Универзитет у Београду

Филозофски Факултет

Одељење за историју

Семинарски рад

Историја Лесковца у средњем веку

Наставник: Студент:

проф.др.Дејан Јечменица Немања Пешић ИС 15/93

______________________ _______________________
Увод

Циљ ове теме је да се обради историја лесковачког краја од 11. до 17. века Овде ћемо се
бавити разним периодима вазним за историју града Лесковца и непосредне и даље
околине. Бавићу се путевима,личностима и осталим делатностима у овом крају. Од
почетка римске власти на овом простору постаје један од важнијих центара у овом крају.
И ако на споредном путу није губио значај ни током средњовековне Србије,напротив. Због
близине Новог Брда врло је значајан и као чвориште караванских путева кроз Балкан.

Путеви

Путеви у средњовековној Србији иду истим правцима којим су ишли римски. Балкан је
прошаран путевима. Лесковац у доба о којем говоримо није био на главном путу али је
био добро повеѕан. Цариградски пут иде од Београда до Цариграда.Пут је ишао од
Београда преко Миријева на Ћупријуи долим Мораве до Ниша. До Београда се може доћи
Дунавом или копненим путем. Познато је да су и крсташи прошли овим путем када су
кретали према Светој земљи. Овуда је прошао и Валтер Без Земље као и Фридрих
Барбароса1. Цариградски пут има два крака од Београда до Ниша. Ту се раздваја на два
крака. Један од Ниша иде преко Лесковца долином реке Ветернице за Скопље 2 а затим у
Солун. Ту су две варијанте за према Лесковцу. Попречно је пресецан путевима из Новог
Брда ка Велбужду данашњем Ћудстендилу. Ишао је од Лесковца на Власотинце а одатле
преко Доброг поља а затим на Босилеград и даље ка Ћустендилу3. Други крак иде на исток
до Софије а затим у Цариград. Код Лесковца дуж реке Ветернице постоја су низ утврђења
која су имала функцију да чувају трговце и њихов товар.

1.Г. Шкриванић,Путеви у средњовековној Србији,Београд 1974 стр 83

2. Исто стр 94

3. Исто стр 96

1
У повељама је овај пут познат и као велики пут. Ишао је у то време кроз неколико држава
док је у античком добу пролазио само кроз једну државу.Овим путевима су пролазили
коњи,магарци и камиле. Такође из Новог брда је постоја пут који је ишао према Лесковцу
преко села Криљева,Ајкобиле и Медвеђе4.

Лесковац у средњем веку

Тачно време оснивања града није баш познато. Име Лесковац се помиње тек у 15.
Веку.Област око самог града је позната од раније. Још у римског добу позната је под
именом Дендра о којој ће сада бити више речи. Затим се среће име Глабочица и на крају
Дубочица. Како се у византијским изворима наводи Дендром је од 1162. управљао велики
жупан Деса5. Како Јован Кинам наводи Деса је покушао да дође на власт уз помоћ Угарске
1155. Убрзо је потучен. После смрти великог жупана Белоша како би умирио Десу
Манојло Комнин додељује му на управу Дендру.Дендра је богата и густо насељена област.
Од насељавања ту су живели Словени. А убрзо је власт и изгубио. Географију и где се
простирала Дендра не може се лако одредедити. Са сигурношћу се може рећи да је близу
Ниша. Дубочица се у српским средњовековним изворима први пут помиње у хиландарској
повељи. Стефан Немања добио је нешто од грчке земље Дубочицу,Реке,Загрлату6. Не зна
се тачно кад је добио на управу негде између 1163-1168 јер је изгубио тад Дубочицу. Од
1183. улази трајно у саставу државе Немањића.После помињања у хиландарским
повељама и Немањиним биографијама Дубочица се помиње тек 1400. После распада
српског царства ушла је у састав државе Лаѕаревића.

4. Г Шкриванић, Путеви у средњовековној Србији,Београд,1974, стр 96

5. С.Милојевић,Историја Лесковца у средњем веку,Лесковачки зборник 27 (1987) стр 11

6. М. Динић,Српске земље у средњем веку,Београд,1978, стр 75-76

2
На југу се граничила са обласним господарима браћом Дејановићима. Који су заузели
области Иногошта,Врања и Прешева не пре 1380. Пре Косовске битке водиле су се борбе
у областима око Ниша 1386,Дубочица није поштеђена7. После смрти Стефана Лаѕаревића
нови деспот Ђурађ Бранковић је био у незавидном положају. Био је двоструки
вазал,Угарске и Османског царства.Деспотовина је пала 1439. После мира у Сегедину
одлучено је да се обнови Деспотовина и да јој се врате неке области уз које иде и
Дубочица. Ђурађ Бранковић је морао да уда своју ћерку за султана Мурата II. Области
Дубочица и Топлица су дати у мираз Мари Бранковић а после смрти султана ове области
су заједно са њом враћене у састав државе Ђурађа Бранковића 14518.Знамо да су пре тога
биле у турке руке јер је 1433. Извршен попис становништа ових крајева који није
сачуван.Када је султан кренуо на Ново Брдо организована су два одреда војске за одбрану
Новог Брда. Једна се налазила код реке Ситнице а друга у области Дубочице. 9 Овим
другим одредом је заповедао Никола Скобаљић,опевани јунак из народних песама. Он је
1454. Потукао Турке код Бање алије исто године поражен код Дубочицце10. Ухваћен је и
завршио заједно са стрицем мученичком смрћу.Дубочица је пала под Турцима 1454. и
тако ће остати све до 1878. У Хисару су пронађени темељи неких цркава.Из античког
периода су нађени темељи неких цркава.

7. .С. Милојевић, Историја Лесковца у средњем веку,Лесковачки зборник 27 (1987) стр 13

8. С. Милојевић, Историја Лесковца у средњем веку,Лесковачки зборник 27 (1987) стр 17

9. С. Милојевић, Историја Лесковца у средњем веку,Лесковачки зборник 27 (1987) стр 18

10. С. Милојевић, Историја Лесковца у средњем веку,Лесковачки зборник 27 (1987) стр 16

3
Рударство

У овој области је одувек било развијено рударство. Цела област је била богата златом и
сребром. Још у античком добу су постојали бројни рудници у овим крајевима. Област око
планине Пролом је пун рудницима. Рударство је касније замрло све до доласка Словена.
Они су имали мале приходе од неки поново отворених рудника.Код Лебана које је названо
Царичина постоји и данас брана која је водомпојкретала разне направе за обраду руда11.
Ту близини је нађена и топионица за руде. Јужно од Лесковца пронађена је зграда где се
обрађива. Ту је некада постојала велика варош, Пронађени су и темељи
цркве,рановијантијски период. Након доласка Словена на овим просторима морали су
опет да откривају руднике и рударење. Након доласка немачких рудара Саса у 13, веку у
време Стефана Уроша 3 рударств почиње да се развија. Рудници се називају сашка
места12. У почетку сутрговци градили грађевине тик уз зидине. Са развојем рударства то је
доста развијеније. Своје зграде имају Грци,Дубровчани,Арбанаси и други. Право на
ископавање руде имали су Саси.Касније су те привилегије добилии Дубровчани и
Которани. Другу привилегију коју су имали јесте право крчења шума и да на том месту
развијају своја насеља где нађу руду13. Осмина која је узимана од укупне количине руда
називана је урбура13. Владарису узимали свој део од власника рудника. За извоз руда је
била потребна посебна дозвола. Душановим закоником је било забрањено Сасима за крче
шуме осим ако им нису потребне за топионице. Након Душанове смрти право на руднике
је постало приватно право тј властеоско14.

11. Д.Трајковић,За историју средњовековне Дубочице,Лесковачки зборник 5 (1965) стр 25

12. . Д.Трајковић,За историју средњовековне Дубочице,Лесковачки зборник 5 (1965) стр 30

13. . Д.Трајковић,За историју средњовековне Дубочице,Лесковачки зборник 5 (1965) стр 30

14. . Д.Трајковић,За историју средњовековне Дубочице,Лесковачки зборник 5 (1965) стр 33

4
Стручни рудари називали су били Саси рупници и валгунзи 15.А грубо вађење руде вршили
су полуслободни српски сељаци. Рупници су вадили руду из поткопинама и окнима. Руде
су дробљене су туцалицама. Мериле су кабловима а топљене у високим пећима.Сребро је
слатоу Дубровним и Венецију на пречишћавање а од 1418. у Приштину. Око рудника се
обично образује тврђава са подграђем и тргом16. У подграђу су куће од брвна. Саси се
називају пургерима. Имали су свој суд. Властелини су такође имали своје дућане и куће у
подграђу.Управник се звао кефалија,поред њега ту је и кнез. У тврђави се налази посада
која чува рудник. У случају опасности сви грађани се повлаче у тврђаву. Постојала је и
католичка црква у сваком граду где има рудник. Имали су посебне привилегије и статус у
царству.Поред Саса најбројнији су билиДубровчани,Барани,Которани и из других крајева
Далмације.Ново Брдо,Рудник и Смедерево а касније Призрен суимали право да кују свој
новац17. Право на закуп царина на трговима су имали Дубровчани и Которани.

Насеља

Област око Лесковца је окружена многим тврђавама. На крајњем југу је Марково Кале код
Врања. Северно од села Врање у том периоду18. Троугаона кула имала је за циљ да штити
пут према Гњилану,Новом Брду. У близини села Врање 16 километара одатле се налазио
град Корбевац. У Грделичкој клисури је град Копријан,најпознатији у овој области. Имао
је задатак да штити пут који води на југ према Врању. Многа насеља дуж реке Ветернице
су из античког доба..

15. . Д.Трајковић,За историју средњовековне Дубочице,Лесковачки зборник 5 (1965) стр 30

16. . Д.Трајковић,За историју средњовековне Дубочице,Лесковачки зборник 5 (1965) стр 31

17. . Д.Трајковић,За историју средњовековне Дубочице,Лесковачки зборник 5 (1965) стр 31

18. . Д.Трајковић,За историју средњовековне Дубочице,Лесковачки зборник 5 (1965) стр 27

5
Дубровчани у Лесковцу

После пада под Турке Лесковац постаје једна од станица дубровачних трговаца. Није
постала колонија као што се мислило. Колонија је налазила у Прокупљу која је одатле
ишла у Лесковац да тргује. Дубровчани нису могли да образују колонију јер за то треба
већи број кућа и да их предводи колонијер. Он одређује где ће се шта колонизовати. Из
лесковца се извозила фина прерађена вуна. Плаћано је за њу 12 талира19. Становништво у
Лесковцу није било константно. На основу података које имамо у једномпериоду је било у
порасту а после опадало па опет порасло. Разлог томе је што су Турци освојили Панонију
и половина становништа је отишла тамо20. Дубровчани нису могли да се одрже јер
становништво у Лесковцу није било католичко. Само су екплатоисали руде и сировине из
области Дубочице. Добили су право на то од стране султана. Они су после пада српске
државе тражени као цариници на трговима. Дубровник је сматрао да ће добити боље
привилегије ако има своју станицу у Лесковцу. Станица је уништена у великом рату
168921. Тад је освојен Ниш а Лесковац разорен. Више неће имати такву улогу као у
периодукад су били Дубровчани.У Лесковцу се такође проиводио бостан а забележено је и
да је ситна стока узгајана. Козе,овце и краве а спомињу се и мавре22.

19. Б.Храбак,Дубровчани у Дубочици и Лесковцу у феудално доба,Лесковачки зборник 41 ( 2001)

стр345

20. . Б.Храбак,Дубровчани у Дубочици и Лесковцу у феудално доба,Лесковачки зборник 41 (

2001)стр344

21. . Б.Храбак,Дубровчани у Дубочици и Лесковцу у феудално доба,Лесковачки зборник 41 ( 2001) стр

348

22. . Б.Храбак,Дубровчани у Дубочици и Лесковцу у феудално доба,Лесковачки зборник 41 ( 2001)стр

347

6
Закључак

Пажљиво читајући изворе закључује се да је историју лесковца била веома бурна у

античком добу а у Османском веома жива. Трговина је била веома жива у средњем веку на
овом простору. Говоре нам то многи подаци. У модерном добу је нашао своје место у
комунистичкој Југославији. Називан је често и српски Манчестер. Јасно нам говори
положај и важност овом града како у прошлости а тако и данас. Није случајно добио
Стефан Немања овај крај као своју баштину. Одувек је био привредно јак. Надамо се само
да ће и у будућности остати тако.

7
Списак литературе:

1.Д.Трајковић,За историју средњовековне Дубочице,Лесковачки зборник

5 (1965) 24-34

2.О.Зиројевић,Лесковац у XV и XVI веку,Лесковачки зборник 9 (1969)

165-170

3.С. Милојевић, Историја Лесковца у средњем веку,Лесковачки зборник

27 (1987) 11-22

4.Б.Храбак,Дубровчани у Дубочици и Лесковцу у феудално

доба,Лесковачки зборник 41

( 2001) 339-37

5. Г Шкривањић,Путеби у средњовековној Србији,Београд 1974

6.М. Динић, Српске земље у средњем веку,Београд 1978