Филолошки факултет Универзитета у Београду

Катедра за српски језик са јужнословенским језицима

Семинарски рад из Дијалектологије српског језика

Морфолошки систем у говору околине Петровца на Млави

Ментори: Студент:

Проф. др Михаило Шћепановић Бојана Бранковић

Мср Сања Огњановић

Београд,
новембар 2020. године
 ,,Морфолошки систем у говору околине Петровца на Млави“

САДРЖАЈ

1. УВОД .............................................................................................................................. ..3

2. ТЕРИЈСКИ ДЕО ………............................................................................................... .4
3. ЗАКЉУЧАК .................................................................................................................. .14
4. ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................ 15

2
 ,,Морфолошки систем у говору околине Петровца на Млави“

1. УВОД

Говор Млаве припада косовско-ресавским говорима. Иако се у нашој

дијалектологији српски говори одавно испитују, а проучено је много регија, ипак нема
података о говору житеља у долини Млаве. Зато ћу у овом раду, осим научне дескрипције
нашег подручја, износити и паралеле са другим косовско-ресавским говорима као што су:
трстенички, ресавски, ђердапски, левачки, смедеревско-вршачки.

Посебна пажња посвећује се следећим питањима: изговору вокала (отвореном и

затвореном), акцентима, замени вокала јат, африкати дз, једнакости генитива и локатива
множине, употреби падежа везаној за глаголе мировања и кретања. Уочен је утицај
влашких говора и других српских говора одакле су доселили становници Млаве, нпр. са
Косова, из Тимока, Крајине, Ресаве и Мораве.

У предговору I издања Српског рјечника (1818) Вук Караџић каже да се ресавским

наречјем говори: „по Браничеву, по Ресави, по Лијевчу и по Темнићу и горе даље уз
Мораву, по наији Параћинској, по Црној ријеци и по крајини Неготинској.

С обзиром на чињеницу да се општина Петровац на Млави састоји из влашких и

српских села, наше истраживање сведено је на следећа села са српским живљем:
Бистрица, Бошњак, Буровац, Везичево, Велики Поповац, Велико Лаоле, Вошановац,
Добрње, Забрђе, Каменово, Кнежица, Крвије, Лопушник, Мало Лаоле, Орешковица,
Панково, Табановац, Трновче, Ћовдин, Шетоње.

С обзиром на чињеницу да се општина Петровац на Млави састоји из влашких и

српских села, наше истраживање сведено је на следећа села са српским живљем:
Бистрица, Бошњак, Буровац, Везичево, Велики Поповац, Велико Лаоле, Вошановац,
Добрње, Забрђе, Каменово, Кнежица, Крвије, Лопушник, Мало Лаоле, Орешковица,
Панково, Табановац, Трновче, Ћовдин, Шетоње.

Могу се уочити говорне разлике међу старијим људима, који још чувају чист
дијалекат, и млађим школованијим, код којих има и правилног изражавања и књижевног
акцента.

Наш говор је истражен у компарацији са говором Трстеника, Ресаве, Ђердапа,

Левча, Доње Мутнице и других говора косовско-ресавске зоне.

3
 ,,Морфолошки систем у говору околине Петровца на Млави“

2. ТЕОРИЈСКИ ДЕО
Именом Млава назвао сам садањи млавски срез пожаревачког округа. Млавски срез
је, пак, онај део пожаревачког округа, што се налази са обе стране реке Млаве и то
почевши од излаза њена из Горњачке Клисуре, па све до оне брдске косе, што раздваја ову
област од простране равнице Стига.― (Љ. Јовановић 1903 : 251).

Река Млава извире из Жагубичког врела на 325м надморске висине. Проучавања су

показала да вода подземно долази из два правца – са истока, од Црног врха, и са
Бељанице, односно да су прави извори Млаве удаљени око 15км од Жагубице. На врелу
избијају воде понорнице Црне и Суводолске реке (Гавриловић, Дукић 2002 : 94).

Млава се раније уливала у Мали Дунав (Дунавац), десни рукавац дуж аде Острво.
Пошто је Мали Дунав преграђен на оба краја, по средини Острва прокопан је канал, тако
да се сада река улива у леви рукавац Дунава, око 10км узводно, према селу Дубовцу на
банатској страни.

Млава протиче кроз композитну долину. Одмах по изласку из врела прима са десне
стране Велику Тисницу. Она тече кроз алувијалну раван, широку до 800м, и код села
Рибарице улази у Рибарско-горњачку клисуру. У њој је познати манастир Горњак,
задужбина српског кнеза Лазара. Подигнут је између 1378. и 1381. године и првобитно се
називао манастир Ждрело, по најужем делу клисуре, а од XВИИИ века познат је као
Горњак. На самом излазу из клисуре налази се место Ладне Воде. Добило је име по
хладним крашким изворима који ту избијају. То је једно од најветровитијих места у
источној Србији, познато по ветру „горњаку―, који готово без прекида дува из клисуре
према западу. По изласку из клисуре река протиче кроз крај звани Горња Млава
(Гавриловић, Дукић 2002 : 94).

Територија општине Петровац припада средишњем току Млаве. Низводно од

Петровца алувијална раван Млаве у Стигу постаје све шира, достижући код Братинца
2200м. Код села Калишта прима своју највећу (десну) притоку Витовницу. Одатле се
рачуна да почиње територија Доње Млаве (доњи ток реке). Млава је дугачка 78км. Највеће
притоке су: Велика Тисница, Јошаничка, Осаничка и Крупајска река.

Општина Петровац је онај део Браничевског округа који се налази са обе стране
реке Млаве, почевши од улаза у Горњачку клисуру па све до косина које прелазе у
Стишку равницу.
4
 ,,Морфолошки систем у говору околине Петровца на Млави“

У формирању и развоју Петровца велику улогу имала је развијена занатска и

трговачка делатност. Најбројније занатлије тог времена су: абаџије, ћурчије, терзије,
обућари, пекари итд.

По положају Петровац се налази у перипанонској средњој Србији, у микрорегији

Стига (Доња Млава). Општина се граничи са шест других општина: Мало Црниће на
северу, Кучево и Жагубица на истоку, Деспотовац на југу, Свилајнац на југозападу и
Жабари на западу. Петровац је од Београда удаљен 110 километара, од Пожаревца 37,
Жагубице 48 и Бора 94 километра. Петровац лежи у широј долини Млаве, низводно од
њене Горњачке клисуре, на 125 метара надморске висине. У источном залеђу дижу се
Хомољске планине, а северно се простиру заравни са долинама Млаве и притока.
Поднебље Петровца је умерено континентално.

Трагови праисторијских насеља откривени су на десној обали Млаве, у самом

центру града, а остаци римске културе у већини насеља општине Петровац. Налази
фрагмената керамике и камених секира говоре да је место основано у време винчанске
културе током петог миленијума пре нове ере. Насеље из тог периода постојало је и на
јужној периферији града, на левој обали Бусура, између крвијског и лаолског пута.
Античка насеља регистрована су у потесу Карауле и Лесије. У северозападном делу града
регистрована је траса римског пута, који је негде код Каменова прелазио реку Млаву и
ишао ка југу према Великом Лаолу. До краја деветнаестог века Петровац се звао Свине.
То село је пописано у Браничевском тефтеру из 1467. године када броји 8 кућа (Мирослав
Поленек 2007 : 21).

Локалитет је смештен на брежуљкастом терену, око 10км југозападно од Петровца

на тромеђи села: Великог Лаола, Крвија и Табановца. Захвата површину до 70ха, што га
сврстава у већа насеља винчанске културе (Поленек 2007 : 23).

До римског освајања ове територије долази почетком I века нове ере. Процес
романизације затеченог становништава трајао је око 100 година. У периоду римске
доминације територија Петровца се налазила у оквирима провинције Горње Мезије чији је
главни град био Виминацијум, данашњи Костолац, на ушћу реке Млаве у Дунав.

Успостављање римске границе на Дунаву имало је за последицу изградњу бројних

утврђења и сложене путне мреже која је повезивала унутрашњост градова на Дунаву.
Захваљујући једном краку римског пута који је ишао долином Млаве од Костолца према
5
 ,,Морфолошки систем у говору околине Петровца на Млави“

Ћуприји на подручју Петровачке општине регистрована су бројна налазишта из античког

периода. Из стишке равнице у млавску област траса пута је ишла десном обалом Млаве,
ближе или даље од корита реке у зависности од конфигурације терена. Између Каменова и
Петровца пут је прелазио на леву обалу Млаве и водио до локације „Градац― на Бусуру
где је локализована поштанска путна станица Iovis Pagus (Јупитерово село). Одавде је пут
ишао преко Врбовца, неколико километара од села Ћовдина, где је претпостављена
локализација Mutatio Bao.

Значајан и редак налаз представља неколико фрагмената војничких диплома са

локалитета „Бела вода― у Рановцу, што указује на постојање неког насеља. У самом
Каменову на потесима „Црквиште― и „Калина вода― регистровани су остаци из антике.
У Великом Поповцу такође има римских остатака и вероватно се тамо налазила Вила
Рустика. Сондиран локалитет Градац на Бусуру у Млавској области представља
најзначајније археолошко налазиште из античког периода.

Налази се око 5км јужно од Петровца, припада атару села Велико Лаоле. Смештен
је на десној обали речице Бусур, недалеко од њеног ушћа у Млаву. Идентификован је као
римски каструм IOVIS PAGUS. Према Феликсу Каницу то је „квадратно утврђење са
странама дугим 95м―. На угловима су истурене потпуно округле куле. У ствари, Iovis
pagus је подигнут као путна станица на тзв. Цариградском друму који је ишао долином
Млаве.

Највеће место, административни и културни центар је град Петровац и једино

градско насеље у општини, које представља индустријски, трговачки, здравствени и
културни центар овог краја.

Град се налази на 126км удаљености од Београда и око 80км од слободне царинске

зоне и луке Смедерево и својим саобраћајницама омогућује транзитне пролазе за целу
источну Србију.

Остала 33 насеља у општини су: Бистрица, Бошњак, Буровац, Бусур, Везичево,

Велики Поповац, Велико Лаоле, Витовница, Вошановац, Добрње, Дубочка, Ждрело,
Забрђе, Каменово, Кладурово, Кнежица, Крвије, Лесковац, Лопушник, Мало Лаоле,
Манастирица, Мелница, Орешковица, Орљево, Панково, Рановац, Рашанац, Стамница,
Старчево, Табановац, Трновче, Ћовдин и Шетоње.

6
 ,,Морфолошки систем у говору околине Петровца на Млави“

„Велика већина села у области Млаве правог су збијеног типа. Сеоске куће обично
су груписане, те села имају сокаке и мале. Мале су обично одвојене једна од друге само
сокаком или потоком. Оне носе различне називе, и то увек према породицама, које у њима
живе― (Јовановић 1903 : 261).

Однос акцента нашег говора према косовско-ресавској системи.

Дефинишући косовско-ресавски дијалекат, професор Павле Ивић наводи и његове

прозодијске особине. Акцентуација у овом дијалекту је старија штокавска, али са
повлачењем ̏ са крајњег слога. При том на претходном дугом слогу долази ’ (гл áва), а на

кратком ˋˋ (се̏стра). Највећи део говора овог дијалекта има, дакле, троакценатски систем:
ˆˊ ̏ (Павле Ивић 2001: 135).

Кратки акценат се јавља у три фонетска лика: као експираторни акценат ( ‫) ا‬, као
кратки силазни ( ‫ )اا‬и као кратки узлазни ( ‫( )ا‬Симић 1972:43). У нашем говору запажена су
три кратка акцента: краткосилазни у највећем броју случајева, експираторни акценат и
веома ретко употребљен краткоузлазни акценат, што је свакако новија појава. Кратки
акценат се не подудара потпуно са краткосилазним акцентом у књижевном језику. У обичном
говору је изразито кратак, експираторан:

а ̏ свалт Ве Бу Л Мл, би ̏ кови Во Вп Кн Па Ћ, бу ̏ брег Бу Тр Вл Ћ Ш, ви ̏ сока Би Бо Бп

Тр, v ̏ oda Ве Бо Вп Мл Ћ , да ̏ ска Бо Бу Кн Л О Па, до ̏ шо Ве Бу З Л Па Ћ Ш, дуби ̏ на Во Вл З
Кн Кр Мл Ш , испе ̏ чен Тр Ћ, ку ̏ пус Бу Ве ВП Д Кр МЛ Та Тр, ле ̏ го Би Во ВЛ МЛ Па Тр Ћ,
мртво ̏ сан Бо Бу Вп Д Ка Л О Та Ћ, обу ̏ вен Кн Кр О Па,огре ̏ бли Би Бу Во ВЛ Па Та, одре ̏ ко
Би Во ВП Д Ка МЛ Па D Ka ML Пa Ћ, о ̏ кно Би Ка Л Ш, прове ̏ ла Бо ВП Кн Мл Ћ, прере ̏ зо Бу
Ве ВЛ З, претво ̏ ри МЛ Та Тр Ш , сто ̏ ка МЛ Па Та Тр Ћ.

Судбина ( ̏ ) акцента ван првог слога у речи.

У једном делу дијалектолошких радова косовско-ресавски се посматра као

архаичнији новоштокавски говор. Чињеница која поткрепљује ову тврдњу јесте старија
акцентуација.

„Понекад се непрецизно каже да је очуван систем од два силазна акцента. Другим

речима, да су очуване само квантитативне опозиције. Међутим, сама чињеница да је
готово у свим косовско-ресавским говорима повучен краткосилазни акценат с ултиме

7
 ,,Морфолошки систем у говору околине Петровца на Млави“

јасно говори да акцентуација овог дијалекта не може бити сматрана архаичном у оном
смислу како се то понегде истиче.” (Јовић, 1968:23).

Краткосилазни на отвореној и затвореној ултими и иза неакцентоване краткоће.

Померање ( ̏ ) по косовско – ресавском обрасцу

По овом моделу јавља се краткосилазни акценат у следећим случајевима:

aa ̏ > ̏ aa:

опери ̏ сан од бру ̏ ка Ка, ду ̏ да Л, ко ̏ња Д З Па, кр ̏ ста Па ВЛ ВП;

Кановачки акценат.

Говор Млаве зна за појаву дугог акцента узлазне интонације као и за појаву

кановачког дуљења у спорадичним случајевима:

aa ̏ > aˊa>: шке`мбе Бо, бо`рба Бу, бу`рма Л, жа`лба Кр, ка`фа Па, пра`тња Л.

aaа ̏ > аaˊa: мртваˊца Кр, богаˊство Л Кр, тулуˊмбе Па.

аа ̏ I> aˊaI: оˊван Па, поˊкров З, праˊвац Кр.

ааа ̏ I> aаˊaI: аутоˊбус Л, караˊнфил Кр, комуниˊзам Л.

Померање по новоштокавском обрасцу.

Метатонијско померање акцента на претходни слог забележено је у одрећеном броју

примера , при чему је мањи број по новоштокавском обрасцу.

aa ̏ > `aa:

ора`Ш, од дре`на Ћ, на ко`ња Би, то`чка (ген.) Вл, у ра`ту Ш;

ко`њче Ш, ре`бро Ћ,се`ло ВЛ, сла`тко Ћ;

во`да Ћ, де`ца Ш, ло`за Ћ, но`га Ћ, се`стра Ћ.

aaа ̏ > а`aa:

врете`но ВЛ, сиро`че Би, бици`кла Ш, лепо`та Ш.

аа ̏ I> `aaI:
жи`вот ВЛ, је`зик Би, је`чам Ш, конац Ћ, о`џак ВЛ, па`тос Би, чо`век Ћ.
ааа ̏ I> a`аaI:
8
 ,,Морфолошки систем у говору околине Петровца на Млави“

Бео`град ВЛ, дома`ћин Па.

У овој категорији краткоузлазни акценат се јавља само код млађих или школованијих
говорника. Овакву појаву бележи Р. Симић за говор Левча, Д. Јовић за трстенички говор и
Бошњаковић за говор Батовца. На нашој територији краткоузлазни је фреквентнији у
Шетоњу, Ћовдину и Великом Лаолу код млађих говорника.

Краткосилазни на отвореној и затвореној ултими иза неакцентоване дужине.

Помераwње краткосилазног акцента са отворене и затворене ултиме на

неакцентовану дужину иде у правцу добијања дугоузлазног акцента:

а) ајдуˊци Би, бакраˊчи Ка, бандеˊру Па, белаˊнце Бу, бикербоˊну Бо, браˊзда Па, бардаˊци
Па, венчаˊње Л, весеˊље З, воћаˊрство МЛ, вршњаˊци Л, добровоˊљци Би, домаћиˊнство
Бу, жандаˊри Ка, жумаˊнце Па, кикиреˊзи МЛ, клуˊпа Би, коваˊчи Бу, ковеˊмо Бу, колаˊчи
Бо.

б) баˊрут Би, братаˊнац Бу, брˊлог Ш, ваˊшар Ћ, граˊшак МЛ, заˊкон МЛ, заˊтвор Бу, зеˊтин
Кн, кваˊсац Бо Би, лаˊдан Па, лаˊнац Бо, маˊсан Бу, наˊрод Ка, пеˊршун Бу.

Краткосилазни акценат помера се на претходни слог мењајући квантитет и

квалитет у говорима Ресаве (Пецо-Милановић 1968:294), Трстеника (Јовић 1968:30), Левча
(Симић 1972:59).

Професор Симић у делу „Скица за дијалектолошку карту Србије―, у студији о

говорима у источној Србији каже: „У ослонцу на парадигматске системе речи почесто се
дуги узлазни акценат пробија и на позиције ван пенултиме, те се правила његова
распореда често приближују дистрибуционим системима млађих говора западне Србије:
зуˊбима, реˊчима, пуˊстају, јаˊјима.

У говорима централне Шумадије (Реметић 1985:52) чешћи су примери са

дугоузлазним акцентом, осим у Неменикућама и Стојнику Београдском, где примери с
непренесеним акцентом нису реткост.

У Жабарима (Реметић 1989:270) и Батовцу (Бошњаковић, 2003:322) чешћи су

примери с непренесеним акцентом, а у Чумићу (М. Грковић 1967:12) дугоузлазни јавља се
факултативно.

9
 ,,Морфолошки систем у говору околине Петровца на Млави“

Судбина ( ˆ ) акцента изван првог слога у речи.

Дугосилазни акценат прилично је стабилан у говорима са старијом штокавском

акцентуацијом. У неким говорима долази до његовог скраћивања најчешће у финалном
слогу.

Дугосилазни на отвореној и затвореној ултими иза неакцентоване краткоће.

А) Иза неакцентоване краткоће овај акценат показује приличну стабилност:

А) ааâ > ааâ:

женê Кн, земљê Кр, сестрê Кн;

светйРâнђо Па, богаћйî Тр;

којй Ка, којуˆ Па, овâ Кр Кн, овуˆ Кр, онâ Па, оноˆ О.

Дугосилазни акценат у затвореном слогу има већу стабилност не подлежући променама у

новоштокавском духу:

ааâ > ааâ:-

авиоˆн Бо, адвокâт Тр, апурйн Ка, армуникâш Л, астâл З, багрењâр Ве, бакрâч Кр, баксуˆз
ВП, бал оˆ н Во, бандâш Кн, бардâк Л, бет оˆ н Во, богатâш Бу, болеснйк ВП, буђелâр Д,
ваг оˆ н З, весељâк Во, војнийк МЛ, врбâк Кр, генерâл Па.

Скраћивање ( ˆ ) у финалној позицији иза неакцентоване дужине.

Отворен слог.

Примери са старим местом акцента на отвореном слогу:

аāâ > аāâ:

āрй Кн, бāштê Кн, бēдê О, брāвâ Па, вāжй Кр.

Затворен слог.

10
 ,,Морфолошки систем у говору околине Петровца на Млави“

У затвореном слогу иза дуге пенултиме примери с непренесеним акцентом знатно

се чешће јављају него они с помереним акцентом.

аāâI > аāâI:

āшŏв Ве, с Вōјŏм Кн О, брāдŏм Па О.

Неке акценатске специфичности.

Јављање ̏ на месту ̀.

Професор Ивић у говорима Срба у Темишвару, Краљевцима (Румунија), Радојеву,

Врачевом Гају и Крушчици уочава балканизацију прозодијског система ових
периферијских српских говора. Овај процес подразумева губљење неакцентованих
дужина, замену дугоузлазног дугосилазним (бêше Д, глâдан О, нêћемо Л).

У нашој грађи забележен је мали број примера двоструког акцента. Двоструким

акцентом означили смо оне случајеве код којих се на претходном слогу јављао узлазни
тон, а на наредном је остајала висина.

Експираторни акценат.

Професор Белић је у говорима источне и јужне Србије констатовао појаву акцента

специјалне природе. Он је тај акценат назвао експираторним који је настао свђењем двају
старих акцената силазне интонације после скраћивања дужина на један акценат.
Одредивши природу тог акцента Белић каже да је код њега главно „експираторни удар“ и
да се он највише приближава „нетипичном краткосилазном акценту“ после губљења
његових музичких особина.

У ресавском говору експираторни акценат је заступљен у врло ограниченом броју

примера. Тај акценат се чешће јавqа у зони Свилајнца него у горњој Ресави (зона
Деспотовца), с обзиром на то да се она граничи са говорима источне Србије.

„Експираторни акценат у трстеничком говору има исту вредност као у призренско-

тимочком дијалекту.”

Неке акцентоване речи губе свој нагласак. Поједине именице остају без свог
акцента ако се нађу углавном уз властита имена. Обично означавају сродство или титуле:
баба, кума, прија, чика.

11
 ,,Морфолошки систем у говору околине Петровца на Млави“

Однос акцента нашег говора према косовско – ресавској системи.

. Основно правило теорије дијалекатске диференцијације јесте да су под условима

нормалног развоја разлике међу говорима углавном сразмерне географском растојању
између њих. Када се на великој географској удаљености, а на местима између којих
постоје и значајне природне препреке, нађу веома слични говори, то је сигуран знак да је
развој дијалеката био поремећен миграцијама становништва: или је један од двају говора
донесен из предела у којем се налази други, или су оба говора потекла са истог подручја.
(Ивић, 2003).

 Акцентуација у овом дијалекту је старија штокавска са повлачењем ̏ са крајњег

слога. При том на претходном дугом слогу долази ˊ, а на кратком ̏. Највећи део
говора овог дијалекта има троакценатски систем: ˆˊ ̏ .
 У нашем говору запажена су три кратка акцента: краткосилазни, експираторни и
веома ретко краткоузлазни акценат, што је настало под утицајем школовања;
 Кратки акценат се не подудара потпуно са краткосилазним акцентом у књижевном
језику. У обичном говору је изразито кратак, експираторан;
 Померање (̏ ) акцента врши се по косовско-ресавском обрасцу;
 Краткосилазни акценат у последњем слогу чува се на отвореној и затвореној
ултими;
 Кановачки акценат се јавља у спорадичним случајевима, углавном у именицама,
али само у селима на обали Млаве;
 Померање ̏ по новоштокавском обрасцу забележено је у одређеном броју примера,
при чему је мањи број по новоштокавском обрасцу. У овој категорији
краткоузлазни акценат се јавља само код млађих или школованијих говорника.
 Краткосилазни на отвореној и затвореној ултими иза неакцентоване дужине помера
се на неакцентовану дужину у правцу добијања дугоузлазног акцента.
 Краткосилазни акценат у медијалној позицији иза неакцентоване краткоће се чува.
 Потпуно је уобичајена појава чувања краткосилазног акцента у медијалној
позицији иза неакцентоване дужине;

12
 ,,Морфолошки систем у говору околине Петровца на Млави“

 Дугосилазни на отвореној и затвореној ултими иза неакцентоване краткоће

показује приличну стабилност. У затвореном слогу не подлже променама у ново
штокавском духу.
 Скраћивање ( ˆ ) у финалној позицији иза неакцентоване дужине одвија се у два
правца: или се чува кратки акценат на старом месту, или се губи у финалној
позицији, а на месту неакцентоване дужине јавља се дуги акценат.
 Дугосилазни акценат у медијалној позицији иза неакцентоване краткоће веома се
добро чува.
 Дугосилазни акценат у медијалној позицији иза неакцентоване дужине је стабилан.
У неке акценатске специфичности убраја се и јављање ̏ акцента на месту где се у
књижевном језику очекује ̀ акценат.

 Балканизација прозодијског система овог српског говора подразумева губљење

неакцентованих дужина, замену дугоузлазног дугосилазним и краткоузлазног
краткосилазним акцентом.
 Двоструки акценат се јавља код оних случајева код којих се на претходном слогу
јављао узлазни тон, а на наредном је остајала висина.
 Промена квантитета акцентованих слогова иде у правцу дужења и скраћивања
акцената.
 Заступљеност експираторног акцента евидентна је у селима која се граниче са
влашким.

13
 ,,Морфолошки систем у говору околине Петровца на Млави“

3. ЗАКЉУЧАК

У нашем говору запажена су три кратка акцента: краткосилазни, експираторни и

веома ретко краткоузлазни акценат, што је настало под утицајем школовања. Кратки
акценат се не подудара потпуно са краткосилазним акцентом у књижевном језику. У
обичном говору је изразито кратак, експираторан.

Померање ̏ по новоштокавском обрасцу забележено је у одређеном броју примера,

при чему је мањи број по новоштокавском обрасцу. У овој категорији краткоузлазни
акценат се јавља само код млађих или школованијих говорника.
Неке акцентоване речи губе свој нагласак и та се појава назива дезакцентуација. У
говору Млаве врши се преношење акцента на кратку пенултиму. На нашој територији
претежно је забележено старо штокавско преношење на проклитику. Ново преношење
није забележено. Предакценатске дужине добро се чувају, а постакценатске дужине се
губе.

Када анализирамо изговор вокала у говору Млаве и поредимо га са околним говорима,

закључујемо да ресавско говорно подручје има доста стабилан вокализам, осим вокала ě и
ŏ који су отворени.
Изговор отворених вокала није потпуно уједначен и он се протеже од нешто
затворенијег до дифонтолошког.

14
 ,,Морфолошки систем у говору околине Петровца на Млави“

4. ЛИТЕРАТУРА

1. Бошњаковић (2007): Жарко Бошњаковић, Место вокалског система говора Батовца (код
Пожаревца) у северном поддијалекту косовско-ресавског дијалекта, Јужнословенски
филолог XLIII, Београд, 149–166.

2. Гавриловић, Дукић: Љиљана Гавриловић, Душан Дукић, Реке Србије, Завод за уџбенике
и наставна средства, Београд 2002.

3. Ивић (2001): Павле Ивић, Дијалектологија српскохрватског језика, Издавачка

књижарница Зорана Стојадиновића Сремски Карловци, Нови Сад 2001.

4. Пецо–Милановић (1968): Асим Пецо и Бранислав Милановић, Ресавски говор, Српски

дијалектолошки зборник XVII, Београд, 1968, стр. 241–366.

5. Поленек (2007): Мирослав Поленек, Петровац на Млави, For Publisher, 2007.

6. Реметић (1985): Слободан Реметић, Говори централне Шумадије, СДЗб XXXI, Београд
1985.

7. Симић (1972): Радоје Симић, Левачки говор, СДЗб, XIX, Београд 1972

15
,,Морфолошки систем у говору околине Петровца на Млави“

1
,,Морфолошки систем у говору околине Петровца на Млави“