ИСТОРИЈА СРПСКЕ КУЛТУРЕ

- скрипта -
А. Ђ.

Препорука: прво прочитајте књигу, да би неке ствари биле јасније, јер је скрипта рађена по
моделу кратких теза. :)
Садржај
1. Географски простор........................................................................................................................3
2. Древне културе на тлу Србије........................................................................................................3
3. Стари Словени................................................................................................................................4
4. Срби у раном средњем веку...........................................................................................................4
5. Формирање српске политичке и културне индивидуалности....................................................5
6. Србија у 13. веку.............................................................................................................................6
7. Србија у доба краља Милутина.....................................................................................................7
8. Србија на врхунцу моћи.................................................................................................................8
9. Позни средњи век...........................................................................................................................9
10. Вазална деспотовина у Срему...................................................................................................10
11. Култура средњевековне Босне...................................................................................................10
12. Настанак Црне Горе....................................................................................................................11
13. Старе српске штампарије...........................................................................................................11
1. Географски простор
1. Први Србин који је писао о Србији и њеној историји је Константин Философ – 15. век.
2. У његовом делу преовладавају теолошка размишљања.
3. Упоређује Србију са обећаном земљом, Палестином и Београд са Јерусалимом.
4. О Србији је писао и наш највећи археолог Драгослав Срејовић – друга половина 20. века.
5. Зачетник историјске географије је Вук Стефановић Караџић.
6. Географичерско-статистическо описаније Србије из 1826. године.
7. Овде су описани географски, етнографски, економски и административни приказ Србије.
8. Детаљан опис земље и народа у Montenegro und Montenegriner из 1837. године.
9. Писао је и наш географ Јован Цвијић – Балканско полуострво и јужнословенске земље.
Географија – Антропогеографија. Балкан – географски и геолошки посредник између Европе
и Азије. Издваја четири културна појаса.
10. Четири психичке особине Словена : динарски, централни, источно-балкански и панонски.
* Културни простор једног народа је његова географија оплемењена деловањем и стварањем
човека кроз историју.
11. Србија је у време цара Душана излазила на три мора: Јадранско, Јонско и Егејско. (!!!)
Песници су изразили своју чежњу за морем, сан народа који је некада имао своје море. Срби
су народ унутрашњости. Међутим, реке имају значајнију улогу српској историји.
12. Рикард Пиниа православне Словене назива Slavia Orthodoxa а католичке Slavia Romana.
13. Хиландар и Сентандреја као велики српски културни споменици.
14. О Србији у својим делима пишу Ђ. Јакшић, Ј. Дучић, А. Шантић, М. Црњански и др.

2. Древне културе на тлу Србије

1. Проучавање археологије је у Србији почело у 19. веку.
2. Године 1883. основано је Српско археолошко друштво, а 1884. часопис Старинар.
3. Пун процват археологија у Србији доживљава у 20. веку.
4. Милоје М. Васић – проналазач Винче – прва половина 20. века.
5. Драгослав Срејовић – проналазач Лепенског вира – друга половина 20. века.
6. Милутин Гарашанин – Праисторија Србије из 1973. године.
7. Главне епохе праисторије су: камено доба или палеолит, средње камено доба или
мезолит, млађе камено доба или неолит, бронзано доба и гвоздено доба.
8. Потом долази античко доба које обухвата и наше крајеве.
9. Пећински налази у Шумадији – Јеринино брдо код Градца и Рисовача код Аранђеловца.
10. Најпознатија налазишта: Лепенски вир, Старчево и Винча.
11. Лепенски вир се налази у Ђердапској клисури на десној обали Дунава.
12. Открио га је Драгослав Срејовић 1965. а 1967. ту је откривено велико насеље.
13. Насеље је из доба мезолита и раног неолита настало између 7000. и 5500 п.н.е.14. Налази
се на три квадратна километра. Постоји Прото-Лепенски вир, ЛВ 1, 2 и 3.
15. Куће са трапезастом основом од црвеног малтера са ограђеним каменим огњиштем.
16. Пронађене су људске фигуре од којих се издвајају риболике људске главе.
- Због изградње бране, насеље је премештено 17 м изнад старог места.
17. Старчево се налази југоисточно од Панчева, на локалитету „Град“. Рани неолит.
18. Из периода око 5500. до око 4100. године, а има налаза из каснијих периода.
19. Ископавања су извршена 1928. и 1932. године.
20. Ту је пронађена керамика, делом грубо и примитивно украшена са орнаментима.
21. Откривене су и јаме за које се мисли да су земунице.
22. Винча најзначајније археолошко место у Србији. Млађи неолит.
23. Налази се на локалитету Бело брдо на десној обали Дунава код села Винче.
24. Ископавања су се вршила у периоду између 1908. и 1932. године.
25. Ископавања је вршио Милоје М. Васић.
26. Пронађена су оружја, оруђа од камена, грнчарија, Винчанска Венера - Госпођа из Винче.
* Постоје још нека налазишта, од којих су значајнија: Гомолова код Хртковаца, Ватин и
Жидовар код Вршца, Карабурма у Београду и Атеница код Чачка.
27. Први познати становници Србије су били Мези, Трибали и Дардани.
28. Касније су на Балкану живели и Илири, Келти и Трачани.
29. Територија данашње Србије је укључена у Римско царство почетком 1. века.
30. Изградња првог модерног пута је трајала 70. година.
31. Трајан је завршио грађење пута, а изградио је и мост код места Костол, дугачак 1000
метара са 20 стубова.
32. Изградио га је највећи архитекта тог доба Аполодор из Дамаска.
33. Србија је била у склопу Римског царства седам векова.
34. Цареви рођени у Србији: Диоклецијан (Дукља), Константин Велики (Ниш), Јустинијан
(Јустинијана Прима – Царичин град код Лебана).
35. Најпознатији градови у доба Римског царства у Србији су: SIRMIUM – Сремска
Митровица, SINGIDUNUM – Београд, VIMINACIUM – Костолац, NAISSUS – Ниш,
ULPIANA – Липљан, JUSTINIANA PRIMA – Царичин град, као и резиденције: ROMULIANA
– Гамзиград и MEDIANA – насеље код Ниша.

3. Стари Словени
1. Словени припадају индоевропској групи народа.
2. Историјска сведочанства о Словенима не постоје све до 6. века.
3. Словени се јављају под именима Словени, Анти и Венети.
4. Назив Словени потиче од речи, слово или словити, што значи реч или говорити.
5. Словени оригинално потичу, по неким изворима са Карпата. Народ вода и шума.
- Окружени балтичким племенима на северу, Иранцима на југоистоку, Трачанима на
југозападу и Германима на западу. Језички најближи балтичким народима (Летонци,
Литванци и Пруси). Иранизми у словенском речнику: бог, рај, свети.
6. Први писац који говори о религији Словена је Прокопије.
7. Словенски богови су: бог грома Перун, бог рата Световид, бог ватре Сварог.
8. Старе словенске богове је истиснула хришћанска вера.
9. Словени су народ који воли песму и музику.
10. Словени су гостољубив народ који указује велико поштовање према гостима.
11. Уколико се госту нешто догоди, покреће се рат против домаћина коме је странац поверен.
12. Ратне заробљеник држе на кратко, дају им могућност да плате извесну своту и оду својој
кући или да остану код њих као слободни људи и пријатељи.
13. Словенске жене су по страним писцима прелепе и верне својим мужевима, бирају
добровољну смрт после смрти мужа јер не желе да живе као удовице.
14. Код Словена нема једног владара, већ сви живе у тоталној демократији и неслози.
Примећује се и извесна доза пасивности.

4. Срби у раном средњем веку

1. Прву историју Срба је написао Константин Порфирогенит – 10. век – О народима.
2. Први домаћи историјски спис је Летопис попа Дукљанина – друга половина 12. века.
3. Првобитно написан на словенском, а касније на латинском, на ком је и сачуван.
4. Тај спис је историја далматинских Словена (Хрвата и Срба) од сеобе до краја 12. века.
5. Срби су о себи почели да пишу тек за време Светог Саве и Стефана Првовенчаног.
6. То је период са краја 12. и почетак 13. века. Оба почињу од свог оца Стефана Немање.
7. Словени су прешли границу Римског царства током 6. и 7. века.
8. Срби су се доселили највероватније око 620. године, а први пут се помињу 622. године, као
Сораби.
9. Први српски владар се звао Вишеслав.
10. Од владара најважнији су Властимир и његов син Мутимир и праунук Часлав.
11. Мутимир је владао у време Ћирила и Методија.
12. Часлав је најзначајнији владар из прве српске династије.
- Срби су били окружени моћним државама: Византијом, Бугарском и Франачким царством.
- Мађари се досељавају 895. и од тада представљају стални чинилац у српској историји.
13. Први дукљански владар је био св. Јован Владимир, који је умро 1016. године.
14. Владари Рашке носили су титуле великих жупана.
15. Први велики жупан је био Вукан, а последњи Стефан Немања са којим почиње нова епоха
српске историје.
16. Срби су покрштени одмах по досељењу на Балкан. Учинио је то цар Ираклије.
17. Покрштавање су чинили свештеници из Рима.
18. Права и велика христијанизација Срба догодила су 9. веку у време цара Мутимира.
19. Године 863. започета је моравска мисија Ћирила и Методија.
20. Најстарија црква централног плана је црква св. Трипуна у Котору са почетка 9. века.
* Два основна типа грађевина су: ротанде – цркве са централном основом и цркве са
продуженом основом. Најстарија ротанда је црква Св. Трипуна у Котору (почетак IX. Века).
21. Црква Петра и Павла или Петрова црква код Н. Пазара настала је у 9. или 10. веку.
22. Она је назначајнији храм преднемањиће Србије и седиште Рашке епархије.
- У њој се на сабору Немања одрекао престола.
23. Ротанда са уписаним четворолистом, у средини куполама.
* Најзначајнија једнобродна грађевина је црква Св. Михаила у Стону – живописана 1080, од
стране зетског краља Михаила.
24. Мирослављево Јеванђеље је писано за Мирослава, брата Стефана Немање. 12. век –
довршено 1192.
25. Писано је на пергаменту и први је споменик српске редакције старословенског језика.
26. Писано је усправном ћирилицом, стилизовано иницијалима у боји и злату.
27. Постојала су три писма, глагољица и ћирилица за словенски и латиница за латински.

5. Формирање српске политичке и културне

индивидуалности
1. По српски летописцима позног средњег века словенска историја почиње са Ћирилом и
Методијем, а српска историја од Светог Саве и Стефана Немање као и Стефана Првовенчаног
иако он није почетак наше историје.
2. У периоду њихове владавине формира се српска индивидуалност на свим пољима.
3. Стефан Немања је родоначелник династије владара Немањића.
4. Рођен је у Рибници, у данашњој Подгорици. Родитељи су били у прогонству у Зети.
5. Његов политички успон почиње када је византијски цар Манојло Комнин довео у Рашку на
власт њега и његово троје старије браће. За великог жупана је поставио Тихомира.
6. Главни циљ политике Стефана Немање је ослобађање од зависности према Византији и
уређење државних територија.
7. Стефан Немања је подигао неколико манастира: Свети Никола код Куршумлије, Ђурђеве
Ступове 1170. на брду код Н. Пазара, а живописане 1175, Студеницу – коју називају мајком
свих српских манастира, као и Манастир Хиландар на Светој Гори, који је подигао са својим
сином Растком.
8. Српски манастири су били огњишта духовног и културног живота.
9. Оснивач прве српске болнице је био Свети Сава, у манастиру Хиландар.
10. У Хиландару је настала прва српска бибилиотека – која још увек постоји.
11. Библиотека је двојезична, словенска и грчка. У Бибилиотеци је сачувано Мирослављево и
Вуканово Јеванђеље, најстарије српско четворојеванђеље, најстарији српски рукопис на
хартији, најстарији словенски споменик писан ћирилицом – Хиландарски листићи – крај 10.
и почетак 11. века, као и најстарији споменици црквеног права Хиландарски и Карејски
типик чији је аутор Свети Сава.
12. Србија је постала краљевина 1217. године, од стране Римског Папе. Први краљ је био
Стефан Првовенчани, тако се називао јер је први краљ Рашке.
13. Српска црква је била под јурисдикцијом Охридске архиепископије.
* Сава заобилази Охрид и у Никеји добија аутокефалност за Српску Цркву, од стране цара и
патријарха 1219.
14. Прво седиште Српске архиепископије је било у Жичи, задужбини Стефана Првовенчаног.
15. Пошто је Жича била изложена нападима са севера, архиепископија се сели у Пећ.
16. Темељ византијске цивилизације: римско право, православна вера, и хеленско културно
наслеђе.
17. Свети Сава је први српски законодавац.
18. Први правни акт у Србији је била оснивачка повеља Манастира Хиландар.
19. Од њега потичу први монашки правилници, студенички, хиландарски и карејски.
20. Најзначајнији правни кодекс је Номаканон – Законоправило – Крмчија.
21. У архитектури српских манастира преовладава и западни и византијски стил.
- Студеница је живописана 1208-9.
22. На једној групи фресака у Студеници су карактеристични златни листићи (Богородица,
Евхаристија, Благовести и Сретење).
23. Другу чине фреске плаве позадине са белим или златним словима. Овој групи припада и
Распеће Христово као најпознатија икона у Студеници.
24. Током владавине Немањића развија се и књижевност. Аутори Свети Сава и Стефан П.
- Хиландарска повеља представља пролегомену читаве књижевности немањићког доба.
25. Прве књиге – Служба и Житије св. Симеона.

6. Србија у 13. веку

1. Период 13. века је век развоја српске културе.
2. Биограф Светог Саве је био Теодосије.
3. Стефан Првовенчани је умро 1227. Његови наследници су Радослав (владао до 1234.),
Владислав (до 1243.) и Урош I Велики (до 1276.).
4. Цар Урош је био ожењен Јеленом Анжујском.
5. У доба краља Уроша дошло је привредног, духовног и културног раста земље, али и до
територијалне стагнације.
- Јаке везе са Дубровником, који је плаћао могориш, српски доходак и светодмитарски
доходак. Углавном добри односи са Србијом, али у време краља Уроша избија и рат (поводом
верског питања надлежности над католицима), који се брзо стишава и настављају се добри
односи са Србијом.
*Иако претежно православна земља, Србија је имала велики број католика (Зетско и Хумско
приморје). Били су под Барском архиепископијом, и у сукобу са Дубровником (који је папа
подржавао) су изјавили да је њихов папа краљ Урош.
6. У време краља Уроша развија се привреда (пољопривреда, сточарство - Власи,
виноградарство – вина је било у изобиљу, да је чак била законски ограничена производња, и
рударство). Доводи Сасе из Немачке који су били најбољи рудари. Први рудник је отворен у
Брскову, затим у Руднику и најбољи Ново брдо. Вађени су сребро, олово, гвожђе и бакар.
7. Српски новац прављен је по узору на млетачки (бронзани кује Радослав, а сребрни Урош).
8. Званични назив је био динар, а већа новчана јединица од 20 динара перпер. Унча, литра
сребрна и грош.
9. Краљ Урош I је сазидао Манастир Сопоћани. Фреске су највећи израз православног света,
византијског стила.
10. У архитектури је приметна западна архитектура.
11. Светогорски монах Доментијан је написао Житије Св. Саве и Житије св. Симеона.
12. У 13. веку сликарство доживљава свој максимум у Србији. Монументалност и
пластичност. XIII в. је век светлости.
13. Тада су саграђени манастири са најлепшим иконама: Милешева – Краљ Владислав,
Морача – кнез Стефан, Храм Светих Апостола у Пећи – Архиепископ Арсеније, Сопоћани –
Урош Први.
14. Милешева – рашка школа, једнобродна грађевина са кубетом, задужбина краља
Радослава. Иконографија Немањића. У овом манастиру су карактеристични златни листићи.
Познате иконе су: Благовести, Рођење, Сретење, Цвети, Молитва у Гетсиманији, Мироносице
на гробу – фигура Белог Анђела, скидање са Крста.
15. Морача – 1251-52. једнобродна грађевина са куполом у романском стилу, задужбина кнеза
Стефана сина Вукановог.
16. Црква Светих Апостола у Пећи – задужбина архиепископа Арсенија, једобродна црква са
куполом, најпознатија икона Деизис и Вазнесење. Седиште Пећке Патријаршије.
17. Манастир Сопоћани – 1263 – 1268. код Новог Пазара, задужбина краља Уроша. Рашка
школа, једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом. Личи на базилику.
Најпознатије иконе су Успење Богородице и рођење Христово.

7. Србија у доба краља Милутина

1. Обухвата последњу четврт 13. и прве две деценије 14. века.
2. Стефан Урош II Милутин (1282-1321.) није сам владао, са њим заједно влада и Драгутин
(1276-1282. након одрицања власти задржао је само северне области и ту владао до 1316.).
3. Драгутин је уз помоћ Мађара свргнуо свог оца Уроша.
4. На државу је утицала и висока властела и црква.
5. Данило Други је био Архиепископ цркве у доба краља Милутина.
6. Реформа пороте: Ако би сви поротници рекли да је неко невин, он бива ослобођен, уколико
би један рекао да је крив, оптужени бива осуђен, суђење по сталежима.
7. Данило Други је био биограф краља Милутина.
8. Милутин је владао 40. година и подигао исто толико цркава.
- Женио се четири пута: кћерком тесалског деспота, коју је по рођењу сина Константина
вратио оцу, без објашњења, кћерком угарског краља, коју је такође отерао и с којом је добио
кћерку Царицу; кћерком бугарског краља, с којом је добио будућег наследника Стефана; и на
крају Симонидом, петогодишњом кћерком византијског цара.
- Контраваерзна личност о којој су и странци врло лоше писали (помиње га и Данте).
9. Неке од цркава које је подигао су Богородица Љевишка (1307-1309), Свети Никита (1307-
1310), Краљеву цркву у Студеници (1313-1314), Црква Св. Стефана у Бањској (1313-1315.),
Мушутиште (1314-1315.), Старо Нагоричино (1317.), Цркву Светог Петра у Бијело Пољу
(1320.), Грачаница (1321) и др.
10. Ренесанса Палеолога, уметнички правац током његове владавине.
11. Богородица Љевишка – тробродна базиликау основи и уписани крст у горњој
конструкцији. Најпознатије иконе старијег стила су Суђење Христу, Причешће Апостола,
Свадба у Кани, портрет Краља Милутина, велика поворка Немањића. Минијатуре – слике су
илустрације Јеванђеља – Варлаам и Јосиф, Страшни Суд, Христово рођење и Лоза Јесејева.
12. Краљева црква – најпознатије иконе су Рођење и ваведење Богородице.
13. Грачаница – византијски тип петокуполне цркве, централна купола ослања се на четири
ступца. Позната икона Краља Милутина и Симониде, како им анђели доносе круне. Познате
су иконе Страшни суд, Успење, Силазак у ад, Св. Илија. Вертикална лоза Немањића са 16
ликова.
14. Теодосије је највећи приповедач и са Доментијаном, највећи писац старе српске
књижевности.

8. Србија на врхунцу моћи

1. Манастир Високи Дечани је подигао цар Стефан Урош III Дечански, син Милутинов.
2. Цар Душан (1331-1346. краљ, а затим цар до 1355.) је своје детињство провео у Цариграду.
3. Душан је себе називао краљем Срба и Грка, односно Србије и Романије.
4. Крунисан је за цара, на Васкрс у Скопљу 1346. године.
5. Његов престолонаследник Урош је крунисан за краља.
6. Његова владавина није била призната на западу.
7. Васељенска патријаршија је бацила анатему на цара Душана и сво свештенство.
8. Његов рад у домену права настављао се на Номаканон и законе „светог краља“.
- Законодавни рад чине три дела: Јустинијанов закон од 33 члана, Синтагма Матје Властара
од 94 одељка и Душанов законик.
9. Душанов законик је донесен у Скопљу 1349, а допуњен у Серезу 1354. године.
10. Главни извори законика: Правна традиција Немањића, народно и византијско право.
* Закон важи за све, па и за цара.
11. Чланови друштва су били: Властела, Себри, градско становништво и странци.
12. Међу властелом су постојали, велика и мала властела и властелинчићи.
13. Странци су углавном бавили трговином и рударством. Рудари – Саси. Трговци –
Дубровчани.
14. Владар, атрибути владара, двор, сабори – државни и црквени, локална управа.
15. Значајни сабори су, крунисање 1346. и 1349. доношење Законика.
*Ктитори нису више само владари, него и властела: Бела црква каранска – жупан Брајан,
Љуботин у Скопској Црној Гори – госпођа Даница, Лесново – деспот Оливер.
- Црква Св. Архангела у Призрену – цар Душан.
16. Пећка патријаршија је архиепископска задужбина. Састоји се од неколико задужбина
саграђених у периоду од 13. и 14. века. У средини је црква Светих Апостола, на северу црква
светог Димитрија, на југу Црква Богородице Одигитрије, уз коју је додат мали храм Св.
Николе. Прву цркву је саградио Арсеније Сремац 30-их година 13. века, другу архиепископ
Данило 30-их, а трећу архиепископ Данило 30-их година 14. века.
17. Прве две, једнобродне са куполом, трећа са уписаним крстом.
18. Рођење Богородице најпознатија икона.
19. Лесново – 1341. Јован Оливер, уписани крст са кубетом.
20. Високи Дечани – посвећени Христу Пантократору, 1327 и 1337. Наш највећи Манастир.
Има облик четворобродне базилике. Њен градитељ је фра Вита Которанин. Има византијских,
романских и готичких елемената.
- Рељефи: Страшни суд, Св. Георгије ослобађа цареву кћи од аждаје, разне фантастичне
животиње и декоративна лоза. Скулптура високог лава. Иконе: Богородице и Св. Јована.
Фреске: Прича о премудрости, 46 сцена Постања, 43 Страдања, 26 Страшног суда, Календар.
21. Највећа књига у Душановом царству је књига Животи краљева и архиепископа српских.
9. Позни средњи век
1. Почиње деобом царства и поразом на Марици 1371. године.
2. Завршава се падом Смедерева и целе Србије под турску власт 1459. године.
3. Цар Урош – Урош нејаки, наследник цара Душана, крунисан је у 19. години живота.
4. Најбоље очувани портрет младог цара је у манастиру Псачи код Криве Паланке.
5. Урош је узео Вукашина (први не-Немањић) за савладара и крунисао га 1365. године.
6. Његовом брату Угљеши дао је титулу деспота.
7. Вукашин је владао у Македонији а Угљеша у Серској области.
8. Цар Урош је умро без потомака и тиме се гаси династија Немањића.
9. Наследници династије Немањић би били Мрњавчевићи.
10. Босном владају Котроманићи а Рашком владају Лазаревићи и Бранковићи.
11. Обнову династије Немањић започео је цар Лазар – господар Србљем и Подунавља
12. Српска црква се измирила са Цариградском патријаршијом 1375. Скинута анатема.
13. Косовски бој (15. јуна 1389.) су преживели Вук Бранковић и Влатко Вуковић.
14. Србија је као држава постојала 70. година након Косовског боја.
15. У време Стефана Лазаревића (владар законодавац) развија се рударство у Србији.
16. Ново брдо као рударско насеље постаје велики град.
17. Законик о рудницима је наш први законик који регулише односе у привреди.
18. Наследник Стефана Лазаревића је био Ђурђе Бранковић (1427-1456)
19. Мађари Стефану дају Београд, а Угари Ђурђу узимају.
20. Ђурђе гради нову престоницу на Дунаву, Смедерево.
21. Смедерево је пало 1459. године.
22. Јеромонах Исаија преводи спис Псеудо-Дионисија Ареопагита.
23. Два културна покрета су карактеристична за позни средњи век.
24. Исихазам који је био познат у филоофско-теолошкој традицији византије.
25. Исихазам (од исихија – мир, ћутање) првобитно значи испосничко пустињаштво,
монашки аскетизам. Затим се у XIV веку развија мистичко-религиозни покрет.
26. Потпуна молитва и непрестано ћутање ради добијања блаженства.
27. Главни тумач исихазма је био Григорије Палама.
28. Главно поприште исихазма на Балкану је било на Светој Гори.
29. Исправљање превода је иницирао деспот Стефан Лазаревић
30. Позивао је грчке учене монахе да преводе непреведена дела са грчког језика.
31. Такође и да исправљају преводе, главно средиште је Манастир Ресава.
32. Константин Философ је био аутор житија деспота Стефана.
33. Такође је био аутор нашег првог философског трактата Слово о писменима.
34. Моравска школа обухвата манастире изграђене од краја 14. и прве деценије 15. века.
35. Главни споменици моравске школе су: Раваница, Љубостиња, Каленић и Ресава.
36. Раваница је подигнута 1375. године, њен ктитор је цар Лазар. Има облик уписаног крста
са пет купола, од којих се средишња и највиша ослањају на четири слободна стуба, црква је
ограђена бедемом од седам кула и грађена је по узору на цркву св. Арханђела у Призрену.
Осликавање је завршено 1385. године. Најпознатије фреске су Христос лечи слепога, Свети
ратници и Успење Пресвете Богородице.
37. Љубостиња је задужбина књегиње Милице. Неимар је био Раде Боровић, црква лепих
фасада са кордонским венцем који се дели на две хоризонталне зоне. Фреске су уништене.
38. Каленић је подигнут око 1410. године и спада у племићке задужбине. Њен ктитор је
протовестијар Богдан. Изграђен је у облику сажетог триконхоса на коцкастом постољу,
тежња ка вертикали и живописна декоративност фасада. Фрескописан 1413. године. Свадба у
Кани спада у најпознатије иконе, ту су такође и фреске ратника, архијереја.
39. Ресава или Манасија је задужбина деспота Стефана, изграђена између 1407. и 1418.
године. Ограђена тврђава са 11 кула, црква је у облику уписаног крста са пет кубета. Познате
иконе су Причешће апостола и Поклоњење жртви, а у наосу Христова чуда и Свети ратници.
40. Најзначајнији споменик минијатурног сликарства је Минхенски псалтир, налази се у
Минхену и заведен је као српски псалтир. Потиче са краја 14. века у доба владавине Стефана
Лазаревића. Велика илустрована књига са 154 илустрације.
41. Последњи велики средњевековни споменик је град Смедерево. Припада типу градова на
води. Има неправилну троугаону основу.
42. Јован Кукузељ је један од водећих византијских композитора (неуми), дело Тужбалица
Бугарке.
43. Први српски композитори су били Стефан Србин (Ниње сили), Никола и Исаија Србин.

10. Вазална деспотовина у Срему

1. После пада Смедерева српско племство и народ селе се северно од Саве и Дунава.
2. То су територије Угарске и они под суверенитетом угарског краља боре против Турака.
3. Међу избеглима су били и унуци деспота Ђурђа – сремски Бранковићи.
4. У борбама против Турака највише се истакао деспот Вук Гргуревић (1465-1485) – Змај
Огњени Вук.
5. Последњи деспот је био Павле Бакић (1537), његовом смрћу гаси се титула деспот.
6. Најпознатија српска великашка породица су били Јакшићи.
7. Најстарија је црква св. Николе у Старом Сланкамену из друге половине 15. века.
8. Ова црква је задужбина деспота Вука.
9. Први манастир на Фрушкој гори је Крушедол (1509-1514), задужбина владике Максима.
10. У цркви св. Николе из 15. века сачувана је само фреска Три Јерарха.
11. У Крушедолу (задужбина владике Максима) сачувано је девет икона, међу њима и икона
Деизиса.
-Хопово, Шишатовац и Врдник.
12. Позновизантијски стил икона из Манастира Крушедол, сродан стилу критских
иконописаца.

11. Култура средњевековне Босне

1. Босна се први пут спомиње у спису Константина Порфирогенита као западни део Србије.
2. До средине 10. века била је у саставу Србије.
3. Била је под управом цара Самуила и зетског краља Бодина.
4. Народ Босне се називао Бошњани, јавља се и етничко име Србљи.
5. Све до 18. века за Босну се каже да је била српска земља, и народ је говорио српски језик.
6. Босна је прво била под византијским, а касније и под западним утицајем.
7. Владари Босне су се називали банови.
8. Први бан чије се име знало био је Борић, а најпознатији владар је био Кулин – бан.
9. Кулин – бан је био савременик Стефана Немање.
10. Од друге половине 12. века, па све до пада под Турке, у Босни владају Котроманићи.
11. Значајни владар је био Стефан II, савременик Стефана Дечанског и цара Душана.
12. Стефан II освојио је западни Хум, чиме је Босна добила излаз на море.
13. Његов наследник је био бан Твртко, који је био савременик цара Лазара.
14. Прогласио се краљем Србље и Босне 1377. године у манастиру Милешева.
15. У периоду од 1377. до 1463. године у Босни се користи титула краљ.
16. Босна пада под турску власт 1463. године, а Херцеговина 1482. године.
17. Херцеговина је добила име по Стефану Херцегу.
18. У средњем веку Босна се сматрала као земља јеретика.
19. Фрањевци су у Босну дошли у 13. веку и ту основали своје манастире.
20. Знак распознавања старе Босне су усправни камени споменици – стећци.
21. Стећке је први описивао Вук Стефановић Караџић.
22. Постојали су стећци у облику сандука и у облику саркофага. Неки су били исклесани без
рељефа, док су други имали орнаментику, људске и животињске фигуре, а ређе натписе.
* Најпознатија некропола с највише стећака је Радимља код Стоца (133 надгробна споменика)
припадала српској племићкој породици Милорадовићи Храбрени.
- Најлепши стећак је из Доње Згошће код Какња. Има облик саркофага и богато декорисан са
четири стране.
- Мали број има натписе лапидарног стила, који чине најдрагоценији део књижевности.

12. Настанак Црне Горе

1. Црна Гора се раније звала Зета.
2. После смрти цара Уроша развија се као самостална држава којом владају Балшићи.
3. Манастир Горица на Скадарском језеру подигла је Јелена Балшић, жена Ђурђа Балшића и
ћерка цара Лазара. Она се после смрти Ђурђа удала за хумског господара Сандаља Хрнића.
4. Балшићи су држали и део Албаније, али су њихову територију Турци и Млечићи смањили.
5. Другом половином 15. века, Зета постаје Црна Гора под владавином Црнојевића.
6. Иван Црнојевић је најзначајнији владар Црне Горе и ктитор Цетињског манастира.
7. Цетињски манастир је вековима био политички и духовни центар Црне Горе.
8. Црна Гора је политички везана за Млетке и Турке.
9. Иванов старији син Ђурђе се оженио Млечанком, а Станиша је примио Ислам у Цариграду
– Скендербег Црнојевић.
10. Црна Гора пада под Турке 1499. године. Последња земља Немањићке Србије.

13. Старе српске штампарије

1. Прва штампарија је пронађена почетком друге половине 15. века.
2. Проналазач је био Немац, Јохан Гутенберг.
3. Прва штампана књига је била Библија, штампана у периоду од 1452. до 1455. године.
4. Током штампања књиге штампан је и Турски календар, 1454. године.
5. Штампарије у словенским земљама су биле у Чешкој, Пољској, Хрватској и Црној Гори.
6. Прву машину за српско ћирилично штампање набавио је Ђурађ Црнојевић из Венеције.
7. Први штампар је био јеромонах Макарије.
8. После пада Црне Горе одлази у Влашку – оснивач румунског ћириличног штампања.
9. Наша прва књига је Октоих првогласник из 1494. године – Цетињска штампарија.
10. После пада Црне Горе центар нашег штампарства је у Венецији.
11. У Венецији су постојале две српске штампарије.
12. Прва штампарија: Божидар Вуковић Подгоричанин. 1519. година. После његове смрти је
преузима син Вићенцо Вуковић.
- У исто време се оснива и штампарија у Горажду, чији су оснивачи браћа Љубавићи,
Божидар и Теодор.
13. Друга штампарија: Которски властелин Јероним Загуровић.
14. На кратко су постојале и штампарије у Грачаници, Милешеви, Рујни, Београду, Скадру,
Мркшиној Глави.
15. Наша последња стара књига штампана је 1638. године у другој млетачкој штампарији.
16. Старе српске књиге се називају Србуље.