САДРЖАЈ:

УВОД..................................................................................................................................................3
ПЕТАР КОЧИЋ – КЊИЖЕВНИК И БУНТОВНИК..................................................................................4
ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ - САДРЖАЈ И ТЕМА ....................................................................................5

МОТИВ ПРАВДЕ И НЕПРАВДЕ КРОЗ ЛИК ДАВИДА ШТРБЦА ..........................................................7

ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................................................16
ЛИТЕРАТУРА....................................................................................................................................17
 „Јазавац пред судом“ мотив правде и неправде

УВОД
Јазавац пред судом је једно од најпознатијих али и најпопуларних дела Петра
Кочић, које је написао у време својих студентских дана у Бечу. Према тврдњи самог
аутора, дело је написано за једну ноћ 1903. године у Бечу. Прва верзија дела била је у
облику приповетке, да би се 1904. године драматизовала, а исте године и обајвљено у
оквиру књиге приповедака С пламине и испод планине. О томе како је настало само
дело постоје занимљива сведочанства.
На основу сећања Кочићевог друга Симе Ераковића, изнето је изнео низ
појединости у вези с тим1. По Ераковићевом сећању, једно време Кочића се нигде није
могло пронаћи, а када га је ипак открио у неком сиротињском стану на периферији,
Кочићево расположење је силно одударало од запуштености његовог изгледа и нереда
који га је окруживао. Говорио је: "Био је ведар. Ухватио је Ераковића за руку и гледао
га смешећи се. "За ноћ сам написао, за једну ноћ!" А после дужег уздаха рекао је: "То
је прича о Давиду Штрпцу што тужи проклетог јазавца у оном нашем несретном
крају."2
Само дело је одмах имало бројну читалачку пиблику, па је тако читану у
бечком академском друштву Зора, а 1904. године сам Кочић га је читао у сали
Коларчеве задужбине у Београду. Осим тога читалачку публику је налазио и на
сеоским скуповима у окупираној Босни, на састанцима напредне омладине,
књижевним вечерима. Увек је читање пратило бурну политичку дискусију у вези са
Кочићевим приказом и специфичним начином дочаравања осећаја бунта против
туђинске владе, као и склоности домаћих вођа у циљу аутономне борбе.
Игран је на скоро свим позорницама у српским крајевима. Један Кочићев
савременик је рекао да је једна представа овог дела значила више него стотине
политичких скупова.
Само дело је праћено веома дубоком тематиком и са снажним мотивом правде
и неправде која је не само својстевeн времену у коме је дело настало, већ je таква
тематика актуелна и у сваком другом времену.
1
Шмитран, С. "Језик сатире у дјелу Јазавац пред судом Петра Кочића", у: Реч - морфолошки,
синтаксички, семантички и формални аспекти у српском језику ; Хумористичка и сатирична
традиција у српској књижевности : 2, бр. 35, 2 (2006), стр. 287-293.
2
Вулетић, В. (1963). Петар Кочић, Београд, Рад, стр. 18

16
 „Јазавац пред судом“ мотив правде и неправде

ПЕТАК КОЧИЋ – КЊИЖЕВНИК И БУНТОВНИК

Птар Кочић је српски писац, песник и политичар. Рођен је 29. јуна 1877.
године у селу Стричићи код Бања Луке, а умро у Београду 27. августа 1916. године.
Свакако спада у једанод најважнијих и најцењенијих српских писаца. Представник
реализма и модернизма у начину и стилу изражавања свог књижевног опуса.
Рођен је и живео је у Босанској крајини у време аустроугарске владавине, што
је било од пресудног су значаја за његово књижевно стварање и дубоко укорењену
идеологију. Политиком се бавио из љубави према свом народу. Био је више бунтовник
него револуционар. Сваком реалном проблему који је постајао у друштву, приступао
је сентиментално, а мање рационално и више је у животу наилазио на препреке, него
што је налазио решења.
У градовима је често доживљавао неразумевање, од стране представника
власти и интелектуалаца, док се у подручију села сретао са заосталим и крутим
мишљењима која нису давала простора ширењу његове интелектуалне мисли 3. У
таквим околностима су му често изостајали и бројни облици подршке за борбу
против националног ропства. Такви ставови и мишљења су га доводили Уу
материјалну оскудицу које носе своје потешкоће, што је на свој специфичан начин
сатиром приказао у својој списатељској каријери.
Одлучно је стајао иза својих идеала, не плашећи се никог. Желио је само слободу, али
нажалост умро је без ње. Критичари дубоко цене Кочићеву књижевност, која је и
данас остала једнако уверљива као и онда када је написана. Исто тако цењена је и
његова борба и љубав за слободу исказана према свом народу.
Мајка му је умрла млада, када се његов отац закалуђерио у манастиру
Гомионици. Имао је сестру и брата и живио је код свог деде у кући са још
тридесеторо деце. У тако великој заједници морао је научити како да се бори за себе.
Одатле вероватно потиче и његова борбеност у даљем животу. Завршио је основну
школу у манастиру Гомионица и велики утицај на његов живот и стварање
представљала је манастирска средина. По завршетку основне школе, уписао је
гимназију у Сарајеву али није је завршио јер је избачен због јавног иступања против
3
Тасић, М. (2017). Велики српски књижевници, Београд, Bookland

16
 „Јазавац пред судом“ мотив правде и неправде

власти. Из Сарајева се сели за Београд где завршава гимназију. Тамо почиње да пише
своје прве песме. Одласком у Беч на студије славистике, искусио је веома тежак и
сиромашан живот, јер веома често није имао ни за храну и одећу. То му је некако дало
додатну снагу и успева да заврши студије и одлази из Беча.
Свој књижевни рад остварује у најише у писању песама, лирске прозе,
приповедака као и најпознатиијих сатиричних драма. Једна од таквих драма јесте и
Јазавац пред судом.

ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ – САДРЖАЈ И ТЕМА

Драма Јазавац пред судом има форму једночинке, а сам стил и тон изражавања
врло оштре и убојите сатире4. Кочић се упорно борио за национална права и слободу
српског народа у Босни, које је било под аустроугарском влашћу. Борио се као
политичар, публициста и књижевник. Зато ово дело сједињује у себи елементе
политичког говора, програмског манифеста поробљеног народа и комедије.
Давид Штрбац тужи јазавца суду. Он жели да баш оваквом тужбом насамари
окупаторски суд, и у исто време да излије гнев и јад сељаштва намученог у ропству.
На тај начин судске чиновнике ставља у положај да у том акту гледају на њега као на
чудног човека.
На суду Давид Штрбац игра лакрдијашку комедију са јазавцем. Судски
чиновници се односе према њему, као и према сваком босанском сељаку у коме
гледају само "блентавог Бошњу који не зна две унакрст" 5. Они гледају са презиром на
његов примитивизам и простоту.
Понашање судских чиновника, које назива на сељачком језику "главатом
господом" 6, Давида Штрпца не збуњује. Он их користећи се обилато снагом бистрог
здравог разума, богатством народног духа и својим животним искуством доводи у
положај блентавих људи, заглупелих због бирократског односа према животу 7.

4
Егерић, М. (2002). Дела и дани (V), Београд, Завод за уџбенике и наставна средства
5
Кочић, П. (2018). Јазавац пред судом, Земун, ЈРЈ, стр. 18
6
Кочић, П. (2018). Јазавац пред судом, Земун, ЈРЈ, стр. 8
7
Мисаиловић, М. (2008). Значење српске комедиографије : од Јоакима Вујића до Бранислава Нушића,
Нови Сад, Позоришни музеј Војводине

16
 „Јазавац пред судом“ мотив правде и неправде

Надмоћнији је у сукобу са њима, и поред своје неукости, примитивности и

заосталости, а користи се свим средствима, чак и оним што му се одбија на
примитивност и простоту, да им се наруга. Прави се да не разуме њихова питања и
када их веома добро разуме, само да би их што дубље увукао у своју игру.
Он све време глуми чудака, а из његове глуме избијају највеће и најдубље
истине о трагици пропадања босанског сељаштва под аустријском окупацијом.
Све што му је на души, Давид Штрбац је изговорио у окупационом суду.
Истовремено он је отворио и душу потлаченог сељаштва и изрекао, не само шта он
мисли, него шта и Босна мисли о окупацији. Његов говор пун сатире и сатитичног
хумора био је жива реч народа. Али, говор је имао такву форму да не изазове судске
чиновнике на покретање казне против њега. Тако се наругао не само судским
чиновницима, већ и окупационом режиму.
Давид Штрбац је на суду лукаво тактизирао игром духа, и повукао се када је та
игра постала опасна. На крају је силним протестом скинуо маску глуме. Оставио је
забезекнуте чиновнике суда у недоумици, да се питају да ли је луд, или се прави да је
луд.
На почетку, Давид Штрбац уноси у судницу јазавца у врећи, којег је ухватио у
свом кукурузу, и тражи од судије да јазавцу суде због штете коју му је починио.
Судија и писар се љуте због тога на њега и сигурно би га казнили да он није говори
смешно глупе ствари, тако да се они смеју и чуде његовим идејама и намери да се
суди јазавцу. Тако упадају у његову замку јер су помислили да је заиста луд човек, и
прихватају да суде јазавцу. Тада Давид говорећи о штеточини јазавцу, отпочне
пренесено да говори о аустроугарској држави која му је тешким глобама највећа
штеточина. Исприча им редом како му је држава отела најпре краву, па козе, свињу а
изгубио је и сина кога су му одвели о војску из које се није вратио. Држава му отима
чак и њиву и земљу али он тобоже није нимало љут на њу, чак јој се иронично
захваљује што га је ослободила толиких брига јер сада нема о чему бринути. Он само
тражи да се осуди јазавац за кукуруз који му је појео. Давид онда вади јазавца из
вреће како би га показао судији али јазавац му се отме из руку па трчи кружећи свуда
по судници док га он комично јури и поново ухвати.

16
 „Јазавац пред судом“ мотив правде и неправде

Давид глумећи незналицу и оданог пријатеља Аустроугарске, говори судији о

покушају државе да Србима одузме национални идентитет, како би се од њих
начиниле одане слуге аустроугарске манархије. Он каже да су се богати слојеви,
српске газде, већ сложиле са тиме али мисли да ће царевина једнога дана зажалити
због тога. Онда када српска омладина која се школовала у Бечу, довољно се образује,
устаће отворено против аустроугарске монархије у Босни.
Судија не разуме шта Давид говори али да га се коначно отараси, отпочне да
на брзину суди јазавцу. Међутим, Давид ту тражи да се судија строго држи протокола
који важи за људе и да се пресуда изрекне "у име цара" 8, иначе пресуда неће бити
важећа. Судија приморан прописима морао је изрећи пресуду јазавцу у име цара.
Осудио је јазавца на две године робије а Давиду од новца из свог џепа намири штету.
Онда Давид почне са подсемехом да хвали царску државу што је осудила
јазавца, тако да судија и писар поново посумњају да се цело време претварао да је
луд. Судија је позвао лекара психолога да прегледа Давида. Лекар пошто чује да је он
тужио јазавца, одмах га прогласи лудим, тако да су, на крају, Давида пустили срећног
да оде кући, након све комедије и ругања која је усред суда изговорио на рачун
аустроугарске државе.

МОТИВ ПРАВДЕ И НЕПРАВДЕ КРОЗ ЛИК ДАВИДА ШТРБЦА

Јунак ове једночинске драме, Давид Штрбац, није се свео на лик народног
вође, а његово казивање није оптерећено паролама. Напротив, он је једноставан и
прост човек из народа, али бистар, лукав и довитљив. Он говори из срца и од срца о
својим невољама и невољама свога народа.
Давид Штрбац је дошао на суд и довео јазавца да му се суди што је појео
читаву њиву кукуруза. Пошто су се судија и његов писар зачудили како се може
тужити јазавац, Давид им објашњава да "овај ваш цар има за свашта закон, па мора
судити и јазавцу"9.

8
Кочић, П. (2018). Јазавац пред судом, Земун, ЈРЈ, стр. 24

9
Кочић, П. (2018). Јазавац пред судом, Земун, ЈРЈ, стр. 11

16
 „Јазавац пред судом“ мотив правде и неправде

То је главни повод да се развије расправа између Давида Штрпца и чиновника,

која ће открити проблем живота босанског сељака, израбљивачку и тиранску
политику окупаторске аустроугарске власти; духовну снагу, довитљивост и бунт
Давида Штрпца који овде говори у име напаћеног народа.
Давид се у овој ситуацији чини помало необичним и на први поглед луцкастим
човеком, али чије речи су веома дубоке а реченице пуне симболичког значења којим
исказује сав презир и мржњу према туђинској власти.
Давид је двоструки вешт, тужи јазавца и говори вема јасно и мудро, са пуно
симболике али реалистички. Све то веома збуњује чиновнике, који су у дилеми као
одредити Давида као неког ко тужи јазавца што се може сматрати да је он сам луд,
или као неког ко је дошао да се подсмева10.
Самим судским чиновницима је тешко да Давида оптуже за хуљење на власт,
цара и државу, је се веома вешто сакрива својим речима и лукавошћу а ипак јасно
наговештава свој јед и сву своју мржњу према туђинској власти.
Предмет сатире су аустро-угарска власт, институције аустријске власти, као
што је цар, земљана влада, суд, богати Срби из Босне, при чему Давид у свом
говорном заносу исказује праву истину о дубокој неправедној ситуацији која постоји
у друштву а да правду одређеује виши друштвени слој.У појединим тренуцима,
Давид схвата да је предалеко и преоптро исказао шта мисли, и брзо се повлачи,
забашурује што је рекао, мало смирује набој пркоса и мржње, па опет крене11.
Давид Штрбац је веома сложена личност. У њему су оличене особине
босанског сељака, који је у вековној борби за хлеб и опстанак, а која се развија
годинама за остварење праведног односа власти и народа.
Давид је лукав, досетљив, оштроуман, истрајан, упоран али и бунтовник. Са
овако бројним особинама чичности даје једну општу слику личности која је целовита
и уверљива. Штрбац је "стрпљив и молећив, миран као јагње када треба да подиђе и
да захвати ударцем своје сатире, али је оштар и суров када проспе бујицу своје осуде

10
Мисаиловић, М. (2008). Значење српске комедиографије : од Јоакима Вујића до Бранислава Нушића,
Нови Сад, Позоришни музеј Војводине
11
Шмитран, С. "Језик сатире у дјелу Јазавац пред судом Петра Кочића", у: Реч - морфолошки,
синтаксички, семантички и формални аспекти у српском језику ; Хумористичка и сатирична
традиција у српској књижевности : 2, бр. 35, 2 (2006), стр. 287-293.

16
 „Јазавац пред судом“ мотив правде и неправде

суда, владе, царства и босанске чаршије"12. Оно што је веома приметно он је и вешт
глумац, што му омогућава да се прилагоди ситуацији, да мења понашање и
расположење. Прави се луцкаст и луд да би обезбедио подршку за слободно
изражавање, за исмејавање и "сатирично шибање" 13 туђинске власти и ропства
уопште.
Живот је научио Давида да се сналази у свакој ситуацији: да се повлачи када
осети опасност, да поново "пусти своју жаоку"14 када се ситуација смири, када
судијама завара траг својим чудним речима. Животна мудрост и дар речи чине његово
излагање многозначним и чудним. Његова реч је и ведра и тужна, али и наивна, а пре
свега - она је оштра и убојита. Својим речима Давид доводи чиновнике у недоумицу:
нешто осећају, виде да Давид казује нешто што нико на том месту не би смео казати,
а опет, он делује наивно, блентаво15. А када прекипи, из Давида потекне бујица
протеста и бунта, да би се затим убрзо променио, наставио наивно и безазлено:
"Давид: Е, кад оћеш да кажем, казаћу ти: дира у туђу сиротињу, па ја мислим да је
баш за вашег земана рођен. Ето по чем знам!
Судац: Како, како?
Давид: Све полако... Опрости, господине, помео сам се. Опрости, господине, молим
те, збунио сам се, па не знам шта Говорим"16.
И баш зато што је заклоњен велом наивности и безазлености, бунтовност
Давида Штрпца је убојитија. Тада његова реч потреса из темеља, износи на видело
сву истину тешког положаја босанског народа, шиба по туђину и његовим
установама. Тај излив бунта не носи у себи само оштрицу осуде, већ и бол потлаченог
и обесирављеног народа, кога дубоко погађанеправда која постоји и у којој је народ
мали и подчињен, над којим се моћници и туђини неправедно односе. Из тога бунта

12
Мисаиловић, М. (2008). Значење српске комедиографије : од Јоакима Вујића до Бранислава Нушића,
Нови Сад, Позоришни музеј Војводине, стр. 398
13
Мисаиловић, М. (2008). Значење српске комедиографије : од Јоакима Вујића до Бранислава Нушића,
Нови Сад, Позоришни музеј Војводине, стр. 402
14
Шмитран, С. "Језик сатире у дјелу Јазавац пред судом Петра Кочића", у: Реч - морфолошки,
синтаксички, семантички и формални аспекти у српском језику ; Хумористичка и сатирична
традиција у српској књижевности : 2, бр. 35, 2 (2006), стр. 287-293.
15
Марјановић. П. (1997). Српски драмски писци XX столећа, Београд, Нови Сад, Матица српска,
Академија уметности, Факултет дрмаских уметности
16
Кочић, П. (2018). Јазавац пред судом, Земун, ЈРЈ, стр. 28

16
 „Јазавац пред судом“ мотив правде и неправде

се осећа и велика трагедија и неправда који осећа и трпи Давид Штрпц и његовог
народа:
"Давид: О ми смо задовољни! Притиснуло нас добро са свију страна; од некакве
силне смо се милине умртвили, па једва дишемо... Али ми је врло тегшко, што ми
газде кажу да нијесам Срб. Ја нијесам Срб! (Устаје са столице, и живо сијева и
стријеља очима суца) Погледај ме, господине, добро ме сад погледај: мјерио сам се на
два царска кантара, на турском кантару и на кантару овог вашег цара, па ни драм
мање ни драм више од двадесет и пет ока! А кад се Срб у мени напири и надме, нема
тог царског кантара на 'вом свијету који би ме могао измјерити!!! "17
Трагика и комика се стално смењују у казивању и деловању Давида Штрпца.
Комика је у функцији одбрамбеног механизма или маске и њоме Давид олакшава
себи, обезбеђује одступницу за своје речи и поступке пред судом. Али, из читаве
његове личности избија и трагика као последица стања и положаја који је отежан
њему али и његовом народу. Трагично је да је његова судбина живота у таквим
околностима препуна неправде коју трепи од стране туђинске власти али и свог
народа који се покрио њима, а комично је у његовом изражавању и деловању коју
показује сваким гестом и речима. Преплитање трагчног и комичног у једној личности
и ситуације из којих оне настају и преплићу се, указују да је у њему лично и
општељудско и то, све оно што њему као појединцу припада, што из њега као јединке
избија, синтеза је општег стања — положаја босанског сељака, његове судбине и
његових тежњи18. Давид мало говори о себи јер је током читавог збивања у првом
плану народ и његова судбина. Отуда и она последња Давидова реч:
"Нијесам ја, господини моји, четрдесет гради будала, већ сам ја вами за то чудноват,
што у мени има милијун срца и милијун језика, јер сам данас пред овим судом плако
испред милијуна душа које су се од силног добра и милине умртвиле, па једва
дишу"19.
Примећује се да готово у свакој прилици, у сваком гесту или речи код Давида
Штрпца истовремено долази до изражаја више особина или расположења. Он је
17
Кочић, П. (2018). Јазавац пред судом, Земун, ЈРЈ, стр. 36
18
Мисаиловић, М. (2008). Значење српске комедиографије : од Јоакима Вујића до Бранислава Нушића,
Нови Сад, Позоришни музеј Војводине
19
Кочић, П. (2018). Јазавац пред судом, Земун, ЈРЈ, стр. 67

16
 „Јазавац пред судом“ мотив правде и неправде

човек из народа и његов говор носи обележје народног духа и језика, са пуно
народних изговора, али баш такве речи имају своје пуно значење. Када Давид каже
"укопација"20 место окупација, то није само народски изговорена реч, већ реч
обогаћена сасвим новим смислом: означава стање када је укопана слобода и правда
једног народа21. Такви су изрази земљана влада, главати, велевлажни, палиграп и
многи други а богатство народног говора је у многозначности лексике, која омогућава
казивање сурових истина22.
Користећи лик Давида Штрпца као уметничко средство за презентовање
својих ставова и свог односа према друштвеним проблемима времена у коме је
живео, Петар Кочић је у овом делу разобличио низ појава. Тако је приказао процец
неправедних односа који се тичу нерешеног аграрног питања, које је највише
погађало босанског сељака, што се може видети речима "њива је ни Давидова, ни
царска, ни спахијска"23. Зати проблем који се често јављао као посебно неправедно
спроведен у том периоду је регрутовање српских младића у аустроугарску војску да
се боре за туђе интересе и страдају. Посебан проблем је закон који се неправедно
односи према обичном народу кога не види а и не штити.
Још веома два значајна момента прати откривање проблема и неправде која
постоји у друштву а које Давид Штрбац кроз свој лик и речи показује, једно је
бескрупулозна експлоатација босанског народа од стране поробљивача, али и критика
покоравања и служења варошких газди и њихове отуђености од народа, његове
традиције и језика.
Давид Штрбац је "шерет и патник истовремено" 24, као такав, делује снажно, па
нас засмеје али и потресе. Смехом бодри и улива веру, пружа поверење и даје снагу, а
потресом нам наноси бол јер схватаму сву патњу кроз коју пролази он и народ. Зато је

20
Кочић, П. (2018). Јазавац пред судом, Земун, ЈРЈ, стр. 14
21
Шмитран, С. "Језик сатире у дјелу Јазавац пред судом Петра Кочића", у: Реч - морфолошки,
синтаксички, семантички и формални аспекти у српском језику ; Хумористичка и сатирична
традиција у српској књижевности : 2, бр. 35, 2 (2006), стр. 287-293.
22
Алексић, М. (2016). "Петар Кочић или бунт против неправде и силе", у: Свет речи : средњошколски
часопис за српски језик и књижевност, бр. 41/42, стр. 72-73.
23
Кочић, П. (2018). Јазавац пред судом, Земун, ЈРЈ, стр. 9
24
Мисаиловић, М. (2008). Значење српске комедиографије : од Јоакима Вујића до Бранислава Нушића,
Нови Сад, Позоришни музеј Војводине, стр.401

16
 „Јазавац пред судом“ мотив правде и неправде

Давид Штрбац остао један од најпунијих и најупечатљивијих ликова српске

књижевности.
У грађењу лика Давида Штрпца у сатири "Јазавац пред судом", Петар Кочић је
највише исказао свој смисао за карактеризацију личности. Овај лик има своју
потпуну физиономију као ретко која личност у српском реализму25.
Давида Штрпца, као босанског сељака одликује велика животна мудрост која
је прекаљена у трагичном животном искуству. Рођен је за време турске окупације и
запамтио је сву муку која је донале туђинска власт. Сина су му регрутовали у Грац,
где је и умро, егзекуције су му једна за другом уништавале и смањивале имовину,
али, ропство и невоље нису сломиле његов дух, ни његову виталност26.
Као што је познато, Давид Штрбац је у стварном животу постојао, о њему
Карановић пише: "Прошао сам изнад Давидове крчевине, која се зове: Ни Давидова,
ни царска, ни спахијска, и у којој је Давид ухватио јазавца и одвео у суд. На једном
гробљу на вису, под ретком трешања, показаше ми гроб Давида Штрпца са
преваљеном крстачом. Ниже гробља у пристранку је његова кућа, покривена
кровином..."27
Давид, који је живио од 1836. до 1906. био је, наводно, "исти онакав како га
Кочић описује", а "ни догађај с јазавцем није измишљен јер је Давид уистину доносио
јазавца у суд, да га тужи за поједене кукурузе, па га је, правећи се луцкаст и наиван,
пустио у судници"28.
У Давидовом ставу према животу и његовим поступцима огледају се особине
једног народа који се вековима развијао под притиском ропства, и који је трпео
велику неправду по свим важним питањима из друштвеног живота, како социјалног
тако и политичког. Тиме је био стално потлачен као наорд, а како човек није у

25
Марјановић. П. (1997). Српски драмски писци XX столећа, Београд, Нови Сад, Матица српска,
Академија уметности, Факултет дрмаских уметности
26
Дујакович, Г. (2019). "Давид Штрбац – Кочићев микроуниверзум у стрипу", у: Култура : часопис
теорију и социологију културе и културну политику, бр.165, стр. 100-105.
27
Дујакович, Г. (2019). "Давид Штрбац – Кочићев микроуниверзум у стрипу", у: Култура : часопис
теорију и социологију културе и културну политику, бр.165, стр. 100-105.

28
Дујакович, Г. (2019). "Давид Штрбац – Кочићев микроуниверзум у стрипу", у: Култура : часопис
теорију и социологију културе и културну политику, бр.165, стр. 100-105.

16
 „Јазавац пред судом“ мотив правде и неправде

могућности да се увек бори против јачег физичком снагом, онда ће учинити све да се
бори надмудривањем.
Кочић у кратким и ритким реченицама Давида Штрпца приказује уклетост
судбине босанског сељака. За шуму каже: "За турског суда свачија, ничија шума, а
данас : царска шума"29, а њивица коју јазавац пљачка није "ни Давидова, ни царска,
ни спахијска"30. У градацији свог зла и неправде коју трпи, Давид набраја чега га је
све ослободио "славни суд", а ослободио га је свињчета, козе и краве. И најзад он са
болом каже да га је суд "ослободио" сина, којега су узели у војску и одвели у Грац где
је за годину дана умро.
Врхунац бола, достојанства и поноса представљају његове речи:
Давид: "Лани око часни верига донесе ми кнез црну књигу и три воринта. Давиде,
умро ти је син па ти царство шаље три воринта. То ти је награда. О добре царевине,
крст јој љубим! - лепо ја јаукну од радости, а жена и деца заплакоше. Брате кнеже
врати та три воринта царевини. Право ће бити и богу и људима да царевина узме себи
ко, рећ ћемо, касти, неку награду, јер је она мене од напасти ослободила." 31
Свака реч коју изговори Давид Штрбац, пуна је критиковања законодавства тадашњег
ненародног режима, где се откривају све друштвене мане мрачне окупације и губитка
слободе и правде за обичан народ. Заправо, Давид Штрбац је симбол отпора према
свему што је туђинско, израбљивачко, што понижава човека и не да му да живи и
напредује. Он уствари тиме критикује и разобличава власт, такође, критикује и све
друштвене мане које је са собом донела једна мрачна окупација - аустроугарска.
Сагледавајући ову сатиричну драму, кроз лик главног јунака, основни мотив
који се протеже јесте упостављање равнотеже правде и неправде која влада у
друштву. Само сазнање о правди је у суштини врло једноставна категорија и огледа се
кроз смисао је неопходна сваком човеку и да поштовањем других људи никада се не
би упознала неправда. Како правда представља вредносно начело расподеле које
одређује колико добара и колико обавеза треба дати човеку у друштву, а када такав

29
Кочић, П. (2018). Јазавац пред судом, Земун, ЈРЈ, стр. 12
30
Кочић, П. (2018). Јазавац пред судом, Земун, ЈРЈ, стр. 9
31
Кочић, П. (2018). Јазавац пред судом, Земун, ЈРЈ, стр. 32

16
 „Јазавац пред судом“ мотив правде и неправде

однос ставимо упоређујући са теретом и обавезом коју има Давид Штрбац и његов
народ, увиђамо јасно везу између правде и неправде коју доживљава народ.
Проблем који се посебно намеће у оквиру драме јесте кршење закона који су
пре свега морални, обичајни али и државни. Јасна одредба свих закона се примењује
само на потлачени народ, који трпи притисак и неправду, док на другој страни богата
власт има сва права да ужива у својим делима али и неделима.
За разлику од традиционалних реалистичких приповедака и романа, ова
сатирична драма посебно посвећују пажњу психологији личности, коју приказује
кроз главног јунака, његовој свести и подсвести, а манифестује је преко спољашње
средини и збивањима која су дубоко неправедно обојена и упорена против њега. У
својој необичној борби да покаже сву неправду која постоји, јунак нам приказује и
снажну потребу враћања патријархалном начину живота, традицији, култури и
описивањем колективног начела као закона опстанка 32. Социјални моменат није
поставњен у први план и није јако наглашен, па је зато мање приметан, али је онај
психолошки дубљи и уметнички убедљивији33.
Основна тема и мотив драме, постаје сложена повезаност социјалног,
друштвеног и индивидуалног живота, као и губљење идентитета појединца и народа
којег прождире заједница, а примећује се и спајање дубоко драмског, филозофског и
психолошког метода изражавања.
Заснованост дела на субјективном ставу јунака према својој средини, на
њеховим личним осећањима, доживљајима и тежњи, само представља рефлексију
онога што осећа и доживљава цео народ.
Будући да се догађај и радња драме одвија у оквиру једне суднице, са малим
бројем ликовима, од којих се неки смењују, пажња писца се усмерила према јунаку и
његовом унутрашњем доживљају стварности. Писац улази у главу свог јунака те је
читалац упућен на његове доживљаје, утиске, осећања и искуства. Првенство се даје
душевним и интимним дешавањима код јунака, а описи, физички изглед и стварност

32
Шмитран, С. "Језик сатире у дјелу Јазавац пред судом Петра Кочића", у: Реч - морфолошки,
синтаксички, семантички и формални аспекти у српском језику ; Хумористичка и сатирична
традиција у српској књижевности : 2, бр. 35, 2 (2006), стр. 287-293.
33
Мисаиловић, М. (2008). Значење српске комедиографије : од Јоакима Вујића до Бранислава Нушића,
Нови Сад, Позоришни музеј Војводине,

16
 „Јазавац пред судом“ мотив правде и неправде

су дати овлаш, само у назнакама које се не сматрају у том тренутку приоритетним. На

тај начин, а знајући Кочићево бунтовничко деловање и политику коју је заступао,
можемо речи да је сам писац кроз главни лик изражавао и свој лични став. Сам писац
је на својим лежима искусио у многим животним приликама, шта значи непоштовање
павде и наношења неправде. Онако како се Давид Штрбац борио, а то су речи, тако се
и Петар Коћич борио речима и сатиром.
Када се посматра однос правде и неправде који се као мотив протежу кроз
драму, намеће се још један пратећи појам а то је отуђеност, коју главни јунак осећа у
односу на друштво и онај део свог народа који је издао традицију и окренуо се ка
туђину34. У таквом свету отуђености, Давид Штрбац се не мири са ситуацијом, већ
тражи начин да покаже, искаже и избори се за враћање правих вредности и правде за
све.
Он је открио себе и своју индивидуалност, унутрашњу страну своје личности,
а "микрокосмос се почиње посматрати као самостална и независна целина важнија и
интересантија од појединца"35. Он не жели себе да сврста у изолацију од осталог
народа и друштва, такође не тежи да буде мимо свих друштвених закона, већ жели
потпуну усклађеност личног, унутрашњег света жеља и друштвених норми,
стварности и заједнице која је у сукобу измећу два света, два морала – морала
заједнице и морала појединца, односа правде и неправде.

ЗАКЉУЧАК

Посматрајући јунака Давида Штрбца у Кочићевој драми, можемо да уочимо

неке основне мотиве који превладавају кроз сатиричну драму којом се жели показати
снажна порука коју носи борба народа који пати и трпи неправду у окупираној
држави.

34
Дујакович, Г. (2019). "Давид Штрбац – Кочићев микроуниверзум у стрипу", у: Култура : часопис
теорију и социологију културе и културну политику, бр.165, стр. 100-105.
35
Дујакович, Г. (2019). "Давид Штрбац – Кочићев микроуниверзум у стрипу", у: Култура : часопис
теорију и социологију културе и културну политику, бр.165, стр. 100-105.

16
 „Јазавац пред судом“ мотив правде и неправде

Мотив правде и неправде се претвара као лични свет главног јунака, који
вештим начином изражавања и понашању успева да искаже све оно што га боли када
су у питању живот и однос власти према народу. Он је човек који не жели да се
прилагоди и помири са светом коме живи, јер је много искусио и нанета му је велика
штета неправедним односо. Изгубио је много, па зато тражи још више, али не само за
себе веж за свој народ.
Осећај који има народ у таквим ситуацијама, је дубоко изражен кроз тежње
индивидуалног мишљења, које кроз вешт дијалог и значајан моноглог изражава
главни јунак. Осећај неправде који је присутан у народу, је одраз и појединца који је
неприлагођен свету у којем се затекао, осућен је да живи у супротности са најдубљим
тежњама и својим осећањима и идеалима.
Драма у веома снажном наративном приказу, изражава неке основне неправде
које се тичу живота народа под туђом власти. Најпре можемо препознати да је
социјална неправда веома присутна, и да у том контексту слој власти има моћ и
економску снагу да обичан народ држи у социјалној беди. Узима им све оно што им је
потребно за живот, а у том погледу и деца припадају њима јер их регрутују у војнике.
Са снажном социјалном и економском моћи, добијају и политичку и друштвену моћ,
па тако се могућност народа да избори своје право своди на немогућу мисију. Све је
то проткано дубоким осећајем да је сваки сегмент живота народа, неправедно
окренут само власти и окупаторима. Зато је обићан народ, кроз лик Давида Штрбца,
нашао начина да проговори о свим недаћама и патњама које има, али и о неправди
која га притиска, са жељом и надом да ће правда наћи свој пут истине.

16
 „Јазавац пред судом“ мотив правде и неправде

ЛИТЕРАТУРА

1.] Алексић, М. (2016). "Петар Кочић или бунт против неправде и силе", у: Свет
речи : средњошколски часопис за српски језик и књижевност, бр. 41/42, стр.
72-73
.
2.] Вулетић, В. (1963). Петар Кочић, Београд, Рад.

3.] Дујакович, Г. (2019). "Давид Штрбац – Кочићев микроуниверзум у стрипу", у:

Култура : часопис теорију и социологију културе и културну политику, бр.165,
стр. 100-105.

4.] Егерић, М. (2002). Дела и дани (V), Београд, Завод за уџбенике и наставна
средства.

5.] Кочић, П. (2018). Јазавац пред судом, Земун, ЈРЈ.

6.] Мисаиловић, М. (2008). Значење српске комедиографије : од Јоакима Вујића

до Бранислава Нушића, Нови Сад, Позоришни музеј Војводине.

7.] Марјановић. П. (1997). Српски драмски писци XX столећа, Београд, Нови Сад,
Матица српска, Академија уметности, Факултет дрмаских уметности

8.] Тасић, М. (2017). Велики српски књижевници, Београд, Bookland.

9.] Шмитран, С. «Језик сатире у дјелу Јазавац пред судом Петра Кочића, у: Реч -
морфолошки, синтаксички, семантички и формални аспекти у српском
језику ; Хумористичка и сатирична традиција у српској књижевности : 2, бр.
35, 2 (2006), стр. 287-293.

16