ПРИЈЕПОЉЕ

Аутори: Александар Матовић, Теодора Ћубић

 САДРЖАЈ:
Географски положај
Физичко-географске одлике
Друштвено географске одлике
Природна и културна баштина
Географски положај
Пријепоље је градско насеље у истоименој општини, у
Златиборском округу, у Србији. Смештен је на ушћу Милешевке у
Лим, у подножју планине Јадовник. У његовој непосредној близини
је манастир Милешева и стари град Милешевац.

Историја

Стари део Пријепоља

На простору Пријепоља постоје остаци људског становања још из
праисторијског доба па све до данашњих дана. Један од
најзначајнијих археолошких налазишта на овом простору је
локалитет Дворине на коме је откривен већи број предмета од
керамике, стакла, бронзе сребра и злата, а датиран је у римско
доба.

Најстарији помен Пријепоља под тим именом је из 1332. године

код Гијома Адама, а у аналима Дубровачке републике спомиње се
први пут 1343. године. Пријепоље се у средњем веку развијало као
трг (пијаца) манастира Милешева и налазило се на тзв.
дубровачком друму који је повезивао обалу средњег Јадрана са
централним и источним деловима Балканског полуострва. Развој
Пријепоља стога је уско повезан са трговцима који су кроз њега
пролазили и у њему трговали још од средњег века.

Пријепоље и Полимље били су саставни део Рашке и један од

средишњих делова ране немањићке државе. О томе сведочи и
велики број манастира и цркава у долини Лима. Сматра се да је
жупама Дабру, Црној Стени, Звијезду, Бихору, Љубовиђи, Будимљи
и Плаву у лимској долини у средњем веку подигнуто око
седамдесетак манастира и цркава. После распада српског царства
и пораза Николе Алтомановића овај крај улази у састав бановине
Босне чиме је она стекла део немањићког легитимитета. Управо се
на немањићким традицијама, на гробу светог Саве у манастиру
Милешева, тадашњи бан Твртко овенчао за „краља Срба, Босне и
Приморја“ истакавши се за настављача Немањиног лика и дела и
новог српског краља. Касније се 1448. године у Милешеви за
херцега од светог Саве прогласио Стефан Вукчић Косача, по чему је
и Херцеговина добила име. Пропаст српских средњовековних
држава и долазак Турака на ове просторе није заобишао ни
Пријепоље, које је своје ослобођење дочекало тек 27. октобра
1912. године у Првом балканском рату.Све то време манастир
Милешева био је духовно и културно средиште српског народа у
овом крају. У њему је током 15. века било седиште Милешевске
митрополије, док је у 16. веку у њему радила једна од најстаријих
српских штампарија.
Иако су се Турци задржали на овим просторима до 1912. године
овај крај је узео активног учешћа у значајним борбама српског
народа током 19. века од Првог српског устанка преко бабинске
буне (1875), јаворског рата (1876) и раоничке буне, па све до
балканских ратова и коначног ослобођења. Одлукама Берлинског
конгреса, Рашка област је остала у саставу Отоманске империје
која је у њој имала цивилну, док је Аустроугарска држала војну
власт спречивши тако спајање и уједињење две српске земље
Србије и Црне Горе. У времену од 1880. до 1912. године,
Пријепоље се налазило у саставу Пљеваљског санџака. У том
периоду на стени крај Лима у Пријепољу, подигнута је мала
католичка капелица. Заузимањем Рашко-призренског митрополита
Нићифора Перића, у Пријепољу је почетком 20. века, основан
"Фонд Св. Василија Острошког".[3]

У време Краљевине СХС Милешевски срез је део Ужичке области, а

затим Зетске бановине. У пожару 30. августа 1935. страдао је конак
поседника и бившег посланика Мухамеда Хашимбеговића и
неколико околних објеката.

Током Другог светског рата на овим просторима вођена је чувена

Пријепољска битка у којој су Немци напали партизанску болницу
на левој обали Лима. Остаци болнице сачувани су данас као
спомен-комплекс погинулим родољубима у сукобу са окупатором.
На превоју Јабука изнад Пријепоља, у нападу на четничке
положаје, погинуо је један од најмлађих народних хероја и чувени
дечак бомбаш Бошко Буха, које је тада имао свега 17 година. У
периоду 1941-1944 Пријепоље се налазило у саставу квислиншке
творевине Независне Државе Црне Горе, која је била под
италијанском и немачком окупацијом.

Овде се налазе ОШ „Милосав Стиковић” Пријепоље и ОШ

„Владимир Перић Валтер” Пријепоље.

Физичко-геогрфске одлике
Пријепоље са широм околином (Пријепољски крај) обухвата
средње Полимље. То је претежно брдскопланински предео о чему
сведочи и просечна надморска висина која износи око 1.200 м.
Најнижа тачка области је ушће Милешевке у Лим са својих 440 м,
док високе планине које се уздижу над Лимом достижу висину од
1.734 м колико је висок врх Катунић на Јадовнику.
Старо језгро Пријепоља, развило се на алувијалним равнима и
речним терасама десне обале Лима на месту на ком се у њега
улива Милешевка. Данас се Пријепоље развило око Лима, чија га
долина пресеца правцем југоисток - северозапад, и његових
притока Милешевке и Сељашнице. Свака од ових река привлачи
госте у Пријепоље, свака од њих својим дражима:

Лим својим брзацима

Милешевка својим живописним кањоном
Сељашница својим чувеним пастрмкама
Лим у Пријепољском крају има неколико притока, од којих многе
имају претежно бујични карактер. То су реке:

Гробљанска, Страњанска, Дубочица, Крушевица, Рибњак, Зебуђа,

Сопотница, Милешевка и Бистрица са десне стране
Гостунска, Слатинска, Комаранска река, Грачаница, Миоска,
Ратајска, Сељашница и Љупча са леве стране.

У непосредној близини Пријепоља на обронцима Јадовника

сместили су се Слапови Сопотнице, који побуђују пажњу и
одушевљење све већег броја посетилаца које привлачи ова
природна лепота која је недавно заштићена као природни
споменик.

Свети Бор
Под истом заштитом је Свети Бор, важан како за своје природно

Клима
Клима у Пријепољу је умереноконтинентална са локалним
променама које изазива утицај рељефних облика. На оваквој
клими град треба да захвали подједнакој удаљености од:

Јадранског мора (140 km) односно маритимне климе

Панонске низије (160 km) односно континенталне климе
На спречавање јачег утицаја неке од ових клима додатно су
одговорни високи планински масиви који се простиру између
Пријепоља и средишта ових климатских облика.
Просечна количина падавина на овом простору је око 789,5
mm/m², с тим да их је најмање током зиме и пролећа, а највише
током јесени и лета.

Просечна температура је 9,3 °C, са највишом средњом

температуром од 19,1 °C у јулу и најнижом од -2,8 °C у јануару.

Путна повезаност
Град се налази на раскрсници старих караванских путева који и
данас постоје.

Крећући се на југ, узводно долином Лима, пут преко Бродарева

води ка Бијелом Пољу (55 km), Мојковцу, Колашину, Подгорици и
Бару.
Крећући се на исток, Милешевком и даље преко Јадовника, стиже
се до Сјенице (30 km), Новог Пазара, Приштине, Скопља и Солуна.
Крећући се на север, низ Лим, стиже се у Бистрицу (10 km) у којој
се пут дели на два смера:
према Прибоју (27 km) и даље према Босни
према Новој Вароши (30 km) и даље преко Златибора ка Ужицу,
Пожеги, Ваљеву и Београду.

Крећући се ка западу, уз Сељашницу и потом преко Јабуке, пут

води у Пљевља (30 km) и Жабљак.
Овде се налази Железничка станица Пријепоље.
Друштвено-географске одлике
У насељу Пријепоље живи 10.685 пунолетних становника, а
просечна старост становништва износи 41,8 година (40,7 код
мушкараца и 42,9 код жена).

Становништво у овом насељу је мешовито уз српску већину (према

попису из 2011. године), а у последња два пописа примећен је пад
у броју становника.

Демографија
Година Становника
1948. 2.828
1953. 3.536
1961. 5.303
1971. 10.904
1981. 14.543
1991. 15.634 15.527
2002. 15.031 16.332
2011. 13.330