ВАНЕВРОПСКА АВГУСТОВА СПОЉНА ПОЛИТИКА

Стефан Јовановић
 ЕГИПАТ

Пре него што је, 13. јануара 27. године п.н.е, поделио провинције на оне које су се налазиле
под витешком и оне под влашћу Сената, Октавијан је 30. године п.не претворио Египат у
римску провинцију. Египат је постао лични посед цара. Материјална средства која је стекао
запоседањем Египта, Октавијану су послужила за решавање унутрашњих питања у римској
држави. Управу над Египтом поверио је префекту из коњичког сталежа, који је имао војну
команду и судску власт (ius gladii).

ПОДЕЛА ПРОВИНЦИЈА

13. јануара 27. године п.н.е, провинције су биле подељене на оне под витешком и оне под
сенаторском влашћу. Октавијан Август је преузео контролу над провинцијама, које су се
налазиле уз limes како би их сачувао од спољашњих упада непријатеља. Све те провинције
које је Октавијан Август држао, на срећу Сената, биле су удаљене од Италије. Октавијан је
преузео управу над војском у провинцијама које је држао. У тим провинцијама, које су
служиле за обезбеђивање граница (Шпанија, Египат, Африка) налазило се 25 легија.1 Сам
Август је бирао заповеднике легија у некој од тих провинција.
У сенаторским провинцијама, Сенат је сваке године бирао магистрата, али ни Октавијан
Август није у потпуности изгубио свој утицај на њих. Проконзули, или пропретори, у тим
провинцијама извршавали су Августове наредбе. Некада је Август лично замењивао
управнике сенаторских провинција.

ЈЕРМЕНИЈА

Римски утицај у Јерменији зависио је од тога да ли ће Римљани успети да одрже свог човека
на јерменском престолу. 20. године п.н.е, када је Артакс II, кога је 33. године п.н.е за краља
Јерменије поставио парћански краљ Фраат, убијен, Октавијан Август имао је прилику да
краљевство Велике Јерменије претвори у римску провинцију. Међутим, Август је поступио
по вољи народа и престо предао брату убијеног краља – Тиграну II. Август је лично послао
Тиберија да крунише Тиграна. После смрти Тиграна II, на престолу у Јерменији нашао се
Тигран III, који се одметнуо од Римљана и владао под утицајем Парћана, па је Октавијан
послао свог унука, Гаја Цезара, да среди прилике у Јерменији. На јерменски престо доведен
је Ариобарзан2, али је он убрзо умро, па га је наследио његов син, Артавазд. Када је

1
Око 150 000 војника.
2
Од 20. године п. н. е на престолу Медије. 1. године н. е. Од Августа добио власт над Јерменијом.

2
Артавазд убијен, на престо је постављен Тигран IV, који је пореклом био из јерменског
краљевског рода.

ПАРТИЈА

Једина сила која је истински могла да угрози римску власт у Малој Азији била је Партија.
Узрок размирица између Рима и Партије било је домородачко краљевство, Јерменија, која
је имала важан геополитички положај.
31. године п.н.е власт у Партији преузео је Тиридат, али већ следеће године, његов брат,
Фраат IV, повратио је власт. После неуспелог покушаја да, 25. године п.н.е, поврати власт,
Тиридат је са сином свог брата, Фраата IV, кога је држао као таоца, побегао Августу. 23.
године п.н.е, Август је, као део договора са Фраатом IV, предао Тиридата, а парћански краљ
је заузврат обећао да ће вратити римске барјаке, које су у походима на Партију изгубили
Крас и Марко Антоније. Међутим, Фраат IV је свој део договора испунио тек три године
касније, када је Август послао Тиберија са легијама на исток, а потом и сам дошао у Сирију.
Партија је прихватила римску контролу у Јерменији и мир је усостављен. Овај дипломатски
тријумф над Партијом велико је достигнуће Августове владавине. Додељена му је титула
императора и тријумф.
Фраат IV је своје синове послао у Рим, одакле је његов син касније постављен за краља
Партије између 6. и 9. године. н. е.

АРАБИЈА

Август је на истоку у већини случајева није спроводио агресивну и освајачку политику, али
је у Арабији од ње.
26. године п. н. е Август је наредио префекту Египта, Аелијусу Галусу, да предводи поход
против Сабејског краљевства. Узроци рата били су економске природе. Са простора
Сабејског краљевства извозио се тамјан, миришљава смола, злато и драгуљи. Овај простор
био је значајан и због тога јер је био важан центар у трговини између Индије и Медитерана.
Са ових простора је роба која је стизала са истока била даље превожена бродовима преко
Црвеног мора. У поход на Сабејско краљевство Римљани су кренули са 10 000 војника.
Римљани нису били упознати са климатским приликама у овом подручју, па већина војника
није издржала овај напоран поход кроз пустињу.

3
 ИНДИЈА

Иако је поход Римљана био неуспешан, Сабејци су били фасцинирани Римом, па су

прихватили амицитију. Престали су да контролишу трговину Индије и Медиерана, што је
довело до зближавања Индијских владара са Августом.
За време Августа први пут су забележена посланства индијских краљева у Рим.

АФРИКА

Октавијан Август настојао је да савезничке краљеве повеже женидбеним везама, а честа је

била и појава да њихова деца одрастају на Августвом двору. Такав пример је Јуба II. Он је
син истоименог Цезаровог противника, и био је одгајан на Августовом двору. Био је ожењен
ћерком Марка Антонија и Клеопатре. Август му је уступио Нумидију, коју је Цезар
претходно био освојио. 25. године п. н. е Нумидија је прикључена провинцији Африци, а
Јуба II је добио на управу Мауританију.

ЈУДЕЈА

У Јудеји је од 40. године п. н. е владао Херод Велики. Власт је стекао захваљујући Марку
Антонију, али је успео да се на њој одржи и у време Октавијана Августа. Користећи
Августове уступке Херод Велики успео је да прошири и учврсти земљу којом је владао.
Промовишући хеленизацију навукао је гнев локалних ортодоксних Јевреја, а Августа је
изневерио када је 9. године п. н. е напао Натејане. Када је 4. године п. н. е умро, његово
краљевство било је подељено између његова 3 сина. Његов син Архелеј добио је саму Јудеју,
којом је владао до 6. године н. е, када је због лоше владавине прогнан. После тога Јудеја је
постала римска провинција и налазила се под управом прокуратора, који је имао судска
овлашћења и командовао трупама. Трупе су биле смештене не у Јерусалим, већ у Цезареју,
што показује однос који је имао Август према Јеврејима. Иако нису били на добром гласу
код Римљана, под влашћу Августа Јевреји су наставили да имају привилегије које су имали
и раније: ослобађање од војне службе, право да шаљу храмски порез у Јерусалим. Новац је
био кован без царске главе и без било какве слике. У овом провинцији Август је одабрао да
води негресивну и дарежљиву политику.

4
 ЛИТЕРАТУРА

1. Гај Светоније Транквил, 1978, 12 римских царева, Ријека

2. Дела божанског Августа, 2000, прев. С. Ферјанчић, Београд
3. Машкин, Н, А, 1991, Повијест Старог Рима