
дају трговцима иэ Скопља, ипи посечена дрва терају иа коњскни
товарима у Тетово н Качаник.

4. СТРАЖА

ПОЈЮ-.Ј и тио. - Ма1ье село у подножју Љуботена. Куће

су поре\)аие са леве стране Котпинске Реке на заравњеној коси
преко које води пут из Полога за Косово.
Становниuггво добија воду са извора, неко.~ико чесама и
више поточића, који теку са Љуботена. Зиратног земљишта око
сепа ина напо. Више је букови:r шума на нестина: Каља, Гребен,
Кодра Фапишес и Тупан. Знатан је број и травних ледина.
Стража је по типу абијено село. Куће су груписане у д&е
иахапе: Лика и Бупица ил·и Апартеии (Супротна Махала). Удаље­
ње изиеђу иахапа је незнатно. Стража има укупно 24 доиова
(1940 г.).
Про11ЈЈ1оет н с1арнве. - Стража је старо село, раније са пра­
вославним јужнословенским становюtwтвом и црквом 1 ". По кази­
вању, црква се налазила иа путу који води из Страже пре••• Котли­
ни. Није познато из ког је доба утврђење (Каља) у не11осредној
близини насеља ниже Љуботена. Рушевине од зидова данас се не
познају, а нема нарочwrих трагооа ни у тради1t1tј1t. )1ана.1u1ъи су
родови у селу новији досе.ъеници из Арбаније и по пери мусли­
мани. Код њих не постоји традиција ни о животу ранијег сепа,
већ једино казују, по слушању, да је име се;1у дnто по ,,стражи''
која је раније борави.1а у утврђењу и штитила nро.1аэ 11утника од
напада качака, разбојника.
Са доласком муслимана, старо правос.1авно становништво из
села се потпуно исели.10. Слушао сам да су пос,1едњн старнначки
родови иэ Страже прешли у сепа Скопске Црне Горе и у Полог.
Несумњиво да овдашњих православних Исељеника има и у другим
селима и областима, само нема у Стражи очуваних старЈ1на1tа који
би о томе могли pettи 11еuпо одређеније. flocлe нсеља11ања право­
славних становника порушена је сеоска црква и униurтено гробље
око ње. 1896 r., Стража је имала свега 19 досељених мус11иманских
домова 16 •
За време бугарске окупације у првои светском рату (1916
rод.), село је, због одметника против окупатора, било запаљено
и становништво интернирано у Неготин (Србија). Иза рата већина
се породица повратила н обновила сепо на истом положају.

•• Упоре,111ТН: IЬld., стр 447. •

'' IЬld., стр. 447.

-59-
 ЈОВАН Ф. ТРИФУНОСКИ
524

Порекло стаиов1ППIП11L18 - Сви су данашњи сеоски станов­

ни11и досељени муслимани арбанашког говора. Родови су: А ј ре­
д нн и.1и Бул 1111а (3 к), од фиса Красниh. Порекло им је у Се­
верној Арбанији из села Булица (Бул11ца) у Дукађину (Дука­
гјин). Оnде дошли преџи из четвртог појаса преко Сириниhа, где
се неко време задржавали. Овде имају истоимену lt1axany.

Фот. 11. ---- Се•11.6енн , 1 ••11ијам (кувар) у cuy Стрuсм.

Лик а ј (21 к), од фиса Кру ја Зн. Досел11лн су се из Дукађина

у Северној Арбанији. Оснивачи рода су три брата, који су дошли
иза рода Ај·редин. Пре тога су неко вре•1е борави.1и у се.1у Ннковцу
(Г<)рња Мора11а), 1.:ажу као ,,исnо.1џии' •
1

Ј.-13 села, ЗЈ 11оследњих 20 година., иселило се 5 :О.l}'Сл11~1ан­

ск11х r1ород1111з у Тетоно и 1 у Качаник (од рода Ликај).
Привредне прилике. - IЬнве око села су мале и cne су 110·
с1·а.1е у крче11инама. Испод куhа била је раније испаша, а сада су
всitнном њине. Сељаци имају жито 2 до б месеци, а нек11 га купују
преко 11еле године.

Већа корист у сеЈ1у је од стоке. Сточарство је r:1авно зани­

ма1ье становништва, те се богатство сељака цени по броју стоке.
На1>0•111то се гаје козе због обилкостн шуме и лакше исхране пн·
CJIHKOM.

Др1tа за 01·реи и јапију сељаци доносе на коњу, саонама и

на себи. Сеоска гора про.uје се још трговцима (1940 r.) нз
Скопља и Тетова. Они секу шуму поиоhу најмљених радника и
од~1ах иза тога дрва превозе колима.

Упоредити: IЬld., с:тр.

1
• 447.

-60-
 ~Ч...ННЧЈСА КПИОVРА
525

6. ДЛАБОЧИЦА

Полоиа~ј и тип. - Село се налази у подножју Љуботена иа

долинским заравнима са десне стране Котлннске Реке''· ~!змеђу
заравни су ма1ье долинице повреиенкх токова. Једном таквом до­
,1иинuом води пут Тетово Урошева1L .
У Длабочици има четири бунара, ·неко,1нко чесама и извора.
Главније чесме н извори су: Чешма Џамнс (Џамиска Чесма),
Хурла, Кронн Шаинас и Кронн Бекташнт. Село је богато њивама,
.1нвадама 1 утринама и Ш}'МОМ. Њиве и ливаде су испод села и око
кућа, а шуме и ледине -Нз планинским странама до ниже љуботеи­
ског врха (до висине од 2.000 м). Главнији топографски наЗЮ'" су:
Драrоманце, Осој, Бели Камен, Рупа, Крс Камен, Смоница.
По типу Длабочнца је разбијено село н дели се у трн махале.
Маха.•е су међусобно прилично удаљене, тако да растојање изме­
ђу крај њих кућа у правцу С-Ј износи око 2 км. Куртешка и
Рамска Махала назване су по оснивачима родова, а Љуиска no
области у Северној Арбанији одакле се становllнurгво доселило.
Длабочиuа у свему има 71 дом (1940 г.).
Про111Ј1ост и с1ариве. ·- У onurreм делу изнето је да се Дла­
бочнца, као Длбочица, помиње 1389 г. Њу је тада Андријаш,
син краља Вукашина, приложио манастиру св. Андреји на Т-ре­
сцн18. Доцнијих писаних помена о селу нема. Данашњи иуслимаt1н
знају да су им преци при досељењу затекли у се,1у православно
• • •
ЈУЖИосповенско становниuпно, КОЈе се касније постепено и пот-
пуно исел1tло. 1·1ослед.ње стари11ачке породице станова..-1е су у гор­
њем делу сепа на месту око данашње џамије. Оне су живеле у
Длабочиuи спе до краја 19 века••.

Неки старнначки, сада исељени, правос,1аинн родови знају

се и по именима. Такви су, на пример, били Д .'1 а 6 оч а и и (8 к,
св. Никола), којн данас живе у Вратници (Д. Полог). У Вратницу
су дошли пре око 140 година ,,два брата", Ђурђо и Вепко. Они
су преци из треhег појаса (Бојо, жив, 73 године-Мишо-Петре­
ЂурЬо, којн се доселио са братом Велком). Приповеда се да је
Ђур!lо у Длабочици имао доста коза н живео у куhи на месту где
је сада средиште насеља око џамије. У Длабочицн ,,се потурчила''
једна сестра Ђур!lова, те је он иза тога вребао згоду да је убије.
То је извршио noCJJe треhе године. Плашеhн се од освете, он је
са братом, укуhанима и козама одмах исте иоhн избегао у Вратннu.v
(кажу, раније, чим бн ко промен1tо сеЈ10 1 освета бн се од њега

'' На секцнјя ,,Качаник•, раз. 1:100.000, te.110 је эаnнсаио као Гло­

боqнца.
М. ПурковD: Нав. с1р.
11
"uo, 86.
А. Сцнщев: Нав. стр.
1
• AeJlo, "2.

• - 61-
 ЈОВАН Ф. 'UIИФУНОСЮИ
~26

скинула). - Ђ. Петр о вsо и Ј. Цв иј и ь••, налазили су из

Длабочнце исељене старнначке православне родове и у скопским
сеnима: Бразди, Кучкову и Чучеру. ПравославRИI исељеника из
Длабочице несумљиво има и у друтим селима и областима;
Док је Длабочица по становништву била православно село,
у њој је постојала и црква••. Она се налазила у средишном делу
сепа, али се трагови сада не познају. Повре"1ено су потпуно уни­
штени и остаuи од православних гробова.
1900 г., забележено је да је село у свему имало 75 му­
.слиманских домова 22 .
Име села вероватно је дато по положају, којн, посматран у
целини, има изглеА депреснје 28 .
Порекло ставовнишr••. - Сада у Ддабочнцн живи досељено
муслиманско стзновннштво арбанашког говора. Родови су: К у р­
те ш (~4 к), од фиса Бери••• Доселили су се крајем 18 века из
ДукаЬина у Северној Арбанији. У се.1у су познати и под именом
Цековцн. - Љу мљ а и (ЗО к), од фиса Шаља. Добегли ,,од крв''
преци из Љуме (место Бица) у Северној Арбаниј11. У Ддабочицн
живе од пре 120 година. Њих је овде позвао да се населе неки
п••••• из Тетова••. - Рам а и (7 к), од фиса Куја Зн. Старо ни јс
преЗнме доЬ, веле, по месту порекла у Северној Арбанији. Неко
"У време живели у околини Призрена. У Ддабочиц11 су од пре 100
година. . '
Исељени: За последњих ЗО година из села је исељено око
20 муслиманских породица. Највише их има у Тетову, доњо-поло­
шко11 селу Доброшту (род Бојдане, 6 к), неколико у Скопљу и у
Турској.
Привредне ор1L111Ке. - У земљорадњи становника из Ддабо­
чице највеhу важност н•1ају оранице. Оне су овде у великој мери
плитке и неке камените. Стога је за њихову обраду потребно
доста ђубрета и в.1аге. Ђубрење се врши поглавито торење11.
Од стоке се гаје козе у знатном броју због обилноаи шуме
tt моrуhностн лакше исхране лисннком. После коза по эаступље­
ности долазе овце и говеда.

Дрва за огрев и јапнју становници доносе из планинских

Аепова nпо леже северозападно од насеља. Дрва се носе на коњу,
воловским колима или се вуку.

Путеви воде од куhа у њиве, шуме и колибе.

-----
Матернали по иэучването на Македония. стр. 446.
10

•• L Антропоrеоrрафскн пробl:еми Бап канског По.wуострва, Насе.ља

<Р••<ких земаља, књ. L Беоrрад 1902, стр. CCVII.
Упоредит11: Материа.DI по нэучването на Македокна:. стр.
11
446.
Л. Серафимовь: Нав. дело, с1р. бб.
11

Упоред11тн: Материалн по 11эуч.ването на МаЈtед.оНия, стр. 446.

11

Упоред11ти: IЫd., стр.

1
' 446.

- 62
 КА ЧА.НВЧКА КЈIИОУРА 527

8. СТАРИ ПУСТЕНИК

ПОЈЮжај и тип. Село се налази у дубоком долинском делу

,1е•о од Котлинск• Реке при њеном ушћу у Лепенац 2 ' 1 • Вода за
пиће добија се из чесама (три), са извора и из реке. Главнији
топографск11 називи за земљиште око се.1а су: Које Гумес (Којово
Гумно), Ара Атанас (Атанасова Њива), Ара Богданит (Богданова
Њива), Ђури Маркут (Марков Камен), Губовц, Киша (Црква).
Се"10 је збијеног типа, више низноr облика. То је .аошло
због брда ~оја га притешњавају. Стари Пустеннк укупно има 25
домова ( 1948 г.).
Прошлосr и с1арине. - Почетком· 19 века, у атару Старог
Пуст•ннка (југоисточно) од овог старог села, на даљини од 1 сата
хода, основано је село Нови Пустеник. Дотле се Стари Пустеник
звао само именом Пустеник.
Стари Пустеннк првобитно је био насељен јужнословенским
православним становништвом. Ти стари становници из села су се
ПОТП)'НО иселили када су ту дошли преци данашњих муслиманских

родова, који су пореклом из Арбаније. Сада се од исељених пра­

восла1Јних становника зна са~10 за род Ка чан ик пи ев и (8 к,
славе св. Николу); они су се по исељењу из Пустеннка населили
у село Чучер код Скопља••). Исељених старина чких православних
родова нз Пустеннка несумњиво има и у другим насељима и обла­
стима, само нема овде очуваних старинаца који би о тоие казивали.
Исељавање православних родова из Пустеннка није било давио,
јер су општа сећања на њих доста свежа, а има у селу очуваних
остатака и од старина.

Старост и ранији етнички карактер Старог Пустеника ја­

сно се виде и по црквеним рушевинама. Рушевине се налазе на
истакнутом брегу поред села. Положај цркве ,,доминира блИЈ11ом
околином и по свему изгледа, да је смишљено изабран у циљу,
да богомоља привлачи пажњу путника". Црквене ,,рушевине се
прилично добро очувале. Зидови се дижу од О. 70 м до 2.60 м од
садашњег нивоа земље". Богомоља ,,је паж"ъиво н солидно гра·
\)ена од тесаног грубог кречњака и од сиге". При зидању био је
употребљен и мерr.1ер. Црква је, даље, имала мермерне стубове,
декоративне п.1астнчне украсе и живопис. Црква у Пустенику,
судеhи по грађевинској техници могла би бити из X-XI века, али
није ис1<ључеио да може бити и а.1ного млађа 28 . Око рушевина
од храма сада се окупљају Uигани из околних села. н понеки
Арбанаси мус.'lи~1ани. Они ту доводе бо.'lесннке и пале свеће.

1
'1 На секцији 0 Качаиик·. Р''· 1:100.000. се1а Стари и Hou Пуаеннк
оэначени су под заједничким именом као Пустеиик. . .
" Ј. Трифуноски: Нав. де.110, стр. 181:
'' Ћ. Орлов: Рушевине цркве у Шу Стари Пустеви~t, Г•асмк Скоп­
скоr 11аучноr друштва, књ. XV-XVI, Скоilље 1836, стр_ 324--326.

-6"-
 Успомене на раније јужнословенско станов1•иштво, поре.а
имена села н ове средњевековне uркве, очуване су и у топоrраф·
с...·ким називима. О ранијим ,,крсњанима• има успомена и код да­
нашњих муслиманских досељених родова.

Порекло становвнwтва. - Сви су садашњи сеоски станов­

ници муслиманске вере арбанашког говора. Родови су: Љ а ч ( 14
к), од фиса Бериш. Порек.10>1 су из Северне Арбаније. Рачунају
се као први сеоски досељеници. Доселили се почетком 19 века.
Родовско и~1е Љач се употребљава кашто и као име за цело на­
сеље. Њихове три породице од пре 15 година живе у Ceчиurry
(Деарови). - Беч (б к), 0.11 фиса Бериш. Име добили по осни-
.

-
•

-
•

Ск. 5. - Оаюва цркве у Сnром Пустенику

(Ћ. ()рЈ~ов).

вачу рода који је заједно са браћом (Исен и Синан) пошао из

Северне Арбаније (Место Derjani у области Мат - :Маtја). Они
су се, пре око 130 година (преци из четвртог појаса), најпре
населили у Вучи.Долу код Скопља. Ту су живели у колибама,
али су се ускоро иза тога умашипи 1 ,од жаби". и ноhу добегли у
Качаничку Клисуру. Овде се оснива•~ po.u Беч населио у Старом
Пустенику, док су се друrа даа брата разместили у сусе.11ним се­
,,нма, Новом Пустеннку и Паливоденици. Од њкх тамо сада по­
тичу родови: Исен (у Новом Пустеннку) и Дер1•аи (у Паливо.11е­
ници). Ова три рода и сада о.11ржавају родбинске везе и од..1аэе

-6'-
једни другима у посете. - Реч (5 к), од фиса Краснић. Име до­
били по месту порек.1а у Северној Арбанији (село Реч - Rel!i
у Љурн - Luгja). Дошли су иза предњих родова.
ПрнвреАИе прилике. - Зе•"ънште око сепа је тако днсе11н­
рано да су зиратне површине мапе. Због тога њиве су једна од
друге доста у даље не и везане за равније терене са више ра.
стреситог т.11а. На њивама успевају п.1анинска жита и кукуруз
брзак.
Стрми де.r~ови око села обрасли су под шумом храстовом
и буковом и под шумариt(ОМ. Шу~1ари11е одлично спуже као паша
за стоку, особито за козе. Стоrа свака сеоска кућа има макар и
>1апн број коза.
Око села по страна~1а коса н дуж до:1ина виде се уски пу­
теви. Они воде у шу~1у, њиве и у око.ТЈна ce..r1a .

•
7. НОВИ ПУСТЕНИК

ПолОЈ''ВЈ и тип. - Се.10 се састоји из група куhа на уским

високим заравнима са десне стране Лепенца 27 • Суседна су му на­
сеља Режанце са ЈЗ и Стари Пустени" са СЗ.
Становништво добија воду нз два бунара (у махали Брав),
неколико чесама (Махала Буш те Поштр 3, Буш те Епр 2, Дац 2)
н извора. Чесме н извори су: Крој Бринес, Крој Катундат, Кај­
нак Бепупнт, Кајнак те Мулини Дацит. Поједини називи атара су:
Кравич, Бибиноп, Ка,1ова, Смак, Шупак (Прнсој), Ђури Зн (Црни
Камен), Буљнавнца, Кисела Вода, Уреч, Осој.
Нови Пусте ник спада у разбиј ени тип села. Куће су групи­
сане у махалама. Махала има четири и зову се, почев од СИ пре­
''" ЈЗ: Буш те Поштр (Доњи Буш), Буш те Еьр (Горњи Буш),
Дац и Брав. Растојање између махала износи око ЗОО до 400 м.
Село има укупно 32 дома ( 1948 г.).
Прошлост. - Нови Пустеник постао је на почетку 19 века.
У њему су тала основа.•н махале Буu1 те Поштр и Буш те Епр му­
с.1имански досељени~t.и нз Арбаније. Иза њих су други досељени1tн
11з Арбаније основа.1и и оста11е две ~1аха.11е.
Ноаи Пустеник основан је на атару Старог flустеника. Зато,
иако су међу собом доста удаљена (око 1 сат хода), ова два се,1•
•
н сада се административно воде као Једно насеље, под старим за-

једничким именом Пустеник.

На земљишту Новог Пустеника нема трагова старијег ста­
новништва. Остатак од старина нема. Садашњи становници говоре
•
да ЈС, приликом насељивања њихових предака, эемљиипе где лежи

село l\НЈ10 покривено шумом.

На секцији ,,Качан11к•, раз. 1:100.000, села Стари и Нови Пустеник

21

nзначенн су пож sвjtJDllf'IKИМ именом као Пус1еиик.

Насеља 32, Кач. Клнс}·р:1 -- 6.i ---

 .Ј08.\Н Ф. TPflФ~"llOOКИ
530

Пореи.яо станоеВИЈU1ае. - Нови Пустеник насељен је мусли­

манским становништвом арбанашког говора. Родови су: ~1се11
( 14 к), од фиса Бериш. Име добили по оснивачу рода, који је
заједно са брвЬом (Беч и Синан) по••••о из Северне Арбаније
(место Deгjani, област Мат). Они су се, пре око 130 година
(преци из четвртог појаса), најпре населми у Вучи-До.1у код
Скопља. Ту су живели у колибама, али су се ускоро иза тога ума­
шми ,,од жаби" и ноћу добегли у Качаничку Клисуру (Лиман,
жив, 40 година-Билал-Емин-Саит-Исен, који се доселио). Овде се
оснивач рода населио као први становник у Новом Пустенику
(основали махалу Буш те Поштр, где и сада живе), док су се
друга два брата разместили у суседним сели>1а, Старо•• Пустенику
и Паливодеиици. Од њих тамо сада потичу родови: Беч (у Старо"
Пустенику) и Дерњан (у Паливоденици). Ова три ·рода и сап.а одр·
жавају родбинске везе и одлазе једни другима у посете. Исен,
оснивач рода, у Новом Пустенику је имао седам синова: Реџепа,
Јонуза, Јакупа, Ос•1ана, Мустафу, Шабана и Емина. Од њих се
намножиле данашње породице. - Ља поч (6 к), од фиса Бериш.
Потичу од претка који је као ,,дете
11
направио 1 ,бела у Север­
11

ној Арбанији и због тога добегао овде. По доласку у Нови Пусте­

ник оснивач рода бно је ,,слуга' у роду Исен. Ту се он оженио и
1

основао нову махалу Буш те Епр, где су његови потомци и сада

настањени. Име Љапоч доби.1и из поруге. Онде живе од прве по­
ловине 19 века. - Да ц (9 к), од фиса Краснић. Старина ии је у
Северној Арбанији. Живе у истоименој махали где су доШЈЈи иза
горњих родова. - Бап аш (3 к), живе у Махали Брав. Тачно
'
порекло не знају.

Исељени: Од 1920 г" исепипе се 10 муслиманских породица

и то нз рода Љапоч 3 у Тетово и 2 у Турску; из рода Дац 1 у
Скопље, 1 у Тетово и 3 у Сечиште.
Привредне пр1~лике. - Мапе њиве са житима су око кућа.
Из њива се крчи ка~1ење и збира на гомиле. Где су сада њиве бн.'lе
су раније шу•1е. Испод сепа, поред Лепенца, су њиuе са кукуру·
зом. У селу нема сељака који могу да издрже кућу са својим жи­
том преко целе године. Неке породице немају свога жита никако.
Behy корист имају становници од стоке. За пашу с.1уже про­
страни терени под шумарнцом. Оин .1еже по кoca!'ita југоисточно
и северозападно од села. Богатство се не цени ло ве.1ичини имања,
веh по броју стоке. Нарочито су •1ногобројне козе.
Дрпа за оrрен н јалнју сељаци доносе на коњу, ретко 11а
себи ипи у саонама. Поједини се.ъащ1 терају дрва на продају у
Скопље и Качаник.
8. ГОРАНЦЕ
По.1101КВЈ и тип. - Село је на високој језерској површи
(оно 700 м). која је око сепа врло изразита. На западној страни
у површ се усек.1а Горанска Река, лева притока Вардара.

-6б-
 КАЧАНИЧКА КЈIИОУРА 531

· Становништво добија воду са че-сама и неко.1ико извора.

Главнији извори су: Студенец н Врепо 28 • Село је богато шумои
и }"Тринама, а на заравни око куhа има нешто њива. Називи поје­
диних места су: Поле, Бразда, Равннnrrе, Лозја, Ъорl)нјева Карпа,
Ъуриноец, св. Петка, св. Ђорђе, св. Илија. Ајдучка Чешиа, Бро·
шта1ье, Голе)1 Жеден, Ма.11 Жеден, Мала Река, Длага.
Гора1111е је по типу збијено, а куhе груписане у махалама.
Hajoeha је Кодралска Махала, затим Рисјанска, Ка.ъошска, Мусо­
с1<а, Љусња11ска и Вн.ъска. У свему село има 62 до>tа (1940 г.).
Прошлост и старине. - Горанце је старо село, јер је оно
под именом Гор и ан и г. било је приложено Хилендару'•.
1348
Доцнијих писаних помена о селу нема. Да је се.10 старо види се и
•
по очуваном старо~• правос.1авном Јужнос.1овенском становниuпву,

по живој народној традицији и рушевинама од седа•• цркава. Тра·

гови појединих храмова и данас се распознају. Највећи је храм бно
св. Атанаса у средини села. По причању, њега су разори.он досеље­
ни преци данашњег муслиманског рода Мусовцн. Они су саградн,1н
куће поред цркве. Од храма се и сада познају плоче са црквеног
пода••,. Рушевине храма св. Илије су изнад села. Ту је, по пре­
дању бно манастир. На дан славе око манастира су се скуnљал11
православни становни1~и из Горанца, Котлине. Длабочице 1 Режанцd
и других суседних, данас муслиманских, села. На западној страни
од Горанца су рушевине цркве св. Николе и св. Петке; а на севе·
ронстоку и истоку св. Богородице, св. Ъорl)а и св. Арханl)ела••.
Храм св. Ъорl)а, по казивању порушен је пре око 80 година. Тада
•
су од његовог тесаног камена сеоски муспи,1ани направили СВОЈУ
прву сеоску џамију. На месту храма св. Богородице сада се пра­
вославни сељаци најчешће окупљају (на дан Мапе Госпоl)е). Ту
су очувани стари брестови, постоје темељи од већег храма. којн се
познају изнад земље и види се један масиван камени стуб, што све­
дочи да је црква била знатнија rраl)евнна.
Село Горанце сада припада парохији свештеника нз Вратнице
(Д. Полог). Правослаонн становници из Горанца удају се и жене
са становницима нз суседних полошких села и из Кучкова (Ско­
пље). Њихова јс ношња доњо-полошка.
Име сепа дошло је ,,од гора која је ту раније искрчена. То
11

првобитно село било је велико 81 : имало ,,триста атларн (коња сед-

11

" Са извора Вре.во спровtА••а је пре векооко rодиаа вода у село

и саграЬене трн чесме.
Ст. Новаковић: Законски споменици српских држава средњега
11
)
века. Београд 1912, С1р. 423; М. Пурковић: Нав. дио, стр. 63.
На темељима :~рама св. Атанасија carpaJOUIH су пра&ОСЈ1авии сrа­
11
1
новн11ци 1912 r. нов}· цркву, али су је сеоски муСЈ1Имави 1915 r. поново
порушили.

") Упоредити А. Сеянщев: Нав. де.ио, сар. 63.

;ai Упоред11т11; Матернал11 по и.эучването На Македония, стр. 448.

• -67-
 ЈОВАН Ф. ТРИФ)"ЈIООКН
532

ланика) 1 ,,седум стотини рисјански кући ... , много винограда, вели­

ких сточара и друго. Касније је Горанце опадало због присилних
исељавања стариначких православних родова. Од средине 19 века
Горанце је почело поново да расте досељавањем муслиманtких
родова нз Арбаније. Око 1900 г., Горанце је имало 10 православ­
них и 32 ?t1услнманске куће 32 .
Порекло аановништва. - Сада у Горанцу живе стариначки
православни li досељени иусли"1ански родови. Први говоре маке­
донски, а други арбанашки.
Старинци православни: Снбиновцн (8 к). Један од свега
два заоста.1а рода старинаца. Раније је број домова у роду био
већи и живот у задругама нарочито развијен. Са доласком мусл~·
мана у току 19 века од Сибиноваца иселили су се 7 породица у
Тетово, 4 породице '!од снла ' прешле у Скоruье, а око 1919 г., ,,оп.
1

качацн• избегло 12 њихових породица у тетовска села: Ратаје (б,

тамо се зову Вучески), Јажинце (2), Рогачево !1) и Долио Фали·
ше (Э, зову се Горан11и и.1и Стој<lевцн). Славе св. Николу. -
Китановци (4 к), други још преостали род старинаца. Пре
100 година, због мус.rtиАtана који су им преоте.ли сестру, нз овог се
рода иселиле 4 породице у Д. Блаце, а после прешле у Бањане
(Скопска Црна Гора). Славе св. Димитрију. - Из Горанца је поре­
клом и род Гор ан овча ни (5 к), који сада живе у Бањану код
Скопља 83 . Оин су се у Горанцу зва~1н Поповци, јер од њмх је
увек било сеоских свеurrеника. - Добр о ск и (7 к, св. П<т<а ),
сада живе у Кучкову (Скопље). Тамо су нэ Горанца прешли пре
око 120 година (Филип, жив, 32 године-Петко-Јане-Димо-Добре,
који се иселио). 'Једна њихова породица из Кучкова прешла је у
Ђорче Петров. - Сп а сев ци ( 4 к, св. Петка), исто тако живе у
Кучкову. Тамо су дош.1и из Горан1{а. Један ЊИЈIОВ огранак у Куч­
кову зове се Пешоски. Од Спасеваца и•1а исељеника у Скопљу ( 1 ).
--- Из Горан1tа, до иза првог светског рата, било је непрестано исе­
.ъавања православних стариначкнх становника, само се о свим тим
исељеницима сада не могу прибрати потпунији подаци 1 ".
Сеоска слава је св. И.1ија по свецу порушеног манастира. За
венчавање и крurrавање сељаци похађају цркву у Вратници. У
•
данима осталих снетаца они се скупљају око рушевина наведених
храмова.

Мус.1и•1ански родови су: Ка љ ош (ЈО к), од фиса Бериш.

Доселили се средином 19 века из Колесјана у Северној Арбанији.
У· село дошао предак Каљош као католик; овде бно пољак. На
ислам прешао одмаЈ1.по досељењу. Сматрају се као први овдашњи
досељеници. - Бајрамовци (9 к), дошли као католици одма"

•• Л. Серафа11овь: Нав. AUO, стр. 67; А. Се•нwев: Нав. AUO, стр. 61.
•• Ј. Трнфуноск.н: Нав . .11.u:o, стр. 183.
•• Упоре4итв А. СuЈпцев: На•. AUO, стр. 63.

-б8-
 КАЧАНИЧКА КЛИСУРА
l!ЗЗ

иза првог рода. По месту старине у Љуми (Северна А·рбанија)

познати су још под именом Љусњан. Сада су муслимани. - Му·
с о вц и ( 1О к), доселили су се као муслимани. И њихов оснивач
рода овде најпре дошао ,,како пољјак , па се стално задржао.
11

Порекло и време досељавања као код Бај рамова ца. - Кодра л ар

( 15 к), пореклом су из места Љусњан у Љуми (Северна Арба­
нија). Овде дошли преци као муслимани у другој половини 19
века, преко призренско~ краја, где су неко време боравили. -
Ви љ (5 к), од ф11са Бериш. Име добили по месту старине у Љуми '
(Северна Арбанија). У Горан11е су дош.1и крајем 19 века. Имају
исељеника у тетовском селу Нерашту (Вај~ъе, 4 к). .
Од 1930 г. исе.1или су се три муслиманске породице у
С1~опље.
Цигани су у се.1у застуr1љени само једним родом (1 к).
Овде су ковачи. Доселили се пос.1е 1920 г. из Ђенерал-Јанко·
ниhа, а даље нм је порек.'lо у Скоп.ъу.
Привредне прилике. - Њиве су око села, постале у крчеви­
нама. Из неких њива збира се камење и слаже на гомиле. МеЬу
њивама има и понека ливада, али се оне после неколико година
orreт преобрађују у њине. 1947 г., било је под ораницом 165 ха,
а под ливадама 29 ха. Оранн1tа је по усевима била овако подељена:
под кукурузо•1 46. под п1uени11ом 42, под јечмом 32 и под ражи
32 ха.
Становници Горанца важе н као ·сточари. Стоку хране на
паши великој око 80 ха и у шумама које су простране око 55 :ia.
1948 г., у селу је било укупно: rонеда 182, оваца 475 и коза 382.
Неплодног земљишта има свега око 8 ха.
Поједини мушкарци из Горанца раде у руднику Радуши.

9. РЕЖАНЦЕ

Положај и тип. - Село се налази у горње•• делу Ортице,

десне притоке Лепенца. Куће су поре\)ане на зараннима са обацве
стране рекс. Становништво добија воду из 11 бунара, које се на­
лазе по двориштима, 1t неко"1ико чесама. Г"1авније чесме су: Крој.
Ирија и Те Љу1,1ит.
Сеоске шуме и утрине налазе ~е око села· по косама и на
долинским странаа.1а. l-Ьиве су ис11од села дуж Лепенца н само нс·
колико изнад Асовске Маха;1е и око Ортице. Називи појединих
места су: Осој, Наја, Ограда, Пржина, Дероен, Ливадица, Смак,
Никола (ту су раније биле њине), Либо Глана, Шулан (Присој),
Забел, Киша (Црква), Кодра Дулас (Дулово Брдо), Кодра Мојаве
(8елико Брдо).
Првобитно Режанце састојало се из једног дела (од данашње
иахале Рогач) и по типу је бн.10 збијено. Средином 19 нека на
• •
ЈУЖНОЈ страни атара издељени сеоски становници основали су

69-
534 ЈОВАН Ф. TPJfФYllOCЋ:ll

Асовску Маха.1у (удаљену око 1 ки), а од почетка овоr века на

нети начин основали су још Малич (на истоку око 2.5 ки) и
Ортицу или Хунел-Махалу (назвата Ортица по реци; лежи око
0.5 к11 јуrозапад110 од rлавноr сеоскоr дела).
Режанце ииа укупно 38 домова (1948 r.). Родовске су куће,
изузев у иаха,1и Ортица и.1и Хунел, ме~у собом измешане. Највећи
део становниwтва село је добило прираштајем, а куhа деобом и
распадањем задруrа. Махала Роrач има 14, Асовска 9, Ортица 8 и
Малич 7 домова.
Прошлост и старине. - Преци данашњих муслимана, којн су
се од краја 18 века досељавали из Сев1>рне Арбаније, у Режанцу
су затеили старе православне јужнословенске родове. Од њнх и
сада се памти о роду Ст ој а но в ци. Они су били толико боrати
• •
виноград.ина и вином да Је Једном, када им се изпипо вино у под-
руму, потекао поток од коrа се обојила вода у Лепенцу. Оrшrте је
предање. да су православни становници нз Режан1r,а на даи св.
Илије, збоr славе, долазили у суседни rораначки иакастир.
Првобитно православно становништво живело је у глав­
ном делу села сада званом Рогач Махала, а на месту званом
Киша (северозападно од села) имало је цркву св. Ђор~. Друrа
сеоска 11рква на"1азнла се на југоисточној страни насеља. Са на­
иножавањем муслиманских досе;ьеника, православно становништво
из Режанu.а се потпуно исе.'lи.10.
Југоисточно од Режанца, на даљини од око 1 км (десно од
реке Ортице), налази се узвишење звано Непи Исар (Хисар). На
темену узвишења, напаэе се остаци од зидова, црепови и постоји
рупа rде се сада за време кише склањају чобани. Коме је припа­
дало ово утврђење и када је разорено, данашњи досељени сеоски
родови не знају.
1900 r. Режанце је имало 16 муслиманских домова••.
ПореКЈ10 становништва. - Сви су садаш1ьн сеоски станоинн-
11и досељени муслимани арбанашкоr rовора. Родови су: Ро rа ч
(4 к), од фиса Бериш. Рачунају се као први муслимански досеље­
ници. Овде су дошли крајем 18 века (Бећир, жив, 50 rоднна-Реџеп­
Сејдо-Алил·Јашар, који се доселио). Живе у истоименој 1iаха.1и.
· - Џон (6 к), од фиса Бериш. Доселили су се крајем 16 века нз
Северне Арбаније. Живе у махали Роrач. - Берам (4 к) н
Реџ ал а р (6 к) у махали Роrач. Доселили су се из Северне Арба­
није у исто време када н род Џон. Припадају фису Бериш. - Ма­
,, ич (3 к), од фиса Бериш. Досели,1и су се из Северне Арбаније
када и rорњи родови. Најпре се населили у махали Роrач, а после
су основали нову махалу, која је добила назив по њиховом родов­
ском имену. - А с овци (8 к), од фиса Бериш. Доселили се из
мстоr места као и предњи родови. У се.1у су од око 100 rодииа.

•• Л. Серафнwовь: Нав. AUO, стр. 67.

-70-
 КА ЧАВИЧКА. 1\ПИОУРА 535
•
Прво су живели у махали Рогач, а поспе основали истоимену ма­
халу. - Ху ие л (7 к), од фиса Бериш. Доселили се у 19 веку из
Северне Арбаније. По досељењу неко време живели у махали Ро·
гач, а од пре 15 година, на ~есту где су имали тр.1а, основали су
''ахалу Ортица (име по месту крај реке) или Хуиел.
Пре 40 година 2 породице од рода Реџалар иселиле су се у
Скоп.ъе. У Скопље се 11сели.1а и 1 породица од рода Малич пре 10
година.

Привредне прилике. - Атар Режанца имао је 194? г. 119

ха под ораницо11 (кукуруз 38, пшенице 28. јечам 28, раж 19 ха и
друго), 1 ха под виноградима, 55 ха под пашњацима и 28 u под
1uумом. Приходи од земљишта су слаби. То се види из појаве да
нема се.ъака који могу да исхране куhу својим жито~t преко целе
године.

Ради потребе земљорадње и због исхране. становници држе

стоку. 1948 г., у селу је било укупно: говеда 110, оваца 117 и
коза 344. Козе су више застуn.ъене, јер се оне лети лакше напа-
•
СЗЈУ у шумарицама, а зиr.tн хране лнсником.
За живот станонништва у Режанцу велики значај има фа­
брика цемеmа ,,Шар'' у суседном насељу Ъенерал-Јаиковиhу. Из
сваке сеоске куће у фабрици ·ради по један мушкарац; његовом
зарадом помажу се укућани у издржавању.

ЈО. КРВЕНИК

Положај и тип. - Се.10 се налази у 11зворишиој челенци

l<рвеиске Реке, десне притоке Лепенца. Челенка је окренута према
истоку и стога су куће зак.1оњене од западног петра.
Становници добијају воду са извора и неко.11tко бунара.
Њиве и шуме С.'Јабо су заступљене. Пашњака и~1а у веhој мери и
налазе се на местима где је раније искрчена шума. Поједини де­
.1ови атара зову се: Бизнак, Осој, Љак, Љуђе, Забел.
l<рвеник је у основи село збијеног типа. Изузетак чине две
куће, које су од скора подигнуте на северозападној страни сепа на
nаљиии од око 600 11. Остале куhе су груписане у четири махале.
Махале су: Чајан, !<ере, Штраэњаи и Лец. Имена махала су по ро·
довмма. У свакој 11ахали станују становници једног рода. Крвеиик
има укупно 48 домова ( 1940 г.).
Прошлост и старина. - Садашње становништво је досељено,
те се из тради1~ије не ~1оже сазнати када је село основано. У
оближњим насеЈъима веру је се да је Крвеник старо село, основано
када и Горанце. Прича се још да је првобитни l<рвеник, насељен
јужнословенским правос.1ав11и;о.1 становништвом, био за око 1.500
• •
м ниже односно североисточниЈе од данашњег положаја, на месту

сада звано11 Старо Сел. Ово је место са леве стране l<рвеиске Реке,
на заравни на којој се познају оста1tн од зидова. У непосредној

-71-
 JOBAll Ф. Tl'HФYIIOCKH
536
•
близини је месrо К11ша rде се налазе траrовн од порушене цркве.
Неки данашњи становници казују да је првобитно село и станов-
• •
ннштво уништено у време када ЈС овде ратовала аусrрнска ВОЈСКО.
( 1689--1690).
Не зна се да ли С)' .'1.анаш•ьн досељени муслимани, пореклом
нз Арбаније, эатек.1н село Ј{рвсннк на данашњем по.1ожају ипи не.
По садашње•• становништву село је старо око 160 rодниа. Оrада
је насеље расло прираштајем и новији•• досељавањем. Око 1900
r. Крвеннк је имао 32 муслиманска дома••.
Садашњи сеоски становюiци зову село на арбанашком језику
Кривеник. За постанак имена сепа у народу постоје трн тумачења.
По једном и~1е је дошло Од ,,кр' (К>рш) на коме је село основано.
1

По друго•• н•1е се доводи од крвопролића која су се раније овде

дешаиала 37 . Tpehe тућ1ачење је мање раширено н по њему име
села потиче по становниwтоу које је на суду ,,крнво говорило.
11

Порекло (1'8ЈIОВВИD11в•. - У селу сада ж:иве досељени му­

слимани арбанашког говора. Родови су: Чај ан (16 к), од фис•
Вериш. Име доби.1и по месту старине у Северној Арбанији. Овде
.11ошпи крајем 18 века. - Лец (6 к), доселили се иза pou Ча­
јан. Фис и ста·рнна 1<ао и код њих. - Кере (21 к), од фиса Тсач
у Северној Арба11нјн. Од њих су трн породице исељене у Скопље.
- Шт ре э ња н (5 к), од фиса Кру ја Зн. Доселили се преци нз
петоr појаса. Зн•ју место старине у Северној Арбанији.
Привредне прилике. - 1947 r. село Крвеник имало је око
124 ха прд ораницо•1, око 4 ха под лнваuма и око 75 ха под па­
шњацима. Тада су поједине земљорадничке културе биле овако
распоређене: пшеница око 35, јечам око 22, ·раж око 12, овас око
4 и кукуруз око 50 ха. .
Друrу привредну rраиу чини сточарс1во. 1948 r. укупно је
у селу било: rооедн 112, ова1111 248 и коза 191.
Поједини мушкарци нз Крвеника раде у фабрици цемента у
Ђенерал-Јанковићу или као рударски радници у Радуши.

11. СЕЧИШТЕ

По.оо>ИВј и тип. - Село се налази у доњем делу Крвенске

Реке, у долинском проширењу. Са истока насеље је · заклоњено
планинском косом. Становништво добија во.11у из вeher броја бу­
нара и неколико извора. Називи извора су: Извор, Старо Сел,
Врбин Извор, Бела Вода, Калунl)ере.
Шуме, раније изнад села, сада 'су искрчене. Оголела мet"ra
претворена су у утрине, а ређе у њиве и ливаде. Најплодније су
њиве поред Лепенца североисточно од насеља. Назив појединих

" Л. Сер1ф1111о•ь: Нв•. AU:O, crp. frl.

" УпореАНТИ: Ма1ер1••1В по язуч••аето ва МакежО11118, стр. 448, 449.

- 72-
 l(A 1 1.-\llИ'IHЛ Н.ТЈ.ИСУРА
537

•~сета су: Рамниште, Ра•1ној. Бе.•а Вода, Забел, Борба, Вра1,1н Вир,
Драч, Јlока, Старо Сел.
Сечиu1те је збијеног типа. Састоји се нз пет махала, које су
•1еђу собо~~ незнатно удаљене. Махале су: КаЈ1нс 1 Шкрета 1 Љур.
Кука и Дибран. У свему село има 51 дом ( 1940 r.).
Про111Ј1ост н с1ариие. - Сечиште је иа данашњем месту ре­
:1а1·н11но новије 11асе.ъе. Пре тога, како се прича, село се налазил(Ј
ок<> 1.000 '' се11ерније ближе Лепенцу на месту сада званом Калун­
l)е1Је. Због про.1аска ,,татара
11
и услед њиховог честоr наnраhања,
•
ра11НЈИ су станонни1tи на.пусти.1и старо село и оснооа.1и ново да-
• •
наu11ье насе.ъе у зак;1он.еноЈ речној 110Ј1инн.

На )1есту эоаном Ра•1ннште у б.1нзнни старог се.1а на.1:1.эе се

трагови најстаријег насеља, још из ·римског доба. Ту сељаци
откопавају широке циrЈ1е и црепове. Пре су налазили још и о­
статке од зидова, новац88 и камене стубове. 1940 г. ја сам на
Ра:"о1ниu1ту запаэ110 зе~1.ъане hункове, вероватно траг ранијег водо­
но.1а. Да се онде ради о старом римском насељу постоји такво
Ј.1н1u.ъење и код других nисаца 39 •
Ј1•1а трагова од некадаu1њеr се.'1а и на месту званоw Старо
Се:1, које "1ежн 11а rранн1t.н атара према селу Крвенику југозападно
и 1-1зt1a;t Се•1ишта. flодаци о томе и:-:1нетн су при опису К'Ј)веннка.
Прообитно Сечиште на старом положају код КалунЬера и на
данашtьем ~1есту. 110 011ште:w и вр.10 раширеном казивању, било је
насељено јужнослоненск1tм nравос.1аоннм становништвом (Арба­
наси не.1е: , 1 кре1· крисјан'', тј. да су стари сеоски стано~иици сви
били хришhанн). Касније су се ти стари православни родови И>
се.1а потпуно иселили или изумр.-1и.
1900 r. Сечиште је имало укупно 36 муслиманских домова••.
ПоЈ11!КЛО с1ановнишТВL - Данас у Сечишту живи један по­
нс.1ам.ъен стариначкн род и досељени муслимани~ Сви говоре арба­
нашки.

Гlоисла•1љенн старин11И: Вљ ач ( 1 к), једини старинци. На

ис.1ам пре1unи почетком 19 века и отада се убрајају у фис Бериш.
Досељени мус.1имани: Кука (1 к) и Нур Ђок (1 к), од
фиса Бериш. Сматрају се као најранији муслимански досеље­
ници, овде од краја 18 века. - Меме т (7 к), Ју с уф (2 к),
Ј аа (2 к), Рамадан (1 к), Бекташ (Зк) и Раман (2 к).
од фиса Красниh. У Северној Арбанији, одакле су се доселили,
чини.1н су један род и имали заједнички назив Шк рет а. У Сечи-

... Змбеар из роАа Танр у СечИПlту cellla се Аа је на јц,иој с1р•вн

новш бНЈ1а људска r.ве•е, а ва аругој испис Rс•1•ве.
•• А. Ј.
Evan.8: A.Dtlq•1•rtвn 1D Dtrtм•m Part11 Ш IV
Archeoloala or ml•C'f'Jвneuв Araetв reJ1t1n1 to
• • •
вntiQu.tty, vol XLIX.
London 1•. - Цитирано по А. Урошевиllу: Качаник. "t•acвmr: Cl:OllC8:or
на~·чноr друштва, књ. ХЈ, Скоruье 1932, с1р. 184.
'° Л Серафимовь: Нав .а:е.ао, с1р. 67.

-73-
 ЈОВ..\11 Ф. ТРИФУНООh"И
538

шту живе од почетка 19 века.-Фида (3 к) и Са.1аови (2 к),

не знају фисну припадност. Доселили се из околине Пишкопеје
(Доњи Дебар), по чему овде добили назив Дибрани и живе у
истоименој махали. - 3 ећ ир ( 4 к), од фиса Краснић. Доселили
се из места Љур у Северној Арбанији. - Му сл и ов и (6 к), 1) е.
пови (5 к), Весело ви (2 к) и Ј\\ифтарови (2к),досе.;1и.1и
се из Калиса у ЈЬуми (Сеиерна Арбанија). Тамо су били један род.
Сматрају се као најм.1ађи досељеници, и по месту старине доб11ли
су назив Кал и сњ ан. Живе у истоименој махали. - Та ир ( 4 к),
од фиса Краснић. Доселио се бежећи ,,од крв" предак Таир, којн
је у Северној Арбанији бно католик и авао се Марко. - Де а·
ров и (3 к), од фиса Бернш. У Сечиште су дошли пре 15 година
као једна кућа. Пре тога неко време живели су у Старо•• Пусте·
нику, где имају рођака (Љач). Даље им је порекло у Северној
Арбанији.
Исељени: За последњих 20 година нз села је исељено 12
муслиманских породица. Од њих 11 је преШЈЈо у Скопље (од Кука
3, Дибран 2, Таир 3 и Шкрета 3) и 1 у Тетово (од Дибран).
Привредне прнлике. - За зе"љорадњу Сечншта велики зна·
чај имају добре и дебеле оранице. Оне леже око Ј1епенца на дну
котлинице Ђенерал-Јанковића. Ове дубоке земље важе као јако
пло.ане и поуздане за род. Око сеЈ1а има и плитких, каменитих
њива. Оне ."lеже на неравним теренима, те нм је привредна вред.­
носТ незнатна. 1947 г. Сечншrе је имало под ораницом 139 ха
(кукуруз 57, јечам 34, пшеница 21, раж 19, овас 10 ха), под ли·
в3дама 3 ха и под баштама 1 ха.
За потребе земљорад1ье 11 због исхране, становници из Сечн­
шта баве се и сточарством. За гајење стоке, поред исхране са њива
и ливада, служе 45 ха испаше и 16 ха шуме. 1948 г. у Сечишrу је
укупно било: говеда 165, ова11а 185 и коза 563. Неплодне земље
ииа око 7 Ia.
Неки сиромашнији мушкарци из Сечишта преко године раде
у суседној фабрици цемента у Ђенера.1-Јанковићу.

12. долио БЛАЦЕ

По.во111Вј и тип. - Село је ма.10 и лежи са леве стране .le·

пе1О1а на ниској падини Скопске Црне Горе. Испод села су извори
са којих становници доносе воду. Топографски називи за потесе су:
Прслина, Pol)a, Ара Куч, Кодра Вие\u (ту су pa1D1je били вино­
гради).
Доње Блаце је разбијеног типа с јако израженом подвоје·
ношћу махала. Главне су две •1аха.1е: Бард, на ёеверозападу, и Точ,
на југоистоку. Њихови су називи по родовима. Растојање између
махала износи око 1.500 м. Село има свега 17 домова ( 1948 г.).

-74-
 БАЧАНЯЧКА КЛИОУРА
539

Прошлост и старине. - Траrове од старина налазили су се­

.ъаци на више 11еста око иасе.'Ъа. То су махом ц:репови, остаци од
зидова, rрнчарије и rробља. Да је село старо има помена и у
традицији. По опште>• казивању Доње Блаце било је раније иасе­
.ъено прапославним јужнос~1оuенским ро..tовима. Они су се касније
• •
потпуно нсе.1или, Јер су у се"10 поче.1и да се досељавају 11услимани

пореклом из Арбаније. Сада се знају: Жи вк он ци (9 к), који

живе у Бразди (Скопска Црна Гора) 41 . Тачно време њиховоr исе­
.ъавања је непознато. - f( ит а и о в ци ( 4 к) су живели у Доњем
Блацу до краја 19 века. Њихово право порекло било је из Горанца.
Ilo исељењу нз Доњеr Блаца они су преш.1и у Бањане (Скопска
Црна Гора). Овдашњих православних исе.ъеиика несумњиво има
и у .а.руги•• насељима и областима.

-Прича се да је за време православних становника, село l!ИЈЈо

чифлик неких турских беrова из Скоп.ъа.

Пореuо ставоввиш1в•. ·- Сада у Доњем Блацу живи досе­

.ъено муслиманско становништво арбанашког говора. Родови су:
Бард (10 к), од фиса Бериш. Име су доби.1и по месту старине
(село Бард) у околини Скадра. Одат.1е им пре1111 (браhа: Селим и
Али) избегли ,,од крв" у првој полоn11ни 19 века. По исељењу
они су се најпре задржали у Бардовцу ко;~ Скоп.ъа. Ту су дошли у
сукоб са n.1асником села Амзи пашо!.1. Осниuачн рnда, Селим и
Али. тада су позвали у помоћ ,,трист:1 пуu1к11' o~t становника иэ
1

фиса Бернш, којн су били насељени у сс.1и•1а иа Кара,1агу (Селим

Је био њихов ,,бнлнrбаша"). Помоh је касно дош.1а, јер су се они
пре тоrа морали силом да иселе нз Бардовuа. После тога Aiiи и Се­
лим су се раздвојили, те је Али прешао у Горн<Ј Б;1а11е, а Сели•~ у
Биљачу код Прешава. Становници нз ро.1а Бард нису се дуго задр·
жали у Горњем Блацу, веh је одатле А.1и.1ов сни Синан око средине
19 века прешао у Доње Блаце. - То •1 (7 к), o;i фиса Климент.
Овде су дошли иза рода Бард, такође из Горњег Б.·1а11а, где имају
11стоименн родовски огранак. Право нм је пnрек,10 нз Малесије у
Северној Арбанији.

Привредне прилике. - Око куhа и иа западу до Лепенца су

њиве на којима се raje жита, кукуруз и дуван. Преци данашњих
сељака нису имали толико ,,мерак за ни ви'' веh више за стоку.
-· Стога су неке њиве око села тек скоро поста.1е у крчевини.

Стоку напасају сељаци изнад Горњег Блаца, јер су утрине и

•
u1уме- ова два сепа заједничке.

Неко.1ико мушкара11а из Доњег Блаца раде у фабрици цемента

у Ђенерал-Јанковићу.

•
1
Ј. Трифуноски: Hu. J.UO, с1р. 182.

-75-
 J08 ..\ll Ф. ТРИФУllООБ'И
54u

18. ЋЕНЕРАЛ ЈАНКОВИЋ

Положај и тив. - Насеље се налази поред железничке пру·

1·е с леве страке Лепенца на његовој најнижој тераси. Око на·
се.ъа су плодне њиве. Становници пију воду нз бунара и водо-
вода.

Насеље је збијеног типа.

Посrанак. - Ћеиерал Јанковнh је младо насеље. У 19 ве-
1')'. ту је најпре постојао само један хан. Са нэградњом косовске
жс:1езницс ( 1873 г.) поред хана би,1а је саграl)ена железничка
станица, а иза то1·а отворена је једна ковачница. По сопствени·
ку хана Елезу (био је нз се,1а Динца) насеље се до 1912 г. звало
Елез Хаи. Брзо повеhавање насеља настало је тек од 1920 г.:
тада Је ту основана општина за околна села, подигнуте су две

кафане и 1 бака.1ница. Од 1920 г. поче.1н се досељавати као стал­

ни станоuници породице из околних насеља, арбанашке и циган·
ске. Али највеhи развој насеља наступио је од 1930 г. Тада је
овде подигнута фабрика цемента, те је то изазвало изградњу фа­
бричке колоније за потребе чиновничких породица и радника. У
вези с ти~1 отворено је и неколико эанатлнских и трговачких рад·
њ11 (укупно седа•~).
Становништво. - Сталних породи11а ина у свену 1б ( 1948
1·. ). Тн становниrlН су муслимани, а по народности се деле на
Ц11гане и Арбанасе.
Цигани су: Ра и ад а н (2 к), доu1ли у турско доба из Скоп·
.ъа. - Идриз (2 к). дошли 1912 г. нз Качаника. -- Аиди ја
(1 к). дошао кала и род Идриз. - Шефки (1 к), дошао. 1913 г.
из дубраве (јужни део Косова). - Џавид (1 к), дошао пре 20
година нз тетовског се.1а Подбрђа. -- . Ре џ е п ( 1 к), дошао пре 5
година нз Белов11шта (Д. Полог).
Арбамасн:"Тоr1ојан и.1и Танрови (3 к), Виљ (3 1<)
11 Им иш те к). свн се постепено досе.ъавалн после 1920 r. нэ­
(2
суtедног r1;1анинског ce:ra l-lehaв11я. ПраRо им је" порекло из Љуме
у Сенерној Арбанији.
Фабричка ко,1онија је насе:ьена с.1ужбеннцнма н радницн­
)13. Њихов боравак овде није'сасвим сталан, јеr~нн често долазе
и <>д.1аэе. Овакн11х службеника и радника има око 60; од њих је
110.'1овнна са породицом, а остали су сам1Ј.Н. Они су се највише
стекли из Скоrrља, а н&1а других који су иэ различитих крајева
на1uе државе. По народности су: Македонuи, Срби, Хрвати и
С.1овенцн.
Привредне прилИ11е. -· l~еиент који се израђује у фабри11и
1 роши се за грађевинске потребе у Н. Р. Македонији. Од занат­
.с и ских и трговачких радњи постоје ( 1948 r.): 2 ковачнице, 1 бер­
б<рниuа, 1 воденица, 3 задружне продавнице и 1 менза.
Сеоски становнн1tн у Ђенерал Јанковиhу обрађују њиве и
.
ГЗЈе стоку.

-76-
 14. ДИМЦЕ

ПОЈ10И18ј н тип. - Село је мало и лежи са леве стране .1е·

пенца на уској тераси високој око 500 м. Становништво добија
воду из једне речице, из извора Кроии Катуидат (Сеоски Извор)
и једне чесме. Од пре неколико година у ce.'ly је некопан један
бунар.
Сеоске су њиве на •1естима: Ограда, Фуш (По.ъе) и Ара
~11нмuас. На месту званом .1rlаки, поред :1иuада, има и неu1то u1y·
ме. Шуме је раније било и на месту Ђур (Камен).
Димце ј< збије11ог типа. Де.1и се на два краја: Маала Бе­
риш и Маала Тсач. Име је дато маха.1ама по фнсној припадно­
сти становника. Село и~а 11 ломона.
Прошлост н с1арнне. -· Пре неко.1нко година сељаци су на
r1ростору испод насеља откопали две камене плоче са натписи~а.

Плоче је касније пренео неки испитивач, али се не зна ко и куда.

(Свакако су пренете у >1уэеј у Скопље).
Данашњи досељени мус.1имански становници не :1њају да лн
су њихови преци приликом досе"ъавања затек.1и село и.1и не. llo
садашњем становништву Димце је старо око 180 година. По при·
чању Димце и суседно ce.'IO Дробњак исте су старости и, по вре·
мену од када се у њих доселило данашње становниuпио, она се
• •
сматрају старИЈИА-1 од око~11них насе.ъа.

llopeк.oo ставоаН11m111. - Сада у Димцу живи досељено му­

слиманско становништво арбана1uког говора. Родови су: С о ~• а
(4 к), од фиса Тса•1. Ооо је најстарији сеоски род. Доселили се
11э Северне Арбаније као католици. У село су дошли пре11.н из
шестог појаса као ,,три брата''. По досељењу они су прешли на
ислам. Двојица се од браhе доцније иселили у суседно село Дроб-
1-Ьак, од којих се тамо намножи,10 данаш1-ье становништво. - Шет
(4 к), од фиса Тс ач. Дошли су иза рода Сома. Поре1<110 као "
КОД њих. -- То ч (2 к) и м· 11. (1 к). порек;10•1 ИЗ Ма,1есије, 0.1
фиса Бериu1. Овде се, кажу, досе.1или као като.1нu.и па по досе­
:ьењу прешли у иус"1иманск~' перу. По времену досељења ови су
најмлађи сеоски родови, те их стога остали становни1Ј.И зову И!\lе­
ном Муаџир. У Димцу су од средине 19 века.
За пос.1едњих 10 година иселиле се: t породи11.а од М'11. у
Скопље, 2 од Шет и 1 од Сома у Турску.
Привредне nр1Uнке. - 1947 r. Димце је има.оо: 24 ха под
њивама, 2 ха под ливадама, 5 ха пад пашњацима и 8 ха под u1у­
мом. Сви су ови простори непосредно око села. Њиве су по
врстама· усева биле овако распоређене: под кукуруэо'' око 1О,
под јечмом 4, под пшеницом 4, под. ражом 2 и под овсом 2 ха.
1948 г. од стоке село је има,10: говеда 41, оваца 21, и
коза 193.
Неколико М}•wкараца из Димца преко године стално раде у
суседној фабрици цемента у Ђенерал Јанковиhу.

-77 -
542 JOBAll Ф. ТРИФУl-IООКИ

16. БЛАЦЕ ИЛИ ГОРИО БЛАЦЕ

Пмо~каЈ н тнn. - Село се на.1ази на високој језерској те­

раси са леве стране Лепенца на падини Скопске Црне Горе.''
Мање безимене речице ерозијом су днсецирале првобитну поuрш.
Тако су заостали мањи усам.ъенн подови на којима леже сеоске
куће.
Становништво доноси поду са б)·нара (има их 34), већег
броја чесама и неколико извора. Чесме се налазе око куhа и по­
знате су под именом: Чешма Аџијас, Чешма Сннанит, Чешмз
Ђорес (Ђорена Чесма), Чешма Данас. Извори су на •1естнма:
Ша мак, Појата, Ливада и Киша (Црква). '11 атару села има њива,
шума и утрина. Назиии сеоских потеса су: Ограда, Брловец, Пr­
слина, Појата, Селиште, Ро!>а, Плепиште, Кодра Внеш (ту су ра­
није би.1и виногради), Бањица.
Блаце је разбијеног типа. Дели се на махале: Бла11е, Дочај,
Тушевска и Пре.1аска11. Сем тога постоје неколико мање групе
кytla; оне носе родокске називе. Такое су: Ковачевска, Љусњан­
ска, Точовска, Кока, дх"1атска и Мучовска. Растојање об.1нжњнк
махала и гру11а куhа 11:.носн 300 до 500 м. У свему се.10 има 147
домова (1940 г.).
Прошлост и старине. - Опште је предање да је Блаце ста­
ро с:епо и да се првобитно налазило изнад данашњег положаја.
на месту званом Селиu1те. Када је насеље одатле премештено,
•
становништву Је непознато.

О старости Блаца има помена и у писаним изворима. Под

именом Бп аце оно се помиње 1300 rодине. 48 Осам rодина
иза проог помена 0 1 1уван је друrи, којим је село припож.ено обли­
жњем манастиру св. Никити код Скопља 44 .
Из средњег века несумњиво су остаци двеју цркава: cR.
Богороцице и св. Ђор~а. Рушевине прве цркве налазе се поред
Селишта. Храм св. Ђор~а налазио се испод села на месту сада
званом Киша (Црква). Ту се остаци од храма више по површини
земљишта не познају. У атару села раније су налажене плоче
са натписима.

У народној традицији очуване су успомене на старије ју-

• •
жнослонснско православно становништво, које се касннЈе, услед
досељавања муслимана пореклом из Арбаније, постепено и пот­
пуно иселило. Од православних становника, остало је име сепа,
топографски називи и црквине. Стари православни родови нз
11лаца су се лостеле110 исе"ъава"1и све до око средине 19 века.

68 Назив Горио Б.ваце употребљава се у с.аучају када ~реба истак­

нути раsаику од ДОЈПtог Блаца.

... Зборник за историју Јужне Србије, 1, Скопље 1936, стр. 11.
•• М. llурковнЬ: Нав. дело, стр. 64.

- 78 -
 КАЧАНИЧЈ\А 1-\.ЛИОУРА 543

Данас се од њих знају следеhн родови: Ђорђи јо u ци, рела­

тивно рано исељени. Њихово А1есто насе:ьењв је непознато. -
С" ок ви h и, сада живе у Мирконцима (Скопска Uриа Гора)''
-- ·r ом ш е ви ( 13 к), живе у Г.1уву (Скопска Uрна Гора)••.
Та"о су дошли на почетку 19 века. - Мр ч ков и (5 к) и Љ о·
1 о 1111 ( 14 к), сада живе у Го11ња11у (Скопска Uриа Гора). Они
с~· у Б.1ац_v имали куhе на А1есту сада званом Бањица. Одатле НА1
се преци иселили због несигурности.-1 7 Тачно време исељавања
1<е знају. - Садашњи муслимани у D.1ацу веле да је било и дру­
гих православних стариначких родова, car.10 се не cehajy како су
се з1:~аЈ1и и где су се по исе.ъењу настанили.

Пореuо становвиш1е•, - Осим досељених мус.1иманских

радона из Арбаније, у селу и~1а 11 један род понс"1а:и.ъених ста·
р!tнаца. Сви говоре арбанашки.

llоис.1амљенн сторинци: Коначенцн (13 к). Ж11ве у

истоименој ~1ахали. i1a ис.1ам прешли њихов11 преци iipajeм 18
и.111 почетком 19 века. Сада се убрајају у фис Бериш.

Досе.ъенн муслимани; Ф е ров цн ( 12 к), од Фиса Кру ја

Зи. Доселили се прец11 нз шестог или седмог појаса из Северне
Арбаније. Рачунају се као један од првих мус.1нманскнх досе­
љеника. - ЈЬ у сњ ан ( 19 к), од фиса Кру ја ЗИ. Име добили по
месту старине у Севе1>ној Арбанији. Овде дошли када и Феровци.
- Туш а ј ( 11 к), од фиса Красннh у Северној Арбанији. Знају
да су им преци овде дошли преко Косова. Живе у истоименој
махали. - То чов и (11 к), од фиса Климент (кажу: Kiil1nen).
Пореклом су нз Велике Малесије (Мalcija Midhe) у Северној
Арбанији. - Од фиса Климент су још родови: Имишт (5 к),
Му чај (7 к), Сол иа с (10 к), Дода (2 к) и Чаја:~
(3 к). Сви су дошли почетком 19 века из Северне Арбаније,
највише иэ Љуме. Род Чајан и•1е добио по селу у Великој Ма­
.1есији. - Ах мат (9 к), од фиса Бериш. Доселили се пре 150
година преко косовских села. У Северној Арбанији, где нм јс
с·rарина, били су рођаци са родом Бард, који сада живи у Доње>•
Бла11у. - До чај (7 к), од фиса Краснић. Живе у истоименој
•1аха.1и. Порек.10 као и код рода Тушај. - Ше ов и (7 к),
Кока (18к) и Ључови (7к) суодфисаКрасиићуСевер­
ној Арбанији. Први добили име по претку који је био шех. ~­
Блацу живе од средине 19 века. -- А рн ор (4 к), од фиса Бе­
риш. Име доби.1и п·о месту старине у Арбанији. - Дошљак
( 2 к) су нај мла Ьи досељеници. Доселили се пре 60 до 70 година

и С. Токиll: Саооае 1.фва Гора, Насеља cpaclDII sема'"-»а, књ. ПI.

Беоrрц 1903, crp. 451.
•• Ј. Трифувоаи: Нав. де.во, сар. 182.
'' Iьtd., стр. 183.

-79-
 ЈUВ.\11 Ф. ТРИФУllООКИ

из Вртомнце, где се неко време задржаваЈ1н на nуту нз Малесије.

llo фису су К,1нменте.
За nос.1едњнх 30 година нз Блаца се иселило 14 муслиман·
ских породица и то: од Шеовнх 2 у Скопље и 1 у Цариград, од
Мучаја 1 у Скопље, од Фероваw~ 1 у Скопље, од Кока 4 у Скопље
и 3 у Ћојлију (скопска котлина), и од Лучовнх 2 у Турску.
Прнвреане при.вике. -- Равно земљиште око села и нижа
n.1анннска пал.ина на западу су под њивама. На њиваwа се гаје
разни усеви, који могу добро да роде ако је лето кишов11то.
Ипак ретке су куh.е у Бла11у, 1uто издрже са снојнм житом преко
11е.11е године.

Стока се гаји у знатном броју. На првом месту эаступ;ьеие

су овце, зати•• говеда. Због штете, које наносе шуми, козе су са­
сuим •vништеие 1947 г .
Дрuо за огрев и јапију доноси се из планинских делова 111то
.1сже изнад насеља.

16. ДРОБЊАК

ПОЈ1ожај и ТНПw - Село се налази на темену терасе са дес11е

стrане Дробњачког Потока, лене притоке Лепенца. У селу је по
,1FЈориштима за пос.11едњих неколино година ископано 7 буна~ра, у
којима иода преко Ј1ета пресушује. Сем бунарске, становништно
"1оноси воду и са чесама: Шаас и Муаџирне, као нса извора: Кронм
Јаа и Кроии Ма•1утн. Њиве су иа месту Ворате (Гробље), а шуме
ко.'1 Стене Рит-а и Стан-а.
Дробњак је село збијеног типа. lloдe.1a у маха.1е не постоји.
У свему насеље има 21 дом (1940 г.).
Прошлост и с1врнне. - Ло прИ'lllњу, Дробњак је нај11ре
било старо јужнословенско пра11ос,1авно се.10 н налази.10 се око
700 м источније од данашњег по.'rожаја на местнА1а Кн111а (Црк11а)
и Ворате (Г•роб.ъе). Ту се сада распознају релативно свежи остоци
().Ј. куhа и по томе изгледа да рушење насеља није давно бн.10.
:\.1и пре око 15 година, како казуј у становници, на селишту је
откопана женска камена статуа висока око 2 м. Она несумњ1tво
~'nyhyje на траг неког ранијег, по сној прилици римског насе.ъа.
1-fије сеља1tн~tа 11озна1·0 ко је нршио ископа11ање н где је статуа
<1,1несена (свакако је пренета у музеј у Скопље). О цркви се зна
,10 је би.1а пос11еllена св. Ђорђу''·
Не зна се поуздано да .1и су преци .11.анаwњих досељених
~1ус,1нмана приликом насељавања у Дробњаку затекли православне
rодове. Иначе православних исељеника пореклом из Дрбоњака има
у Мирков11ииа (Скопска Црна Гора). Они се тамо зову Шилоје-
1·1tћн••. Дробњачких православних ис.ељеника вероватно има и

t• с. То11ИЬ: Нав. AUO, tip. 4al.

,.. IЬid., crp. 454.

- во -
 КАЧЛННЧКЛ ~.1НСУРЛ
545

по другим селима и областима. По ра~љењу правос.1авних стари-

•
наца село Је расло досељавањем муслимана и њиховим прираwта·
.
;ем.
-
Говорећ11 о пле•1ену Дробњак у Херцеговини, А .•~уб ор ић,
истиче како ,,нема сумње да је назив села Дробњак у Качаничкој
11

l<лисури дошао ,,од становништва истог имена , које је ,,пореклом

11

из меr.1ена Дробњака n°. Ово је мишљење нр.'10 произвољно јер,

11

сем сличности у ив.1ену, о томе нема никаквих других одређенији•

података. А сличност, пак; у имену није сигуран знак да постоји.
стварна ~tеТанастазичка оеза између двају насеља и.1и област1-1.
Данаш1ьи пак се.iъаци нев.1ају никаквих прича о имену ce.'la.
Порекло стаиовинwТВL -- Сада у селу живе досељени му·
с.1имани арбанашког говора. Сви су становници од рода Цура ј
(21 к). Припадају фису Тсач. У Дробњак се досе.ои.1и преци из
шестог појаса н то браћа Бектеш и И•1ер. Пре тога они су прове.1и
неколико година у суседно•• се.1у Димцу код треhег брата као
католици и тамо 1>реш.1и на ис.1ам. - Године 1878 у Дробњак се
доселила једна ~1ухаџнрска породица из околине Лесковца. Ло·
тонци су изумр.,и.

У току последњих 15 година нз Дробњака се иселиле седа&t

~1усЈ1иманских породица и то: 3 у Турску и 4 у Скопље. Сви су
припада.,и роду Цурај.
Привредне прилике.- По подаци••• из 1947 г. у Дробњаку
њиве су захватиле око 30 ха, баuпе 2 ха, лиоаде 4 ха, пашњаци
20 ха, шу~1е 9 ха и немодна земља 7 ха. По врстама усева њиве
су тада биле овако подељене: кукуруз 15, пшеница 5, раж 4 1 јечам
3, овас 1 ха итд. Приходи од земЈъорадње су недовољни, те зато
нема породица које не купују жито преко једног диа у години.
Сељаци у Дробњаку имају извесну корист и од сточарства.
Највише држе козе (252), затим говеда (64) и овце (34).
Мушкарци се помажу и зарадом од рада у цементној фабри­
''" ,,Шар" у суседном Ђенерал-Јанковићу.

17. НЕЋАВЦЕ

Поло1118ј и тип. - Мање се,10 на језерској тераси високој

око 670 до 700 м, очуваној са .оеве стране Лепенца. Тераса је овде
уска, те су куће веhином ~1инијасто поређане испод обалске линије.
Становници доносе воду са чесама: Чеш ма Фтовт (Хладна
Чесма) и Чешма Љуђат. Пре неколико година у селу је ископан
н један бунар. Њиве су око села на местима: Рамниште, Ограда
11 Ара Леприт (Зечја Њива). Шума је на месту званом Забеп, а
утрина_ на планинској страни изнад сепа.
До пре 50 година Нећавце је било село збијеног типа и са­
стојало се из махала Таир и Внљ. Тада су З куће из друге махале

" ДробњаW1, меме у Хераеговиии, &еогра.а 1930, сар. 16.

Наса.а З2 Кач. К..нсура - 81 - 35

S46

пpelWle на утрину изнад села и насељу да.1е карактер разбнјено­

стн. Нећавце има свега 17 домова ( 1940 г.).
Прошмк:т. - Прича се да су у Нећаоцу, пре данашњих до·
сељених муслимана из Арбаније, ж11вели стари јужнословенски
православни родови. Од њих су остали име села и топографски
називи. Али се не зна када су се ти ранији родови исепипи и где су
се по исељењу настанили. Таир из Сечишта уверавао ме је да ие·
llавских православних родова има настањених у Скопској Црној
Гори. Данашње становништво потиче од краја 18 века.
Порекло стаиовииш1в•. - Сада у селу живе само досељени
муслимани арбанашког говора. Родови су: Т а н р ( 13 к), од фиса
Соп. Доселио се предак Таир крајем 18 века из Топојана у Љуми
(Северна Арбанија). У селу су најстарији досељеници. По месту
одакле су се ови доселили, сада се, место имена Нећавце, эа село
чује понекад и назив Топ ој ан. -Виљ (4к), од фиса Бериш.
Доселили се поспе рода Таир. Име добили по месту старине
(село Вила) у Љуми.
Од 1930 г. из села се иселило 10 муслиманских породица и
то: од рода Таир 5 у Турску, 1 у Скопље и 1 у Качаник; од рода
Виљ 2 у Турску н 1 у Качаник.
Привредне пр11Ј111Ке. - 1947 г. иа сеоском атару било је
ПОА ораницом око 29 ха, 00.11 пивад•ма око 1,5 :ка, под паш1ьаЦИ11.а
око 23 ха н под шумом око 8 ха. Поједине кут-уре тада су биле
овако заступљене: пшеница око 7, раж. око 2, ј е~ам око 6, овас
око 3 и кукуруз око 1_0 ха. То је недовољно за исхрану укупног
становништва. Стога све сеоске породице купују жито преко
•
ЈедНоr дuа у години.

Становници имају извесну корист и од стоке. Помеиуге го­

.о.ине укупно је у селу било: говеда 63, оваца 40 и коза 206.
Неколико мушкараца нз Нећаоца стално раде у цеме~rгној
фабрици у Ђенерал-Јанковићу.

18. ВРТОМИЦА

ПОЈ1011а1ј и тип. - Село лежи на уском језерском поду са

леве стране Лепенца. Куће су груписане испод отсека н пружају
•
се линиЈасто.

Вода за пиЬе добија се нз пет бунара, једне чесме (Стан)

и једног извора (Кронн Маал). Називи потеса су: Огр11Ј1.а, Ђу­
ришта (Камењар). Кодра Стан, Киша (Црква), Ашан, Прој Аџзми,
Прој Нећан1t.ас.
Вртомица је, изузев једне куће подигнуте око 500 ы на
југоисточној странк, у осиони збијено. Дели се на три 111.ање
:групе, које носе родовске називе. Неке су куће сада празне, јер се
r.тановниu1тво из њих иселило. Село има свега 9 домооа.

-82-
 1; ..\'l ..\IIИ 1
JI\.\ к;1ис~·рл
~7

Прошлост и с1ариие. - Вртомица је старија од досељава·

ња овдашњих муслиа,:анЈ. То се види по имену. сепа, за које
л.анаш1ьн муслиа.1ани кажу да су га њихови преци наследили О.'1
• • •
ранијег становништва. эати~1 по остаци•1а цркве и народној тра·

ди11нјн. Општа је тради11ија да су пре данашњих досељених му­

слимана у Вртоми1•и живе.1и ста.ри јужнословенски · правоспавнt1
родови. Ло 1ьима, казује се, селу је дато име Вртомица, јер су
се они, због неког ,,кијамета", једно•• исељанали па опет вра·
тн.1н. Није познато ко.1ико је раније правос.1авннх родова би~10
и где су се иселили.

Пореuо с1ановинш111&. - Родови су: Реџеп (б к), од

фиса Краrннh. Оно је најстарији муслимански род, којн се досе·
лио пре 120 година. У Вртомн11у дошао је прадед Реџеп (Бајра>t,
жив, 45 година, и>1ао је оца Арифа, деду Бајрама и прадеду Ре­
џепа, оснивача рода), који се доселио преко косовског села Бм·
чевца. У Бнчевцу Реџеп имао брата са којим је дошао нз Северне
Арбаније. - Нез ир ( 1· к), од фиса Красннh. Досе.1ио се иза
рода Реџеп; старина као и код њих. - Це и а (2 к), од фиса
Красниh. Дошли у исто Ј1оба из истог места као и род Незир. - ·
У другој половини 19 века у Вртомнцн је неко време живео род
Дошљак. Лрнпазалн су фису Климент, и овде су били .11осе­
~ьенн преко Блаца.
Исељени: за пос.1едњих 20 година нз села се нсе."l:иnе 1 му·
сл има нских породица (од рода Незир 4 у Турску, од рода Цена 2
и од рода Реџеп 1 у Скопље).
Прнвре1t11е прилике. - Вртомнца има мали сеоски атар.
1947 r. зе11Љнште је било овако подељено: nод ораиицом око 10
жа, пож лнв•.в.•ма око 1 ха, ПОЈI пашњацима 10 ха и no.11.
шумом 17 ха.
Извесну корист становннnи имају и од стоке. 1948 r. село
је има.qо: говеда 22, оваца 31 и кова 43 .
•
18. ПАЛИВОДЕНИЦА

ПОЈ1011Щј и тнn. - Село се налази на пространој тераси, ви­

сокој око 550 м, са леве 'стране Лепенца. Теме терасе је на не­
колико места дисецнрано ЈVIнткнм долинама. Једном таквом .~tолн·
ницом протиче поток који повремено надође доносећи велику
количину материја.1а. Овиt.1 наносом пот.ок засипа корито Лепен·
ца, чији је ток при ушћу нешто померио .
. Сrановништво. пије текуhу. воду, во.ду. са једне чесме (Че­
шма. Џамнс) •• из два извора (Извор и Кроии Аnартеми). Њиве и
ливвде су на равни око кућа, а утрине и шуме на ппанинској пади­
ни изнад села. Поједини називи потеса ·су: Готовуша, Бу~аовец,
l\оловоэ, Огрце, Градннец, Шамак, Ларакица, Сочешиа, Ара
Леприт (Зечја Њииа), Црни Вир, Бели Брег.

-83- зs•
 JOBЛll Ф. ТР.ИФ1·носкн
548

Сепо је по типу разбијено, јер су доста велики неиаста­

њеии простори између појединих махала. У свакој uax8JUI (три:
Дерњан, Виљ и Чуп) живе становници једног рода. Стоrв су ма­
халска имена постала од родовских. Разбијеност Паливо.11.енице
•
Је условљена сточарским начином живота и екстензивном зе-

мљорадњом. Село укупно и\lа 35 домова ( 1940 г.).

ПрошЈ1ос:т и сrариие. - На путу за Скопље, јужно од Ка­
чаника,}' 16 неку (1575 г.) путописац млетачког посланства Јаков
Соранце помиње село Palevoreza. По П. М а т к о в и ћ у то бн
била данашња Паливоденнца 51 •
Нако ес казује, Паливоденица најпре је била јужнослоuен­
ско православно село. Доцније, са н.::tмножавањем досељених му­
сян•1ана из Арбаније у l<ачаннчкој Клисури и у селу, стари проио­
славни родови нз Палнводенице су се поступно и потпуно исе­
лили. Из литературе се зна за исељене Д а б о в и ћ е у Мирков·
uима 52 и 1' реде вц е у Булачанииа код Скопља; последњн-,с:
1tма 14 домова и у се.10, где •1ине засебну махалу, доселили су
се на прелазу из 18 у 19 век 33 • Ја сам у скопској котлини за­
бележио још неке друге родов~ којн су старином из овог сеп~.
То су: Јовчеви (9 к) у Бразди, Жнванкик'еви (6 к)
у Глуву, Жив ан ци ( 4 к) у Булачану'' (Скопска Црна Гора)
и Цеу.1евци (8 к, славе св. Петку) у l<учкову (окол. Скопља).
Цеулевци причају да су им стари избегли нз Лаливоденице и до-
1uпи у Кучково да бн могли да жн11е ,,со рисјани • Једна њихова
111

породица из l<у•1кова преш.1а је у Ъорче Петров. За друге ста­

рнначке родове нз Папиводенице сада се не зна место -исе4ъсtьа.
На старе јужнословенске родове у Палнводеници потсеl\ају,
даље, име ce.'la, неки топографски називи и ·rраднција о старој
сеоској воденици. Прича се, на пример, да ·су ранији сеоски пра­
вославни становници имали воденицу ниже села поред Лепе1111а
(место Црни Вир). Ту су једном наишли неки "кача11.11•, који су
•
запалили воденицу заједно са воденнчарем и његовом же11ом.

По томе, веле, оста.110 је данашње име села. На месту где је tiиna

• •
стара воденица сада постоји друга новија; она припада мусли-

манским досељеницима, којн су пореклом нз Арбаније (род Ви:ъ ).

Порекло становништвL - Сви су садашњи сеоски станов­
ници досељени нуслимани арбанашког говора. Родови су: Дер·
ња н (20 к), од фиса f;epн1u. Оснивач рода эвао се Синан. Он је
заједно са браћом (Исен и Беч) пошао нз Северне Арбаније (ме-

•• PutovanJe ро Betkanвk••1• Poluotoku XVI 1 Ped т. н • XIV. vt••

стр, 39. - i..ьn-rrO ПО Ј. l!pA"IВOIDy И Р. Jfнro•dy: Трrова•аи QOR·
три в ilJ'IU8 по cpwoJ _._. 1i1огрц 111111, стр. lfd, 167.
• С. То•••: Не•. ·.-.О, ар. 411 .
•• IЬ\d., стр. 451; упоредити 11 Ј. ТрифЈRОСl<Н: нав. AOJIO, стр. 124.
•• Ј. Трифуноски: Нав. .ouo, стр. 124, 182.

-84-
 l~A ЧАНИЧКА IWIИOYPA
549

сто Derjani у обласrи Мат - Маtја). Оин су се, пр< око 130
година (као преци нз четвртог појаса), најпре насели.1и у селу
9учи-Долу код Скопља. Ту су живели у колибама, зли су се
~·скоро иза тога уплашили ,,од жаби" и нolly добегли у l{ачаничку
Клисуру. Овде су се браhа раздвојила и сваки од њих населио се
у по једио од суседних села: Синан у Паливоденици, Беч у Ста­
ром Пустеиику и Ис ен у Новом Пустеиику. У. поменутим селима
и сада постоје од 011их оснивача посебни родони. Они одржаоају
родбинске везе и једин другима О)!Лазе у посете. Синан, оснивач
рода Дерњан у 1Iалнводеницн. имао је пет синова: Алила, Арсла­
на, Санта, Се,1има и ..О.лема. Становници из рода Дерњаи у Пали­
оодrници ж11ве у посебној махали. - Ви љ (6 к), од фиса Бериш.
Порек.1ом су из Северне Арбаније (село Внљ - Vila; об.1аст
Капне ··- K•liчi). Овде су дошли иза рода Дерњан пре око 120
год11на (Вели, жив, 62 године - Ариф-Адем-Зена, осниаач рода
који се доселио). Постоји муслимански род Виљ у суседном селу
1Iеhавцу, али ови са њима нису рођа1tи. - Ч у п (9 к), од фиса
Бериш. Дошли су заједно са прецима .из рода Виљ. Надимак Чуп
добили по неком претку који је био ниског раста. .
Од почетка овог века нз сепа се иселило 9 ~1успнманских
породица и то: 4 у Турску, 4 у Скопље и 1 у околину Куманоаа.
Привредне прилике. - 1947 r. атар села Паливодеиице имао
је: око 109 ха оранице, 8 ха ливаде, 20 ха. пашњака, 12 ха шуме
и 2 ха немодног эеиљи1uта. Ораница поменуте године била је за­
сејана под следећим усевима: п1uеница око 20, раж око 17, јечам
око 18, овас око 5.56, кукуруз око 49 ха.
Становници у Паливоденици гаје и стоку. 1947 г. стока је
по врстама била овако распоређена: говеда 11 О, оваца 222 и
ко"а 355.
Да би оствари"1н потребна средства за живот, неки мушкар­
ци из Поливоденице )"Послени су као ралници у фабрици цемента
у суседном Ђенерал-Јанковиhу.

20. Т.УРЋЕВ ДОЛ

ПОЈ1ожај и тип. - Се.10 .се иа,1аэи на обема странама Ђур­

~вдопског Потока, "1eRe притоке Лепенца. Куће су по мањим за­
равнима и косааrа. Из~еЬу 1ы1х су долинице са повременим то­
ковима.

Стано11ништво употребљана воду са потока, чесама, извора

и шест бунара. Главније чесме и извори су: Кајиак, Извор, Врело,
Шкоза, Ра и Крој Авдис. Око села су брда са шумом и утринама.
Шума има 472 ха на местима званим: Градиште, Мечкин Д'б, Црна
Гора, Душкаја, Кашаие, Бузалка; а утрине су: Шулан, Ашаи и
Крива Река. Пространство· њина и nнаада је иезиатн11је. Неко­
лико њива и••• око куhа на месту званом Киша (Црква).

- 85 -
 ЈОВАН Ф. TPJIФ)"llЖl\JI
550

Село је по типу разбијено, јер су ненастањенн простори

између махала знатни. Сеоске су махале: Бељјан, Киша (Црква),
Мано, Елез и Аџам. Укупно има 52 дома ( 1940 г.).
Прош.11ост и старине. - Ђурђев Дол је старо насеље. Опште
. .•
Је предање да Је пре доласка данашњих муслимана по станоrtнм-
штву село било јужнословенско и православно. Како се верује,
и име села доu1ло је по неком Ђурђу или Ђорђију, који је био
• •
НЗЈстариЈИ становник насеља.

Данашњи муслимани се не cehajy ми не казују да ли су

њи:к.ови преци, приликом досељ::1вања 1 у селу затекли правос11ав­

ие стариначке родове. Из литературе се зна за исељене право­

славне Ву ч ев и h е, који сада живе у Кучеuшту код Скопља••,
затим за поисламљен род Бе љ, у Гошици код Гњилана••.
Ја сам на испитивањима по скопској котлини забележио и друге
правослане родове, којн су старином из Ђурђева Дола. То су:
Алексови (2 к) н Маринкови (14 к) у Горњаку. За
последње се зна да су избегли ,,од зулум• око средине 19 века 51 •
Ђурђевдолскнх православних исељеника несумњиво има и у дру­
rнм сел11ма и об~1астнма.
Док је у Ђурђеву Долу живело православно становништво,
село је имало и цркву. Црква се налазила у махали данас званој
Киша. Рушевине од храма сада се не познају. .
ПореК.110 становииштва. - Сада у селу живе поисламљени
стариначкн и муслимански досељенички родови. Сви говоре ар­
банашки.
Поисламљени старинци: Ма и о ( 11 к). Живе у махали
Елез. На ислам прешао предак који је добио име Алија. Сада се
убрајају у фис Соп.
Мус.1и•1ански досељени11и: Елез· (7 к), живе у истоименој ма­
хал.и. Од фиса су Соп. Доселили се нз места Топојана у Љуми (Се­
верна Арбанија). Одатле је оснивач рода најпре дошао у село По­
жаране код Призрена (?),па пре око 175 година прешао у Ђурђев
Дол (Зенел, жив, 85 година, сада у Качанику, имао је оца Бајрама,
деду. Алима,. затим Зенела и -Елеза, ·који се овде доселио). Ови
су најстарији муслимански досељеници у селу. Једна њихова по­
\Юдица сада живи у Качанику. - Бе љј а и ( 13 к), од фиса Кра­
сниh. Потичу од браhе Селима, Рамана и Таира, којн се досе.1н.1и
нз Љуме у Северној Арбанији. У Љуми преци су им били като­
.1ици. И>1е С} добили по неком претку Бељјану. Овде живе у 11сто­
именој м•х•,1и од 11ре 130 година (Абди.ь, ЖИR, 70 година, 11мао

" Ј. Х. Васнљевиll: Скопа.е и њеrовв око..ииа, Беоrр&А 1930,

стр. 240.
•• А. Урошевић: Горња Мор 2 ва и Изморник. Насеља и пореuо
становништва, llЊ. 28, Беоrр&А 1935, стр. 112.
," Ј. Трифуноски: Нав. "uo. с1р. 183.

-86-
 1\:АЧАИИЧКА К.ЈЈИОУРА
551

је оца Адема, деду Рустема и прадеду Таира, који се са браћом

доселио). - Идриз ( 4 к), од фиса Соп. Доселили се из Топо­
јаиа када и род Бељјан. Из старине пошпа два брата, од којих се
један настанио у Ланиште, а други овде. Живе у маха.1н Киша. -
Аџа м (13 к), од фиса Краснић. Доселили се средl!ном 19 века
из Северне Арбаније. Од ових, 10 породица живе у истоименој
махали и 3 у махали Е.1ез. Род нм је истоимени огранак у Ла­
ништу. - Миј а к (4 к), у Ђурl)ев Дол дошао је оснивач рода
Бафти пре 90 година (Ћазим, жив - Ипаз - Бафтн, који се до­
селио) нз села Мнјака у Горњој Морави. Бафти је до1uао са же­
ном н децом; овде су дуго живели у колиби. Доцније, када су му
синови одрасли, оснивач рода искрчио је око колибе утрину н
направио кућу. Њихово право порекло је нз топојаиског сепа
Мнјака у Љуми (Северна Арбанија). По предању знају да су им
у старини, у Љуми, у Северној Арбанији, њихови преци били пра·
вославни Срби (,,Шкије")••. Овде живе у махали Киша (2 к)
и Елез (2 к). _
Привредне прилике. - Земљиште· око се.1а је јако неравно,
стога су зиратне површине сасвиа.1 ма,1е. Све сеоске породице ку·
• •
пу Ју жито преко Једног дела године.

Већу корист сељаци добијају од сточарства и шумарства.

Од стоке претежно гаје козе (531), затим овце (407) н говеда
( 178). Козе се пако исхрањују због обипности шуме и помоћу
писника. Дрва становници продају у Качанику и Ђенерал-Јанко·
вићу.
Неколико сељака пеку ниже насеља, на месту званом Ка·
шане, креч за грађевинске потребе у Ђорче-Петрову н Скопљу.
На атару Ђурђев Дола има 31 ха привредно некорисног
стеновитог тпа.

21. ЛАНИШТЕ
•

Пoвolllllj и 11DL - Мапе.tо село југоисточно и изнад вароши­

це Качаника. Испод села, према Лепеицу, је извор Врањак, а око
кytia по двориштима налазе се бунари (6).
Око сепа су најпре њнве, а око ЊКll на вишем земљишту су
шуме и ледине. Називи за поједина места су: Луг, ГрадИШТе, Кри·
иа Река, Кодра Бељас (Белино Брдо), Љак, Иионас.
Ланиште је разреl)еног типа. Дели се у дие •1ахапе, које се
зову именима појединих родова. ~\з"еl)у •1ахапа је већа пресед·
лина. Село има свега lU домова (1940 г.).
Проm.1скт и с:1арине. - Ланиште је младо насеље. По при·
0 1ању, њега су основали досељени муслимани нз рода Аџам пре

око 120 година. Сепа је основано на месту где су раније право·

.
" УпореАИТН А. Урошеанll: Горња Ыор·•а и И!IJIDPllllll, ''" 1115.

-87-
 ЈОВАН Ф. TPИФYIIOC~R
552

славни становници из Ђур\)ева Дола имали трла. Назив Ланиште

и остала топографска имена наследили су данашњи муслимански
• •
становници од родова КОЈИМ& Је то земљиште припадало пре њи·

ховоr досељавања.

Западно од села постоји ••есто Градиште (кота 761 м). То

Је кречњачко узвишење, Које се диже лево од Лепенца, на месту
где је Качаничка Клисура најужа и најповољнија за одбр~ну.
Прича се да су Градиште основали , 1 Римљанн ', а иза њих су, веле.
1

дошпи Турци. Једном су Турци били "затворени• у утврђењу

' одакле су бранили некој непријатељској војсци пролаз кроз
мисуру (свакако трагови предања из 1689-1690) .
•
Поренпо с:таиовниоrrва. - У Ланишту живе само муслиман-
ски досељеници арбанашког говора. Родови су: Идриз (7 к),
од фиса Соп. Доселили се пре 120 година нз Топојана у Северној
Арбанији (област Љума). Из старине пошпн су ,,са турском ве­
ром• преци као диа брата, од којих се један касније настанио
у Ђурђеву До.1у. flpe тога су били католици. Овде живе у исто­
именој махали. - Аџа м (3 к), од фиса Красниll. Доселили се
• средином 19 нека нз Северне Арбаније заједно са становницима
истог рода у Ђурl)еву Долу. Овде живе у махали која носи њихо·
во рпдовско име. Познати су још под именом Ајдаровн.
•

ПривРf'дне DJllUIНКe. - Сточарство је главно занимање ста·

новниllП'ва и основ привреде. Од стоке се на првом месту арже
козе, затим ов11е и говеда.

Око кућа су њиве и понека ливада. Ливаде се nосле неко·

пнко година опет преобраћају у њиве. Све сеоске породице ку·
• •
nyJy жито преко Једног дела године.

Шуме секу сељаци за огрев, за грађу и за продају.

•
22. &q&
По.10-Ј и тнn•. - Село је иа десној долинској страин Ле­
пе~ща при његовом уласку у клисуру. Стога би се омо по свом
положају могло сматрати и окрајком јужног Косова Поља. Већи
број сеоскиЈ: куhа поређан је на темену терасе (релативна виси­
на 20 до 25 ИЈ, а неке су северозападно на отсеку.
Становништво пије воду из чесама и из три бунара. Сеоске
чесме зову се: Те Кроки и Кронн Прцит (Јарчев Извор). Око села
су извори: Кронн Фтовт (Хладан Извор), Ара Ппепит и Уј Бард
(Бела Вода).
Топографски називи за делове атара су: Ограда, Киша (Цр·
ЈСВа), Фераја, Врти-Кучка, Вори Леши, Лепеиец, Ппениurrе, Гури
Зи (Црни Камен), Река, Шулои (Осој), Бреги, Кодра Куке, Гури
Бард (Бео Камен), Вунин Гроб, Поток.

-ВВ-
 1\А ЧАНЯЧКА ICJIИOYPA

Боб се дели у четири махале. То су, почев од ЈИ према

СЗ·у: Чока, Зенела, Демо и Кука. У свакој махали живе станов­
ин11и једног рода. Махале су међусобно раэдалеко 5 до 10 минута
хода. Према томе село је разбијеног типа. По облику Боб је ииэио
насеље. То је дошло због уског темена терасе на коме се шири
главни део насеља. Село укупно има 52 дома (1948 г.).
ПроОЈЈ1ос:r и с1арнве. - Па. народној традицији, неким то·
пографским _називима и по оста1Ј,11ма од старина види се да је село
Боб првобитно било на.се"ъено српским православним родовима.
Ти стари станоиниц11 имали су куh.е у средиu1ном делу села, на
месту где је сада махала Демо. Североисточно од села, на даљини
од око 200 до ЗОО м, тада је постојала и црква са гробовима. Пn
исељењу православних становника њихове су куће и црква били
разорени. Место где је била црква данас се зове Киша (Црква)
и рушевине од храма се не познају. Ту се сада зида школа. Но
познају се остаци ни од куhа, што је знак да је расељење Боба
ре11атнвно рано извршено (можда за време аустро-турског рата
1689-1690 године).
По народној традицији куhе у првобитном Бобу би.1е су
многобројне и близу пореl)ане са кућама суседних села. Стога је,
како се прича, могла мачка из Боба по кровови~1а сеоских куh.а
и куhа нз суседних насеља стићи до Снриниhа. Ово је предање
нарочито очувано код качаннчких Uигана; оин за раније станов·
ннштво Боба кажу да су били ,,Србјаии•.
Иза опустошења села, прича се, атар села Боба припао је
џамији у Качанику (саграђена 1594 или 1595 г.). Он је припадао
uамији Jlo почетка 19 века, када се ту почели насељавати муспи­
маискн родови пореклом из Арбаније. Они су село обновили и
сеоски атар постепено потпуно присној или. Од досељеника први
су у Боб дошли становници из родова Демо и Зенела (,,две ку­
ће"). Остали су се становници касније доселили.
Порек.110 CТllllOВlllllllDL - Данашње становништво у Бобу
говори арбана111"н и по верн је муслиманско. Сви су сеоски родо­
ви дoceљelDI.

Родови: Дем о (24 к), од фиса Тсач. Дошли су из области

Љума у Северној Арба ниј и. Из старине прво су прешли у село
Врбан (Гњилански срез), па одатле, пре око 130 г., доселили се
овде. Рачунају се као први сеоски досељеници. Из Врбана у Боб
дошао предак Демо са синовима !Рустем, жив, 75 година - Камер
- Рустем - Демо, кој и се доселио). По оснивачу рода добили
дана111њн родовски нази~1. Овде имају посебну махалу, која се на­
лази у средишном и главном делу села. На том месту раније су
постојале куће исељених правоспавиих родова. У овом роду по­
стоји задруга Рустем са 24 члана. - 3 еи ел а (16 к), од фиса
Тсач. Дошли су из Северне Арбаније. Ине добИЈЈи по оснивачу

-89-
554 ЈОВАU Ф. TNIФVJIOCIOf
•

рода Зенепу, којн се овде досепно пре око 130 rодииа (Ајдни,
жив, 70 rодина - Зенун - И6иш - Зенун, који се досепио ).
Овде имају посебну родовску •1ахапу. Је,о,на њихова породица
исељена је у Скоп1ъс. -- Чок а (6 к), од фиса Тсач. Порек,1ом
су из Северне Арбаније. Дошпи су иза прва два рода (око сред11не
19 века). Овде имају истоимену посебну махапу. - Кук а ( 7 к),
од фиса Тсач. Порекпом нз Северне Арбаније. Рачунају се као
NJJa ђи сеоски досељеници. Дошпн су када и род Чока.
Прввредве DJllUlllКI!. - Испод сеоских куhа је уско теме те­
расе са њивама, затим настаје отсек такође са њивама и са по"
неком ливадом. Испод отсека је апувијапна раван Лепенца, rде
су њиве и врбе. Изнад сеоских кућа је падина; на њој се виде
шумарице и ретке њиве.
Поред земљорадње, сељаци се баве и с rочарством. Има по­
јединаuа који раде још на прузи 11ао радници и пеку креч у
Качанику.
Пре 1918 r. сељаци из Боба ишпи су .1ети у скопску котпи­
ну иа косидб}'.

23. КАЧАНИК

Положај. - Качаник лежи ,,у подножју оrранака Шар·l l.1а­

ниие и Скопске Црне Горе, на левој обали реке Неродимке, ис­
nре,о, њеноr y1llha у Лепенац". Ту је варошица ,,на босансКо-•1аке­
донском путу", који западни део Бапканскоr Попуостроа, преко
Качаничке Клисуре, спаја са Повардарјем и Јеrејским Морем••.
Воду за пнhе добијају становници из бунара и чеса,1а. Око
варошице су депови атара чији су топоrрафски називи: Врти­
Кучка, Гури Шпун, Топхане, Мекија, Трстеница, Плани1uте, Ко­
дра Бељес, Лекнит, Ду1uкаја, Лепенеtt, Кодрэ Моле, Фир~је, Ту•1е
Љакс, Ливада Качаиикит. Кодра Гурне. Крива Река, У,1е Џан (Шw­
роки Пут), Мерна Руњевас.
ПроШ11ос:т. - Постанак и прошпост Качаника нанети су у
расправи А. Ур ош ев и h а• 0 • Овде he се навесrи rпавнији по­
даци из те расправе.

Садашњи Качаник, по народном предању, основао је Си11ан

паша. Он је 11ајпре однекуд пресепио 40 породица и насе.1ио на
месту садашњеrМачаника. Иза тоrа Синан паша је у Качанику са­
rрадио џамију, хан н хамам. Предање о томе да је Синан паша
основао данашњи Качаник потврђује се и писаним спом_еницима.
Оснивање Качаника временски пада у претпоспедњу деценију 16
века. Иза тоrа Качаник се помиње као свратиште и одмориште
путника.

• .Л. Ypoweaвlt: К...ВП, "1Р 18D-

_• ЈЫ4, сар. 113 188.

-90-
 КА'IАННЧИ:А КЈIИОVРА 555

У административном погледу Качаник је под Турцима пот·

падао под Скопље. У првој половини 19 века Качаником је управ·
.ъао ајан, а од 1865 до око 1900 г. у њему је био мидирпук (сре·
ска испостава). Иза тога до 1912 г. Качаник је под именом Орха­
нија бно средиште казе. После балканског рата у Качанику је сре·
диште Качаничког среза. Срез је укинут 1947 г., када је пренет
у Урошевац.
Сада ( 1948 године) Качаник има 235 домова.
ПореКЈ\о с:тановниwтва. - Варошица Качаник насе.ъена је
у највеhој 1\1ери мус.'lиманским становништвом арбанашког говора.
У мањој мери заступљени су још муслимански Цигани и Срби
(православни, католици и поисламљени). Сви су качанички ста·
новннrЈ.И доrељени.

Родови муслиманског становништва арбанашког говора су:

Љут ви Баш (l 1<), турског порекла. Живе у Поток-Махали.
Ј{ажу да припадају старом истоименом турском роду који се овде
доселио приликом оснивања Качаника (крај 16 века). Овај је
род у прошлости био бројнији, али су после разгранате породи11е
изумрле. Раније су говорили турски. - Дез да р, истог порекла
и времена дс.сељења као и род Љутви Баш. Они су сада потпуно
изумрли. -- Ш е ( 19 к), порек.•~м из Топојана у Љуми (Север·
на Арбанија). Одатле њихов предак Ариф прво дошао у село
Сопотни11у на јужном крају Косова Поља. У Сопотници Арифу
су суседи убили сина и зато је он од•1ах прешао у Качаник где
је постао с.1уга у текији неког шеха Турчина (Селим, жив, 80
година - Е>1ин - Таир - Весел - Дервиш - Ариф, којн ес
доселио). ~ЈЈ самрти шех је поверио текију Арифу. Име Ше(х)
добили С)" 110 томе, јер су нз овог рода чувари качаничке текнје 81 .
Овде живе у )13ХЗЈ1И коју су они основа.r~н н по њима добили на·
зив. За род Ше(х) А. Урошевиh је навео да су се иселили из
Љуме пре око 210 година••. Од овог рода 4 породице из Ка·
чаннка иселиле се у Турску. - Га врн л или Кич нк (8 к),
турског порек,,1а. Овде дошао ,,од Шарhој (Пирот) - Бугарска"
предак Хисма11 пре око 200 година. Раније су говорили турски.
11ие Кичик добили по неком претку ниског раста (турски - ки­
чик). 1913 г. њихових шест породица отишло у Турску. Овде
живе у Поток-Махали. Неки становници овог рода издају се да
су од арбаиаu1ког фиса Шаља. - Мула С ад ик (7 к), од
фиса Соп у Северној Арбанији. Овде су лосељени пре око 180 го­
дина. Име су добили по 11Ла!)еw претку Мула СаАНку (дед дана­
шњег Оси~на, 56 година), који је био хоџа. Овде живе у маха-

•
1
Текија се нuа.эи јужно и б.виэу Каqаиика иа 11еС1)· званом Врти·
Куqка. Прича се Аа је текију основао Турчин Квчнк Меи11ед у .1.оба иа.11.а
Је С3Ј118!/ев• и 18'181111'118 џ•Jll\J• (llP&J 16 1018).
" Квчввик стр. 188.

-91-
 JOl•Лll Ф. ТРIИФУllООКИ
556

ла~1а: Поток, Река и Ракоц. Иэ овог су рода раније били ,,хатнп'"

( с.1ужи.1и)
у овдаш1ьој џамији. - Туфе r џи (5 к), порекло••
<>д фиса Бериш у Северној Арбанији. Стари су им у Качанику
бн.1н пушкари и по томе добили име. Једна њихова породица исе­
ли.1а се у Турску. Овде живе од пре око 160 rоднна (Абдул, жни,
70 година - - Раман - Весел - Адем - Јакуп, који се доселио).
-· Шабан Таф (1 к), од фиса Соп у Северној Арбанији. Овде
жиuе у Синан-Махали. Имају исељених породица у Турској. За
оне јс А. Урошевиh. навео да су досељени ,,пре 180 година'' 6 :~.
-- Рак а ~.1и Хаџ и С ин ан (28 .к), од фиса Краснић у Се­
верној Арбанији. Овде су дошли прекь сс.1а Рака јужно од Уро­
шевца пре око 150 rоднна••. ·Њихови припадници у Качанику
настањени су у свнмј, ма1алама. Имају исељеника који сада жипе
у Турској (10 к). - Му.1а А баз (11 к), од фиса Беришу
Северној Арбанији. За њих друrи становници кажу да су тврдо­
глави: ,,Када се у даве у реци, треба их тражити узводно, а не
низводно•. Ов11е жиие у Ше-Махали и Амам-Махали. Име су до­
би:1м по хоџи Мула Абазу, оснивачу рода. - Ђе ч (7 к) 11
ГI рен ( 4 к), заједничко им је име Трен а. Пореклом су 0.1
фиса Тсач у Северној Арбанији, rде су били католици (потичу
од браће који се звали Гlре11 и Ђеч). Одатле су најпре дошли )'
Стаrово (јужни косовски део), па после овде. Они су се у Кача­
ник доселили 1 ,пре 150 roднlfii'' 811 • У Стаrову имају истоимених
рођака. У Качанику становници нз овоr рода живе у ма11SЈ1амо
Хамам, Дере и Синан. - Тс ач (5 к), име добили по фису коме
припадају. Из Северне Арбаније најпре дошли у село Бањска
код Кnсовске Митровице. Одатле је њихов предак Зибер, пре око
120 година, побегао ,,од крв и дошао у Качаник, где је најпре
11

био слуrа. Ооде живе у маха.1ама: Ше и Ракоц. Имају 5 породица

исељен111< у Турску. -·Ник о ц (3 к), од фиса Соп у северној
Арбанији. 11:1 стярине прно су дошли у село Никовuи (Гњилан­
ски Карадаг) пре око 12(! година (lllyкpн, жни, ЗО година - Аљ уш
-- СеЈЈиан - Адем --- Мнрто 1 којн се доселио), па одатле пре­
ш,1и овде (Шикри, жив, 30 rодина - Аљуш - Селман - Адем,
дошао у Качаник). У Ннковцу и Ђурђев Долу имају рођака. Овде
;кине .v махали Ше. -- До r ан (12 к), од фиса Шаља. Овде су
до11Јли пре uко 110 година (Муаре••, жив, 21 голина - Шукри -
Џе.1адин - Ибраим, који се доселио) из села Догановиhа јужно
ол Урошевца. У Качинику живе у махалама: Ше, Ракоц и Поток.
Лик• ј (10 к), од фиса Круја Зи (Црна Глава) у Северној
Арбанији. Овде су лошли пре око 100 rодииа (Амит, жив, 7~
rn.1нна -- 4..јреднн - Аnду"1а 1 којн се досе.1но). Једна њихова nn-

-----
•• Качвнп, стр. 189.
'' IЬ!d, стр. 189.
'' IЬ!d., стр. 189.
 КАЧАВИЧКА К..'1.ИС)"РА
557

родица исепипа се у Сарајево. - Беља ( 12 к), од фиса Кра­

снић у Северној Арбанији. Овде су дошли преко сепа Никовца на
Гњиланском Карадаrу. Имају истоимених ро!)ака у Ђур!)еву Долу
са којима се из старине досепнпн у исто доба. Од рода овде живе
8 породица у махали Ракоц, а 4 изнад Качаника. - Б р од њ а н
ипи Бр од лн (9 к), од фиса Тсач у Северној Арбанији. Живе
у махалама: Ракоц н Поток. - Туш а (5 к), од фиса Красииh у
Северној Арбанији. 11з старине најпре су дошли у село Сопотнн11у
(јужни део Косова), па после прешли у Качаник. У Сопотници са­
да имају нс1·оимених рођака. Овде живе у махалама: Хамам, UJe
и Река. - Топ ој ан (7 к), од фиса Красннh. Име су добн.1и
110 месту пореКЈЈа у Љу•ои (Северна Арбанија). Овде су дош.1н
rорецн пре три појаса. Имају роlµка нз старине којн сада живе
у Старом Качанику (јужни део Косова). Њихових 5 породица исе­
.1ило се 1912 г. у Турску. - Таф и .ъ (5 к), од фиса Тсач у
Северној Арбанији. Име су добили. кажу, по томе што су имали
неког претка снажног !iao ,,фиљ" (на арбанашко~• језику значи
слон). Овде живе у махалама: Амам и Синан. Од њих 1 породица
исељена у Турску а 2 у Скоп.ъе. - Коџа (6 к), од фиса Шаља
у Северној Арбанији. 11э старине rорво су прешли у Сопотницу
(јужни косовски део), па пре 100 година одатле дошли у Ка•оаинк.
Овде живе )" Ше-Махали. Њихове З породнl(е исељене су у Тур­
ску. -· На'' бан ( 1 к), од фиса Тсач. Из Северне Арбаније
прво дошли у ју жно косовско село Стаrово, па одат ле прешли у
l{ачаннк. 11ме су добили по претку који је био поткивач (,,на.1-
бат"). Имају З породице исељене у Турску. - Ј езер11е (Зк),
од фиса Гаш. Из Северне Арбаније прво дошли у село Језерце нод
Урошевца (тамо живели у махали llpopoк), па одатле пре око
100 година (Шашннар, жни, 70 година -- Алнт - Хасан, којн се
доселио) прешли у Кач2н11к. 1913 г. од овог рода 6 породн11а
отселн.10 се у Турску. У Качанику живе у Ше-Махали. - Тн ро .1
(2 к), од фиса Краснић. Пt,реКЈЈом су нз околине Скадра. Одатле
дошли у Гр,1нцу код Урошевца, па после прешли овЈ1.е. Живе у
Дере-Махали. - Аџа" (5 к), од фиса Краснић. Овде су до­
шли из Ђур!)ева Дола, rде имају нстониен"" ро!)ака. Права ии јс
старина из Се.верне Арбаније. Овде живе у махали Ракоц. --
0 џа (З к), од фиса Соп. Из Северне Арбаније најпре доu1ли у
село Кошта1ьево (Јужно Косово), па после овамо. - lli еш и -
вар (5 к), дошли нз Врбака (Гњилане). Тамо је у овом ролу
био познати предак Незир "барјактар". Овде живе у Махалама:
Дере и Поток. Право ии је пореКЈЈо из Северне Арбаније. ·--
Др а r о 6 уж д (2 к), дошли 1878 г. као иуха1,1нрн из Драrобу­
жда код Врања. Даље им је пореКЈЈо непознато. - Му а џе р
Фет а ( 4 к), дошли из истоr места н у нето време 1<•да и род
Драrобужд. Од фиса су Гаш. Живе у махалама: Поток н Ракоц.
Имају роl)ака у селу Пожарану код Гњилана. - Чик а (2 к),

-9З-
 ЈОВ...\Н Ф. ТР.ИФУНООКИ
558

мухаџири нз 1878 г. Даље им је порекло непознато. - Леш

( 2 к), од фиса Краснић. Овде су дошли пре око , 85 година из
Ђаковице. Доселио се дед данашњег Ракипа, који се звао На~нф.
У Ђаковици имај у истои"еиих рођака. Овде живе у махалама:
l'акоц и Дере кли Рена. - Мј а к (2 к), од фиса Краснић. Из
Северне Арбаније прво се доселили у шар-планинско село Шнп­
ковнцу изнад Тетова. У Шнпковнцн били ,,две куће" - браћа Ја­
шар н Шабан. Они се тамо ,,посвађали око једног грнета• и стога
,,једна кућа" (од Јашара) прешла у Ђурђев Дол, одакле скоро
дошли овде, а други се иселили у Скопље. У Ђур~ву Долу по­
стоји род Мијак (4 к), али ови са ЊИ••• нису рођаци. - Жар к
(3 к), од фиса Берн•"· Старином су из Топојаиа у Љуми. Одатле
прво дошли у Бнченац (Јужно Косово) пре око 190 година, па
после прешлн овде. У Бнчевцу сада имај)· истоимених роl)вка.
У овом роду у Качанику постоји задруга Аде>1 са 14 чланова.
Адем, старешина задруге, раније је као трговац извозио стоку у
Солун. - Топ ој ан 1 ( 1 к), од фиса Соп у Северној Арбанији.
11ре11и су Н•• из Љу•1е (место Тоnојан) прво ореш.он (крајем 18
века) у село Нећаn11е, где са~а чине велики род Та ир ( 13 к),
па отуда ови скоро дош.1и онамо. - Топој~" 11 (1 к), од
фиса Соп. Из Љуме (место Топојак) преци су им најпре дошл11
у село Пожараке код Призрена ( ?), одатле затим прешли у Ђур~н
Дол (тамо дошао предак Елез пре око 175 година), а из Ђур~ва
Дола дошао овде Бран••, отац данашњег Зенела (стар 85 година).
У Ђур~ву Долу имају рођака, који се зову Елез (7 к). - Беч
(2 к), од фиса Краснић. Из Северне Арбаније прво дошли у село
Мијак (Гњилански Карадаг), па су одатле пре 32 године .о;ошлн
овде. У Качаh11ку живе у махали Хамам. - Пр"' ( 1 к), о.о; ф..:а
Краснић у Љуми. Одатле прво дош.llИ у Стари Качаник (јужно
Косово), па овде. У Старом Качанику имају истоимених рођака
(8 к). - Лик а ј (1 к), овде су дошли из села Страже, где има­
ју истоимених рођака (21 к). Даља старина им је из Дукађина,
где су припадали фису Кру ја Зн. - Сп а иј а (1 к), од фиса
KPrj• Зи. Из Северне Арбаније прво дошли у село Гатње (јужно
Косово ) 1 па скоро дошли овде. Овде живе у махали Амам ипн
Туше.
Цигани муслимани деле се иа Цигане коваче и Цигане габеле
(скитаче). Због муслиманске вере и ближих додира са Ај>баиаснма
Цигани ковачи су примили арбанашки језик. У Цигане коваче
убрајају се следећи родови: С и и а и ( 4 к), пореклом нз Ста­
рог Качаника (јужно Косово). Од њих једна породица исељена
у Скопље. У Старом Качанику живели су у махали арбанашких
становника од фиса Краснић, и зато се и оин издају да су од фиса
Краснић. - Дур•• иш. (2 к), стари досељеници. Даље порекло
не знају. Издају се као да су од фиса Круја Зн. - Ук а (3 и),
пореклом од села Гатње јужно од Урошевца. И они се убрајају

-94-
 КА.ЧА.ПИЧКА КЛИСУРА
'
559

у фис Кру ја Зи. - Шеф ки (Э «), овде скоро а:ошли из села

Грмова у Горњој Морави. ОА њих једна породица исељена у Сио·
пље. - Бећир (3 к), дошли из села Руњева у јужном косов·
ском крају. Издају се као да су од фиса Тсач. ,,- дј ваз (1 к),
не знају тачно порекло. Имају једну породицу у Скопљу. - ,
О см а н ( 1 к), дошао пре три године из Скопља. - Цигани
габе.1н су: Селман (2 к), Етиф (1 к) н Рамадан(\ к)
Сви Г?норе цигански. Порек.10 не знају. Од..1азе у околна села, где.
праве решета, сита, плету корпе и друго.

Православни Срби су: Неш н ћ (\ к), пореклом нз око·

лине Шапца. Оснивач рода 1912 г. у Качанику бно жандарм и ту
се стално населио. l<асније постао кафеџија. - Алекс и 11
( 1 к), дошао као кречарскн радник 1921 г. из Крагујевца. Овде
купио кућу н постао трговац. - Вук ов ић (\ к), дошао 1925 г.
као учитељ нз Комшика (Црна Гора). После је ту стално остао.
- Кр ст ић и (\ к), дошли 1948 г. из села Грли::е у јужном
косовском делу. Тамо се населили из околине Смедерева 1920 r.
Срби католици су: Соколовић (\ к), пореклом из
Далмације. Овде дошао 1924 г. као радник у каменолому. -
'lукчићи (\ к), дошли 1929 г. из Јањева као кафеџије, али
•• 1938 г. поново вратили назад. - ге чов и 11 и ( 12 к), като·
ЛНЧk\-1 род у Јање ву, пореклом су из Качаника••.
Срби nонсламљени: Му с а ( 1 к), дошао као печалбар из
Призренске Горе. Овде нх зову још и Горани. Пореклом су из
горанског села Љубовишта.

&'Ј А. У роwевнћ: Јање во, Гла сник Скопског научног АРУWТ88, ањ.
XlV, Схопље 11135; crp. 1117.

-95-