ЧЛАНЦИ

Милешекски ~аnиси, Бр. 2 (1996) стр. 7-24

Mileseva Writings, Vol2 (1996) рр. 7-24 УДК: 911.372. 4(497.11) "04/14"

РужаЋУК
Историјски институт САНУ
Београд

КАРАВАНСКЕ СТАНИЦЕ У ПОЛИМЉУ УСРЕДЊЕМ ВЕКУ

У Полимљу су, захваљујуlш повољном географском и стратегијском

положају, граничној линији између српских земаља и добро развијеној
путној мрежи, образована бројна насеља у средњем веку. То су биле мање
или веhе караванске станице, тргови, утврђени градови или гранична
утврђења. Такође треба нагласити да су на обалама Лима подигнуте многе
цркве и манастири, што несумњиво сведочи о добро насељеној области.
Предмет нашег разматрања биhе само она насеља у Полимљу која су
имала карактер караванске станице. Каравански саобраhај кроз Полимље
одвијао се, судеhи према сачуваној грађи, од средине XIV века, а нарочито
интензиван био је у прве четири деценије XV века. Многи развијени тргови
у Полимљу имали су све време карактер караванске станице, где су људи и
стока узимали предах, одмарали се и ноhивали, на свом дугом путовању.
О свему томе постоји прилично обимна историјска литература засно­
вана претежено на грађи из Дубровачког архива. Пре више од пола века
Михаило Диниh је, у оквиру ширег проучавања дубровачке караванске
трговине, писао и о караванским станицама у Полимљу. 1 Током последње
две деценије значајнијим караванским станицама и трговима у Полимљу
посвеhене су посебне студије и расправе. 2 Исто тако, о неким од њих било

М. Диниh,Дубровачка средњовековна караванска Шрzовина, Југословенски историјски

часопис 1, 1937, 122-126; Исти, Срйске земље у средње.и веку, Београд 1978, 307-312.
2 Б. Храбак, Пpotuлociii Пљеваља йо дубровачки.м доку.метТtи.ма до йочеtТtка XVII
сtТtолећа, Историјски записиXI, 1-2, 1955, 1-25; С. Ћирковиh, Пријейоље у средње.м веку,
Симпозијум "Сеоски дани Сретена Вукосављевиhа" 11!, Пријепоље 1976, 211-223; Ђ. Петровиh,

7
РУЖАЋУК

је речи, како у радовима о Полимљу, 3 тако и у радовима који се баве

проучавањем неких других, ширихтема. Међутим, у дубровачкој архивској
4

грађи помињу се нека места као караванске станице у Полимљу, али још
увек није решено питање њихове убикације и идентификације.

*
Полимље је, као што је веh речено, било током средњег века гра­
нична област српских земаља. Тако се, после смрти цара Душана (1355),
део Полимља налазио најпре под влашhу Војислава Војиновиhа, а затим
његовог синовца Николе Алтомановиhа. Сломом Николе Алтомано­
виhа 1373. године и поделом његових земаља између кнеза Лазара и
босанског бана Твртка I, српска држава је изгу rшла на западу простране
области. Граница босанске државе померена је далеко на исток: обе
обале Лима, Пријепоље и Милешева припадали ('У бану Твртку I. Крајем
XIV и почетком XV века дошло је до слабљења власти босанског краља
и образоваља области самосталних феудалних господара. Пријепољски
и пљеваљски крај нашли су се под влашhу Сандаља Храниhа. После
Сандаљеве смрти (1435), његов синовац Стефан Вукчиh Косача, успео је,
не само да сачува насл~ђене поседе, него их је проширио и одржао све до
пада под турску власт.· И поред свих промена власти, привредни развој
ове области био је све време несметан.
ИL'ТО тако, долина Лима и њених притока стварале су повољне услове за
саобраhај, па је цела област још од давнина била прекривена мрежом путева.

Прилоz йознавању ПријеПоља у средње.м веку, Симпозијум .. Сеоски дани Сретена Вукосављевиhа"
VIII, Пријепоље 19КО, 157-172; Р. Ћук, Два ctТtapa iiip'ia у Полимљу, Историјски 'Iасопис
XXIX-XXX, 19R2-19IO, 39-46; Иста, Бреза u Комаршш - средњовековна насеља у Полuмљу,
Историјски часопис XXXIV, 19Х7, 61-73.

3 Б. Храбак, Пословни људи Полимља (1350-1700), Симпозијум "Сеоски дани Сретена

Вукосављевиhа" Ill, Пријепоље 197n, 235-257; Ј. Калиh, Из uciiiopиje Пријейоља и ТрzовшиtТtа у
XV веку, Симпозијум "Сеоски дани Сретена Вукосављевиhа", IV, Пријепоље 1976, 141-151; Ж.
Шhепановиh, Средње Полшиье u По!Тtарје. Историјско-стнолошка расправа, Београд 1979; 13.
Шалипуровиh, Нека йийiања zpamщe Босне 11 Херцеzовuне и Десйойiовине 11 мссйiа u йоложаја
неких срсдњовековних zрадова у срсдње.и Полuмљу, Симпозијум "Сеоски дани Сретена
Вукосављевиhа" VII, Пријепоље 1979, 195-207.
4
Историја Црне Горе 212, Титоград 1970, 31, IRK (С. Ћирковиh, И. Божиh): Д.
Ковачсвиh-Којиh, Градска насеља средњовековне босанске државе, Сарајево 197К.
44, 45, 110, 111;
Д. Диниh-Кнежевиh. Тканuне у йривреди средновековно'l Дубровнuка, Београд 19R2. 250-252;
Историја срйскоi народа 11, Београд 19R2, 222-223 (М. Спремиh).

М. Диниh, О Николи Алйiомановиhу. Београд \932: Р. Михаљчиh. Крај Срйскоz

Царства, Београд 1975, 191-207; С. Ћирковиh, Пријейоље у средњем веку, 219-223.

8
 КАРАВАНСКЕ СТАНИЦЕ У ПОЛИМЉУУСРЕДЊЕМ ВЕКУ

Кроз Полимље су у средњем веку пролазили важни међународни путеви, а

повезивали су централне и исто чне делове Балканског полуострва са сред­
њим делом јадранске обале. То су добро познати главни путеви, који су
водили из Дубровника у унутрашњост Балкана. Први је Дрински ( via Drine)
или Босански пут (via Bosne): ишао је из Дубровника за Требиње, Билеhе,
Гацко, Фочу и Вишеград. Од Фоче се један правац одвајао и водио уз Ћехотину
за Пљевља и Пријепоље. Други пут се звао Језерски ( viaJesera) или Никшиhки
пут (via Anagasti) а полазио је такође из Дубровника, затим ишао за Требиње,
Оногошт, Језера, па преко Таре до Лима. 6 Пут од Таре водио је даље преко
Мао ч а у Пљевља и Пријепоље. Два пута су повезивала Пљевља и Пријепоље:
један је ишао преко Јабуке и други преко Камене Горе. 7
Осим два главна пута постојао је и пут који се у Оногошту одвајао од
Језерског пута и ишао преко Жупе (Никшиhке) у Мора чу, Колашин, Брско­
во, манастир Св. Петра (Бијело Поље), а затим у Пријепоље и Сјеницу.н
Поред овог, у Оногошту се такође одвајао и пут који је ишао долином Зете
за Подгорицу, Медун и Плав, а потом долином Лима у Будимље, предео
Бихор и даље у СјеницуУ

6 Трасе наведених путева одавно су познате. Уп. К. Јиречек, Трzовачки iiyйieвuu рудтщи
Србије и Босне у средње~/ веку, Зборник К. .Јиричека 1, Београд 1\159, 285-288; Г. Шкриваниh,
Путеви у средњовековној Србији, Београд 1974, 43, 44, 66 и карта иза стр. 64; М. Диниh, Срйске
земље у средњем веку, 311; ИсtТtорија срiiскоzнарода Ј, Београд 1981,366-367 (М. Благојевиh).
7
Оба пута постојала су још у доба Римљана и повезивали су Municipium S (у Коминима) са
Коловратом (код Пријепоља). О римским путевима уп. !. Bojanovski. Pгilozi za IOJIORI'l{fi)u 1·imskih i
pгedгimski/1 konnmikacija i naselja uгimskoj pmvinciji Dalmaciji, Godisnjak СВ! XXV, 1\187, 109,151. Т расе ових
путева користе се и данас. Уп. П. Мркоњиh, Средње Полимље и Пойiарје у НовоПазарском стцшку.
AmТtpoiiozco2paфc"a исiiшТtивања, Насеља 1. Етнографски зборник СКА IV, 1\102, 305; .1. Кнежевиh,
Из да.r~еке iipouиoc!Тtu йљсваљско'i краја, Пљевља 1\179, 42-57 и карта иза стр. 124, где је аутор донео
доста корисних података о путној мрежи у пљеваљском и пријспољском крају. Такође је обишао терен
и сакупио занимљив архсолошки и топономастички материјал, који може служити као подлога за
даља истраживаља.

Пут преко .Јабуке (над. висина 1260 m) био је краhи, али зато у зимским месецима не проходан.
У Mao'IY се одвајао пут који је прелазио Ћехотину код Земунца и ишао преко Камене Горе
у долину Лима и на висини села Ковачевац (Велика Жупа) у Пријепоље. Такође у Маочу се
одвајао и пут који је водио уз Ђехотину преко Ков ре на и Па вина поља у Горље Полимље. Г.
Шкриваниh, Пyiileвu у средњовековној Србији, 125; Ј. Кнежевиh, Из далеке iipoшлoctТtu
йљеваљско'i краја. 57-58; В. Шалипуровиh, Нека йий!ања zранице Босне и Херцеzовинс u
ДесйоtТtовине, 198.
У организацији Историјског института САНУ и Музеја у Пријепољу осам сарадника Историјског
института боравило је на теренским истраживањима у Пријепољу и на подручју пријспољске и
пљсваљске општине од 12. до 18. маја 19\16. Посетили смо ыноге, углавном. средљовековне
споменике. Обишли смо такође трасе горе наведених путева и веhи број средљовековних
караванских станица.

8
Г. Шкрившшh. ПуtТtеви у средњовековној Србији, 66: М. Диниh. Срйскс зс.wье у средњем веку, 311.
9 К. .Јиричек. Тр"iовачки йуйiсви u рудници Србије u Босне у срРдњем веку, 275.276. 282-284;
Г. Шкриваниh. Пyiueвu у средњовсковној Србији 67-68. То је вероватно Зстски пут (via Zente)
дубровачких извора. Ка раван који је, према уговору склопљеном 27. јула 1408. требало да превезе робу

9
РУЖА ЋУК

Најзначајнија караванска станица и најважнији трговачки центар у

Полимљу у средљем веку било је Пријейоље. Вероватно је настало, како је
с правом закључио Сима Ћирковиh, још у време подизаља манастира
Милешеве и образоваља љеговог властелинства. Beh 1343. године када се
први пут јавља у архивској грађи, забележено је као трг манастира Ми­
лешеве и важна караванска станица. Наиме, према уговору који је склоп­
љен 7. јула 1343. године, четворица влаха Бурмаза обавезали су се двојици
дубровачких трговаца да he превести 100 то вара соли у Пријепоље ( ad forum
Millesseua in loco dicto Prepolie). 10 Дакле, Пријепоље је средином XIV века
добило карактер особеног насеља са ТRГОМ као централним простором који
се истицао у љеговом плану и изгледу. 11
Наредних десетак година нема података о Г:ријепољ у као караванској
станици. Тек 1353. године наведено је, као једно од места, где је упуhен
караван. Према уговору од З. јуна требало је да група поносника пренесе 82
товара соли у Пријепоље или Буковицу или Добро Поље (in Pripolc uel in
Bucouica uel in Drobropole)Y
У историјској литератури је усвојено мишљеље даје опадаље Брскова
у великој мери допринело успону Пријепоља. Тежиште дубровачке кара­
ванске трговине померена је у седмој деценији XIV века у долин:1 Лима, а
Пријепоље је преузело од Б рск ова улогу караванске станице. 1 Од тога
времена путеви кроз Полимље постају све значајнији. Повеhава се број
каравана и трговаца који су се кретали у оба правца. Пријепоље је све
познатији трг и веома жива караванска станица. Томе у прилог говоре
многи уговори о преносу робе. Од 1366. године па све до почетка последље

из Цавтата у Лим код цркве Св. Петра морао је да кориl'ТИ Зетски пут (per viaш Cente). Нisto1·ijski
aгhiv н Dнbrovniku (даље: HAD), Diversa Canccllariac 37 fol. 94' - 95. Према Г. Шкриваниh, ГlytТteвu у
срсд!lовековној Србији. 136, Зстски пут је представљао сноп путева који су ишли са Зетског Приморја
у унутрашњост Зете, било за Подгорицу или Оногошт, а даље је настављао као један пут.
10 HAD, Div. Сапе. 14 fol. 28; М. Днниh,Дvбровачка караванска tТtpl.ormнa. 122: Исти, Срйске
зс.мље у средтьем веку, 308; С. Ћирковиh, Пријеnоље у средњсА1 веку, 213.
Ј 1 С. Ћирковиh, ПријеПоље у средњем веку, 213.
12
HAD, J)istribнtione~ Jestaшentaruш 1 fol. 1б; Р. Михаљ,шh, Крај Срйскоl. Uapctliвa, 252. нап. 4.
13 М. Ди.uић. Срй~ке земље у срсдњем веку, 308, сматра да "са опадаљем Б рск ова, од средине
XIV столеhа, помера се и тежиште цубровачке караванске трговине у долину Лима". Међутим, И.
Воје је, на основу дубровачке архивске грађе, показао да су све до 1370. године трrовачкс везе
између Дубровника и Брскова веома јаке. Уп. 1. Voje, Dиbl'm·aCiш kl'editna /l'gm>ina и s!'e<lnjem veku.
Sarajevo 1976, 217; Исти, Фраl.мснШи о Брскову, Историјски часопис XXIX-XXX. 1982-1983,93-1 ОО;
Ђ. Петровиh, Прилоl. йознавању ПријеПоља у средње,и веку. 159, је преузела мишљење И. Војеа и
навела даје опадаље Брскова сасвим уочљиво у седмој деценији XIV века.

10
 КАРАВАНСКЕ СТАНИЦЕ У ПОЛИМЉУУСРЕДЊЕМ ВЕКУ

деценије XIV века, може се пратити караванска трговина између Дубров­

ника и Пријепоља. Додуше, у поменутом раздобљу било је повреме~их
прекида у караванској трговини, али такође и година када је она била веома
интензивна. У свим уговорима Пријепоље је означено као циљ каравана. -
14

Међутим, Пријепоље је често било само крај једне велике етапе у каращш­
ском саобраhају. Другим речима, роба која је караванима допремана у
Пријепоље намењенаје била и за друга тржишта. Јер, нове групе поносника
прихватале су транспортну робу и носиле је даље у познате српске градове,
тргове и рударска места- Приштину, Ново Брдо, Трепчу и др. 15
У караванској трговини између Дубровника и Пријепоља учествовали

ци) и дубровачки трговци, како властела тако и пучани. 1 6 Међутим, прола­

су најчешhе власи поносници из разних катуна (Бурмази Дробњаци, Угар­

зак каравана и трговаца подстакао је свакако и домаhе људе из Пријепоље

да се веома рано укључе у трговину. У другој половини XIV века многи су
активни у разним кредитним трансакцијама. Али, само неки од њих, веро­
ватно најимуhнији, учествовали су и у караванској трговини (браhа То­
болчаревиh).17
Предмет караванске трговине била је, све до краја седамдесетих година
XIV века, искључиво со. Касније, током осамдесетих и почетком деведесетих
година XIV века о превозу соли нема података. У то време у Пријепоље су

14 HAD. Div. Сапе. 20. fo1. 125, 125' (3. V 1366}, fo1. 176, 176' (23. Х 1366); Div. Сапе. 21 fo1. 57'
(25. Vl 1367}, fo1. 58 (27. Vl 1367), fo1. 90 (24. Xl 1368), fo1. 121 (18. VIII 1367), fo1. 188 (27. IV 1368}, fo1.
194 (10. V 1368); Div. Сапе. 22. fo1. 69' (18. VII 1370); Div. Сапе. 23 fo1. 143 (27. IX 1372}; DeЬita Notariae
8. fo1. 178' (10. Vl 1379); Div. Сапе. 25. fo1. 208' (16. V 1383), fo1. 209 (18. V 1383); Div. Сапе. 26 fo1. 108'
(20. V 1386), fo1. 111 (29. VIII 1386}, fo1. 116 (17. IX 1386), fo1. 130 (6. Х! 1386), fo1. 138 (10. XII 1386),
fo1. 154 (25. I 1387), fo1. 180 (16. IV 1387); Div. Сапе. 27. fo1. 20' (4. VIII 1387), fo1. 31' (15. IX 1387), fo1.
46 (18. Х 1387), fo1. 50 (25. Х 1387}, fo1. 135 (4. VII 1388); Div. Сапе. 29 fo1. 15 (1. Х 1389), fo1. 26 (30. Х
1389), fo1. 126, 126' (12. VIII 1390), fo1. 148' (26. Х 1390). О томе уп. детљано кодЪ. Петровић, Прило'i
Познавању ПријеПоља у средњем веку, 160-168, где су наведени уговори о превозу, приказан
интензитет караванске трговине у другој половини XIV века, затим главни параметри - број
каравана, број товара и тежина, врста робе, учесници каравана и др.

15 М. Диниh, Срйске земље у средњем веку, 122, 125, 126; С. Ћирковиh, ПријеПоље у средњем
веку, 214-215; Б. Храбак, Пословни људи Полимља, 236,252, 253; Д. Ковачевиh-Којић, Градска насеља
средњовековне босанске државе, 45; Ъ. Петровиh, Прило'i йознавању Пријейоља у средњем веку, 165.
16 За неке од њих поуздано се зна да су боравили и пословали у Србији. То су: Стано Илић,
Милан Мр!)иh, Припко Радулиновиh, Радослав Цветка Турчиновиh, Никола Суселка и др. Уп. Р.
Ћук,Делайiносйi дубровачко'i йiр'iовца Луке Милановиhа двадесейiих 'iодина XV века, Историјски
часопис XXVIII, 1991, 19-30; Д. Ковачевиh-Којиh, Прсаийiина у средњем вијеку, Историјски часопис
XXII, 1975,67.
17
П р ва задужења трговаца из Пријепоља настала су педесетих година XIV века. У п. I. Voje,
Kгeditna tгgol·ina, 218; Исти, Прило'i йроучавању домаhих йiр'iоваца Србије у XIV и XV веку, као и
йiр'iовачких веза саДубровникшt, Зборник "Ослобо!)ење градова у Србији од Турака 1862-1867",
Београд 1970,91, 92; С. Ћирковић, Пријейоље у средњем веку, 216-219; Б. Храбак, Пословни људи
Полимља, 237-239; Ъ. Петровић, Прило'i йознавању ПријеПоља у средњем веку, 159, 161, 165. Р.
Ћук, Тоболчаревиhи-Дубровачни Пореклом ttз Пријейоља, Историјски гласник 1-2, 1996, 19-29.

11
РУЖАЋУК

отпремапе само тканине разних врста и други ,артикли наведени под

општим називом роба (шсгсаnсiа, шсгсеs, шегсагiа).н;

Крајем XIV и почетком XV века, дошло је, за дуже време, до прекида
у караванској трговини између Дубровника и Пријепоља. Тачније, од 1391.
до 1405. године каравани и трговци заобилазили су Пријепоље. Није позна­
то да ли је та промена била изазвана политичким догађајима у Босни после
Тврткове смрти или, што је вероватније, неким изменама у режиму царина
..
коЈе Је
в ук Б ранковип
h
завео, после косовске
б итке, у
с·Јеници. 19

Престанком рата између Дубровника и Босне 1404. године обновљен

је и трговачки промет. Пријепоље је од тада поново веома често одредиштс
дубровачких каравана. Многобројни уговори о превозу робе сведоче да је
Пријепоље задржало карактер најпознатије караванске станице у Полим­
љу и да је било значајно средиште из кога су каравани полазили даље у
унутрашњост Србије. Наиме, у раздобољу од 1405. до 1437. године сачувана
је 37 уговора о преносу робе из Дубровника у Пријепоље. У готово полови­
ни уговора (16) Пријепоље је означено као циљ каравана, а у осталим
уговорима једно од два, ређе три места, где су каравани били упуhени. Уз
Пријепоље то су биле караванске станице у Полимљу- Буковица, Лим,
Бреза. Ивање, Мили, Св. Никола у Бањи, а такође и места која су се
налазила на главном путу- Фоча и Вишеград. 20
Током прве четири деценије XV века Пријепоље је израсло у напредна
и р<tзвијено урбано насеље. У њему је постојала и посебна пословна четврт
у изворима звана borgo. 21 Ту су вероватно дубровачки трговци има~{! своје
дуhане, а домаhи људи (стањани, албсргари) држали коН<t'ЩШТа.- Осим

1
~ Уп. HilП. 14. И поред тога што се со ретко изричито поыињс у у1·оворима, 11 даље је
несумљиво сла т« у Србију. јер је била важан артикал у исхршш људи и стоке. Ун. и нап.
56.
19 М. Дшшh. Срйске зе.мље у cpe(Jil,cм веку, 150-151: С. Ћирковиh. Пријсйоље у срсдњем
неку. 221: Д. Ковачсвиh-Којиh. Градска насеља сре()њовјековне босанске аржаве, 45.
10
HAI), Div. Сапе. 35 Љl. 194 (21. V\1405); J)iv. Сапе. 36Гоl. 43' (15. IV 1406),fol. 57 (25. V 1406).
Гоl. Х5 (В. VIII 1406). 145' (17.11 1407), fo1.176' (23. V 1407), fol. 235 (10. Х 1407). fol. 246' (3. XI 1407):
[Jiv. C<Jnc. 37 fol. 129 (29. Х 140Х): J)iv. Сапе 39 t'o1. 1Х, 1Х' (19. 1 1412), fol. 52' (6. IV 1412), fol. 165' (14.
XI 1412), fol. 244' ( 17. IV 1413), Гоl. 31 О' (Х. Х 1413); J)iv. Сапе. 42 fol. 42' (К V 1422). fol. 64' (6. !Х 1422),
Љ!. 79' (2. Xll422),fol.11~.119' (19.111 1423).fol.165 (29. V111423):Го1.17Х(З.!Х 1423). fol.296' (15.
Vll 1424): Div. Сапе. 43 fol. 72' (15. 1 1425), fol.97 (4. Ш 1425), fol. 197' (22. Х 1425); \)iv. Сапе. 44 fol.
45' (27. Vll1426). fol. 72' (15. Х 1426): J)cbita Notaгiac 15 fol. 2ХО' (17. Х 1432): Dive1·sa Notaгiac 18 Љ!. 25'
(5. У 143:1): f)iv. Not. 19 Гоl. 71 (21. Х 1434); Div. Сапе. 48 fol. 244 (21. Х 1434); Div. Сапе 49 Го1.91 (26.
\'!! 1435): J)i\'. Not. 20 t'ol. fi7 (6. IX 1435) два уговора; Oiv. Сапе. 50 fOI. 246' (1. 1111437).
21
Терщшоы borgo се иначе означав::~ју вщюшн или нсутврl)ени тргови. С. Ћ.ирковиh,
ПријеПоље у средње,н веку. 221; Д. Ковачевиh-Којнh. Градска насеља средн,овекоrте босанске
др.жаве. 137.
·п
-- С. Ћнрковнh. ПријеПоље у средњем веку, 215-216: Б. Храбак, Пословни људи Полимља,
244: Д. Ков<Ј•Јсвиh-Којиh. Градска насеља срсдњовјскотtе босанске државе, 109-110,271.

12
 КАРАВАНСКЕ СТАНИЦЕ У ПОЛИМЉУ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

пораста караванске трговине, порастао је и б2ој домаhих трговаца који су

се укључили у дубровачку кредитну трговину. 23
Међутим, после овог времена дошло је до знатних промена. Пре свега,
замире каравански саобраhај између Дубровника и Пријепоља. 24 Исто тако,
све је мањи број трговаца из Пријепоља који су одлазили у Дубровник по
кредите. 25 Продор Турака и први пад Деспотовине (1439) приближавање
турске границе Пријепољу, свакако су узрок тих промена. 26
Одмах иза Пријепоља, судеhи према сачуван ој грађи, најчешhе посеhиване
караванске станице у Полимљу су биле: Буковица, Бреза и Комарани.
Буковzща је, од три поменуте караванске станице, свакако најстарија.
У до сада познатим документима, први пут се помиње 9. маја 1329. године,
а образована је је вероватно бар једну деценију раније. Готово једно столеhе
привлачила је, као трг и караванска станица, пажњу Дубровчана. Beh и
онда, када се први пут помиње, налазили су се тамо дубровачки трговци.
Средином XIV века у Буковици је отпочео процес стварања домаhих трго­
ваца, који су наредних деценија чешhе и у веhем броју одлазили у Дубровник
по кредите. Све то упуhује на значај трга и на његову рану трговачку
активност. 27
Од средине XIV века Буковица је и караванска станица. Додуше, за
XIV век су сачувана само два уговора о превозу робе караванима у Вукови­
цу. У првом, од 3. јуна 1353. године, Буковица је наведена, уз Пријепоље и
Добро Поље, као једно од места где је упуhен караван са 82 товар а соли.zн
Други пут, према уговору од 20. маја 1365. године, Буковица је била циљ
каравана који је требало да превезе четири товара соли. 29
У последње три деценије XIV века Буковица се веома ретко помиње
у документима, 30 а њено поновно трговачко оживљавање може се пратити

23 И. Воје, Кредитна ilipzoвинa, 226; С. Ћирковић, Пријейоље у средњем веку, 221-222; Б.

Храбак. Пословни људи Полимља, 238.
24 Последљи уговор о превозу 13 товара тканина у Пријепоље забележенје 23. августа 1448.
HAD. Div. Сапе. 61 fol. 199: Б. Храбак, Пословни људи Полимља, 253. Међутим, и даље су ка раван и
ишли у Полимље и у унутрашљост Србије. Додуше, познати су само они случајеви који су на путу
доживели пљачке, нападе и сличне незгоде. Уп. С. Ћ.ирковиh, Пријейоље у средњем веку, 215-216;
Б. Храбак, Пословни људи Полимља, 244-245.
25 Последља задужница регистрована је 1449. године. Од тада, па током наредне две
деценије, трговци из Пријепоља нису се задуживали у Дубровнику. Уп. Б. Храбак, Пословни људи
из Полимља, 239.
26 С. Ћ.ирковиh, Пријейоље у срсдње.н веку, 222-223.

27
Р. Ћук,Два ciUapa iUpza у Полимљу. 43-44.
28 HAD, Dist. Test l fol. 16; Р. Михаљчиh, Крај Срйскоz Царства, 252 нап. 4.
29 HAD. Div. Сапе. 20 fol. 19; Р. Ђ. у к, Два ciliapa iUp2a у Поли.нљу, 45.
30 Р. Ћук,Два ciliapa tupza у Полимљу. 45 нап. 39.

13
РУЖА ЋУК

тек почетком XV века.З 1 Каравански саобраhај у Буковици одвијао се од

1405. до 1412. године. У веhини уговора о превозу робе Буковица је била
циљ каравана, а у осталим је забележена као једно ;?д места (уз Пријепоље,
Равно и цркву Св. Николе) где су слати каравани. 3
Иако познат трг Ч караванска станица у Полимљу, Буковица још увек
није тачно убицирана: 3 Зна се само да се налазила од Пријепоља низ Лим·
према Дрини, односно у оном делу Полимља који је почетком XV века:
држао Павле Раденовиh.З 4 ·
Бреза се убраја, како је веh истак~то, у ред веома посеhених и позна­
тих ка раван ских станица у Полимљу:· Иако се место Бреза помиље у
документима крајем XIV века, посебно активна била је двадесетих и триде­
сетих година XV века. О томе сведочи веhи број уговора који су закључени
између дубровачких трговаца и влаха поносника о превозу робе и то у
раздобљу од 1422. до 1437. године. 36 У љима се Бреза наводи: прво, као циљ
каравана; друго, као једно од места где се упуhуј·• каравани (уз Пријепоље,
Дренову и Подборач); треhе, као место преко КОЈег је водио пут до крајљег
одредишта (Комарани); четврто, да би се ближе одредио положај Комарана
навођена је Бреза, свакако као познатије место.
Бре за је припадала босанској држави, алије у време Сандаља Храниhа
и Стефана Вукчиhа Косаче била гранично место између Босне и Србије.З 7
Налазила се на путу који је из Дубровника водио у Комаране и Пријепоље.
На основу досадашљих архивских и теренских истраживаља може се реhи
да средљовековној Брези одговара данашља Бреза у пљеваљском крају.
Смештена је испод виса Бре за (1226 т над. висине) изме~у села Матаруrа и
Козице, а у близини средљовековног града Козника: У средљем веку

31 Почетком новембра 1407. године Буковицаје о3начена појмом трг (шercatшn). HAD, Div.
Сапе 36 fol. 246'.
32 Од укупно 14 регистрованих уговора Буковица је у девет била циљ каравана. HAD, Div.
Сапе. 35 fol. 137 ( 4. I 1405),fol. 189'-190 (7. У! 1405), fol. 194 (21. У! 1405). fol. 217 (4. !Х 1405): Div. Сапе.
36 fol. 43' (15. ЈУ 1406), fol. 57 (25. У 1406), fol. 162' (31. Ш 1407), fol. 231 (1. Х 1407), fol. 246' (3. Х!
1407); Div. Сапе. 37 fol. 125 (20. Х 1408), fol. 136 (2. Х! 1408), fol. 170 (9. l 1409); Div. Сапе. 39 fol. 52 (б.
!У 1412), fol. 96' (3. YII 1412).
33 О досадашњим покушајима убикације уп. М. Диниh, Срйске зе.мље у средње.м веку, 241,
310; В. Шалипуровиh, Нека йшТtања zранице Босне и Херцеzовине иДесйоr«овсте, 202: Р. Ћук,Два
ctТtapa !Тtpza у Поли.мљу, 43.
34 У уговору о превозу робе који је закључен 4. септембра 1405. године требало је да
ка раван иде "iп Nabuchouica ad Lim super te1тitorio coшitis Pauli". HAD, Div. Сапе. 35 fol. 217.
35
Прве податке о Брези саопоштио је још пре пола века М. Диниh, Дубровач"а
средњовековна караванска !Тtрzовина, 124. Уп. Р. Ћук, Бреза и Ko.мapamr, 61-69, где је наведена
старија литература и сви покушаји убикације места.
36 Р. Ћук. Бреза u Комарани. 64-65 и Т аб. на стр. 70-72, где су наведени сви уговори о Брези.

37
Исйlо. 66.
38
Уп. секцију Пљевља 1: 50000 и карту 1: 100000. Насеље Бреза нису испитивали археолози,

14
 КАРАВАНСКЕ СТАНИЦЕ У ПОЛИМЉУУСРЕДЊЕМ ВЕКУ

место се вероватно налазило на узвишењу, па му је и сама природа пружала

заштиту. Можда је било утврђено, јер је постојало и подграwе (Подбреза,
Sub Bricxa) које се изричито помиње 6. августа 1436. године. 3 ' Захваљујуhи
свом положају и стратегијском значај у настала је вероватно~ време када је
Полимље постало гранична област између Србије и Босне. 4
Недалеко Б резе смештена је била караванска станица Комарани. То
је прво место које се налазило на територији Деспотовине. У дубровачкој
архивској грађи помиње се у времену од 1424. до 1436. године. До ове
караванске станице стизала се преко Брезе или, како још чешhе стоји у
документима, Комарани су се налазили испод Брезе, близу Лима, тачније
на његовој левој обали. 41
Међутим, питање идентификације караванске станице Комарани
остаје, због недостатка података, и даље отворено. Осим караванске стани­
це Комарани постојала је област или предео под истим називом. Тешко је
42

реhи што је у XV веку улазило у област Комарани, односно докле се она

простирала. Данас су, према Петру Влаховиhу, Комарани веhа предеона
целина са групом насеља смештених на левој облали Лима северозападно
од Бродарева. Такође постоји и истоимена село северно од БрОДаре-ва.
Међутим, на војногеографским картама Комарани обухватају леву обалу
Лима све до Бијелог Поља. 43
Двадесетих и тридесетих година XV века, у време Сандаља Храниhа и
Стефана Вукчиhа Косаче, граница у Полимљу се усталила, а тиме је пора­
стао и интерес Дубровчана за трговачко пословаље. Настанак Комарана,
караванске станице на територији Деспотовине, може се такође везати за
поменуто раздобоље. 44
На главном путу који је водио из Дубровника у Пријепоље и даље у
унутрашњост Балканског полуострва налазила су се, као што је познато,
Пљевља. Каравански саобраhај кроз ово место, које се првобитно звало

па није познато да ли је и раније било на том месту. ·Р. Ђ. у к, Бреза и Ко.марани, 66, нап. 17.
39 HAD.I)iversa Notariae 21 fol. б; Р. Ћук, Бреза и Ко.марани, 66.
40 Р. Т1ук. Бреза и Ко.марани, 69.
41
Иcilio, 64-65,67 и таб. на стр. 70-72, где су наведени сви уговори о Комаранима.
42 У веhини, до сада познатих докумената, Комарани су се схватали као село или насеље
(villa, locus). а само у два документа и као предео. Уп. Р. Ћ.ук, Бреза и Ко.мартт, 65 нап. 12 и таб. на
стр. 70-72.
43 П. Влаховиh, Бродарево и њеzова околина, Београд 1968, 72 нап. 1ОО.
Према турском попису из 1485. године нахија Комарани обухватала је изгледа исто подручје. У њен
састав улазио је и манастир Св. Петра (manastiri Petrika Cerkova). Уп. S. Pulaha, De.ftai i гegjistгimit tё
Saпxakut tё Shkшlгёs i ~·itit 14851. Tit-anё 1974, 91-96; S. Rizaj, О defieгu skadaгskog .шndiaka iz 1485. god.,
нс 1-2, 19tiO, 116--117.
44 Р. Ћ.ук, Бреза и Ко.мартт, 69.

15
РУЖА ЋУК

Брезница, био је несумљиво веома жив. Још у првој половини XIV века
образована је место Брезница и под тим именом се јавља све до последље
деценије тога века. Убрзо је Брезница добиладанашље име Пљевља. У току
прве три деценије XV века паралелно су се употребљавала оба назива за
место, стари и нови, да би од 1430. године превладала ново име- Пљевља.
45

Управо од тога времена отпочео је успон трга, који неки истраживачи

везују за рударску производљу. Све веhи број Дубровачна пословао је у
Пљевљима, а домаhи трговци чешhе су подизали кредите у граду под
Срђем. 46 Захваљујуhи томе Пљевља су врло брзо израсла у напредна трго­
вачко место. И поред тога, ретки су подаци о Пљевљима као караванској
станици. Забележена су само два уговора о преносу робе из Дубgовника у
Пљевља: један, настао 1423. и други, десет година касније (1433).
7

На самој обали Лима или у љеној непосредној околини образована је

крајем XIV и у прве три деценије XV века неколико маљих караванских
станица. Једна од љих је ку/и Прибила Кучинића, властелина Вука Бран­
ковиhа. У изворима се јавља у времену од 1392. до 1406. године, а налазила
се негде на Лиму, вероватно у пределу Комарана. 4 н
Међу маље посеhиване караванске станице на Лиму убраја се и мана-
стир м 11ли, .Б
смештен на десноЈ обали реке, код
49 О .
родарева. БОЈ групи
припадају и караванске станице које су се формирале 1 близини Пријепоља
и вероватно под љеговим окриљем. То су Ивање, 51 , јужно и Дрет-юва, ,
51

северно од Пријепоља, обе на десној обали Лима. Слично се може реhи и

за караванске станице образоване низводно од Пријепоља, у дољем току
Лима. На десној обали реке налазила се црква Св. Николе у Бањи, где су
каравани свраhали у времену од 1402. до 1415. године. 52 Такав је случај био

45 Р. Ћук,Два стара !Тtpza у Полимљу. 3У-32, где је наведена старија литература.

46 Б. Храбак. ПрошлосГii Пљеваља, 2, 12. 13. 25. Д. Кова•Iсвић-Којиh. Градска насеља
срес)њовјековне босанске државе. 111.
47 У уговору од 13. априла 1423. године ка раван је требало да иде "ad locшn Pleueianc qui locus
est voyvode Sandagl". HAD. Div. Сапе. 42. fol. 129'- 130. Други ка раван је ишао "ad Pleugnane". Div. Сапе.
48 fol. 21 (16. XII 1433).
48 HAD. Div. Сапе. 30 fol. 21 (29. IV 1393), fol. 125' (9. Vll 1392); Div. Canc. 34 fol. 15, 15' (15. IX
Сапе. 36 fol. !i5 (13. VIIJ 1406). М. Динић, Срйске земље у средњеА! веку, 309.
1401); Div.
49 Ка раван је требало да иде до цркве Мили, али ако не буде могао да пређе реку товаре је
требало'да пренесе у Пријепоље. HAD, Div. Сапе 39 fol. 310' (R. Х 1413); М. Диниh, Срйске зеЈtље у
средњем веку, 310; Ћ. Сп. Радојичић, "Ecclesia Mili" (у Полимљу). Старина р 13. 1Y3R. 79-R5.
50 Караван је ишао у Ивање или Пријепоље. HAD, Div. Сапе. 36 fol. 145' (17. П 1407); М.
Динић. Срйске земље у средњем веку, 310.
51 Дренова је била у два уговора циљ каравана, а у два, уз Брезу, једно од одредишта
каравана. HAD, Div. Not. 14101. 130' (30. VIII 1424); Div. Сапе. 43 Гоl. 166' (IR. VII 1425) два уговора,
fol. 1Rl (16. VIII 1425); М. Диниh, Срйске земље у срейњем веку. 310.
52 Црква Св. Николе је у пет уговора циљ каравана. а само у једном била је једно од

16
 КАРАВАНСКЕ СТАНИЦЕ У ПОЛИМЉУ У СРЕДЉЕМ ВЕКУ

и са караванском станицом Равно, коју је Михаило Диниh идентификовао

са херцеговим градом Раванским у устибарској долини. 53
У ово време постојала је свакако и караванска станица у Бродареву.
Међутим, нису забележени уговори у којима је Бродарево наведено као циљ
дубровачких каравана или једно од љегових одредишта. Сачувани су само
подаци о Бродареву као месту из којег су кретали каравани према Дубров­
нику, о чему he касније бити више речи.
На реци Лим, низводно од Пријепоља, налазиле су се још три караван­
ске станице. То су: црква Св. Петра, црква Грлица и место Лим.
Прве две су добро познате у историјској литератури. За цркву Св.
Пeclipa усвојено је мишљеље да је у питаљЈ позната црква Св. Апостола
Петра и Павла у данашљем Бијелом Пољу:'~ Она се, како изричито стоји у
документима, налазила на територији српске државе. Више од две деЦенИје
караваf!и су свраhали у цркву Св. Петра и то у раздобљу од 1393. до 1413.
године.) 5 Ал_и, од 1401. до 1413. године, уз цркву Св. Петра, наводи се и место
(locl!s) Лш.t.) 6 Тачније, врло ретко је ~и љ каравана или једно од места где су
они упуhивани била црква Св. Петра.· 7 Обично је у документима стајало да
каравани иду у мес~q Лим код цркве Св. Петра (ad locum dictum Lim ad
ecclexiam Sancti Pctri) ,)к, или у место Лим близу цркве Св. Петра ( ad locum Lim

одредишта к<tраuана (уз Буковицу и Пријепоље). HAD, Div. Сапе. 34 fol. 112 (1. V 1402). fol. 131' (25.
VI 1402); l)iv. С.шс. 35 fol. 200 (11. Vl 1405), fol. 203 (17. VII 1405); J)iv.Caпc. 36 fol. 246' (З. Xl 1407);
Div. Сапе. 40 Гоl. lt'iX" (24. V 1415).
53
Ка раван је ишао .,iп Buchouiza et iп Rаншю". HAD, Div. Сапе. 36 Љ!. 102' (31. 111 1407); М.
Диниh. СрПске ас~•tљс у срсдњс~•t веку, 241.310.
54 М. Диниh. СрПске асмљс у срсдњсм веку, ЗШi-ЗОУ; Б. Храбак, Пословни људи Полимља,255.
55
HAD. Div. Сапе. 30 Љl. 56' (1 У. VIII 1393); Div. Сапе 34 fol. 15, 15' (15. IX 1401 ); Div. Сапе. 36
Љl. 74 (5. VII 1406); Div. Сапе. 37 fol. Х7 (11. VII 140S), fol. 94', 95 (27. VII 140Х), fol.111' (17. IX 140Х);
Div. Сапе. 39 fol. 96' (3. VII 1412), fol. 146' (11. Х 1412), fol. 264' (5. Vl 1413), fol. 2Х2' (7. VIII 1413), fol.
2YS (16. IX 1413).
56 У которекој канцеларији регистрован је 4.августа 1396. године уговор између влаха
поносника иједног которског трговца о превозу 33 то вара соли "usque ad Limo". Уп. С. Мијушковиh,
Jcдmt По,•tс/1 о Вуку Бранковићу, Историјски записи књ. Х, св. 1. 1954, 227-229; М. Диниh. Срйске
земл?е у срсдњем веку, 160. У уговору закљученом 29. октобра 140Х. године требало је да караван
иде у Прнјсноље или у Лим (iп P1ipogle uel iп Limo ad loeнm ubi dеропепt mereaпeias). HAD, Div. Сапе.
37 fol. 129. Уп. Б. Храбак, Пословни људи Полимља, 256, где је аутор навео да се Лим често cpehe
и као ощака неког локалитета на истоименој реци. Као највероватније место које се скрива иза
назива Лим. наводи даље аутор, долази у обзир данашње Бијело Поље, а може бити и Бродарево.

. "ad S:шetнm Pctro de Liш": HAD. Div. Сапе. 30 fol. 56' (19. VIII 1393); "ad ecclesiam Saпcti Petri
57

iпLimo": Div. Сапе. 39 fol. 264' (5. Vl 1413); "ad ecclesiaш S. Petri ad Liшum": Div. Сапе. 39 fol. 295 (16.
IX1413).
58 HAD, Div. Сапе. 34 fol. 15, 15'; Div. Сапе. 36 fol. 74.

17
РУЖА ЋУК

prope ecclesiam S. Petri). 59 Дакле, црква Св. Петра је навођена да би се ближе

одредио положај места Лим.
За идентификацију места Лим врло су занимљиви уговори настали
1408. године. Према уговору од 27. јула договорено је да караван иде до Лима
(ad Limum) и то оним путем до реченог места Лима (ad dictum locum Lim)
којег изаберу трговци, те да робу искрцају код цркве Св. Петра у Лиму (ad
ecclcsiam Sancti Petri in Limo ).6! Нешто касније, у уговору који је закључен 17.
септембра, црква Св. Петра из Лима ( ad ecclesiam S. Petri de Limo) је била циљ
каравана. На крају истог документа предвиђено је било да поносници приме
део плате за превоз у Дубровнику, а остатак у месту Лим или цркви Св.
Петра (ad locum Limi siue ecclesiam Sancti Petri).
61

После 1413. године црква Св. Петра не помиње се више као караванска
станица. Њену улогу преузело је изгледа место Лим. За каравански саобраhај
место Лим је било активно све до 1430. године. 62 Према уговору који је склопљен
18. марта 1429. године између дубровачких трговаца и влаха поносника требало
је да караван крене у место звано Лим у Ко ма ране (ad Iocum vocatum а Lim iп
Comaran).63 Другим речима, место Лим се налазило у Комаранима.
У три уговора настала у треhој деценији XV века изричито стоји да се
каравани шаљу у место Лим код цркве зване Грлица. 64 Дакле, у сва три
документа место Лим код цркве Грлице било је одредиште каравана. Само
у уговору који је регистрован 25. августа 1430. године циљ каравана је била
црква Грлица, односно караван је ишао преко реке Лим у цркву Грлицу на
територијидесii~т~_~ђа (ultra flumcn Limi in ecclesiam Gerlize super teritorio
domini Georgii despoth). ·Према томе, уместо цркве Св. Петра, сада је, да би

59 HAD, Div. Сапе. 37 fo1. 87; Div. Сапе. 39 fo1. 96', 146'.
60 HAD, Div. Сапе. 37 fo1. 94'- 95.
61 HAD, Div. Сапе. 37 fo1. 111, 111'. Истог дана ка раван са 12 коља требало је да пренесе понос
до Лима или до лимске цркве (pro ponaпdo poпossitlm ad Limum ue1 ad ecc1csiam Limi). У питаљу је
свакако место Лим и црква Св. Петра.
62 HAD, Div. Canc. 39 fo1. 302 (1. Х 1413), fo1. 318' (З. XI 1413); Div. Сапе. 42 fo1. 64' (б. IX 1422).
Два пута је циљ каравана била река Лим: "usque Пнmсп Limi" (Seпteпtiae Caпcellariae 3 fo1. 155,27. Vlll
1395; "ad tlнmeп Sс1анопiс appe1atum Lim" (Div. Сапе 42 Љ1. Ј 53, 153', 22. VI 1423).
63 HAD, Div. Сапе. 45 fo1. 196. Уп. нап. 43.
64 "iп 1осо dicto (Lim ad ecc1esiam que dicitur Ger1iciпa) Bris iп Pripog1e", текст у загради је
прецртан у документу. Уп. HAD, Div. Сапе. 42 fo1. 119-119' (19. Ш 1423); ad Limum репеs ecc1esiam
Ger1izam". Div. Canc. 45 fo1. 235' (6. УЈ 1429); "ad 1ocum qui dicitur Lim apud ecc1esiam Griliza". Div. Сапе.
46 fol. 202 (16. Vlll 1430). Место Лим помиље се још 1432. године у вези са кредитном трговином.
Наиме, тројица домаlшх људи из Лима (de Limo) задужили су се у Дубровнику. Њихови веровници
били су дубровачки сукнари, па се може претпоставити да се иза износа дуга крију тканине. Div.
Not. 15 fo\_ 271 '.
65 HAD, Div. Not. 16 fo\. 227 (25. VIII 1430). Осим тога, крајем XIV и почетком XV века
постојала је и царина на Лиму. Област Вука Бранковиhа преузели су Турци 1398. године. Поуздано
се зна даје Вук држао Комаране, а можда и Полимље јужно од Ко марана, крај око Б рск ова и горљи

18
 КАРАВАНСКЕ СТАНИЦЕ У ПОЛИМЉУ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

се ближе одредио положај места Лим, навођена црква Грлица. Поуздано се

зна да се црква Грлица налазила у Деспотовини, а судеhи према горе
наведеном документу, на десној обали Лима.

Све до сада изложено упуhује па следеhу претпоставку: црква Св.

Петра, место Лим и црква Грлица налазили су се веома близу. Место Лим
је вероватно у другој деценији XV века привредно ојачало и постало значај­
нији економски центар. Тада је и преузело улогу дотле познатије цркве Св.
Петра. Насеље под именом Лим било би можда првобитно име за данашње
Бијело Поље. Ближу убикацију цркве Грлице и даље није лако одредити.
Може се само претпоставити да се ради о некој добро познатој средљове­
ковној цркви смештеној у близини места Лим и цркве Св. Петра, која је у
то време у народу могла бити позната под именом Грлица, или пак, о некој
цркви давно порушеној о којој није остало трага.

*
Као што се из досадашњег излагања могло видети сачуван је велики
број докумената о превозу робе из Дубровника у Полимље. Каравани који
су ишли у супротном правцу, односно из Полимља у Дубровник, били су
свакако веома бројни.ы Уговори такве врсте ретко су склапани у Дубров­
нику, веh вероватно у оним местима из КОЈИХ су каравани полазили у правцу
мора. На жалост, о томе није остало трага у историјским изворима.
Један од уговора који је регистрован у Дубровнику настао је крајем
марта 13Н9. године: двојица влаха поносника обавезали су се дубровачком
трговцу Радославу Цветка Турчина да he превести пет товар а његове робе
из Пријепоља у Дубровник.
6
-

ток Мора че. Тако је већ 139lJ. године скопски крајипшик Пашајит имао царину на Лиму. Уп. М.
Динић. С.јл/с"е зс.мљс у средње.м IJC"}'. 154-155. 160-161. Дубровачкн караван који је у лето 1402.
I'одине ишао у Трговинпе био је ослобођен плаћања лимске царине (duhana Limi). HAD, Div. Сапе.
34 Љl. 152 ( 16. VIII1402): М. Динић, СрПске земље у срсдњем веку, 307. Закупци Пашајитове царине
на Лиму били су 1411. године Дубровчани Влахота Милиновић и Прибил Радулиновић. М. Динић,
Cpctci{C зс,иље у средње.м веку, 173. Уп. Ж. Шћепановић, Средње Поли.иље и Пой/арје. 60-61, где
<tутор претпоставља д<t се Пашајитова царина налазила око данашљег Бијелог Поља - код
манастира Св. Петра или цркве Св. Николе. Према томе, царина на Лиму налазила се негде у
Комаранима или нешто јужиије низ Лим. свакако у бившој области Вука Бранковића.

66 О поl:тојању каравана који су ишли из Полимља и осталих крајева српске државе према
Дубровнику обавештени смо посредним путем. Наиме, сачувани су многи документи о дубровачким
караваюша који су на путу доживели разне незгоде, нападе. пљачке и сл. Навешћемо само неке од
љих: Ка раван који је ишао из Пријепоља у Дубровник задржао је Војислав Војиновић у лето 1359.
године. Ј. Тадић. Пис.ма u уГtуй/сй/ва, 6-7. Караван Радича Тоболчаревића и Николе Суселке "de
Sclauonia рюре Cathш11m in una turma" доживео је незгоду. HAD, Div. Сапе. 21 fol. 142 (13. XI 1367). Караван
дубровачких трговаца, на путу за Дубровник, застао је у Брезовици крајем 1422. године. Дубровачни
су отселп у гостионици Павла Мартиновића и љегових ортака (iп hospicio Pauli Martinouich et sociш11m
iнloco dicto Brisпice) где им је у току ноћи нестало 1Н литара и 2 унче сребра. HAD, Seпt. Сапе. б fol. 263.

67 HAD, Div. Сапе. 27 fol. 206'; Ђ. Петровић. Прu.?о2 йроучавању Пријейоља,16Х.

19
РУЖАЋУК

Бродарево и Пријепоље су били полазишта каравана четрдесетих и

педесетих година XV века. Наиме, у два уговора из 1446. године требало је
да власи поносници превезу трговцима из ~бровника и Котора знатне
количине олова из Бродарева у Дубровник. 6 Годину дана касније, 1447.,
караван предвођен двојицом влаха поносника и натоварен оловом ишао је
из Пријепоља у Дубровник. ш. Из Пријепоља је такође полазио караван са
оловом за Котор 1451. године. 70

*
Уговори о превозу робе из Дубровника у Полимље садрже, као и сви
остали уговори о караванској трговини, имена влаха поносника и дубро­
вачких трговаца, затим број коња или то вара, врсту робе, назив одредишта
и износ накнаде за превоз. Осим тога, има случајева када је у уговорима
71
изричито наведено време поласка каравана, а само понекад место поласка
и пут којим је требало да иду. 72 Споменуhемо само најважније параметре-

68 Према уговору од 19. фебруара двојица влаха из катуна Мириловци требало је да до краја
јула превезу Марину Буниhу 200 товара (по 400 либара) олова из Бродарева у Дубровник. а у
повратку да превезу со исте тежине и 1Олака та тканина. HAD, Div. Canc. 59 fol. 169. У другом уговору
од 19. августа Влад Андриh из Тргови шта продао је за рачун Бошка Карчиhа из Плане Зб милијара
олова ser Михајлу Палташиhу из Котора. Олово је требало да преузме у Бродареву Нардо Аугусти,
фактор которског трговца. Div. Not. 30 fol. 95'.
Олово натоварено у Бродареву и Пријепољу потицало је или из Полимља или из познатих српских
рудника. Међутим. нису сачувани подаци о средљовековном рударству у Полимљу. С. Ћирковиh,
ПријеПоље у средњем веку, 21 б. С друге стране, веhи број топовима упуhује на постојаље рударства
у том крају. Уп. Г. Томовиh. Срсдњовековна рударска iuойонимија у околшtи ПријеПоља.
Милешевски записи св. 2. Пријепоље.
69 Пласи су превозили 30 милијара олова за дубровачког трговца Љубишу Ивановиhа.
Приликом мереља у Дубровнику било је само 2б милијара и 48б литре олова. Стога су се договорили
поносници и Љубиша Ивановиh да he утврдити да ли је разлика настала услед неп одудараља мера
или због тога што није испоручен сав износ олова. HAD, Div. Canc. 60 fol. 229'- 230 (30. IX 1447) С.
Ћирковиh, Пријейоље у средњем веку, 215 нап. 18.
70 Тројица влаха Дробљака обавезали су се 7. јуна 1451. године Јакову Августинову,
венецијанском трговцу из Котора да he на љегов захтев, на захтев љеговог брата Леонарда или
љеговог помоhника иhи у Пријепоље и довести 120 то вара олова. Јаков се обавезао да поносници~1а
да толико соли колико тежи олово. Уп. Р. Ковијапиh, Поменицрноzорских йлемсна у кoiliopcкuм
сйоменицима (XIV-XVI вијек), Титоград 1974,180.
71 Полазишта каравана су били, осим Дубровника, Цавтат и Слано. HAD, Div. Сапе. 34 fol.
15'-15' (15. !Х 1401) Цавтат: Div. Сапе. 37 fol. 94, 95' (27. УП 1408) Цавтат: Div. Сапе. 44 fol. 45' (27. УП
1426) Слано: Deb. Not. 15 fol. 280' (15. Х 1438) Цавтат. Уп. М. Диниh, Срйскезеље у средњем веку, 31б.
72
Уп. нап. б. Каравани су обично ишли једним од два главна пута. "ad viam Anagasti aut ad
viam Cerniz" (Div. Сапе. 19 fol. 295); "per viam Jesere" или "per viam Drine" (Div. Not. 18 fo. 102); "via Bosne"
(Div. Not. 18 fol. 134, 134'); "ad viam Jesera" (Div. Not. 20 fol. 67). То је такође могао бити и Зетски пут
(p~r viam Cente). Div. Canc. 37 fol. 94'- 95. У уговорима се наводе и путеви чије трасе су непознате.

20
 КАРАВАНСКЕ СТАНИЦЕ У ПОЛИМЉУ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

цену превоз а и број то вара или коља. Накнада за превоз од Дубровника до

Полимља износила је, од најмаље 4,5 до највише 12,5 перпера по товару. У
једном каравану било је најмаље три, а највише 90 коља.
Дубровачки трговци, како властела, тако и пучани, извозили су робу у
Поли:мље и даље у унутрашљост Србије. Они су ретко пратили караване и
задржавали се у Полимљу. Њихове послове у Полимљу обављали су слуге и
фактори, 73 који су бринули о преузимаљу робе приспеле из Дубровника, а
затим о љеној продаји у Полимљу и отпремаљу у друге српске тргове и
градове. Многи дубровачки трговци који су слали робу у Полимље годинама
су боравили и пословали у Србији- Приштини, Новом Брду, Трепчи, Рудни­
ку и др. Бавили су се посредничком трговином - из Србије су извозили
првенствено сребро у Дубровник, Венецију и на Медитеран, а отуда увазили
у Србију тканине и другу мануфактурну робу. Од дубровачких трговаца
треба поменути, пре свих, Николу Твртка Главића и љеговог компаљона
Николу Живолина Станишића, затим Бартола Маринчетића, Павла Марти­
новића, Братослава Предојевића, Припка Радулиновића, Никшу Влатко­
вића и др. Од властеле то су обично били чланови породица: Соркочевић,
Ћорђић, Гундулић, Кружић и др?4
Робу су из Дубровника у Полимље превозили власи поносници и то у
већини случај ева из ~ату:!Ја Малешевци, а само понекад и из других катуна
- Цс,ру_т~!!!!h<t, МиiЈиловића, -дробљака и Оног()ш:га. Као поносници из
катуна Малешевци угшiвном се јављају браћа Клапац и Станоје Станковић,
Херак Милошевић, Дубравац Милићевић и др.
Од артикала које су превозили у Полимље најчешће се помиљу тка­
нине и мрчарија, затим калај, шалитра, усољена риба, вино, сапун и сл. С
друге стране, Полимље је било претежно сточарска област, тако да су

Караван који је ишао у Буковицу 1407. године требало је да иде Новобрдским путем (ad viam
Nouaberda). Div. Canc. 36 Љl.
231. Према уговору од 13. августа 1406. године предвиђено је било да
караван иде Лимским путем (ad viam Limi) до куhе Прибила Кучиниhа. Div. Canc. 36 fol. 85.
73 Слуге дубровачког трговца Никше Влатковиhа боравиле су почетком 1436. године у
Комаранима. HAD. Div. Canc. 49 fol. 187'; Р. Ћ.ук, Бреза и Ко.марани, 67. Уп. нап. ti8.
74 М. Диниh, За историју pyдapciliвa у срсдњовековној Србији и Босни,/, П, Београд 1955,
19ti2, passim; Д. Ковачевић-Којиh, ПршиШина у средње.м вијеку, Историјски часопис XXII, 1975,
45-74; Б. Храбрак, Рудник йод Шzuурце.м и ње?:ова дубровачка насеобина, Зборник радова
Народног музеја у Чачку XIV, 1984, 5-8ti; Р. Ћук, ДелаШносzu дубровачко?: zuр?:овца Луке
Милановића двадессzuих ?:о дина XV века, 19-30; Б. Милутиновиh, Дубровчани у Трейчи до 1455.
?:одшtе. Зборник ФФ у Приштини XXI-XXII, 1991-1992, 211-241; Д. Ковачевиh-Којиh, Никола
Тврtuка Главић и Никола Живолиновиh у !Тiр?:овачки.м књи?:а.ма браhе Кабужић, Историјски
часопис XL-XLI, 1993-1994, 5-18; Р. Ћ.ук, Пословање БарШола Mapuнчeiuuha и Павла
Mapzuuнoвuha у йрве zupu деценије XV века, Историјски часопис XL-XLI. 1993-1994, 43-56; Иста,
Дубровачке iраfуанске йородице йорекло.м из босанске државе. Зборник Босна и Херцеговина од
средњег века до новијег времена, Београд 1995.171-182.

21
РУЖАЋУК

дубровачки трговци тамо могли набављати стоку и сточарске производе,

каже, затим восак и другу робу. 75

*
Многе повољне околности подстакле су формираље већег броја ка­
раванских станица у Полимљу у средљем веку. Међутим, успон већ посто­
јећих и образоваље нових караванских станица у Полимљу подудара се са
наглим и снажним привредним развојем како Дубровника, тако и српских
земаља крајем XIV и у првој половини XV века. Пријепоље је, у развоју
караванског саобраћаја у Полимљу, имало посебну улогу, јер је било не
само најпознатија караванска станица и транзитни центар, већ и најразви­
јеније и најзначајније привредно средиште Полимља. Остале караванске
станице могу се поделити у две групе: прве, које су биле веома активне
крајем XIV и у прве две деценије XV века и друге, које су свој процват
доживеле двадесетих и тридесетих година XV века у време нарочито интен­
зивних привредних веза између Деспотовине, Дубровника и Медитерана.
Приближаваље Турака, први пад Деспотовине (1439) и сва збиваља која су
потом уследила, неповољно су утицала на караванску трговину. И коначно,
падом Новог Брда (1441) под турску власт r~ошло је до поремећаја трговине
у јужним крајевима српске државе, па наравно и у Полимљу. Од тога
времена каравански саобраћај између Дубровника и српских земаља пола­
ко је замирао. Упоредо с тим опадали су сви облици привредног живота, а
на тај начин и област Полимља изгубила је свој ранији значај.

75 У жупским пределима. између планина, била је развијена земљорадња. Гајиле су се

изгледа нретежено житарице. За со коју је требало 1396. године довести до Лима предвиђено је
било да се купи жито и раж. Уколико не буде ражи, могао се купити пасуљ и просо. Уп. нап. 56.

22
 КАРАВАНСКЕ СТАНИЦЕ У ПОЛИМЉУ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

КАРАВАНСКЕ СТАНИЦЕ У ПОЛИМЉУ У СРЕДЊЕМВЕКУ

Пријепоље 1343-1390,1405-1437,1447,1451
Буковица 1353,1365,1405-1412
куhа Прибила Кучиниhа 1392-1406
црква Св. Петра 1393-1413
Лим 1401-1430
црква Св. Николе у Бањи 1402-1415
Ивање 1407
Равно 1407
црква Мили 1413
Бреза 1422-1437
црква Грлица 1423-1430
Пљевља 1423,1433
Ко ма рани 1424-1436
Дрен ова 1424-1425
Бродарево 1446

23
РУЖАЋУК

RuzaCuk

CARA VAN STAТIONS IN ТНЕ BASIN OF ТНЕ LIM IN ТНЕ MIDDLE AGES

Summary
Owing to the convenient geographical and strategic position, the bordering line
between the SerЬian lands, and а well-developed road network, numerous settlements
were formed in the basin of the Lim River in the Middle Ages. These were smaller or
larger caravan stations, marketplaces, fortified towns or frontier fortifications. In this
paper we have presented, on the basis of literature and the puЬlished and unpuЬlished
material from the Archives ofDubrovnik, only those settlements in the basin of the Lim
which had the character of а caravan station. The caravan traffic through the basin of
the Lim evolved, judging Ьу surviving documents, from the middle of the 14th century,
and was very intensive in the first four decades of the 15th century. Many developed
marketplaces in the Lim basin had the character of caravan stations all the time: people
and cattle either had а break there, rested, or stayed overnight on their long journeys.
Prijepolje had а special role in the growth of the caravan traffic in the basin of the Lim,
because it was not only the most famous caravan station and transit centre, but also the
best developed and most famous economic centre in the Lim basin. Other caravan
stations can Ье classified into two groups: the first comprises those which were active
at the end of the 14th and in the first two decades of the 15th century (Bukovica, the
house of PriЬil Kucinic, St Peter's church, Lim, St Nicholas's church in Banja, Ivanje,
Ravno and the Mili church), while the second includes those that reached their peak in
the 1420ies and 1430ies, in the period of when economic ties between Dubrovnik, the
Despotate and the Mediterranean (Breza, the Grlica church, Pljevlja, Komarani, Dre-
nova, Brodarevo) were very intensive.

24
 МУЗЕЈ У ПРИЈЕПОЉУ

1\\Иt\ЕШЕВСКИ
3АПИСИ о

) 1

~ _,/ ) Бр. 2
"' - ~:r
.r - "--..... .

·-.. -~ --- -
МИЛ6Ш6ЕGRИ Зf'IПИGИ

Бр.2

(1996)
 ПРИЈЕПОЉЕ
и
СРЕДЊЕ ПОЛИМЉЕ
у

ПРОШЛОСТИ

Радови са научног скупа који су организовали

Историјски институт САНУ и Музеј у Пријепољу,
одржаног 23-24. септембра 1996. године у Пријепољу

Уредио
Др Славенко Терзиh .