•

Гл~ник Е1Uчоzрафа<ог uнcQirn«yШa Срйt:ке Bulletin de l' 11'stitut Ethnographique dв l'.Aca-

аяади~ије наука, књ. 11-1/1 demie serbe des Scences, r. II-111
(1953-1954) (1953-1954)
-
'

Д-р АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ

ЛИПЉАН - АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА

(Примљено на седвици На}-чног савета Етноrрафског инсrитута САН 4-XII-19$4)

ПОЛОЖАЈ

Липљан, најмања варош11ца на Косову, 11ежи у оном најширем делу

Косова Поља ноји се 11ротеже између планине Жегоnца 11а истону и планине

-
: 1' '
.', \ '•

;·

·.
1
(
'- \
' \ ~
~~- ~-.::.····· ...
~·-··.

С1<. 1. IIоложај Липљана.

22 Гпвс:11нк ЕТ1101'Р:~~l)Сног и11стнтут11. САН 11 - ЈП.

1
338 Ата11асиiе ~·po1ucв11h
------- - - - - - - - - ---· - --- · - - -

•
Голеша на западу, у тз. Широком Пољу. На јужној стра!Ш >IY протиче ре•1•11~а
Масrине, а 11а северној Јањевка, које се у свом току према за11аду уливају
у Сит!Шцу, чије се корито пружа на непун километар даљине од Липљана.
Лежећи на дну косовске котЈП1не, Љiruъан лежii и на сгарод\ Босансно­
Македонском Путу, на оној C"I"apoj уздужној саобраћајној ,1,11111j>I Балкан­
ског Полуосrрва, која је из динарсЮiх предела, 11реко Косова, водi-r11а у Ма­
кедоюtју. Отварањем пута кроз Ибарску Клисуру у новије време, северо­
западни део те с.та.ре саобраћајне линије, који је иначе 61-10 изгубио свој ра­
нији значај, замењен је путем који преко Косова повезује МакедоЮ1ј}" са
Западном Србијом, Шумадијом н глав!Шм градо>1 Југославије, Београдом.
Спровођењем железюtце кроз Ибарску Клисуру, 1928, створена је желез­
юtчка саобраћајна артерија Београд-Косово Скопље с11оро од исто тако
крупног значаја као што га има она дРУга желез1Шчка пруга од Београда
за Македоюtју која води долинама Велике и Јужне Мораве. Липљан је
у11раво на самој прузи Београд-Скопље, преко Косова, и он је на њој једна
•
од ВЗНШИЈИХ желеэ1rnчких станица.

Са тим уздужню1 путем дуж косовске кот.'1Ине у Средњем веку се у

Липљану укрштао Скадарско-Призренски, Зетсюt ИЈU1 ,,Вељи Пут'', који
је од Липљана према истоку водно у Јањево, Ново Брдо, Врање и Софију,
те је Липљан био тада доста важан саобраћајюt чвор. С Призреном је сяда
Липљан саобраћајно повезан преко Штимља добрим дРумом, а са суседном
варошицом Јањевом јеД1ШМ доста слабим путе/'11. Липљан, тако, сада нема
улоге саобраh.ајноr чвора, већ је јеДЮiо п~·т11а 11 же.тrезШ1ч1<а станица на
поменутој уздужној саобраћајној лиюtји.

ПОСТАНАК И ПРОШЛОСТ

Познато је да је Ulpiana за римске владавине би;ш један од најваЖ1Шјих

градова у унутрашњости Б•пканског Полуострва. Њу је доцннје, по њеној
запусrелости, за време Велике сеобе народа, обнов>10 византиски цар Јусти­
юtјан 1 (527-565) и назвао је Justiпiana Secunda. Само јој тај нови назив
• • •
Юt::Је моrао да потисне њено с.-тариЈе имеЈ Јер се оно, поред тог зва1n1чног,

и надаље јављало у старом или нешто измењеном облику (ЛиrшанаЈ Лепе­

Ш'l:ОН)1Ј од чега је доцније посrао словенски назив Љl:пљан.
Епископија липљанска са резиденцијом у Липљану, која се у сасrаву
Охридске архиепископије поми••е од 1018', по свој прилици је сrарија, још
из времена обновљене У лпнане.
За време !Шlрења рашке дРЖаве 11рема ју1·у, крајем 11 века, Липљан
је заузео и спалио рашки велики жупан Вукан 1093, али се почетком идуће
годm1е, склопивши мир с Византијом, повукао на р81Шју граюtцу северно
од 1·ега•. У сасrав српске државе Липљан је ушао под Немањом 11904,
ишрва као пограюtчии град, да доцннје, ширењем Србије према југу, буде
•
све удаље1ШЈИ од српско-византиске гра1Шце.
С потпадањем Липљана под Србију и његова епископија је ушла у
саuав српске Архиепископије, доцније Пеl\ске патријаршије. Док је север!Ш
део Косова, као жупа СНТюtца, у доба краља Милутина приuадао рашком

К. Н. KocШulf. Трговачки центри и друмови по српској земљи у средњем и новом

1

веку. Београд 1899, с. 242.

1
Јиречек-Радониh, Исrорија Срба, I, с. 148 149; 175-176.
1
На истом месrу. с. 175. 176.
t На истом месту, с. 202.

2
 .·1:1п.ъ.111 - антропогеоrрафс1<1 11(.;1111r11ua1Ы1 339

еписко11у, дотле јс јужни део l(осова, као Ж}mа _'flипљ.ан, И!t\ЗО свога е1Ји­
ско11а~ јер се у светостефанској хр11сову1ь~1, поред рашког епископа Павла,
11ија се територија проС1Јtрала и на ,,Ситн11цј·' _, помиње 11 епи::коп .'11111љанс1<11
1

1/nьатије'.
За време српске средњевековне в;1адавине с раэвитко!t1 Р)' дарско1·
'"ес1з Јањева и појаво!t1 дотле 1-1епознате Приштине ка"о ГЈiаВног града на
!{осову, Липљан је изгубио свој раниј~1 знаt1ај и свео се на обичан ,,Шрz''
.101<а11Ноt значаја. Трг у Липљану помиње се под Ду1uаном 1331 2 • У Дубров-
1mку н Котору било је у 13 и 14 веку робова ноји С)" купљени на трГ)· у
..,ипљану 3 . · '!11
С падом Маркове држане под Турке 1395 Лиruъан је један од српсюn(
градова према Турској, а с падом Новог Брда 1456, под Турюt
је поmао и Љrпљан4.
За турсне владавине је до аустро-турсl<ИХ рзтова крајем 17 11 у првој
11оловюш 18 века Липљан био обично село, када је потпуно расељен. Ње­
гова последња обнова поmче са краја 18 века. Све до грађења вардарско­
косовске )КСлез1mчке npyre, 1873, био је обично село, ЗЈПI познато као ршкр­
,·ница йуiUсва 5 • На тој прузи је Љrпљан добио жеЈ1езничку СI'ЗНИl.ђ', }'3 коју
се подижу, прво, трговачке радње, нарочито за извоз жита, а потом и неке

:Јанатске радње, тако да је још кpajel't' 19 века, за турСЈ<е владав11не, тај нови
11ео Липљана доб110 изглед и карактер варошице. По ослобођењу од Турана,
1912, услед нових наре,rџm:х ратова) изосгало је његово проглаше1ье за nаро­
шицу, али је то учињено готово OД!ttax по свршетку Првог светс1<ог рата.
За вароши1~у у саставу Грачаничког среза (средиште у Приштини) Липљан
јс проглашен 1920, а 1947 је узет за среско место новообразованог Ситничног
среза, који је састављен од ју)КНИХ делова Граt.1а1ШЧког и северних деЈ1ова
Неродимсно1· среза.

ПРИВРЕДА И СТАНО ВН ИШТ ВО

У лrш.ана римског доба, као э1-1атан I'Ј)ад на Балканскоl'tl floлyocrpn)',

би!1а је важно привредно средиште његовог средишњег дела. Обновљена
11оцније у 6 веку наше ере, за време византисног цара Јустинијана /, када
је зваШ1t.1но названа Justiпiana Secunda, она је такође знатно привредно сре­
диште на Косову. По присаједињењу Јiипљана српсној држави краје•~ 12
века на рачун Лиruъана се у његовој близини истиче дотле непозната При­
штина и убрзо постаје најважнији град на Косову. Ипак ЈI1111љан 1mje ти•1е
потпуно изгубио свој значај, већ је сведен на ло1<:ално привредно средиште,
јер се трг у Ли11љану ("T9•r• оу Лип•"'"" ") по"иње ча1< и 1331 r1од Душано•1,
'

Споменик САН, IV, с. 10. -

1
Епископија липљаиска је постојала и по турском
освајању и укинута крајем 17 века. Седиште јој је 11спрва било у Липљану, затим у
Грачаници. Под њу је потпада по и Ново Брдо, па су јој еrшскопи, доцније архиепископи
и митропоЈD1rn, нвзявеяи rрачаничюt:м и новобрдским. с.ама митрополија или списко­
mtја најчешће је називана ЈD1пљанском (Рад. М. Грујић у Народној енциклопедији ПDд
,,Лиnљанска еmЈ.скопија'').
1
CW. Hoвaxosuli, ЭвконСЈ<И споменици српских држава средњега 1Јека. Бео~ад
1912, с. 486.
• Јщтчек-Радониli, нав. дело, III. с. 229.
4
На истоме месту, II, с. 11, с. 164, IV, с. 94.
• У песми "Бо; на Делиграду•• (В_vк Kapaџuli, Српске народне пјесме IV) 1.:а"-&анак
неких делова турске воја<е за угушење устанка у Србији народни песник ставља у Липљвt1:
,,У Липљану да се саеrанемо•• 1U1И ,,У Лиnљан шатор разапео" (Crnx 241. 263).

2:1.*
3
 340 Атанасије Урошевиh

који он, заједно са црквом св. Богородице у том месту, прилаже манасrиру
Хиландару'. Међу становницима Липљана тога времена помињу се Давид
Хройина и Божић Добреновић 2 •
По турском освојењу Србије Липљан је, како видесмо, сведен на степе11
обичног села, а у аустро-турсннм ратовима крајем 17 и у првој половин1•
18 века н потпуно расељен. Његово ново оснивање као села датира са краја
18 века, за власти косоВСЮIХ самозваних властодр,1·аца Џmmћа, који Су,
као '' многу земљу оста.лих запустелнх насеља своје обласrи, и земљу у хатару
Липљана прогласили за своју, те 1шсељенике на љој увршhивали у своје
•1ифчије 3 . ·
Међу најстарије родове обновљеног Липљана спэдоју Секулиhи, Да­
кићи и Дебељковиhи. Секулићи су дооељенн из суседног села Грачанице,
а Дакићи из Билинца у Изморнику по•1етком 19 века. За њима су се доселили
Дебељковићи из Паралово (Новобрдска Крива Река) и затекли насеље од 12
кућ.а, где су, поред Секулића и Да.кића, били још неки доцније изумрли
српски родови, који су ту, изгледз, били досељени нешто раније. У Дебељ­
ковиће спадају и Ђаћuни, чи1е им је садашње презиме дошло по ујацима.
За Секулиhима, још тада, у почетку 19 века, досељени су Шойићи из суседног
села Мужићаиа и Чейкенови из Камеиоглаве (Горња Морава). У току прве
половшrе 19 веNа досељени: су Сема1ьски из сада mара<ог ce.ita Сема ње,
јужно од Урошевца, Николићи из суседног села Доње Гуштерице, Пойовићи
из Призрена (даљом с1арииом из Македоније) и Перићи I!З Горње Мораве.
У току друге половине 19 века досељени су Марковићи из Борчана
на југозападној падини Копаоника, Дејановићи и Миљковићи из косовског
села Бабљака, Грбићи нз Доње Гуштерице, Сиринићани и њихови дељеници
Недељковићи из Сирниића, СШолићи илИ Пршендићи и Цайчићи из суседног
села Ливэђ• и Јоргићи из суседног села Робовца.
Почетко•~ 20 ве1<а досељени су Вукашинов11ћи из Штрпц• (Сириниh),
а по ослобођењу од Т}1'аЈ<а досеЈш,1и су се Симићи из косовског села Га­
димље, где су др>кали бакалсну рад1ьу, иначе родом из Приштине, и Арсић~~.
1<ој11 су дотле нао СЈ'I}"Ге 11 чифtUiје >Ю1вели у мноПЈ!t\ суседним селима.
У Лштљану ншве и Циrаюt српсног језика Јокси.човићи, који су се т)­
доселили из косовског села Бабуша крајем 19 века.
На некоm11<0 година пред Балкански рат 1'1pu;emшo се из суседних се.Ј1а
у Липља>1 десетак куhа Шиптара, ра1шјих мухаџира иэ Србије, али су се по
ослобођењу од Турака 1912 одмах иселили. За време бутарске окупације
у Првоt~\ светском рату поново се засе1ш:ло 4 5 шиптарсюrх кућа, али ес
и оне по пpecraJU<Y окупације иселиле из Лиruъана.

Пред1ьи прег"'1ед станоnI-Шштва с~ 0Д1:1оси на део ЛШLЪR11а I<оји се ра­

:iвијао иао ce.'lo, односно I<ao чифл11и. То је сељач1<0 сrа1-1овништво пр11н.11З­
\шла та.'1:0 эе!\tЈьа, јер су ти сељаци би;1и земљорадници беземљзши. Њих
је нао та1<1:1е приВЈlЗЧИО и \шф"1и1<, 11аио С)' та.uо r.iopa.'1И један део ле-mне УL-Г}'­
питн господару ч>1флика.
Но Ј<аио је Липљан са.ца ДеЈIО.'\\ сс;10 а де.Ј1ом вapournцa, то је 1ьегоВ{Ј
nарсшно сгановюtштво досељавано у њ ~1э другог узрона. Село _ТЈипља11
• • •
ЈС 11ocra~10 >кс.'1езIШчна сrзн~1ца на вардарско-косовсноЈ и<елезЮiЧИОЈ пруз11,

1
Сш. Новакогић, нав. дело, с. 486.
t Нв истом 11tecry.
1
Пре обнове Лиruьа11а, негде у 18 ве1<у, 'i ње."у су ес 61tЈ1И эаселили неки
Шr11П"11rяари при СВО.\1 досс.ъапа1ьу (13 л,1бан11јс, аЛЈ{ су га }'брзо напустил1t и отишли даље.
Као траг тог њиховог кратковре:\1.еног 11асе.ъа остао је топоrрафск1t назив Арнау11ко tроб.сье
у непосредној близини Липљана 1.ia јужној страни.

4
 Лиr1љан - антропогеографска испЈПИuања 341
- - ----- -- -- - - - - - - - - - - - - -

која је пушrена у 11ромет 1873 н која је пролазила непосредно поред њега,

са његове источне стране. Тиме је uн добио лепу перспективу извозне желе-
• •
:~ничке стаЈШце за земљорадничке проi-t:зводе своЈе околине, односно наЈ-

шнрег н најплоднијег де.ла косовске котлнне. И веh су се 1875 нз Гопеша

у Македонији доселили у Љuиьан Цинцари Пешко, као кафеџија, н Дорче
н још нени, као жнтарн. Поред њнх су до Српско-турског рата 1877-1878
железничку станицу за извоз жита нористил11 н иекн Цинцари који су жи­
вели у суседним се.лима, где су имали бакалске радње, и једна српска сељаЧЈ</1
нуhа од рода Марковића из са•1ог Липљана. За време истог рата, 1<•да с.;
српска војска прнбли>кила Косову и са северне стране, преко области ·
и са истока, преко Гњиланске Мораве, Марковићи су, нао имyhirn с
'' tрговци, бојеhи се нереда од стране Турака, чија се војсt<а повла
заједно с Цинцарином Пешком, избегли у Битољ. Тада су се повуюm и
Цинцари, па н Дорче, који се после вратио у Урошевац. По <:вршетку ра1'9
Марковиhи се 1879 враhају у своје село и отварају бакалско-житарску радњу
у· близини станице. С њима су дошли и Цинцари Ромо из Гопеша у Ма1<е­
доЮ1ји, који су ис11рва били помоћници у њиховој радњи, да доцније отворе
и своју бакалско-житарску радњу. Исrе године ( 1879) из Голеша се досо­
лила и цинцарска породица Вељан или Кузмановић, како се сад зове. Трйу,
Цинцари из Голеша, као бакали у суседним косовским селима од 1868, у
Јlи1иьан се пресељавају 1885 и отварају бзкалско-житарску радњу. Исте
године је, само директно из Гопеша, дошла и цинцарска породица Tpi"iчe,
која се 1926 иселила у Рј0 .>1унију (у Турн Северин). Око 1890 су се из ве.r1е­
шкоr села Сначинца досели~1я Мак~донц1r Куз.11а11овићи и Ди.нићи, као гвож­
ђари, и два рода с презименом ХрисШићи, који су испрва били рентијери,
а ПОТОА1. бакали и >1mтзри. К'Э.о бакали и жита ри тад су се из суседног села
Доњ' Гуштерице пре:елњ111 и Срби Вучићи. Око 1900 године Срби СШоја­
новићи из Призрена су отворили једну лимарску и једну бака..1ско-житарско­
манифактуриу радњу. Тад је и шиптарска породица Јусуфи из Приштине
отворила у Липљану 11откивач1<}' радњу, само се она после последњег рата
вратила у Приштину, као што су се вратили иаtраг у Приштину и Сејфедини,
који су ту 1907 отворили бакалску радњу. Одмах по Балканском рату, 191 З,
Цинцари Јшжовићи иэ Маловишта код Битоља отварају винарску и бакал­
ско-житарску радњу, а после Првог свtтског рата се, 1919, две куhе цин­
царског рода Торбу (Ђорђевића), родом из Гоr1еша, пресе.n.авају из суседне
варошице Јањева и суседног села Добротина, где су још за турске владавине
били бакали, и отварају )' Јiипљану бака.оско-житарске радње.

Љmљан се, тако, са пушта1ьед\ вардарско-косоnске же.ТЈезни1~е, 1873,

развијао .као извозна железнична станица. Иако зва1ШЧно село, он се још
:ta турске владавине развио у привредно средиште споје окоЈ1ине, само је
оно све до Првог светског рата бИЈlО скоро ИСI<ључиво трговинског наран­
·rера. Сем једне JLИl'ltapcкe и једне поткивачке радње, у њe."tty су се, како
видесмо, све радње бавиЈ1е трговинод1, нарочито К)·nов11но~ и 11эвозом я<ита
• •
с продаЈОМ извесних колонијалних и д1анифактурних арти1<а"1а у .1\tесту и се.ъа-
:цима из oкomme ноји би долазили ради продаје жита.
После Првог светског рата, односно пос.1е 1920, када је 11ро1·лашен
варо1Ш1цом, Липљан поч1-1ње добијати u1ири привредн~.1 карактер. Период
између Прво~· и Др)'гог светског рата је }'ГЈ1авно:\1 11сриод отварања занат­
ских радњи у њему. У том 11ериоду су отворене са.,10 три трговачке радње:
СШС4ановићи из суседног села Ко1ьуха 1-1 Брк:ьа11 11з С)'Седнс 1<оло•1ије С)·вог
,10Ј1а (иначе из Бос. Петровца) отвори.ои С)' бака:1ско-ж11тарске радње (ouo1·
;tr)·ro1· 1-1ои1tе,,1 110.\\01·:11-1 l:(инц::~ри Трпче. с кoj1t.\ta ес ()Ј<)'.\1И<)) 11 Сt1.10.1rо11овић

5
 ~42 Ата11асије Ypo1ue111th

Буко из Приштине >ШIПI<Ј>актуриу радњу (исељеr1 у 11зраел 1949). Тада је

и један като,11rк из Јањева (Лукић) отворио кафану, aJu< је после последњег
рата напустио Л<<ПЈьан.
Занатских радњи које су отворене у периоду ИЗ>tеђу Првог и Другог
светског рата било је 17, међу који•<• пекарских 2, касапских 1, берберских 2,
011анчарсних 3, обуhарских 2, коларских З, новачюIХ 2, потнивач1<их 1 и
браварск11Х 1. Те су занатске радње отвориm• зан&т;шје из Приштине (/'р­
бићи - обуliарску радњу), Јањева (Гласновићи - касапс1<у рад~ьу), Урошевца
(Ахмейiи - поткипачку рад1ьу), Призрена (Мухареми - берберску радњу),
а~1и је било и сељана из cari1oг Љmљана 11 сусеДtШХ села JI Ј<ОјЈОнија, иоји С)'
се бапшu1 занатима и отпара;m занатске радње Младеновиh (опзнчарске -
из Липљана, Сiiiева1~овић из Ко1ьуха и Тра1"ковић из Горњ-~ Гуштерm~е; 1<0-
ларске - не1G1 насељеници из Србије, Баната и Босне итд.). Пекарске радње
су држа.;ш Дедићи и Микељ, lllimтapи катоЈШци из Зјума (Хас).
За време после;~њег рата 11 првих годипа по њему све досељене занат­
;шје из суседних градова су се ис61иле 11::1 Јlипљана, am'I су њихове радње
11реузе..11и ИЈШ 1ьихови ученици и по~10Ј;ни:Ј.Џ1 IiЗ Липљана или 11ан друге занат-
•
:1иЈе исте стр)'Ке из суседних градова.

Број заю;тских радњи се, тако, у Јlипљану пред Друn• светски рат,
заједно са окпма из вре,,tена пре Првог светског рата, 11зјеДЈ1ачио са бpojefl\
трсоза<1ких радњи у 1ьему. Бш10 је око 20 тргопачк1fх (претежно житарских
ИJIII ,,,ешовитих бака.Ј1ско-ЖЈ1ТЗрСЮiХ) и око 20 занатсюrх радњи. У ЈlипљаН}·
IOIC}' бWie заступљене юr све r~эане трrnвине, а још мање све rране занатства,
али је Јlи11љан тим бројем спојих радњи '1'адеке привреде пос1\10 прИЈШЧнn
јако привредно сре)Џfште на Косову. Но >~ако је у ње•1у брt>ј занатских рад1ьи
био једнак броју трговачких рэдњи, Липљаи је по ја•1иии 11ромета био јачи
у трговини но }' занg.ТИfl\З, јер је трговина, уг"Јавно,,t житарска, била извозна
и, као таина, била чаI< од негатив11ог утицаја на извози)' трrnВИН}' ЖИТ2 из
Приштине'. Занатство је, •teђyтIL\i, у сусоДЈ1ој Приштнии б1•ло врло добро
заступљено, тс је оно отудu }' Липљану било слабо и Оf1>а1Пiче110 само на иај­
у>1<е потребе самог Липљана и његове најб,1и>ке околине. Близина Приштине
''других суседиих f1>адова (Ја1ьево 12, Приштина 15, Урошепа11 20 км) није
допуштала, па и с.ад негаrnвно утиче да се Липљан разв~1је )' веће при­
вредно средиште.

Број трговачюrх и занатских рз.дњи је и с.ада готово исти. Занатс1<е

рад1ье су делом у r1рипатио•1 а делом у задру>КИ<>>I сектору. Има 1 поткипачка,
1 обућарска, 1 кројачка и 1 берберска задруга. Од индустрије 11ма само један
,,,Л"Ј.111 са шест ка11tе1-1ова, од којих засад раде само два. М;1ин је пре рата био
•
парн11, а сад ради 11а електричюt пого1-1, из ЧИЈС се це1.~трале осветљава и

uаµошица.

У Липљану и•1а 11 једна апоте1<а, а задружю1 Здравствени дом и:~ 1937

11р..:творен је посЈЈе рата )' CpeCI<)' 60.1111-IЦ)".

Jou1 t<paje~ 11рошЈ"1оr ucr<a је забе;1ежено да је 1ы1пљанска ста1rnца врло

:.к1111а, јер се Т)' I<}'II)·je 11 тоnар11 >J<IlТO за со."I)·нси)' п11ја1t)'.2 Та је живост на
стЈю11~1-1 611ла свано 11нсв11а, јер пазар1101· да11а юrје 611."l.O у .Т!ипљану. Он јс
уст.u.-1овЈьсн 1920, ~<ада је Јlи11ља1-1 11роrлаше11 варош11цо.~t, те се та ж11вост,
• •
ca.,to :Јнаn10 IIОЈачана, 1tpc11e:1a 11З 11азар1пt дан, I<OJII се одр>нава у варошко.'"
де~1)· .·1и1uьана. На 1mп:ьанс1<1-1 пазар се доноси ЖI'ITO 11 доrо1ш егона из око-

1 А. Уро111ев11h, Ilp(IWТJtнa. Зборник ра1tова Етнографског 11нституrв САН, к11,. 2.

J)corpa;t 1951. г. 11.
2 Б. Hy111uli, Косо110, 11, 1-1~Ј1111 Ca;t 1903, с. 57.

6
 Липљан - антропоrеоrрафсжа иcnlfnlвar' а
343
- -- ------------------------------

ЈП!Не, воће и поврће из Јањева, ДреЮ1це н Подриме и ужарнја из Гњилана.

Жито са11а извозе предузећа у мес1а где је то потребно.

СтановЮ1штво Липљана је у погледу етюrчког саt--rэва готово све српсно.

Цшtцара, нако в11десмо, има само некоЈП1ко кућа. Одр>НЗЈП! су свој матерњи
јези~<, али се њиме служе само у својшt кућама, и~шче на jaBIOil'lt месmма го­
воре српски. Вељани (Куз•1анов11ћи) већ су н у кући напусrили цинцарски
језШ<, јер им је мајна била Српкиња. На путу посрбљавања су и Торбу (Ђор­
ђевићи), који су ступили у брачне везе са Србима, узевши две девојке
суседног Лашьег Села. lllиптара нма само неколико кућа занатлија и
бенина у Среско•• одбору. Муслиманских Цигана (ковача, свнрача, н
чара, и раднина на железничкој сrаници) юtа оно 20 кућа.
Према Речнику мес:1-а у ослобођеној обласrи Старе Србије од Мнл. АЈ!1.
Вујичића, начелника Мин1tсrарсrва уиуrрашњих дела (Београд 1914, с. 59),
село Липљан (у општЮ1и: липљанској, Срезу грачаннчном, Округу косов­
ском) по стању на дан 1 111 1914 а по попису из 1913 имало је 640 с1а­
новНШ<а. Његова општина пан са још 14 села бројала је 3971 с1ановн11на.
При попису од 15 марта 1948 Липљан (тада вароnnща) бројао је 369 до­
маћиuсrва са 1479 Сiаuовнина (мушник 767, женскик 712). У 11с.оој Општиини
липљансној са још 9 села било је тада 882 домаћинсrва са 5066 СIЗновнина,
од нојик •1ушкик 2574, женскик 2492. (КонаЧЮI резултати пomtca од 15
''арта 1948, 1<њ. 1, Београд 1954, с. 81).

ТОПОГРАФСКИ РАЗВИТАК

У t)KOJIИIOI .- . ТЈипљана,
. а нарочито североисточно од њега, све до Гра­
чаm1це, наилази се на пуно траrова сrарих насеља. Таквих трагова има око
садашњег се...13 Коњуха, где се при копању нцилази на зидове од кречноr це­
мента ("варосана''), а највише ик је на месrу Градина, око 1-2 нм југоза­
падно од Грачанице. Постоји ш1шље1ьо да је римска Улпиана била на тој
Гради1m: бmtзу ГрачаЮ1це, али то ће доказаm тек археолоШl<а ископавања.
Али се за средњевеновЮ1 Липљан може тврдити да је био на месrу где је и
садашњи Липљан. На простору иэ."еђу Липљана и Грачанице, где се прет­
поставља положај старе УЈ111иане, у српско средњевековно доба се помињу
Ко1ьух, Ливађе ("Ливадне") и Лашье Село ("село Люповь") 1 , села ноја и
сад постоје. Садашња сгара липљаисна црква (црква Ваведења) сванако је
та, ноја се помиње у Душаново доба нао црква св. Богородице у Липљану'
• • •
и КОЈа. свакако nomt1e из византиског времена, Јер су на њеном с;таром СЛОЈУ
фресака натписи грчки. Вероватно је римска Улпиана била на Градини, али
ће бити да је српски средњевековни Лиruьан наставак византиског Љmљана,
оне обновљене Уmшане, обновљене не на сrаром месту већ на месту садаwњеr
Липљана.
Из некик турских докумената ноје Државна аркива у Скопљу при-,
према да објави, види се да је ЈЬt:ruьан :нао село постојао и у првим вековима
турске владавине и нема су•1ње да је био иа месrу садашњег Липљана. Ал•<
је доцније, за време аусrро-турсног рата крајем 17 века, нада јо један део
села из околине Приштине уништен од чесrик упада Турака н Татара и када
су rотово сва села из онолике Трепче и Вучи·1рна била напуштена, нако се

1 За Коњух 11 Ливађе види: СШ. На1аковиli, нав. дело, г. 490, а зв Лапље Село:
.Аfил. Павлоtruћ, Грачаничка повеља. Гласник Скопс1<оr научног друштва, 111, с. 128.
1
Crii. Hot1aкo,u1i, нав. дело, с. 4R6.

7
344 Атанасије ).'рошеоиh
-------------------- -- ---------- --

то ВИ)ЏI из извештаја фелдмаршала Ветеран11ја из 1689, 1 11 Јiипља11 расељен,

јер је његова обнова, како у 11ретходним одељцИfl.\а видесмо, настала крајем
18 uека.
Липљан је као село обновЈьен, даю1е~ краје,\\ 18 века у близиЈШ ПО!t\е-
• •
нутс старе mt:пљанске црнве и развиЈао се эа11адно од ње, тако да Је та црква

сада на са,,1ој исrо,_1ној ивици сеоског дела. По подизању вардарско-косовске

(!) Лlрlю{Црк&на)Нш:ола
@Доња 'lyбgpa)
@Мiап.ла "ЧnJUIO,.
~ "CpegceлD''
5 •• и-..ириш_Ја
. ''

® ,.саzо.иш 'фг''

Ск. 2. - 'Гсритор11iа.:111а r1o;tc;1a Лип.ъака. l'аэмср 1 :10.000.

11ру1·е, ј)·>кно 0;1 сеЈ1а је, на сне1·а 11с1<их 200 "'етара да.;ы1не, 11остаu.rьена исrо-
• •
имена же.1Језничка <..'ТЗНИL\а. КОЈЗ ЈС )"t1111111.1a да се око ње 11одиmе др)·m део
Липљана.
Прв)· зrрад}' )' ТО;'!\ НОВО.\\ ;1е.:1)· .ТIИllЈЪЗНЗ, који је ДОТЈlС био IIOД ЈI)'ГО)\,
11одигао је 1875 Ђорђе Пешно, Цин1,ари1-1 из Гопеша. Би11а је тачно иза ста­
tmце (:Ј.апа;°'но о~-~ 11р)'Ге) 11 )' 11:.ој је Пеu1ко~ 11оред L-га1-1а :1а cut)j)' породицу,

1
Dic Frei\viligc Thcilnahmc dcr Scrhc11 und Kroa[cn an tlcr \'icr lctzten Q$ter-
rcichisch-[urkischcn Kricgcn. Wicn 1854, с. 147.

8
 Јlипљан - аитро11оrеографска испитивања 345
------- ------ -- ---- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - · - ----
имао и кафану. За њим су исте године куће и рад11 е 11одигли и Цинцари
Дорче из Гопеша, који су се доЦШЈје преселили у Урошевац, и још неки Цин­
цари, који су за време Српско-турског рата 1877-1878 напустили Љшљаи.
По свршетку тог рата још одмах се, 1879, како из одељка о привреди и станов­
ништву видесмо, досељавају још неки Цинцари из Гопеша, а доцније и дpyrn
пр1mредници, како из Македоније, тако и из суседних села и градова, тако
да је ту око 1890 створен новиј~1 део Љшљана, који је, по свом привредном
карактеру, назван Чарш.ијом.
Тај нови део или ЧapllП:lja, како hемо га надаље звати и како се сrва
зове, растао је и према југу и према северу и на северној страин се још
ослобођења од Турака у Балнанском рату ( 1912) јако приближио се
делу Липљана. По Балканском рату је настављено његово рашћење и је
делом се дуж пруге већ спојио са сеоским делом. АЈш се тај нови део .ЈЈив.
љана пружа и исr1ред СТWU1це, источно од пруге. Тамо је и пре Бавнанског
рата било неколико кућа, и то још од 1890, али се од сврше-пm Првог свет­
ског рата број подигнутих кућа знатно увећао. То су сељачке куће, куће
сељака из Липљана, који се услед деобе или друrnк узрока премештају у тај
нови део, мада се не баве градском привредом већ и надаље остају земљо­
радници. Између Првог и Другог светског рата сељаци су се населили и у
продужетку правца Чаршије (западно од пруге) и дуж пруге, и дуж пута
:ia Урошевац.
Од југозападног сеоског дела Ј'1ипљана, који са северозападне стране
чини закриље Чаршији, почињу се у 11овије време пружати сеоске куће ду>к
једног пољског пута према југу. Од пута за Урошевац се пак, с југа, дуж
тог пољског пута пружају пper.ia север~·, прво, сточни трг, па ЦШ'ВНСЈ<е куће
на источној и нови раднички станови на супротној страни (запа,r~;но од пута).
Између тог низа кућа на северном и овог другог н11эа 11а јужном краку тог
•
пољског пута засад 1е 11разан прос·1uр од око стоmну метара.

т 11 п

Обновљени Липљан је кроз 19 век све цо u:одизања вардарско-косовс1<е

пруге 1873 био обично село и то доста бедног изгледа, јер је, сем једног рода
у њему, све његово сrановништво живело у чифЈ1ичком с11стему. Тај је изглед
задржао сеоски део Јlипљана и деље све до краја турске владавине, односно
све до првих година по Прво.\\ светско.\\ рату, када је чиф;1ички систем уки­
нут. На својој ::ie.~tJЪit сада и у својој с.11обод1-1ој држави сељзци Јl~пљана
С)' се, уостаЈ,ОМ као и остзлй сеЈъаци на Косов}·, домогли бољег сrа1ь:з. и подиг;1и
боље куће, tJИf!\e се и Ifзглед сеоског деЈ,а Липљзна знатно изменио. А..1и је
тај део и данданас право село - типично косовско сеЈ10. Поред приземних
кућ.а моравског тr1па и типа в1рд.э.рске куће на нат, које су најчешће зидане
од ћерrшча, }' иcr:rt:м дворишт:rt:ма је, овде-онде, :1аост.:lла и покоја неуг.11една
чифчиска иућа, која сада служи као споредна зграда. Kyhe су увучене у дво­
ришта, а двор1-1шне 01·рад:: су врло често и сад ОЈ~ ПЈiотова с 1рњс~1 у гор1ье:\\

;1е;1у. У Средселу је новоподиmути ку,11урни до:11.

Тај сеоски део Липљана се дели на три ,\\аха.1е. Горња или Цркве1tа
Махала се 11р}·жа источно од друма Приштина-Урошевац, Доња Махала
или Чубура је западно од тог друма, око пута за Голеш, а м,~хаЈ1а зва1-1а Чеш.на
је јужни наставак Чубуре, који са северозапада оаокр>1љује Чаршиј)''.
-- - -
1 Маха11а Чуб)·ра је доб11;1а 11мс 110 раи11јој з11ат1111јој •1eC.\t11 - Чуб)•р11, на чије,,1 јс
.\1ecr}· са;1а (..'3.\t(J б.1ато, а махала Чесма - П(Ј јед11ој с.1абој чсс.\IИ у 1ьој, ноја сап.а .r1ст11
•
11рес~·111у1е.

9
346 Атанасије Ypow~nиh
------------ - ·- - ·----

Чаршија је дУГУљастог облика, а протеже се дуж пруге. дРУ·'' При­

wт:ина-Урошtв~ц, 1<оји про.т~ази Ј<роз сt:ос1ш део, пролаз1·1 •• кроз IЬ}' и идс
• • • •
паралеЈШо с пругоr.1 с1<оро све JtO њеног ЈУ>КНОГ нраЈа, те ЈС 01-1 засад у ЊОЈ и

једи11а улица. У јужно." делу те улице куће и радње су само иа њеној звпадиој
L-трани. То је иајстар11ји део чаршије и ту су куће и рад1ье постављене тано
да је из•1еђу њих и пруге би;~о места са•10 за друмсни саобраћај. У северном,
новијем делу чаршије, северно од ctaIOIЦe, куће су са обе стране улице, јер
је запад~1и низ нућа у то1" делу подизан даље од пруге, те је било мес·1а да се
куl;е постаnљају и иа источну страну улице. И ширина те улице је нејед­
нака. Од обичне шир1mе у јужном ДСЛ)', мало да""' од станице према северу
наилази се иа једио ве!;е проширење у њој због јаче помакиутог низа ку1iа
према западу, да у близини сеоског дела опет добије обичну шири1<у. Па и
у сви•• деловима те улице куhе су неједнако постављене према улици, иеке
Аtало увучене, нене мало истурене. У њој су час мали приземни дуhани, час
зграде са спратом за становање и са думиима у приземљу. Па 11 •1еђу •!Злим
призе.мнw.t: дуiiаЮIМЗ 11ма- неједнакости: неки су од чврстог материј<Јла и ~1erm:,
а неЮt од слабог l'ttaтep1-1jaлa и неуrледю1. Источно од 1rруге, 11з.l'iteljy пруге
и низа сеосюrх кућа, и нема праве ул1-1це. Ту нао у.m1ца СЛ)'>ЮI угажено эе-
1\tљиште од људr1 и иола. АЈ'Пi и главна улица у чарш1-1ји 1mje калдрЮ1сана.
То је уствари друм r1од макадамо."lt, те је на њој пуно прашине, односно блата.
t:a/\10 са страна, 11 то не свуда, 11ма пом.ало рђаво калдрlli!саних делова. ,

У ЈI1-1пљзну се од подизања пруге почео с1·варат;.t зачtтак варош1-1це,

а;1и тај эаt1етак није 1u;.o у село, веh нешто изван њега, тако да су се развијала
дnа посебна дела Јlипљаиа, готово без 11каквог међусобног утицаја. Иако
С)" се ова два де.'1.а доцније спојшш, па иако се сада Л~шљан као целина и
• •
зваю-1.чно и незна1mч110 С/\tатра в:~рошицом, у њему се Ш1ЗК Јаио разликуЈу

два различи Ша дела: .ТЈипљан село и Липљан варошица. У сеоском делу су

сеоске 1<yhc с ко1uеви.1\1.а, ха11tбар111\1а 1-1 плев1ьама у дворишту и с дворишним
011Јадама од 1mото1:1а, у ш.рошком де;1у - нуhе градских стилова. У сеоском
делу - сеоска нош1ьа 1-1 сељачки начин живота, у варошком - све то као

у граду. У сеоском делу да~ру •mp и тишина, у варошно•1 - живост. У се­

оском де.оу увс•1е ул ~це пуне стоке која се вpalia са паше, у варошици -
о•~..;1адиио 11а корзу. - Бунар са ђермом у Средселу, западно од друма, још
издалеиа, идуhи из варошице, )'l<аэује да се улази у друm, сеоски део истог
насеља.
•

D-т Aca,1as1je UтoJevii

10