Историјска географија Скордиска

на подручју Централног Поморавља, топографија и налази 13

Душан Рашковић
Беч

Историјска географија Скордиска

на подручју Централног Поморавља,
топографија и налази

Апстракт: Каснолатенски период у Поморављу карактеришу, скупни налази металних предмета,

појединачни налази типичних фибула, али и појединачни налази римског републиканског новца
и новца хеленистичких градова. Присутност Скордиска потврђено је на висинским стратешким
налазиштима. Каснолатенска насеља евидентирана су и на моравским локалитетима, на речним
терасама. Настанак раноримских насеља, путне стануце на моравском друму, Пресидијум Помпеји
и Пресидијум Дасмини датујемо у прве деценија I века Христове ере.
Кључне речи: Скордисци, опидуми, фибуле, новац Дирахиона и Аполоније, римски
републикански новац, Praesidium Dasmini, Praesidium Pompei.

Под појмом Централног Поморавља да је претор, гувернер Македоније, Луције

подразумевамо географски простор у
ширем окружју става Јужне Мораве,
Западне Мораве и Велике Мораве, односно
простор Поморавља од Параћина до
Алексинца и околно моравско побрђе, од
Јухора и Крушевачке котлине, до планине
Ртањ и Сокобањске котлине.
Време предисторије или почетка
историје Србије, је време почетка римског
интерса за територије у унутрашњости
Балканског полуострва, који се наслањају на
Македонију. Римљани су након оснивања
провинције Македоније, 148. године
пре Христове ере, досегли до надомак
Поморавља. Према остацима материјалне
културе и према античким историјским
изворима, у то време Поморавље је
територијa коју контролише келтско племе
Скордисци. Снагу Скордиска Римљани
су осетили 119. године пре Христа, када
Скордисци продиру у Македонију и када у
борбама гинe римски претор Секст Помпеј.
Рим је Скордиске сузбијао предузимајући
одбрамбене ратове на границама Македоније
или офензивне експедиције у дубини
територија Тракије и Мезије, током I веке
пре Христа (F. Papazoglu 1969, 255-261). У
тим експедицијама сигурно је и Поморавље
играло улогу, нарочито након што претор
Тит Дидије 104-101. године успоставља
контролу над Тракијом (A. Jovanović 1995,
143-153). Историјски извори говоре нам
Сципион Азиагенус, 80-тих година I века пре
Христа коначно успио сузбити Скордиске (
Вулић 1910, 78-100).
Међутим 16. године пре Христа
Скордисци са Дентелатима поново упадају
у Македонију, што говори да њихова моћ
ипак није била сломљена (Вулић 1907, 31).
Преокрет у односима Рима и Скордиска
читамо из штурих података код римског
историчара Диона Касија, који Скордиске
помињу као савезнике током рата против
панонских племена, 12. године пре Христа.
Римски легат, каснији цар Тиберије, у том
рату користи Скордиске као савезнике, јер
Дион Касије измађу осталог каже; да се у том
рату Тиберије служио „што је више могао
својим савезницима Скордисцима, који
су били сусједи Панонцима и врло слично
наоружани“ (Domić-Kunić 2006, 105). Након
овог рат Скордисци нестају са страница
римских историчара (Šašel Коs 1975, 277-
295).
Дугачак отпор Скордиска и њихове
офензивне акције против Римљана у Маке-
донији, упућују на снагу келтске војне силе и
келтског оружја, које помиње и Дион Касије.
То потврђују археолошки подаци, остаци
утврђених насеља, оставе и појединачни
налази оружја и војне опреме. Материјална
култура, односно налази војне опреме али
и топографија и конфигурација распореда
утврђених на-сеља Скордиска, показују

Јухорска чтенија
14
друштвено стање сталног рата и ратне
приправности. До сада су конкретним
археолошким налазима потврђена четири
висинска утврђења Скордиска у зони
Централног Поморавља. Реч је о опидумима
као што су Велики Ветрен на Јухору, Чукар
у атару села Бољевац, на падинама Великог
Јастребца, Укоса у селу Град Сталаћ, у
гротлу Сталаћке клисуре и Љиљаче у
Бованској клисури. Ови утврђени висински
положаји, у каснолатенском периоду, чине
основу одбране територије Скордиска.
Наиме налази материјалне културе на
тим утврђењима припадају материјалној
култури Скордиска, а то нам недвосмислено
говори и римски историчар Страбом, који
је Скордиске сместио баш у Шумадију и
Поморавље, између Саве и Мораве. Страбон
наводи да Велики Скордисци живе између:
„две реке које утичу у Истер (Дунав),
Ноара (Сава) која протиче поред Сегестике
(Сиска) и Марга (Мораве), коју неки зову
Барг“ (Domić-Kunić 2006, 77).
Окружје Саставака Западне Мораве,
Јужне Мораве и Велике Мораве
Скупни налаз оставе оружја и
коњаничке опреме, највећа таква остава
из каснолатенског-келтског периода на
Душан Рашковић
Карта налазишта: 1) Велики Ветрен,
2) Бедем у селу Маскаре, 3) Укоса у Град
Сталаћу, 4) Грабак у селу Почековина, 5)
Чукар у селу Бољевац, 6) Селиште-Јазбине у
селу Трњaне, 7) Зиндан-Пресидијум Помпеји
у селу Ћићина, 8) Рутевац, 9) Друговац у
селу Рујиште, 10) Љиљаче у селу Бован, 11)
Пресидијум Дасмини у селу Нови Брачин, 12)
Врмџа
Балкану, према изјави налазача, пронађен је
на Великом Ветрену, највишем врху Јухора,
говори сам за себе о спремности Скордиска
за рат (Stojić 2003, 1-136). Природна тврђава
са високим равно одсеченим стенама
Великог Ветрена или Ветрења, како се
помиње у старијој литератури, могло је
бити централно место отпора Скордиска
римским легијама, у окружју Горње котлине
Велике Мораве и Централног Поморавља.
Врх Јухора је стратешки положај од
изузетне важности за контролу Поморавља,
јер одатле се визуално контролишу
комуникације и каснолатенска насеља
Горње долине Велике Мораве, од Параћина
до превоја Мечка. Велико келтско насеље
у самом Параћину, код Карађорђева брда,
показује важност тог прометног чворишта
у предхисторијско време (Булатовић
Јухорска чтенија
Историјска географија Скордиска
на подручју Централног Поморавља, топографија и налази 15

Табла 1: 1) Фибула са посувраћеном стопом, Рутевац, 2) Фибула типа Земун, Рујиште-

Друговац, 3) Део фибуле са посувраћеном стопом, Рујиште-Друговац, 4) Део фибула типа
Земун, Рујиште-Друговац, 5) Део фибула типа Земун, Рујиште-Друговац, 6) Део фибула
типа Земун, Рујиште-Друговац, 7) Каснолатенска фибула од бронзане жице кружног
пресека, Ћићина-Пресидијум Помпеји, 8) Једноставна фибула од бронзане жице, Селиште/
Јазбине-Трњане, 9) Каснолатенска фибула од бронзане жице са проширеним луком,
Селиште/Јазбине-Трњане, 10) Каснолатенска фибула од бронзане жице са тракастим
луком, Селиште/Јазбине-Трњане,

и Филиповић 2011, 11). Наиме осим
важности магистралног моравског правца,
код Параћина се одваја пут правцем на
исток, према Кривом Виру и долини
Црног Тимока. Можда с тим у вези треба
да поменемо и налаз каснолатенске оставе
из околине Врмџе, која се састоји од 63
различита предмета, од копчи и фибула, до
мамуза и копаља (Милојевић 2015, 35-45).
Ова остава говори управо о комунцирању
Јухорска чтенија
према Кривом Виру, односно о паралелним
комуникацијама у каснолатенско време,
у овом случају из правца Сокобањске
долине, према долини Тимока и коначно ка
Параћину.
Важна комуникација прати и леву обалу
Велике Мораве, од Остриковца, до села
Маскаре и вишеслојног локалитета Бедем,
једног од ретких келтских истражених
налазишта, које истражују археолози
16
Народног музеја Крушевац. Каснолатенско
насеље на Бедему показује да Скордисци
користе све важне стратешке положаје
погодне за организовање одбране. У случају
Бедема, заштиту је осигуравао стари ток
Западне Мораве и ток Вратарске реке, где
је ширином и повременим разливањем
Западна Морава штитила насеље са источне,
јужне и западне стране, док је на северу био
ископан одбрамбени ров који назиремо у
конфигурацији терена. Стратешки положај
Бедема, недалеко од Саставака трију Морава,
је неоспоран. Саставци наравно нису само
став речних токова него и место проласка
важних путних праваца. Поред Бедема и
села Маскаре пролази пут који прати леву
обалу Западне Мораве и Велике Мораве,
а Бедем је био у непосредном контакту са
локалитетима, било на врху Јухору, било
на падинама Јухора. Путеви се природно
спуштају према Бедему пратећи Вратарску
реку и претећи Каленићку реку, преко
Бачине и каснолатенског насеља Под бања.
Значај Саставака и Сталаћке клисуре
показује каснолатенска, келтска тврђава,
опидум на Укоси, у Град Сталаћу, на улазу у
Сталаћку клисуру. Приликом археолошких
ископавања на Укоси пронађен је
каснолатенски слој са одломцима
карактеистичне каснолатенске керамике.
Још један добро познати налаз са терена
у окружју Бедема и Маскара повезујемо са
Скордицима и њиховим контактима, па и
ратовима са хеленистичким југом. Наиме у
селу Бошњане, још 1905. године пронађен
луксузни бронзани бокал, делимично
украшен сребрним детаљима, израђен у
хеленистичком маниру, који се такође може
датовати у хеленистички период II-I век пре
Христове ере (Поповић 1994, 274). Можда је
тај бокал део плена неког од вођа Скордиска,
приликом упада у Македонију током I
века пре Христа. Важно је да овај луксузан
налаз, каквих је мало на просторима Србије,
временски одговара каснолатенској фази
насеља-тврђава, на Јухору и на Бедему.
Грабак у селу Почековина
Високе речне терасе, уз ток Западне
Мораве биле су насељаване од дубоке
праисторије па и у каснолатнско време.
Што се тиче келтског периода, по свему
судећи најзначајнији је локалитет Грабак,
код села Почековица и Рибник. Локалитет
Грабак налази се на речној тераси уз десну
Душан Рашковић
обалу Западне Мораве, на размеђи атара
села Рибник и Почековина, односно остаци
насеља рапрострти су на простору високог
платоа који прати обалу Западне Мораве.
Локалитет готово у круг опкољавају две
реке, Лопашка река, источно и Црнишавска
река, западно, заједно са Западном Моравом
на северу. Равничарски терен заштићен од
свих моравских водостаја, богатство које
доносе Морава и њене притоке, разлог је
што се овде налази вишеслојно насеље са
богатим каснолатенским слојем (Рашковић
2017, 327-343). Показују то налази
каснолатенске керамике и фибула и налази
новца који је карактеристичан управо
за период од краја II века пре Христа до
почетка Христове ере (Поповић, 1990, 5-18).
Реч је о ковањима Дирахија и Аполоније
и ковању римске републике. Управо су
налази ковања Дирахиона и Аполоније и
налази римских, легијских денара, ковање
Марка Антонија, важан историјски извор
о догађањима на тлу Србије у раноримском
периоду (Рашковић 2014, 31-47).
На пронађеним примерцима ковања
Дирахиона, које смо донекле доку-
ментовали, на аверсу су потписани маги-
страти, ΦΕΡΕΝΕΙΚΟΣ, ΜΕΝΙΣΚΟΣ и
NIKΑNΔΡΟΣ. На реверсусу натписи су
нечитки, а на једом примерку ковања
Дирахиона натписи су потпуно излизани и
нечитки. Један приемрак припада ковници
Аполонија, са натписом магистрата NIKHN
и реверсним натписом ΑΠΟΛ/ΑΥΤΟ/ΒΟΥ/
ΛΟΥ. Наведени примерци ковања Дирахион
и Аполоније датују се у прву половину I
века пре Христа (Поповић, 1978, 10), Бројни
налази грчког новца и легијских ковања
везују се у литератури за прилив новца због
подршке Скордиска Помпеју, у римском
грађанском рату 49. године пре Христа
(Ujes-Morgan 2012, 367-387).
Три примерка легијских денара, које
у овом раду помињемо, су ковање Марка
Антонија, на аверсу прамац римског брода
триреме на десно, са натписом ANT/AVG
у горњем делу и испод триреме III VIR R P
C. На реверсу два стандарда између којих
орао на стубу, испод натпис CHORTIVM
PRAETORIARVM. Чести налази новца
Дирахиона, Аполоније и легијских денара
Марка Антонија, вероватно нам говоре о
растуреној остави новца на Грабаку, из прве
половине I века пре Христа, каквих је више
пронаћено на подручју Срема (Поповић,
1990, 5-18). Треба приметити да од када смо
Јухорска чтенија
Историјска географија Скордиска
на подручју Централног Поморавља, топографија и налази
Табла 2, Грабак-Почековина: 1) Драхма,
ковање Дирахиона, 2) Драхма, ковање
Дирахиона, 3) Драхма, ковање Дирахиона,
4) Драхма, ковање Дирахиона, 5) Драхма,
ковање Аполоније, 6) Денар, легијско ковање
Марка Антонија, 7) Денар, легијско ковање
Марка Антонија, 7) Денар, легијско ковање
Марка Антонија
показали интерес за овај локалитет налази
овог новца код мештана су све чешћи.
У сваком случају, налази новца у долини
Западне Мораве иако су налази спорадични
и случајни, ипак указују истраживачу на
комуницирање, трговачке и друге везе
Јухорска чтенија
17
између заједница у овом делу Србије, односно
Поморавља и Римљана на југу Балканског
полуострваа, па и Хеленистичких градова,
под римском управом. Контакти, међусобна
трговина, али и ратна привреда, имали су за
последицу и монетаризацију економије на
територијим под управом Скордиска (Ujes-
Morgan 2012, 367-387). Оно што је важно
за историографију Поморавља је то што
се налази ковања Дирахион и Аполоније
и новца римске републике везују се и за
исплате Скордисцима, за војну службу у
редовима римске војске, током римских
грађанских ратова половином I века пре
Христа, а такође и за суделовање Скордиска,
током Тиберијеве кампање у Панонији 12.
године пре Христа.
18
Велики Јастребац
У подручју Централног Поморавља
ретко се истраживују каснолатенска
налазишта и препознајемо их током
рекогносцирања или преко случајних
налаза новца и фибула. У окружју Крушевца
најзанимљивији случајни налаз је сребрни
тордирани торквес са луковичастим
завршетком, карактеристичним за келтску
материјалну културу, односно период власти
Скордиска у Поморављу (Рашковић 2003,
31-55). Налаз потиче са брдског дела атара
села Велики Купци, на западним падинама
Великог Јастребца. Мислимо да је овде реч
о наговештају још једног келтског утврђења
или бар налазишта висинског насеља.
На падинама Јастребца потврдили
смо постојање једног келтског утврђења.
Наиме на источним падинама Великог
Јастребца на брду Чукар у атару села
Бољевац, који је удаљен 1000 метара од
извора топле воде у Рибарској Бањи, Раша
Аксентијевић из села КАоник, пронашао
је скупни налаз металних предмета
(Рашковић и Трифуновић 2004, 73-74).
Ова остава садржи, поред дршки котлића,
једног симпулума, копче типа Ламинци,
фибуле, чакљи и трозубаца, садржи дуге
ножеве, копља, стрелицу, мамузу, узенгију.
Дакле, слично као на Јухору, једно висинско
упориште Скордиска. Налази новца упућује
на време када се живи на овом лоалитету,
на време наступања Римљана у Поморавље.
На локалитету Чукар пронађена су два
примерка новца римске републике, денар
ковање L. Thorius Balbusа, датован у 105.
годину пре Христа и денар ковање M. Lucili-
us Rufusa, датован у 101. године пре Христа.
Ако тражимо стратешки значај Чукара,
увиђамо могућност визуалне контроле
читаве долине Рибарске реке са брда Чукар.
Висинска каснолатенска утврђена
насеља, келтски опидуми, су ретки и слабо
неистражени локалитети. Тако од четири
до сада евидентирана висинска насеља, у
географској зони о којој говоримо, само
на Укоси у Град Сталаћу су проведена
сондажна археолошка ископавања.
Треба нагласити да пре археолошких
истраживања на Укоси, није било никаквих
назнака да је реч и о каснолатенском
налазиште. Треба нагласити да, Велики
Ветрен на Јухору, Чукар у селу Бољевац
и Љиљаче у код Бовна, су налазишта која
Душан Рашковић
препознајемо као каснолатенска, келтска
утврђења, само „захваљујући раду“ трагача.
Додуше на локалитету Чукар, пре налаза
оставе, проведена су скромна, боље речено
минимална археолошка истраживања, где
су учествовали два археолога и један радник,
који је био једнорук, односно имао је само
једну руку. Отворена је једна археолошка
сонда у којој су пронађени одломци
неколико већих питоса који су датовани у
каснолатенски период. Претпостављамо
да када би провели било каква археолошка
истраживања, па чак попут оних на Чукару,
било би много више резултата на изради
археолошке карте келтских опидума на
простору Централног Поморавља.
Најчешћи налази, преко којих
детектујемо келтску присутност на
појединим налазиштима, су фибуле. Фибуле
пронађене на ширем простору Централног
Поморавља углавном су већ, како тако,
публиковане. Потичу са локалитета као
што је Грабак у Почековини, локалитет
Бедем у селу Маскаре. Једна фибула је била
део оставе са Чукара, једна фибула потиче
из Град Сталаћа, а једна фибула потиче
из села Рутевац у Алексиначкој котлини,
Фибуле налазимо и на локалитету римског
Пресидијум Помпеји у Алексиначкој
котлини, али понајвише каснолатенске
фибуле потичу са локалитета Селиште, или
како се још назива Јазбине, у селу Трњане,
северно од Алексинца.
Алексиначко Поморавље
Селиште или Јазбине у селу Трњане је
вишеслојно археолошко налазиште. Према
површинским налазима, то је налазиште
са континуитетом од бронзаног доба до
средњег века (Рашковић 2014. 57-77). Музеј
у Крушевцу поседује две каснолатенске
фибуле са овог локалитета, а у збирци
колекционара Југослава Радојковића из села
Каоник, налазимо фибуле старијег гвозденог
доба и млађег гвозденог доба, које потичу са
локалитета Јазбине. Једна од фрагментарно
сачуваних фибула из збирке Радојковића је
савијени комад бронзане жице, у виду лука
и игле фибуле са једноставном опругум и
тешко је прецизно датовати. Каснолатенске
фибуле су типичне за период келтске
доминације. Издвајамо две целивито
сачуване фибуле из збирке Радојковића.
Бронзану фибулу са тракастим луком,
главом од спиралних навоја и унутрашњом
Јухорска чтенија
Историјска географија Скордиска
на подручју Централног Поморавља, топографија и налази 19

Табла 3: 1) Денар ковање L. Thorius Balbusа, 105. годину пре Христа, Чукар-Бољевац, 2) денар
ковање M. Lucilius Rufusa, 101. година пре Христа, Чукар-Бољевац, 3) Сребрни новац ковање
Месембрије, IV век пре Христа, Селиште/Јазбине-Трњане, 4) Денар ковање Furius Purpuri-
usa, 169-157. година пре Христа, Селиште/Јазбине-Трњане, 5) денар ковање Marcus Junius
Brutusa, 43-42. год пре Христа, Селиште/Јазбине-Трњане, 6) Денар, легијско ковање Марка
Антонија, Селиште/Јазбине-Трњане

тетивом. Трапезоидно проширена стопа налаза новца са локалитата Селиште-

завршава у облику рошчића. Издвојили смо
и Neuhaim бронзану фибулу, са проширеним
тракастим луком украшеним утиснутим
окастим украсима. незнатно деформисаном
главом од спиралних навоја и унутрашњом
тетивом, трапезоидно стопа такође
завршава у облику рошчића. Локалитет
Селиште или Јазбине налази се уз саму
леву обалу Јужне Мораве, поред локалитета
пролази комуникација која прати леву
обалу Јужне Мораве. Налазиште у атеру
села Трњане удаљено је 7 км од римске путне
станице Пресидијум Помпеји, на траси
магистралног друма, на десној обали Јужне
Мораве (Рашковић 2014, 57-77).
Новац и фибуле су најпоузданији
за датовање локалитета. Што се тиче
Јазбине помињемо налаз ковања
Месембрије, датован у IV век пре Христа,
са карактеристичним коринтским шлемом,
спреда и натписом М/Е/Т/А, између пречки
точка. Што се тиче римског новца римске
републике на Јазбинама су пронађени
примерци ковања Furius Purpuriusa, датован
у 169-157. годину, денар Marcus Junius Brutu-
sa, из 43-42. год пре Христа. На Јазбинама је
пронађен и један примерак легијског ковања
Марка Антонија. На аверсу је прамац
римског брода на десно, са натписом ANT/
AVG у горњем делу и испод триреме III VIR
R P C. На реверсу два стандарда између
којих орао на стубу, испод натпис CHOR-
TIVM PRAETORIARVM.
Најважнија римска насеља раног

Јухорска чтенија
20
царства у централном делу Поморавља
су Президијум Помпеји и Пресидијум
Дасмини, насеља настала у времену
почетака утемељења администрације ри-
мске провинције Мезије (Рашковић 2007.
205-226) Римљани су ова насеља основали на
траси магистралне моравске комуникације
у првим годинама након слома великог
Делматско-панонског устанка. Устанка
је уздрмао читаву регију и прикупио све
војне могућности Римљана. Користећи
прилику Дачани и Сармати су провалили
преко Дунава угрозивши римске интересе
у подручју будуће провинције Мезије.
Деловање мезијских легија спречило је
опасности које су Римљанима у Поморављу
долазиле не само са стране устанка из Босне
и Срема, већ и са стране леве обале Дунава.
Моравски Президији су највероватније
имали примаран задатак осигуравати
сигурност путовања дуж моравског друма.
Сматрамо да је Пресидијум Помпеји
утемељио легат Секст Помпеј, намесник
провинције Македоније, који је био римски
конзул 14. године Христове ере, а обнашао
је и дужност проконзула Азије у периоду
од 27. до 30. године. Реч је о истом оном
Сексту Помпеју који је 9. године Христове
ере, пратио у чувено изгнанство, у Томис
на Црном Мору, песника Овидија. Дакле
време настанка два президија у моравској
долини везујемо за управу Секста Помпеја
у Македонији, негде од 9. до 14. године
Хрстове ере. Управитељи у Македонији,
до формирања Мезијске управе, били су
надлежни и за мезијску територију. Добро
је познато да се Мезија као провинција
помиње 14. године Христове ере а да се први
намесник провинције Мезије помиње 15.
године Христове ере.
Други президијум на моравском
друму, Президијум Дасмини, настао је у
исто време, а за веровати је да је име добио
по неком Дасменусу, сигурно личности из
римске војне хијерархије. Дасменус је име
карактеристично за панонске просторе, а
највероватније је био припадник племена
Бреука, који су предводили Делматско
панонски устанак. Након пропасти
устанка Римљани су новачили Бреуке и
чак формирали осам Бреучких кохорта.
Не заборавимо да је и сам вођа Бреука у
току устанка одустао од борбе и пристао
на споразум са Римљанима. Међутим
Бреуци су могли бити новачени и након
Тиберијева „Панонског рата“ око 12. године
Душан Рашковић
пре Христа, када су Бреуци доживели војни
крах. Највероватније је један од уновачених
Бреука био и Дасменус, који је очито стекао
високо место у хијерархији провинцијске
управе, тако да је по њему чак и једна путна
станица добила име.
Наглашавамо да на локалитету Преси-
дијум Дасминија нема сигурних трагова
каснолатенске материјалне културе. На
подручју села Нови Брачин пронађена су два
примерка римског републиканског новца
ковања Мarka Faniusa који се датује у 123.
годину пре Христа и Gnej Mamius Limeta-
nusa, који се датује у 82. годину пре Христа.
То су једини налази са овог локалитета који
нас упућује на каснолатенски период. Нису
никада проведена било каква истраживања,
и на жалост податке црпимо на основу
материјала, преосталог након дубоког орања
у срцу локалитета. Да ствар буде гора такво
орање је иначе потпуно некарактеристично
за ово подручје. Уочавају се одломци
праисторијске керамике, углавном је
реч о керамици старијег гвозденог доба.
(Милојевић и Милановић 2017, 16).
О археолошком налазишту и археоло-
шким налазима на локалитету Президијум
Помпеји, на размеђи села Рутевац и Ћићина,
на положају Зиндан, много је података иако ту
никада нису вршена било каква археолошка
ископавања (Рашковић, 2007, 206-226). Тако
је међу многим податацима занимљив случај
налаза једне од археолошких сензација овог
налазишта. Локалитетом доминира плато
на коме се налази црква св Марина, која
већ припада атару Рутевца. Десило се да је
баш приликом ископа темеља за нову цркву,
међу мештанима учествовао Саша Ристић
колекционар старина Рутевца и околине.
Не би то био важан податак да није у самом
рову за темељ пронађен пар луксузних
сребрних тзв. појасеви типа Мраморац,
датованих у 6-5. век пре Христа. Ристић је
претпостављајући да је реч о важном налазу
документовао околности налаза и што је
важније приволио месног свештеника да
му препусти појасеве. Тако су појасеви
преживели, сачувани и убрзо публиковани
(Stojić 2008, 87-94). Место налаза ових
појасева упућују нас да је положај на коме је
настало римско насеље Президијум Помпеји
било од већег значаја за староседелачко
становништво и неколико векова пре
доласка Римљана. Намесник Македоније
Секст Помпеј, на том је месту ударио темеље
централног римског насеља Алексиначке
Јухорска чтенија
Историјска географија Скордиска
на подручју Централног Поморавља, топографија и налази
котлине. Међутим келтско насеље није било
на истом положају.
Присуство Келта на положају у широј
зони Пресидијум Помпеја сведоче налази
на 2,5 км северно, у селу Рутевац.. У селу
Рутевац још 1957. године, риголањем за
воћњак, на локалитету Школска градина,
уништена је бронзано добна некропола.
Приликом рада багера, риголањем је
избачен материјал, углавном керамичких
посуда, прилога у гробовима из бронзаног
доба. Међутим међу налазима бронзаног
доба био је и један гвоздени мач из
каснолатенског периода, што је упућивало
да у близини бронзанодобне некрополе,
треба тражити остатке из каснолатенског
периода (Тодоровић и Симовић 1958-1959,
267). Неколико деценија након проналаска
келтског, мача пронађени су остаци
каснолатенског насеља, опет захваљујући
Саши Ристићу из Рутевца. Наиме мештанин
Рутевца, ширећи простор за нову капију,
уз саму десну обалу Мозговачке реке, а
двестотињак метар од локалитета Школска
градина, пронашао је јаму за отпатке
из каснолатенског периода. Говоримо о
отпадној јами, на основу остатака гарежи
и одбачених животињских костију, који су
се уз одломке керамике, налазили у јами.
Одломке керамике Ристић је покупио и
данас се налазе у приватној колекцији.
Према речима Ристића откопана је само
половину те јаме, а друга половина остала
је нетакнута. (Рашковић, 2007, 207). У
делу села јужно од тока Мозговачке реке
пронађен је и новац римске републике
и једна каснолатенска фибула. Фибула је
одлично сачувана и иако није познато тачно
место налаза знамо да да је пронаћена уз
обалу Мозговачке реке узводно од Рутевца.
Реч је о фибули средњолатенске шеме, нога
фибуле је посувраћена и спојена са луком по
средини фибуле, на луку има два лоптаста
задебљања.
Дакле келтско насеље налазило се баш
ту на левој обали Мозговачке реке, на траси
моравског друма. На том положају, налази се
и занимљиво раскршће путева. Tу се наиме
пут одваја источно уз Мозговачку реку,
према Бованској клисури и Сокобањској
долини.
У збирци музеја у Алексинцу налази-
мо једну фибулу од бронзане жице,
округлог пресека, са карактеристикама
каснолатенског периода, која према
подацима музеја у Алексинцу, потиче са
Јухорска чтенија
21
локалитета Пресидијум Помпеји. Ову
фибулу опредељујемо у тип Горица I (Demetz,
1999, 107). Међутим како тачно место налаза
није поуздано утврђено, фибула можда
потиче из Рутевца, премда фибула одговара
и периоду прве половине I века Христове
ере, када Пресидијум Помпеји и настаје као
римска путна станица моравског друма.
Надомак келтског насеља у Рутевцу,
односно Ћићине и Пресидијум Помпеја,
који се налазе у самом средишту Алекси-
начке котлине, на ивичним деловима
котлине, евидентирана су два келтска
локалитета. У северном делу Алексиначке
котлине, у источном делу атара села
Рујиште, налазимо остатке вишеслојног
локалитета, кога називају Друговац и
Драганград. Међу површинским налазима
појављују се и одломци каснолатенске
керамике. У Бованској клисури, на брду
Љиљаче, видљиви су остаци вишеслојног
утврђења, међу прикупљеном керамиком
је и каснолатенска керамика, која открива
келтску фазу локалитета (Милојевић,
Трајковић-Филиповић 2017, 163-165).
Налази каснолатенских фибула из
збирке Радојковића, које потичу са локалитета
Друговац, упућују да треба највећу пажњу
посветити овом налазиште. На Друговцу
су видљиви бројни површински остаци
вишеслојног насељавања, а ту је пронађен и
рељеф бога Митра, док је код Црнокалачке
баре, недалеко од Друговца, пронађена
остава римских денара (Рашковић 1996,
53-76).1 У збирци Радојковића су делови
две фибуле и једна готово цела бронзана
фибула средњолатенске шеме типа Земун,
са гвозденом иглом. За два одломка исте
врсте фибула са Друговца, са очуваним
бронзаним деловима, са сачуваним
остацима емаил украса, можемо рећи да
недостаје гвоздени део са иглом и главом
фибуле. Један такав одломак бронзане
фибуле, са карактеристичним касетама
за уметање емаила, без главе и без игле,
чува и Народни музеј Крушевац, такође
је пронађен на локалитету Друговац. У
збирци Радојковића, што се тиче Друговца,
налазимо и одломак стопе кааснолатенске
фибуле са посувраћеном стопом са сачувана
два лоптаста задебљања на луку.
Утврђење на брду Љиљаче захваљујући
раду колеге П. Милојевића, обелодањено је
1 На жалост у литератури као место налаза рељефа
бога Митра погрешно се наводи општинско среиште
Ражаљ.
22
српској археолошкој јавности. Керамика,
која је на овом локалитету прикупљена и
два новчића из збирке М. Пантића из Соко
Бање, расветљују континитет живота овог
налазишта, од бронзаног доба, до средњег
века. Карактеристична каснолатенска
керамика и два комада новца, довољна
су индикација о присуству Келта. Новац
ковање пеонског краља Patrausa 356-310.
године и ковање римске републике Caius
Egnatius Maximusа 76-75. године пре Христа,
упућују на економски успон Скордиска у
Централном Поморављу (Милојевић 2017,
22-58).
Уместо закључка
На крају овог прегледа налазишта и
налаза материјалне културе, које припи-
сујемо остацима Скордиска, у периоду II и I
века, можемо приметити да случајни налази
указују на значај проблематике Келта у
Поморављу и да та проблематика заслужује
веће ангажовање истраживача предисторије
или протоисторије на тлу Србије. Податак о
само четири евидентирана келтска висинска
утврђења, на нашем унапред задатом
релативно великом простору Централног
Душан Рашковић
Поморавља, довољно говори о слабом
познавању и неистражености. На брдовитом
терену Јастребца, Озрена, Копаоника, Јухора
или Гледићких планина, сасвим сигурно
постоји више од четири келтска опидума.
До сада позната утврђења смештена су
на најважнијим стратешким положајима,
као што је врх Јухора, као што је почетак
Сталаћке клисре, или положај недалеко
топлог извора минералне воде, над долином
Рибарске реке или коначно положај у
средини Бованске клисуре, говоре о логици
подизања насеља усмереној ка одбрани и
контроли ширих подручја. Такође и насеља
на високим речним терасама Западне
Мораве, Јужне Мораве и Велике Мораве су
продукт тражења идеалних положаја. На
жалост мало је систематских истраживања.
Изнимка су систематска истраживања
локалитета Бедем у селу Маскаре, где
нам се захваљујући раду Народног музеја
Крушевац, открива богатство материјалне
културе и важна историјска улога Скордиска
у Поморављу. Узор рада на проблематици
Скордиска у Поморављу су ископавања
локалитета Кале Кршавица, археолога П.
Поповића и Народног Музеја Београд,
током којих је археолошка проблематика
Јухорска чтенија
Историјска географија Скордиска
на подручју Централног Поморавља, топографија и налази
тог периода нашла многа објашњења, али
и популаризирана код шире археолошке
јавности. Случајни налази у Централном
Поморављу су, морамо рећи на жалост,
бројни и они нам не говоре само о богатој
културној баштини у далекој прошлости,
него и о жалосном стању заштите
археолошких налазишта.
Библиографија:
Булатовић, А., Филиповић, В. 2011. Млађе
гвоздено доба у области Средњег Поморавља.
Kрушевачки зборник, XV. 9-23.
Вулић, Н. 1907. Октавијанов Илирски рат и
изгнање Скордиска из Горње Мезије, Глас Српске
Краљевске Академије, Други разред, 44, Београд,
3131
Вулић, Н. 1910. Ратови римски у данашњој
Србији до 29. године пре Христа, Глас Српске
Краљевске Академије, LXXXII, Други разред, 49,
Београд, 78-100
Domić-Kunić A, 2006. Bellum Pannoni-
cum (12. -11. st. pr. Kr.): posljednja faza osvajanja
južne Panonije, Vjesnik Arheološkog muzeja Zagreb,
XXXIX, Zagreb, 59–164.
Jovanović Aleksandar 1995, A Contribution to
the research of the rapport between Scordisci and
the Dardanians in the end of the second and the be-
ginning of the first century BC, Balcanica, XXVI,
Beograd, 143-153
Милановић, Д. и Милојевић П, 2015. Депо
латенских предмета са јужних падина планине
Ртањ, Етно култролошки зборник Сврљиг, XIX,
Сврљиг, 35-45
Милојевић, П, Милановић, Д. 2016,
Топографија праисторијских локалитета у
Ражањској општини. у: Н. Васковић (ур.) Капија
Поморавља, у духовној историји српског народа.
Својново: Удржење за културу и уметност Логос.
9–24. .
Милојевић, П. и Трајковић-Филиповић, Т.
2017, Праисторијска налазишта у Алексиначкој
котлини –Евиденција и ревизија старих
података, Алексинац-Ниш, 163-165
Милојевић, П, 2017. Вишеслојна Градина
Љиљаче код села Бовна, Караџић, 9, Алексинац,
22-59
Поповић, Љ. 1986. Хеленстички рељефни
пехари из грчке збирке Народног музеја, Зборник
Народног музеја, XIII-1, Београд
Поповић, П. 1978. Остава драхми Аполоније
и Дирахиона из Пећинаца, Нумизматичар,1,
Београд, 10.
Јухорска чтенија
23
Поповић, П. 1990. Остава из Костолца
и осврт на један предлог хронологије драхми
Аполоније и Дирахија, Нумизматичар, 13,
Београд, 5-18
Рашковић, Д. 1996. Остава римских
денара са локалитета Црнокалачка Бара.
Нумизматичар, 18/19. Београд, 53-76.
Рашковић, Д. 2003. Стање истражености
античких налазишта Расинског округа, Рад
Драгослава Срејовића на истраживању античке
археологије, Меморијал Драгослава Срејовића,
зборник радова, 2, Крагујевац, 31-55.
Рашковић, Д. и Трифуновић, М. 2004.
Касноантичка и рановизантијска археолошка
налазишта Јастрепца - прилог планирању
заштите природног добра. Заштита природе,
вол. 55, бр. 1-2., Београд, 69-82.
Рашковић, Д. 2007. Римско насље Praesidi-
um Pompei, Римљани у Алексиначкој котлини,
Ниш и Византија, 5, Ниш, 205-226.
Рашковић, Д. и Чађеновић, Г. 2013.
Каснолатенска и раноримска налазишта у
крушевачком крају и суседним областима. У
В. Филиповић, Р. Арсић, Д. Антоновић (ур),
Резултати нових археолошких истраживања у
северозападној Србији и суседним територијама.
Београд-Ваљево: Српско археолошко друштво
- Завод за заштиту споменика културе Ваљево.
133-152.
Рашковић, Д. 2014. Прилог познавању
археолошких налазишта Алексиначке котлине,
Караџић, 5, Алексинац, 57-77.
Рашковић, Д. 2014.а Нови налази
грчког новца и римских републиканских
денара на подручју Крушевца и Алексинца.
Нумизматичар, 32, Београд, 31-47.
Stojić, M. 2003, Veliki vetren, Beograd.
Stojić M. 2008.   New finds from Rutevac and
deliberation on purpose origin plase of production
and ethnic attribution of Mramorac Type belts, Sta-
rinar, LVIII, Beograd, 87–94.
Тодоровић Ј. и Симовић А, 1958-1959,
Праисторијска некропола у селу Рутевац код
Алексинца, Старинар, Нова књига, IX-X,
Београд, 267-271.
Šašel Kos M. 1975, The Military role of Make-
donia from the civil wars to the establithmant of the
Moesian Limes. Akten des XI internationales limes-
kongresses Szekesfehervar. Budapest, 277-295.
Ujes-Morgan D. 2012. 1st Centure BC
Drachms of Apollonia and Dyrachium in the Terri-
tory of the Scordisci, A Prologue to the Roman Con-
quest of the Balkans in Studia in honorem Iliae Pro-
kopov sexagenario ab amicis et discipulis dedicata,
E. Paunov and S. Filipova (eds), Veliko Trnovo, 367-
387.
24 Душан Рашковић

Summary:

Historical geography of Scordiscus in the area of ​​Central

Pomoravlje, topography and findings

The Late La Tène period in Pomoravlje is confirmed by the finds of pottery, collective finds
of metal objects, individual finds of typical fibulae, but also individual finds of Roman republican
money and money of Hellenistic cities. The presence of Scordiscus has been confirmed at high-al-
titude strategic sites, such as Veliki Vetren, Ukosa, Čukar and Ljiljače. Lowland Moravian sites are
located on river terraces in Maskare, Počekovina, Trnjan, Rutevac and Rujište. Early Roman sett-
lements, stations on the Moravian road, the Presidium of Pompeii and the Presidium of Dasmini
were formed after the pacification of Scordiscus.

Јухорска чтенија