УСТАНАК У ГОРЊЕМ ИБРУ И ПО КОПАОНИКУ

ОД 1806 ДО 1813 ГОДИНЕ

ОД

н. поповfiЋА

Нрајем XVIII BeI{a н11.11азшю веh ново 11 у неко­

.шко консодидовано стање у старој области Горље~'
Ибра.' У југо-источном крају, у око.шни са својпх руд­
нпка rласовпте Трепче, Арнаутн - Шаљапп - беху
се одомаhили и утврдилп у ранпје напуштеншr српс1;ш1
селима, наметнувши старој околинп ново пме - Шаља.
Рударство је сасвим усахнуло, а до тада толнко зна­
менита Трепча . разорена п на.пуштена; села с новш1
мухамеданским становништвом добише друкчијп тип,
али задржаше стара српска ~шена. Напротив у север­
ном п југо-западном крају одржа се чпсти жпваљ, 11
ако доста проређен сеобама после бежања двају па­
тријараха. Но заниыљиво . је да и сенернн крај нала­
зпмо распарчан и подељен у нахпје: новопазарску п
~штровпчку. Без сумње, ову су поделу пзазвалп турскп
политичкп разлози; D.ЛI! када је н кој11м узроком ова
подела извршена - не може се одредптп по 11зворпма

досада познатпм.

!\1еђутш1 догаt)ајп, којн су настали одмах у почетку

XIX веRа, сведоче да је тада мухаi11еданскн Фанатиза~1
достигао врхунац насиља и днвљаштв::t пре:1~а снротнњ.н

рајн не само у београдско~~ пашалуку него и у сусед­

нпм крајевнма који су се граничплп њнм. "Сеча К1;1е­
зова« од стране осионих дахпја пзазва у беоrрадскоы
пашалуку противан отпор, каквом се не надаху дахпје,
а који се по пророчанским речпма старога Фоче брзо
преокрете у општи народни устанак, да се Србп осло­
боде дотадашњег јарма 'гурског . Несуыњнво први успесп
 l'(IДИШЊИЦЛ

ср1iс1-ш х устанrљ::t под Карађорt)еы, у Шумадпји, од­

ј е.кнуше на далеко пре.ко граница беотрадског паша­
.1ука. .\ непосредно заузеhе Карановца (Краљева\ на
Петров-дан l 805 п још вп ше освојење· Крушевца, у
почетf\у l 806 rодпне, само јаче потенцира ехо што до
тада одј е.кпвапте по Горње~~ Ибру и по .Копаонпку, о
ус11есп~1а српскпх устанпка. у Шумадпјп, те да се 11
онн С)!С.10 лате осветничког оружја п придруже ycтa­
HIIЦlI)la. Да је веh у овој 1806 годпни био у велике
орrанпзован устанаr·: народнп по Нопаонш{у и по Гор­
ње)! Ибру, потврђују сувремени пзворп, а још свеже
народно памhење сачувало је п~1ена мног11х личности,
!-\оје су у овшr знаменптш1 догађајпма имале видна
учешhа. Отуда, пре)Iа овако двојаютм нзворима поку­
шаhе~ю да попуншю досадашњу празнину која се у
нашој пстр11ограФ11ји oceha за овај r;paj.
Фр;:шцусю1 11утник , Ханрп Пуквпљ, којн је с про­
леhа 1807 rодпне прош ао од Новог Пазара за Бањску,
каже: " ."прнспевшп у градпh (Н. П.\ врх варошп, гроза
ме обухваташе гледајуhп поврх његових зпдова гомилу
одсе •1 ен11х глава .ъудсюtх, што пх Бошњаци беху ту
натан лн као троФеје с војих победа у рату про'I'ПВУ Ср­
бпјанаца". Даље каже како је с Рогозна, снуштајуhп
се r; Бањској, прошао ПОЈЈа миље дуж српске границе,
па о нда прпспео у Бању пл11 Бањску. "У то~1 ыесту,
t:oje нема више од 40-50 куhа, виђаху се скорашњи
тра rовн рата, који се тада вођаше у Србији 11 Боснп.
У њю1у видех један правос ,1авни ыанастир, једну џа­
ш1ју п ны:о.на:о зграда ту скоро 11 од једне и од друге
стране паљених. Војна трајаше веh више година с про-
11 енљпвом среhом«. ') :\Iеђутим Новаковпh у Гласу XXXII
стр. 36" по сведоџбп владике Ђерасиыа Ђорђевпhа, за
1806 1·одину, каже: "Дванаест дана по Божиhу (18051
Нара!Јорђе скушr во,јску, постави јој вође и упутп на
посао. Капетан Радич буде одређен да. од Краљева
t I-\арановца l пође к Студеници п к Новом Пазару, а
с њ1щ п Танас~-:о Рајнl1" Владика Ћерасим говори још
о Горље)! Пбру, о Јошанцци, о Рогозну 11 о Подгорју,
које се такође дигло бпло.") С друге стране сазнаје.мо

' Годпшњшщ lI 217-278.

") Г.шс XXXII стr. :И. и даље.
 У< Т .\H .\lt ~· ГОРЉЮI ПБ[>~· 11 110 l'\OП.\l)JJllIO. :;.?;~ 1

да је с почетка 18()6 годин е Ы.1аден Ыи ,10ванавн l1 вn­

у.зео Крушевац и 11став110 свој у војску до .Ј астрс пца. 1
1

А Петар .Јокпh каже како је l!авле Цукнl~ rшао шана 11

на Рогозну, II држао је нод со боы }Купу. За 1ыш јс
дошао :\Iилош Са рано вац. ' 1 Рад11 нотву11о ст11 наводшrо
још п треhн одред од 3000 .ьуд н , који ј е нод г.~ав110~1
ко~1андо:1У Станоја Главаша, у се птембру ове године,
1101шtо ·гајно с Делнграда, прешао преко Ј астрепца,
освојпо Прокупље, Куршумлију п допј)о до Ааба.31 Сва­
којако, овш1 су јасно обележсюr праоца н тсжље, но­
јюrа се устанпчкс војс<:е у свој ш1 0 11 ерац нјам а кре!;у
на овој страин гоДнне 1806. По з нате су 11 крајње тачне,
докле су доспели поједпнп одреди, те и нехотпчно на­
меl-.е нам се питање: којн је од овнх одреда, продревши
у l'орњп Ибар, попалпо Бањску н о ст авио ва собо~~
з гариште које бележи Пуквиљ? - Да бпс~10 I'(at:o ваља
одговорн.ш на постанљено пнтање, треба од~~ах уочити
tr з апазитп устаюrчке тежње које их у почетку rоне
не толнко ва освајањем пространога аемљпшта, 1щдш:о
д<~. ·ш то вп ше у~rноже своје борачне редове нов1ш уста­
ющима. И донета, они се у први мах погла вито крсhу
онамо где је чист српскп живаљ, пдп бар 1·де је бпо
претежнпјп од муха~1еданског. Н.ретање устаннка беше
у вето доба управљено на впше страна. Нема су;-.1ње,
11 војска под командом капетана Радпча Петров11hа , пма­
јуh11 за објекат Нови Пазар, рачунала је на тај новн
прпраштај, те се је у том правцу и крет.ада према до­
бпвениы дпспозицијама од Карађорђа . Од)rетнувшп
Студенпчк11 крај н Подгорје, капетан Радич ~iогао је
још нмати нешто утицаја на Јошанпцу да се 11 она од­
метне; алп Гор њп Ибар беше далеко п а ван његових:
операцпја. Ни одред Станоја Г дi\ваша, како ми сдп Андра
Гавриловнh.' ! допревши позно у јесен у Полабље, ннје
ыоrао спалитп Бањску и оставпти згаришта, јер га од
ње растављаше Косово 11 брдовита Шаља с мухаме­
данским жнвљеы, те би војска Г давашева морала пре
тога савлаt)~шатн п освајати оба ова краја, а о томе
ню~а номена нп у народној традпцнјн нптп пак у нн-

' Годпшњпца XIII, 195 .

• Сl10)!0НПЈ: XIV, 52.
' ГодиmњЈiца XXII.
' Годншњпца ХХП.
2:Ј2 ГОДИШЊIIЦА

саншr с помеющ11ма. уfеt)утим, тре!ш одред под :\Iладе-

1юм М11.10ва.новиhы1, што је ·заузео :Крушевац и 11ста­
в110 своје страже до Јастрепца, ваљда, није седео скр ­
ште них руку цело лето. Напротив, ја мислшr, 110ткреп ­
.ьен новом војском крушевачког округа, који се тада
лати ору~нја, он је постао знатно веhп и јачи, па је
несумњпво пздвојпо други пододрЕ'д, стављајуhи му у
задатак да се што пре дохвати копаонпчких впсова 11
да - вероватно - упоредо с одредо~1 капетана Ра­
днча продпре у српско старо средиште - Рашку, те
на тај начин да одцеш1 Нови Пазар од Косова, п да
увеhа своје редове новим устаници~1а. И доиста, да су
се овако ратнп догађаји развијали на овој страин још
с пролеhа 11 у лето 1806 године, утврђује се историј­
скиы чпњеницаыа које имамо при руцr1, а које се слажу
не може боље битп. Тако Петар Jorш_h каже: "Од 1806
год. би.вше војводе по пмену овде не изостављам по­
менути, п ко је где бпо п каквог је· званија био." А
ыало даље велн: "Нах11ја крушевачка опреде.ьена буде
нахијом левачком. Обор кнез Андрија, Ђорђе Симпh 11
Здравко среза шпљаговачког, буљубаше rr онп согла­
сијем шиљаговачким начине шанац у Тополику п у
Шиљеговцу. С тим опредељени буду Павле Цую1h п
Мијаило Н. с прочиы старешинама, на границу вучи­
трнску. Димитрија Rулущшhа, Плију Сталаhанпна опре­
деле на Дежево према Новом Пазару шанац да начине".')
Врло је важно нагласити да се ово I{азпвање Петра
Joюrha од годпне 1841 таман подулара 11 управо до­
пуњује причаљеы старца Вујадина, иа Остраhе, које саы
ја прибележио пре 4-5 годrша. Отуда, пратеfш логпчt:11
раавптаr: догађаја, којп су се у почет~;у 1806 годпне
почели раавиј11.т11 од Крушевца, ыожемо слободно Ву­
јс~диново прпчање уаетп као 11ст11нито, те да њrш по­
пунимо досадашњу нразнину о раду Павла Цукпhа 110
Горњем Ибру 11 по Роrоану. Стари Вујаднн nрпча да
је Цукиh узбунио овај крај а да је он у њему бно
главни старешнна. "Прошао је с војском кроз Остр<1hе
за Рогозно, и тамо је подигао јак шанац. С Цукпhе~1
био је и неки Деспот, као четовоt)а, 11 нападао је на
Бребериште п Вучу Јlокву. Деспот се оженпо децнпје

1 Дедо - Година IX, сnсска за септембар 190~. стр. 3:!2.

 Yt"l'.\H.\K У Г О РЉЕ::\! И Ј; ('~· lf НО KOll .\OH llIO '2:i:i

од11во~1 С.ловиhа п з Лiеюшпhа ''· ~т Деловодно)I прото­

колу I{арађорt-)еву ~ 988 каж е се: "Ппсато војво д11
Антоннју Пљаю!l'iу, да смо 11р1ш11.111 аре111та11ца Деспота
п да смо га пос.ла.лп v Сов ·Ј ; т r, са н · Ј ; гов1ш1 , мо~щп111&".
На Рогозну с Цукпhе~1 бплп су шfо1·11 вз овог''
краја, а помпњу се у првп ~1 ах Лiпјап.10 Петк овнh н з
Џрешњ1ще, коме је тал би.10 тек 18 1·од11ш1; за љш1
Радисав Ћнрковпh, пз Гранпчана, а с љ1ш Јс бпо 11
Радоња пз .Копорпhа. ОстаЈ1I1 су Копао1111чани б плџ на
Вре~у. На жалост не з намо да лп јс ыл ад п М11јап ло
Петковпh пета личност коју помиље Јо1шl1 с прочи~~
старешпнаыа, а којп су с Цуюrhеы зај ед но 1101.11.111 пз
Крушевца. Војвода Дшштрпје Ћулунџпl1 11 љегов брат
Јевта .,--- прича даље Вујадпн - бплп су на Драшrhу .
Од 700 Срба у боју н а Др а ~111!1у 11збег .10 је са~ю 70, а
оста.лп су пзгннулп. У самој Јошашщп (Јошаннчкој
Rањп) остало јс тада 70 удовпца.'Ј Да је , однета, Дп­
мптрпје Кујущшh непосредно подш'ао Јоп~ашщу п 6110
првп њен војвода налазюю потврде у де.юводном про­
токолу Карађорђеву од јуна 1812 годпне, где се каже:
"Ппсато војводи Дпмитр 'нју Еулу~1џнй д а дође у Топол у
п да држи Јошающу, у Горњн Ибар да се не меш а";
а под 4 септ. N 943 "Пи1;ато Совј ету, 1;ако пм ша­
љемо кнеза са Горњем Ибром к111етовп, да покаж у
нужду Gвоју на Дпмптрпја војводу " ". "
Рад Цукпhев на органпзовању 11ов11х устанпка. по
Копаонику, Горње)! Ибру п по Рогозну кру1111сан је
од.личним успехом. Чете Цуrшhеве rшсу еюю 11ојачан е
новим борц11ма, него управо оне чпне главно језгро
његове војске. Јер, докле је сам Цук11l1 са mуп.ьанш~а
11 неко.лико новпх чета, скупљенпх уз пут, х11тао .кроз

Остраhу да се 11реко Ибра дохнатн Рого з на, 11 тш1 пре­

сече везу · Тура.ка између Новог:~ Пазара п Носова, 1;ar;o
би потпомогао успех дежевскпх устанпка под ка11ета­
ном Рад11чем око Новог Пазара - дот.ле се је на Вре.лу
утвр~ивао нов логор под управо~~ Радисава i\Iалкпhа ,
бимбаше из Штаве. l-la тај начни вучитрнска , .куршр1-
.111јска и пршuтевачка 11ах11ја, у кол11ко беху насељен е
православннм Србима, образовале су копаонпчку војску

' Вп.1п онmнрније о ono" боју на ,Ј,еже1111 у Ј!о11ак о в11ћа Г.1ас ХХХ 11.
Село Драъшћс у је Дежеви.
-:ч. ГО.:\111\1\l,ЈIЦА
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

која је бројп.~а заједно с нахијом крушевачком до 3000

.ьу дп. Зад:наt~ њен бно је нееумњиво да с ове стране
с'iранн Копаоник 11 Жупу од турою1х упада, којн бн
наднра.ш од Пр11шт11не плп Вучнтрна, и да штити од­
ступницу Цук11ћеве вој1оке са Рогозна. На Шарампову
1Вре,1у) поред бш1баше ..\!алкпћа који Је у поменуто)!
дс.10воднш;у, од 20 )!арта 1813 год ..\~ 1233, забеле­
;+;ен под ш1ент1 Рад11сав Вучитрнс1ш, птшљу се у при­
Ч;))Ја још као старешине Дамњан из Црешњице и Је­
рс)шја ..\Iн.ьпћ, пз дозна. Јеремија је доцније поги­
нуо на Борчансf;о" Преслу, код "Једине Букве", -
ту је сахрањен, где :11у се гроб и сада познаје. А
..\!н.10ш Рад11војевпћ, нз ..\1арпнца, п Андрија Степано­
нпћ, 1!3 Прнчнћа, бплн су у тој војсцп заставницн
барјактар11. )
1
-- Ганрнло Јовановић илп Смилић, из
Сеоца, бно је ппсар код Радисава ..Јамачно, било је
1
још п другнх старешина; али пх њнхови млаl)и 1ЈО­
то~щ11 не памте. Осш1 шанца на Врелу и осим војске
6 пм баше Радисав;~,, за ~~ноге се јошј прича да су бплп
на Де.шграду 11 другпы важню1 ~~ести ма; али о томе
биће речн доцнпје.
У деловодннку Kapat)opl)eвy (стр. 13.) по~шње
се шанац у Горњем Ибру, а да се не мисли на
Вре.10 и Рогозна, јасно је. Из протока.Ла саанајемо са.мо
толико да је био негде по средини нзмеl)у њпх, у до­
.шнн Ибра, ш1ајућп за сврху да брани продпрање Ту­
рака од Мнтровпце долином Ибра. По свој прилици
бно је не1·де блнзу реке Бистрице, а посада у њему
састојала се пог.t1анпто од Ибараца. Један шанац из
тога доба познаје се 11 сада на Рудинама, према Се­
.ьанцу и Шаљн, на десној странп Бистрице.
Прю1а овако ~-;ратко пзложеню1 догаl)ај~ша, r;ојп
су се развијали на овој страни још с пролећа.п.t1и одмах
у почетку лета 1806 године, биће јасно за свакога:
ЕОЈП је одред српскнх усташша Dродро до Бањске 11
за собоы останно трагове згаришта, које бе.1ежп Фран­
цускн путннк, Пуквнљ, у почетку 1807 год1Iне. Нн

1 Вредно је вапоЈ1е11утн да је дед сад. 1;аuетана г. Вукоја Тодороn11Ьа,

-~ндрија . сачувао )!ОТК)' од бapjai::i и уuотребљавмп су је за барјаке па СRЦ·

ба11а све до 1876. годпне. :\Iот"а је 611.l:t 0.1 гnожђа. А да .ш је п сад:~ у 11а­
~.1еднп1;а Ан.1рнјшrпх - не з1шЈ1.
друго мпшљеље .\н.\ре Гавр11.1ов11hа о 11а11аду одреда
Станоја Г .1аваша на i\Iaвp11he , нарочито на l;yl.y .Ј.ю1е
Амета - 1Ов11hа) који је ш1ао - l;ако се прнча -
девет спнова, које су устан11ц1r эатр.111 све до једног
детета, па 1r њему су једно око 11ожю1 нзбо.ш - не
)ЮЖе се узетп l;ao тачно. Донета о нападу то~rе 11р11ча
се вр.10 ~rнoro у овоме крају, а.ш 11э свеrа тога пр11-
чања 11з.1аз11: да су 11 вође 11 војн11ц11 611л11 сасв1ш друге
.111ч11ост11, 11 да се је .\оrађај дес1ю 11оз1111јс, а не год1111с
1806 као што Ьемо се доннпје увер11тн.
О Бојевш~а, као 11 .шчностнма, на овој страни ~~ало
је што до сада познато. За напад Цук11hев на Пањску
сазнајюю тек од странца Пу:квп.ьа, којн је rюс.1е не­
колико ~1есец11 прошао Рогозном за Бањс1-;у, 11 на пб
ш1ље 11шао поред српс1:е гранпце. Чеђутю1 у народу
је још жпва псторпја о боју на Шарампову 1 Вре.1у 1,
rде је КО)Iандовао бшrбаша Рад11сав Ыалкнh . Турцп су
-- прпча се - нанада.ш упорно, юtш11 су одбпја.ш
нападе јуначки; алп најпос.~е нас11ле Турци, стану уска­
катп у шанац, а Србп по•шу уступати п бежатн низ
ону страну поврх В.1асова ка Рајчеву I-i.pcтy. Турц11 су
сузбпјенп тек на Влашкој Равна. Одат,1е Србп су се
повратн.ш п наново заузелп Шараыпов. ) Ту је Давrrду
1

:\I11јап.10в11hу, пз i\Ip•1a, један Турчпн сабљом пресек ао

пушку на рюrену. С ДRвпдо~r бпо је 11 брат )!У :Чп­
.швоје.

Свакојако биће да су ове гоДпнё Тур цп растералп

11поробп.ш збег на Нопаоюљу. Разбпвшп до ноrе Србе
на Дра~шhу, п.ш како владпка шабач:кп Ђерас1ш каже
на Дежевн , Турцима је бпло с те стране обезбеђено
залеђе, п они су учпнпдп .iедан испад у 11барс:ку до­
лину и на :Копаонпк. Из Новог Пазара дошли су Турцп
на Попово По.ье, rде 1ш је био логор, п одатле напалп
на збег пзненада. Побпдп су )!НОГО нејачп, 11 поробплн
)!Ного роб.ьа све до l3ел11коr Јелака; али тамо нпсу
С)Iе.ш ударати, него су се вратплп натраг, водеhп

1 Ј;ара~:терпстпчна је ова анегдота са ШараУnова: У оноУ >1етежу п

оабуни ~:ада cv Т»рцп уска~;з.ш ' шанац. 1Iп.1ош Бучкп, синовац Раднсав.ьев.
запита га: »tiшю: куда Ъу коња~ А оп УУ одговори: .Поппп ra на Б~r;ву!« п
у то:н n:шустн шанац.
 ГОДllШЊIЩА

роб.ье са собом. ) Вредно је

1
пт1енути неке жртве које
су ту допале ропства као п њпхове доживљаје у роп­
ству. Жена Саве Ћипурије, на Белог Брда, ааробљена
је у абегу пред Вемљ:им Јслакоы, одатле одведена
у :\Iостар п продата неком Турчпну, у кога је робовала
трп годнне, радеhп све куhне послове.· Као робиња
у.1учп згодну прилю-;у, те уте:кне 11а Мостара и после
трп ~1есеца бежања, преко Београда вратп се својој
куhп - мужу. Породица Саве Ћипурпје сада је изу­
~1рла. Другп с.1учај. Илијп на Остраhе - шукундеди
садашње породице Ивановића иа Д. Бреснпце !ср. прок)
- аароб.ье но је шест крери, а о њиховој судбпнн
ништа се даље неана. Иа Црешњице заробљено је двоје
деце - брат и сестра. Доцнпје сазнали су за њпх ,щ
су у .lес:ковцу, 11 Сима Петровпh, отац Ђурr7а иа Ко­
низала, nт ишао је тамо да их избави и врати куh11;
али, када дође у .-l ес1ювац, нађе обоје да су потурчени,
те пх ннје могао повратити. Још је занпыљпвија с.уд­
бина породице Милоја Пантпhа, иа Слатине, којн је бно
у рату војнпк - по свој прилици у Горњем Ибру у
шанцу, нлп на Рогоану у- а жена му с дететом
Збегу на l{опаон11ку. Турц1; су тада эаробпли :\'lплојеву
;ке ну Мплиuу п ~1.ладолетног му спнчиhа - :\1и.1ету.
Заробљена Милица продата је неком Јевреину за 12
гроша, а с ыа .1 им ;\Јилетом шта је даљt: бп.ло не ана
r;e. Доцније, поштq_. је сврu1ен рат, ;'11илоје саана за жену
:\Iплнцу, отку11и је од JeвprJjlma, п доведе наново куhп.
Обоје су доцније у~1рлп у С.латипп. Колпко .ш је ова­
ких жртава постнrмt тако горка судбпна, а ~-юје су
данас веh заборављене?? Ко.1Ико ли је још јуначкпх
подвпга 11 напора, које подношаху l{олаонпчанп 11
1·орњо-Ибарцп за своју слободу, скр11ва данас тама
ааборава'?
Јамачно, лос.1едпца је овога роб.ьеља турс1-;ог по
КопаониЕу, да се збег уклони о ,1атле, и да се · нејач
сt:л онп п настанп ло Жупи , :Чоравп 11 по .ilевчу. С:коро
св п прпчају о то~1е п казују се_,1а где су ш1 старп у

У Ве.шко.\1 Je.I:tI\)". H<.t. 1-;о наонш~у, б11"1а ј с Т:1.Ј.а у збегу ка.о деu"ој1ш
1}

(;тю1енка од nороднце Ј~ ад пhа нз дешка. а >~атн Р~дој1ще С.1е11ченаl~:1 па да-

11аяпце , која r,e pa.ia за Стевана 011" Гадојпчпна. ~;ца је па.ьен П:13ар. да1:.1е
1809. ro.inнe. Ста>~е нка је це.10 .1ето седе·"' )" збегу, il с јесенн uратнда. се )
.lеша 1; п удn.ла се. - Рцојиц:t C.;ieuчen11ћ још је жнв. 11 насс.ъсн је у 1'. .lfl-
шашщи, ('рез 11рокуuач1ш.
 YCT_\ll_\K :'- l'OPЊl~M 111; P:i,· 11 ПО liOll_\OIJllKY ~:i/

3беrу седелн. А кад ово ::~нюrо - онда ню1 ju тм: рl1-

зу~1 .ьи во зашто врхов1111 воюд, '20 лrарта 1813 I'OAl!Hl',
1111ше РаАпсаву Вуч11трнс1.;о~1, да 110111ље .Јована нз сuла
\!нлутовца нод тврдо~~ стражом у Тополу 11 да се стара
ухватнтн Тодора, момка 11з 11стог села".". '1 Породица
б1шбаше Радисава седела јс у :\I11луто1щу, а i-:al\o је
гада још 611.10 ы11рно на rра1шщr, внд11 се да се Рад11-
<:ав бавно ~:од своје породнце у \fнлутовцу
За t'Одшrу 1807, која је нначе тамна эа овај r:paJ,
пыамо једно драгоцено сведочанство нз онога доба.
Тако у каталогу ср11ске војс~-:е, 1·юј11. јс за ову годнну, !1
а11 р11ла, састав по ~штропо.шт .lеонтпје, пн ше: "Цветко,
кнез јагод11нск11 11 Андра 11з Крушевца 1н1 ају своје вој­
с ке према АлGан11ј11 у Jl11c11 1 Лаоt), !'олаку 11 Пршптннп
а особито са стране .'lискорца. Таио јс подигао трн
шанца, 1\ојн чувај~- око 6.000 људи .
. \нтон11је П.ъаю~h, зет Црног Ћорr)а, налаз11 се у
Карановцу, 1ша под ко~1а 1доы 2000 .ьуд11, којн се на­
лазе rrpeмa Новом Пазару . '"'i Истина, i\111ленко Вуюrh е ­
впh сумњпчп означену годину на rш<шу .-lеонтпјеву, н
ыпсл11 да јР- овај распоред из годпне 1809. Напротив ,
~1ен11 се чинн да је година сасвп~1 тачна, 11 да бар за
овај крај одговара правом стању догађаја, а тако 11
распореду војске, као што he се л1ало ннже видет11.
Једино на.1азпм да су "диса" п "днскорац" пли нетачно
забе.~еженп, 11.Ш су ШI имена fJ ромењена; јер ИХ, поред
.1у гога распптпвања, н11сам люгао пронаlш. Но главно
је шго .lеонт11је по~шње на овој странrr трн шанца.
П доиста, један је од њнх несумњ11во налазпо се на
Остром I-lопљу, где се трагови још п данас распознају,
а о којем постоји чптава прпча. Ту је лепа лпвада, а
у врху њено)! хладан 11звор, названп "Т-tаФена Вода."
Прича се да је ту седела војска, па су војводе с из­
вора захватале воду 11 кувале каФу. Отуда јој пме.
Одат.1е се в11д11 Го..~ак~ Пр11шт11на, Ј\'111тров11ца ( Звечан ~
11 Цело Н«1соно. Друг11 је шанац бпо, ндуhп одатле у
правој л11н11ј11 на нсток, на оно~1 впсоравну нзмеђу села
Речнце п Полатне. Остатцп од т11х шанчева и сада се
раснознају. Србп данас то ыесто, r.де су шанчев11, зову

1) ,~е.1оводн11 11роток о.1 стр. 11 ~ .

.,) С110>1е11111; ХХХ\'11, 1;)/.
 ГО;\llШIЫ\ЦА

.,.Ј,вор пште", а Арнаути напротпв "догори" п "догорп­

ште". Недалеt~о од "Логора" брдо, пзмеl)у Бресца п
:\fургуле, зове се д11сац, а то је врло сл11чно са деон­
тпјевш1 Јlпскорцю1 и Апсом. Треhп шанац не знам гдс
611 треба.10 тражптн. По свој прплпц11 биhе онај на
Рудпнама, uрема Бадњевпку -· Ша.ь11. Но у њему су
седелп само .Копаонпчан11.
О каI{ВОј живљој акцпји на овој стра1111, о боје­
впма во.јске кнеза Цветка 11 Андрпје из .Крушевца,
нема да.ьих података. :\Iеђутим занимљ1ша је прпча о
одреду што пмаше шанац на Рудинама. Ту су - прпча
се - везпвали "кумбару" за један дуб и 11:-з ње туклп
Арнауте - Шаљане. А да се у овој причи крнје исто­
рпјско језгро догађаја о раду за ослобо!)ење нашпх
старих, неоспорна је истина. Но из ње ~·южемо пзве­
ст п сада само кратак закључак којп бп најб.шже од­
говарао 11ст11нп. Јnмачно, војска под командом кнеза
Цветка 11 обркнеза Андре, појачана војском бимбаше Ра­
дисава Малкиhа с Врела IШара~шова), 11редузела је
на овој етранп оФанзиву у тежњп да се дочепа крај­
њпх rранпца свих српских; села, која су веh ран11је
ангажована у устанку, што до тада нпје било, п да
заузме боље положаје за одбрану. Изгледа м11 да је
успех постигнут с незнатнш1 чарr..ама, п да је само
јаче борбе било на Борчану, 1·де је погинуо старешпюЈ.
.Јере~шја i\lпљпh, из Јlозна. Сузбијенп Турцп на Бор­
чану повукли су се ка Ша.ы1 п ту заузе.ш деФанзпван
положај. Међутим нашп стар11 као да нпсу нп птшш­
.ьалп кретати се даље југу од Руд11на, Острог Ноп.ьа п
.lогора илп Дворшuта.
).а је у овој год11ни и на Рогозну бнло српске по­
саде у шанцу, t;oj11 је Цукиh подпгао, сведочи ранпје
II011шњатп Пуквнљ којп је од Рогозна, спуштајуhп со
Бањској, на пола миље прошао поред српсr:е граннце.
Без сумњо, посаду ову на Рогозну наља рачунатп у
број војске кнеза Цветка п Андрп}е 11з Крушевца, :којн
је онерпсала тада према А.1бан11јп 11 Пр11шт11нп, а о
којој јаяља ш1т1юпо.111т .lеонтпје; али је пшш та поса­
да ч1шн.1а за себе одред, састављен 11ск.ьуч11во пз уст:~­
юља на .~евој стран11 Г. Ибра 11 устанвка на Рогозну
- одред 110знат под 11меном је . 1ечког војводе . .\ д:с су
.1ева водо11ађа Горњег И?ра 11 Рогозно админ11страт1шно
 H7ГAll _\f\. ~· ГО!ЧЬЕ:-01 Jf l> PY 11 IIO !\ОП .\ОННI~~ ~з н

чин11л11 јслечку жуп); 11 611л11 у српској вмt ст 11 с1 ю д о

l 813 г одпне, покушаћемо да то (.;увре)1 с юш чињен11-
цаыа докажемо. Тај крај, што ре1,ох, 11мао је нар о чнто
свога војводу. Тако у де.1оводноы пр6то1\о . 1у [{ ар а -
Ђор!)еву чптаыо ово: "."\~ 650. Писато Антонију воево д 11
П...ьакпhу, да овај шанац не градн Јелеч1а~ војвода у Гор­
њем Ибру за ово време, !! да у Турс}:у нпшт а неднра бе з
наше заповестп, 11 да нсод~1 зш1 . 1,у села од Д1ш11тrшј а ;
ако буду почели, а оно да rрад11".
"181 '2, јула 13, Н. 853. Ппсато воеводп Дf1м11тr,11ју
одговор, како је он тужбу предао ва восводу Радосава
Јелечког", што нпје дао 11скопат11 нешто зем.ъе за цркву.
- 854. Ппсато воеводп Је.1ечком к ад ннје дао ко­
пати воеводи 1~11митр11ју 4 товара оне зе)1ље, то сад
час пре 6 товара да нскопа 11 1юшље". - И у плану
за војну 1813 године, где се ре!)ај.Ј' војводе које до­
Ј1азе под ~:оманду Антонија Пљак1111а, помиње се тако!)е
Радосав Јелечкн. А пз свега овога јасно се впди да
је Радосав војвода Јелечкп гµанпчпо Горњпм Пбром ,
граничио непосредно Турском 11 Јошан1щом, где долази
у с;укоб с војводом Ј,11мптрије~1 Нујунџ11hю1. Према
томе нахпја војводе јелечкоr ~юра бпт.1 на Роrозну 11
.~евој водопа!)н Горњег Ибра. А . \а је ова поставка
тачна, 1шамо несумњпве потврде од годнне .1844. Tar:o
у извештају начелннка среза јашаш1чког начелству
окружнја крушевачког каже се: да је бивши буљубаша
јелечк11 ш1еном А11д11н одые·тнуо се са својнх 25 сеј­
)Јена од )Јус.елш1а f!азарског 11 да претн 11апаст11 на

срез јошаничкн.' Јамачно, по старо)! граду Јелечу звала

се је некада жупа јелечка, а по љој 11 новп војвода
је ,1ечю1 - Радосав. Војвода јелечк11 Радосав седео је
у се.лу Требиl1у, 1' / ,до 2 сахата удаљено од леве обале
Горњег Ибра. Да .ш је 11 Горњ11 Ибар ( десна страна
Иброва \ бпо под в.лашhу војводе јелечког, пз овпх по­
датака нама нпје баш јасно, ыа да J\I11л11heв11h у По­
~1енику l2031 тврди. По гра!)ељу самога шанца не ~юже
ее узети, јер шанац је град110 11 Дшштрпје I-\ујунџиh ,
војвода јошан11чк11. .
Је.1ечки војвода Радосав држао је своју кнежину
све до пропаст11 Србпј~ 1813 rод11не, а тада се предао

1
(lp11r1111a.1 је 1;:11.\ :ii1,·11e.
 ГОДИШЊИЦА

Турцима. У По"1енпку знаыенптпх .ьуди ('203) :\l п лпhе ­

впh уз11ма Јелечан11на Радосава из Матаруrа, бл11зу
Жиче - којп је обпчно д р жао дру~1 од .Карановца t:a
llaзap)· - п војводу јелеч:коr Радосава :као једну лпч ­
ност. Напротпв, ја држш1 да је ово 11шшљење неосно ­
вано 11 да су то две .шчноетп сасвим случа,јно пстоrа
ш1ена. Ево за то разлога: Положај јелечке војвод11не
)IJI с~10 неоспорно утврдплп па левој странп Г. Ибра 11
11а Роrозну. Јелечю1 војвода могао је стражарити само
на друму од Новога Пазара ка "Косову п од Пазара
на старом .lдубровачкоыl друыу ка Нишу. У Деловод­
нп:ку !\арађорђеву не по~шње се никако Јелечанпп,
веh са~10 јелечки војвода и Радосав .Јелечю1, а то није
једно исто. Иеђутнм Вујадин Пролщшh, чпје ue причање
до сада ооказало као истинпто, каже да је војвода Ра ­
досав 113 Требпhа, п да је при нападу на Мавриhе био
11 Радосав. Чпча Арuенпје l\!илетиh ~сада из 1\Iеђуане
ср. прокуп.), унук војводе Радосава, допуњује прпчање
cт;ipora Вујадина овако: "l\Ioj дед:~ Радосав звао се
војвода јелеч:кп, а досељен је од некуда из Западне
:Чораве, пре t 800. rодине, у село Требпhе. Ту се оже­
юю, а узео је за жену Аницу, сестру ЂорtЈа Keшrha,
пз села Rю1ена, 11 с њом је ю~ао трн спна и једну
t~hep. Ка~а је букнуо устанак, Радосав је скупно више
од 20 људи п с љпма пшао по нахпјп, те бранио Србе
од Typa1-ta. С војводо~~ Радосавт1 бпдп су .\Iилпh Ко ­
вачевић, :\'lпјапло Вукадинов11h и Јевта Новачевиh, свп
11з Требиhа, а оr;тал11 су бпли пз друrнх села. Ја ннсю1
деду Радосава запаытпо, а љеrову жену Ающу п ову
тројпцу јеса~1, п онп су ыв причам~ да је Радосав ратно
на Пазару с Карађорђе~~, 11 на друrш1 ыест1ша. Ра­
, \осав је у:1фо у селу Требпhу од прплике 1826. годпне".
1

О Ilавлу Цукпhу, t:ојп је првп покренуо устанак

110 Горњем Пбру п подпrао шанац на Роrозну, неыа
више поыена у ово~~ крају за rодпну 'l 8U7. У По~1е­
ни:~-•у знаыенптпх људп Ыплпhевпh к:э.же: " ... држао је
под собоы iliyпy :крушевачку седеhи :кyho~r у Трсте-

1
l'адосав јс остаnно с1шоnе: Саву. }!11.1ету п ЂорЈ 1 а н кћер }(арту.
Најстщтјн Сава пurш1уо је у Пазару "0.Ј. Петрове Цркве 11 ту је сахрањен.
убпо га је пе1:аЈ:аn Турчпн 11з ппшто.ъа, пошто је на !tопао1111к)· 611.10 оrранп­
чено. Сав1111 с1111 је остао )" Турској п жнвп са,1а у !\ончу.шl1у: ~Iп.1етп11 спн
;~РС~ннје ж1ш11 у Ј!еЈ 1 уа1111 .. а Ћopl1eu11 унуцн у Tr11on11. }!11.1ста је у:.фо у
l реонћу. а Ћор1 1 е у Трнаnн.
 УСТАНАК У ГОРЊЮ! llБP)" И ПО КОПАОНИК). ~ / [

нпку," а тако ис·rо и Петар Јокиh т-:аже: Павле Цукиh

i1мао је шанац па Роrозну, и држао Л{упу 1юд собом.')
Сва је прпмн:а да се Пукиh, пошто је године 1806 ор­
ганизовао устанак по Горљем Ибру и по Рогозну, вра­
тио у Я-\упу, а љегово ;често у шанцу па Рогозну за­
узео војвода јелечт-ш - Радосав. Но Цукиl1 је ос·гао
11 ,Јаље главни командант целога тога i:paja, 11 запо­
ведао из Жупе све до годпне 1808. Ове годпне, када
је дошао Пљакпh за војводу l(арановачког, учињена је
памена од Врховног Вожда 11 јелечки војвода ставље~
је под команду војводе Антонија Пљакиhа.
На жалост, о даљем кретању устаничке војске и
српсюrм операцијама у овоме крају, у лето године 180'7,
пзворп муком муче. Извесно је сюю толп:ко да су уста­
нrщи задржа.лп своје утврђене положаје све до при­
мирја, које јс настало с јесена те године и трајало
скоро годину и пб дана. За годину 180~ Антоније Про­
тпh т-:аже да је било примирје. да се ништа необично
није деспло, и да се I{арађорђе занимао ур~ђиваљем
унутрашњих односа. Веа сумње, благодет овога при­
:1шрја ЗЈ.владала је НЈ. !'раници и у нашем I{pajy. За
то се ~шоге породице, r<oje до тада беху по збеговима
у }!{упи, девчу 11 Морави, пратише на своја стара
огњпшта: али се .\ШО Ге задржаше п даље у збеговима,
очекују.hи да се прво утврди потпун мир, па да се без­
брижно врате на своја стара седиruтn. Отуда, неки
причају да су пм старп били у збегу три године, док
други I{ажу да су седели у девчу или }!{упи девет
година.

Година 1809 ш1јв11ше је оставила свежа трага у

народном пnмhењу овога краја. У смелом војном по­
ходу, који на русЈ:п поапв предузеше Срби на све стране,
с пролеt1а ове годнне, имаше видна успеха једтшо она
војс:г:а према Сјеницп и Новом Пазару, rюју предвођаше
сам Врховни Вожд - :Карађорђе. А освојење Сјенице,
сјај11п победа над пе!1скю1 дш1ан-пашом \
2
на Суво­
.Ј.олу, н најпосле успешна опсада Новога Пазара -
све су то необичпп догађаји, :ка1ше ретт-:о бе.1ежи ратна
нстор11ја; догађа.јп који јаче ааталасnју rшаче узрујане

' Uuоменпк XI\', 52.

''Јо1шЈ, каже Пу11ан-nашу !Ichaнcкor. Дедп. Годl[На D. св. з:~ сеuтеЈtбар
1004. стр. 12.

l'ОДllШЊIЩЛ XX\'II н;
 l'ОДИШЊl!ЦА

духове 11 нрод11ру дуб01ю у народну душу, те ост<tв­

.ьају не11::Јг.нц.ы1ва трага и трајна спо~1ена за далею~.
1rоко"1ења.
Још нз Сјенице, 23 априла, I{арађорђе п11ше Ан­
тонпју П.ъакнhу да. ~'У је ~шло што је дошао, 110 ње­
говој за11овест11, ближе Пазару, а да жа.11п за богаз на
Рогозну што је у турс:ким рукаш~, п "вео~rа препору­
чује да ако 611 се ~шако могло, те би Турци друм оста­
вп.ш, да га онп поседну и да без шанца не седе нн
дана н11 ноhв.') Ово је 11исмо драгоцен11 податак за наш
прај, п ш1 hеыо се на њега nозвати још једном да баш
њ11м потврд1шо неке нове пзворе који се не ;110же бо.ье
бптп 11 овде скоро до словца подударају. Но, пре него
томе прпступиыо, напоменућемо како се Новаковпh
баш на основп овога ппсма до~шшља: е је Рогозно
бпло веh у српским руr;ама, п r;ако еу Турци нашлн
неспремне Србе, без шанца, п 11отисл11 пх. С тога Кара­
Г)орђе 11 препоручује да ту погрешку поправе. ) \1еђу­
2

тнм истраживања, до којих С1'1М ја дошао, не само што

се слажу с ов1ш мишљењем Ст. Новаковића, веh очпто
тврде да је Рогозно од
1806 године остало у властп
српској све до пропастп 1813; а.1111 је граннца 611Jta
уда.ъена - 1·:а1.;о Пуквпљ каже - на пола мпље 11
нешто впше од друма којн везује Новп Пазар за Бањ­
спу 11 Носово, те према ондашњем :~шалптету оружја
Србп нису могли господарптп друмо~~ н пресеhп пот­
н уну везу пзмеђу I,Iовога Пазара п 'Косова. А у рече-
111щ11 - :зато је велика чкода што нпје Роt'озно у на­
шш1 рукю1а - м11с.1ш1 требrt разумети само дРУ'I кој11
ноди преко Рогозна, а нrшако предео. Отуда, Врхоннп
Вожд п пре11оручује да се помакну на11ред п ако
Турцн буду друм остав11ли, да га они ухвате. Да.ье п:{.
сюiога 1111c~ia Вождова ыоже се јасно уоч11т11: како
јс веh на Рого3ну бп.10 српског одреда, пре него
што је 6110 од Новоt'а Пазара упуhен Дюштрије Ку­
јунџаја с брюом )ЈУ f{оста-беrт1 и Павдом Дукпhеы. 1
3

И свн страте1'ијскн разлози категорнчкп заповедају

да, нре неrо се отпочне опсRда Новоrа Пазара, треба
1юссст11 Роrозно. Бе:{ сушье, одред 11од Цукпhе}! а ,Ј,11ш1-

1 С110:-~1ешш ХУП, (i t·.-~уш.Uевпх нш·;1.\1а нз 1Jpnor уст:нf!i.а .

., Гне XXXII. 44.
3 Пы~ешљ :ша:ме1111т11х .ъудн стр. 281.
 ~ UT.\IJ.\li У ГOPILI :\l 111:1·~ 11 110 1\011.\0111110 -!..f;I

трнјю1 ~юrао је служ11т11 t.::t)!O ::а 11ој а•1ање 11рвА пuјс1;с

11<1 Роrоэну, 11.111 је - што је још вероват1111је
- 1шаu
задатю; да 1:рстар11 од 1!01ю1 ·
Poro. :11a, 11 тю1lla:J:1pa до
да одршава јачу веэу 11:iмet)y uбе војr,1,е. Го . \i111е 1t>O\J,
за све врю1е опсаде Сјен11це 11 l!ово1·а 1la :зnpa. 11а Ро-
1·озну седео је бю1баша Р:-tд11с<1.в ;\la . 1к11h са својО)! вој­
скоы, а с Раднсавом б110
ju 1-;ао војнш; Ћнра ' _\l11jai1-
.1oв11!1, 113 Illтaвc , којн јс до;ш111со
.\убuку старост 11
у)фо 11осле срнско-турског рата -- !87!1. По Ђ.11р11110:-1
11р11чаљу, О КО)Је F1e~IO ДOЦlllije llell!'!'O 1311Ше pul111, СВЈ!
ош1 што .:,у 11од11гл11 Шарюшов 11а Врс.1у, к;ца је llaэap
паљен, бп.111 су на Рuгоэну. f1 :щ Рад11сава Ћ11р1:он11hа,
1iз Граю!'~ана, 11р11чају да је бно на Над11јач11 - Ро­
гозну.1) Према овоме, може се 11ссушь11во p1:h11: да је
одреду нод КО)tандом б1шбаше Рад11сава одре! 1 ена д11-
CIIOi.!IIЦ11ja још у Совјет.у пр11 општюr распореду војске;
да је ста ~:.љен rюд коыа11ду Антонпја П.1,а~;11!1а, l! да t.:
војском војводе Радосава из Требпhа по<.:едне Роrозно.
Нероватно да су онн изврuшлн заповuст у тол11ко што
су посе.ш дотадашњу гранrщу 11 заузе,ш раш1ј11 Цукн­
ћев шанац ~:ој11 нвје ~101·ао дuм11н11рат11 дру~IО)!, - те
Зit то Нара!)орђе нз Сјешще прсI\О Пљак11hа пооштрана
сюю прве наредбе да се по ЊIJ)la тачно поступ11, 11 да
се заузые оо,1ожај на др)'М~', којп бв до~шннрао клан­
цем, што до т.1да 1111је бнло учпњено, а 1,юј11 је веl1 у
11рвом 11.1а11у обележен као важна страте1'11јска тачка.
llзгледа да су ова нареt)ења одш1х 11:.Јвршена, 11 да за
то време Турц11 н11су наднра"ш јако~~ с11ло.11 од Косовя.
1-:я. Ново.11 Пазару, те осшr незнатн11х чаркаља н11је би.10
у оној rод11н11 1-(рвав11х бојена вя. .Ро1·оз11у. Тада је сва
11ажња обра!1ена ка Сје111щ11 11 Сунодолу, кюю је са)!
Нрховнн l3ож,1 управ.ъао ратном 011ерац11јо.11. Турцшш
долаi.ЈП поыо!1 путеы од Рожаја п llehн; ал11 од Hocona
IlIOia 11оыена. I1 ca~l покушај једнОl'а шпиуна - Тур­
чина 11з Вуч11грна, - нпјс могао остатн неопажен, што
зпач11 да је Роrозно 11е сю10 б11ло 1юседнуто српскт1
војскол1, него п страте беху особито бадре п честе.

1 IЈ :шта !Japat, 11з Гњеж.1:ша (.iеда еn11скона жuчкоr r. СавР Дечаuца)

11111Pi:tO је ка1~0 су 11:-1 Роrозну бп.ш подпr.ш шанац 11 браrш.ш про,~аз Турцnяа:
к:~ко су се1:,ш тојаге - )fОтке - .1а
1111 у с.1учају. кад 6n 11011еста.10 мующпје.
11ос.1уже за одuрану i;ao ,1адно оружје. ll ~>ад се ue 611 ово ар11чање Il. Бараћа
однос11.10 на годнuу 1809 .. пнак опо '"'" 11стор11јског језгра, јер богаз у 1;.apa-
l)opl1eoy 1111с:"11у 11 продаз 11. B:tpaћn. треба ~·зетн као снноню1 uзрr\З.
16'
 l'ОДl!ШIЫIЦА
-----

Јю1ачно, пошто је 11 с ове стране t1рею~нута свака

веза Iloвoг1t Пазара с Косовом 11 Турском, ыогао је
110бс..:щ.1ац тет; на Суводолу приступитп успеu~ној ОГ!·
садп 11 понудптп Турке на предају. Два сувременика
- Антонпје Протпh 11 Петар Јокиh - обој11ца су уче­
ствова.ш flj)ll олсадп Новога Па:оЈара, 11 обој11ца оста­
в11ше 110 сеtнньу забелешt:с о тадашњш1 догаi)ајпма 11
о сво,1 учешl1у; њпхова се 11р11чаља у г.1ав110м слажу,
ТР. за то ћемо 110 11.11ма · пзлож11тп догаt)аје f;ојп се у
Петрове 11осте, 1809 годпне, одпграваху у оt:олинп Па­
зарској. llpoтиh је нешто опширнији п каже: "На Новп
llaзap кад слю дош.лн, нису смели Турцп пред нас да
11з11t)у. сюю су пуцал11 на нас пз шанчева, што су бил11
опшанч11ли or:o варош11. Петров је ност годпне 1809.
hapat)opђe нпје од~1ах ударпо најуриш, но по псте­
чснпју не;;о.н!КО дана. Он је канио Туркс да се пре­
,..1,аду, 11 да пх часно 11спрат11, но 01111 н11су хте.1и, но

су очскпвал11 да ш1 доi)е по,юh, јер су веh чулп да су

Турци одржалн победу у llпшу над Србныа. Карађорђе
једно вече изда заповест: да се спреме војске за јуриш,
t:oje се одмах 11 учпнп. С:11едеренску и руднп•шу не~-;у
част поыешn п 011 ределп да пде над Нови liaзap д<t
ударп, но да чеr:а док не ударп Пљакпh оздо пспод
IЈа зара уз Раншу, а капетан Дшштрнје Парезан управ
од 1-\apat)opi)eвor шатора нпз брдо. Но П.ьакпh. на опре­
...1.ељено вреые не удари, а свп с~ю на љега очекива,ш.

Вујнца, вндеhп да he да сване, прпмакне се ближе тур­

ској стражн, где смо пх уз1шал11 110 пуппш на око .....
-lo подне варош сва попаљена а Турцп кој'1 су ыогл11
умаt;нутп у град, добро; а ~IНOГII су се позатецал11 110
1-:ућа.ма, п по подру)1ю~а, да су после наше страшно
ту1-:.111".') :\Јеl)утшr Ј ою1Ј1 каже; "Господар Ђорђе, кој11
је на арнаутлук отпшао, учини један бој п разбије
Typt;e, ую1е Сенпцу, па се ~:рене п разбпје Нуман-паш~'
Пеhанс1-;ог на Суводолу, п вра тп · се на Новп Пазар 11
удеtрн п узмемо варош, а град уыуасершю. Нотом нам
стпже писмо од н11тевачког логора да је разбIIЈеН на
I-\аыен11ц11. Онда оставшю Нови Пазар 11 врат11мо војске
.Ј.елиграду."'\

' С110'1е11111; Х!Х, li.

'.! г~е.10 rO).llllfl :'. Cll. ;~а CellT. }!IЩ. СТ]). ;jf:!.
 УСТ\Н.\К У ГОРЊЕ!.t HEI'~ 11 110 f\t1П\Ulll110 °'2[5
------
Јез1·ро 011сад11с оојс1:е 11а llooo~1 lla:щpy чпњашс
с~~едеревска. rрочансюl, кра1·ујсвачt:а 11 1;араrювач~;а
нахпја, а веtш део пожешке 11 руд1111ч1;е 11ахнје оста~т
Нрховнн Вожд у Сјен11ц11 11 Новој Варошп, 1-:ао посаду,
да одржава ре,\ у ослобоt)еНiш оаро111rша II д::~. тув::~.
за.1еt)е опсадној нојсцв од стране Босне. lla l Iooo~r l la-
зapy од Рудн11чана бно је 11рослав.ьен11 внте:~ .Јован
!{урсула, нароч11то 11оз11ат са свога в11тештпа на Вар­
варпнско~1 lloљy н доцније па ~ie.111rpaдy. 1 ;урсула јс
за вреые опсаде Пазара, на оно~1 месту, 1·дu јс с<цашrыt
турска. касарна (кршла1 делпо ~1еrдан с .Л.шјаrо~1 Ј..)11.1:1-
.10в11hю1, Хщш Вра11ч11hем 11 са Сп11ч11h -· Усејн11оы;
а.ш су му пос.1едња двојвца утекла с ~1еrда11а. ) (.;1н1-
1

којаt:о, у кар а н овачку војс.r-;у, којо.11 је за110водао вој­

вода Антонпје П.ьаю1h, треба рачунатн још 11азарску
нахпју н Горљ о -Пбарце , јер су бн.111 11од ко~1андо.ч
П.ъакнhа. А да су 11 онн учествовалв прн 011са.111 11 на­
паду на Новп liaзap, ос11~1 llpoтrrha, сведочв до сада
непозната у лптературп, ал11 још жвва. псторпја у на­
[Юдно~1 пю1hењу. () ЫНОГIШ Jll1'1HOCTIШa, <;оје су '!Ћ;\а
суделовале као војн11ц11, 11р11ча се 110 не1-ш апегдотн.
Радп тог::~, што до сада не~~а у всторнјској л11тератур1I
помена нв о једној познатој .шчноств 113 овога <;рајн,
~1а да су се свв .111сто )1 борвлп у устан.r-;у за ос..~обо­
t)ење, заслуа.;ују бар, након сто rоднна тс херојске
борбе, да нсrшшемо некОЈll!КО lbl!XOBIIX ШIU!l<t, 11 да llX
на тај начон сачувамо потомству од тю1е забораun.
И з меl)у )fНОГПХ који су bll! остал11 не;~о3нат11, ја Са)!
забележио несуыњ11uа она имена; lloп-.\I11ja11.10 .foвaнo­
Bllh, из .\Iеюшиhа, чпј је отnц - .Јов::tн - обешен 0..1.
Турака у Јариљу, а стрнц ~1у - брат Јованов - Иван
посечен у IIoвo,1 Пазару , 1~од "Шсдрщн1а.".'1 .\l11ја11ло
С.10ввh тако!)е нз .\Iекшшhа; Ил11ја Хаџпl1 пз Родеља;
Ћор!)е Keпi.t, пз Н:н1ена; .\I11л11r-ав :Кадпја, пз дешка
(ж пвео 120 година, а име кадије ,Јобио је радн честога
су!)ења прв 11rp11 - коза..ьу1. Ђура пз .Јсл акца; liокол а

1 Прлча се : 1.:урсула је uрво uаоштрно саб.ьу брусо.11. ua узјахао беде­

ннју и uorнao А.шјаl')' где ra је uред вратш1а града сустш·ао 11 расемо ЈЈ)"

~~~~~о~п~~\~:ј~р;:: r~~·~~~~~~~.~~~~~~у~1е;т0~тl!а~1~~ ~~°ije,. ~.лf. ушы<ао. оп n.11 ј"

С,1пчн:; прича oдm"ra111iaнa је у 3вез. 111 бр. 17. за 1900. годину.

! Јоuап п Иваа uоr11ну"ш су пред устанаБ.

 ГОДIЈШIЬIЈЦЛ

С.1е1Јчев11!1, mi Заман1Јце; .Јован Н и Арсен11је Тодиl1,

113 Засе.ьа; .\[ 11јанло 113 Остраhе; 1 ) Недељко Мијапло­
в11!1. 11:~ .\!одроrа .\Ie.ia - како прича његов уну1:
Аксе11т11је - ;i;r1вeo је 137 rодпна п умј'ю је у Мај­
Ј,Р1:1у. !?ј аm'уста 1877" rодпне; Радосав Пејовпh, пз
Твр!-Јана; 1.\орђе .\Iyca нз Судпмље; Милан ив Папрадње;
.\!11..ioje Ш.ьера. са с11ноы .\'!арком 11 Ја:юла .\I11љко1:1иh
- нз Бо :ю .ьшта; Ншю.1а М:плашпноrшh, ЩЈ Паваштпце;
lleтap 1Uу.ъа, ш Рашнтшта; браћа - Лука п .\1арко
- IЈ11ко.шlш, 11:i Трпкоса; Спма нз · Тр1шоса; Милоје
liантпh 11 Наста .\fарковпh, оба пв Слатине. На самом
Чеrру са Спнt-)елпhем 11оrпнула су тројнца .\lиљиhа пз
.lозпа, чпја 1ше11а, на а.;алост, не знамо.
Т\арактерист11чно је ,da с1-:оро сва ова Gела у области
Горљеr Ибра по.1111ње 11 Вук Ст. [{араџнh у Данrщп ва
rодпну 1828. А у поменутом напред нпсму, нз Сјенице,
Брхонш1 вожд шште Пљакпhу, да му шаље две "ше­
шане", те да пх 1Јреда - коме зна од мт1ака ..Међути~~
пото1щн 1\асте .\fарков11hа, из Слатине, чувају и данас
једну шшпану као какву релшшпју, п причају да је
пету Наста добпо на Новом Пазару од l{ара-ђорђа."1
Свакоја1;0, оно не ~rоже бптп проста случајност, веh
несуюь111:1и 11сторијс1:11 ФаЈ·:т11 r-:ојп се допуњују II П?­
тврђују.
"Knpat-1op ђe н11је одмах ударпо на јурпш, но по
пстечешrју некол1шо дана" - велп Анта Протић. Из­
вор11, r:oje с,а ы ја прику11по, r:ажу да је Пазар држан
у онсадп 15 дана, а саыа борба вођена је око освојења
варош!! "ноh 11 дан" - што се опет до словца· слаже
с прЈЈчањем Протиhевшr. Истнна, Новаковић по рускшr
11звештајш1а ~;аже да је од 3 до 6 јуна ваузета ново­
пазарска варош, п да је опсада напуштена 1О јуна;
n.ш нссу)11ышо ово се )!ОЖе однос11т11 само на г.1авну

- ш;- )/а.Ј,11јо:у - војсt:у 1:оју је водно Нара-ђорђе, а

нпюн:о на војску под 1юмандом Антоrшја Пљакића, која
је ранпје засебно оперисала. Бпhе да је Пљакић дошао
пре п да се не1;олш;о дана доцнпје Щ)вукао од Ноноrа
П азара . .\Iеђутим, зnшто је Врховнп Вожд, када тре-

' .Ј.е.1а старца Вуја.нша. \\ада се nратпо .1011ео јс cn1>.100 - јор"ењо1;.

1иј11 јР Gно чуван све дu 1876. щщне .
1 Пото>11111 llRcтe 'Iар~:овп\,а п сада С)' у С.1атп1111.
• Ново~о1111t., Наскрс Државе Српске стр. 11·1, 1!5.
 УСТЛН.\Н: Н.\ ГОРЊЕ:'.Ј Jll>PY lt ПО J(OПAOlfl!IO 247

бан1е брат11 нове ,1аворш:е, ~юрао 11з11 ен;ца шшуст11т11

акц11ју па овој стран11 11 11овуhп војску од с1-;оро оснu­
јена Пnзара, казују 1iю1 један пст11 узро1: д1~а судело­
вач1~ - Петар .Јокпl1 11 Л. Прот11h. Јуначка поr11611ја
С11нђе.шhсва на Чегру. код !Iнша, 11 црна юы11'а r,
Ка~1енпце, кој<:t је у Новн Пазар стпrла у невре~1е, до­
не.Ја је кю1ен с11от11цања 11 Карађорђу 11 1ы:1говој а1:­
ц11јп на овој стран11. На тај глас он напун1та ct:opo до­
вршено де.10 на !lс..зару 11 хпта с војс1:0~1 да :~аустанн
Туркс на _ \елпграду 11 Чорав11; а.1п 1ш Јоквf-, нп Прот11Г1
не кажу; је .н~ што од војс1.;е остав ао 1•од Новог
/ laзapil,
да и01.;уша са•1увап1 баг охо ~ито је дотле било освоје110,
u да apuxpuje своје одстуиање? - По њ11ховш1 реч11ма,
чш1 је стпгао глас с ћа~1е111ще о пог11биј11, опс[tда је
Пазара напуштена 11 сва се војска повукла Карановцу.
Обојпца прпчају догађаје својих доживљаја, што су
оч1ша внделн; ал11 шта је 11 .како је даље нза њ11х
оста,10 о.ко Новога Пазара - нпшта нам не кажу. С
тога, на постављено питање ~юрамо посреднш1 путю1

траж11т11 одговора на другој страни. Ннје безразложно

напоменути нако се у Горњем Ибру 11 по :Копаонику·
упоредо · уз :Карађорr)сt прпча много о Палиђаку ној11
је палио Новн Пазар у l{арађорђеву устанку, а Турцп
Пазауци - пев&.ју га још 11 у несми овако:

"Пали ђаче, што тн врана га че?!

"Јашар-паша по Сјеници скаче.
"Карађорђе зло ти јутро дође'"

Овакву је песму слушао некада Јеремија ?.Iпја11ло­

в11h, пз Бозо.ънна, коме је сада оно 70-80 година. Је­
ремија не ceha се впше нн једне реч11, [1, од Сочанца
Филипа Јlазиhа чуо сам такође ова два рогобатна стпхи:

Палнђаче, по Рогозну пали,

1\fю1ут-паша уз Косово скраче«.

Да је пали ђак историјска личност не)~а. спора. Byt:

Караџ11h, у Речнику страна 500, каже ово: "приповиједа
се да је био некю;ав арамбаша који се овако звао, 11
t:ојега су Турцп отјерали у хајдуке, те пм је послије
многа зла чинио''. А у де"1оводном прото1-:оду Нара­
~)Орђеву за јуни ~ 66'2 стој11: "Писат пасош Палиђаку
и на два друга, нојн носе на два ноња ;:ремење у Бео­
град, на 6 дана п обратно у Тополу". Према овоме нема
'2 IS ГОДl!Ш\1.111\А

с~'мње, да је Палпt)аК био у служби Rрховнога Вожда

11 у с.1ужб11 српсf\ога народа године 1812. И, јамачно,
к:>.д ово двоје доведемо у логнчку везу с оним што
га Срб11 у Горњем Ибру помнњу а Турцп певају, 11з­
.1аз11: да је његова, до сада нама пот11уно непозната,
псторпјска радња управљана пскључиво према Ново~~
Пазару 11 према Рогсзну, после каменичке катастроФе
11 напуштања опсаде Новога Па:зара од стране Кара­
ђорђа. Врло је могуlшо да је Палиђак баш од Врхов­
нога Вожда имао кюшо особито наређење да с омањим
одељењем крстари и држп Турке у Новом Пазару у
шаху, те нису смслп предузиматп никакву а~щпју на
околпну, чпја је одбрана ослабљена одвођење~~ главне
војске. п пзненадним одласком самога Вожда. Но, 11 кад
ова претпоставка не би била тачна, ш1аr: остаје нео­
спорна петина да је Палиt>ак псторпјска лпчност пз
нашега првог устанr:а за ослобоl)ење. А !';ад пође:110 с
овога гледишта да се народно причање узајаыно по­
тврђује сувременим чшьенпца:11а - онда на основи тнх
чпњеница можемо ПС\пуни1Ћ досадашњу празпину која
у овом 1:рају наста одласкоы Врховнога Вожда 11 целе
шумадијске војске, после каменпчкс катастроФе.
И ar:o оба сувременпка - Јокиh 11 llpoтпh - кажу
да ес :Карађорђе вратио са свом војском прсl':о :Ка­
рановца (l\раљева), ш1ак из народнога прнчања сазна­
јемо као извесно да војсна Пазарс1:е Нах11је, Горњег
Ибра н Вучитрнсне Нахије није сва отпшла с Кара­
ђорђем, веh се повуf:ла у своје старе поз1щ11је 1:оје је
држа11а пре опсаде Новога Пазара. Тако се бю1баша
Раднсав Иалкиh са својом војсr:ом 11есу~1њпво вратио
са Рогозна једннм дело~~ па Остро Копље 11 Рудпне
нише Борчана, а једннм делом у шанац на Rрелу. Пре:11а
томе, пораз на Чегру осујетпо је коначно освојење Но­
вога Пааара, али није изменио ран11је засновану спту­
ацију на овој страин. Стање по Горљем ИС:ру 11 по
Копаонику остало је онако како беше установљено још
у години 180 6 11 1807, 11 то .i с остало нензмењено све
до пропастп i813 године.
Скоро сви наши историцп узимали су до садя, по­
вршно и погрешно догађаје на овој странп, те неоправ­
дано стављају напад на Нуршуыл11ју 11 поход на Мав­
рпhе у једно нето време, у годину 180\Ј. Једини је
 YCTAII.\li ~ l~OPЊIOI 111;1·~· 11 ПО l{ОП \OllllIO' :24Н

Андра Гавриловпh посушьао у тачност ове rодпне, те

ч1шп ивуветак; алп Је 11 11.еrово м11r11љс·љс нетачно.
као што смо веh напред поменулн. С тоrа. 11т:у111аhеыо
да на основи пстор11јс1шх ч11љсн1щ!t утврд11~10 не са~ю
годину дorat)aja 1<ој11 се одиrраnао у :\!аврнh у, а вавр­
шио дел11мичном 11or11611jo~1 српс1:е војске на Требшьу.
него 11 да што впше бацш10 11стор11јске ('вет.лости на
још та~1не догаlјаје којн су се од11rра1Јал11 01щ Кур­
шумлнје у првом нашем усташ:у :ia ос ..юбоlјсње. По
пзворпма, којнма ја данас рас110.1ю1н.:ы, f\11 ,ш су свега
чет11р11 напада н11, Куршуыл11ју. Прв11, 1:ој11 Је пыа.о
знатна успеха, беше rодпне 1Hf16, ~;ада је Станоје
Главаш са својим одредо~1 од Про1<уп.ъа продј:Јо до
Подујева, где је и шанац б110 11од11rао ,
1
а трн су 11 з ­
вршил11 устаници са Н.опаошша. i\Iпта Рак11!1, у Отаџ­
бпнп за rод11ну 1880, вабележпо је ~:од Нуршу~1,шје
ово: "Десет минута северно од l-\уршу~1лпје, у топл11ч­
кој дољи на левој странп Топлпце, 611ле су до скора
две круuп:е које су Арнаути звалн дардабш1аю1, што
he реlш блива.нцп I~рушке. Одатле је Kapa.l)oplje у
првом нашем устанку бно трешњев11.\1 топом l~уршуы­
лпју, 11 два пут је пал1•0, друг11 пут тако да су само
четири куhе остале чптаве. Он је .\0 11Јао од сеЈ1а Пе­
рунике и :\1пкуљана, северо-вападно вшне Нуршу~1л11је.
Нема исторпјске потврде да је сам Kapat)oplje долазио
у ове крајеве, нит11 пак да је .шчно нападао на l{ур­
шуылпју; ал11 ово је неср1њпв 11стор11јскн Факат 11 он
се односи на рад устаничt;е војске која је с 1\опао­
ннка не у два него у трн ыаха сплавила НЈЈ:> Топличку
Долину п тукла [{уршумлпју. На жалост, к1tда су ов11
напади вршени не ~южеыо ва сва трп тачно одредит11

време; али, судеhи према општој с11туi1ц11ј!! оноrа доба,

нећемо далеко бити од нст11не, ако кажемо да су вр­
шени rодине 1809, 181U н 1813. Вероватно даје прв!!
напад с Копаоника био у августу или у почетку сеп­
тембра rодане 1809. Свакојако, после пада ,Ј,елиград«
н напредовања турске војске под великю1 вевпроы у
:\Iорави, ово беше нека врста дивервије, ш1ајуhи эа
сврху да се омете да.r,е продирање Турака н11э :\Iораву.
Јонекле ову поставку потврlјује причање Нпколе :\111-

1
Новаковнt, Васкрс држане срнске, ~тр, 163.
~.'ЈО ГОДllШЊНll \
------------
.1n1111шов11hа 113 !Јав ашт 1ще, којн је као војнпк с Но­
вога Пазара дошао на Врело, а одатле и111ао на Нур­
шу)1.шју. ,Ј,руг11 nоход предузет је - по свој прплпци
- год11не 1810, у петој наыерп да се збуне Турцп щ:о
Крушевца, .Јаспке 11 на Варвар11нс1-:ом Пољу. Новаковиh
к;1же дil је у овој год11н11 Н:арађорlје бпо на нпшкој
странн. Он је држао Делпград · п Алекџинац, а десним
кpII.10)1 се хватао Куршумлије до1111руh11, како је у
русюш 111вор1ша з.абележено, чак до llриштпне. Без
1

су)1ње, овш1 се потврђује )Юје досадање пзлагаље. Јер

само уста111щн с 1-\опаоника - нахије куршумлијске,
в~·чптрнс1:е п 11р11штевачке - могли су бпти најблпжп
до Прпшт1111е, каl\о тврде рускп извор11 којн се на тај
нnчпн до с.ювца подударају са жпвпм прпчањюr на
Еопаон11ку. Tpel111 је напад несушьпво био године 1813.
О треhе)! нападу ш~а у једном старо)r рукоппсу дра­
гоцена зuбелешка која гласи: "Знано бьд11 когда е
разбп Кара· Ге1срr11е Кьршьмлшо, на 1813 года. )!есеца
lю,шя 15 ден. џ ' Да је ова беЈЈешка стилизована по
прrшеру паwих крnткr1х летоппсаца, јасно је. А како
два суврю1ешша - Јо1шh п Протпh - као пратиоцн ·
нпrде не кажу да је Нарађорђе лпчно долазио на
1-\уршуылпју - тu морамо узети да се пета белешка
о.дносп на усташку војску с Копаоника, 1-:оја је пре­
дузимала 11cn a,1e, јамачно, по наредби Врховнога Вожда
- Нара~1 ор1 1 а. Устаници у Горњю1 Ибру п на Копао­
нику ч11н11л11 су дебео к.шн пзме~1 у Новога. Пазара 11
Еуршу~\lл11је, односно Прокуп.ьа 11 1!11ша, те су се ~ю­
г.ш свагда 1-:орпсно уuотребптп час на једну, а час на
другу. страну. 3:i. потврду овоrа не:ка нам nослужи ова
прича: "С Нопаонпка три nута су 1шми и нападалп
на I-\уршумлпју. Једном, када је војска ишла џа Кур­
шумлију, nадала је јака и плаховпта киша. Покисли
11 рюрн11 11ешац11 r,тиглп џу на кона1-; једва у село
;Јi.уче. Ту су преноћили, а сутµа-дан продуж1ни пут
11реко впсова села Псрушше 11 Мпкуљане, дошдп до
саме црЈ<ве сн. Н11ко.1е, и одатле отнори.111 ватру 11:'!
пушю-;а на Typt:e у Куршу)1Јшј11. Топ.шца је бн.ш
надош.1а, те ннсу могли прелазптп у варош. Пушка-

1 !1011акоn11!.. Васкрс држаnе срuске, стр. ltJ::.

2 Спомсн1ш Jll, ы1.
рили су се с Турц11ма од цркве ,\yro, 11 а су ес вра­
т11.111 111у1·11м 11уте)l ни 1-iо11аон1а;". Интсрс сu11т110 јс 1\а
се бе.1е1111->а М11тс Р1tю1\-,11, у Отщ1G1ш11 эn rод1111у f НХО
l:.11tжe у 1'л<щ110мс с овол1 11р11110)1. Y11pnнu olia ес 11р11-
ч<~.ља до11iљују 11 llOK:l~~yjy 11а~1 дуж1111у nop:L'll-\C JIШIIIj'..',
о.џ1к.1е ес 11у11а.10 1щ Ј{ур111у~1лпју. i\fel))"l'ШI Рю:нlюва
\iе.1с111ка да.ьс rовор11 о два сасвнм раз.111•111т:L до1'ађаја
т;ојн 11ю1ају )IСl)усобне везе, а којн се н11<;у эG 11.111 1111
у једној 1·од11н11. Очпr.1сд1ю Рш;11I-, 11е двој11 ш~11uд Ста­
ноја Глава111n щ~, I{уршумл11ју , rод1111е !80u, 11 љсгоuо
11родпрnње до [lодујева, од дога!)nјn на ~lавр11!1у кој11
се збно шюrо доцн11је, као што l1емо ес одл1ах у 11ш1у
01шх редака уверптн.

У По)1енпку знnл1еюп11х .ьудн, стран::t 859, ~111ла11

~lпдпhевнh за Ја!шма Illyhypa, из Грачаца, у По , 111бру ,
каже ово: >>' .•• особ11то је осокод110 на <;е.11у i\laupн­
hнмa нреко rраннце 1809 ,кад се 0110 удара.10 на 1 [ааар.
Ту је заробио, 11Ј1п бо .ь е реl·ш узео у зап1т11ту, Туr­
кпљу девојку, да јој ес не б11 ш·ро доrодпло, юю што
у ратно uрю1е люже да буде . А 1-;ад је родбпна за љу
разабра,1а, вратно ју је роду, юю сестру роl)ену" Ово
је - у 11стор11јској лнтературп )!енн присту11ачној -
једпна бе.1ешка која нешто бл11же 11 одређе1111је бележп
доrађај на illaвpпhy; алн је 11 она врло штурn, 1·од11на
непоуздана, а са~1а реч »Тур1-;иља денојка" казује нам
очпто да је то прпча која не разл111->ује ~1ухамеда11це
по народностп, те је непотпун нсторнјски инвор. Но 11
у њој, поред свију недостатака, шш не l:~tыo историј­
с1.;ог језгра, неrо показује тщ н јсдноr суделовача пр11
нападу на :\Iаврнhс. Сам па1; догађај на Маврнhу, као
што he се в11дет11, Оt,;ташю је на далеко за собо~.1 ненs­
rладљ11ва траrа п мсl)у Србима п ~1еђу Арнаутю•а, ма
да )!)' данас нс знамо новода нн правог узро~;а који га
је пэазвао. Изrледа м11, да су копаоничка усташи до
траrедије на Маврнhу 11 Требињи штеделп арнаутск11
жнваљ. А како је и овај на11ад локализован само 11а
једну куhу, то рекао бих да је ннс1111расан на Копао­
нику пз буди какве освете. l\1и данас не знамо правоr
узрока којн је изазвао напад на Ыавриhе, за то hемо
сю1 догађај изложитп онако како се о љему прича
сада на 1-\опаоюн:у п како сам ra ја запамтпо од ста­
рпјнх .ьудп.
 rодншњицл

- Које на 1:\опаон111'у које у :Гl-\упн и Ибру ску­

лпло се око 1500 Срба, па су под командом вој воде
Радосава, 113 Тµебпhа, 11 п<;>д командом :\Iил ана Сара ­
новца, 113 Шумад11је, напа.111 на; куhу белога Дю1е Аме­
говнhа у i\faвp11hy . С РtLдосавоы и Сарановцеы бпо је
l>ш16аша Радпсан :\1алкпh, пэ Штаве, са својо:11 војсr;о:11
11 нек11 Новпца 1,војв0Да1 11в Жупе илп Шу:1~адпје. Онн
113 Н~упе дош.111 су преко Магова у ду1:ово 11 ту су
се свп саста.ш. За путовође увел11 су Радивоја Ц.
11 Радованова c11i1a, оба 113 Јlукова. У вече су по­
шлп п з .lукова преко Пардуса на М.1ад.ышу, а одат.1е
с11уст1 1.ш се низ Речппу 11 пред вору ст11r,111 у i\la-
вp11he, те опкол11лп куhу Деые Лметовпhа. Белп Де:11;-~.
ш1ао је девет с11нова 11 бно вр.10 1шуhап. Ту су ра3гра­
бп.111 ~шање п ватрл11 :11у сву чељад, са~ю. је оста.10
једно :11ушко дете у 1;олевц11; али су п њю1у ножс:11
113б11.111 једно око, те је оста.10 hораво. Пошто су по-
611.ш rве укуhане. хватајуh11 их ча~-; п 1ю дрвеhу, 1-;уда
су се били кр11ли, отворпл11 су эrраде, 11 нашлн у бу­
радш1а љуте рюшје. Над су се добро понаш1лн, врат11л11
су се натраг пстш1 путем до :\Iладљ11ке; ту се поде.1е
на двоје: Б11мбаша Рад11сав са својом војско~~ 11 вој­
вода~ 1а оде преt:о Пардуса, а тај нов11ца са својо:11 вој­
сt:о м удари на Требињу. :\Јеt)утим, Лрнаут11 се скупе у
.lабу, 11 брзо нотрче за љима у потеру. па нх стпrну
у Требнљн, . где се отворн крвава борба. Арнаут11 су
дош.111 пры:о Пресла Трновпчкоrа веhпном ва коњ101а.
Срб11 су бн.ш тада на нез1·одно:11 110.1о~нају, зашџп су
у једну ровш1у 11 одат.1е су се јуначки бранплп. Бп.10
нх је све :-1ање 11 ~1аље, а Нов11ца с некол11~:0 друrа
западн~ у једну псh1111у, 11 одатле
се јуначкп тукао .
. \µнаут11 ннсу :11у ыог,111 дру1;ч11је
11p11l111, него ую1у
врата као sакло нс, 11 натерају Србе - Требнљце, те
су 11х нос11,111, а онн су 11ш.111 :.;а љ11:1~а 11 цуца.ш у пе­

lшну. lloвrщa је нз своје шншане 1:;роэ врата убпо не­

ко.111п:о Арнаута, а.ш :11у је 11еста.10 fiapyтa, те се нај­
пос.1е ~юрао предатн Арнаутш1а на бесу. Осш1 Неде.ы; а
Радовановића, нs Лукова, којн је сю r - треtш rr3бera()
одатле, СRИ су друrп 1юr·11ну.1и. Неде.ько је тада седео
у Вражоrрнц1ша, у ; 1~уп11, па се до11н11.је врат110 у .ly-
r:oвo. ~ Колllко је њих на броју поrllну.ю у Треб11њ11.
на жалост, данас не знюю, алп сада у Треб11љ11 зову
 Yl 'T\11\I( У ГОГ'll.Е;\1 111;ру Н 110 1\.0\llOlllfIO ~2~:~

онај пото~; "Шнјачт;ом Ров111юм" зато, што су ту Србн

- Шијаци - 113 j-i'i,yIIe 11s1 · 1111ум1, а Лlа1ц11l1е 11 3 Трс­
бпњс, кој11 су била на страш1 Арнаута, од тада f!ову
113деtј1щама, Међутим, војска Рnдисава i\Iал1шlы. вра­
тила се је 11ре1·;0 Пардуеа без 111.;акв11х губ11т<ша. ).'
редов1ш<t војс~;е б11мбашс l'ад11џава 11ом111t,у ес нsречно
ова лпца: Ћн ра i\l11јанло1шl;, И3 Штш~е, М11лнвоје н
Да~шд, браЈ-,<t i\I11ja11.10в11lш, 113 Мрча, :\Iнја11ло Re1-;oв11I;,
нз Д. Јlсвнl;а, 1111сар !'аврило 11 брат му Ilcтap, синовн
поп-Јована Cм11,111l1;t, пз Сеоца, .Јакша Миљковић, нз
Ео3ољина, Ћорl1е Нонач11ч111;, н:з Блажева, :\l11ја11ло !It.:-
·rровнћ 11 барјактар i\I11лo111 Рад111.юјсвиr1 из Маршща, 11
Гаврило из Uрешњице. Још се нрича да _је живео дu
пре 8-1 О година некп стара11 у Јела1щу, срезу јоша-
1шчкоы, који је лнчно суделовао при нападу на :\'lа­
нрпће; алн му ~шена нисам могао саннатп .
.Преыа све~1у овоме, јасно јс као дап: с је лок а ­
.111зонан11 напад на куl.у Дю1е Лметовиl1а, у Иавриhу,
нnрочпто пр11премљен 11 удешен на Ј{опаон11ку. 1Iогл11-
в11то још у припремаљу као и у са~юм походу пмалп
су вндна учешl1а одабра1ш }Купљанп и Иб<tрцп; ал11
сю1 догаl)ај, као што се вид11, н11је ни у каквој узроч­
ној везн нп с 11ападпма на Куршумлију, нити с ра­
ннјим· продирањем Станоја Глава ша до Подујева, као
што је до сад узима .1а већина наших нсторика. Cвa­
r;ojaI;o, напад на :\1авриће п погибија српсr;е војске на
Требињи чиiiе сам11 за себе једну епизоду у ратној
нсторпји нашега првог устанка за ослобођење, ~ еп11-
зоду, која џе непажњом и лакомисленошЈ-1у .војсково~а
заврш11 трагедијом, у којој 11зг11бе - како се 11р11ча -
једна трећина од свеколике в·ојш'е која је учествовала
прн напа,\у на l\Iаврпћс.
На. жалост, и поред свега пажљивога истраж11вања,
нисам мnгао од својнх Нопаоничана сазнати за годпну,
.nада се је овај траг11чю1 догађај на Маврићу 11 Требињп
десио . Но, судеhи по свежини народнога памћења н
јасноћп причања, 11 још вi-1ше по реду како се став­
.ьају другн догађајп, чнја је хронологија поз.ната - све
скупа говорп за то, да је напад вршен после годнне
181 О. Среhом, rоднну овога догађаја можеыо допунптп
и потврдит11 с друге стране. У неуређеној и 11рашљ11вој
архиви начелства окр. крушевачког нэшли С)ЈО један
 ГО...111ШIЫЩ\

.~рагоценп податак, забележен по наредбп славнога на­

челства 11 В11сокос.1авног Попечптељстна Просвеште­
н11ја, 4 окт. 18'1 l годпне, _re '276, од начелнпк·~ сре:'!а
коз1шчког, к:шетана .\!арка Протпhа, у В1-п1-:ову. IIo
то~1 с.1ужбеном сп11с1:у бllтака у срезу 1.;озн11ч1-;0~1, под
бројем шест11м 11 последњим чпта~ю ово: "1811. rодпне,
у ~1есецу јуннју о IIетровуд1-1у било је у Ерпвој Рецп,
1:од 1\опаоннка, скупљене ср11скс војсr;е око 2000. Ту
су стражу од Турака чувалп, од које одвојп се 01-:0
1UOO .ьудrr :'!а .\I11.1оше_м Сарановце~r 1-:ој11 је пред вој­
с1:0~1 вој1Јода 11 преднодптс.ь 6110, те ударе на .\Iаврн­
!1[1.не II3 преваре да пх оплене. Но Турци нх затеку,
те пх разбију, убпвшп оrщ '20 Срба, а Србп око 30
Турака". Исте t'однне с.1ужбсно п кан етан среза јо­
шанпчкоr, Фпл1ш Пр11баков11h о Мавр11!1у ка;ке: "На
Топлицу 11 на .\Iаврпhе f:ад су ес б11л11 онде Нllкакве
велпке војске н11је 611.10, но четнпцll K[tt;o од. турс1-:е
тако н од српске страве шзлаз11д11 су". _\ кад ово двоје
дове~еыо у .10гич1:у везу с ошrм што се још п дана\ј
[lр11ча tю l-\011аон11ку о крвавој дрюш у :\Iаврпhу п
трnгеднјп српске војс1-:е на Требшыr - онда шrюю
неоспоран нсторпјсю1 Факnт 1-:ојн се овюr пр11чање~1
113 1·одпне 1841 потврtЈује. "Шнја 1 1кя. Ров11на" је данас
пошсn propriuш једнога потока у Тре6шы1; а.111 то је
уједно 11 народнп спо~1ениr-:, то је вплпо 06е,1ежје II
надгробпп ка~1ен 110дпгнvт у славу 11згпну.11в1 борцrв1а
1-:ојп су у .~ето 1811 годнне учествовалн на .\Iаврпhу.
а у то~1 1юто1:у оставп.111 евоје јунач1:е 1-:ocтll.
Год11на Ј 8 Ј '2 прошла јс на )Шру, а за годнну 1813
1шамо нешто сувреыеннх п службе1111х i10дn:гака на овој
стра1ш. Та1:0 у Де.юводно~Ј Протоr-:о.1у Нара!)орt)еву,.
од 6 >~арта Ј 813· год ..\i Ј 153, ве.111 се: "Писа то вој­
водн А.нтв Сшюновпhу н 1-:анстану Ћор~у Сю111!1у 11
св1ша војводаыа крушевачкшr, да о,111уштај~- .ьуде 11:{
Пазарсt:е Пахпје, 11з !Iбра н .Јошанице, да rцу својш1
Старешпна~rа 11 та)IО да с.1ушају". А у Гор1ыщ Пбру
н 110 Нопаон11ку прпча се ди су )Јног11 бидп >" 6ојсвю1n
на Tc.\lюthy 11 нарочнто са служGы1 у ,Ј,е.111граду. Il:з­
)!el1y осталпх 111то су бп.ш на Де.11н·раду, које еюr ја
у:озгрсд 11рпбе.1ежпо, по,шљ) се овп: Радоје 11R Кр1ы1н<1.
Велшш .\!ладен 11з Сочnнпце, Неде.ы:о Рnдовано1шt1 111
.lу1:она, Радосан Стева11овнl1 113 .letmha, Петар [liy.1;i
 УL'ТЛНЛI~ 11.\ l~ОРЉЕ.'1 111;р~· 11 НО 1\ОПАОllШО :?5[}

II3 Раын11111та, ,Ј,ав11д JI јЈ11.111војс, браhи ill11ju11.10в11h11

113 i\Ipчa, Ђорl)е 113 l\алш1а11аца, Фп.111111 Сте1ынов11!1 11::!
IIp11ч11ha, М11ја11.10 Петров11Ј, 11 љегов отац Петар 113
Чар11нца. 1 lетар је г10г·11нуо 11еrде у боју с Турц11.ма,
а.ли где - 1111саы могао са:знат11. l\Јеt)ут1ш од 1 !1 шtрта
пете годпне N 1!97 забе.ложено је п ово: "1l11сато вој.
водн Јанку Понови чу, да од11уст11 с11на Петра i\Iпxa11 -
лов11ча, М11Ј1оша 113 llopriдe, пда l'[i, 11е тера НЈI на вој­
сну нп на 1~y.1yt: н11куда, тако исто п Петра нпкуда
да нетера, будуhп да-е сакат, од 11ушке ран110 се lia
J)aњII; п 11псато ~1у 1 да од11уст11 Ј{ра1шу, с1111а //етра
Павлович11., а 113 се.1а Пораде, да ra од11устн 11R добо­
шарлука, а да га тера на стражу п · на војску 11 на
ку.луt: са <.;е.юм, п". А у ратно~~ п ,1а11у, кој1ш се вој­
вода Аптоније Јl.ьак11h 11оставља за главног ко~1анда11та
п:схнје: Пожешке, Пазарске, l{рушевачке п Хаџи-Про­
данове једне кненшне пз Старога Влаха, 110.мпње ес
шанац у Горљем Ибру с гарн113оно~1 од 300 uојника.
\/еђути~1 вучитрнска, проку11ачю1 11 .лесковачка ·нахија,
у t:о.11шо су тада учес·гвовале у устанку, пр11додатс су

бп.ле 1-:рушевачr;ој нахији н с њо~1 заједно 11мit.ле су

дати 3000 људи.'
Према овш1 пзворш1а .1ш дarrac не можемо тачно
3нати кол11ю1 је Ј;онтигенат војника давао Горњи Ибар
а ко.111к11 Вучитрнска Нахија, ма ,щ 1в1а доказа да су
113 куће б11ла по два рођена брата, способна за појску;
а.1и ово су сувремен11 и неосnорнп д01:ументи t:оји тврде
да су Порnдо (ис110д саме \fлад.ы1ке \ 11 Горњ11 Ilбap
б11лп незав11сни п под српсt:оы в.лашhу rод1ше 18 13. Не­
сул1њ11во овш1 се још посредно потврђује садашње на­
родно 11р11чање, да су 11 остала cprrc1;a села на јужној
. странп јЈ.ладљике учествовала такоt1 е за све време на­
шега првога усти.н~-:а. И према то~1е, садашње причање
на Но11аон11ку 11ма потпуно још истор11јске вредности,
кnд каже да је у првО.\I српско~~ устаю-:у гран11ца 11ш.1а
од i\Iepheзa на М.лад.ъику, спуштам1. ее на југ до Дво­
р11шта и.111 "Логора" 11ю1еђу i.\Iaнp11ha, Трновнце 11 Бресца
а одатле и3ыеl)у Бресца 11 Мургуле пресецала реку п
11:з.ла:шла на Остро Ко11.ье (Н:~.Фену Воду\, па на Гуд11не
11за Борчана, реком Б11стр11цол1 до Пбра, а одат.ле на

1 Де.1оно.11111 I!poтoi:o.1 liapaђop! 1 a Петроuнt.а ··тр. SU-8~ .

 ГОДllШIЫIЦ.\

Рогозна. Ова л11н11ј:~ може се I1рI1ближно п с друге

стране потврднтн. Tai-;o Француски вице-конзул А. Ва.са,
о_\ 3 септе~1бра 1S1 '2 год пне из Приштине, подносеhн
нзвештај својој владн о :\1алнh-папш 11 љеговој облаrт11,
нзмеђу осталог ставља ыу у уст:~ ову ~шсао: "Моја је
област мала, с11ро~1ашна, јадна; у њој роди само ку­
курун 11 просо; од харача п мп рије [ доходю-; од земље~
ја готово 1111штu 11ю1ам '"· А ова псповест гордога Ар­
наутнна, Чалпh-паше, у првом сусрету са страним к он­
зулом јасно сведочи да у Врховини и по Нопаонику
српска сели. ннсу тада призна11ала његову власт, ниг11

су му п.1аhа.1а харача. И сувременпк Вишњиh као да

је одлпчно позf1авао геограФпју овога краја, јер у nесмп:
"Почетак бун-е против дахнја", каже; ·
\{ад је Ћорђе Србијо)! завлад'о,
Il Србију крстом прекрстио,
11 својпје)Ј крило)~ закрнлио
Од Видина пак до воде Дрине,
Од Косова те до Биограда,

Шта се nar; онда под l{осовом разумевало казује

нам сасвшr одређено друга песма "Бој на Делпграду"
год11не 1806. Тако у њој се пева ово:
,Ос)1у књигу везир опремио
У Косоно у Приштину града.
lla овога :\la.'Iиh-naшy млада:
"Ыалиh -п ашо, од крај11не крило!
Берн војску, што год више можеш,
II гради )111 конак у Косову:
У .Ћш.ъану да се састанемо:
.1 er се ђаур на оружје диже.
При)111че "е на !-\осову б:шже"'

)Ја.1иl1-паша стаде брати војску,

Он покуш1 сву Приштину равну,
Н покуп11 Ново Брдо редо"'•
llпоку1r11 све Јањево равно.
Н 611је.1а града Вуч11трна,
И покупи Дм11троющу равну,
И поку1~и сву [Јаланку !:)ањску.
И сву llla.ъy изпад i\Iптровице,
И 'Дреницу нспод Чичан1ще.
Стаде •1екат· Нушатли вез11ра."

1 Спо>1еuн XXXI, 1-18.

 YCTAllAI( У ГОРЊЕ~! llGP~ 11 110 l(QllAORllIO' '257

И Ст. Новм:ов11l1 у Гласу XXXII стра.на liO, у3ш1а

ре:ку Б11стр11цу за грашщу ср11ску на оној стран11.

Друга IЈОЛОВШШ 18"! 3 l'OДllHC бе111е Фат:мна у исто­

рнјп ср11ске револуц1Iје. Деветоrодшнње тсковшю на­
родне беху ун11штс11е orњe~r 11 ш~че~1; војводе cp11c1te,
један 3а другим, на11уст11111е бојна но.r,а 11 [Јребе1'0111е
у 11ностра11ство, а Typцrr постадо111с онст гос11одари
Београда 11 целе Србпје. Јаыачно, у оној 011111тој несре!-111
11 3абун11 народној ост:~ло је мно1·0 нпо ште~ нсопажснп
н у самој Шумад11јн-цснтру револуц11јс, - те нпје чудо
што ып 113 тога доба немамо нпка1;в11х 110датака 3а
Горљп Ибар п :Копаонпк. То,шко је само ПО311[1.ТО да
нпједан од 311атнпј11х .ьудн ннје остав110 овај крај, нптп
је отпшао у иностранство. Св11 ~;у остал11 на својш1
оrњ11шт11ма; свп су се предалп Турцr1ма, 11 после жн­
велll повучено од јавннх послова, п:~бетавајуh11~ у спы:ој
прилrщll, сусретање с Турцнма. Настало је, после
есдмогодшшье слободе, ново стање под Турц11ма, тс је
пета.кло еасвrш друге људе, до тада мюьс чувене, :кojll
су старс војводе, б11,rбаше 11 чувене ратюп:е поп1с.11н
донекле у 3асенак; ади су п овн сачувал11 свој уrлед
у н::~роду, а б11л11 впђенп п 1101m·ован11 све до своје
смртп. 3ан11мљшю је прпчаље Марка :Кнежевпlш, И3
Ј103на, о његову f!ре31шену, које уједно баца и нешто
светлостп на последњу годпну 113 нашега првог устаню1

о капптулац11јrr овога краја. За време :Кара-Ћорђеnа

рата - вел11 Марко - 6110 је сав Копаоник уте.као у
Левач. Трн \'одине су 11робав11л11 у Левчу. После про­
пастн lllумадије, мој дед Ћнр.ко вратио се у доэно.
Турци га поставе одыах аа кнеза под 1101'одбом да иа
Левча поврати све !{опаоничане на љ11хова стара оr­
њншта. :Кне3 Ћпрко успе и повратн све становюrштво
Копаонпка на њпхова седишта, а Турцп га поставе
кне3ом до његове смрти. Отуда је нама нреsш1е Кне­
жевпhrr - по :кне3у Ћнр1-:у'ј.
Rарактерпстпчна је еудбина Да~1њана нз Uреш­
њице, којп је· 6110 један од вођа на Шарампову, на
Врелу. Дамњан се предао Турцrша, кад н свп оста.1111.

1) Ыарко је ,\осељен н рј)о је пре 4-5 година у l'op. Јошанщп, у срезу

прокупачком.
Z.18 ГОДЈlШЊIЩА

У скоро по тоые Турци га ухвате у Боран цу, б.шэу

садашље цркне, п ту су га туклп ку11даци~1а п ноже­

в11)1а, док се нпје полу-уыртвпо. На себп је 1шао некп

кожух којн га је управо спасао од праве поrибпје. Кад
су ra Турцп оставплп полумртва ту, верујуlш да неhе
внше нп устатп, Дамњан ја _,1е;.1;ао неко вре:1-1е, па се
llрпдпгне 11 оде својој куhп. Впше Тур1~ш1а нпје нпкад:~.
пэлаэпо на очп, а умро је доц1111је 1:од своје куЬе у
Цреппыщп. Још је занш1љ11в11ја прпча о Ђорl)у Кова­
чпчпhу, деди Ilовнце Ковачевиhа, дуrоrодпшњег на­
родног 11осланпка и председн111·;а општпне, 113 Блаа,ева.
Ђорt)е је бно на Врелу војнпк п учествовао је у сви~1а
бојевш1а на овој страин. К1tда су напустплп Нрело [Ша­
рюшовi 11 раэпшлп се свој11ы :-,:уhама,. ЂорlЈС се не хте
предати Турц11ма, него је направио караулу впше се.1а
Градца, на једном крmу (то место зове се 11 данас Ка­
рау.1а1. Ту ј'е жпвео неко вре)Је на своју руку; алп
доцније, наведен од својих кумова из Дош1шевине, по­
rпнуо је у љиховој 1-;уhп, пошто је два Турчина убпо,
и пошто му је десна рука пребијена бпла, те се ннје
)!ОГао више бран11тп. Јамачно, бп,10 је још 11 друrпх
жртава које су дапас веh эаборав.ьене: ал11 је и ово
дово.ьно да нлуструје несреhно стање 1:оје настаде у
ово:.1 1::рају, после пропастп Србпје 11 одласка I\ара­
ЋорtЈева и других војвода у Аустр11ју. Турц11 су ес свудi'I.
показалн са својп~1 свпреrrостш~а јсднаrш.
Крајеы године Ј 813, после предаје Турцш1а, в;~­
стало је стање ка.кво беше пре устанка; саыо станuв­
нпштво беше доста прореt)ено. Ыноrе 11ородпце, ашвеh11
у .lевчу 11 Жуr111, ннсу се нн враћале на евоја стара_
огњпшта, 11л11 ако су i:-e п вратп.1е, напустпше ускоро
своја )!еста, па се опет одселпше. Отуда 11~1а још 11
данас старнх људн у Левчу п rI-\упп, којн знају да су
са оншrа на Копао1нљу 11л11 у I'opњe~r Ибру бп.111 не­
;:ада једна 1:yha. Но ~1ла1)11 нараштајп веh заборављају
не сА~ю то сродство, пе1·0 11 ~~есто ода1;ле су 1ш ста.рп
досе.ъенп.