ПОДЕЛА КЊИЖЕВНОСТИ

Према облику (поезија = стихови; проза = текст)

Према аутору (народна, усмена / ауторска, писана)
Према књижевном роду (лирика, епика, драма)

ЛИРИКА / ЛИРСКА ПОЕЗИЈА(у њој се износе осећања,мисли и расположења лирског субјекта)

ЛИРСКИ СУБЈЕКАТ-онај који о својим мислима и осећањима говори у песми (То не мора бити увек
писац!)
најчешће у стиховима
субјективни доживљај ствараоца
без опширног приповедања и детаљног описивања,богата осећањима
сажета, једноставна,мелодична,експресивна,сугестивна
-састоји се од низа мотива.Мотив је најмања тематска јединицау делу.

врста стиха-одређује се по броју слогова у стиху(седмерац,осмерац,десетерац...)

,,Пу/чи/на пла/ва спа/ва“ врста стиха-седмерац

Врста строфе-одређује се по броју стихова у строфи

2 стиха-дистих
3 стиха-терцет
4 стиха-катрен
Сонет-песма која се састоји од 4 строфе-2 катрена и 2 терцета

Рима-гласовно подударање на крају стихова.Може бити

1.парна 2.укрштена 3.обгрљена
_____________а _____________а ______________а
_____________а _____________б ______________б
_____________б _____________а ______________б
_____________б _____________б ______________а

Слободан стих-кад су стихови неравномерне дужине,најчешће без риме,блиски прози

ЕПИКА / ЕПСКА ПОЕЗИЈА(причање о јунацима и доживљајима)

ПРИПОВЕДАЧ (НАРАТОР) (онај који приповеда радњу,то не мора бити писац!)
Најчешће у прози ,а може бити и у стиху(еп и епска поезија)
o ОБЛИЦИ КАЗИВАЊА у епском делу су:
o 1.ПРИПОВЕДАЊЕ(НАРАЦИЈА)-причање о јунацима и догађајима
Приповедање може бити
А)приповедање у 1.лицу(Било ми је тада девет година...)
Приповедање у 3.лицу(Било му је тада девет година..)

Б)хронолошко (редом како су се догађаји низали)

Рестроспективно (кад се писац на тренутак врати да исприча шта се десило у прошлости,а затим
настави да приповеда о садашњости)

епизода-целина у делу која је изван главног тока радње

ретардација радње-успоравање радње,најчешће увођењем статичких

мотива(описи,монолози,документи и сл.)
 2.ОПИСИВАЊЕ(ДЕСКРИПЦИЈА)-како нешто изгледа
Врсте описа:1.портрет (изглед особе)
2.пејзаж (опис природе)
3.ентеријер (унутрашњи простор)
4.екстеријер (спољашњи простор)
3.ДИЈАЛОГ -разговор између ликова у управном говору (не подвлачити пишчеве речи ако се тражи
дијалог!)
4.МОНОЛОГ-кад књ.лик размишља наглас,разговара сам са собом,у управном говору.Ако то чини у
себи—то је унутрашњи монолог.
ЕЛЕМЕНТИ ЕПСКОГ ДЕЛА 
увод или експозиција
заплет
врхунац или кулминација
преокрет, обрт или перипетија;
расплет

o КЊИЖЕВНИ ЛИК (носилац збивања у епском делу)

o
o МОТИВИ (најмање тематске јединице)
o МОТИВАЦИЈА  (распоређивање мотива)

ДРАМА / ДРАМСКА ПОЕЗИЈА

Намењена игрању на сцени,текст подељен по улогама

Тежи разрешењу супротстављених ставова

o Дијалог и монолог
o
o Етапе драмске радње (увод или експозиција; заплет; врхунац или кулминација; преокрет, обрт
или перипетија; расплет)
Позоришни појмови
o Чин – целина која се игра без паузе
o Појава – део од уласка до изласка једног глумца
o
o Реплика – појединачни говор једног лика
o
o Дидаскалије (ремарке) – белешке аутора написане у загради-упутство глумцима,редитељу,сценографу
како да се нешто одигра,како да изгледа сцена и сл.
o
Родови и врсте народне (усмене) књижевности
Подела народне књижевности на родове и врсте разликује се од поделе писане књижевности. Уместо уобичајене поделе на
лирику, епику и драму, народна књижевност дели се на лирске песме, епске песме иусмене прозне облике. Између лирике
и епике налази се посебан род лирско-епских песама. Као посебна категорија издвајају се кратки говорни облици. Усмени
прозни облици деле се на приповетке и предања, а онда се те категорије  даље деле на врсте. 

ЛИРСКЕ ПЕСМЕ
Лирске врсте („женске пјесме“):
 обредне песме: додолске (Насред села вита јела)/ коледарске (Војевао бели виде)/ божићне/ богојављенске/
ђурђевске (Ђурђево цвеће најлепше)/ краљичке/ ивањске (Иванско цвеће, петровско)/ спасовске
 митолошке песме (Град градила б`јела вила)
 обичајне песме: здравице, тужбалице, сватовске песме (Кад се испроси девојка, кад долазе сватови с девојком, Наук
девојци)
 посленичке песме (Јабланова моба)
 љубавне песме (Љубавни растанак, Српска девојка, Ој девојко, селен велен)
 породичне песме: (Највећа је жалост за братом, Двије сеје брата не имале)
  успаванке: (Мајка Јова у ружи родила, Спавај, чедо, родила те мајка)
 религиозно-моралистичке песме
 шаљиве песме :(Женидба врапца Подунавца)

-стих-најчешће лирски осмерац и лирски десетерац

ЕПСКЕ ПЕСМЕ
Епске народне песме („мушке/јуначке пјесме“):
Опевале су значајне догађаје и најчешће славиле подвиге јунака који су се песмом чували од заборава. певале су се уз гусле и
преносиле усмено. Обично су испеване епским десетерцем, али постоје и бугарштице – песме дугог стиха. Вук Стефановић
Kараџић је епске песме назвао мушке песме (јуначке) и поделио их је према хронологији историјских збивања на:
1.Епске народне песме старијих времена.  Опевају јунаке и значајне догађаје из српске историје до краја 15. века и пропасти
самосталних средњовековних држава. У епске народне песме старијих времена убрајају се песме о Немањићима,
Мрњавчевићима, косовским јунацима,Јакшићима и Црнојевићима.

 песме о Немањићима и Мрњавчевићима (преткосовски циклус) (Женидба Душанова, Свети Саво, Урош и

Мрњавчевићи, Женидба краља Вукашина, Зидање Скадра);
 песме о косовским јунацима (косовски циклус) ( Цар Лазар и царица Милица, Смрт Мајке Југовића, Косовка девојка,
Комади од различнијех косовскијех пјесама);
 песме о Марку Краљевићу (Марко Краљевић укида свадбарину, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Марко Краљевић
и орао, Орање Марка Краљевића);

 песме о Бранковићима, Јакшићима и Црнојевићима (покосовски циклус) ( Диоба Јакшића, Смрт војводе Пријезде).
2. Епске народне песме средњих времена. Оне опевају борбе хајдука и устока у 16. и 17. веку. Испеване су у епском
десетерцу. Обухватају:
 песме о хајдуцима (Старина Новак и кнез Богосав, Mали Радојица, Стари Вујадин);
 песме о ускоцима ( Иво Сенковић и ага од Рибника, Ропство Јанковић Стојана).

3. Епске народне песме новијих времена певају о борбама за ослобођење Србије и Црне Горе од Турака. Опевају догађаје
који су се догодили у 18. и првој половини 19. века. Чине их:
 песме о борбама за ослобођење Србије (Почетак буне против дахија, Бој на Мишару);
 песме о борбама за ослобођење Црне Горе ( Три сужња).
ЛИРСКО-ЕПСКЕ ПЕСМЕ
 Баладе (Женидба Милића Барјактара, Хасанагиница, Смрт Омера и Мериме)
 Романсе (Стојан и Љиљана).

ПРОЗНИ ОБЛИЦИ
Приповетке:
 Приче о животињама (Међед, свиња и лисица, Побијеђени вук).
 Басне ( Није вјера тврђа у јачега, Горостасни јаблан и вита трска).
 Бајке (Чардак ни на небу ни на земљи, Биберче, Аждаја и царевф син, Златна јабука и девет пауница).
 Новеле ( Дјевојка цара надмудрила).
 Шаљиве приче ( Еро с онога свијета).
 Легендарне приче ( Свети Сава и ђаво, Свети Сава и два супарника).
 Анегдоте
 Предања („вјеровања“)-посебна врста усмене прозе у којима су сачувана различита
веровања наших предака о природи,људима и догађајима из прошлости.
Демонолошко(митолошко предање )-веровање у постојање натприродних бића(Како су постале виле, Мора);
етиолошко предање-тумачи се настанак света,небеских тела,човекових особина... (Како је постала корњача,
Кукавица);
културно-историјско предање –говори о јунацима,догађајима и настанку имена места или географског појма (Свети
Сава и богати Гаван, Марко Краљевић, У цара Трајана козје уши, Савина пећина).

Кратки говорни облици

 Пословице
 Загонетке
Брзалице
 Питалице
 Изреке
 Бројалице
 Благослови
 Заклетве
 Клетве
 ЕПСКА НАРОДНА ПОЕЗИЈА
o Бугарштице (песме дугог стиха – 15 или 16)
o Епске песме (песме кратког стиха – 10 десетерац)
 АУТОРСКА КЊИЖЕВНОСТ

ЛИРИКА (лирска поезија)

o дечијапесма
o дитирамб-песма која опева радост живљења и одушевљење лепотама овог света
o елегија-тужно осећање,песник жали за данима младости,драгим особама или нечим недостижним
o љубавна песма-љубавно осећање између мушкарца и жене,чулна или платонска љубав
o мисаона (рефлексивна) песма-лирски субјекат говори о неком сазнању,животној истини преломљеној
кроз његова осећања
o описна (дескриптивна) песма-осећања лирског субјекта изазвана лепотом,савршенством и снагом
природе
o родољубива песма-лирски субјекат исказује осећања према свом народу,домовини,славној прошлости и
традицији.
o социјална песма -лирски субјекат исказује своје саосећање са обасправљеним и угњетеним
појединцем,друштвеним слојем или класом
Постоје и друге врсте: епиграми, епитафи, оде, сатиричне песме,химне…

ЕПИКА (епска поезија)

ЕПИКА У СТИХУ
o Еп (епопеја) (спев)
o Епска песма
ЕПИКА У ПРОЗИ
o Новела-мотиви из свакодненог живота-сажета,знимљива,радња усмерена на сукоб који тежи
разрешењу.
o Приповетка-краћа форма,обично излаже један догађај или краћи период из живота неке личности.
o Роман-већа епска форма
НАПОМЕНА:
Лирско-епске врсте:
o балада-драматична,пуна осећања,тужан завршетак
o романса-ведра расположења,причање о догађају препуно лиричности,духа и ведрине
o поема-епско излагање се често прекида размишљањима и емоцијам лирског субјекта

ДРАМА (драмска поезија)

o комедија-кроз хумор приказује мане и недостатке појединца
o трагедија-прикзује несрећну судбину човека
o драма у ужем смислу
o
КЊИЖЕВНОНАУЧНЕ ВРСТЕ
o аутобиографија-кад аутор сам описује свој живот
o биографије-верно испричан живот неке личноси,с истинитим подацима
o дневник-дневно вођење бележака,изношење својих запажања и утисака
o мемоари-писањепо сећању о прошлом времену,уз поштовање историјских чињеница
o путописи-белешке са путовања,о посећеним местима,људима,знаменитосима,својим утисцима
Анализирана ауторска књижевна дела од петог до осмог разреда

ПЕТИ РАЗРЕД

Бранко Радичевић: Ђачки-растанак

Јован Јовановић Змај: Песма о песми
Војислав Илић: Зимско-јутро
Душан Васиљев:Домовина
Јован Дучић: Поље
Десанка Максимовић:Покошена ливада
Стеван Раичковић: Лето на висоравни
Мирослав Антић: Шашава песма
Бранко В. Радичевић:Кад мати меси медењаke,
, Кад отац бије
Добрица Ерић: Вашар у Тополи
ВукСт. Караџић: Житије Ајдук – Вељка Петровића
Милован Глишић: Прва бразда
Стеван Сремац: Чича Јордан
Бранислав Нушић: Хајдуци
Иван Цанкар: Десетица
Бранко Ћопић: Поход на Мјесец
Иво Андрић: Мостови
Гроздана Олујић: Небеска река
Данило Киш: Дечак и пас
Данијел Дефо: Робинзон Крусо
Марк Твен: Доживљаји Тома Сојера
Жил Верн:2 0 000 миља под морем (одломак)
Бранислав Нушић: Кирија
Душан Радовић: Капетан Џон Пиплфокс
Љубиша Ђокић: Биберче

ШЕСТИ РАЗРЕД

Ђура Јакшић: Вече

Војислав Илић: Свети Сава
Алекса Шантић: Моја отаџбина
Милан Ракић:Наслеђе
Јован Дучић: Село
Вељко Петровић:Ратар
Десанка Максимовић: О пореклу
Мирослав Антић: Плава звезда
Добрица Ерић:Чудесни свитац
Стеван Раичковић: Хвала сунцу, земљи, трави
Милован Данојлић: Шљива
Сергеј Јесењин:Бреза
Рабиндранат Тагоре: Градинар
Бранислав Нушић:Аутобиографија
Петар Кочић:Јаблан
Светозар Ћоровић:Богојављенска ноћ
Исидора Секулић: Буре (одломак)
Иво Андрић:Аска и вук
Бранко Ћопић:Чудесна справа
Стеван Раичковић:Бајка о дечаку и Месецу
Гроздана Олујић: Седефнаружа
Светлана Велмар-Јанковић:Улица Филипа Вишњића
Вилијем Саројан:Лепо лепог белца
Антон Павлович Чехов:Вањка
Коста Трифковић: Избирачица
Бранислав Нушић:Аналфабета
Петар Кочић: Јазавац пред судом
Анђела Нанети: Мој дека је био трешња
Ференц Молнар:Дечаци Павлове улице

СЕДМИ РАЗРЕД
Јован Дучић: Подне
Милан Ракић:Симонида
Владислав Петковић Дис:Међу својима
Сима Пандуровић: Бисерне очи
Милутин Бојић: Плава гробница
Десанка Максимовић: Крвава бајка, Стрепња
Стеван Раичковић:Небо
Мирослав Антић:Плави чуперак (избор)
Добрица Ерић:Песник и Месец
Васко Попа:Манасија
Иван В. Лалић:Ветар
Миодраг Павловић:Светогорски дани и ноћи
Александар Сергејевич Пушкин: Волео сам вас
Свети Сава: Писмо игуману Спиридону
Доситеј Обрадовић:Живот и прикљученија
Стефан Митров Љубиша: Кањош Мацедоновић
Јанко Веселиновић:Хајдук Станко
Стеван Сремац:Поп Ћира и поп Спира
Радоје Домановић:Мртво море (одломак)
Вељко Петровић:Јабука на друму
Павле Угринов:Стара породична кућа
Пеђа Милосављевић: Потера за пејзажима
Иво Андрић: Прича о кмету Симану (одломак)
Антон Павлович Чехов: Чиновникова смрт
Антоан де Сент Егзипери: Мали принц
Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква
Бранислав Нушић:Власт (одломак)
Љубомир Симовић: Бој на Косову
Борисав Станковић:Наш Божић
Гроздана Олујић: Звезда у чијим је грудима нешто куцало
Алфонс Доде: Писма из моје ветрењаче

ОСМИ РАЗРЕД

Ђура Јакшић: Отаџбина

Јован Јовановић Змај: Ђулићи (избор), Светли гробови
Франческо Петрарка: Канцонијер (LXI сонет)
Десанка Максимовић: Пролетња песма или Опомена
Милош Црњански: Ламент над Београдом (одломак)
Васко Попа: Очију твојих да није
Оскар Давичо: Србија
Сергеј Јесењин: Писмо мајци
Рајнер Марија Рилке: Љубавна песма
Вук Стефановић Караџић: Српски рјечник (избор); О народним певачима
Теодосије: Житије светог Саве (одломак)
Прота Матеја Ненадовић: Мемоари (одломак)
Петар Петровић Његош: Горски вијенац (избор кратких одломака)
Љубомир Ненадовић: Писма из Италије (одломци)
Симо Матавуљ: Пилипенда
Лаза Лазаревић: Све ће то народ позлатити
Петар Кочић: Кроз мећаву
Милош Црњански: Сеобе I (одломак)
Иво Андрић: Мост на Жепи , избор приповедака о деци
Добрица Ћосић: Деобе (одломак)
Исидора Секулић: Ми и стварност
Бранислав Нушић: Сумњиво лице
Данило Киш: Ноћ и магла
Виљем Шекспир: Ромео и Јулија
Молијер: Грађанин племић
Борисав Станковић: Увела ружа
Матија Бећковић: Прича о Светом Сави
Душан Ковачевић: Ко то тамо пева
Јасминка Петровић: Бонтон