30 Жељко Кумар

ог „Ноћпа" 1уре. Тћозе ћоизез аге соп81(1егаћ1у тодШед ишЈег 1ће 1п- Шиепсе о!
игћап 1ће.
Тће 1пћаћ11;ап1;з оИ М1а<1епоуас аге <1езсеп<1е(1 {гот 1;ће Козтај ап<1
оШег зиггоип(ћп§ сћкШекз, ллгћепсе 1ће Нгз1; 1га(1егз ап<1 сгаШзтеп 1тт1§га1е(1.
ћа!ег, \уНћ Ше ће§ттп§з о! 1П(1из1;гу, Ше тлгогкегз, \л/ћо шеге а1зо Јгот Ше
пе1§ћћоигт§ уШа§ез, ће§ап 1;о зеШе т 1ће Х(шп. Тћ18 осигге(1, ћотд/еуег, т
ехсерИопа1 сазез оп1у, 1ог 1ће §геа1; тајогИу оИ 1ћезе шогкегз Нуе 1п 1ће аНјасеп!
уН1а§ез дућепсе 1ћеу соте еуегу Нау 1о лд/огк т 1ће 1ас1ог1ез; аз Шеу ћауе по1
сотр1е1;е1у ћгокеп дуНћ а§пси11иге уе1, Шеу саппо! ће ге§аг<1е<1 аз тс1и81;г1а1
лд/огкегз; Шеу аге гаШег 1о ће сопз1(1еге<1 аз реазап1з—ћаН-тл/огкегз. 1п
сопзе^иепсе о! ■ђће Нуе Уеаг Р1ап пеу/ ЈасШпез аге ћет§ ћиШ апс! Ше шогкегз аге
сотт§ Шот Ше гето1;ег раг1з о! Ше соипШу Хо зеШе ћеге. А пе\у 1уре о^ тап, §епи!
пе 1о\тзтап, м11 аг1зе Шот Ше пип§1т§ о{ Шезе пешсотегз \уНћ Ше ог1§1па1
тћаћИаШз о! тоге ра1;г1агсћа1 (НзрозШоп.
Аз И еШегз Ше с1гс1е оИ ^гауИаИоп о! Ве1§гас1е, М1аНепоуас ге- ргезеШз,
ћу Нз 1П<1из1;г1а1 ШпсИопз ћи! а Нпк 1п Ше рег1рћега1 сћа1п о! 1п<1и81;г1а1
зеШетеп1з шМсћ зиггоипН еасћ ћ1§ сНу. 0\д/1п§ 1;о Ша1; 1ас1; И 13 1оз1п§ Нз
ра1;пагсћа1 1п<ћу1<1и)а1Ну ап<1 ћесотт§ ап тНи- з1па1 ва!еШШ Вео§гаН.
ДАРИНКА ЗЕЧЕВИЋ

БЛАЦЕ
— АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА —

(Примљено на седници Научног савета Етнографског института САН 10-П-1951)

I. ПОЛОЖАЈ НАСЕЉА
Положај варошице Блаца на иуту који води кроз Јанкову Кли- суру и на
раскронипд којом се тај пут ук1р'шта са путевима у неколико других праваца
јеоте географски врло карактеристичаи.
Наседве лежи у углу адаптационог лак.та реке Блатачнице 6 7) на оном
месту где река под оштрим углом 8) из пр&вца ООЗ-ЈЈИ скреће у правцу ка
западу и северозападу и, кроз Јанкову Клиоуру, долини Ра^- сине. Блаце ое у
исто време налази на граници кристалаотог масива Јастрепца и дна неогене
котлине средње Топлице.9) Према Блацу на северозападној страни топличког
баоена, југозападно од Јанкове Кли- суре и доље Блатачнице, нроотире се нижи
планиноки гребен Јаворца,10 11) чија југоисточна суподина допире до дна
котлине.
Отуда код Блаца пут који доводи кроз Јанкову Клисуру од Кр^- шевца
грана ое у три ир’авца, Главни гаравац у продужењу тога пута који доводи кроз
Јанкову Клисуру иде југоисточном суподином Ја- ворца, затим код Тулара уз
Топлицу према Куршумлији на шрњај То- плици и даље за Косово. Тај правац,
Крушевац—Јанкова Клисура— Блаце—Куршумлија—Косово, претставља у
исто време једну од глав- иих варијаната велике моравскед-вардарске
комуникације. Други крак са овв раскрснице води од Блаца суподином између
планинског гре- бена Великог и Малог ЈаотрепЦа и дна топлвчке шглине преко
оела Међухане12) ка ИОИ-у на Суповац и преко Јужне Мораве за’ Ниш. Трећи
кракодове раокрсницекодБлаца водагуправцу етарога тока Блатачнице нре
пиратерије ка ЈИ-у ка Оуви До и о>д Белољива нив Топлиду заПро- купље,
Иако је ова варопшца, о обзиром на котлину у којој се налапи, пери-
ферног полон-гаја и споредног значаја., јер је у току. ранијих историских
6*) Испитивања извршена у научно-истраживачким екипама Етнографског
института 1948-49 год.
7 У радовима Ј о в а н а Ц в и ј и ћ а , школским. географским уџбеницима, као и у
званичној администрацији употребљава се облик Елаташница. Међу- тим, у народу се
употребљава у овом облику како је горе наведен, а тикође и у Рјечнику Југославенске
академије знаности и умјетности објашњен је овај облик каб правилнији.
8 Ј. Ц в и ј и ћ, Језерска пластика Шумадије, Глас САН, кн>. 1ЈХХ1Х, први
разред, 32, Бгд 1909, стр. 90.
9С а в а У р о ш е в и ћ , Јастребац, Глас САН, СХХХУН, први разред, 65, Бгд 1929
стр. 3 И 8,
10 На истом месту, стр. 10.
11б) У повељи из 1896 г. којом кнегиња Евгенија и синови јој Стеван и Вук
Лазаревић поклањају добра манастиру св. Пантелејмона на Светој Гори, ово се
12име помиње у облику Меполни. — Гласник Српског ученог друштва, књ. 7 св. 24* Бгд
1868, стр. 272.

1
 104 Даринка Зечевић
нериода још од Оредњег века еконотски и саобраћајии центар> средње

и доње Топлице било Прокупље, ипак је у новије време и данао већи. број
околних насеља упућен на Блаце. Сва наоеља кој'а леже у овом делу котлине
испод Јастренца и у суподшш Јавсрца, око Блатачнице и поменуте раскрснице
путев'а на љеном адаптационом лакту, упућена су на Блаце као своје екшомско-
саобраћајно а последњих година и ад- министративно оредиште.

2
 Блаце 93
Таквога саобраћ'ајно-географоког и економско-географоког положаја у
односу на околину варошког насеља, Блаце за свој ужи, топографски, положај
користи терасу од 14 м (алсблутна висина 409 м), коју је Цви- јић одредио као
долинско дно Блатачнице из времена пиратерије,13) Осим овога средишног дела
насеља Блаца, н'а саобраћајној раскрсницн и дуж друма за Јанкову Клисуру, —
П0|јединн „крајеви“ насеља кориоте и друте елементе рељефа. Горњи део
вароши изнад главног трга1 леллг на тераси од 415 м апс. в. (24 м вад
Блатаиницом).14) На овом истом поду налази се неколико ,,крајева“, равбијених
делова овог насеља: иод Драгомиров- цем, 15) с леве стране горшег тока
Блатачнице, Ђурковића и Крстојевића крај; исти нбд кориоти и ,,крај“
Кнежевићи—Јовановићи више друмског дела варошнце с десне страие до^њег,
постпир'атериског, тока Блатачнице. Неке групице кућа налазе се на још випшм
деловима дадина на- десној страни Блатачнице у суиодини Јаотрелра. Са леве
стране Блатачнице, непосредно испод њенога лакта и Блацког Језера, у
алувијалној равни код моста на путу за КуршумлИју и Кбоово; налази ое ,,крај“
Брезића — Стошовића.
Јован Цвијић је фиксирао главне морфолошке услове овога пре- дела
постављањем проблема Блатачнице у вези са 1 познатом пиратери- јом код
Блаца.16) Боред Цвијића још је Јован Жујовић а иза њега и С. Урошевић утврдио
да је дно котлине оредње Топлице у околини Блаца покривено неогеном, док се
изнад Блаца јављају крисТаласти шкриљци ЈастрепцаД 0) Осим тога, о Топлици
као17 језерском басену, опецијално о флувијалмом постјезерском басену, писао
је и д-р Оима Милојевић.18)
Осим изванредиог геогрофског положаја у пиратериском лакту
Блатачнице, испред Јвеног улаза у Јанкову Клиоуру, БДаце ое као град- ско
насеље, а још увек делимично и 1шо оеооиа насеље, налази на гра- ници и у
блнзини те границе, између двеју Сасвш: разлопчитих привред- них зона:-
земљорадничке — на дну дисециране централне равни иоу- шене неогене
језероке котлнне, испод поменутот пода од 415 м апс. в., и сточарске — на
илашгаским отранама изнад насеља.
Блацко Језеро,19) које Цвијић спомиње 20) и по коме је наоеље добило име,
налази се у последњо^ фази исушивања. Тиме се, поред користи од добијања
нових иривредних новршиИа на најнлоднијем зе- мљиппу, стнарају и бољи
хигијенски услови за живот варошког ста- новништва.
Хидрографски услови овога наоеља су повољни, Осим воде из бу- Цара,
воје нма скоро свака кућа, варош је имала и артеске бунаре (иокопани 1929 г,);
али 'они су за време Другог >светског рата запуштеии.
Клинатски услови тавојђе су повољни. Овојим положајем у јужној,
приоојној суподипи] пл&ннне Јастрепца насеље је, осим повољних услова
иноолапије, заклоњено и од оеверних ветрова. Блаце, по свом климату у
подножју шумовиге планине, има особине климатоког места (в. сл. 1 — у
прилогу).

13 Ј. Ц в и ј и ћ , поменуто дело, стр, 91.

14Ц в и ј и ћ ову терасу не спомише.
15 Драгомировац, шумовита коса на СИ-у од Блаца, назвата по геометру
Драгомиру који је вршио премеравање земљишта 1882 год.
16 Ј. Ц в и ј и ћ, поменуто дело, стр. 90—92.
17 Ј о в а н Ж у ј о в и ћ , Геологија Србије, књ. I, Бгд 1893, стр. 120; С.
У р о ш е в и ћ , поменуто дело, стр. 6, 11—12.
18 С. М и л о ј е в и ћ , Геоморфолошка проматрања о долини Топлице, Гласник
Географског друштва, св. XV, Бгд 1929, стр. 109—116.
19 у народу још увек је жива традиција коју је забележио и Т. Р. Ђ о р ђ е в и ћ у
путним белешкама „Поред Топлице", Браство, књ. VII, Бгд 1896, стр. 42 и 43: да је
кнегиња Милица прошла кроз Јанкову Клисуру и код Блаца кад је чула за пропаст на
Косову „све благо што је понела као помоћ кнезу Лазару бацила је у Блацко Језеро".
20 Ј. Ц в и ј и ћ , поменуто дело, стр. 90—91.
3
 104 Даринка Зечевић
ГГ. РАЗВИТАК НАСЕЉА

Иако је- Блаце на важном средњевековном путу, ипак ое у лите- ратури не

спомиње до новијег времена. У повељи кнегиње Евгеније и њених синова
Стевана и Врта Лазаревића из 1395 г., којом поклањају добра манастиру св.
Пантелејмона на Оветој Гори,21) Блаце ое не опои миње, ма да ое оуоедна села
Међухана и Претрешња наводе. ПОЈ пореклу и значењу самога имена
„Међујани", ако оно фактички долази од срп- ске речи ,,-међу“ и ауроке речи
,,ан“22 23), кааед данас глаои (Међух'ана), онда бн то МСУГЛО бити знак да је, у
доба десдата Стевана, на овоме месту, које ое налазн одмах са заладне стране
села Међухане на путу који) води ка Јанковој Клисури, морало постојати
саобраћајно насеље — хан — које је још у та прва времеДа турске најезде
обележавано овим термином. Што је врло карактеристично за Блаце, и у новије
доба зачетак град- еког пасеља везан је за хан .—. механу.
Блацо ое не номиње ни у беленшама нутника који су прошли кроз
Јанкову; Клиоуру и долину доње Блатачнице за КОсово у отарије туроко доба:
не наводе то име путници тога доба Петанчић Феликс (1481— 1512) 1в), Брокијер
(1533), Вранчић (1553) и Браун (1669) 24), ма да су овуда пролазили.
Ипак име Блаце, по истоименом језеру у дну адаптационог лакта
Блатачнице, свакако је старо.25) Само име Блаце без везе са овом обла- шћу као
име насеља помиње се у другим областима у средњевековним. српским
опоменицима.26)
Тако, без икаквог непосредног спсмена у отарини, име насеља. Блаце
бележи ое гцрови пут за време ослобођења Тоћлице и осталих ју- жних крајева
предристовачке Србије (1878 г.). ТихомирР. Ђорђевић, као- и друш, указује на
српско обележје овог „села“ као и суседних. 27) Први пут, колшсо је мени
познато, у самој географској литератури Бл'аце се опомиње у делу М. Ђ.
Милићевића „Кнежевина Србија“ 1884, и тада већ „село“ има 106 дареских
глава.28)
Иако се Блаце спомиње тек 1878, испигиванем ове облаоти, које сам
учинила 1949 г„ утврдила с&м:да је ово наоеље много старије од тога хгомена.
Шта више, поред већег бреда онда исељених муслимана из

21 Гласник Српског ученог друштва, књ. VII, св. 24, Бгд 1868, стр. 272.
22В у к . С т е ф . К а р а џ и ћ обележава израз хан или ан као речи „за које се
мисли да су турске", Српски рјечник, Бгд 1898, стр. ХП а код поменуте речи. Исту реч,
хан, наводи у значењу коначишта, гостионице I V а п Оеб 1ћ, Тиг- сј.ггт, 2а§гећ, 1942, код
горње речи.
23 Рад Југославенске академије знаности и умјетности, ХБ1Х, Загреб 1868, стр.
126.
24 Ј. Е р д е љ а н о в и ћ и Р . Н и к о л и ћ , Трговачки центри и друмови по
ерпским земљама, Бгд 1899, стр. 105.
25 Према усменом објашњењу Гл. Е л е з о в и ћ а Блаце од основе блат + це за
умањавање, мало блато или мало језеро.
26Ј. Т р и ф у н о с к и, Качаничка Клисура, Насеља књ. 32, Бгд 1950, стр. 491;
Зборник за историју Јужне Србије, I, Скопље 1936, стр. 11.
27Ц Т и х о м и р Р . Ђ о р ђ е в и ћ , поменуто дело, стр, 17.
28 М. Т>. М и л и ћ е в и ћ , Кнежевина Србија, Бгд 1884, стр. 418,

4
СРЕДИШНИ ДЕО ВАРОЦЈИЦЕ БлАЦА СА ЖИТНИМ ТРГОМ ОЗНАКА ЗГРАДЕ СА ЗАСТАВИЦОМ
НА УГЛУ УЛ МАРШАЛА ТИТЛ(КРУШЕВАНКИ ДРУМ)и ЖИГНЕ ПИЈАЦЕ (РАСРСНИЦЕ С ОСШИМ
ПУТеВИМА:ЗАКУрШУМЛИЈУ,ЗА. Прокупљг ИЗАНИШ)- МЕСТО ГДЕ ЈеПОДИЗАЊЕМ МЕХАНЕ
(ВЛАЈКА КОЈИћЛ,ИЗ КРУШЕВЦА)1882-Г.,НА ОНДА
ПОНОВА ПРОСЕНЕНОМПУТУКРУШЕВАЦ-КУРШУМЛИЈЛ,ПОЧЕЛО ОСНИВАЊЕ ВАРОШИ.
100 50 о ,(10 100 ЗО
I... ...........I______________|______________и
Ош.
и
Ск. 2. — Територијални развитак и тип вароши Блаца.
 ■96 Даринка Зечевић

Блаца т Кооово, неке иоељене арбшанше породице из ОЕВО(Г меота, нцаче

старином жз Сев. Дрбанпјв, но-ое пме овог наоеља.29)
До оолобО'ђења 1878 г. БЛаце има обележје оточарског муслиман- ског
насеља. Инверсним миграцијама Арбанаса натраг у области из којих и превд
којих су ое били инфилтрирали у ове крајеве, на путу њихова лродирања из
Арбаније у Орбију крајем туроког доба, Цаотала је нова фаза у развитку Блаца и
читаве ове облаоти. ПрвИ насељеници, Аитићи, "Бурковићи и Поповићи,
насељавају се ло разбијеним крајевима дотада- шњег наоеља, тамо где су
Арбаиаои имали куће.
Већ 1882 прооеца ое, фактички оамо: обнавља, стари друм од Кру- шевца
кроз Јанкову Клисујру за Куршумлију_ н Прокунље. Тако је ово место наново
оживело на старом путу куда је, кроз Јанко^ву Клиоуру, на територији оцдашње
срнске деспотовине угарска војска под воћотном Јанка Хуњадија, 1448 г., оа две
хиљаде кола пропгла у бој на Косово'. 30) Тај иоти пут се и доцније, кроз цело
турско ДОба, одржао као' колски. На своме путовању од Београда за Оолун 1858
г., Ј. Г. Хан је кОд онда- шњег туроког хана у Туларима, на Топлици између
Прокупља и Кур- шумлије, забележиос да одатле, из долине Топлице вода
„колеки друм“ кроз Јанкову Клиоуру и низ долииу Расипе за Крушевац.31)
Године 1882, каДа је тарглавни пут попова просечеп, Влајко Којић,
доое^вен из Крушевца, подиже механу код иапред описапе раокрснице иа
главном: друму за Јаагкову 10шоу1>у (ск. 2). Тако ое ствара зачетаква- рошког
нггсеља, да би око овог оаобраћајног центра, након развитка од 6ЈЈИЗУ четари и
по деценије, Блаце било проглашено за варошицу тек 1926 г. У иаотавку на овај
први зачетак варошице на раокрсници пу- тева код данашњег главног трга,
најпре на крушевачком друму а затим и ћа осталим главним путевима, подизане
су и друге куће.
Осим саобраћајних било је и других економоких момената који оу утицали
на развој варошког насеља. Пре свега, на додиру привредно р'азЈшчитих обласш,
огранака Копаоника и 1адтлине, у ороме саобраћај- ном центру, поотоје уолови
за размену привредних добара. Заједно са првом механом уведен је и недељни
пазарни дан, а затим и гсдишњи вашарн. Пазарни. дан је уторак, 32) а вашари 3
јуна (цар Константин и царица Јелена) и 4 оептембра (св, Агатоник). Поред тога,
Државна аг- рарна 1сомисија изделил’а је оеооку утрину 1884 г. с једне и друге
стране друма и тиме привукла. не само иова доеељавања, већ је и ОЈГО станов-
ннштво које је било ио 1Су годину раније насељено даље од друма почело
куповати кућне плацеве поред самот друма и износити куће на друм. Прву кућу
на друмском делу за Дрокупље иза поделе утрине 1884 г. подигли су Икићи,
досељени из села. Мајдева из Раоине. Око 1890 г. у непосредној близини
,,механе“ на рас1срсници путева подиже и први дућан Иван Милосанљевић,
досељен из Крушевачке Жупе; он ту у исто време отвара и бакалницу и занатсЈсу
радњу за израду „памутслија“, чиме ушоси и прве зачетке варошке трговачке и
занатлиске привреде.
Иза ових ирвих зачегака варошнце и варошке привреде око раскр- ■сиице
дррЈОвч у дотадашњем оелу разбијеног типа, на друмским деловима

29 Према усменом саопштењу Р а д . Љ . П а в л о в и ћ а и Г л . Е л е з о - в и ћ а

ово име, Блаце, носе неки родови у селу Главнику — Лаб, у селу Горње Становце код
Вучитрна и у самом Вучитрну.
30 М. К о с т и ћ, Опис војске Јанка Хуњадија при поласку у бој на Косово,
Гласник Скопског научног друштва, књ. I, Скодље 1925, стр. 88.
31 Ј. С. V. Н а ћ п, Не1зе УОП Ве1§гаН пасћ 8а1ошк, ЛУхеп 1868, в1г. 48.
32 Уторак је узет зато што оближње вароши Крушевац и Прокупље имају пазарни
дан суботом, а Куршумлија у четвртак.
 ЈЗлаце 97
БШФ ее -дашрш Г,ФШЈШТ“ -ШшвЛм; Шшгадћц
други.' НаошБавају се не само на друмоввма за Јанкову Клисуру и Про^ купље,
већ и с дугих страиа раскрснице, на друмовима црема. Нишу и Куршумлији.
ј На тај Начин ново варошко наоељо је, ушорено дуж, друмова оаад
раскрснице са тргом за недељни пазар, почело задобијати неправилан ; крстати
облик.
Напоредо са развојем друџских делова несеља развијају се и „кра-. 1еви“
— махале, тако да уметањем неких од тих бочних делова насеља везују ое за
друмске делове, као крај ,,Судимци-Ј|ивађ‘ани‘‘%
; У том свом ранијем: развоју, у периоду ициеђу ослобођења 1878 г. , и Првог
оветског рата, одмах пооле ослобођења рсталих јужних крајеца 1912 г., када је
отари моравскоетопличко-косовсци пут почео да задобија стари значај, 1914 г,
трасираца је жшгезничка пруга нормалног коло- сека: Дедина код Крушовца—
Јанкова Клисура—Блаце—Топлица—Ко- сово.26) Но услед ратова није дршло до
изградње рре пруге чија је траса пршазила кроз Блаце дрњцм делом варошице
између трга и моста на, Блатачнлци.
, Блаце је на томе главном путу вдало и вдррчдау еаобраћајиу улогу 1915 г.
Главни правац повлачења српоке цојске иоцред најезде немачко-
аустриокр^мађароко-бурарокнх окураторрких трупа у јеоен те грдине, 1сао и
главни 1ц>двац продирања немачце војске, бш је кроз Јан- ВДУ Шмоуру,
■ Разуме се да је том црилцком, на гдавном путу непријатељске ин-
варије, Блаце стр’адало, а 1Т01Х)ач)ру 1910 г, за време уотанка под војво-
дом Бојиноовићем.
Тек по завршетку Пршг оветсашг рата ночиње понРвна обнова
Блаца и даље подизаље варошице. У шшоцу кациТалисцичке иривреде. у
старој Југославији, нарочито у перцоду од 1926 до 1938 г., калитали- отички
елементи, који су имали економоку базу у овом меоту, наотојали су да -ое
развије ово насеље ради личне акумуланије 1сапитала. Тако се у томе периоду
подижу прва индустриска предузећа: моторни млип и црепана. Али,
истовремено, у Блацу се, као економоком средигату које је све више јачало,
подижу Ц неке културне уотанове које оу одраз ње- говог развитка и као
културног средишта: основна школа *— данао у исто време и гимназија,
домаћичка пткола — сада дечји дом, попгга, градско купа.тило, болниЦа и друге
грађевине.
На в::1жном, наро.чито стратегиском путу, Блаце није' остало по^-'
гатеђено ни у Другом светском' рату.
Блаце улази у сасвим нову фазу варошког развнка, у привредној обнови и
социјашистичкој изградњи земље, иза Народне револуције и ослобођеља 1944 г.
Оно се тек оада коначно афкрмнра не само као оао^ браћајно и економско, већ и
као културно и аднинистративно средцште овога дрииредшг задеђа и
сцобраћцјне цфејре, Одмах пооле ослобођења, оа новим културно-просветним
прогреоом у социјализцу, Бдцце је др-. било, лоред раније основпе шкоде, и
гамиазију. Иза тога, при најно-1 вијој административној подели сТарог Тонличког
округа и Прокупачког ореза, најзад је, од 1950 г,, Блаце постало средиште

7.
 ЈЗлаце 97
33 34
новоформираног

33^0) На аустриско,1 тоћографској карти из Првог светског рата бва је траса са

ознаком „Тгаезе 1п Ве1а11 ЈгаеИсћ" обележена секција Вгиз 1:75,000,. 2опе. 32у: Ко1.
ХХ1У, К. ц. Ц. мицагееоегарћ^сћов 1п51Ци1; \?;еп.
34 Гласанћ Етнограф. инст. САН 1/1-9
 о О \ _ о ТРБУЉ?
1
ЧрДШИДА / ШОГГОВА I--Ј1РИДВ0РИЦА
о
чМП>У $РЕ
.ЛОI /Г0Р№А
АОЊА
енш
ЏУК^Ј КОЉУ бАРБАТОВАЦ ЖТРЕБАЧКИ СРЕЗ
' ШКУ0ШАН
,.V с УДНЛ
МУЗАћЕ V\> , СТУБАМ 1 1И1ЏПС
г:Д л'-'’ ^-Ж Л О
ЈОШАНИЦА
ЛАБАНА
кС ВА о Х^ГЖАЖВ/ УВИ
I • ) У БЛАЦУ
\Г.°
104 Ш УШНА1 ДаринкаСА Зечевић
СРЕДИШТЕМ , о [ПРЕТРЕШКА
\ • \ СВАРЧТУ
,
'о\° \ОРЕВРЕЗА
РИВАЈА) ГОР. \ *
'ЧУЧАЛЕ^ * I I 'АРАГУША /Ч' Хдон-л
\
/ДРМУША (
КАЏАПУР1\ 1НА* °
°Аил руровдј ВКАЦГ^Џ^ к
ЦЗ$РЈДА1
о \ /БРЕЖАНЕ 1
\ ВРБОВАЦ
-Д \I /
I ° 1\/ I
\ (\ \ I I
Г^ШБАН
Ск. 3. — Блаце од 1950 г. средиште Јастребачког среза.

Јагспребачког среза, у чзајем су саставу 15 месних народних одбора са 30

насе.ња (ск. 3). Ћтме се Бл&це дотле 81Дмшнистратв'НО, економскн н; културно
сасвим подређево Прокунљу ооамостаљује прем:а раннјем сре^ дишту и овога
кра.ја.
У условима ооцијализма, где је главшг принцип равномерног и
равноправног економског и културног прогреса ових н'асеља и ових кра- јева и
делова землљ, овакво коначно оформљење Блаца као- средишта Ја- стребачког
среза само је природна последица такве једне тежље за оп- штим прогресом
земље.

Ш. ПРИВРЕДА И САОБРАЋАЈ
■ У новим друштвено-историским усдовима.иза ослобођења 1878 г. г заједно
са смењивањем становништва, где ое, место ар(>анашкот мусли- манског
сточарског, овде насељавало српско земљорадничкодоточарско а

8
одмах затим и занатлиско становништво, мења се из оонова привгреда као и
култура овога места и краја.
Иако је Блаце пасељавано после 1878 г. као земљорадничко-сто- чарско
ссоско насеље, у њему су се, при нарочито повољним*- географоким и
историскнм условима, одмах после првих насељавања јавили на рас- крсници
путева и зачеци варошке привреде. Ове уносе наоељешши — занатл.ије; неки од
њих баве се и занатима и трговшгом. По угледу на њих, поједини земљорадници
уче занате и, такође, отварају зана.тске радње, трговине, кафане, алн не
напуштају сасвим ни земљорадњу.
Затти. — Од заната најразвијенији су; качарски, аба.џиски, ко- ларски,
столарс-ки, лончарски, бунарџиски. Развили су се они занати који служе за
потвебе земљорадника у месту и околини. Коларски и качарски занат нарочито
су се развили и услед богатства шуме у непо- средној околини у Јастрепцу.
Како је у раиијим условима варошица привредно била недорољно
развијена, овдашњи занати су у погледу организације еснафа потпадали под
Ирокунље.
После ослобођења 1944 г., услешним заврпгетком Народноослободи- лачког
рата и Народне револуције, занатство се развија на задружној основи, стварајући
важие зачетке социјалистичког сектора у градској привреди. Тако данас
задружни сектор социјалистичке привреде сачи- њавају: Обућарско-онанчарска
задруга. (6 квалификованих радника, 20 полуквалификованих радгшка и 5
ученика у привреди); Металока пре- рађивачка задруга (14 кв'алификованих
радника, 12 полуквалификова- них и 10 ученика у привреди); Столарска задруга
(2 квалификована ра.д- ника, 7 нолуквалификовагшх, 10 неквалификованих и 7
ученика у нри- вреди); Кројачка задруга (3 квалифшгована раднигш, 8
полуквалифико- вших, 2 неквалификована и 2 ученика у цривреди).
Осим ооцијалистичког развија ое занатство и у приватном оек- тору: 2
лончарске радње, 2 коларске радње, 1 качарока радња, 1 лотки- вачка радња и 2
берберске радње (в. сл. 2 у прилогу).
Индустрија. — Са првим вачецима варошке привреде у занатству, ј' 0ш
пре Другог оветског рата, ночела је у Блацу да се развија у својим првим
зачецима-.и индуотрија. Она. служи за прераду сировина непо- средне околиие
(дрвета, вуне, глине, лшта), као и за онабдевање варош- ког и сеоског
стаиовништва-. Искоришћавање оирогвииа области — шуме са Јастрепца, вуне
коју пруи-га сточарска привреда планинске зоне и. њене сулодине — дало је
могућност з'а развитак шумске и тексгилне индустрије (1 стругара и 1 влачара).
Потреба у снабдевању варошког насеља, а дан'ас сво више и о-колних села,
циглом и црепом ради поди- зања модериих кућа и зграда дсвела је до
иокоришћавања повољних Јголова тла за стварање ццгларско-црепарске
индустрије. Она се иалази на месту искоришћавања глино у алувијалној равни
реке Блатачнице, одмах иза Блацког Језера, јор јо ту и вода најближ.а. ,Ради
снабдевања становништва варошице и околиих оела у Блацу је развијена и млин-
ска индустрија (моторни млин Оа капацитетом 3 ватона жита за 24 часа). Ова
млинска индустрија засжизаиа је иа главној пољопривредној про- изводњи
насаља у котлини, у ршвиичајрској — земљорадничкој зони нслод Бл!аца.
Осим напред изнесених иривродних услова и богатотава, и друга
природна богатств'а непосредне околине Блаца, као и појава мригога. угља у'
оелу Чучалу и његова данас све интензивнија експлоатација., омогу- ћиће и
даљи, виши индустриеки разшј овога. места и кр'аја.
ПољоЈ)рт$еда. ~ Главну ошову привредног живота отановништва у
разбијеннм, сеосним деловима наоеља1 сачињ’ава пољопривреда,
Земл&радња, најглавнија. лрана нољопривреде, карактерише се
искоришћавањем трију нојаоа привредних површина дрн>е — котлиноде и
долинске — земљорадничке привредне зоне. ЈГајнижи од ових — појас лмвада и
влажне културе (вртови оа моторима за наводњавање, као и кукуруз) — налДзи
се у алувијалној равни доње Блатачнице, од Блап,- ког Језера према Јалковој
Клисури. Оредгви. појао земљораднинце зоне, нојас сувих култура, поглавиго
лшенинје и других стрних жита, налази ое на терасама. У појасу тераса у
еуиодшш на присојама Драгомировца налазе се винодради (в. ол. 3 и 4 у
прилогу).
Гррњи појас тгривредних површина земљорадничке зоне, под шљи-
варима и осталиц војтем, обухвата блалсе приоојне стр'ане долине и ко- тлкне
према Јастрепцу и Јаворцу; на стрмијим и осојнкм странама на- лазе се „забрацк"
криватника.
Изнад доње, земљорадничке зоне, изнад суподине, према страиама
планине настаје шумоко и пашњачко землшште горње, плаиинско-сто- чарске
зоне. Ба ову горњу, (угочарскочцумтжу зону у региону листопадне храстовс а у
осојдма и букове шуме Јтерано је оточарство Блана. Оно "је у овом наоељу сада
сведено на најмНњу меру, док је пре развитка варо- шице било. глацна грана
иоЈвшривреде и' најваишија нривредиа грала уоппгге.
Отрчарртво засновано на гајењу говеда, овара и свиња било је иај-
развијеније када је утрина била заједпичка својцна целог иасеља. Осим
искоришћавања утрине иасеља Блатга, овдашњд сточари вршили су сточарска
кретања у пашњачку зону масива ЈастренЦа. Са отоком се издизало у пролеће на
Јастребац Ца место звано „Оенокос", где су имали привремене сточароке
станбве, а у јеоен оу ое враћали.
Поделом утрине, онда у обема нривредним зонама око наоеља у су-
подини и изнад насеља на планинским кооама и странама, која је извр- шена ради
задовољавања потреба у насељавању (око 1884 г.), онемогу- ћено је даље
екстензивно сточарство у оној мери као раније. Огада на- стаје интензивно
искоришћавање земљишта земљорадњом. Па и оно мало сточарства — мало у
сравњењу са ранијим — нгго ое одржало и сада на модерној оонови ббнавља —
више је везано за појас ливада у дну доње, земљврадничке зоце.
Оа новим друштвеногекономским развојем од 1944 г,, са социјали-
стичком реконструкцијом пољопривреде, постепено се напушта вођење ситних
индивидуалних газдинсЦава и прелази на колективно, агротех- нички усавршено,
обрађивање земље. Тако је у 1949 г. у Блацу основана дрва Сељачка радЦа
задруга „Браће Вуксановић“ (34 домаћинства са 120 чланова) (в. сл. 5 и 6 у
нрилогу).
Осим задружног, у Блацу ое развија и државни оектор оодијали-^ стичке
шљопривреде. Државно пољопривредно добро „Јаворац“, ранији тзв.-
„бановднокц расадник“, везано је з'а најплодвије земљиште око Блацкога Јрзера,
где има услова за сточарство на бази ливада и крмнога биља. Оно чиии важну
основу државног сектора у социјалистичкој при- вреди уошпте. "" ,
Саобраћај ц трговииа. _ На онисаним путевима: низ постлирате- риску
Блатачпиду крбЗ. Јанкову Клноуру за Крушевац; преко Тулара
 Блацб 101
сулодвпом Јаво]>да уз ТошшИу за Курпгрвшвју; 27) иреко Мсђухане н
СЈуновца, оунодином Великог _ и МалОг Јасарепца за Ннш; 28) низ прет-’
пиратериски дон>и ток отаре Влатачнице На Оуви ДцибдБелШмшаНиз гГоплицу
за Прокупл>е, — чија је укрсница условНла и омогућила раз^ витак овога
градског насеља, — саобраћај се раавија јОп! увек на доста примитивној освови.
Главни је, још увек, колоки саобраћа.ј. У том оп- сегу једино на линији од Блаца
до Прокупља, где је, на Прузи између Ниша п Косова са Метохијом, Прокупље
уједно п главна железничка станица за: ову варошицу, овај. друмски саобраћај је
редовнси и аутомо^ билски. У турско доба пре оолобођења 1878 г., Пако се
глНвни друм од Куршумли.је кроз Јанкбву Кчисуру за Крушевац споМиње (1858
г;) као „колски", саобраћај је, и иа томе П осталим цутевћма, био више товарни —
каравански. Сада се обнаПља лројекат ггруге Крунтва.ц Јанкова. Кли- сура—
Блаце—ТулНри (БелоЉћћ или Тулари) тод ирузи Прокупље — Кур^шумлгца а
тр.асиране први нут уочи Првос светексФ ргта (1914 г.);
Положај Блаца на. овој ва.жшј рНскрсници путева и на гргници
привредно различитих иредела: планПнско-сточарскггх у Јастрепцу, Ја- ворцу и
Коиаонику Па једној, и зеМљорадничких у котлини ТоПлице, на другој страни,
смОгукиО је развој саббрНћаја и трговине у Блалу као саобраћајном и
трговиПском центру за размену привредшгх добара, тако различитих области и
насеља која су на БлаДе упућена Пао на СВоје економско средиште.
Ш тако услоћљеном тржишту трговина- ]е пре рата нарочито' ожиго
љавала, разменом сеоских за Шрошке производе, пИјачПОг дана (уторм-
киком). На Проетрани трг у центру варошПце, тшо најглавИијИ прОИзводП
сеоске иривреде околине, догоњени су: жито, всће, бтока и сточни про-
изводи,‘'живина и јаја29) иТд. Ппјаца у Блацу чувена је богатствбм по-
љбпривреднПх ПЈ)оИзвода до даНашњетЧ. дана (в. ол; 7 у прИлбгу).
ђлИце је билб Пувепо и пб ватпарима кбји су ее бдрЖавалИ двапут
годигшве: 3 јула (ц'ар Кбтготаттћт П царица ЈелбПа) и 4 септеМбра (св.
Лгатоћик) а трајалт! бу ио' нбколтпго дана. У то врбме долабило се за размену
пропзвода и ив удаљених^ крајева: бд Нигћа, Пирбта, Вршњ&, Парзћина,
Скопљ'а и других меота. Вашари оу ое одржали и до дПНас, ма
ДЦ Су ИЗГубИЛИ ПрВОбИТНу улбгу ('В; ол. — 8, 9 И 10);
Са ссђМјЈлистћбкг1М разћбјем ЗемЉб ћ тргбвМПП има ПоПб
ббблеЖје. Тако, раније приватттб тјнивгчке раДње прбтбле су у држбВћи или
зал дружни сектор.

1
1
 IV. ТИП НАСЕЉА И КУЋА
Већ ирема изложеиом о иоложају и раввитку насеља, тш> и б Л
при-
12 9редМ саобр&ћвд Даринка Зечевић1: -ј/л1,
-- ------- -

2^) Ј. 6. V. Н а Н п, поменУтб #еЛо, <&р. 4б, ^Н^лежио 18^8 г5д. На је 8М

колски пут од КуршумлиЈв преко Туларског хаиа и кроз Јанкову Клисуру за КрУ-
гћЦбц;'на НрбЛазУ Зи)в!ко тддШШЈ ЛјкЈјЈ о&Кј кланац који се у српско-
туриЈаЈ јЈбФћОЈ НбТОриЈМ Чбшив вПОМШВв, Ј<биђ онда Ш српске
етране за еаобраћај за^Гћорев*': ; : _ чјј,<|(;
28
) Ј. О, V. Н а ћ п, пбМенуто дело, стр. 42, 18о8 г. сћ6ккљ8 бвок НУУу од Ниша
код Суповца на Јужиој Морави, иаспрам и близу ушћа Нишаве, скелу за превоз ћутЈШкб
М кбЊИ ћрбАб рУке.
Живина и Јаја, до Другог свб^скбг ра^а, иУкбженк су какНбнима у ве-
лику'ЦланУ 'р&Ди прбраДб.

Блаце ;е насељб
мешовитог цеитралпи део
наоеља,
 13 Даринка Зечевић
лови им&ју особине ушореног варошвог насеља, познатнх особнна, како их је
Цвијић отасао, ,,патријархалног“ типа.35)
Изван варошког пијанног ценира, горњог дела варопш око цркве и
друмских делова насеља на главним путевима за Крушевац, Кургнум- лиј!у,
Прокупље и Ншп, Као и на путу за Јастребац, Блаце је разбијено у неколико
„крајева“ са оообинама разбијеног ,,ибарског“ — „џематског 11 или махалсшг
типа.36) Поједини „крајеви" удаљени су међусобно од 100 м па до 1 км а у самом
„К1рају“ куће су збијене. Поједини „крајеви" изван друмског — варошког насеља
ноое имена по оним „фамилијама“ које претстављају најстарије дссељенике у
дотичним „крајевима**.
Оам тип наееља је у процесу непрекидног раевитка и сталне про- мене.
Пре 1878 г„ п.од турском управом, заоотатак феудално-спахиске државе, друмско
насеље није ностојало; онда су насеље сачињавали само разбијени крајеви,
махале, слични данашњим, само још' разбијенији, јер је био много мањи број
кућа.
У новим друштвено-екшомским и културним условима и етнич- ким
ириликама, а поготову са развојем саобраћаја и привреде, 1ш> што се мења тип
насеља, мењао ое и тп куће. Најстарше куће, заостале још од „Арнаута" из
„турских времена", тзв. „плочаре", биле су једноделне ириземљуше: са огњиштем
на срединн „куће“, грађене од чатме, блатом олепљене и плочом покривене;
плоче (од шкриљаца) доношене оу из оела Плочиика и Оувог Дола. Тих кућа
„плочара“ било ое неколико одржало у разбијеним „крајевима" насеља још и до
Другог светског рата. Ова прва, једноделна, сеоска кућа развила се у познати
,,моравс1ш:“ тп са доксатом (в. сл. и и 12 у прилооу).
У даљем развоју, са настанком друмског дела насеља, граде ое ва^ рошке
куће и подешавају према варошкој привреди. Оа променом зани- мања и куће се
акомодирају тим потребама. Тако се на спољним одеље- њима куће, прем'а
друму, отварају врата за'радионицеитрговине, а уну- трашњи делови куће
намењени су за становање. Отада кућа је у сталном развоју и све више се граде
модерне варопше куће (в. сл. 13 и 14 у прилот-у).
Куће су махом приземне, а има их неколико и „на спрат“, тако да прилично
велшш део варошких кућа, поред школе-гимназије и др. ве- ЈШ 1ШХ грађевина
јавног карактера, носе обележје модерне градске архи- тектуре (в. сл. 15 и 16 у
прилогу).

V. ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА
Миграционе струје. — У насељавању Блаца, чије је целокупно ста-
новништво досељено иза 1878 г., најснажнија је миграциона струја од Кошоника:
34 рода са 195 кућа.
Одмах иза ове, ■ уствари огр&нак иоте, копаоничке, струје, долази.
ибарска струја — од ибарских села, највише околине Рашке: 12 родова са 46
кућа.
Трећа, знатно олабија од прве, али ипак довољно изражена струја је
жупско-расинска, из Жупе (Александровац), крушевачке котлине и доње и
оредње Расине (исиод Јанкове Клиоуре): 20 родова са 59 кућа..

35 Ј. Ц в и ј и ћ, Балканско Полуострво и јужнословенеке земље —• Основе

антропогеографије, књ. I, Бгд 1922, стр. 315.
36 Упореди: Ј, Ц в и ј и ћ , претходно поменуто дело, стр, 335—336.
 Блаце 103
Док су прве две миграционе струје, копаоннчка, н ибарска, дово- диле
угЛавном пла-нннско-сточарско становништво граничних предела
предристовачке Орбије, који су се овамо спуштали у плоднију котлин- ску
област, дотле је ова трећа, жудскочрасинска, отруја дбвела, > Бларе у већини
котлиноко-земљорадничко, па и занатлиско и ситногрговачко становништво; то
су били они обновљачи Блада иза ослобођења области од Турака који су, у
;огромној већини поварошени оељ'аци, учествовали у заснивању варошког
живота у овом наоељу.
Најзад, досељениди оа разних страна: из Ужица, Куршумлије, Пећи,
Косовске Митровиде, са Влашие, иако у незнатном броју, живо оу учествовали у
стварању и развоју варошке привреде овог наоеља.
Досељепџци ив времет од 1878—1900 е.: Аптићи (2 к) из с. Три-
косе — Ибар (св. Никола)82). — Ћужовићм (12 к) из с. Трикосе — Ибар (св.
Мииа); од исто Мфамилијв“ су Несторовићи (2 к) и Радоиићи (4 к).
— ИвЈШпи (7*к) ивкраЈа Ивл>в с. Рокдо — 1{опаоник (св. Јован). —
Итћи (2 к) из о, МаЈдова — гдсида (св. Јован); од исте „фамилије“ су
Јевтићи (2 к), а раиијо оу ое и Јодии и друга звали Миљковићи. —
Савићи (5 к) ип о. БогииГа — Росина (Вашдвил). — Мшосављевићи (1 к)
из с. Бо- тун>о — Жупа ('Вурђиц), — Судилци (3 к) из о, Оудимља —
Копаоник (св. Отеван). — Грујићи-Плужевци (6 к) из с. Богише —
Расина (св. Аранђео). — Никожћи (1 к) из о. Штитара — Раоина (св.
Никола). — Јовановићи-Вукосављевићи (7 к) из с. Лепенца — Копаоник
(св. Ђор- ђе). — Радешовићи (1 к) из с. Криве Реке — Копаоник (св.
Аранђео).
— Вашићи (3 к) из с. Осреци — Копаоник (св. Алимпијв). — Филиио- вићи-
Максићи „Ливађаш“ (5 к) из с. Ливађа — Копаоиик (ов. Аран- ђео); иста су
„фамилија“ Сижћи „Ливађапи“ (5 к). — Кнежевићи (4 к) из с. Осреди —
Копаоник (св. Алимпије). — Ковачевићи (5 к) из с. Козница — Копаоник (св.
Лука). — Вукосављевићи (5 к) из о. СуваЈе
— Расина (св. Никола).— Стевановићи-Пауновићи (3 к) из о, Игроша
— Жупа (св. Алимпије). —= Илићи (5 к) из о. Мајдева — Расина (св. Врачи). —
Спасојевићи-Анђелковићи (2 к) из с. Штитара — Расина (Ђурђиц). —
Вукашиновићи-Пржићи (2 к) из Ибра (св. Никола). — Илићи (5 к) из с. Суваје —
Расина (ов. Врачи). — Антићи други (4 к) из о. Богише — Расина (Ђурђиц). —
МилуновићиЈ2 к) из с. Заврате
— КоДаоник33) (св. Лука), — Секулићи (2 к) (зову их „Култе“) из с. Семетеша
— Копаоник (св. Мрата). — Милосављевићи други (1 к) из с, Лепенца, тамо из с.
Мечкара — Копаоник, зову ш. „Мечкари“ (св. Никола). — Ковачевићи друии (1
к) из с. Тршановца — Копаоник (св. Мина). — Стошовићи^) (6 к) из Бруса, тамо
из с. Игроша —■ Жуна (св. Аранђео). — Грбићи (2 к) из с. Велике Грабовнице —
Копаоник (ов. Аранђео). — Миличићи (3 к) из с. Осреци — Копаоник (св.
Никола),
— Стевановићи-Крњац (1 к) из с. Витановићи — Ибар (св. Никала). —-
Стевановићи-Пиперац (1 к) из с. Суваје — Расина (св. Ђирик). — Ћир- ковићи-
Вадивук (5 к). из: Ибра (Ваведење). — Милутшовићи (2 к) из с, Витановићи —
Ибар (св. Никола). — Ћорићи (1 к) из с. Горље Зле- ГИЈБО — Жупа (св. Аранђео).
—Караџићи (1 к) из Рашке (Ђурђиц). — Ковићџ-Швабићи (1 к) из с. Великог
Рабара. — Копаоник (св. Алим- пијс). — Грујићи-Жујићи (4 к) из о. Жиљци —
Коиаоник (св. Лука).
..... ■. ■ ■ ■ ■ ■
82) Слово к је скраћеница за кућу, а слово. с. за село. --
б8) Првма испитивањима Р. Љ. П а в л о в и ћ а, тамо насељени из Роваца
— Црна
а4
Гора, од братства Булајића.
) По Р. Љ. Паћ ло в и ћ у гамо Нз’ Мораче. " •

1
4
 Блаце 105
— Радивбјевићи-КдтурсШ (1 Е) ИЗ С. Мајдева -- Расика (св. Јовак). —
Мијаџбвићи-НтатољЦи (3 к) из Кобовскс Митровиде (св. Јовап). — Симићи-
Матпћи (14 к) из с. Криве Реке — Копаоник (св. Брачи). — СпОсићи-Ж§јићг1
(10 к) зову их „МачковчаШ1' ж ,,Чвжковићи‘‘ Из с/ Криве Реке — заеелак
Мачковац ;— Коиаоник (св. ВрачК). — Милосав- ШвиШ-Збиљићи^5) (з к) из с.
Мајдева — Расина (св. Аранђео). — Вучковићи-Шошићи (4 к) из о. ШоаШгћи —
Конапник. (св. Лирик). — Петровићи-,Дећанци“ (2 к) Кз с. Иотока код Пећи (ов.
Агатоник). — Ваљаревићи (6 к) из с'. ВелиКе Грабовнице ~ Коиаоник (св.
Вартоло- меј). — Дачтвићи (1 к) из с. Мешева — Расина (св. Алимпије). —
ОбрадовШи (4 к) из С. ВитаКовића — Ибар (св. Никоота). — Милдше- вићи (1
к) са Власине (св. Никола). — Крстојевићи-„Чајетимци“ (7 к) Ш о. ЧајтинЗ —
КопабИик (св. Отеван). — Мплутииовићи-Чокотавци (1 к) Из с. Чокотара —
Копабник (ов. Аранђео). — Лазаревићи (1 к) иб Ужица (ов. Стеван). ■—
Јаиошевићи (1 к) из с, Доље Јариње — Ибар (св. Аранђео). — Шелмићи^) (з к)
из с. Оередака — Конаоник (св. Алимпијс). — Мијатовићи (1 к) из о. Ливађе —
Коггаоник (св, Лазар).
■— Пааловићи-„Влајковци“ (4 к) ш с. Влајковца — Копаоник (Ђурђиц).
— Степановићи-Андрејићи (5 к) из с. Паљевштица — Ибар (ов. Мшга).
— ћролбвџћи (1 к) из с. Мајдева — РасиКа (ов. Никола). — Петровићи (ђ к) из
Ибра (св. Јован).
■ аарпџ „фшшлије“ које су иОумрЛе: Поповићи — досељени (1878) Нз с.
Трикосе — Ибар, — Д&Пићп — из с. Суббтице — (Жупа) (1880).
Атрејићи КЗ с. ВабИце — Копаоник (1880). — Којићи из Крушевца (1882).
—- ПраМбеићи из с. Јари&а — Ибар (187"9). — Чомагићи из с. ВЈфћа —
Кбпаоник (1890).
ДбСељепици из времеШ пасле ШО гбдине: Јањевићи (1 к) из с. КрТбИа
КоД. КурнгумлДје (св. Јован). — НрибаЏџ (1 к) из с. Виткова — Жупа (св.
Тома), — Миљковићи-ДрШовци (6 К) из о. Дренове — Ко- паогшк (св. Иикола).
— Савићи-Ђорђевићи (1 к) из с. Батоте — Копао^ Кик (Мигровдан). —
Смџљковићи (1 х) из о. Ржанице — Жупа (Ђур- ђиц). • - ПавлбвићЏ (1 Н) иЗ с.
ТрПавци — Жупа (ов. Аранђеб). — Ла- Вџћи (5 к) Пз с. Мајдава — РаСПна (сн.
Алимпије).
. Дигана има 9 кућа. Досељени оу пре. 30 година из Раоине: Ри- стићи (2 к),
Васићи (2 к); Павловићи (3 к), ЋорђевШп (1 к.) и МилШи (1 к). Сви су
православни и славе поред Ђурђевдана и св, Николу и св. Аранђела. •
рагШка
2ебеу1с

К е з и шб
В1АСЕ
КЕСНВКСНЕ5 НЕ ОЕООКАРН1Е ННМАШЕ
. В1&свј апсгеп УШа§е а ТарНеа> з’&аН; ^бггћ^ 9пг ПшроГДагПе гбШе
ше(ћбча1е ци1 соппиН бе КгивеУас а Ко9очо. ОГ1§Ша1геШеШ, 11 ћ’&иМнК
еп се Иеи ^и’ипе аићог^е аи бепТге ћ’ип реШ ћаШГаИ (ГАЉапага Ш- пи^гез.
АиззКоГ аргез ^ие сеНе ге^оп ДиТ Пћегее <3е 1а ћопппаНоп Тигдие еп 1878,
1е ћашеаи а1ћапа1з ТиГ аћаппоппб еГ 1е зегће
.........- ■ ч ' о
35) СудеНи по презимену (Збиљић) ранијб из' СЈДбиље—Расина-.
36) По предању пореклом и^ ТетОва—МаксдопНјк. ! 7 |'

1
5
 104 Даринка Зечевић
созшпепсе Тз1еп161 а зе 1огтег аи тете епЉоИ, ргепс! сЈерихз зоп
огх§те 1ез 1огтез 6е <1еуе1орретеп1; иг1за1п, ^ио1^и’П п’аи е1;е ргос1ате
1зоиг§а(1е ^и’еп 1926.
В1асе е1;а11; (1ери1з зоп 1опс1етеп1; 1е сеп!ге есопогтдие <3.е зез рго-
сћез епуГгопз (ип јоиг (1е тагсће 1и1 тзШие аиззћб! — 1е тагсИ — е1 1ез
ЈЕоЈгез (1еих 1о1з раг ап — 1е 3 јит е1; 1е 4 „зер!етћге).
Бапз 1ез поиуе11ез сотИиопз зос1а1ез е1; есопотхдиез аргез 1а
Оеиххете §иегге топ(Иа1е е1; 1а Ићега1;1оп, В1асе 8’етап.с1ре <1е ГапсГеп
сеп1;ге есопогт^ие, сиНиге1 е1; а(Иттз1;га1И, Ргокир1је, е! еп 1950 (1еухеп1;
1их-тете сеп1;ге Ии поиуе1 аггопсИззетеп! <1е Јаз1;гећас ри! сотргеш! 15
сотћез рорићпгез 1осаих (соттипез) ауес 30 уШа§ез.
Аи реирХетеп! Ие В1асе, поШ 1а рори1аИоп {о1а1е У!П1; з’е1аћНг аргез
1878, оп1; соШпћие 1ез соигаШз гт§га1;о1гез зи!уап1з: се1и1 с1е Кораошк.
(34 1атШез ауес 195 таГзопз), сеХш Ие 1ћаг, еп геаШе ип етћгапсћетеШ пи
ргесепеп! (12 1атШез ауес 46 тахзопз) е! се!ш <3е 2ира е! Казта (20 1атШез
ауес 59 тахзопз) ои1ге ^иекрхез 1ШШ1§га- Нопз 1зо1еез пе Шуегзез ге§Гопз
пе по!ге рауз.

I 1
)
6