r.

1ЈАСНИК СРПСКОr rEOrPAФCKor ДРУШТВА

ГОДИНА 1950 СВЕСКА ХХХ - БР. 2

Звечан, Трепча и Косовска Митровица

Крај, у којем су ова r.1еста, био је, захваљујући згодном географском по­
·ложају, свагда врло повољан за људска ·насеља. Пре свега, ту се нелосредно
додирују плодна косовско-метохиска област и рашка висораван, богата шу­
мама и пашњацима. Ту се стичу и одатле полазе. у разним правцима ·неколико
важних путева: доње-ибарски ,који води према северу у Поморавље, горње.
ибарски према Горњем Полимљу, босански . преко старе. Раш·ке и косо-веки
за Повадарје. Сем тога, у ова.ј крај се. спуштају огранци Копаоника, Рого­
зне, Чичавице и Мокре Горе које су врло богате руда.ма. Према томе, еко-
'
номски, саобраћајни и стратегиски разлози су утицали да се овде за<:ниваЈУ
.
и· кроз векове одрже насеља разних облика, која су током времена опадала,
поново се подизала или преображавала, што је зависило од друштвено-исто­
f~иских прили-ка.

ЗВЕЧАН

Трагови насеља, који су откривени у овој околини, воде у далеку про­

шлост. У долини Рашког Потока, између Великог и Малог Звечана, нађени су
пре.хришћански жртвеници, а на простору данашње Косовске Митровице
споменици из римског доба. Али је без сваке сумње најстарије историско

Сл. 1. Остаци тврђа·ве Звечаrна и модерно рударско насеље у подножју. Fig.

1·. Les rcstes de l'ancieIШe forteresse de Zvecan et le ce-ntre minier
moderne au pied .
•

насеље сам град Звечан, кој'и се први пут помиње 1091 године као погра­
нична тврђава Рашке. На ту и још даљу старину ука:зује његов положај.
f'рад је подигнут на купастом узвишењу, -<:астављеном од чврстих риолит-
88 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА

ских стена. Ово узвишење доЈ1;1инира свиЈ1;1 по~1енутиЈ1;1 путе.nиЈ1;1а и пролазима.

Ако овоЈ1;1 положају, тако згодноЈ1;1 за одбрану, дода~10 путеве који се укр-
111тају у подножју, а такође и богатство околине у CTOILИ, житу и рудама,
тек се онда може потпуније схватити значај старог Звеча11а. У стратегиско~1
смис.r~у речи он је био к.ъуч за у:1аз у Pa1u1<y, u1тит у 1ьсној одбрани и по­
лазна тачка за освајање Косова и Метохије. Из овога највећег утврђења
старе Раш1<с, српски жупан Вукан је вршио испад преr.1а Косову. Одавде је
Немања пошао у борбу против Виза11тије и свога брата Т~1хоЈ1;1ира, чију је
војску победио код Пантина на КосовУ 1169 године. У Звечану, у којем jie
био владалачки дпор и црква, дешавали су се и трагич11и догађаји. Ту је у
борби око престо.11а пао и сахра1ьен Константи11, син краља Милутина, а као
заточеник y_r.1po Сте.пан Дечански.
Уколико се др>кава више проruиривала преЈ1;1а југу, Звечан је губио од
свога значаја, остајући дубоко у њеној у11утрашњости. За вре.1\1е цара Ду­
шана помиње се као његов господар млађ11 син неке госпође Данице, а ка­
сније, 1363 године, чел11ик Муса, зет кнеза Лазара, који је овај град и ње­
гову жупу дао кнезу Војиславу у замену за жупу и r·рад !Брвеник. 1 Kpajer.1
14 века у Звечану се јавља и турски претставник. Са ширењем и учвршћива­
њем граница османског царства далеко на север, он такође поново· опада.
Њега као неосвојиву тврђаву помиње Курипешић, 1530 године, који је том
11риликом израдио и скицу града. Доцнији путоп~rсци бележе Звечан као по­
лупуст или у рушевинаr.1а. Само онда кад је Турсој загрозила опасност од
.д.устријанаца, 1689 године, он се поново јавља као тврђава.
Звечан је сад у рушевинама. Највише је страдао у другој половини 19
Р.ека, кад је подизана Косовска Митровица, јер је. отуда великим делом до­
влачено камење. То се односи и на друге, поглавито u.рквене рушевине, од
•1ијих су остатака грађене јавне зграде, мост и касарна. 2
Али Зве.чан није био car.10 важно војничко упориште и управно седиште
жупе истога имена. Он је исто тако имао и привредни значај. У првом реду
тај је значај имало његово подграђе, чији је положај лако одредити, осо­
бито сада када су откопани спољни бедеми, који обухватају широк простор
око града, прелазећи преко околних бре.гова и долина. Подграђе Звечана је
било на заравни где је данас село Звечан. На то упућује положај овога
11рема граду, путеви који се ту стичу и остатци старих насеља. Судећи по
томе и капији последњег градског бедема, која је баш на овоме месту, а
такође и по ископинама предмета, предграђе је било доста велико и састо­
јало се из два дела: спољњег, ван зида, и унутрашњег, у данашњем ме.сту
Долу. Разуме се, подграђе је губцло од свога трговачког значаја са појавоr.1
околних тржишта, најпре у Трепчи, а касније у МитроЕ:tци, док није пот­
пуно ишчезло.

ТРЕПЧА

Друго насеље у· овој .области по времену постанка, Трепча, удаљена је

од Звечана 9 10 км. на југоисток. Док је Звечан заузимао положај који
одговара одбранбеним потребама Средњега века, Трепча је била чисто ру­
дарско трговачко место. Помиње се први пут 1303 године, 3 а око среди-
•
• •' " ..: .
•

1) Александар Соловјев: Одабр:.нА споменици српског права од XII до краја

XV века, Бесrрад, 1926, с. 166-7.
~) Б. Нушић: Косово, Нови Сад, 1903, св. IJ, стр. 107.
1) К. Jirefek: Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien .und Bosnien
wiihrend de;s Mittel1alters, с. 155. '
 ЗВЕЧАН, ТРЕUЧА И КОСОВСКА МИТРОВИЦА 89

не 14 века оно је знатно 11асеље. Тада uap Душан наређује трепча11ско11 кне­
зу Вучи да забрани изrзоз олоrза, јер га је даровао за кров 11ан.э.стиру св. Ар­
хангела код Призрена. 4 Трепча је достигЈ1а врхунац напре,тка у првој поло­
uини 15 века, 1,ада је би,1а најважније трговачко место онда1uње Србије. У
њој су ста.Ј1но борави,1и ћефалија и кнез, као претставници српске в.1Јасти."
Поред Срба у граду су живе.ли Саси рудари, Дуброrзчани и нешто Сп.1Јићани.
Нај11ногобројнија је би.1Ја дубровач1<а ко,1онија, саставЈъена од трговаца и ку­
ј)1Нџија; она је имала свога конзуЈ1а. Чланови властеоских породица, који су
се ту трговином бавили, имали су својих радњи и по другиil-1 околни1v1 11естиl'v1а.
У дуброва.чки11 је рука111а била и царина Трепче. Рудари су били Саси; вадили
су рУду и ту из ње извлачиЈlИ сребро и ОЈ1ово. Они су овде имали и своју цр­
кву, 6 посвећену св. !Богородици. С Дубровчанима и Са,сима живели су у граду
и Срби, и то у великом броју. Помиње се како је Радослава, жена Радоње
Марковића, продала 1438 године своју кућу у Трепчи манастиру св. Павла ..:~
Барски надбискуп Марин Бици; који је био у Трепчи 1610 године, каже у
свом извештају, да у њој има 500 кућа, од којих 40 латинских (католичких),
а 200 шизматичких (српских). Даље наглашава, да су Срби ту имали влади­
ку, који је живе.о у једно111 манастиру изrзан града, а католици малу бого­
мољу у приватној кући две ми.тье далеко од Трелче. 8 Разум.е се, и Срба и
католика морало је раније бити мнго rзише, јер је у то време Трепча била

1
~
!
с 111: ""1Ј.А

ТРЕПЧЕ

"
Сл. 2.. Скица Трепче. Fig. 2. L'esquisse de la Trepaa.

у ппада1ьу и упола насељена Турцима. Она се у каснијим извеu1таји111а и по­

миње као турска или Горња Трепча, за разлику од старог Трга ил11 Доње
Трепче, у којој Турци ни,су живели.

1
) С11О1меник, С. к. -академије 128.XI, с.
) К. Јиречек: Историја Срба, књ,. IV, стр. 100.
5
6
к. Јиречек: Историја Ср1ба књ. II, стр. 22.
) Споменик С. к. академије, III, с. 52.
7

") Mariп Bici: Izvjest>a1j papskoj kuriji, Stariпe XIII, 1888, с. 124.
90 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА

Трепча је почела нагло да опада кад су Турци забранили извоз племе­

нитих r.1ета11а. Због тога су Дубровчани и Саси напуштаЈ1и рудник. У Трепчи
се пос.r~ед1ьи пут по,1ињу хри1uћани рудари 1685 године, али је она потпуно
опустела тек у току рата 1689--1690 године. Тада је њено становништво
дело~~ настрадало, а дело1't се раселило на спе старне. Из ње воде порекло
и данашњи родови, Срби Ћа~.1иловићи, и Турци Чака и Банга у Вучитрну. 11

Од ове некад богате варо1uи данас се виде са11-10 рушевине: остатци

кућа, џаl\111је, 11.ркве, рударских рупа и 1u,ъаке и у њима стара оруђа (чекр­
ци, сан1<е, корита, гвозден.и 'Iекићи и пију11и).
У Трепчи се издпајају дпа стара насеља: Стари Трг, чије је име очувано
у називу села, и Трепча у уже~1 Сi°1'1ислу речи. Судећ ипо називу, Стари Трг
је првобитно рударско .насеље у коме су О'1уnане развалине цркве, кућа и
~·рагови рударс1<ог рада. Данаш1ьи назив је добио тек пошто је подигнута
Трепча.
Трепча је 4 к11-1 даље. од Старог Трга, идући уз реку. Варош се прости."
рала на 11-1алој заравни, пог,1авито на десној страни потока. Насеље је било
и на левој, нешто стрмијој страни. Очуван је и један стуб у реци, као оста­
так моста, кој и је везивао оба дела насеља. Изјl,tе.ђу рушевина се уздижу
зидови врло лепе и велике џа!l1ије, која је. по·рушена још пре него што су
се дос·елили претци данашње.г становништва из околине. Јасно се распознају
трагови улица, путева и водовода, на чијијl,t те11-1ељима i;:e сада спроводи вода
за потребе новог рудника. Стариl\1 рударским рупа11-1а изжљебљена је севе­
ро-источна страна Илијина Брда, између Трепче. и Мажића. Између ова два
места постоје те11-1ељи старог срп·rког манастира, који је служио као храм
Трепче, јер је од ње удаљен само један киломе.тар. Иако је данашње шип­
тарско становf1иштво насељено у овој околин11 пос,1е напуu1тања Трепче,
10

~1 код 11,cra је очувана традиција о овоr.1 насељу, коју су без сујl,1ње примили
од остатака затеченог становништва.

КОСОВСКА МИТРОВИЦА

Постанак и прошлост. Митровица, треће . насеље овога краја,

постала је касније и од Звечан и од Трепче. Налазећи ·се између њих и У
њиховој непосредној близини, она се због тога није могла развити у веће
тржиште. Тек откада су Звечан и његово подграђе почели губити пређашњи
значај, настаје оснивање К. Митровице. Она постаје друго његово подграђе,
односно караванска станица на саобрћајној рскрсници. Касније, кад и Трепче
постепе.но нестаје, Митровица постаје економски центар за целу околину.
Положај и постанак К. Митровице одредила је географија. Место где
Ситница утиче у Ибар, чији је ток баш ту лактаст, било је повољно за град-
ско на·сеље. Путеви; који су у почетку поменути,
-
воде овим долинама, стичу
ес и укрштају ту као у какво11-1 рогљу. Поред тога, алувијална раван око
Ибра, река, која кроз њу протиче, близина Звечана и Бајира, који служи
као окриље од напада и заштита од упада ветрова све је то утицало на
локализовање овог насеља.

• •
8
) А. Урошевић: Вучитрн (Гласник Скопског научног друштва, к:Њ. XIX,
стр. 2'22--3).
10
) А. Урошевић: Вучитрн (Гласник· Скопског научног друштва. ЈGЬ. XIX,
с 210).
 ЗВЕЧАН, ТРЕПЧА И КОСОВСКА МИТРОВИЦА 91
1 - - ...

Питање је: кад је постала Митровиuа и где је ње.и првобитни зачетак?

Несу1>1њиво ј_е да се она развила на и1>1ању цркве св. Диl\1итрија, коју је краљ
Милутин, заЈ едно са l\tлиноl\1, њином и вртоl\t, дао l\tанастиру Бањској_ 11 Са­
свии је природно да првобитни почета~< ове вароши треба тражити у кара­
ванској станиuи, код те. uркве, чиј и се теl\1ељи и сада виде на Кукавичко1>1
Брду, од1>1ах с десне стране Ибра. У прилог овоl\1е говори положај и назив
Митровиuе, који Авра1>1 Поповић правилно изводи од имене uркве. 1 2 Нису
ретке такве појаве, да ·се на караванскиl\1 станиuа1>1а, које су биле. под за­
штитоl\1 xpal\1a, развије варош (Бијело Поље око l\1анастира св. Петра на
Ли~1у, Бања код Прибоја, Бањска, КуршуЈ\о1лија, Ариље и многа друга места).
Разуl\1е се, то се догађа,10 таl\10 где постоје географски услови да иначе по­
стане варош, као што је случај и са МитровицоЈ\о1. ·
Митровица као насеље помиње, се први пут у путопису Арнолда Харфа
11а крају 15 века. Курипешић убраја Митровицу 1530 године у ред тржишта. 13
Француз Канеј каже за њу 1573 године, да је. лепа варош у равници, у којој
су се дивили не.вероватноI>1 оби,ъу воћа. 14 У 17 веку Митровиuу помињу: Бо­
ли11а, као трговачко место (1614), а Хаџи-Калфа као кадилук у Санџаку ву­
•1итрнсом. Евлија Челебија ( 1600) каже, да у њој има око 300 кућа ћера-
1\Iидом покривених, неколико дућана, хан, хамаl\1 и џамија. 15 П . .Богданић,
надбискуп скопски, бележи 1684 године, да је у Митровиu.и било 500 кућа,
а на Ибру дрвени мост, којим су пролазили путници и каравани на овом жи­
вом друму. Kpajer.1 17 ве.ка Митровица је, као и сва друга насеља на Косову,
страдала у време наступања и повлач.ења аустриске војске. То потврђује и
изве.штај фелдмаршала Ветераније из 1690 године, у којем се, поред осталог
каже, да су готово сва села у околини Трепче и Вучитрна напуштена. 16
Турци ·су тада масакрирзли српско станов_ништво, које је, у.зело удела у
устанку. Као последи11а тога Митровица је пала на степен села. Неки поп
Радосав, свешт·ени1( кр~гујевачки, родом из Метохиј·е, каже да је најпре
добио парохију на Косову у селу Дr.1итровиuи и одатле после три године
· (око 171,0 г.) побегао од арнаутског зулума с другим људима у Србију. 17

Претци Мијатовића, који су овде. досељени при крају 18 века, тврде да је

Митровица онда имала око 150 кућа. ·
Почетком 19 века Митровица се почиње наново подизати. Пуквил, који
је прошао кроз њу 1807 године, каже да се у равници пружа нова Митро­
вица са 350 кућа. Ами Буе, нешто касније, нашао је у њој: 200 300 кућа
са 800 становника две. џамије, два хана, сахат-ку,1у и неколико дућана. Доц­
нији путописци: јукић (1852 год.), Гиљфердинг (1875) и Клајић (1878)
слажу се да Митровица има око 300 кућа. 18 Све ово показује да за чnтавих
100 година она није учинила већег напретка. То је разумљиво: у овом пери-
•
11) Стојан Новаковић: Законски спс~меници српских држава средњега века,
стр. 22.
12) Аврам Н. Поповић: О постанку Косовске Митровице (Јужна Србија, св.
за септембар 11922, стр. 170).
1а) Petar Ma1kovic: Putovanja ро Ba\kanskom po\u.otoku ХУЈ viek·a (Rad Jugo·
s\avenske -akademije, Zagreb 1888. с. 171). . ·
•4) Мих. Динић: l':Ј>и француска путописца (Годишњица Н. Чупића, књ.
XLIX; с. 10).
15 ) Евлија Челебија: П·утопис Споменик С. к. академије,
XVII, стр. 26.
11) Die freiwillige Thei\name der Serben und Kroaten in den vier letzten oster·
reichisch-tiirkischen Kriegen, Wien, 1854, с. 147. .
Тих. Р. Ђорђевић: Становништво Србије после велике сеобе (Годишњица
17)

Н. Чупића за 1927 годину, стр. 98).

18) Коста 1-1. Ксстиh: На•ши 11ови градови на југу, Српска књижевна задруга.

стр. 5~60.
 92 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА

оду Митро1;и11.а )КИвотари као незнатно друrv1ско насеље локалног значаја,

је.р су би,1и за!'v1рЈ1И сви рударски радови у tьеној око,1ини; чак су је и кара­
вани пролазили, не заустављајући се у њој него у Бањској и Вучитрну, коЈ1.1е
је у ад!'v1инистрати1Јно~1 пог.1еду би.1а подређена. Ј еп.ина њена важност је у
1·0!'.1е што је би,1а граниt1но !'vre.cтo из~rеђу Ру;..1е.'!иског и Босанског вилајета.
Г/утни11и по;1,1ињу каl\1ени стуб као ~1еђу где су бо·сански :.1усли;..1ани давали
курбан за срећан повратак са истока. 1 ~ Стари Митровчани с поносоr.1 истичу
да је један закон важ110 од Митровиuе на исток, а други од Митровиuе на
запад, за Босну, нарочито у плаћању нојни11е.
Митровица тога вре!'.1ена води,1а је нс.што мало трговине ·са Скадром и
Сарајево!'.!. Преко Скадра су добављали: сви,1ене тканине, гајтане,· фесове и
ко,1ониј ал ну робу, а из Са рај ева гвоздене пред1<1е,те: косе, ексере, сач еве,
браве и коњске плоче. Митровица је тада била само ма.'!о место у унутра­
шњости турскога царе.ва. Али 'од 1873 године настаје преокрет у њеном
развитку. Тада је до 1ье. спроведена од Солуна вардарско-косовска железни­
ца, и, што је особито важно за развој К. Митровице, она је била завршна
тачка ове пруге више од Пола столећа, а такође увозно и извозно место за
цео Новопазарски Санџак и велики део Метохије и Косова. Преко ње, се
извозе за Солун: стока, вуна, кожа, мед, восак, жито, воден.ично камење,
дрво и дрвени ћумур а увози ко.11онијална роба свих врста. Каравани су се
непре,кидно смењивали и на путевима мимоилазили једни односећи а други
до11осећи робу. Сем тога, када су после 1878 године граниu.е Србије, Црне
Горе и Аустро-Угарске знатно померене на исток, Митровица добија и стра­
тегиски значај: постаје важна војничка база и седиште врло великог гарни­
зона, којн је l\1отрио на покрет поr.1енутих држава. Све су. ове околности
утицале да се К. Митровица врло брзо развије, тако да је 1911 године имала
око 13.000, а ·са гарнизоном и ,преко 21.000 становника
После ратоiза 1912 1918 године, и повлачења нових др)кавних граница
на Балкану, пореl\1ећени су пређаш1-ьи привредни односи у трговачкој сфери
Митровице. Извесне области почињу r .Јавитирати било преr.1а Србији било
према Црној Гори, а касније, кад и Босна улази у састав наше државе, вели­
ки део пређа1uњег Новопазарског Санџака окреће се трговином Сарајеву,
преко железничке пруге која се завршавала на Ув11.у. Последњи ударац за­
дало је Митровици продуже1ье железнице уз долину Ибра 1928 год. и са
Косова Поља за Пећ, 1936 године. Важне станице, које се развијају на ште­
ту Митровице, постају Пећ, Прибој на Лиму и Рашка. Што услед овога није
• • •
дошло до њеног даљег опадања, Иl\Ia се захвалити ЈСДНОЈ НОВОЈ околности

- отварању ·старог рудника Трепче, од кога ће, увелико!'.1 зависити даљи ра­
звитак Митровице.
ТериторнјЗЈrИи развк1'8К. Све ове фазе одразиле, су се видно и
на територија.1~1ом развитку Митровице. Првобитни њен зачетак као
варошице је 1:1 раскрсници путева · између Ибра и косе Бајира, с обе
стране речице ЈЬуште, То је место било најповољније за првобитно насеље:
алувијална раван Ибра и Љуште. пространа је на овој страни; обе ове реке
-су приступачне за .свестрану употребу, а коса Бајир, као што је поменуто;
штити од упада хладних ветрова с Косова. Ово насеље, које је почињало код
Моста (овај је био низводно за 50 !'v1етара од данашњег), а завршавало се
испод данашње касарне, састојло се из хана, неколико дућана у средини и
две три мале махале около (Мијат-Мала, Терзи-Мала, Варош-Мала и Поток-

111
) Макенэијева и Ирбијева': Пу1(1ван.е по словенскнм земљама Турске у
Европ11, Београд 1868, стр. 216.
 ЗВЕЧАН, ТРЕПЧА И КОСОВСКА МИТРОВИЦА 93

Ма,1а). Пре 1872· године варош је престајала код негдашњег турског гробља
испод садашње ги~1назиј е. С пр~1до,1аско~1 ноrзог станоrзништrза, она се про­
ширује свуда по~1а.10, а.r1и поглавито у два правu.а: преl\1а же.1езничкој ста­
ни~tи дуж пећког пута. Трећи, нови де.о вароши настаје одl\1ах преко l\1оста
на ,1euoj страни Ибра. Њега оснивају ~1ухаџири ;1з Босне и Херцеговине,
који су оrзал10 дош.1и после окупације и анексије, 1879 и 1908 године. Нова
Митровица се није ширила непосредно поред Ибра него по благим странама

1:.1: :•.- /
- . . . "·• ·11 :~. ,__."
·-· ~ • •
".-.:. ......... .,
.-.-.--r •

•
'•
~~-
,, ,
••• •
~ •
•

•
' .••• '
'•
'
•

Ј
' '
КОС. МИТРОВИШ м ~ЧАНА •

•'
.;.~
1

Сл. З. Скица Косовске Митровице и Звеча·на. Fig. 3. L'esquisse de la

Kosovska Мitrovica et du Zvecan.
• •
изнад алувијалне равни и по тераси, јер се ова река с времена на време
изливалаи плавила најнижи део. Чак су неке куће из негдашње Мијат-Мале,
близу моста, исељене мало даље од реке. Митровица ·се у новије време ра-
• •
звија у другим праrзциl\1а, које су одредили нови путеви и железничка стани-
ца. За кратко вреr.1е, пос.rте спроrзођења железнице низ Ибар и премештања
станице ближе. Митровици, 1928 год., u,eo простор између нове станице и
варош11, на коме су дотада биле њиве, ливаде и баште, врло брзо је на·сељен.
Дууги .~::лаШ!и смер ширења вароши је пут Митровица Нови Звечан, на
ле.вој старни Ибра. То је управо продужетак Мухаџир-Махале по пространој
тераси Лисич Пољу, где су подизали. куће нови досељеници Срби, по­
главито чиновници. На овој страни уз долину између брежуљака, којом
води пут за стари Звечан, подигли су куће за становање поглавита техни­
чари, службеници и инжењери рудника Трепче.
94 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА

У најновије вреl\1е јавља се зачетак насеља и преко Ситнице, близу

I>1оста, у правцу пута Митровица Трепча. Најзад, ваља r1оl\1енути да се
готово одвојено од вароши развија,1а Циганска Маха:1а, не.посредно поред
Ибра и независно од саобраћај а.
Становништво. Како је било састављено становништво К. Ми-
тровице пре великих сеоба 1690 и 1737 године, неI>1амо тачних података. Пу­
тописци само узгред помињу Турке и Хришћане. Најстарији досељеници,
који знају традицију, кажу да је Митровица пре 150 година имала једва
150 српских, турских и арбанашких доЈ'>1ова. То се становништво, ·судећи по
броју кућа, које П)'тници бележе, није повећавало. Ваљда се оно исељавало
у друга места, као из каквог села. Тек пос.ТЈе изградње, железнице, Митро­
вица, као ·саобраћајно и трговачко место, привлачи послован свет из оклоних
косовско~метохи·ских вароши, поглавито Србе и Арабнасе. У њој су се, као
у новом, .напредном месту, радо заустављали мухаџири из Босне, Херцеrо­
вине, Ниша, Лесковца, Прокупља и КуршуЈ1.1лије, који се често презивају по
I>1есту одакле су дошли (Куршумлија, Плана, Калудра итд). Могућност боље
зараде и већа сигурност после оснивања турског гарнизона и отварања ру­
ског конзулата, утицале су да се у Митровици насељавају и Срби из окол­
них села. Уз ове ваља убројати негдашње српске Цигане, који су већином
досељени из Лауше у Дрен·ици, Ту етничку групу, која данас има преко 200
кућа, називали су други Срби ,,Циганима'', иако њени чланови нису знали
цигански јеЗик. Откуда то долази, не може се поуздано утврдити. Вероватно
их тако називају за то што имају затворенију боју коже, и што су се бавили
ковачким занатом, који је био поглавито посао Цигана. По досељавању
у Митровицу постепено су прешли на трговину и друга градска занимања.
Богатећи се, они се орођавају с другим Србима, који су их у почетку прези­
рали. Сада се, међутим, разлике, које су их раниј'е делиле, нарочито не
истичу.

Привредни развитак Митровице привукао је велики број правих Цигана

из околних вароши и села, који поред свог l\1ате.рњег језика говоре шиптар­
ски и српски и живе у засебној махали.
. У Митровицу се доселио известан број Турака, Јевреја, Јермена и при­
падника других народности, који су овамо дошли ради трговине из разних
градова ондашњег турског царства. Из овога се види да је, стан.овништво
ове вароши било национално и верски врло разнолико. Али о томе нема та­
чних П6датака. По Ипену, у Митровиu.и је било 1890 године 21 ООО станов­
ника, од којих 16 ООО муслимана (разних језика и народности) а 4 ООО Ср­
ба са малим бројем Влаха и Грка. Цвијић каже да је 1909 године, Митровица
имала 1100 кућа, између кој'их 180 задружних српских домова. Све су ове
цифре произвољне и не l\1огу дати праву слику о са·ставу тако мешаног ста­
новништва.
После ослобођења 1918 године етничка слика Митровице се постепено
l\1ења. Знатаl{ број' Турака и мухаџира из Босне, који ни овога пута нису
хтели остати под ,,ђауриl\1а'', селе се у Турску. Разум·е се, било је и таквих,
особито сиромашнијих, који су остали. Исељенике замењују нови. досеље­
ници из села и чиновници, а у најско·рије време, од како ј'е отворен рУдник
Трепча, придолазе нови становници из разних крајева, поглавито из Косов­
ско-ме.тохиске области и из вароши старе Рашке (~Бијелог Поља, Плава и
Гусиња). .
{Io попису од 1947 године, Митровица је имала 13 901 становника. Од
тога, по званичним подацима, на Србе долази 4689, Црногорце 851 и Шип­
таре 7500. Треба рећи, да је у Шиптаре убројано 2116 Цигана којима је ма-
 ЗВЕЧАН, ТРЕПЧА И КОСОВСКА МИТРОВИЦА 95

терњи језик циган.ски и који се не орођавају с други~1а. Пре~1а то~1е, правих

шиптара стварно И)Iа око 5400 становника. Неопреде.ъених 1\о1ус,1и~1ана има
231, Турака 54, Руса 95, Македонаца 80, Словенаца 66 и Хрвата 135. На
остале ( Ј ер~1ене, Јев реје и друге) отпада 183 становника. Кад се баци по­
глед на ове 11ифре, види се јасно, како је на састав становника утицала не
cal\o10 о,колина него и даље области, што се јавља 1.::ао посл едип.а привредног
развитка Митровице. Најпре трговина, а после администрација и рудник,
привукли су .ъуде с разних страна: занатлије, трговце, чиновнике, слуге и
уопште раднике разних заниl\о1ања.

Привредни развитак. Из развитка вароши и кре.тања њеног

становништва ,види се донекле и ток привредног живота у Митровици. Као
што је речено, она је од почетка друге половине 19 века мало локално тржи­
ште, које је. одржавало безначајне трговачке везе са Скадром и Сарајевом.
Увучена преко железничке пруге у утицајну сферу СоЈ1уна, она постаје не
само извозно и увозно место, него и тржиUТТе ширег обима. У вези с тим
развијају се. и разне привредн11 гране. У Митровицу су, као у какав ново­
о-ткривен.и рудник, који пружа могућност за бржу зараду, нагрнули досе­
љеници с разних страна, поглавито из околних косовско-метохиских градова:
Пећи, Призрена, Вучитрна и Приiuтине. То су биле махом занатлије, ханџије,
• ••
прекупци и посредници со,1унских трговаца. Одомаћени су занати, које Је
тражило досељено становништво и нове потребе, настале услед развитка
промета са пространим зале.ђем. У вези са живим кара.ванским саобраћаје11о1
највише је било поткивача и ковача. За овим долазе други занати: сарачки,
папуџи·ски, терзиски, ћулафџиски, мутавџиски, златарски, лимарски, колар­
ски, самарџиски, сајџиски, пекарски, грнчарски и берберски, које су пренеле
занатлије из суседних вароши. Неки од ових, као на пр. кујунџиски занат,
нису се могли развити онако као у Призрену и Ђаковици, где постоје цеће
традиције и потребе. Могло би се рећи да су се досељениuи са разних страна
бавили различним пословима. Ковачки11о1, лончарским, самарџиским и дунђер­
ским занатима бавили су се ве.ћиноl\1 Срби, јер све док није основан гарнизон
и ortiopeн руски конзулат, који су их штитили, они се нису смели занимати
трговином
, или каквим другим завиднијим послом. Босански мухаџири су по-
г.1Јавито израђивали ножеве. Ханови за преноћишта су били погла8'ито у ру-
кама Ъаковаца, као свуда дуж путева од Ме.тохије до Скадра. Они су се исто
тако бавили и крупном трговином, као и досељеници из Босне, Ниша и Лесков­
ца, који су, живећи у повољнијој средини, имали више смисла за овај посао.
Цвијић каже да су ови мухаџири унели у трговину и живот више покрета. 20
Инду·стрија се није развијала. Постојало је само 10 до 15 воденица
и ваљалица на Ибру, Ситници и Љушти, и једна мала стругара. Сем тога,
у Митровици се израђује млинско камење. Мајдани у њеној околини (Бо­
,ъетин, Жаж и други) дај'у мате.ријал од кога се прави камење, које се
може поредити с најбољим францгуским производи~1а те врсте. Као тјј,кво,
оно 1 се извози готово по целој нашој з·еl\о1љи и у друге државе (ГрчкУ, Ру­
мунију и Бугарску). Раније су се. овим послоl\1 бавили само с~љаци оних
места где постоји камен. Они су доносили обрађено камење и продавали
ra трговцима у Косовској Митровици, а ови га препродавали. Али неколи­
ко ,година пре Балканског рата 1912 успео је Исо Бољетинац да добије
монопол над овом производњом. Сељаци ·су и даље радили као раније, али
су били обавезни да дају Бољетинцу че.твртину прихода·. Исти систем је

) Ј. ~~вијић: Основе 3а географију и геологију Македоније и Старе Србије,

20
•
стр. Ј270.
 96 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА

остао све до последњег рата. Сада је образовано предузеће ,,Бољетин'' за

прераду ~1.тинског ка)tена. И сад као и раније се.ъаu.и радници по~1енутих
се.та израђују воденично ка~1ење, а.ти под други:-.1 ус.тови~1а. Предузеће и~1
даје награду по израђено~~ пред~1е.ту, односно његовој површини. Са про­
l\1ено;-.1 саобраћај них средстава l\1ењао се постепено и начин израде. Раније,
док није било колских путева, израђивано је Ј\1а.10 каl\1ење за воденице·­
r1оточаре, које се преносило коњиЈ\1а. Сада се, Ј\1еђутим, види на :стоваришту
у Косовској Митровици l\1линско ка~1ење разних димензија и тежине, врло
често састављено из три-че.тири де,1а. Њега одавде разносе на све стране
железницом, колима и коњи~1а.

Митровица ј'е важно седиште дрвне индустрије, која се развија на

бази шума у изворишту Ибра. У доба IЈисоког IЈодостаја, у јесен и проле­
ће, ·спуштају се трупu.и и гре.де у ову реку и избаu.ују у К. Митровицу,
где су подигнте две стругаре, од којих је једна знатног капацитета. Cel\1
'
·тога, овде се железницоl\1 и колскиЈ\1 путевима довлаче. стабла ораха и дру-
гих племенитих врста дрвећа. У вези с овиЈ\1, основане су фабрике амбала­
же свих врста, шп.ер-плоча и панер-плоча, а тако!)е се развила и столарска
индустрија. У Митровици ј·е. подигнута и фабрика лимених производа, цигло­
црепана и радионица за оправку машина. Знатан број света је запослен у
овим предузећима. Известан део становника се баi!и и другим пословима:
тако на пример у Митровиu.и lit.la око 30 кочијаша фијакериста, којих
је раније, док је станица била даље, од вароши, било много више.
Земљорадњом се бави само око 90 кућа. Што је интересантно,. око
града није било развијено баштованство, него се поврће добијало из Мето­
хије. Сад се оснива градска повртарска економија у алувијалној равни око
Ситнице, кој а ће донекле задовољавати потребе ·становништва.
'Ј'ип насеља, У типу Митровиuе запажају се све оне промене и сви
они утиuаји, којима је варош била изложена у току свога развитка. И по
извештај'иl\tа и по предању, KOl\1 се, с обзиро11-1 на старост вароши, може по­
клонити вера, Митровица је била незнатно друм·ско насеље са неколико
нисхих дућана у средини данашње чаршије и са три-четири мале махале
непосредно уз њу, у којиЈ\1а су засебно становали ,,Турuи'', Срби и Цигани.
Куће у 111ахалама су биле ниске пооемљуше, - ·сагра!)ене од ћерпича или пло­
та, и покривене сламом, а ограђене ћерпичеЈ\1 или дрвеном оградом.
Са променама, које су настале после 1878 године, мењао се изглед
града. Ново ·становништво, досељено из разних средина, подиже куће према
донетиl\t склоностима и степену културе. Трговu.и, занатлије, администра­
тивни и војни чиновници, који су долазили из већих градова било као му­
хаџири или с;1ободни досељеници, подижу бо,ъе и лепше куће, махом на
два боја. У овом ·су се истиuали мухаџири, нарочито из северl1е Босне, где
су се осе.ћали утиuаји Средње Европе. ·под скупом тих раз,1ичитих утиuаја
ра!)ала се нова варош, која се разликовала од других старих косовско-мето­
хијских градова и по лепшим кућама, нешто ширим у.тица111а и савременијем
чаршијом. Али не треба схватити да и она не.ма ознаке оријенталско­
муслиман·ског типа вароши. Напротив, то се од111ах запажа, али се
исто тако виде врло јаке црте новина. Као код сваке вароши, кој'а
_.
,се нагло пре.ображавала, и овде се поред нсике поземљуше у авлији,
види двоспратна зграда лепог изгледа споља и савременог уређаја унутра.
;re промене су бивале све Изразитије са све већим придоласком српског
становништва после 191~ године. Са политичком с.11ободом ·нестаје
онога груписања на бази националне или r;ерске припадности. Свако се
1\!Огао настанити где је хтео. Срби ·су куповали куће у муслиманским маха-
 ЗВЕЧАН, 1.'РI<:пчл. и KOCOBt~KA МИТРОВИЦЛ <)-
. /
------ -- --- - - - - - - - - - ----- -··- ···----

:1;1~1а и обрн:-.·1·0, 1·е је на ·1ај 11,1•111н нас·га.10 ~1е11Јање. а са 1·и~1 11ос·ге11е1-1сЈ

• •
11111чезанање пре;1расу.1е КОЈе су :-.··г1111а,с1е на по,r1110.1е1-1ос·г.

Са.1аш1ьи I'i)аlјански по.1ет ј::~сно се зап:Ј)l<а 11 у Ми·гро1;11r111: подижу CI'

11011е зграде за индустриске и друге потребе. Та де.1атнос·г б11 се у њој
осе1·и:1а још 1зи111е, К<lд се не. би у бс1изини под1-1за;10 ин,1ус1·риt·ко насе.ъе
Нови Звечан. Али се он због 11епосредне близине а1оже С)tатрати као инду­
с·~ р!tско предграђе и саставни део Ко·совске Ми1·рови1rе.

НОВА ТРЕПЧА И НОВИ ЗВЕЧАН

Као што се види из досадашњег из.r~агања, приr:редни жи1Јот Ми1·ро11и1rе

1:слики!\1 де.10~1 зависи од рударства њене око.1ине које сад оживљана. Око.'1-
не п,rуанине (Копаоник и Рогозна) оби,1ују рудама 1·а.1енита, сфа.r~ери1·а, хал-
1,опирита и пирита чиј'11 је постанак везан за еруп1 1.ије. Жис1е руда су знат­
не дебљине и вp.rio ·су при супа чне. Из њих се добијају: олово, II.инк, сребро
и биз~1ут. У Средњем веку су искоришћаване површински, и то само за до­
бијање сребра и олова. Стари рудник Трепча, t1.ентар рударске активности,
обнонљен је 1930 године, после три века како је v њему престао сваки
рад. Енглеска компанија ,,Трепча Мајне .r~и~1итед'', која ј'е, добила право за
дугорочно искоришћавање; почела је са радом баш тамо где су били ·сред­
њевековни рудници: у Старом Тргу и Трепчи.
Резултати испитивања су били врло повољни. Пре~1а подацима, иско­
пано .ie 1938 године 616.000 тона сирове руде, која је просечно садржа­
вала: 9.2% о,1ова, 5.6% цинка
и 106 грама ·сребра по тони. За осам година из­
везено је сребра зај едно са концентратима око 295 331 киЈ1ограма. 21 ) Због
богатства племенитих r.1етала, лаког искоришћавања руда, јевтине. радне с·Н'аге
и незнатног опорезивања, улож·ен капитал се брзо исплаћивао, а дивиденде.
непрекидно расле.

У вези с искоришћавањем руде, подигнута су два насеља: једно у Ста­

роr.1 Тргу (Трепча), где се она вади, а друго под Звечаноl\1 на Ибру, где се
она топи и пречишћава. Оба су насеља везана жичаноr.1 же.r~езницоr.1 и кол­
скиr.1 путеr.1 који пролази кроз Косовску Митровицу. У Старом Тргу (Треп­
чи), подигнуте су насеобине. за стручне раднике, ·с.ТЈужбенике, администра­
цију" затим хотел и посебне куће за инжењере Енглезе. Се:\1 тога, поједин-
1111 су подизали r~риватне 1<уће, гостионице и кафане у којима су неки рад­
ници проводили знатан део вреr.1ена у коцки, због чега је овај краЈ' коло­
није и назван ,,Шангај''.
У исто време су ударени те!\1ељи Ново~1 Звечану. Подигнуте су поред
самога Ибра рафинерија, топионица, r.1лин и калорична централа на бази
косовскога угља. l1знад фабричких постројења, на једној заравни, Енглези
су били сазидали 13 зграда за стручњаке и инжењере. И овде. су поједИ1ПI.И
(чиновници, r.1aj стори и други) подигли зграде с обе стране пута, које су
искоришћавали за своје потребе и.'IИ их издавали под кириј!у радн1ициr.1а.
Ту Је такође било неколико кафана и гостионица .. Таква су била ова насеља
све док рудник није национа.:1изован. Отада настаје нова ера у развитку
рударства и рударских насе.ъа у ово~~ крају. У Староr.1 Тргу ј·е обновљено
некоЈmко зграда за раднике. и то пог.ТЈавито у Прво:\1 Туне.ТЈу. Главна је пажња
поклоњена Новоr.1 Звечану, који ће бити средишно, право индустриско
·-----
21
S. Stanisic i R. Vulovic: Trepra 111. 1. (Rt1darsko-topicnil'arski vesnik, 1939. 11,
)
с. 7-.8). Pavli11°i Gligoric· Rudarsko preduzece Trepca 1n. 1. (Ruc!arsko-tюpionicki ve-
snik, 1940, r. '58 9).

3
98 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА
------------ •
-----~-------- ----------------- ------

насе;ье. У ње)1у је, од 1947 године па до С<Јда, па:111гнуто око 70 је;:~.нu­

спра1·1-rих 11 д1Јоспра1них, 11р:10 ,,1одерних згра.Qа: l·o су с·гано1ј11 за ~1адl1ике
11СЈ1ужбени1.::е, дOl\I ку.1т~·ре, шко.1е, гостиони1.1.е и др}'l'е ку.1турне ·и здрав­
ствене инст11·г1·uиј е. Насе:ье Jt)ta 11одо11од и осnет.ъење. Кад б1· 1е .1оврu1ена
железница, кој а ће везивати ру дн11к (Први Туне.1) с onИl\I насе;ье)t, одавде
ће радници ићи и враћати се сваког дана. Основана је такође по.ъопривред­
но-сточарска e·r<oHO)tиj·a у Шупковu.у r<од Митровице за потребг радника.
Прилив радника је доста 11е,1v1ки, особито из Митров11u_е 11 насе,ъа поре.'1.
пруге, који се из фабрике у uече враћају своји)! 1<ућаl\1а. Се1'11 тог11, ИЈ\1а доста
и сталних стручн11х радника 1.::оји већ постају становниu.и овог 11ндустиског
града.

Ако се баu.и општи· пог:1ед на ова насеља, види се да се она нису ра­
звила истовремено. Свако је имало посебне ус~ове развитка и доба цвета­
ња: Звечан одговара добу средњевековног феу да.1из111а, Трепча ранО)I капи­
тализму, а касније. њена у.1ога пре.1ази, у вези с развиткоll-1 саобраћај·а, на
Митровицу. Као што се види, промена усЈ1ова доводи до опадаlьа једног и
подизања: другог насе,ъа. Док је Звечап био град са подграђе:v1, Митровица
није ll-IOГ.'la постати. У исто)! С)111с.!!у делује и Трепча. Митов11ца се почиње
развијати као привредно-,саобраћајно средиште тек после опада1ы Звечана
и Трепче, а особито после изградње косовске же:1езнице.
Сада, у новиi\t економско-социјалнИЈ\I ус.1ови~1а, сва три насеља разви­
јају ,се истовремено: једно претежно рударско, друго индустриско, а треће
управно-саобраћајно. У ствари она сачињавају еконо11-1ску це.!Јину, јер се
међусобно ус,1ов.ъавају и допуњују.
Ова насеља и11-1ају све природне ус;1ове за да,ъи напредак. Пре. св~;га,.
њихова 01<0Ј1ина оби.1ује руда~1а олова, u.инха, сребра, биз~1ута, гвожђа,
азбеста и 1\1агнезита као и угљеl\1. Поред тога, географски по.10:.кај читавог
крај·а наn:еће изградњу нових желзничких путева, чија је по.1азна тачка
баш овде. Ту прво доЈ1азе у обз11р правци негдашњих 1.::араванск11х путева
преко Старе Рашке за Босну и уз долину горlьег Ибра за По.!ЈИ~1.ъе. Митро­
вица ће тада бити не cal\10 важно средиште ве.ћ и саобраћајни чвор.

Др. Милисав Лутовац