Prof.

dr Zorica Kuburiћ
Филозофски факултет, Нови Сад
UDK:2-75 :37.014.523
Originalni nau~ni rad

UVOD U METODIKU VERSKE NASTAVE

Rezime

Ako sebi postavimo ciq da religiju sagledamo iz ugla istorijske perspe-

ktive, organizacija ~asa veronauke naj~e{}e }e podrazumevati tradicio-
nalni oblik rada, {to zna~i orijentaciju na znawa koja se iskazuju u
ponavqawu, razvijawu poslu{nosti, po{tovawu hijerarhije, dakle negovawu
autoritativnosti. Me|utim, u sociolo{kom pra}ewu razvoja dru{tva i
promena koje zahvataju i samo podru~je religije, mo`emo govoriti o vero-
nauci kao ~iniocu dru{tvenih promena, koje se u organizaciji ~asa vero-
nauke odvijaju uz kori{}ewe najsavremenijih metoda rada, putem kojih se
razvija kriti~ko mi{qewe zrele i samostalne li~nosti.

Kqu~ne re~i: religija, mteodika, verska nastava, socijalizacija.

Predavati zna~i svakoga dana sretati qude koji su

mla|i od vas, koji imaju druga~ije ideje, koji vam zadaju probleme.
To je izazov, jer morate da se prilago|avate zahtevima
i problemima novih generacija, da se odr`avate,
ako ne biolo{ki, a ono psiholo{ki mladim.
Umberto Eko

Potreba religije da se u procesu socijalizacije prenosi sa

generacije na generaciju, uvek u novom izdawu istina koje ne zastare-
vaju, daje slobodu sadejstva vremena u kome traje i tradicije iz koje
proisti~e. Ponekad, usled odsustva fleksibilnosti i me|usobnog
dijaloga, dogodi se okameweno znawe, iz straha da novo vreme ne
zaboravi svoje po~etke. Naprotiv, znawe koje stalno te~e, koje se
razume, koje se koristi, ispituje i proverava u dijalogu vernika,
pokazalo se najboqa je forma religijske socijalizacije.
U sokratovskoj mudrosti »Znam da ni{ta ne znam«, znawe koje
se ne zna, mo`emo razumeti u smislu stalne potrebe za pre~i{}ava-

- 23 -
wem znawa koje se zna. To neprekidno preispitivawe i upitanost nad
svetom pro~i{}uje znawe koje se zna i rasvetqava ono koje se ne zna.
To pro{irivawe granica ide u nedogled – nalik je spiralnom kreta-
wu koje stalnim pomacima uvodi u nove forme `ivota, koje, kada su u
pitawu teolo{ka znawa, prelaze granicu ovozemaqskog, putem obja-
ve, i uvode ~oveka u znawa pre po~etka, u odgovornost za trajawe sada
i ovde, i u budu}nost koja je objavqena proro{tvom. Zato metodika
verske nastave pronalazi u oblasti teologije svoj izazov. Za{to? Jer
se sam sadr`aj ne odnosi samo na nau~nu oblast, niti samo na filo-
zofski put tragawa za istinom, niti ga umetnost iscrpquje, jer kao
predmet svog istra`ivawa ima celokupni smisao postojawa.
Dakle, o bilo kojoj objavqenoj religiji da je re~, i verskoj
nastavi, koja je u obrazovnom sistemu na sistemati~an na~in predsta-
vqa i predaje svakoj novoj generaciji, javqa se paradoks, da se nude
bespogovorna znawa za koja je potrebno imati najja~u veru, jer su
izvan oblasti empirijske provere. To su znawa za koja su potrebni
posrednici druga~ijeg profila od nastavnika, nau~nika i maga.
Naime, re~ je o prorocima, misticima, apostolima, koji su na
razli~ite na~ine imali susrete i komunikaciju sa samim Bogom i
opet, na sebi svojstven na~in to iskustvo preneli posrednicima
drugoga reda, koji daqe, opet {to vernije svedo~e o onome »{to su
videli i ~uli«.
U tom lancu posredovawa Bo`anske istine, sve{tenstvo u
crkvama, u~iteqi u verskim zajednicama, za razliku od nastavnika u
{koli, Boga i verska u~ewa prenose svojim vernicima ponekad vi{e
obredom, u kome se u~ewe samo nazna~uje i ritualizuje na neposredan
na~in, i poput umetni~kog dela, deluje na svest onih koji u wemu
u~estvuju. Me|utim, u nastavnom procesu verski obredi, teolo{ka
u~ewa, religijska iskustva, verske li~nosti, sveta mesta i zna~ajni
praznici, verski simboli i smisao svega {to se u terminologiji
iskazuje, postaju predmet izu~avawa, dobijaju formu verbalnog
obja{wewa i kognitivnog razumevawa. To skretawe sa puta emocio-
nalnog u religiji na put racionalnog otvara drugu dimenziju zna~aja
verske nastave, koja ima ciq da samo otvori vrata deci da bezbedno,
uz jasne putokaze, budu upoznata sa pitawima na koja wihova religija
ili wihova vera ima »tradicionalno utaban put« istine.
S druge strane, postavqa se pitawe koliko }e to pro{iri-
vawe horizonta saznawem, putem verske nastave, pomo}i deci da pro-
{ire svoj horizont slobode i u~initi ih sigurnim, odgovornim i
tolerantnim vernicima i gra|anima.

- 24 -
 U meri u kojoj nove ideje predstavqaju izazov dogmi i u~e nas
po{tovawu kulturne raznovrsnosti, dozvoqavaju}i nam da steknemo
uvid u unutra{we funkcionisawe ideja u praksi, sama praksa mo`e
pro{iriti horizont ~ovekove slobode. Zato je religijska praksa tek
religija sama jer se u woj religijsko iskustvo kao i versko u~ewe
preta~u u `ivu veru koja je zasnovana na religijskim vrednostima.
Omiqene lekcije koje u~enici pamte i koje su im bliske pre
svega proizilaze iz primarnog iskustva a ne iz literature. Zato je
uputno uneti {to vi{e `ivota u nastavu, i svojim li~nim primerom
biti deo we same.
Dobra praksa, isto kao i nau~na istra`ivawa, upu}uju nas da
je u verskoj nastavi potrebno {to vi{e koristiti problemski
pristup, dijalog sa u~enicima i aktuelno znawe koje daje adekvatne
pojmove za mi{qewe o aktuelnim doga|ajima i pobu|uje radoznalost
za samostalno istra`ivawe i u~ewe.
Dakle, pitawe koje nam je ostalo da razre{imo u praksi
odnosi se na dilemu da li da ponudimo u~enicima gotova znawa, koja
postoje u na{oj veri, ili odgovarati na wihova pitawa i voditi
dijalog uop{te o pitawu vere. Sam pristup ovom pitawu stavqa nas u
poziciju tradicionalnog nastavnika ili nastvnika koji zastupa
interaktivni oblik rada.

Kako re~i postaju prazne?

Ako jezike ~ove~ije i an|eoske govorim a qubavi nemam,

onda sam kao zvono koje zvoni ili praporac koji zve~i.
I ako imam proro{tvo i znam sve tajne i sva znawa,
i ako imam svu veru da i gore preme{tam,
a qubavi nemam, ni{ta sam...
(1. Korin}anima 13:1,2)
.
Re~ »qubav« nosi u sebi mno{tvo predstava o zna~ewu.
Punina qubavi opisivana je vekovima u razli~itim umetni~kim
formama, ali i u religijskim spisima od kojih je novozavetna poruka
da je Bog qubav (1. Jovanova 4:8) najsveobuhvatnija. Poistove}ivawe
Boga sa ve~nim logosom (Jovan 1:1), upu}uje nas na Re~ koja ima
puninu svog zna~ewa, re~ kao formu i qubav kao wen sadr`aj. I ona
mo`e da postane prazna, otu|ena od sebe same, ispra`wena i la`na.
Prazna qubav kao prazan tawir, ne siti ni telo ni du{u. Ni govor o
woj nije dovoqan da nas odr`i u `ivotu. Samo ona sama, qubav, u
stawu je da ispuni smisao svog postojawa.

- 25 -
 Kako re~i postaju prazne? U procesu porodi~nog vaspitawa
mnogo puta izre~ena su dobra uputstva deci od roditeqa koji se tih
saveta sami nisu pridr`avali. Ima i lekara koji svojim pacijentima
preporu~uju da ne pu{e, budu}i da poznaju nezdrave efekte pu{ewa,
me|utim, u nedostatku jake voqe, sami sa sobom ne mogu da iza|u na
kraj. U Bibliji ~itamo da su verske vo|e Hristovog vremena imale
obi~aj da licemerno `ive, tako da je za narod bilo uputno da slu{a
re~, ali da ne gleda na pona{awe »jer govore a ne ~ine« (Matej 23:3).
Nije lako biti zrela i celovita li~nost, ali upravo je to ciq
vaspitawa uop{te, a posebno religijskog. I to ne samo u smislu da
~ovek po{tuje vlastite re~i, ve} i u emocionalnom zna~ewu.
Apostol Jovan u svojoj prvoj poslanici (4:20) nagla{ava: »Ako ko
re~e: ja qubim Boga, a mrzi na brata svojega, la`a je jer koji ne qubi
brata svojega, koga vidi, kako mo`e qubiti Boga, koga ne vidi?«
Savremena re~ koju mnogi smatraju vredno{}u u me|uqudskim
odnosima je re~ tolerancija, re~ koja nosi smisao i puninu svog
zna~ewa u uva`avawu razli~itosti, i onih koje nam se ne dopadaju.
Tolerancija, kao i qubav koja pokriva »mno{tvo greha« (1. Petrova
4:8), predstavqa podno{ewe ne~ega {to ina~e ne bismo da nismo
tolerantni; to je osuje}ewe koje se mo`e izdr`ati, ~ak bez gomilawa
gneva i budu}e eskalacije. Ako nema tolerancije, govor o woj je
prazna pri~a. U Kur’anu ~asnom pi{e da: »U veri nema prisiqavawa.
Pravi put se raspoznaje od stranputice« (Sura 2:256).
Re~ je kao i metodika nastave, nose}i materijal. Ona je forma
koja svom sadr`aju daje dostojanstvo. Re~ kao sredstvo na{e komuni-
kacije, osim svoje punine, ili pak ispra`wenosti, svojim kvalite-
tom, u hri{}anskoj terminologiji, mo`e biti »soqu za~iwena«,
»puna blagodati« ali i »r|ava« i »ubita~na«. Vernik je pozvan na
savr{enstvo koje se ogleda u tome da ne gre{i u re~ima. Stoga
apostol Jakov (3:1.2) savetuje: »Ne tra`ite, bra}o moja, da budete
mnogi u~iteqi, znaju}i da }emo ve}ma biti osu|eni. Jer svi pogre{u-
jemo mnogo puta. Ali ko u re~i ne pogre{uje, onaj je savr{en ~ovek.«
[kola je mesto ~uvara re~i, gde vernik kognitivnoj dimenziji
doprinosi svojim emocionalnim stavom poverewa u pro{irene gra-
nice bivstvovawa, u smisao kojim se prevazilazi »ovde i sada«, sa
ve~nim i beskona~nim.
Kada je vernik lo{ onda je on u raskoraku sa svojim verova-
wem, jer je zaboravio moralne principe. Zato je u verskoj nastavi
bitno ne samo znati, ne samo verovati, ve} pona{ati se u skladu sa
znawem i verovawem. Time je karakter verske nastave vi{e vaspitni
nego obrazovni i zato je uloga samog nastavnika verske nastave vi{e

- 26 -
li~na i neposredna, nego u drugim predmetima koji ne iziskuju
posredovwe iskustva ve} samo znawa.
Dakle, ciq verske nastave je da pomogne u~enicima: a) da
razumeju gradivo i nau~e osnove vlastitog verovawa iskazanog kroz
nastavne sadr`aje; b) da pobudi odgovaraju}a ose}awa o gradivu {to
upotpuwuje sadr`aj i poma`e internalizaciji i negovawu saose}awa
koje je osnova ~ovekoqubqa; v) da poma`e u~enicima da primene
gradivo u svakodnevnom `ivotu koje }e biti utemeqeno na bazi~nom
poverewu u `ivot i budu}nost.
Problem odnosa izme|u znawa, ose}awa i akcije (kogniti-
vnog, afektivnog i konativnog) u veronauci je lak{e re{iti nego u
drugim predmetima zato {to religija mnogo ~e{}e i ja~e isti~e
zna~aj `ivota prema zahtevima vere. Istinitost vere dokazuje se
`ivotom, iskazanom qubavqu, dobrim delima, akcijom. Istinitost
iskaza koji postoje u nauci i filozofiji proverava se ~iwenicama
ili logi~ki. Zato se u verskoj nastavi znawe oduvek vezuje za akciju,
tako {to se od verou~iteqa zahteva li~ni primer koji treba da se
vidi i u pona{awu vaspitanika.

Mesto metodike verske nastave u obrazovnom sistemu

Ciq obrazovawa, bilo da je religiozno ili lai~ko,

nije vi{e da u detetu uni{tava ose}aj svetog,
nego da ga pro~isti, uzdigne.
Obrazovanwe deteta, kao i obrazovawe qudskog roda,
u osnovi je obrazovawe o svetom.
Olivije Rebul

Pitaju}i se {ta je vredno u~ewa, Olivije Rebul (1996:109),

izdvaja dva velika obrasca vrednosti: vrednosti dru{tvene integra-
cije i vrednosti individualnog oslobo|ewa. »Sad se mo`e prevazi}i
wihova protivure~nost pokazuju}i da su i jedne i druge humane,
dakle, podjednako svete: integrisati jedinku u {to je mogu}e {iru
zajednicu, a naj{ira zajednica jest samo ~ove~anstvo, koje se nalazi s
one strane svih teritorijalnih, ideolo{kih i kulturnih granica;
osloboditi jedinku svega onoga {to je pot~iwava, jeste ~in koji
zna~i stvoriti od we samostalnu i odgovornu osobu, ~oveka u punom
zna~ewu te re~i. Re}i da je ~ove~anstvo sveto za ~oveka, zna~i
prevazi}i suprotnost izme|u integracije i oslobo|ewa, tradicije i
razuma, vernosti i progresa, simbola i objektivnosti. Ukoliko je

- 27 -
obrazovawe ono {to ~ovekovom potomku omogu}ava da prihvati
kulturu, ono je istovremeno i po{tovawe jednog nasle|a i bu|ewa
jedne svesti. Jedno ne ide bez drugoga.«
Radmilo Vu~i} u kwizi Metodika religijske nastave (1960)
pi{e da ~ovek ose}a potrebu da se bar povremeno prenese u svet
slobode, da si|e u najdubqe delove svoje du{e, da bude sam sa sobom i
oseti u sebi onaj mir, sklad, red koji katkad nasluti u su{tini
Prabi}a. Ti trenuci pristupa samome sebi koje pru`a religija,
spadaju me|u najdragocenije za unutra{we sre|ivawe, smirivawe i
integraciju.
Otuda je religija oduvek bila najja~a vaspitna snaga, jer se
verskim vaspitawem ukazuje vaspitaniku na elemente vezanosti ~o-
veka sa Bogom na svim poqima rada. Nau~na istina je odsjaj apsolu-
tnog logosa, estetsko je odlika apsolutnoga bi}a i wegovog dela,
moral je zahtev, unutra{wa nu`nost wegova. Vu~i} nagla{ava da je
qubav osnovni eti~ki princip koji izjedna~ava ~ovekov napor sa
op{testvarala~kim principom i daje mu transcendentan karakter.
Dakle, metodika verske nastave polazi od stava da se verona-
uka mo`e izvoditi tako da zna~i aktivan kulturni rad, ula`ewe u
oblast stvarala{tva. Izgra|uju}i verski duh i teisti~ki pogled na
svet, u~enik otvara sebi vrata koja ga uvode u nauku, umetnost i
moral, a one su glavne oblasti u kojima i pomo}u kojih se ~ovek
vaspitava. Vrednosti kojima se u wima te`i su: istina, lepota,
dobrota i svetost.

Metodika verske nastave i religija

Metodika verske nastave povezana je, pre svega, sa religijom i

unutar we sa verskim organizacijama koje ~uvaju i prenose u~ewa na
kojima se temeqe kako verski obredi tako i kompletna organizacija
verskog `ivota pojedinca i zajednice koja je prihvatila ili nasledi-
la odre|eni verski sistem. Upoznavawem sa istorijom svoje religije
razvija se svest o pripadawu jednoj {iroj zajednici, dobija konkre-
tno znawe i bogati li~ni emocionalni `ivot. Pored poznavawa
istorije vlastite religije, potrebno je upoznati se sa u~ewem, {ta je
to u {ta se veruje, koji su obredi zajedni~ki i u kojim prilikama.
Bitno je praviti razliku izme|u svetog i svetovnog kako u prostoru
tako i u vremenu.
Izbor i raspored odre|enog sadr`aja iz »vjeruju« koji }e biti
obra|ivan u okviru nastavnog programa vr{i se prema odre|enim
kriterijumima npr: 1) psihofizi~ke i intelektualne karakteristi-

- 28 -
ke i sposobnosti u~enika; 2) predznawe koje imaju u~enici; 3)
vaspitno-obrazovni zadaci i ciqevi koji verskom nastavom treba da
se razviju; 4) vrednost i mogu}nost nekog sadr`aja za vaspitno-
obrazovni rad s u~enicima; 5) aktuelnost odre|enog sadr`aja. Na
nastavniku je da na najboqi na~in realizuje u nastavnom procesu
nastavni plan i program putem kojih se ostvaruje nastavni ciq.
Tuma~ewe sadr`aja treba da bude u funkciji ostvarivawa vaspitno-
obrazivnih zadataka i ciqeva.
O na~inu rada sa decom i problemu izbora gradiva zanimqivo
je bilo Platonovo mi{qewe po kome je trebalo iz svih pesama
izbaciti mesta koja govore o nemoralnom pona{awu bogova, jer to bi
slu`ilo kao r|av primer. Mlado stvorewe treba da bude okru`eno
lepim i dobrim, onim {to slu`i kao primer i uzor. Ovaj problem
politeisti~kog sveta razre{en je u monoteisti~kim religijama u
kojima je Bog apslolutno dobar i moralan. Me|utim, ono {to se
mo`e javiti kao pote{ko}a u verskoj nastavi jeste stvarawe kod dece
dve rezli~ite predstave o Bogu. Jedna je slika Boga progoniteqa,
Boga koji ka`wava i koga se treba pla{iti, a druga je slika
milostivog Boga, Boga za{titnika koji je uto~i{te u nevoqi i
pomo}nik u svako doba. Budu}i da je Bog u monoteisti~kim religi-
jama Li~nost a ne sila, verou~iteq neposredno svojim stavom prema
u~enicima i na~inom na koji prenosi teolo{ke istine uti~e na
formirawe stava prema Bogu.

Metodika verske nastave i pedagogija

Pedagogija prou~ava op{te zakonitosti vaspitawa i obrazo-

vawa i poma`e metodici koja se interesuje za jedno u`e podru~je te
delatnosti. Op{ta pedago{ka zakonitost jeste da se nastavom i
vaspitava, da se usvajawem znawa razvija i formira li~nost u inte-
lektualnom, moralnom, estetskom smislu i da nastava verske pouke
treba svemu tome da doprinosi.

Metodika verske nastave i didaktika

Didaktika, kao op{ta teorija nastave, posmatra nastavu kao

jedinstvenu pojavu, prou~ava op{te zakonitosti vaspitno-obrazo-
vnog procesa u nastavi, bez obzira na sadr`aj nastave. Metodika
prou~ava zadatke, sadr`aj, metode, sredstva, oblike, organizaciju u
nastavi. Op{ta znawa iz didaktike se na specifi~an i metodi~ki
na~in primewuju i realizuju u verskoj nastavi.

- 29 -
 Metodika verske nastave i psihologija

Saznawa do kojih je do{la psihologija potrebna su nastavni-

ku u organizaciji verske nastave. Kada ka`emo psihologija mislimo
na op{tu i posebne psihologije kao {to su: pedago{ka psihologija
(zakonitosti u procesu u~ewa, {ta uti~e pozitivno a {ta negati-
vno), razvojna psihologija (karakteristike razvojnih perioda, pose-
bno adolescentnog perioda, interesovawa i motivacije mladih),
socijalna psihologija (dru{tvene grupe i psihodinamika unutar
grupe, odnosi saradwe, takmi~ewa, vo|e grupa). Nastavniku su tako|e
potrebna i saznawa iz oblasti mentalne higijene, koja otkriva {ta je
u funkciji o~uvawa mentalnog zdravqa i u funkciji samog `ivota
koji je u svakoj religiji najve}a vrednost, ne samo u ovozemaqskom
smislu, ve} i u kosmi~kim dimenzijama. Dakle verska nastava ima
svoju psiholo{ku dimenziju koja se odnosi na intelektualni i
emocionalni do`ivqaj ali i na aktivnost.

Metodika verske nastave i filozofija

Povezanost verske nastave sa filozofijom i filozofskim

disciplinama (logikom, etikom, estetikom, gnoseologijom, filozo-
fijom religje) je nesumwiva. Poznavawe teorije saznawa odre|uje
metode saznawa, razli~ite pristupe i principe u prou~avawu i
tuma~ewu ~iwenica, pojava, procesa i zakonitosti. Zadatak nastave i
jeste da razvija logi~ko i kriti~ko mi{qewe.
Radmilo Vu~i} (1960) smatra da je filozofija tako usko
povezana sa religijom da izme|u wih ne postoji granica i to potkre-
pquje citatom: »filozofija se te{ko mo`e zadugo odr`ati u svetu
ako qudsko dru{tvo ne `ivi religiozno. Jer filozofski sadr`aji
`ive u narodu pomo}u religiozne vere«. On potse}a da je glavna
reakcija protiv religije bila uvek uperena protiv klerikalizma.
Filozofija je, u odnosu na druge duhovne delatnosti, kriti-
~ko i racionalno ispitivawe najdubqih pretpostavki verovawa i
sveukupnog iskustva o stvarnosti. Samim tim religija je, kao {to je i
nauka i umetnost, predmet filozofskog interesovawa.
Dakle, religija kao univerzalna kulturna pojava, {to zna~i
da nisu poznate zajednice koje nemaju neki oblik religije, ima,
izme|u ostalih, integrativnu funkciju. Ona se ogleda u povezivawu,
ne samo vernika u versku zajednicu, ve} i svih oblasti qudskog
saznawa u smislenu celinu, i u povezivawu qudskog i bo`anskog, duha
i tela, i svih drugih dvojnosti koje `ivot ~ine dinami~nim.

- 30 -
 Mesto metodike verske nastave u nau~nom sistemu

Razgovor i diskusija ne vodi se samo sa suvremenicima,

nego i s onima koji su za istinom tragali davno prije nas.
Josip Marinkovi}

Kada je re~ o odnosu metodike i wene utemeqenosti u nauci i

praksi, postoje shvatawa po kojima metodika jeste nauka, i ona po
kojima nije, ve} je samo prakti~na ve{tina nastavnog rada u odre|e-
noj konkretnoj nastavi. Me|u u~ewima koja ne spore nau~ni status
metodike najstarije i najrasprostrawenije je pedago{ko shvatawe po
kome su metodike pedago{ke nau~ne discipline. Pedagogija prou~a-
va vaspitawe i obrazovawe uop{te, didaktika je op{ta teorija
nastave, zajedni~ka osnova svim metodikama, a metodika je teorija
nastave pojedina~nog nastavnog predmeta.
Po drugom shvatawu, metodika se utemequje u onoj nauci ~iji
se sadr`aj oblikuje u nastavni predmet. Ona se zasniva na mati~noj
struci i zato je ozna~ena kao stru~na metodika. Slabost stru~ne me-
todike je u tome {to se apsolutizacijom znawa iz struke ~esto zabo-
ravqaju zakonitosti vaspitno-obrazovnog procesa, odnosno pedago-
{ko-psiholo{ki kontekst.
Tre}e shvatawe metodiku vidi kao grani~nu nau~nu discipli-
nu. Tako je metodika istovremeno i pedago{ka disciplina ali i
odgovaraju}e konkretne nauke; pedago{ka i stru~na disciplina.
Podjednak zna~aj daje kako pedago{kom tako i stru~nom aspektu.
^etvrto shvatawe ka`e da je metodika istovremeno i pedago-
{ka (po predmetu prou~avawa) i interdisciplinarna (po na~inu na
koji prou~ava svoj predmet) i autonomna (po saznawima do kojih
dolazi i koja sistematizuje).
Name}e se i shvatawe koje metodiku ne vidi ni kao pedago{ku
ni kao stru~nu disciplinu, ni kao ne{to izme|u wih. To je u~ewe
koje ukazuje da je metodika autonomna nau~na disciplina koja ima
svoj specifi~ni predmet prou~avawa, svoju metodologiju i svoju
terminologiju.
Metodika verske nastave svojom formom organizovawa nasta-
ve oslawa se na didaktiku i pedagogiju, dok svojom su{tinom proi-
zlazi iz samog sadr`aja verskih u~ewa, koja, tako|e, uti~u i na
postupke u nastavnom procesu.
I ne samo da je ta~ka oslonca verske nastave u religiji i we-
nim osobenim u~ewima i u metodici wenog izvo|ewa, ona se nalazi i
u li~nosti svakog verou~iteqa. Kao {to metodika verske nastave

- 31 -
zavisi od teolo{kih znawa s jedne strane i metodi~kog ume}a orga-
nizovawa nastavnog procesa, tako zavisi i od vere koju nastavnik ima
u odnosu na verska u~ewa.
Veronauka svojim prisustvom u nastavnom procesu pravi most
izme|u obrazovnog i verskog sistema. Budu}i da je veronauka uteme-
qena u religiji, a ona po svom zna~ewu povezuje kako ~oveka i Boga,
tako i qude me|usobno u bogo~ove~ansku zajednicu, veronauka nadi-
lazi zadatke {kole i te` da zahvati celokupni `ivot.
U metodici verske nastave ukazuje se na potrebu za integra-
cijom teorijskog znawa i prakti~nog delovawa. Pitamo se koje su
karakteristike pravog vernika i koji su indikatori religioznosti.
Kao {to se samo onaj koji promi{qa o svojim postupcima i pre i
posle delovawa, zaista bavi etikom, tako se i onaj koji promi{qa o
procesu nastavnog ~asa kao o interakciji i delovawu mo`e nazvati
metodi~arem. Teorijska znawa ne garantuju sama po sebi uspeh u
nastavnoj delatnosti, ali ona mogu pomo}i nekome ko je voqan da
promi{qa i stvara. Uspeh nastavne delatnosti le`i u nastavni-
kovom ~inu koji se kreira uvek iznova, iz perspektive me|uqudske
interakcije, kao neponovqivi doga|aj.
Mo`emo se slo`iti da metodika verske nastave, kao i
religija sama, svoje upori{te ima vi{e u praksi nego u teoriji, u
realnom `ivotu nego u apstraktnim pojmovima. Ona je `ivotna tek
onda kada se nalazi u procesu, naravno vi{e kada je taj proces u
verskom sistemu, u kome se nalazi i sam izvor wenog nastajawa, ali i
u porodi~nom i u {kolskom, koji je posreduju.

Metodika verske nastave u sistemu javne re~i

U~ewu i razvijawu ume}a izlagawa treba pri}i postepeno,

kao i bilo kojoj drugoj kompleksnoj ve{tini ili zanatu.
Keti Mijata

Istra`ivawa pokazuju da govor pred grupom qudi za ve}inu

qudi predstavqa najve}i strah. Za neke qude strah od javnog govora
ide ispred straha od smrti, straha od leta avionom, ili straha od
neuspeha u drugim oblastima li~nog `ivota. Poznati simptomi koji
se prime}uju kod qudi koji govore u javnosti su: klecawe kolena, po-
drhtavawe glasa, suva usta, poja~ano preznojavawe, posebno su dla-
novi vla`ni, {to ukazuje na prisutnost treme. Naravno, ima jo{
specifi~nih simptoma koji se mawevi{e javqaju kod svih koji su

- 32 -
iskusili po~etnu nelagodnost pred javnim govorom. Reakcije tela su
o~igledne, telo retko ume da la`e.
Svakako, ovo op{te iskustvo straha od govora nailazi na
varijacije unutar razli~itih tipova temperamenta. U zavisnosti od
toga da li je osoba ekstrovertni ili introvertni tip zavisi}e i
na~ini prevazila`ewa, s jedne strane, straha da se progovori, s dru-
ge strane, da se prona|e mera vlastite otvorenosti koja mo`e i}i do
nametqivosti.
U nastavnom procesu, posebno u verskoj nastavi, neophodno je
pokazati sigurnost, prevazi}i strah, biti posrednik mo}i koja ne
pla{i ve} smiruje, mo}i koja je na na{oj strani, a ne protiv nas.
U~enici intuitivno prepoznaju na{a unutra{wa stawa, te time
verska nastava, vi{e od bilo koje druge, pa ~ak i od umetnosti,
po~iva na li~nosti nastavnika i wegovoj unutra{woj sigurnosti u
posredovawu veri, jer se vera ne iscrpquje u znawu.
Zato je potrebno sticati ve{tinu javnog govora i razgovora,
od dijaloga sa zna~ajnim drugim osobama iz na{eg detiwstva, do
dijaloga sa samim sobom, kada su se svi drugi uselili u nas, i omogu-
}avaju razgovor ~ak i onda kada ostanemo potpuno sami.
Izme|u na{eg po~etka i kraja odvija se neprekidni razgovor,
s mawe-vi{e aktivnom ulogom u wemu, najvi{e u {koli, me|u vr{wa-
cima i konstantno na radnom mestu sa nadre|enim, podre|enim i
onima koji su kao i mi. No, kako god da wihove pozicije variraju, one
su ponekad i uslovqene ve{tinom govora. Najvi{e po{tovane sposo-
bnosti kod qudi jesu sposobnost smislenog govora u javnosti. Osim
toga, osobe koje mogu svoje ideje da jasno iznesu su i vi{e uspe{ne.
Me|utim, vi{e cenimo razgovor u odnosu na klasi~no preda-
vawe, zato {to sam po sebi podrazumeva sagovornika koji prima i
koji odgovara. Ta interakcija i `ivotnost razgovora, vra}a jedan
organizovani i ve{ta~ki sistem u prirodni proces vlastite
izgradwe koji doprinosi i samopo{tovawu i saznawu.
Govorne situacije mogu biti razli~ite i od wih zavisi koju
vrstu govora treba pripremiti i odr`ati. Verska nastava u obrazo-
vnom sistemu ima svoje mesto koje }e, zavisno od kreativnosti nasta-
vnika, biti u funkciji rasvetqavawa najve}e tajne koja se zove pobo-
`nost, ili u odustajawu od we.
Postoje verou~iteqi koji se ograni~avaju samo na znawe, ne
vode}i ra~una o povezivawu znawa sa emocijama i akcijom, a takav
pristup ~ini versku nastavu mawe kvalitetnom. Najgore {to mo`e da
se desi veronauci ogleda se u mogu}nosti da verou~iteq izazove
negativna ose}awa i odbojnost u odnosu na wegov predmet. Zato je

- 33 -
dobro {to je veronauka izborni predmet, jer dobrovoqno dola`ewe
na ~asove veronauke onemogu}ava pojavu netrpeqivosti prema woj.
Verska nastava u {koli razlikuje se od ostalih nastavnih
predmeta i po tome {to ima slobodu da koristi sve vrste govora i da
ih kreativno prilago|ava u nastavnom procesu. Prema kriterijumu
namere ili ciqa koji `eli da se ostvari, mo`emo re}i da postoji
informativni, edukativni, akcioni i zabavni govor.
Informativni govor podrazumeva strukturu koja je sa`eta,
jasna, odre|ena i organizovana uz nabrajawe slu~ajeva o kojima je re~.
Namera je informisati, re}i ~iwenice, problem i re{ewe proble-
ma. Kratko, koncizno i direktno su osnovne karakteristike info-
rmativnog govora. Vrline dobrog govora su ta~nost, kratko}a, jasno-
}a, ali jezgrovitost je ono {to odvaja ovu vrstu govora od drugih.
Predavawe je takva vrsta govora koji se naj~e{}e koristi kao
uputstvo. Primarni ciq predavawa je pou~avawe ili informisawe
u~enika o datom problemu. Mo`e biti primewen tip monolog, kada
je komunikacija jednosmerna, u kojoj nema verbalnog sudelovawa od
strane u~enika i tip interaktivnog predavawa koje se obi~no pri-
mewuje u mawim grupama i omogu}ava verbalnu interakciju izme|u
nastavnika i u~enika.
Govor uop{teno ima ~etiri osnovne namere: da informi{e,
pou~i, pokrene na akciju i zabavi, a samim tim svaki od wih deluje na
kognitivnu, emocionalnu, motivacionu i akcionu stranu slu{aoca.
Informativni govor je naracija usmerena prema odre|enom ciqu,
ali nema nameru da pou~ava, {to se ~ini edukativnim govorom.
Akcioni, persuazivni govor ima ciq da pokrene slu{aoce da veruju
ili da budu aktivni u odnosu na neki ciq, {to se ostvaruje delova-
wem na voqu preko procesa motivacije. Politi~kim govorima ~esto
se pokre}u qudi na akcije radi ostvarivawa politi~kih ciqeva.
Verski govor upu}uje na istinu i Boga. Zabavan govor slu{aoce
zabavqa, govornik insistira na humoru i `ivopisnom jeziku.
Na ~asovima verske nastave i nastavnik i u~enici mogu da
koriste re~ i govor, kako usmeni tako i pisani, da bi ostvarili ciq
koji su sami sebi postavili biraju}i religiju kao oblast svog izu~a-
vawa. Verska nastava je u rukama verou~iteqa prilika da rukovodi
duhovnim sazrevawem u~enika, zato je bitno da gradivo prilagodi
svojim u~enicima, a metode ciqu verske nastave.
Ciq svakog govora, i jo{ vi{e razgovora, jeste komunici-
rawe sa drugima. Zato svaki govor treba da bude usmeren i vo|en
samom publikom, onima koji slu{aju, tj. kojima je namewen govor.

- 34 -
 Zrelost u~enika za sadr`aje verske nastave, wihova predzna-
wa i iskustva, wihova interesovawa i mogu}nosti za apstraktno
mi{qewe ukazuju verou~itequ da je potrebno stalno odmeravawe
gradiva u obimu, kvalitetu i na~inu izno{ewa u nastavi.
U verskoj nastavi, u bilo kom razredu i odeqewu, jedinstvena
grupna dinamika odvija se sa pojedincima. [ta o~ekivati od wih?
Budu}i da verou~iteq nije toliko prisutan u {koli, makar jo{ ne,
va`no je da se informi{e i pripremi po{tuju}i posebnost svakog
odeqewa u kom }e dr`ati nastavu, i svakog pojedinog u~enika koji je
izabrao da bude deo ~asa verske nastave.
U nastavnom procesu, posebno na prvim ~asovima, u~enici
formiraju stavove prema nastavniku. Zato je va`no dobro se pripre-
miti za nastavu i po~eti rad onako kako `elimo da nastavni proces
traje. Osim pripreme gradiva, i psiholo{ki se treba pripremiti za
formirawe pozitivne atmosfere u svakom odeqewu u kome se odvija
posebna psihodinamika odnosa.
Saveti koji nam mogu pomo}i upu}uju nas da:
– treba izbegavati narcisti~ko isto kao i antagonisti~ko
pona{awe;
– pokazati dobronamernu zainteresovanost za u~enike;
– negovati prijateqski i topao odnos prema u~enicima;
– nagla{avati sli~nosti koje postoje izme}u vas i u~enika;
– u na~inu govora biti jasan, razumqiv, a u stavu po{ten;
– koristiti humor kao dobar ukus u atmosferi bliskosti;
– nemojte dozvoliti da neverbalne poruke budu duple i suprotne
onome {to ste rekli;
– poka`ite da ste stru~wak u svojoj oblasti i da ste uradili svoj
doma}i zadatak kada je re~ o pripremi za nastavu;
– iznesite prvo ~iwenice i po~nite od gradiva koje je poznato i od
stavova koji su prihvatqivi;
– zakqu~ak treba da sledi iz ~iwenica zato {to je kod dece potrebno
razvijati poverewe a ne graditi iluzije (Kline, 2001).
Nastavni program, kao i nastavni plan, {kolski je dokument
kojim se odre|uje sadr`aj rada u svakom nastavnom predmetu, pa i u
verskoj nastavi. Programske celine su naj{iri delovi programa i
obuhvataju programske teme u kojima su nazna~ene nastavne jedinice,
koje u svojim pripremama za nastavu, formuli{e sam nastavnik.
Su{tina uspeha le`i u tome da sadr`aj treba da bude dovoqno poznat
i izazovan za istra`ivawe i pripremawe, a s druge strane, primeren
govorniku i slu{aocima, dakle, verou~itequ i u~enicima.

- 35 -
 O sadr`aju mo`emo mnogo govoriti na razli~ite na~ine.
Sadr`aj verske nastave u {irem smislu obuhvata kompletno verova-
we i pogled na svet koji zastupa odre|ena Crkva, odnosno verska
zajednica. Sadr`aj prikazan u programu je su{tina celokupne verske
nastave ali i sredstvo postizawa ciqa. Me|utim, sadr`aj svakako
treba prilagoditi vremenu, ni premalo ni previ{e, ali i uzrastu
u~enika i sposobnostima wihovog razumevawa, ne potceniti ih ali i
ni preceniti. Mera je ono {to ne bi trebalo zaboraviti.
Isto tako, ume}e je odmeriti koliko gradivo izneti u op{tim
crtama, a koliko se usmeriti na pojedina~no, koliko biti
apstraktan a koliko insistirati na prakti~nom i konkretnom nivou
znawa. Novozavetna metafora koja ukazuje na vrednost sadr`aja,
iskazana Hristovim re~ima je seme koje se seje i biser koji se ~uva, a
na~in pou~avawa je: »I on im kaziva mnogo u pri~ama govore}i: gle,
izi|e sija~ da sije...« (Matej 13:3).
Gradivo ima svoje granice koje svaki put u novoj nastavnoj
situaciji nastavnik ograni~ava sopstvenim interesovawima, svojom
osposobqeno{}u da se bavi specifi~nim problemom, svojim u~eni-
cima, wihovim potrebama, zahtevima i vremenom koje je dozvoqeno za
odre|ene nastavne teme.

Utemeqenost verske nastave u vrednosnom sistemu

Svaki da bude uveren za svoju misao...

a {ta god nije po veri greh je.
(Rimqanima 14:5,23)

O ciqevima i zadacima {kole i nastave mogli bismo govori-

ti sa aspekta istorijskih promena i utemeqenosti ciqa u dru{tve-
no-politi~kom kontekstu. Verska nastava, vi{e nego bilo koji drugi
nastavni predmet, bio je popri{te sukoba koji su se odvijali na svim
nivoima, a posebno u obrazovnom sistemu. Od odbacivawa do pono-
vnog vra}awa, od zabrane do favorizovawa, od straha do nade da
upravo ona ima mo} da utvrdi jedan dru{tveno-politi~ki sistem ili
da ga potkopa. Mnogi od nas bili smo svedoci promena i odre|ivawa
ciqeva vaspitawa novih generacija na kojima }e sistem opstajati.
No, nezavisno od toga, prema vrsti govora mo`emo re}i da
postoje i specifi~ni odgovori koji imaju za ciq da omogu}e u~eni-
cima razumevawe gradiva – ovo je povezano sa kognitivnim sposobno-
stima. Kada je ciq da se postigne promena u verovawima, stavovima
ili pona{awu, onda je to povezano sa emocionalnim `ivotom i

- 36 -
voqom. Ponekad neko govori samo zato da oni koji ga slu{aju mogu da
u`ivaju pa, ~ak, da ta re~ ima i lekovito svojstvo.
Me|utim, verska nastava ima svoje specifi~nosti a jedna od
wih jeste da se u procesu individuacije, u procesu osamostaqivawa,
kako od roditeqa tako i od nastavnika, u~enik sve vi{e oslawa na
Bo`ju voqu. Prema istra`ivawima (Kuburi}, 1994; 1996; 2004),
religiozni roditeqi imaju za ciq vaspitawa da wihova deca steknu
poverewe u Boga i da po{tuju Bo`ju voqu. Porodica ima mo} uticaja
ja~i od {kole, a {kola zadatak da sara|uje sa roditeqima i po{tuje
wihov vrednosni sistem.
Radmilo Vu~i} to opisuje u Metodici religijske nastave da
ostvarivawe Bo`je voqe zna~i ose}awe i uverewe da je Bog ne samo
stvorio ~oveka, ve} da upravqa wegovim `ivotom prema svojim
ciqevima. Krajwi ciq `ivota treba da bude u skladu sa tom
najvi{om voqom. Dete na ~asovima veronauke treba da oseti da
pokoravati se toj voqi zna~i pro`eti sebe te`wama za ostvarewem
najvi{ih vrednosti (a najvi{e vrednosti svake religije jesu o~uvawe
`ivota, jer ga je Bog stvorio, stoga zapovest ne ubi; negovawe qubavi
kroz vernost, stoga zapovest da se ne ~ine preqube). Dakle, zadatak
verske nastave jeste da se u~ini da se dete oseti kao deo jednog pro-
cesa koji vodi najvi{a voqa, ali ne da se od wega tra`i slepa
predanost, ve} razumevawe, znawe i sloboda odlu~ivawa. Znawe ima
ulogu putokaza. Bo`ja voqa, kako je predstavqena u verskim spisima,
jeste spasewe sveta, ili makar pojedinaca, spasewe od greha i zla,
spasewe od ve~ne smrti.
Zloupotreba religijske vere bila bi ako bi se, strahom od
budu}ih muka, u~enicima uskra}ivala radost `ivota danas. Me|u-
tim, sve radosti i kvalitet `ivota, sada i ovde, omogu}ene su verom u
ve~nost. Zadatak verske nastave nije da upla{i decu, ve} da ih
oslobodi straha. Ako je ~ovek na Bo`jem putu i ispuwava wegovu
voqu, ~ega da se pla{i? Ako je s wim »Bog otaca wegovih«, onda je
obezbe|en i smisao koji se u verskoj nastavi nazire. Me|utim,
problem krivice vrlo rano po~iwe da nagriza du{u vernika, pa je u
verskoj nastavi potrebno ne zaboraviti na ispovest i pra{tawe.
Drugi zadatak, karakteristi~an za versku nastavu, jeste da
postepeno uvodi u verski `ivot zajednice. Predla`emo da se u
nastavnim i vannastavnim aktivnostima ostvaruje ovaj zadatak putem
poseta verskim svetiwama. Kreativnost u~enika, wihove sposobno-
sti i posebni talenti mogu se u prijatnoj atmosferi realizovati u
sve~anostima koje se odvijaju u crkvama i verskim zajednicama. Ovako
se razvija navika, koja ne sme da postane prazna forma.

- 37 -
 Mo`emo se slo`iti da zavisno od ciqa koji se u nastavi `eli
ostvariti, biraju se i nastavni sadr`aji i oblici rada u woj kao i na-
stavne metode i sredstva. Nekada vladaju}i oblik tradicionalne
nastave u kome su dominirala predavawa, u kome je insistirano na
znawu i reprodukciji, vi{e se ne uzima kao neprikosnoveni model, a
u~ewe definicija napamet i uprose~wavawe odeqewa i zahteva kao i
prilago|avawe prose~nom u~eniku, izgubilo je mo} u teoriji i
pedago{koj praksi. Kreativnost, qudsko stvarala{tvo, proces, a ne
okameweno znawe kao ciq, zahteva i nove metode rada u verskoj
nastavi.
Budu}i da je verska nastava deo verskog sistema, koji se
odr`ava u obrazovnom sistemu, ona svoje upori{te vi{e ima u reli-
giji i teologiji nego u filozofiji, umetnosti i nauci. Religija
povezuje ~oveka i Boga koji je apslolutna su{tina svega; obezbe|uje
smisao koji proizlazi iz otkrivene istine; opredequje se za pravdu,
slobodu, qubav; ~uva veru i nadu u mogu}nost ve~nog `ivota. Da li je
mogu}e odstupawe od temeqa?
U istom nastavnom zadatku postoji mnogo me|usobno razli~i-
tih re{ewa o ~emu odlu~uje nastavnik po svojoj stvarala~koj sposo-
bnosti. Kreativnost se ispoqava u nagla{avawu bitnog u izlagawu i
tuma~ewu, u stalnoj i nepredvidivoj qudskoj komunikaciji.
Jedan od osnovnih zadataka metodike verske nastave jeste
pronala`ewe najpogodnijih na~ina za podsticawe u~enika da otvore
svoje duhovno bi}e sadr`ajima koji treba da budu predmet izu~avawa
u verskoj nastavi. Vaspitavati u veri za veru zna~i `iveti najpre po
vlastitoj veri, a tek je onda propovedati drugima. Time je odgovo-
rnost na verou~iteqima da budu utemeqeni u vrednosnom sistemu
svoje religije.
Biti posrednik ve~nih vrednosti danas, u postmodernom
dru{tvu, iziskuje stalno preispitivawe i pra}ewe efekata vlasti-
tog rada. »Mi smo danas svedoci neobi~ne pojave: imamo relativno
velik broj dece na veronauci, ali se taj broj progresivno smawuje
kako idemo prema vi{im razredima, a malo wih postanu prakti~ni
vernici... Sve nas to navodi na misao da na{e religiozno vaspitawe,
i onaj roditeqski i onaj slu`beni crkveni veronauk, negde zakazuje«
(Szentmartoni, 1998:219).
Zanimqivo je zapa`awe Marka Prawi}a da se u verskoj nasta-
vi ne slu`i nekom »bo`anskom metodom«, nego se primewuju qudski
postupci koji su priprema za ono {to je dar Bo`ji. Uloga tih
postupaka jeste da u~enike pripremi, oraspolo`i, pokrene voqu,
aktivira ose}awa, mobili{e delatnost. To je put otvarwa za veru

- 38 -
koja je izvan dometa metodi~kog u~inka. »Ako je vjera dar i ako
pretpostavqa qudsku slobodu, onda se ona mo`e doga|ati samo u tim
i jedino unutar tih okvira. Kod vjere nema ni tehnike ni prisile«
(Prawi}, 1997:45).
Prema Amfilohiju Radovi}u ciq koji stavqamo pred u~enike
jeste: »Obrazovawe i obo`ewe kao kona~ni ciq istinskog vaspita-
wa... Vaspitawe je – obnavqawe i oblikovawe ~ovjeka po Obrazu
Onoga koji ga je stvorio... Ovakav pristup vaspitawu ne iskqu~uje
savremeno pedago{ko iskustvo. [tavi{e, svemu onome {to je zdravo
u tom iskustvu ovaj pristup daje temeq, unutarwu koheziju, stabi-
lnost i smisao, otkrivaju}i pravi lik ~ovjekov i wegovo vje~no
nazna~ewe« (Radovi}, 2002:26)

LITERATURA

Vu~i}, R. (1960): Metodika religijske nastave. Beograd: Sveti arhijerejski

Sinod Srpske pravoslavne crkve.
Dabi}, S. (2000): Priru~nik za verou~iteqe, katiheze za u~enike veronauke
pri parohijskim hramovima. Beograd: Izdava~ki fond Arhiepisko-
pije beogradsko-karlova~ke.
Da~i}, S. (2003): Uvo|ewe predmeta verska nastava, u S. Joksimovi} (prir.):
Verska nastava i gra|ansko vaspitawe u {kolama u Srbiji, Beograd:
Institut za pedago{ka istra`ivawa
\or|evi}, D. i Todorovi} D. (1999): Mladi, religija, veronauka. Beograd:
AGENA, Ni{: KSS.
Ivkovi}, M. (1995): Metodika nastave sociologije. Ni{: Prosveta.
Joksimovi}, S. i dr. (2002): Religijsko obrazovawe u dr`avnim {kolama u:
Izazovi demokratije i {kola. Beograd: Institut za pedago{ka
istra`ivawa.
Kline, J. (2001): The Essentials of Effective Public Speaking. New Jersey: Research &
Education Association.
Kokovi}, D. (2000): Sociologija obrazovawa, dru{tvo i edukacijski izazov,
Novi Sad: Filozofski fakultet.
Kopilovi}, A. (2001): Pustite k meni malene. Beograd: Zavod za uxbenike
i nastavna sredstva.
Kuburi}, Z. (1997): Stavovi studenata prema religiji, ateizmu i sektama,
Sociologija, XXXIX, br. 3, 451–480.
Kuburi}, Z. (1999): Vera i sloboda. Ni{: JUNIR.
Kuburi}, Z. (1999): Hri{}anstvo i psihi~ko zdravqe vernika, u: Kuburi},
Z. i Vukomanovi}, M. (prir.): Hri{}anstvo, dru{tvo, politika.
Ni{: JUNIR.
Kuburi}, Z. (2001): Veronauka izme|u duhovnosti i ideologije, u: N.
Sekuli} (prir.): @ene, religija, obrazovawe izme|u duhovnosti i
politike. Beograd: Umetni~ko-istra`iva~ka stanica NANDI.
- 39 -
Kuburi}, Z. i saradnici (2002): Dijalog i dogma, odnos izme|u dogmatskog i
kriti~kog mi{qewa. Novi Sad: CEIR.
Kuburi}, Z. (prir.) (2002): Religija, veronauka, tolerancija. Novi Sad: CEIR.
Kuburi}, Z. (2003): Realizacija verske nastave u osnovnoj i sredwoj {koli,
u Joksimovi} S. (prir.): Verska nastava i gra|ansko vaspitawe u
{kolama u Srbiji. Beograd: Institut za pedago{ka istra`ivawa.
Kur’an ~asni (1978): Zagreb: Stvarnost.
Marinkovi}, J. (1983): Metodika nastave filozofije, Zagreb: [kolska kwiga.
Midi}, I. (2001): Crkveni slovar (pravoslavni katihizis za prvi razred
osnovne {kole), Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd.
Midi}, I. (2002): Pravoslavni katihizis za 1. i 2. razred sredwih {kola,
Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.
Midi}, I. (2003): Pravoslavni katihizis (priru~nik za nastavnike osnovnih i
sredwih {kola), Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.
Prawi}, M. (1997): Metodika vjeronau~ne nastave. Teorijske osnove i
prakti~ni modeli. Zagreb: Katehetski salezijanski centar.
Radovi}, A. (2002): Osnovi pravoslavnog vaspitawa. Cetiwe: Svetigora.
Rebul, O. (1996): Vrednosti i obrazovawe, u: Kecmanovi}, N. (prir.)
Sociologija obrazovawa. Beograd: U~iteqski fakultet.
Religija i tolerancija. CEIR, Novi Sad, 2004.
Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta (1989). Beograd: Britansko i
Inostrano biblijsko dru{tvo.
Szentmartoni, M. (1998): Svet mladih: Psiholo{ke studije. Beograd: Bukur book.
[u{wi}, \. (1995): Znati i verovati. Beograd: ^igoja {tampa.
[u{wi}, \. (1997): Dijalog i tolerancija. Beograd: ^igoja {tampa.
[u{wi}, \, (1998): Religija 1 i 2. Beograd: ^igoja {tampa.

Prof. dr Zorica Kuburi}

Philosophical faculty, Novi Sad

INTRODUCTION INTO METHODOLOGY OF RELIGIOUS EDUCATION

If we set ourselves the aim of considering religion from historical point of view, the
organization of a religious class will most often include traditional form of work,
which means being focused on the knowledge that manifests itself in repetition,
obedience and respect for authoritativeness. However, when it comes to monitoring
the society from the social aspect and observing the changes which affect the sphere
of religion itself, we can talk of a religious class as of the factor of social changes
which take place within the organization/concept of the religious class, together
with using the most modern methods of work which, in turn, help in developing the
critical way of thinking of a mature and independent person.

Key words: religion, socialization, religious education, methods of work,

- 40 -