Moderna u evropskoj knjievnosti Termin moderna se javio osamdesetih godina u nemakoj knjievnost.

i Mladi stvaraoci su okrenuti protiv realizma u umetnosti. Javlja se tokom poslednje etvrtine 19. veka, a zavrna granica je 1914. godina.Odlike su: uzdizanje vrednosti stilskih sredstava bunt, negacija svega to namee drutvo, bekstvo od stvarnosti, boemija bavljenje mistinim, iracionalnim i spiritualnim vidovima stvarnosti modernizacija poetskog izraza negovanje forme,tenja savrenom obliku, artizam estetizam- estetike vrednosti imaju primat nad nacionlnim, socijalnim, moralnim i didaktikim tenja ka istoj umetnosti-larpurlartizam*umetnost ne treba niemu da slue osim lepoti.Teoriju je razvio Teofil Gotje. Umetnost je nezainteresovana za bilo ta to se dogadja u drutvu. Oni su zatvoreni u svet umetnosti u kulu od slonovae.ivot je tako straan i moe se podneti samo ako se izbegava, a to se postie ako se ivi u svetu umetnosti. Poelo je delovanje vie stilsko-idejnih pravaca: Parnasovstvo/Teofil Gotje, Lekont de Lil Parnas je prema grkom verovanju sedite muza. u umetnosti vide cilj postojanja prezir prema masi savrenstvo forme privlai ih egzotina priroda i velike teme iz istorije i mitologije protivnici utilitarnosti poezije naelo umetnost radi umetnosti Simbolizam Manifest je napisao an Moreas 1886. zaetnik je Bodler poezija treba da sugerie, nagovetava, oarava, zbunjuje veliki znaaj se pridaje muzici slobodan stih stilska figura je sinestezija programske pesme: Samoglasnici - Rembo, Veze- Bodler, Verlen - L ' Art poetique Impresionizam Javila se potkraj 19. veka. U korenu rei je impressio- latinska re koja znai utisak posreduju svoje ulne utiske, predstave i raspoloenja uz pomo to vie detalja koriste glasovna, jezika i stilska sredstva okrenut je ka intimi i unutranjem doivljavanju prvo se pokret javio u francuskom slikarstvu( Mone, Dega, Renoar)