СРПСКА АКА ДЕМ И ЈА Н А У К А И УМ ЕТНОСТИ

О Д Е Љ Е Њ Е ЈЕ ЗИ К А И К Њ И Ж Е В Н О С Т И

О ДБО Р ЗА О Н О М А С ТИ К У

ОНОМАТОЛОШКИ
ПРИЛОЗИ

XI

П р и м љ ен о н а Ш скупу О дељ ењ а јези к а и к њ иж евности, о д 24. априла 1990. г о д и н е, н а осн ову

р еф ер ата академ ика П ав ла И в ић а, доп и сн ог члана М и тра П еш и к ана, д р С в етозар а Стијовића,
д р Д р а г а Ђ уп ић а и п р оф . д р Љ и љ ан е Ц р еп ајац

У р е ђ и в а ч к и о д б о р

ак адем и к П ав л е И в ић , доп и сн и члан М и тар П еш и к ан и п р о ф есо р д р Љ и љ ан а Ц реп ајац

Г л а в н и у р е д н и к

П АВЛ Е ИВИЋ

Б Е О Г Р А Д

1990
 Српска академија наука и уметности
Одељење језика и књижевности, Одбор за ономастику
Ономатолошки прилози, књ. X I
Асас/етГе зегће бе.ч заепсез е 1 с!ез а п з
С1а.чзе Ае 1апдие е1 Ае Ш(ега(иге, Соттхзмоп роиг Гопотазсхдие
СоМгЊиИот опотасо/одхдиез, N9 X I

ЈОВАНКА РАДИЋ

ИЗ О Н О М А СТИ КЕ СЕЛА ОКО ГО РЊ Е Г ТО КА РЕК Е БЕЛ И Ц Е

УВОД

1.1. Р ека Белица, лева при тока Велике М ораве, настаје испод планине
Ц рни врх, својим невеликим то ко м (око 25 к т ) протиче зати м поред низа
села и улива се у Велику М ораву код С ветозарева. У горњ ем току реке Белице
налазе се села М иш евић, Још анички П р њ аво р, Л озови к, Б елица и К овачевац.
С ела захватају различиту зем љ иш ну конфигурацију; К овачевац је у долини,
п оред пута С ветозарево — К рагујевац, Б елица је поред реке, д ок се М иш евић,
Л озо ви к и Још анички П рњ авор нал азе н а сам им обронци м а Ц р н о г врха.
1.2. Д анаш њ е становниш тво овога кр аја насељ ено је углавном у X IX
веку. Раније становниш тво, које је овде било одвајкада насељ ено, у виш е на-
в р ат а је расељ авано п о д притиском турске власти. Верује се, н а прим ер, д а је
сам о у новије врем е, у врем е К очине крајине, крајем X V III века, н ар о д из
о вога краја м асовно пребегао преко С аве у С р ем .1 У п раво стога, стариначког
стан овниш тва у о в о м крају, с м а тр а се, и м а врл о м а л о ,12 иако се, н а другој
страни, велики број овдаш њ их села с м а тр а стари м насељ им а, као н а прим ер
М иш евић, Још анички П р њ авор, Б елиц а и тд .3 О ко ових насељ а и данас се
откривају тем ељ и старих градо ва и цркава, а забележ ено је и то д а су најста-
рији записи у о во м крају, на кр стовим а и п лочам а, пронађени управо н а бе-
л и ч к о м и јо ш ан и ч ко м гробљ у.4
У периоду након д р у го г српског устанка, претходно готово опустели
белички крај м асовно је насељ ен пре свега становниш твом из јуж нијих крајева,
п ри чем у је дом и н и р ал а косовско-м етохијска струја; за њ о м су следиле вар-
дарско-м оравска, тим очко-браничевска, ш опска, п а и динарска струја.5 О ва-
кав састав стан овниш тва углавном се д о д ан ас одрж ао.

1 К. Јиречек, Ј. Радонић, Историја Срба II, Слово љубве, Београд 1978, стр. 420; Ста
ноје Мијатовић, Белица — насеља и порекло становништва, Српски етнографски зборник
кн». 1ЛП, Београд 1948, стр. 42.
2 Под беличким крајем у административном смислу обично се подразумева област
која је далеко шира од самога слива реке Белице, те она, на пример, обухвата и села доњег
тока реке Лугомир, као и села из слива реке Осаонице.
3 Ст. Мијатовић, Б ели ц а . . . , стр. 43 , 44.
4 Исто, 46.
5 Исто, 56.

— 1 —
 400 Јо ван к а Радић

1.3. Данашња горњобеличка села показују знатне осцилације у насеље-

ности. Највеће село је Белица, са преко 150 домаћинстава, док Јошанички
Прњавор, на пример, има једва тридесетак домова. Разлога за овакву не-
уједначеност има више. Један од њих је свакако близина важнијим саобра-
ћајницама и градовима Светозареву и Крагујевцу. Заједнички проблем овог
становништва је изразита миграција у град, због које би поједина села у
скорије време могла опустети.
Становништво горњобеличких села је српско, православне вероиспо-
вести. Бави се сточарством и земљорадњом, али знатан део становништва
ради у Светозареву или Крагујевцу. Године 1846. у овом крају, у Мишевићу,
била је основана фабрика стакла Аврама Петронијевића, једног од најобра-
зованијих и најутицајнијих људи свога времена. То је била прва фабрика стакла
у Србији.6
2.1. Говор горњобеличких села, иако и сам у извесној мери неуједначен,
у основи је косовско-ресавскога типа. Заклоњеност ових села од миграционо
веома прометне моравске долине онемогућила је снажнији продор јужномо-
равских језичких црта, које су већ у доњобеличком крају, на теренима ближим
Великој Морави, далеко израженије.7 Задржаћу се на неким основним карак-
теристикама овога говора.
2.2. Горњобеличка села познају стабилан троакценатски систем, два
дуга, дугоулазни и дугосилазни акценат, и један кратак — краткосилазни
акценат:8 впно (Л), р е к а (Б), парло! (Б) Анишћ (Б) м ајдан (Ј), Л азаревић (Л);
колач (Б), такб (Б), Јаспк (Б), рођен (К), презпва се (Л); р ук а м а (Б), изшрело
(Б), јазб и н а (Б), поток (Л), потрчао (К), очпма (Ј). Говор познаје предакце-
натски квантитет: спремало се (Б), дворпм ш (Б), пуно народа (Б), са стране
(Б), надпм ак (Б), п ет ж ен а (Б), излапп се (М), чувала ш (Л), пут ем (Л), као
и поротници (М), авлпја (Л), комшпга (Б) итд.
Већ ови примери показују да говор горњобеличких села познаје прено-
шење акцената на претходни дуги слог уз промену њихове интонације и ме-
татаксичко преношење акцената на претходни кратки слог. Непреврелост
овог процеса, у који се све активније укључује и утицај књижевног језика,
резултирала је бројним дублетима типа Павловић / Павловић (Б), Стевановић
/ Стевановић (Б), Д р а т љ у б / Д р ш о љ уб (Б), Д уш ан / Дуиш н (Б), М илут пн
/ М илут ин (Б) итд.9
2.3. Горњобелички говор се карактерише доследнијом заменом старога
јата, на пример а) у компаративу: ст ареј (Б, Л), сиш рее (К), најстшреош пм у

в Њени први радници било су Чеси и Баварци (в. код: Божидар В. Недељковић, Све-
тозарево, пређашња Јатдина, изд. П. К ., ,,Житомлин“ , Светозарево 1981, стр. 39).
7 То је уочио и Ст. Мијатовић у етнографским истраживањима Белице истичући да
„само мали број насеља поред велике Мораве и око Багрдана говоре јужно-моравским и
нешто тимочким дијалектом.“ (стр. 78) Новији дијалектолошки подаци из овога краја то
углавном и потврђују (в. код: Првослав Радић, И з ономастике доњеј тока реке Белице у се-
верној Србији, Ономатолошки прилози, књ. VII, Београд 1986, стр. 550—555).
8 Употребљене су следеће скраћенице: Б — Белица, Л — Лозовик, М — Мишевић,
К — Ковачевац и Ј — Јошанички Прњавор.
9 На акценатском плану уочавају се и друге појаве, као на пример редуковање дугих
акцената и предакценатског квантитета, уп. Дошљачко /Дошљачко (Б), Станимпровиђ / Сша-
нимпровић (Б), називали (Ј), полудео (К) — затим напоредост дугих акцената у појединим
примерима, као Вељковић / Вељковић (Б), Црнотрии (К) / Црнојбрци (Б), — итд.

2 —
 И з оном астике сел а око горњ ег тока рек е Б ел и ц е 401

(Б), рање (Б, К) (али и: старпи (К), ранпе (К), рањпе (М), најстарп\а (Б) итд.);
б) у познатим падешким наставцима косовско-ресавскога типа: Груине жене
(М), њеГбвем деде (Ј1), по реке пшли (Б), овема Илпнема (Б), код овема куће
(М), дао мене (Б), реко тебе (Ј); в) у префиксу пре-: презећен (Б, Ј) презетке
(М), аналошки и преГунем (Ј1).
Гласовни систем горњобеличких села по својим особеностима се не
разликује битније од стања у књижевном језику. На плану квалитативних обе-
лежја вокала уочавају се ипак одређене специфичности, као на пример затво-
реност вокала е: пре“зпвљу се (Ј1), Вереисијани (М), Меиђуреч (М), — али и:
њтови (Л), прбфисор (М), винтпл (М), дизертпрао (М) итд.10*Иза сонанта р
вокали се често квантитативно редукују: пренбсе (Л), прет кућу (Л, М), при-
чешћу 1.емо се (Л), изречуњам (М).
Контракција вокала је честа у овом говору: пшо (Б), кпсо купус (М),
зава (М), Впдове санице (Б), пошно (Л). У великом броју примера контрак-
ција се јавља након губљења и иначе нестабилног сонанта ј у интервокал-
ној позицији: пропаду шљпве (Л), спрему се (Л), ппту 1а (М), пму све (М, Б),
закбпу (М), кбпу (Б), прпчу (Б), — иако је, чини се, овај процес још увек у
току, уп. забадау се (Л), чувау (Л) и сл.11
У односу на књижевни језик, консонантизам горњобеличкога говора
показује одређене специфичности, које се у основи такође уклапају у косов-
ско-ресавско стање. Овај говор не познаје консонант х. Тај консонант се или
у потпуности губи, као у примерима ектар (Б), бћу (М), мабвина (М), ре-
кбмо (М), уапси (М), сна (Л), стреа (Б), сарањен (Б), Вла (Б), вр (М), у з њп
(Б), — или се пак замењује својим супституантима: сакрањен (М), Микајловић
(Л), Каралемпие (Б), снаја (Б) и сл. Глас ф се у овом говору ређе јавља. Чешће
се замењује гласом в: вампли^а (Л), уветпљпла (Л), сбвра (ЈТ, Б), Вплипови
(М), Врајкбри (М). Глас в може се јавити и као континуант иницијалне групе
хв-, на пример, ваћу 1а (М). Горњобелички говор познаје африкату 51у огра-
ниченој употреби. Она је посебно честа у надимака: Ванко (К), Зрзини (Б),
Бољани (Б), 8уле (Б) и сл. Консонант л чува се на крају слога у појединим
речима: селско јрббље (Б), селски пбток (Л), стелна крава (М); — итд.
Консонантске групе ст, з д > с, з у финалној позицији: прпчес (Л), брес
(К), 1рбз (Б), 1вбз (Ј); пс, пш > пц, пч: пцуХе (Б), пченпца (и ченпца) (Ј1), лппче
(К); шч > кч на морфемском споју: Јукче (Б), дакчпца (Б), крукче (Б); ћн, ћњ >
т'њ: вбт'њак (Б, М, К), кут'њи (М); — итд.

2.4. И у деклинацији горњобеличких говора уочавају се косовско-ре-

савске црте. Тако, на пример, датив једнине именица женскога рода а-пара-
дигме (у шта се укључује и заменичко-придевска парадигма) једнак је лока-
тиву једнине: деца овејзе деверпчине (Б), бпло некем Авре (Л), по реке пшли (Б).
Код именица мушког и средњег рода у инструменталу једнине, као и у за-
меничко-придевској парадигми, може се забележити уопштен наставак -ем:
прети прстем (Л), све друмем пди (К), пшли тем старем друмем (Б), све такб

10 На плану тзв. замене вокала бележе се и примери као долеко (Ј1), осшалче (Ј1), кан-
цалари'а (М), р у б а (М), к у ј (Л, Б, М , К) итд.
п Од тога се углавном изузимају вокалске групе које су носиоци акцента, уп. сваки
свбу њпву (Ј1), м ба њпва (Л), читау (Б) и сл.

— 3 —
402 Јо ван ка Радић

сокпчетем пдите (Ј1). У дативу и инструменталу множине поред наставка

-има јавља се и - ема: де^овема Илпнема бунар (Б), с онема Петрдвема (Б).
Ипак, и аналитички тип деклинације има значајног удела у горњобеличком
говору: код хробље бунарско (Б), ондек у шуму бпло (М), узпмам подаци (М),
имало и вуци тад (М), код Панини ораси (М) итд.
Датив једнине личних заменица 1. и 2. лица једнине гласи мене и тебе:
мене нпсу рекли (К), тебе све дали (Ј). У инструменталу једнине јавља се
облик с моном (М), с мбном (Б). Енклитички дативски облик личне заме-
нице она је ју: чбвек ј у пошно (Л), мбрам да ј у кажем (Б), али се у овој функ-
цији може јавити и енклитика 1у: тб 1у старпи спн (К), он 1у \е бпо зет (К).
Енклитички облици датива и акузатива личних заменица 1. и 2. лица мно-
жине су ни, ви и не, ве: кућа ни ту бпла (Б), куј ви реко (Л), испратпли не
(Ј) сачекали ве (К). У дативу и акузативу личне заменице 3. лица множине
поред енклитике и јавља се и енклитика ш: такб ш назив (Б), долази ш бтац
(Б), Дпса 1и е деда (Ј), бтац Ги ту презећен (К), такб Ги бни називали (Ј),
Цтани 1и зову (Л). Поред показних заменица овп, тп, онп, могу се забеле-
жити и облици овиа, тиа, ониа: овпа дбшли (Б), овпа Мијатарци (К), тпа
људи (Л), онпа пре (Ј).
Глаголски придев трпни познаје облике типа довеђен (Л), довеђен пре
(Б), завеђен у катастар (М), завеђени у књту (М), — као и облике типа ку-
пена кућа (Б), потбпене две ливаде (К). Ту се укључује и донекле специфична
дистрибуција наставака за глаголски придев трпни, уп. 6н ожењет (М), свп
бни пожењети (Л).
У горњобеличком говору чест је аорист: одбмо у 1рад (К), рекбмо бцу
(М), лепо се упознадбмо (М), брГо устадомо (К). Имперфекат је ређе у упо-
треби, што се посебно односи на облике проширене секвенцом ђа, на пример
звађамо и' да дбђу (Б).12

2.5. На синтаксичком плану уочава се неразликовање акузатива као па-

дежа правца од локатива као падежа места: рбђена у Лозовпк (Л), впно ћу-
тело у подруми (Л), пма њпву у Зелени впр (Б). Посесивни датив чест је у
овом говору: деца овејзе деверпчине (Б) презпва се на њеГбвем деде пме (Л),
код овема куће (М), бпло некем Авре (Л). Један број предлошко-падешких
конструкција издваја се по својим особеностима, на пример конструкција за +
инструментал: за мракем јемо (Б, Л — у темцоралном значењу), кад се пде
за овпма Пујкићима (Л, у значењу одредишта) итд. У експресивном припове-
дању може се јавити удвојен објекат: штб ме тп чекаш мене (Б), да ве пп-
там вас (Б), како 1а назпвали Мпду (М). У области конгруенције уочава се
неприхватање безличних конструкција у примерима типа пет жена ту бпле
(Б), пму њп кбџа што славу Петрбвдан (М).

12 На морфолоппсом плану препознају се и друге значајне особености, као отклањање

парадигме именица женског рода на консонант, уп. прдлећ бпо (Б, Л), неки дпвљач (Ј); про-
дуктиван наставак -ћи у множини именица средњега рода: праспћи (М), бурпћи (Б), 1'укчићи
(Б) (али телаџи, М); уопштавање алтернанта ц из номинатива у акузативу множине име-
ница мушкога рода, код старијих информатора, уп. ппше и надпмце (Б); уопштавање презент-
ског наставка -у у 3. лицу множине: славу (М), отвбру (Б), они бћу (М); конструкције типа
на те две месте (Б, К), на трп месте (Б); разгранат систем партикула; туна (Л) / туна (Б, Л),
тунак (К), бндек (М), онденак (Б), доленак (Б), — итд.

— 4 —
 И з оном астике сел а око горњ ег то к а р ек е Б ел и ц е 403

3.1. На ономастичком плану горњобелички крај указује на богатство

антропонимијске и топонимијске грађе.13 Посебно се у том смислу у антропо-
нимији истиче богатство старих и секундарних презимена. Њихове творбено-
-семантичке особености укључују се у шири план беличког антропонимијског
система.14 Што се личних имена тиче, комплетно сакупљена грађа из села
Белице омогућује да се у основним цртама да преглед фреквенције и старос-
ног опсега личних имена.
3.2. Међу најфреквентнија мушка имена у селу Белици истичу се: Милан,
Зоран, Миодраг, Душан, Животије и Слободан, док су најчешћа женска имена:
Вера, Милица, Зорица, Душанка и Мирјана.
Међу именима која носе млађе особе посебно се истичу: Немања (1 год.),
Марко (2 год.), Саша (4—17 год.), Далибор (5 год.), Данијел (8 год.), Ивица
(9—11 год.), Срђан (10 год.), Топлица (10 год.), Дејан (10—12 год.), Владан
(14— 15 год.); Маја (2—4 год.), Дијана (4 год.), Весна (5—7 год.), Ана (5—20
год.), Ивана (6—10 год.), Санела (9 год.), Данијела (9—13 год.), Сања (10 год.),
Далиборка (13 год.).
Међу именима која носе старије особе истичу се: Вукашин (86 год.), Ву-
косав (84 год.), Мијајло (84 год.), Обрен (82 год.), Животије (85—65 год.), Ти-
комир (81 год.), Гаврило (80 год.), Светозар (80 год.), Светомир (80 год.),
Станисав (80 год.), Ђурђе (80—69 год.), Живомир (80—78 год.), Александар
(78—58 год.), Радошин (78 год.), Милисав (70 год.); Катарина (93 год.), Ју-
лијана (90—70 год.), Гмитра (86 год.), Кристина (84 год.), Грозда (83 год.),
Госпава (83 год.), Симка (82 год.), Мерина / Марина (80 год.), Негосава (80—
70 год.), Косара (80—68 год.), Стана (79 год.), Ро(к)санда (78—74 год.), Алек-
сија (78 год.), Десанка (77—66 год.), Савета (75 год.), Златана (74 год.), Ја-
ворка (74 год.), Анка (73 год.).
Међу именима са већим старосним опсегом истичу се: Милан (30—80
год.), МиодраГ (30—81 год.), Душан (42—84 год.), Зоран (15—43 год.), Милош
(8—84 год.), Слободан (2—46 год.); Јелена (7—80 год.), Марија (3—38 год.).
При томе, исто име, у зависности од акцента, може бити обележје једне или
друге старосне групе, на пример: Милан (32—80 год.)/Мплан (3—40 год.),
Душан (56—84 год.)/Душан (42—60 год.), ДраХбљуб (84 год.)/Дршољуб (33
год.), Гордана (49 год.)/Гордана (11—14 год.), Лепбсава (60—80 год.)/Лепо-
сава (24 год.) итд.
*

Ономастичку грађу из горњобеличких села сакупљала сам у више на-

врата у периоду од 1987. до 1989. године. Највећи део грађе сакупљен је у
лето 1987. године, а касније сам у више наврата допуњавала и проверавала
ову грађу. Сви моји информатори пружили су ми велику помоћ у раду на
терену, својим казивањима, сугестијама и гостопримством. Ипак, посебно у
том смислу завређују помена Госпава Милановић (83 год.), Мијајло Стева-
новић (84 год.) и Милорад-Лоле Петровић (54 год.) из Белице, затим Милош

13 Један мањи део ономастичке грађе из овога краја објавио је Ст. Мијатовић као
резултат својих етнографских истраживања овога краја (в. напред).
14 В. код: Јованка Радић, И з ономасшике поречја Лушмира, Ономатолошки прилози,
к њ . VII, Београд 1986, стр. 514, 515.

тгг 5
404 Јо ван к а Радић

Шарчевић (89 год.) и Милашин Павловић (59 год.) из Мишевића, Милица

Михајловић (98 год.) и Вукоје Гајић (73 год.) из Лозовика, Радомир Костић
(76 год.) из Јошаничког Прњавора, Милашин Милојевић (69 год.) и Миро-
љуб Димитријевић (62 год.) из Ковачевца.

БЕЛИЦА
(Белица)
Село је смештено поред реке Белице, у котлини са чијих се страна уз-
дижу црновршки масиви. Низводно, у правцу суседног села Бунара, пружа се
питома и плодна равница. У брду званом Град или Јеринин град, које се уз-
диже више села са десне стране реке Белице, налазе се зидине неке старе твр-
ђаве и у новије време се ту врше археолошка ископавања. Ниже града, у месту
званом Црквина, пронађени су темељи средњевековне цркве. Мештани го-
воре да су овде раније проналажени различити стари предмети.
Име Белица, за реку и село, постало је, верује се по камену белутку кога
је нарочито било у реци. Мештани говоре да се после обилних киша и бујица
и данас овај камен може видети у речном кориту. Од овог речног камена
некада су се градиле куће у овом селу, што такође може ићи у прилог по-
станку овог имена. По другима, пак, село, па и река, добили су име по пшеници
белици која овде добро успева.1^
Белица данас има 151 кућу. Становништво је српско, православне веро-
исповести. Преци данашњих становника овде су се настанили у другој поло-
вини 18. и почетком 19. в е к а Ј б Чини се да стариначког становништва у Бе-
лици нема.151617 У селу одавно живе и две ромске православне породице. Стари
обичаји око крштења, слава, женидби, удадби, сахрана, углавном се добро
чувају, што карактерише читав овај крај.
Беличани се баве земљорадњом и мање сточарством. Ипак, мали је број
чисто пољопривредних домаћинстава јер многи раде у фабрикама путујући
свакодневно у Светозарево или Крагујевац, па им је земљорадња само до-
датно занимање. Недалеко од села је и фарма ћурака у којој ради део станов-
нишгва из овога краја. Миграције из села у град су сталне, па је и број ста-
рачких домаћинстава све већи.
Село има четвороразредну основну школу коју је у време мога истра-
жавања похађало укупно петнаесторо деце. По завршеном четвртом разреду
деца настављају основно школовање у оближњем селу Бунару.
Гробље је на брду, са леве стране реке Белице. Сеоска слава за плодност
поља је Мали Спасовдан, а заветина за здравље чељади је Каралемпије.
Етници: Беличанин, Беличанка; ктетик: белички.
Паформатори: Милош Јевтић, 84 год., Миодраг Симоновић, 81 год.,
Драгиша Петровић, 33 год.

15 Такво веровање забележено је и у књнзн Ник. Спасића, Беличка предања, изд.

Доња Омашница, Трстеник 1975, стр. 7, 6.
16 Према етнографским истраживањима село Белица је 1818. године имало 26 кућа,
32 пореске главе, а 1930. године 120 кућа и 174 пореске главе (680 житеља) (Ст. Мијатовић,
Белица . . . , стр. 66, 67).
17 Године 1930. од 120 кућа (13 родова) косовско-метохијској струји је припадала
101 кућа (9 родова), вардарско-моравској струји 10 кућа (1 род), динарској струји 5 кућа
(2 рода) и тзв. шопској струји 4 куће (1 род) (Ст. Мијатовић, Бе.гица . . . , стр. 60, 61).

— 6
 И з он ом астике сел а око горњ ег тока рек е Б ел и ц е 405

Топонимија
Арнауцки извор, в. Извор.
Арнауцки поток, в. Поток.
Асредак / Осредак, брдо под шумама и ливадама близу села Сугубине.
Бакча: Код бакче, ливаде и баште поред реке.
Бара / Бара, њиве у равни. Верује се да су се овде некада виле купале; Тасина
бара, њиве у Кључу.
Бели брег, в. Брег.
Белица / Река, река која протиче кроз село Белицу. У Доњем Мишевићу по-
стаје од река Вољавице и Бешњаје. Протиче кроз Светозарево и улива
се у Велику Мораву.
Брдо: На брдо / Мали парлог, виногради на врху брда.
Брег: Бели брег, њиве и виногради; Црвени брег, брег у Бубану, под њивама
и виноградима.
Бубан / Бубан, велики комплекс обрадивих површина, винограда и воћњака,
у граничном делу са атаром села Бунара, Ковачевца, Међуреча и Ло-
зовика; Гбрњи Бубан, ливаде и њиве; Дбњи Бубан / Изгорели поток,
поток и њиве око њега, у нижим деловима Бубана. Око тог потока је
била шума па је изгорела.
Бук, њиве у долини.
Бутуње, ливаде и шуме у Угарима.18
Валбга, њиве и шума у долини.
Велика њива, в. Њива.
Велики забран, в. Забран.
Вељковицко, њиве више кућа Богојевића, некада званих Вељковићи.
Видове санице, в. Санице.
Видојеве санице, в. Санице.
Вилино коло, в. Коло.
Вир: Зелени вир, баште поред реке.
Више села, в. Село.
Воденица: Код воденице, њиве у Кључу. Некада је ту била воденица; Радо-
вицка воденица, воденица ниже Доњег Мишевића и шуме око ње.
Врлетница / Врлетно, неплодни терени, шуме и мало воћњака у брду.
Врлетно, в. Врлетница.
Врпска река, в. Река.
Гола чука, в. Чука.
Горња мала, в. Мала.
Горњи Бубан, в. Бубан.
Град / Јеринин град, велики комплекс пашњака, воћњака и шума у брду са
десне стране реке. Овде постоје зидине некаквог старог утврђења.
Грацки поток, в. Поток.
Гроб: Цигански грбб / Циганско грббље, њиве и шуме у Згорељаји.*I

18 У поседовним листама за село Белицу забележени су и топоними Бут уњ ска бара

I Бут уњева бара / Бут уњско. Ови облици, међутим, нису потврђени на терену. Њих. као
ни облик Бут уње, не бележи ни Ст. Мијатовић у Белици.

— 7
406 Јо в ан к а Радић

Гробље: Код гробља, ливада у близини сеоског гробља; Код гробље бу-
нарско, њиве у близини гробља села Бунар; Кучеће грббље, шума у стра-
ни. Мештани су некада ту закопавали угинуле псе; Ново грббље, ново
сеоско гробље основано пре десетак година пошто у старом више није
било места; Старо грббље, старо сеоско гробље у брду, на средокраћи
између Доње и Горње мале; Сватовско гробље / Гробљиште в. Гроб-
љиште; Циганско гробље / Цигански гроб, в. Гроб.
Грббљиште / Сватовско грббље, обрадиве површине. Мештани су овде ра-
није често ископавали људске костуре. Верује се да је то римско гробље,
мада круже и устаљена предања да су се овде некада завадили сватови
те су у бици сви изгинули; Гробљиште / Ђурђево гробљиште, њиве.
Верује се да је ово старо римско гробље.
Гувно, воћњак у селу. Овде је некада било гувно.
Дибоки поток / Дубоки поток, в. Поток.
Доња мала, в. Мала.
Доње поље, в. Поље.
Доњи Бубан / Изгорели поток, в. Бубан.
Дбсино, њиве, некада су припадале неком Доси.
Дошљачко / Дошљачко, њиве у граничном делу са Доњим Мишевићем. Меш-
тани говоре да су ту доскора биле некакве зидине.
Друм / Стари друм, стари турски друм и истоимене шуме око њега. Пут иде
брдом са десне стране реке Белице и води за Јеринин град.
Дубоки поток / Дибоки поток, в. Поток.
Дугачко / Дугачко, њива у Бубану, дуга је и уска.
Дујкино, њива, припадала је неком Дујки.
Дуње, обрадиве површине, виногради и шуме.
Дут: Зарин дут / барин дут // Зарино / барино, комплекс шума и ливада.
Ђурђево гробљиште, в. Гробљиште.
Забран, шљивари, виногради и ливаде. Ту је некада био забран па је касније
искрчен; Велики забран, шуме у Голој чуки.
Заграђа, воћњак у Угарима.
Занково / банково, воћњак и шума. Носе име по некадашњем власнику зва-
ном Занко/банко.
Зарин дут, в. Дут.
Зарино, в. Зарин дут.
Звездана, њиве у Кључу, на десној страни Белице.
Згорељаја, поток који настане тек за великих киша и истоимене ливаде и шуме.
Зелени вир, в. Вир.
банково, в. Занково.
барин дут, в. Дут.
барин извор, в. Извор.
барино, в. барин дут.
Извор, Арнауцки извор, извор; барин извор / барин извор, извор ниже Јерини-
ног града. Добио је име по некој баба-бари.
Изгорели поток, в. Поток.
Или‘ин поток, в. Поток.

— 8 —
 И з он ом астике сел а око горњ ег то к а р е к е Б ел и ц е 407

Или‘ино, њиве, име су добиле по некадашњем власнику.

Јазбина, њиве и шуме у Падалишту. Некада је овде било пуно јазавичијих

јазбина.
Јар: Код Мијаилов јар, виногради у страни. Овде је некада била некаква
штала (диј. ја р ).
Јаруга / Јеруга, њиве и шуме у ували. Данас је на том локалитету фарма ћу-
рака.
Јасен: Код јасена, њиве око старог јасеновог стабла.
Јасик, виногради и њиве испод Шареника.
Јеврино, њиве у Бубану. Припадале су неком Јеври.
Јеринин град, в. Град.
Јеруга, в. Јаруга.
Кинино, воћњак и шуме у Угарима.
Кључ, комплекс обрадивих површина норед реке, низводно од села.
Ковачевачко, њиве и виногради у атару села Ковачевац, али су њихови влас-
ници Беличани.
Код бакче, в. Бакча.
Код воденице, в. Воденица.
Код гробља, в. Гробље.
Код гробље бунарско, в. Гробље.
Код јасена, в. Јасен.
Код Марисављеве куће, в. Кућа.
Код Мијаилов јар, в. Јар.
Код оскоруше, в. Оскоруша.
Код појате, в. Појата.
Код топола, в. Топола.
Код цера, в. Цер.
Коло: Вилино коло, мали простор кружног облика у њиви ниже Јерининог
града на коме ништа не расте. Мештани чувају предање по коме је тај
део земљишта зачаран и да на њему виле воде коло.
Конопљара (X 2), њива и шума према Голој чуки; баште поред реке у којима
се некада садила конопља.
Кбса, шума у Згорељаји; Танка кбса, шума на коси поред Дибоког потока.
Кбшево, њиве, виногради, ливаде и шуме на претежно равном терену испод
Шареника.
Кошевски поток, в. Поток.
Крошар / Крушар, њиве, воћњаци и забрани испод Шареника.
Крушар, в. Крошар.
Крушка: Питбма крушка, комплекс обрадивих површина.
Крчевине, њиве у Појатама.
Купусара, њива и ливада.
Кућа: Код Марисављеве куће, њива поред које је била кућа неког Марисава.
Кучеће гробље в. Гробље.

Лаз / Лаз, њиве, виногради и шуме у страни.

Лакче, њива и шума, већим делом у атару села Врба.
Лештаче, њиве и шуме ниже Шареника.

9 —
408 Јо в ан к а Радић 1

Ливада, њиве више села: Стара ливада, обрадиве површине, ливаде и шуме
поред Дибоког потока; Ливаде, њиве у Падалишту.
Ливадак, њива близу реке.
Листаче, страна под шумом и ливадама.
Логор / Логориште, шуме ниже Јерининог града. Мештани верују да је ту
некада логоровала Јеринина војска.
Логориште, в. логор.
Мала: Гбрња мала, махала, део села узводно уз реку Белицу: Доња мала
махала, део села, испод Горње мале.
Мали парлог, в. Парлог.
Мијаиловицко, њиве воћњаци и шума.
Миланчино, њиве, воћњаци и шуме у Угарима. Некада су припадале некој
Миланки.
Милошићево / Милошићево, њиве и шуме у Голој чуки.
Милункино, њиве. Име носе по некадашњој власници Милунки.
Мићино, виноград, некад у власништву неког Миће.
Мишевачки поток, в. Поток.
На брдо, в. Брдо.
Новичино, воћњак и багрењар, некада припадао неком Новици.
Ново гробље, в. Гробље.
Њива: Велика њива, њива у Згорељаји; Стара њива, њива у Угарима.
Њивче: Петрбво њивче, башта поред реке.
Орнице, баште поред реке.
Оскоруша: Код оскоруше, њиве у Бубану.
Осојак / Осо‘е, шуме на осојној страни брда.
Осо'е, в. Осојак.
Осредак, в. Асредак.
Падалиште, комплекс обрадивих површина. Мештани верују да је овде не-
када била нека велика борба у којој су „падале главе ко лишће“ , те отуда
кажу и име овом месту.
Падина, њиве и воћњаци.
Парлог, њиве; Мали парлог / На брдо, виногради на врху брда.
Пескуша, њива у Кључу, поред реке.
Петрово њивче, в. Њивче.
Питома крушка, в. Крушка.
Пландиште, њиве и ливаде на којима је пландовала стока.
Подвадница, њива у Кључу (диј. вада, канал којим тече вода за воденицу).
Појата: Код појате, њиве, виногради и забрани на месту где су некада биле
штале и појате.
ПоЈатиште, њиве у страни поред Кључа. Некада су ту биле појате.
Појло, њива близу Бубана. Ту се некада појила стока.
Поље: Доње поље, њиве у Бубану.
Поткосу, в. Укосу.
Пбток, њива испод које тече поток за време обилних киша; Арнауцки пбток,
поток и шума око њега; Грацки пбток, поток, потиче од Града и улива
се у Врпску реку; Диббки пбток / Дуббки пбток, поток и шуме око њега;

— 10 —
 И з он ом астике сел а око горњ ег то к а р ек е Б ел и ц е 409

Изгорели пбток / Дбњи Бубан, в. Бубан; Или'ин поток, њиве у Појатама;

Кбшевски поток, поток који протиче кроз место звано Кошево; Мише-
вачки поток, поток који стиче од села Мишевић; Ружин поток, поток
који од места званог Дошљачко стиче у Белицу.
Присо‘е / Присо‘е / Присој, шуме и њиве на присојној страни брда.
Присој, в. Присо‘е.
Равница, шуме, воћњаци и њиве у заравни.
Радовицка воденица, в. Воденица.
Река / Белица, в. Белица; У реку, шуме и баште поред Белице; Врпска река,
река која дотиче из села Врбе.
Ристино, њиве, некада у власништву неког Ристе.
Ружин поток, в. Поток.
Санице: Видове санице / Видо‘еве санице, њиве између места Лаз и Лештаче’
Имају облик саоница.
Сватовско гробље / Гробљиште, в. Гробљиште.
Село: Старо село, њиве више кућа фамилије Вељковић; Више села, забрани
више села, са десне стране реке.
Славкбво, њива, некада у власништву неког Славка.
Смоница, њиве које су због тешке земље непогодне за обрађивање.
Спруд, пашњак поред реке.
Стара ливада, в. Ливада.
Стара њива, в. Њива.
Стари друм, в. Друм.
Старо гробље, в. Гробље.
Старо село, в. Село.
Стојковицко, њиве у Лазу.
Танка коса, в. Коса.
Тасина бара, в. Бара.
Топола / Код топбла, баште поред реке Белице.
Тучница, пашњак. Име је добио по томе што је ту туцан камен за фабрику
стакла Аврама Петронијевића која је у суседном Доњем Мишевићу ра-
дила средином 19. века. Кажу да се и сада на овом месту могу наћи
стакла различитих боја.
Угар / Ргаре / Ргари, комплекс њива, винограда и воћњака.
Угаре, в. Угар.
Угари, в. Угар.
Укосу / Пбткосу, оранице, виногради и шуме на коси близу Појатишта.
У реку, в. Река.
Цер: Код цера, њиве око старог цера, сеоског записа.
Церјак, баште и шуме у Кључу.
Цигански гроб, в. Гроб.
Циганско гробље / Цигански гроб, в. Гроб.
Црвени брег, в. Брег.
Црепана, њива у Кључу. Овде је некада била стара црепана.
Црквенац / Црквина, шума ниже Јерининог града. Овде су пронађени темељи
средњевековне цркве. Мештани приповедају да је овде некада пронађено
златно кандило.

— 11 —
410 Јо в ан к а Радић

Црквина в. Црквенац.
Црногбрско, њиве, воћњаци и шума близу села.
Чаир, њиве у Јасику.
Чука: Гола чука, неплодни терени и шуме. Овде се налази и каменолом.
Чукар, комплекс винограда, воћњака и шума у брду испод Старог друма.
Цопалино шумче, в. Шумче.
Шареник, брдо на обронцима Црног врха; већим делом је у мишевачком
атару.
Шљиварче, њиве и всћњак у Падалишту.
Шљиваче, шуме више Горње мале.
Шор, део села где су куће ушорене. Налази се између Горње и Доње мале,
око продавнице.
Шумче: Џопалино шумче, шуме поред Старог друма.

Антропонимија
Презимена
Академци, в. Кадемци.
Анђелковић1, две куће. Род су са фамилијом Ристић. Верују да су досељени
из Топлице, из племена Копитара. Слава Врачеви (стара 14. XI, млада
14. VII). Информатор Милосав Анђелковић, 61 год.
Анђелковић2, старо презиме фамилије Димитријевић2.
Антић, старо презиме у функцији секундарног за фамилије Николић, Радо-
сављевић1, Обрадовић, Милановић и Јаковљевић. Род су са фамилијама
Агатоновић у Лозовику и Шарчевић у Мишевићу. Браћа Агатон, Шарац
и Анта пореклом су Црногорци, досељени у ове крајеве преко Косова
(в. Шарчевић). Неки, пак, веле да су досељени из Блаца. Све фамилије
славе исту славу.
Бабић, једна кућа. Досељени су из Лозовика 1932. године, где их и данас има.
Слава Свети_Ранђео. Информатор Мирјана Бабић, 45 год.
Биндер, надимак фамилије Миљковић.
Бого‘евић, три куће, надимак Лајкани / Лајкане. Богојевића има и у селу Врби.
Род су са фамилијама Вељковић и Илић1. Стара слава Свети_/Ђорђе,
млада Ђурђев дан. Информатор Милунка Богојевић, 83 год.
Васиљевић, једна кућа. Досељени су из села Дулене пре једног века да би на-
следили имовину фамилије Миљковић (мајка им је била родом из Миљ-
ковића) — отуда и надимак Дуленци. Надимак К урјаци носе због крупног
раста. Стара слава Свети^Ђорђе, млада Ђурђев дан. Информатор Олга
Миљковић, 60 год.
Вељковић / Вељковић, презиме за два домаћинства која са фамилијом Мило-
вановић1 чине један род. Вељковић је и старо презиме фамилије Мило-
вановић које је данас за ту фамилију у функцији секундарног презимена.
Ова два домаћинства, међутим, у последње две деценије повратила су
ово старо презиме и прихватила га као официјелно. Досељени су из Црне

— 12
 И з оном астике села око горњ ег то к а рек е Б ел и ц е 411

Горе преко Косова средином XVIII века. Први досељеник, неки Вељко,
умро је 1808. године. Род су са фамилијом Богојевић и Илић1. Стара
слава Свети^Ћорђе, млада слава Ђурђев дан. Информатор Љубисав
Вељковић, 60 год.
Видосављевић, једна кућа. Надимак Џакљани / Џакљпћи понели су по некој
баба-Јани, пореклом „Бугарки из Свињишта“, која је увек носила не-
какву торбу сличну циганској (џакља, диј. циганска торба). Род су са
фамилијом Јеремић. Има их у Цикоту и Штипљу. Стара слава Свети_
Тома, млада слава Томина недеља (недеља по Васкрсу). Информатор
Грозда Видосављевић, 83 год.
Вукићевић, старо презиме фамилије Петровић1.
Гвозденовић1, старо презиме фамилије Јевтић1.
Гвозденовић2, три куће, секундарно презиме Кбнпћи / Канпћи носе по некој
баба-Кони. Одавно су досељени из Мишевића призетивши се у неку
фамилију код којих је предак Гвозденовића најпре радио као слуга.
Има их у Шуљковцу. Славе: Петрбвдан и Врачеви. Информатор Жарка
Гвозденовић, 35 год.
Гмитрин, секундарно презиме за две куће фамилије Филиповић.
Давинић, једна кућа. Домаћин се доселио 1924. године из Цикота у Левчу при-
зетивши се у фамилију Кузмановић. Чува се предање да је Давина, по
којој Давинићи носе презиме, била род са Ђурђевом Јерином. Има их
у Цикоту, Пчелицама и Сабанти. Славе: Свети^Тома јесењи и Врачеви
летњи. Информатор Живко Кузмановић, 53 год.
ДимитрЈГевић1, једна кућа. Надимак Кадемци / Академци носе по томе што
су им се Преци често кадили, па су чак кадили и крупну и ситну стоку.
Старо презиме им је Петровић, те су и род са једном кућом Петровића
из Бунара. Млада слава Ђурђев дан, стара слава Свети_Ђорђе. Инфор-
матор Душан Димитријевић, 56 год.
Димитри‘евић2, једна кућа, старо презиме Анђелковић. Род су са фамилијама
Миленковић2 и Марковић1 те имају и заједнички надимак Цишнбвићи,
као и заједничку славу. Слава Свети_Јован (стара 20. I, млада 7. VI).
Информатори: Живомир Миленковић, 78 год., Владисав Димитријевић,
30 год.
Димитри’евић3, једна кућа. Домаћина пореклом из Драгоцвета посинили су
Јевтићи 1943. године. Има их у Драгоцвету. Стара слава Свети_Ни-
кола, млада Свети^Никола млади. Информатор Милован Димитријевић,
57 год.
Димитри‘евић4, две куће. Српски Роми, ковачи по занимању; досељени су
некада из Шантаровца. Слава Петковица. Информатор Малиша Дими-
тријевић, 53 год.
Динин, секундарно презиме дела фамилије Лазаревић.
Драгишин, секундарно презиме за једну кућу фамилије Јаковљевић.
Дујкин, в. Дујкић.
Дујкић / Дујкин, секундарно презиме дела фамилије Николић.
Дуленци, надимак фамилије Васиљевић.
Ђокић1, две куће. Припадају роду Станимировића (в.). Стара слава Свети _
Тома, млада слава Томина недеља по Васкрсу. Информатор Алекса Жи-
вановић, 60 год.

— 13 —
412 Јован ка Радић

Ђбкић2, три куће. Досељени су из Кавадара пре око 140 година. Славе: Све-
ти^Никбла стари, Свети^Никбла млади. Информатор Живко Ђокић,
50 год.
Ђбрђевић, једна кућа. Домаћин је призећен из Сабанте у фамилију Петровић3
(данас Димитријевић1) и уз њега је везан надимак женине фамилије К а-
демци. Ђорђевића има у Сабанти. Стара слава Свети^Ранђео, млада
Ђурђев дан. Информатор Жарко Димитријевић, 72 год.
Ђукановић, две куће, надимак Црногбрци. Досељени су однекуд из Црне Горе.
Има их у Крушару. Слава Петковица. Информатор Јелица Ђукановић,
61 год.
Ђукин, секундарно презиме фамилије Милановић.
Ђурђевић, једна кућа, секундарно презиме Лулпћи. Предак им је призећен из
Шантароваца у фамилију Миљковић пре 70 година. Род су са Ђурђе-
вићима у Шантаровцу и ЈТазаревићима у Светозареву. Слава Свети^Ран-
ђео. Информатор Душан Лазаревић, 70 год.
Ере (множ.), некадашњи надимак за фамилију Симић.
Живановић, четири куће. Припадају роду Станимировића (в.). Стара слава
Свети^Тбма, младаслава Тбмина недеља по Васкрсу. Информатор Ми-
лорад Живановић, 56 год.
Жидин, секундарно презиме фамилије Ристић.
Жљуна, надимак фамилије Радосављевић2.
Жб‘ин, секундарно презиме за једно домаћинство фамилије Николић.
Здравковић, три куће. Припадају роду Станимировића (в.). Стара слава Све-
ти_Т6ма, млада слава Тбмина недеља по Васкрсу. Информатор Хра-
нислав Здравковић, 60 год.
Зољан / бољан, надимак фамилије Николић.
Зрза / брза // Зрзин / брзин, секундарно презиме фамилије Марковић1.
Зрзин / брзин, в. Зрза.
бољан, в. Зољан.
брза, в. Зрза.
бркин, в. Зрзин.
Ивановић, једна кућа, старо презиме Симбновић (в.). Стара слава Свети_Тома,
млада слава Тбмина недеља по Васкрсу. Информатор Миодраг Симо-
новић, 61 год.
Илић1, једна кућа. Сматрају да су припадали истом роду којем и фамилије
Вељковић и Богојевић. Славе исту славу. Стара слава Свети_Ђорђе, мла-
да слава Ђурђев дан. Информатор Милашин Илић, 65 год.
Илић2, две куће, старо презиме Живановић. Припадају роду Станимировића
(в.). Стара слава Свети^Тбма, млада слава Тбмина недеља по Васкрсу.
Информатор Радунка Илић, 60 год.
Илић3, једна кућа. Род су са фамилијом Радуловић (в.). Стара слава Свети^Јо-
ван, млада слава Врачеви. Информатор Будинка Илић, 61 год.
Илић4, једна мушка особа, дошла је са мајком која се преудала из села Гло-
говца. Има их у Глоговцу. Информатор Мирјана Бабић, 45 год.
Јакбвљевић, осам кућа. Род су са фамилијама Милановић, Обрадовић, Ни-
колић и Радосављевић1. Имају заједничко старо презиме Антић, данас
у функцији секундарног. Једна кућа има и посебно секундарно презиме

— 14
 И з он ом астике сел а о к о горњ ег т о к а р ек е Б ел и ц е 413

Драгишини. Слава Свети^Никбла (стари и млади), Информатори Мило-

вић Јаковљевић, 64 год., Љубица Јаковљевић, 66 год.
Јанићи‘евић, старо презиме фамилије Тодосијевић.
Јевтић1, три куће, старо презиме Гвозденовић, надимак Турци / Турџомани.
Сматрају да су потомци неког сеоског кмета који је у селу збирао данак
за Турке. Род су са фамилијом Кузмановић. Слава Врачеви (стара јесе-
ња и млада летњи Врачеви). Информатор Милош Јевтић, 84 год.
Јевтић2, једна кућа. Досељени су из села Воћњака код Србице 1984. године.
Има их у Рачи Крагујевачкој. Слава Свети^Ђбрђе и Ђурђевдан. Инфор-
матор Блажа Јевтић, 23 год.
Јеремић, четири куће. Сматрају да су Црногорци пореклом са Косова. Род
су са фамилијом Видосављевић. Секундарно презиме Недић носе по некој
Неди која је међу првима дошла у Белицу.19 Стара слава Свети_Т6ма,
млава слава Томина недеља по Васкрсу. Информатори: Ангелина Јере-
мић, 64 год., Лаза Јеремић, 48 год.
Јовановић, старо презиме фамилије Ристић.
Кадемци / Академци, надимак фамилије Димитријевић1.
Канић / Конић, секундарно презиме фамилије Гвозденовић2.
Конић, в. Канић.
Крстић, једна кућа. Домаћин је призећен из Калудре у фамилију Обрадовић.
Слава Свети^Никола. Информатор Љубомир Обрадовић, 58 год.
Кузмановић / Кузмановић, три куће, секундарно презиме Миленићи, а две
куће носе и секундарно презиме Папни. Казују да су досељени „од Ко-
сова“. Род су са Јевтићима1. Слава Врачеви. Информатор Станија Куз-
мановић, 82 год.
Кукуви'а, надимак једне куће фамилије Миленковић1.
Курјак, надимак фамилије Васиљевић.
Лазаревић / Лазаревић, шест кућа. Део фамилије носи секундарно презиме
Дпнпни, а део Марпсављеви. Род су са фамилијом Филиповић. Славе:
СветиЈГома и Преображење. Информатор Владанка Лазаревић, 64 год.
Лајкан / Лајкане (множ.), надимак фамилије Богојевић.
Лулић, секундарно презиме фамилије Ђурђевић.
Манбјловић, две куће. Досељени су из околине Ниша. Има их у Трнави. Слава
Свети_Ранђел. Информатор Слободан Манојловић, 36 год.
Марисављев, секундарно презиме дела фамилије Лазаревић.
Марковић1, четири куће. Секундарно презиме Зрзини носе, кажу, по неком
претку који је био малог раста. Род су са фамилијама Димитријевић2 и
Миленковић2 (в. Димитријевић2). Има их у Врби и Светозареву. Слава
Свети_Јован. Информатор Латинка Марковић, 60 год.
Марковић2 / Марковић, једна кућа, секундарно презиме Цветпћи, старо пре-
зиме Недељковићи. Род су са фамилијом Миленковић1 (в.). Слава Вра-
чеви. Информатор Јованка Марковић, 55 год.

19 Фамилију Недић бележи и Ст. Мијатовић у време свог истраживања („10 к., Св
Тома и Преображење [ . . . ] са Косова преко Топлице“ , стр. 123). Остала је прича у селу да
је Неда, дошавши у Белицу, отишла кнезу у Крагујевац и затражила земљу како би пре-
хранила бројну чељад. Кнез јој је, веле, дао онолико земље колико је могла јашући на
коњу опасати.

— 15 —
414 Јо в ан к а Радић

Микичин, секундарно презиме за две куће фамилије Павловић.

Милановић, три куће, секундарно презиме Ђукпни. Род су са фамилијама Ра-
досављевић1, Николић, Обрадовић, Јаковљевић, те носе и заједничко
старо презиме Лнтпћи (в. Антић). Слава СветнЈГикола. Информатори:
Госпава Милановић, 83 год., Радашин Милановић, 52 год.
Миленић, секундарно презиме фамилије Кузмановић.
Миленковић1, пет кућа. Потомци су Миленка и Цвете, досељеника са Ко-
сова. Секундарно презиме Цветпћи, старо презиме Недељковићи. Једна
кућа носи и надимак Кукувп‘е по претку који је имао пискав глас као
птица кукувија. Род су са фамилијом Марковић2. Слава Врачеви (стара
14. XI, млада 14. VII). Информатор Животије Миленковић, 78 год.
Миленковић2, четири куће, секундарно презиме Перунпкићи. Род су са фами-
лијама Марковић1 и Димитријевић2 (в. Димитријевић2). Слава Свети^Јо-
ван (стара 20.1, млада 7. VI). Информатор Живомир Миленковић, 78 год.
Миленковић3, једна кућа, старо презиме Стевановићи, а секундарно Настпни
(по баба-Насти која је очувала домаћина). Предак им је пре стотинак
година досељен из Доње Сабанте. Има их у Светозареву. Слава Свети^
Ранђео. Информатор Радашин Миленковић, 78 год.
Миловановић1, дванаест кућа, старо презиме Вељковићи очувало се до данас
остајући у функцији секундарног. Род су са фамилијом Вељковић (в.).
Слава Свети_Ђорђе (стара) и Ђурђев дан (млада). Информатори:
Косара Миловановић, 68 год., Славка Миловановић, 78 год.
Миловановић2, једна кућа. Домаћин је призећен у фамилију Антића. Пореклом
су из Лапова. Слава Ђурђев^дан (стара) и Свети^Ђбрђе (млада). Ин-
форматор Милован Миловановић, 58 год.
Милојковић, две куће, секундарно презиме Шабркини / Шишабркини. Предак
им се пре 60 година из Винораче призетио у фамилију Васиљевић. Слава
Ђурђев дан (млада) и Свети_Ђ6рђе (стара). Информатор Радосава Ми-
лојковић, 40 год.
Милосављевић, једна кућа. Домаћин се призетио из села Надрље у фамилију
Миленковић2 1951. године. Има их у Надрљу. Славе: Врачеви и Пет-
ковица стара. Информатор Љубиша Милосављевић, 55 год.
Миљковић, једна кућа, надимак Бпндери. Има их у Светозареву. Слава Све-
ти^Ранђео. Информатор Олга Миљковић, 60 год.
Настин, секундарно презиме фамилије Миленковић3.
Недељковић, старо презиме фамилија Миленковић1 и Марковић2.
Недић, секундарно презиме фамилије Јеремић.
Несторов, секундарно презиме једне куће фамилије Степановић.
Николић, четири куће. Надимак Зољани / Бољани носе због тога што су, кажу,
, љути као зоље. Имају и посебна секундарна презимена: Пашпни (1 кућа),
Жо’пни (1 кућа), Дујкини / Дујкићи (2 куће). Род су са фамилијама Ја-
ковљевић, Милановић, Обрадовић и Радосављевић1 са којима носе за-
једничко старо презиме Антпћи, данас у функцији секундарног. Слава
Свети_Никола. Информатор Владанка Николић, 53 год.
Обрадовић, шест кућа. Род су са фамилијама Јаковљевић, Николић, Милано-
вић и Радосављевић1, са којима носе заједничко старо презиме Лнтпћи,
данас у функцији секундарног. Слава Свети^Никола. Информатор Дра-
ганка Обрадовић, 60 год.

— .16 —
 И з оном астике села око горњ ег тока рек е Б ел и ц е 415

Павлбвић / Павловић1, три куће. Две куће имају секундарно презиме Мпки-
чини, а једна Тарпни. Славе: Свети_Ђорђе (стара) и Ђурђевдан (млада).
Информатор Радмила Павловић, 58 год.
Павловић^, једна кућа, старо презиме Живановићи. Род су са фамилијом Жи-
вановић (в.). Стара слава Свети_Тома, млада слава Томина недеља.
Информатор Алекса Живановић, 60 год.
Паин, секундарно презиме за два домаћинства фамилије Кузмановић.
Панић, једна кућа. Домаћин је пре 40 година призећен из Сугубине у фамилију
Манојловић. Славе: Врачеви и Свети_Ранђел. Информатор Катарина
Манојловић, 91 год.
Пауновић, једна кућа. Домаћин је око 1950. године призећен из Мачевца у
фамилију Миленковић1. Род су са фамилијом Живковић у Мачевцу. Слава
Врачеви (јесењи). Информатор Вера Пауновић, 53 год.
Пашин / Пашин, секундарно презиме дела фамилије Николић.
Перуникић, секундарно презиме фамилије Миленковић2.
Петровић1, једна кућа, старо презиме Вукпћевићи. Досељени су 1905. године из
Лозовика, а тамо из Доње Сабанте. У Доњу Сабанту су досељени из Опа-
рића, а у Опарић из Андријевице незнано кад. Род су са фамилијом Ву-
кићевић из Опарића, као и са Вукићевићима из Андријевице. Слава Све-
ти_Никбла (млада 14. У и стара, 19. XII). Информатори: Милорад Пе-
тровић, 54 год., Драгиша Петровић, 33 год.
Петровић2, две куће. Род су са фамилијом Стојковић. Има их у Светозареву.
Слава Гмитров дан (младу немају). Информатори: Милица Петровић,
80 год., Слободанка Петровић, 38 год.
Петровић3, старо презиме фамилије Димитријевић1.
Радосављевић1, једна кућа. Род су са фамилијама Николић, Милановић, Обра-
довић и Јаковљевић, те са њима носе заједничко старо презиме Лнтпћи,
данас у функцији секундарног (в. Антић). Има их у Врбасу. Слава Све-
ти_Никбла. Информатор Ратомир Радосављевић, 75 год.
Радосављевић2, две куће. Надимак Ж љ ун е добили су по томе што је неки њи-
хов предак волео да хвата птице жуне (руц .ж љ ун а). Досељени су из око-
лине Крагујевца пре вшпе од сто година. Славе:ПреображењеиСвети_
Ранђео. Информатор Драгиша Петровић, 34 год.
Радуловић, једна кућа. Секундарно презиме Романски / Романдви / Романи
носе заједно са фамилијом Илић3, по заједничком претку који је пре 70
година призећен из села Врбе у фамилију Гвозденовића. Он је, наиме,
будући хром, носио надимак Ромаћ. Стара слава Свети_Јован, млада
слава Врачеви. Информатор Марта Радуловић, 65 год.
Јашић, две куће, старо презиме Станимпровићи. Род Су са Станимировићима
(в.). Славе: Свети_Тома и Томина недеља. Информатор Светомир Ра-
шић, 81 год.
Ристић, једна кућа, старо презиме Јовановићи, секундарно презиме Жпдпни.
Род су са фамилијом Анђелковић1 (в.). Слава Врачеви. Информатори:
Стојанка Ристић, 63 год., Мирко Ристић, 41 год.
Роман / Романбви (множ.) / Романски, секундарно презиме фамилија Раду-
ловић и Илић (в. Радуловић). ‘
Романови, в. Роман.
Романски, в. Роман. , ,

— 17 —
416 Јо ван ка Радић

Савин, секундарно презиме дела фамилије Филиповић.

Сарић, секундарно презиме дела фамилије Филиповић.
Сарма, надимак фамилије Филиповић.
Симић, једна особа. Некада су имали надимак Ере, па се верује да су досељени
из околине Ужица. Сматра се да је неки Сима, предак Симића, био први
досељеник у Белици. Стара слава Свети^,Ј1ука, млада слава Марковдан.
Информатор Славка Симић, 65 год.
Симбновић, две куће. Припадају роду Станимировића (в.). Једна породица
Симоновића је пре неколике деценије променила презиме у Ивановић.
Славе: Свети^Тбма и Тбмина недеља. Информатор Миодраг Симоно-
вић, 81 год.
Станимировић / Станимировић, за три домаћинства презиме, али и заједничко
секундарно презиме за фамилије Ивановић, Ђокић1, Здравковић, Илић,
Живановић, Павловић, Симоновић, ређе и Рашић. Све ове фамилије чине
један род и вероватно им је презиме Станимировић заједничко ста-
ро презиме. Постоје различита предања о њиховом пореклу20. За_
једничка им је слава Свети^Тбма и Тбмина недељапо Васкрсу. Инфор
матори: Светомир Рашић, 81 год., Миодраг Симоновић, 81 год.
Стеванбвић / Стевановић1, пет кућа. Верују да су досељени „од Црне Горе“ .
Има их у Београду и Светозареву. Славе: Свети_Ђорђе и Ђурђев дан.
Информатор Мијајло Стевановић, 84 год.
Стевановић2, једна кућа. Домаћин је призећен из Лозовика у фамилију Јевтић
1959. године. Има их у Лозовику. Род су и са фамилијама Јанићијевић
и Агатоновић из Лозовика. Слава Врачеви. Информатор Радосав Сте-
вановић, 59 год.
Стевановић3, старо презиме фамилије Миленковић3.
Степановић, две куће. Једна кућа носи секундарно презиме Џбпалини / Џ б-
палићи, а друга секундарно презиме Н ест орови. Слава Свети^.Ранђео.
Информатор Душан Степановић, 64 год.
Стојанбвић / Стојановић, једна кућа. Домаћин је призећен из Прњавора у
фамилију Миленковић 1905. године. Има их у Прњавору. Слава Вра-
чеви. Информатор Драгица Стојановић, 59 год.
Стбјковић, три куће. Род су са фамилијом Петровић2. Казују да су досељени
„од Арнауцко“. Слава Гмитровдан (младу немају). Информатор Радоје
Стојковић, 63 год.
Тарин / Тарин, секундарно презиме за једно домаћинство фамилије Павловић.
Тодоси‘евић, једна кућа, старо презиме Јанићпјевићи. Домаћин је призећен
1949. године из Сугубине у фамилију Богојевић. Род су са Јанићијевићима
у Сугубини. Има их у Крагујевцу. Славе: Вртолома (7. IX) и Млада
Вртолбма. Информатор Милунка Богојевић, 83 год.
Турци (множ.) / Турџоман, надимак фамилије Јевтић.
Турџоман, в. Турци.*У

20 Једни веле да им је претка по имену Биндрик (Биндер) Шалаварда, бежећи од Ар-

наута, довела мајка у ово село, а затим га покрстила у манастиру Јошаници, надевајући
му име Станимир. Станимир је касније изродио синове Живка, Здравка, Рашу и Симеуна.
У ово предање може се укључити и веровање да је Шалаварда пореклом из Топлице, што
бележи и Ст. Мијатовић (Белица . . . . стр. 122). Неки опет помнњу мање вероватан податак
да су по пореклу Лужички Срби.

— 18 —
 И з оном астике сел а око горњ ег то к а р е к е Б ел и ц е 417

Филиповић, пет кућа, надимак Сарм е. Једна кућа има секундарно презиме
Сарићи, две Гмптрпни, а две секундарно презиме Савпни. Има их у Све-
тозареву, Крагујевцу и селу Бунару. Род су са фамилијом Лазаревић.
Славе: Свети_Тома (19. X) и Преображење (19. VIII). Информатор Алек-
сандар Филиповић, 57 год.
Цветић, заједничко секундарно презиме фамилија Миленковић1 и Марковић2.
Цигановић, заједнички надимак фамилија Димитријевић2, Марковић1 и Ми-
ленковић2.
Црногорац, надимак фамилије Ћукановић.
Џакљан, / Џакљић, надимак фамилије Видосављевић.
Џакљић, в. Џакљан.
Џопалин / Џопалић, секундарно презиме за једну кућу фамилије Степановић.
Џопалић, в. Џопалин.
Шабркин / Шишабркин, надимак фамилије Милојковић.
Шишабркин, в. Шабркин.

Мушка имена
Алекса Гбран (х 2) Жарко (X 2)
Александар / Алесан- Градимир Живадин (х 5)
дар / Алесандра / Ле- Живко (х 3)
сандра (х 4) Далибор Живб'ин (X 3)
Алесандар, в. Алексан- Дани‘ел Живбмир (X 2)
дар. Дарко (х 1 и једном Живорад (X 2)
Алесандра, в. Алексан- као секундарно име Живота (X 3)
дар. уместо Данијел) Живбти‘е (X 7)
Дејан (х 2) Живогин
Блажа Димитри‘е Жика
Бобан Дббрица
Божидар Драган (х 2) Звездан, 48 год.
Бојан (х 2) Драгиша (х 2) Збран (X 9)
Бориво‘е Драгбљуб (X 3)/ ДрЗ-
Борисав (х 2) гољуб (х 1) Иван (х 2)
Бошко (х 2) Драгомир ( X 4) / Дра- Ивица (х 2)
Браниво‘е гбмир (х 1) Игор (X 3)
Бранислав Драгбслав ( X 4) / Дра-
Бранко гослав (х 1) Јбван
Велимир Душан ( X 4) / Душан Јбвица
Видан (X 4)
Витомир Душко Лазар
ВлЗдан (х 2) Лепбмир
Ђука, секундарно име Лесандра, в. Алексан-
Владисав ( х 2) уместо Станимир,
Воислав дар
78 год.
Вукашин
Вукбсав Ђурђе (х 2) Љуба
Ђуро, секундарно име Љубисав (х 3)
Гаврило уместо Милан, 46 Љубиша
Гојко год. Љуббмир

— 19 —
418 Јо в ан к а Радић

Малиша Мирбљуб (X 2) Радошин, 78 год.

Марко Мирбслав ( х 3) / Ми- Растислав
Мијајло рослав ( X 1) Ратко (х 2)
Миладин (X 3) Момчило (х 3)// Ратбмир
Милан (X 6) / Ми- Момчило / Мбмчи-
лан (X 3) ло Саша / Саша ( X 3)
Светислав ( х 5)
Милашин ( X 2) / Ми- Небојша (X 2) Светбзар
лашин (X 1) Немања Светбмир
Милен Ненад (X 3) Селимир (X 3)
Миливо‘е Симеун
Милија Обрад Слађан (X 2)
Милисав Обрен Слободан ( х 6) / Сло-
Милован ( х 4) Оливер ббдан (X 1)
Мило‘е Петко Србислав
Милбмир (х 2) / Ми- Предраг (х 3) Србољуб
ломир (X 1) Срђан
Милбрад (X 3) / Ми- Радашин (х 2) / Ра- Станимир (X 2)
лорад ( X 1) дашин (х 1) Станисав
Милосав (X 2) Раде (X 2) Станислав
Милош (х 4) Радиво'е Стојадин
Радисав (X 2)
Милутин (х 1) / Ми- Радиша Тикбмир
лутин (х 1) Радован (X 5) Томислав (X 4)
Миодраг (X 7) Миб- Радо‘е Тбплица
драг (X 1) Радомир Хранислав
Мибмир Радосав (X 3)
Мирко Радбслав Цветко

Женска имена
Алекси‘а Видосава Добрила
Ана / Ана (X 2) Винка Драгана
Ангелина Виолета (X 2) Драганка (х 2)
Андријана Витори‘а Драгиња
Анђелка Владанка (X 5) Драгица (х 5)
Аница Вукосава Душанка (X 6)
Анка
Гмитра Емилија
Биљана (х 2) Гбрдана (х 2) / Гор-
Богданка дана (х 1) Жарка
Божана Г оспава Живадинка ( X 5)
Босиљка Грозда Живка (X 5)
Бранка ( х 2) / Бранка
(X 2) Далиборка Загорка (х 2) / За-
Будимка / Будинка Дани‘ела (X 2) горка (х 1)
Будинка, в. Будимка. Даница (х 4) / Да- Златана
ница (х 1) Збрица (х 7)
Вера (X 8) Даринка Збрка
Верица (X 3) Десанка (X 3)
Весна (X 2) Дијана Ивана (X 2)

— 20 —
 И з ономастике села око горњ ег тока р еке Б елице 419

Јаво р ка (X 2) М ерина (званично Р ад бјка ( х 2)

Јасм и н а ( х 1) / Јас- име) / М арина, 80 Р ад осава
м и н а (X 1) год. Радунка (X 2)
Јелена ( х 3) М и л а (X 3) Роксан да / Р осан д а
Јелица ( х 2) М ила, секундарно име ( х 2)
Јованка ( х 5) ум есто О лга. Р осанда, в. Роксанда.
Јулијана (X 3) М иланка Руж а (X 2)
М илева (X 2) Руж ица (X 3)
К ад ева М илена Рум ена
К адивка М илени‘а Рум ени‘а, секундарно
К аја М илинка ( х 3) име ум есто Румена.
К аравилка М илица ( х 7)
К а т а р и н а ( х 1; 9 3 го д. М илка С авета
и јед н о м као секун- М и лоси'а ( X 2) / М и- С анела / С танела
д ар н о име ум есто лоси‘а ( х 1) С ањ а
К аја, 72 год.) М илунка (X 3) С ветлан а ( х 2)
К о сар а (X 4) М иљ бјка С елинка (X 2)
К ристина, 85 год. М ирјан а (X 5) / М ир- С им ка (X 2)
ја н а (X 1) С лавица ( х 3)
Л атинка М ирослава С л авка (X 2)
Л епбјка М ица, секундарно име С лађана
Л епосава ( х 2) / Ле- ум есто Бранка. С лободанка ( х 3)
посава ( X 1) С лбвка, 78 год.
Н адеж да С м иљ ана ( х 2)
Љ ерка, 28 год., Х рва- Н адица Снеж ана (X 2) / Сне-
тица. Н атал и ја ж ан а (X 1)
Љ и љ ан а ( х 2) Н а т аш а ( х 2) С тана
Љ убинка (X 4) Н егосава ( х 2) С танела, в. Санела.
Љ убица (X 3) С тани‘а
О лга (X 5)
С танка
О ливера
М аја (X 2) С тојана
М ар а С тојанка
П етрбјка
М ари‘а (X 2) / М а- С узана
П л ан а
р и ‘а ( X 1)
М арин а, в. М ерина. Р адица Т ом ани'а
М арица Р ад м и л а ( х 4)
М ар та Радован ка Ц арин а

М уш ки хипокористици

Бане (С лободан) Бранко / Бранко (X 1, Г ага (Д рагом и р)

Биса (Љ убисав) Б ранислав; х 1, Г ар а (Гаврило)
Б о б ан ( X 2, С лободан) Бранивоје) Гиле ( х 1, Д рагиш а;
Б ож а (Бож идар) X 1 Д имитрије)
Витко ( х 1, Видан; Г о л а (X 4, Д рагослав;
Б оки (Блаж а)
X 1, В итом ир) X 1 Д рагом и р)
Б о р а ( х 2, Борисав; В лада ( х 1, Влади-
X 1, Боривоје) Г р ад а (Градим ир)
сав; X 1, Владан)
Б ош кић (Бош ко) Вбја (Војислав) Д ане (С лободан) и
Б ош ко (Бож идар) Вука (Вукашин) Д ане (Радован)

— 21 —
420 Јованка Радић
Д аре (Д арко) М иге (М илом ир)
Д еја (Дејан) М ија (X 2, М иодраг)
Д еки (Дејан) М ика ( х 1, М иодраг)
Дине (Ж ивадин) и М бка (X 1, М и-
Д иско (Владисав) л о ш ; х 1, Станимир)
М икан (М ирко)
Д раган ( х 3, Д раго-
М ики (М илан)
м ир; х 1, Д раго-
М ила ( х 2, М иодраг;
слав; X 1, П редраг)
Д ракче ( х 1, Д раги- X 1, М и јајло; X 1,
ш а; X 1, М иодраг) М илутин)
Д ула (Д уш ан) М иланче (М илан)
Д уле (Душ ан) М иле ( х 1, М ирко;
X 1, Р атом и р)
Ђ у р а (Ђурђе) М илче (М илија)
М ира (М ирослав)
Ж аре (Ж арко) М ирац (М ирослав)
Ж ар ко (Ж ивадин)
М ирке (М ирко)
Ж и в а ( х 1, Ж ивотије; М ића ( х 1, М иодраг;
X 1, Ж ивојин) X I , М илосав; х 1,
Ж ика (X 2, Ж ивојин; М и л о м и р ; X 1, М и-
X 1, Ж иворад) л о ван ; х 1, М или-
Ж и ћ а ( х 1, Ж иворад;
воје; X 1,М и л аш и н ;
X 2, Ж и вота) X 1, М илан; X 1,
Ж ићко (Ж ивота)
М иладин; х 1, С та-
Ж о ја ( х 1, Ж ивом ир; нислав)
X 2, Ж ивотије) М иш а ( х 1, М илош ;
Ж б л а (Ж ивотије) X 1, М илосав)
М о л а ( X 2, М ом чило)
Зека (Звездан)
Л а за (Л азар) Н еш а ( х 2, Н енад;
Л ека (Алекса) х 2, Н ебојш а)
Лике (А лександар)
Оле (О ливер)
Л б ле / Л бле ( X 2, М и-
лорад)
П еђа (П редраг)
Љ упче ( х 1, Љ убисав; П ека (П етко)
X 1, Љ убом ир) П еле (П етко)
Ж енски хипокористици
Беба (Н адеж да) Вера (Верица)
Б и љ а ( X 2, Биљ ана) Веца (Весна)
Бина (Љ убинка) В ида (Видосава)
Б о са (Босиљ ка) Вика (Виолета)
Б оц ка (Богданка) Вица (К аравилка)
Бран а (Бранка) В ора (Јаворка)
Бранче (Бранка) Вука (В укосава)
В ана / Вана (Јованка) Г а га (Д раганка)
Ване (Јованка) Гина (А нгелина)
— 22 —
П еца (П редраг)
П оне (Л епомир)
Р ад а ( х 1, Радаш ин ;
X 2, Рад и сав; х 1,
Р адослав)
Р ад е / Р ад е (X 2, Р а-
дован)
Рајче (Р ад ован )
Р ак а ( х 1, Р ад ован ;
X 1, Радивоје)
Р аст а (Растислав)
РЗце ( х 2, Радосав)
РЗш ко (Р атко)
С вета (С ветомир)
С ека (Селимир)
С ела (Селимир)
С им о (Симеун; досе-
љ ен пре три године
из Србице н а К осо-
ву)
С рб а ( х 1, С рбољ уб;
X 1, С рбислав)
С рбин (С рбољ уб)
С тоја (С тојадин)
Т ива (Тикомир)
Тине (М илутин)
Т иса (X 5, Светислав)
Т о за (С ветозар)
Т о м а (X 4, Том ислав)
Х рана (Х ранислав)
Ц ад а (А лександар)
Ц ане (А лександар)
Ч и ја (М ом чило)
Г о р а ( х 1, Гордана,
49 го д .; X 1, Загор-
ка, 74 год.)
Г б ц а (Г ордан а)
Д ан а ( х 1, В ладанка;
X 4, Д аница)
Д а ц а ( х 1,Д ал и б о р к а;
X 1, Д аница; X 1,
Д анијела)
 И з ономастике сел а око горњ ег тока реке Б ели ц е 421

Д&цка (Д алиборка) Л ел а (Љ ерка) П б л а (Л епосава)

Д еса (X 2, Десанка)
Д инка (Ж ивадинка)
Д раган а (Д раганка)
Д ула (Д уш анка)
Д уна (Радунка)
Д унда (Д уш анка)
Д уш ка ( х 2, Д уш анка)
Зага (X 2, Загорка)
З л ата (Златана)
Зора ( X 3, Зорица;
X 1; Зорка)
Ј е л а ( х 1 ,Јел ен а; х 1,
Јелица)
Јула ( х 3, Јулијана)
К ат а (К атари на)
К б са ( х 3, К осара)
Л ине (М илинка)
Љ и љ а ( X 2, Љ иљ ана)
М аја (М арија)
М ар а ( х 1, М ар та;
X 1, М арија; X 1,
М арица)
М ац а (М ар и ја)
М&ла (М илка)
М иљ а (М иљ ојка)
М им и (М ирјана)
М и р а (X 4, М ирјана;
X 1, М иро сл ава)
М ица ( X 4, М илица)
Н ад а (X 2, Н адеж да;
X 1, Н атали ја)
Н ега (X 2, Н егосава)
(Зља (О ливера)
Р а д а (X 2, Р ад м и л а;
X 1, Р ад ојка; X 1,
Р адованка)
Р ајка (Радосава)
Р о са ( X 2, Р оксан да /
Росанда)
Руж а (Ружица)
Руж ица (X 2, Руж а)
Р уш ка (Ружица)
С м иљ а (X 2, С миљ а-
на)
С лађа (С лађана)
Снеж а ( х 3, Снежана)
С неш ка (Снежана)
Тина (К ристина)
Ц аја (С лавица)
Ц ица (Л епосава)

М уш ки надим ци
Бели (Д рагољ уб, 33 год., није плав)
Б и ба (М иодраг, 81 год.)
Б убац (С ветом ир, 81 год.)
В ла (Војислав, по пореклу је Влах
из М ачевца, 53 год.)
Влакче (С лободан; отац м у је Влах
по пореклу, в. Вла)
Г ера (Зоран, 32 год.)
Ђ аво (М илован, 58 год.)
Ђ инђа (М иладин, 41 год.)
К урјак (М ирољ уб; пореклом је из
ф амилије Васиљ евић, зване Кур-
јаци)
Л у л а (Светислав, 76 го д .; надим ак
је наследио од оца)
М ачак (И ван, 34 год.; док је био
м ал и волео је д а гребе децу)
М ечка (Ж арко, 57 год.)
М иш ко (О брад, 10 год.)
М уја (Г оран, 32 год.)

Ж љ уна (М илоје, 32 год.; надим ак је Н ад р љ ац (Љ убиш а; досељ ен је из

наследио од претка) села Н адрљ а)

Јаре (Ж и вота, 45 год.) С ајџија (С танислав, хип. Ц ане; био

К алуђер (М илан, 62 год.; надим ак
је д обио зб о г своје побож ности,
пева у цркви)
К л о ка (Ђурђе, 80 год.)
К лопка (Ж ивотије, 84 г о д .; некада је
правио клопке за птице)
К убе (Д р аго м и р , 66 год.)
К укљ а (Р адаш ин , 78 год.; грбав је,
повијен у леђим а)
је часовничар)
С вирач (Ж ивотије, хип. Ж о л а, 65
год.)
Т а р а (Ж ивотије, 78 год.)
Т ринаести (Ж ивота, 45 го д .; трина-
есто је дете био у породици)
Ц и га (С елим ир, 55 год.)
Ч ича (Ж ивомир, 80 год.)

— 23 —
 422 Јованка Радић

Ч у љ а / Ч уљ ко (М илорад, 51 год.; Џ оп ал а (Ж ивотије)

им а повијене „чуљ е“ уши)
Ш окаја (Ж ивадин, 65 год.; надим ак
Ч уљ ко, в. Ч уљ а носи по неком лекару)

Ж енски

Б ел а (Јелица, 52 год.) Ц веће (Руж ица, 56 год.)

Ж љ унка (М илинка, 55 год.; носи на-
дим ак по супругу зв ан о м Ж љ уна)
буле (Ж ивка, 51 год.)
М итка (С тојанка, 63 год.)
М ица (Т ом анија, 43 год.)
Сугубинка (Н адеж да, 68 г о д .; р о д о м
је из суседног села Сугубине)
Ц ига (М илосија)
Ц рн огорка (С лободанка, 45 год.;
пореклом је из Ц рне Горе)
Ш ујда (М иленија, 58 го д .; р о д о м је
из ш антаровачке ф амилије зване
Ш ујдићи)

М ИШ ЕВИЋ

(М иш евић)21
Село се налази на обронцим а црноврш ког масива, на стрмој и каменитој
падини. М иш евић спада међу сиром аш нија насељ а светозаревачке опш тине.
С тановниш тво се бави сточарством и зем љ орад њ ом м ад а су д обре аутобуске
везе са С ветозаревом утицале на то д а данас велики број М иш евчана ради и
у светозаревачким ф абрикам а.
С ело и м а 102 куће и дели се на Д оњ и М иш евић и Г орњ и М иш евић. Горњ и
М иш евић је данас м ногољ уднији м а д а су се први досељ еници углавном најпре
досељ авали у Д оњ и М иш евић22. П ослератна етнографска истраж ивањ а дош ла
су до закљ учка д а се последњ е насељ авањ е овога краја д оста давно изврш ило.
П рва досељ ена породица, названа М аџарци или М аџаревићи, д осели ла се, ве-
рује се, пре триста година из М ађарске23. М ож да се под им еном ових М аџа-
ревића крију они Ч еси ,,из Ц. К . Д рж аве (Аустрије)“ , који су се 1846. године
теш ко поразбољ евали радећи у фабрици стакла А врам а П етронијевића, која
је у X IX веку основана у Д оњ ем М иш евићу.24

21 К о д Ст. Мијатовића забележен је само облшс М иш евиће (Б е л и ц а . . . , стр. 123), док

се у појединим топографским картама овога краја јавља и облик М иш евићи (изд. Војногео-
графски институт).
Порекло имена села Мишевић мештани углавном везују за мишеве којих је некада
овде много било, али су забележена и друга веровања (уп. Ст. Мијатовић, Б е л и ц а . . . , стр.
123; Ник. Спасић, Б еличка предањ а, стр. 34).
22 Село Мишевић је 1818. године имало укупно 10 кућа, 13 пореских глава, а 1930.
године 118 кућа и 146 пореских глава (624 житеља) (Ст. Мијатовић, Белица . . . , стр. 66, 67).
23 Ст. Мијатовић, Б е л и ц а . . ., стр. 124.
24 Јоси ф П анчић [Зборник радова САНУ], Београд 1976, стр. 289—291; уп. и Ст. Ми-
јатовић, Белица . . . . стр. 41.

— 24 —
 И з оном астике сел а око горњ ег тока р еке Б елице 423

С тановниш тво М иш евића је српско, православне вере. М играциони пу-

теви овдаш њ е становниш тво углавном везују за косовско-метохијску струју.25
Село и м а четворогодиш њ у основну ш колу.
Заветине су С в е т а ^ А н а (7. VIII) и П реображ ењ е (19. VIII) — за здрављ е
стоке.26 У Д оњ ем М иш евићу н алазило се заједничко гробљ е. У Г орњ ем М и-
ш евићу је 1966. године основано ново гробљ е.
Етници: М иш евчанин, М иш евчанка; ктетик: миш евачки.
И нф орм атори : М илош Ш арчевић, 89 год., и М илаш ин П авловић, 59 год.

Топонимија
А врам ов извор / А врам ово изворче, в. И звор.
А врам ово изворче, в. И звор.
Ајдучка вода, в. Вода.
Бабина коса, в. Коса.
Баре, њиве виш е села.
Барице, њиве и ливаде. О вде се сакупљ а вода за врем е киша.
Беш њ аја, планина; река која протиче виш е села Сугубине и састајући се са
В ољ авицом у Д оњ ем М иш евићу чини реку Белицу.
Б ож ерова коса, в. Коса.
Боцина коса, в. К оса.
Бубан, извор у Д о њ ем М иш евићу.
Буква: К р стата буква, ш ум е и паш њ аци на Ц р н о м врху.
Буљ ићко изворче / Буљ ицко изворче, в И зворче.
Буљ ицко изворче, в. И зворче.
Варове / Врове / Варови, брдо под ш ум ом и ливадам а.
Варови, в. Варове.
Вељино изворче / Д идино изворче, в И зворче.
В иногради, терени под виноградим а.
Вода: А јдучка вода, извор у М анастирској ш уми.
Воденица: К о д воденице, део Д оњ ег М иш евића који се простире око воденице.
Вољ авица / Вољ евица, река; потиче од П опових л и вад а и са Б еш њ ајом чини
Белицу у Д о њ ем М иш евићу.
Вољевица, в. Вољ авица.
Вр: К ам енити вр, њ иве и паш њ аци у брду у коме и м а и доста камена.
Врове, в. Варове.
Г орњ а м ал а, в. М ала.
Г орњ и извор / Ч есм а, в. И звор.
Г ор њ и М иш евић, део села у брду виш е Д оњ ег М иш евића.
Г роб: П анов грбб, њиве виш е села; Ш улин грбб, њ иве виш е села.

25 Године 1930. од 118 кућа (12 родова) косовско-метохијској струји припадале су 43

куће (3 рода), динарској струји 16 кућа (2 рода), вардарско-моравској 5 кућа (2 рода); непо-
знатог порекла биле су 2 куће (1 род), инверсној струји припадало је чак 50 кућа (2 рода),
док су тзв. унутрашњим сељакањима припадале 2 куће (2 рода) (Ст. Мијатовић, Б е л и ц а . . . ,
стр. 60, 61).
26 Ст. Мијатовић обазриво истиче да се непостојање сеоске славе у овом селу (литија)
можда може довести у везу са веровањем да је ово село некада било насељено Мађарима
(Б е л и ц а . . ., стр. 74).

— 25 —
424 Јованка Радић I

Г робљ е: Н ово гробљ е, гробљ е у Г орњ ем М иш евићу основано пре двадесетак

година; С таро гробљ е, старо сеоско гробљ е у Д оњ ем М иш евићу.
Густиш и, њиве, ш уме и ш љ ивици у брду виш е села.
Д ибоки поток, в. П оток.
Д ибочица, њиве, ливаде и ш ум е са пуно мањ их увала.
Д идино изворче, в. И зворче.
Д о њ а м ал а, в. М ала.
Д оњ и забран, в. Забран.
Д о њ и извор, в. И звор.
Д оњ и М иш евић, део села поред реке.
Д ракчино изворче, в. И зворче.
Д рењ ак, ш ум а, у њој и м а и дренова.
Д рум , ш ум е ниже Јерининог града, на страни супротној о д села; стари турски
друм који б рди м а виш е села води преко К ом ариц а за К рагујевац и исто-
имене ливаде око њ ега; Н а др у м , ш уме око друма.
Д угачка коса, в. Коса.
Д удин извор, в. И звор.
Ђукино, паш њ ак испод Д угачке косе. П рипадао је некој Ђуки.
Ж икино изворче, в. И зворче.
Забран: Д бњ и забран, ш уме изм еђу Д оњ ег и Горњ ег М иш евића.
Заклице, ш ум а, настављ а се на К лик; д ели их сам о поток.
Збеговиш те, ш ум е у брду виш е села.
Зим овник,27 њиве, ливаде и ш уме. Н екада су ту биле сеоске појате.

И звор: А врам ов извор / А врам ово извбрче, извор у М анастирској ш ум и;

Г брњ и извор / Ч есм а, извор у селу; Д бњ и извор, извор у селу; Д удин
извор, извор у брду; И зво р код липе, извор поред друм а.
И зворак, извор, али и околни терени, њиве ш уме и ливаде између М иш евића,
Белице и Л озовика.
И зворче: А врам ово изворче, в. А врам ов извор: Буљ ићко изворче / Буљ ицко
извбрче, извор у П етровој коси; Вељино извбрче / Д идино извбрче, извор
у м есту званом П ојате; Д ракчино извбрче, извор, припадао је неком
Д ракчи; Ж икино извбрче, извор; М иле Буљ ића извбрче, извор у месту
званом П ојате; М иладиново извбрче, извор поред д рум а; М иш ино из-
вбрче, извор у Бож еровој коси; Р ад м и л ово извбрче, извор у Ц еровој
коси; Р акино извбрче, извор у К ам ен и том врху; Сандино извбрче /
С андино извбрче, извор у К ам ен и том врху; Савино извбрче, извор у
К ам ен и то м врху; С ретеново извбрче, извор у К ам ен и том врху; Тисино
извбрче, извор у Д угачкој коси.
Јазбине, ливаде и ш уме. И м а и кам енитих терена са јазавичијим јазбинам а.
Јасике, ливаде и њиве виш е села.

27 Топоним Зимовник, као војничко станшпте „кнежеве војске“ наводи се и у Беличким

Ник. Спасића (стр. 34). У сличном контексту наводи се и топоним Л о ш р , који
предањ и м а,
бележи и Ст. Мијатовић у Белици (стр. 123). Овај топоним, међутим, нисам потврдила на
терену. Ипак, археолошко стање на терену иде у прилог претпоставкама о војничком ка-
рактеру овога терена.

26
 И з ономастике села око горњ ег тока р ек е Б елице 425

Јевтова коса, в. Коса.

Јевтовски поток, в. П оток.
Јеруга: К уса јер у га, забран, удолина која дели Г р ад и Јевтову косу. Н ал ази
се у правцу села Сугубине.

К ам ен: П росечени кам ен, кам ен правилно подељ ен на два дел а те и згл ед а
као просечен, — и истоим ена ш ум а око њега.
К ам енити вр, в. Вр.
К л ењ ар, ш ум а, и м а и кленова у њој.
К лик, ш ум е и ливаде виш е села.
К о д воденице, в. Воденица.
К о д Г воздине колибе, в. К олиба.
К о д П анине механе / К о д П анини ораси, в. М ехана.
К о д П анини ораси, в. М ехана.
К олиба: К од Г воздине колибе, њиве и ливаде испод коли ба које су некада
припадале неком Гвоздену (хипокористик Гвозда).
К отла, њиве, ливаде и ш ум е у ували.

К оса: Бабина коса, паш њ аци и забрани у коси; Б ож ерова коса / Бож ерова
коса, ш ум е и ливаде у коси; Ббцина коса, ливаде и ш ум е у коси; Ду-
гачка коса, ш уме, ливаде и њиве у коси дугачкој око 1 к т . ; Јевтова кбса,28
њ иве, ливаде и ш ум е у коси; Л ип овита кбса, ш уме у коси, и м а и липе;
П етрбва кбса, ш ум е и ливаде у коси на обронцима Беш њ аје; Р ак љ ата
кбса, коса која се рачва у д ва правца; С такова кбса / С тојакова кбса,
њ иве у коси; Ц ербва коса, коса под церовом ш ум ом.
Косица, њиве и виногради у коси.
К рај: М арићки крај / М арицка м ал а, в. М ала.
К р стата буква, в. Буква.
К руш ар, њ иве и ливаде.
К уса јеруга, в. Јеруга.

Л а з: Л иси л а з, ливаде и ш ум е у брду п рем а Сугубини.

Л еш тар / Л еш тар, њ иве и ш ум е, им а и лескове ш уме.
Л ивада: П еина л и вад а / П ена ливада, њиве у благој страни насупрот м еста
званог Т рла; П етрбва ливада, ш ум е и ливаде; П опбве ливаде / П бпове
ливаде, забрани; верује се д а је т а зем љ а п ри падала неком попу.
Л ивадак, баш те, ш љ ивици и ливаде виш е села.
Л ип а: И зво р к о д липе, в. И звор.
Л и п овита коса, в. Коса.
Л иповити поток, в. П оток.
Л иси лаз, в. Л аз.

М ала: Г о р њ а м а л а , део Г орњ ег М иш евића виш е сеоског д о м а; Д бњ а м ал а,

део Г орњ ег М иш евића ниже од д о м а и ш коле; М арицка м а л а / М арић-
ки крај / М арићи, део села у ком е ж иви ф ам илија са секундарним прези-
м ен о м М арићи; С редњ а м а л а , део Г орњ ег М иш евића око д о м а и ш коле.
М анастирска ш ум а, в. М анастирско.

28 Моја површна дијалектолошка истраживања указују на то да су облици типа Љ у б о ,

од карактеристика говора суседног села Сугубине.
Љ у б а , Љ уб б во , А р с о , о д А р с а , А р с б в о

— 27 —
426 Јованка Радић

М анастирско / М анастирска ш ум а, ш уме. П рип адале су м анастиру Још аница.

М арићи / М арићки крај / М арицка м ал а, в. М ала.
М атеризе / М етеризе, њ иве и ливаде н а брежуљку виш е села.
М етери зе, в. М атеризе.
М ехана: К о д П анине механе / К о д П анини ораси, њ иве и ливаде у близини
друм а. У турско врем е ту је била механа.
М иладиново изворче, в. И зворче.
М иле Б уљ ића изворче, в. И зворче.
М иш ино изворче, в. И зворче.
М ртвица, коса која се пруж а у правцу Горњ их К ом арица.
Н а друм , в. Д рум .
Н а појате, в. П ојате.
Н акбсје, њиве и ливаде на врху косе, поред друма.
Н ово гробљ е, в. Гробљ е.

О главак, кам енито узвиш ење. И м а и винограда.

О раси: К о д П анини ораси / К о д П анине механе, в. М ехана.
Орнице, ливаде, виногради и ш љ ивици поред реке у Д оњ ем М иш евићу.

П анов гроб, в. Гроб.

П еина ливада, в. Л ивада.
П ена ливада, в. Л ивада.
П еин поток, в. П оток.
П ени поток, в. П оток.
П етрова коса, в. К оса.
П етрова ливада, в. Л ивада.
П ојате / Н а појате, ливаде, њиве и ш уме н а м есту где су некада биле сеоске
појате и ш тале.
П опове ливаде, в. Л иваде.
П оток: Д ибоки пбток, поток који потиче од Бабине косе и улива се у Вољ авицу;
Јевтовски поток, поток, улива се у Беш њ ају; Л иповити поток, поток који
потиче од Л иповите косе и улива се у Вољ авицу; П еин поток / П ени пб-
то к ко ји потиче о д П ених л и вад а у улива се у Беш њ ају; Руж ин пбток, по-
то к изм еђу села Белице и М иш евића; С авин пбток, поток ниже села, улива
се у Вољавицу.
П ревој, ш ум а у страни.
П росечени камен, в. К ам ен.
П ут уз тунел, в. Тунел.

Р а д м и л о в о изворче, в. И зворче.
Р аки но изворче, в. Изворче.
Р ак љ ата коса, в. Коса.
Руж ин поток, в. П оток.
С авин поток, в. П оток.
С авино изворче, в. И зворче.
С андино изворче, в. И зворче.
Сенце, паш њ аци, ливаде и ш ум а.
Сечине, обрадиве површ ине, воћњ аци и шуме.
Сипот, неплодна зем љ а са пуно пап рати, ливаде и јасикова ш ума.

— 28 —
 И з оном астике села око горњ ег тока р ек е Б елице 427

С оли ла / С олило, обрадиве површ ине. Н екада су на т о м месту биле сеоске

колибе.
С редњ а м ал а, в. М ала.
Сретеново изворче, в. И зворче.
С такова коса, в. Коса.
С таро гробљ е, в. Гробљ е.
С тојакова коса, в. Коса.
Тисино изворче, в. И зворче.
Т рла, њиве и ливаде на месту где су некада биле сеоске појате.
Трлине / Трлине, њиве, ливаде и ш уме. Н астављ ају се на место звано Зимовник.
Тунел: П ут уз тунел, пут који води из села ка Ц рн ом врху.
Укосу, њиве, ш љ ивици и забрани у коси.
Церјак, њиве и ш ум а, претежно церова.
Ц ерова коса, в. Коса.
Ч есм а, в. Г орњ и извор.
Ч укар / Ч укара, воћњ ак и ш ума.
Ч укара, в. Чукар.
Ч укарак, ш ум а између Јевтове косе и м еста званог Врове.
Ш ареник, брдо на обронцим а Ц рног врха.29
Ш улин гроб. в. Гроб.
Ш ума: М анастирска ш ум а / М анастирско, в. М анастирско.

Антропонимија
П резим ена
А лексић / А лексић, осам кућа, над им ак Буршјаши. Р о д су са ф ам и лијом М ар-
ко в и ћ 1. Њ ихови преци, М арко и А лекса, досељ ени су однекуд око 1820.
године. С лава С в е т и _ Р а н ђ е л (стара и м лада). И н ф орм атор К овиљ ка
А лексиа, 56 год.
А л ем п и ‘евић, јед н а кућа. П рви А лем пијевић се 1935. године призетио из Шан-
таровца у ф ам илију К остадиновић. И м а их у Ш антаровцу. Славе: П е-
тр о вдан и С вети_.Ранђел. И нф орм атор Р адоје К остадиновић, 63 год.
Батићи (м нож .), секундарно презим е ф ам илије П етрови ћ2.
Бељ ић, секундарно презим е дела ф ам илије М аркови ћ1.
Б ратим иров, заједничко секундарно презим е ф ам илија Т рајковић и Стано-
јевић.
Б угари / Бугарски (множ .), заједнички над им ак ф ам и лија Т рајковић, Стано-
јеви ћ и Ф илиповић2.
Бугарски, в. Бугари.
Буљ а / Буљ ић, заједничко секундарно презим е ф ам илија Јованови ћ2 и М ило-
вановић2.

29 Према Ст. Мијатовићу, легенда каже да је брдо добило име по неком Шарку (тако
прозваном јер је био ,,шарен“ у лицу, тј. богињав) и његовим потомцима Шарцима који
су се први окућили овде испод брда (Белица . . . , стр. 124).

— 29
428 Јованка Радић

Буљ ић, в. Буљ а.

Бургијаш и (множ .), над им ак ф ам илије А лексић.
Бурков, секундарно презим е ф ам илије Д им итријеви ћ1.
Вересијан, над им ак ф ам илије М аркови ћ2.
В рајкбри / Ф рајкбри (множ .), н ад и м ак ф амилије Д им итријеви ћ2.
Вукићевић, једн а кућа. Р о д су са ф ам и лијом Ф и липовић1 и им ају заједничко
секундарно презим е Ппперић (в. Ф илиповић1). С л ава С в е т и _ Р а н ђ е л (м ла-
ди и стари). И нф орм атор Јован Ф илиповић, 58 год.
Вучковари (множ .), секундарно презим е ф амилије Вучковић.
Вучковић, тр и куће, секундарно презим е Вучковари. Д осељ ени су са К осова
пре виш е од 150година. С лава С в ет и _ Н и к б л а. И нф орм атор Велибор
Вучковић, 81 год.

Димитри^евић1, три куће. Секундарно презим е Буркдви носе по деди Стани-

м иру званом Бурко. П рип адају роду Ш арчевића (в.). С лава С в е т и _ Н и -
кола. И н ф орм атор М иш а Ш арчевић, 89 год.
Д и м и тр и ‘евић2, један аест кућа, над им ак Врајкбри / Фрајкбри. Д ео ф амилије
носи секундарно презим е Тбпни. И м а их у Сиоковцу. Р о д су са ф амили-
ја м а М арисављ евић и П етровић2. С лава С в ети _ Н и к о л а. И нф орм атор
Јованка Д им итријевић, 65 год.
Д удић, секундарно презим е ф ам илије Ж ивановић.

Ж ивановић / Ж ивановић, две куће, секундарно презим е Д удићи. П рипадају

роду Ш арчевића (в.). С лава С в е ти _ Н и к о л а. И н ф орм атор Воја Ж ива-
новић, 66 год.
Ж бтини (м нож .), секундарно презим е д ел а ф амилије С ави ћ1.

.Тазавци (множ .), над им ак ф ам илије Јован ови ћ1.

Јеврем овић, јед н а кућа. П редак и м је досељ ен из Г орњ ег Рачника пре 70 го-
д и н а и призећен у ф ам илију Ш арчевић. С лава С в ет и _ Н и к о л а. И нф орм а-
т о р М и лош Ш арчевић, 89 год.
Јевтић, четири куће. П рипадају р од у Ш арчевића (в.). С лава С в ет и _ Н и к о л а.
И н ф о р м ато р Д уш ан Јевтић, 68 год.
Јерем ић / Јерем ић, једн а кућа, старо презим е Јовановић. Р о д су са ф ам илијом
Јованови ћ1 (в.). С лава С в е т и _ Н и к о л а. И н ф орм атор В ластим ир Јова-
новић, 68 год.
Јованбвић / Јован о ви ћ 1, ш ест кућа, надим ак Јазавци. Б л и зак род су са фа-
м и л и јам а Јерем ић и Н иколић. П рипадају роду Ш арчевића (в.). С лава
С в е т и _ Н и к б л а . И н ф орм атор В ластим ир Јовановић, 68 год.
Јован о ви ћ 2, јед н а кућа, секундарно презим е Буљпћи. Р о д су са ф ам и лијом
М и лованови ћ2. С лава П етрбвдан. И нф орм атор М илосав Јовановић, 60
год.

К бјкбви (м нож .), секундарно презим е д ел а ф ам илије М аркови ћ1.

К остадиновић, две куће. С лава П етрбвдан. И н ф орм атор Р адоје К остадино-
вић, 73 год.
К бстић, јед н а кућа. Д ом аћин је 1950. године призећен из Још аничког П рњ а-
вора у ф ам илију Гајић. И м а их у Још аничком П рњ авору. С лаве: П ет-
ковица (стара) и С в е т и _ Н и к б л а (стари). И нф орм атор Д рагиш а К остић,
60 год.

— 30 —
 И з ономастике села око горњ ег тока реке Б елице 429

Л азаревић, јед н а кућа. Д ом аћин је из села Л ом ни це 1949. године призећен у

ф амилију Вучковић. И м а их у Л ом ници. Славе: С в е т и _ С а в а и С в е т и _ Н и -
кб л а (стари). И нф орм атор Ж ивотије Л азаревић, 60 год.

М аксим овић, две куће. П рипадају роду Ш арчевића (в.). С лава С в ет и _ Н и к б л а.

И н ф о р м ато р С ветом ир М аксим овић, 75 год.
М арисављ евић, јед н а кућа, старо прези м е Димитрп‘евић. Ч ине јед ан р о д са
ф ам и ли јам а Д им итријевић2 и П етровић2. С лава С в ет и _ Н и к б л а. И нф ор-
м а то р Д им итрије П етровић, 83 год.
М арићи (м нож .), заједничко старо презим е, данас у функцији секундарног,
за ф ам илије Т одоровић и М илош евић.
М ар ко ви ћ 1, седам кућа. Т ри куће носе секундарно презим е Кбјкбви, а четири
секундарно презим е Бељићи. Р о д су са ф ам и лијом А лексић. С лава Све-
т и _ Р а н ђ е л . И нф орм атор К овиљ ка А лексић, 56 год.
М аркови ћ2, четири куће, надим ак Вересијани носе зато ш то су често куповали
на вересију. С лава С в е ти _ Н и к б л а . И нф орм атор Р адосав М арковић,
67 год.
М атић, две куће. С лава С в е т и _ Н и к б л а . Једна кућа слави и П етрбвдан. И нф ор-
м ато р Загорка М атић, 69 год.
М аџари (м нож .)30, заједнички над им ак ф ам илија М илорадовић, П авловић и
С авић2.
М есарош и (множ .), стари надим ак ф ам илије П авловић.
М ијуш ков, секундарно презим е ф ам илије С авић2.
М илованови ћ1, јед н а кућа. П рипадају роду Ш арчевића (в.). С лава С в е т и _ Н и -
кбла. И н ф о р м ато р М илидер М иловановић, 57 год.
М иловановић2, јед н а кућа, старо презим е Јовановић. Р о д су са ф ам и лијом
Јованови ћ2 са ко јо м деле и заједничко секундарно прези м е Буље / Бу-
љпћи. С лава П етровдан. И н ф орм атор Р ад осав М иловановић, 52 год.
М илованови ћ3, старо презим е ф ам илије Т асић2.
М илорадовић, јед н а кућа, старо презим е Павловић, над им ак Маџари. Р о д су
са ф ам и лијом П авловић (в.). С лава П етрбвдан. И нф орм атор М илаш ин
П авловић, 58 год.
М илосављ евић, јед н а кућа. И м а их у Светозареву. С лава П етрбвдан. И нф ор-
м ато р Ж ивадин М илосављ евић, 78 год.
М илош евић / М илбш евић, седам кућа. Р о д су са ф ам и лијом Т одоровић и
им ају заједничко секундарно презим е Марићи. С лава С в ет и _ Р ан ђ ел . И н-
ф орм атор Ж ивотије М илош евић, 62 год.
М иш ић, јед н а кућа. С лава П етрбвдан. И н ф орм атор М илаш ин П авловић, 58.
го д.31

Н иколић, јед н а кућа, старо презим е Јовановић. Р о д су са ф ам и лијом Јовано-

в и ћ 1(в.). С лава С в е т и _ Н и к б л а . И н ф орм атор В ластим ир Јовановић, 61 год.

30 Ст. Мијатовић у Белици бележи облике М аџ ари , М аџаревићи (стр. 124). Занимљиво
је веровање мепгтана да је надимак М аџ ари првобитно био везан за све фамилије које славе
Петровдан.
31 По Ст. Мијатовићу, Мишићи су са Милићима и Маџарцима/Маџаревићима чинили
један род. Доселили су се као рударски радници ,,из Маџарске пре 300 година као први до-
сељениди.“ {Б е л и ц а . . . . стр. 124; уп. и стр. 41).

— 31 —
430 Јованка Радић

П авловић, четири куће, над им ак Маџари, стари над им ак Месароши. Р о д су

са ф ам и лијом М илорадовић, ал и их даљ е сродство везује и за ф амилију
С авић2, те отуда и заједнички надим ак. И м а их у Светозареву и Крагу-
јевцу. С лава П етрбвдан. И н ф о рм атор М илаш ин П авловић, 59 год.
П етрови ћ1, јед н а кућа. Д ом аћин је призећен из села Л овци у ф ам илију Сте-
фановић. С лава С в е т и _ Р а н ђ е л . И нф орм атор Ж ивотије П етровић, 50 год.
П етрови ћ2, две куће. Секундарно презим е Батпћи носе зб ог т о га ш то је у
једној генерацији било пуно браће те су јед н и друге звали бато. Р о д су
са ф ам и ли јам а М арисављ евић и Д им итријевић2. С лава С в ет и _ Н и к о л а.
И н ф о р м ато р Д им итрије П етровић, 83 год.
П иперић, заједничко секундарно презим е за ф амилије Вукићевић и Ф илиповић.

Радојевић, јед н а кућа. Д ом аћин је призећен из села Л озови ка у ф амилију

Јованови ћ2. И м а их у Л озовику. Славе: П етрбвдан и С в е т и _ Т 6 м а . Ин-
ф орм атор Р ад о сл ав Р адојеви ћ, 55 год.

С ав и ћ 1, две куће, секундарна прези м ен а Танаскови и Жбтпни. Р о д су са фа-

м и л и јо м Ф илиповић1. С лаве: П етрбвдан и С в ет и _ Р ан ђ ел . И н ф орм атор
Д уш анка А лексић, рођ. С авић, 76 го д .32
С ави ћ2, четири куће, секундарно презим е Мијушкови, н ад и м ак Маџари, а две
куће носе и н ад и м ак Црногдрци, по м ајци која је п ореклом б и ла Ц рно-
горка. Заједно са П авл о ви ћ и м а некада су при п адал и и стом роду, наш та
упућује и заједнички надим ак. С лава П етровдан. И н ф орм атор К овиљ ка
А лексић, рођ. С авић, 56 год.
С там енковић, јед н а кућа. П редак и м је из села К аленовца био призећен у
ф ам илију С авић. С л ава П етрбвдан. И нф орм атор К овиљ ка А лексић, рођ.
С авић, 56 год.
С тано‘евић, јед н а кућа. Секундарно презим е Братпмирови, над им ак Бушри /
Бушрски. Р о д су са ф ам и л и јо м Трајковић (в.). С л ава С в е т и _ Р а н ђ е л
(м ладу немају). И н ф о р м ато р Ж и ворад Станојевић, 52 год.
Т анаскови (м нож .), секундарно прези м е дел а ф ам илије С ави ћ1.
Т аси ћ 1, две куће. С лава С в е т и _ Т о м а . И нф орм атор М и л ад и н Тасић, 61 год.
Т асић2, јед н а кућа. Д о м аћ и н је призећен из села Белице у ф амилију Т аси ћ1.
С таро прези м е Миловандвић. С лава С в ети _ Н и к о л а. И н ф орм атор М ила-
дин Т асић, 61 год.
Т одоровић, тр и куће. Р о д су са ф ам и л и јом М илош евић, те чувају старо за-
једничко презим е, данас у функцији секундарног, Марпћи. С лава С в е т и _
Р анђел. И н ф о р м ато р Ж ивотије М илош евић, 62 год.
Т бини (м нож .), секундарно прези м е дел а ф амилије Д им итријеви ћ2.
Т рајковић, је д н а кућа, секундарно презим е Братпмирови, старо прези м е Ста-
но'евић, н ад и м ак БуГари. Р о д су са ф ам и л и јом С танојевић са којом деле
заједничко секундарно прези м е и надим ак. Д осељ ени су из села С тајовац
код В рањ а. Њ ихов предак Т рајко дош ао је у ово село, см атра се, око
1850. године. С лава С в е т и _ Р а н ђ е л (м ладу немају). И н ф орм атор Д раго-
м и р Т рајковић, 21 год.

32 Казују да је неки Сава Савић посинио Танаска Филиповића јер није имао своје
деце; посињени је онда узео поочимово презиме.

— 32 —
 И з ономастике села око горњег тока р еке Белице 431

Ф илиповић1, ш ест кућа. Р о д су са ф ам и л и јом Вукићевић и носе заједничко

секундарно презим е Ппперић. Р о д су са ф ам и лијом С авић1. Д осељ ени
су из Ц рне Горе, пре око два века. С лава С вети ^А р ан ђ ел . И нф орм атор
Д им итрије Ф илиповић, 62 год.
Ф илиповић2 / Ф илипбвић, јед н а кућа, над им ак Бушри. Д оселили су се
заједно са Т рајкови ћим а (в.). С лава С вети_.Ранђел. И н ф орм атор Јован
Ф илиповић, 58 год.
Ф рајкори, в. Врајкори.
Ц рногбрци, над им ак за два дом аћи нства ф амилије С авић2.
Ш арчевић, јед н а кућа. К ао старо презим е, данас у функцији секундарног, пре-
зи м е Ш арчевић заједничко је за већи број ф ам и лија: Јовановиће1, Јевтиће,
М аксим овиће, Ж ивановиће, Д им итријевиће, М иловановиће, Н иколиће
и Јерем иће. Њ ихов заједнички предак, звани Ш арац, доселио се однекуд
из Ц рне Г оре пре виш е о д два в ека.33 С лава С в е т и ^ Н и к о л а . И нф орм атор
М илош Ш арчевић, 89 год.

ЈОШ АНИЧКИ ПРЊАВОР

(Јбш анички П рњ авор / Још анички П рњ авор)

С ело је см еш тено на об ал ам а Још аничке реке, у ували чије падине чине

огранци Ц рног врха. Н а заравни, где се увала ш ири и одакле се низ реку
простиру простране обрадиве површ ине, н ал ази се м анастир Још аница. П ре-
д ањ е казује д а је м анастир подигнут у врем е К неза Л азар а, а вероватно је
постојао или постао у периоду од 1399. д о 1411. године, када кнегињ а М или ца
борави у Јагоди ни, данаш њ ем С ветозареву.34 У о вом крају ж иви леген да да
је К нез Л азар , ловећи по Ц р н о м врху, нехотице см ртно ранио стрел ом неког
Још у, испосника који је живео у једн ој пећини испод брда Ш ареника. Још ина
последњ а жељ а била је, кажу, д а га понесу на исток и на месту где буде издахнуо
д а подигну м анастир. Т ам о где је издахнуо подигнут је, верује се, м анастир
Још ан и ц а.35 П о м анастиру зати м им е добије и река, а п о то м и прњ авор око
м анастира. Г одине 1786. м анастир је обновљ ен. Зна се д а је 1871. године село

33 Предање казује да је после убиства два Турчина Шарац са браћом Агатоном, Антом
и још једним братом, чије се име не памти више, пребегао и населио се у овај крај, поред
извора Бубана. Анта је затим, верује се, отишао у село Белицу и од њега воде порекло Ан-
тићи; Агатон се населио у Лозовику и потомци су му Агатоновићи, а Шарац се населио у
Доњем Мишевићу и од њега воде порекло данашњи Шарчевићи. (Слично бележи и Ст. Мија-
товић у Белици, стр. 124; уп. и фус. 29). Четврти, најмлађи брат живео је, верује се, неко
време у Мишевићу, а затим се, пошто се нешто замерио са једном фамилијом, одметне
у планине. Сматра се да се касније призетио у селу Сибница и да су његови потомци данас
Јовановићи из Сибнице.
34 Душан Дачић, М ан аст и р Још аница (штампа РОГД „Вук Караџић“ — Параћин),
Параћин 1979, стр. 3.
35 Сличну легенду бележе Ст. Мијатовић (Б е л и ц а . . . , стр. 127) и Ник. Спасић (Б е-
личка п редањ а, стр. 21, 22). Мијатовић бележи још једну легенду која казује како је мана-
стир добио име по томе што је Лазар градећи манастир од градитеља стално тражио да
зидају „још“ желећи да начини висок манастир (Б е л и ц а . . . , стр. 127).
Име Још аница могло би се, међутим, довести и у везу са јововим дрветом (уп. Р. 5кок,
Еито1о§05кј гјесшк ћгуањко§а Ш згрзкоеа јегјка, књ. I, Загреб 1971, под; је1ћа), којим је
белички крај вероватно некада обиловао (уп. Ст. Мијатовић, Б е л и ц а . . . , стр. 6).

— 33 —
432 Јованка Радић I

и м ал о о сам д о м аћи нстава која су се бавила обрађи вањ ем м анастирске

зем љ е.36
Село данас и м а 29 кућа3? С тановниш тво је српско, православне веро-
исповести. Због неповољ ног географ ског полож аја, м ал о обрадивих површ ина,
као и зб о г слабих саобраћајних веза са С ветозаревом о д кога је удаљ ено једва
петнаестак ки лом етара, село се све виш е расељ ава. С ело нем а ни основну
ш колу. А ко које године и буде ђака, с обзиром на то д а п о д м л атк а готово и
нем а виш е, основну ш колу похађају у суседном селу Л озовику.
Л итије су С в е т и ^ Н и к о л а м л а д и (15. V), а „б о го м о љ а за зд рављ е“ је Не-
д ељ а по К рстбвдан (2. X ). Г робљ е је испод села, у близини потока.
Етници: П рњ аворчанин, П рњ аворчанка; ктетик: прњ аворски.
И нф орм атори : Р ад о м и р К остић, 76 год., Б ож идар К остић, 36 год., А лек-
сандар С танојевић, 63 год.

Топонимија

А гр ар / А ргар, њиве које су додељ ене м еш тани м а после рата.

А ргар, в. А грар.

Б ар а: Д р у га бара / С редњ а ббра, извор у влаж ном , подводн ом терену; К од

Д руге баре, њ ива поред и звора званог Д руга б ара; П рва бЗра, извор
пре Д руге баре, на влаж н ом терену.
Б ар д о њ а, велики ком плекс ш ум а, л и вад а и њ ива; п оток који овде протиче.
Б ар д о њ ски извор, в. И звор.
Б ел и извор, в. И звор.
Б ел и кам ен, в. К ам ен.
Б р д о , њиве, виногради и ливаде у брду.
Бук: М аксим ов бук / Д ибоки вир, в. Вир.

В елика њ ива, в. Њ ива.

Вир: Д иббки вбр / М Зксим ов 6>Ж, п оток са дубоким кори том и дубоким ви-
р ови м а, м еђу ко ји м а се посебно истиче јед ан у којем се м еш тани лети
купају.
Врх: М ал и врх / М ал и вр, узвиш ењ е под ш ум ом ; Ц рни врх / П ланина, ш умо-
вита планина изм еђу К рагујевца и Светозарева.
Г ај: Р авн и гај, брдо под ш у м ам а и воћњ ацим а са неш то обрадивих површ ина.
Д ибоки вир, в. Вир.
Д рењ ар, дренова ш ум а и њиве у Бардоњ и.
Д р у га бара, в. Бара.

Зелена страна, в. С трана. *1

м Мештани препричавају овај податак који је, веле, забележен у Архиву Светозарева.
Према етнографским истраживаљима Јошанички Прњавор је 1818. године имао 10 кућа,
11 пореских глава, а 1930. године 26 кућа и 45 пореских глава (150 становника). (Ст. Мија-
товић, Белица . .. , стр. 67).
37 Године 1930. од 26 кућа (8 родова) вардарско-моравској струји је припадало 17
кућа (3 рода), динарској струји 4 куће (2 рода), тимочко-браничевској 2 куће (1 род), а за
унутрашња сељакања везане су биле 3 куће (2 рода) (Ст. Мијатовић, Белица . . . , стр. 61).

— 34 —
 И з оном астике села око горњ ег тока реке Б елице 433

И звор: Б ардбњ ски извор, извор у Б ардоњ и, од њ ега потиче поток; Бели извор,
извор чије воде стичу са Ц рног врха у село К аленовац. И зво р као и дно
по то ка пуни су кам ена белутка; Р ад и во‘ев извор, извор који је био на
им ањ у неког Р адивоја; Студени извор, извор чија је вода врло хладна.
И згорели поток, в. П оток.

Јарчев кам ен, в. К ам ен.

Јасикар / Јасике, ш ум а, претеж но јасикова.
Јасике, в. Јасикар.
Још аница река, в. Река.
Још аничка река в. Река.

К ам ен: Б ел и кам ен, ш ум а на врху М анастирске планине; Јарчев кам ен, стена
испод Трновите косе. О вде с ен ек ад а стрм оглавио јар ац беж ећи од вукова.
К ам ењ ар , кам енито узвиш ењ е са неш то ш ум а и ливада.
К о д Д руге баре, в. Бара.
К од циганске колибе, в. К олиба.
К олиба: К о д циганске колибе, ш ум е око Ц иганског потока. О вде су некада
биле циганске колибе.
К оса: К р атка коса, коса п од ш ум ом ; К урјачка коса, ш ум овита коса. О вде је
некада било пуно вукова; С ојакова коса, ш уме и неш то њ ива у коси.
О во је некада било м анастирско им ањ е; Т одорова коса, ш ум овита коса;
Т рновита коса, коса обрасла ниским расти њ ем ; Ц ербва кбса, претежно
церова ш ум а у коси.
К ратка коса, в. К оса.
Курјачка коса, в. К оса.

Л аз, ш ум а кроз коју води пут за село М иш евић.

Л анарски поток, в. П оток.
Л ивад а, С теванова ливада, ливада.

М ајдан, кам енолом . М еш тани веле д а је овде некада живео испосник Још а.
М аксим ов бук / Д ибоки вир, в. Вир.
М али вр, в. Врх.
М анастирска планина, в. П ланина.
М анастирско, њ иве испод м анастира. Д анас виш е не припадају манастиру.
Њ ива: В елика њ ива, ком плекс њ ива и других обрадивих површ ина.
(Зрнице, њиве.
П иш тбљ а / П иш тбљ ина, планина под ш ум ом , претеж но буковом.
П иш тољ ина, в. П иш тољ а.
П ланина / Ц рни врх, в. Врх; М анастирска планина, ком плекс ш ум а, њ ива и
л и вад а н а обронцим а Ц рног врха. Н екад а је т о при падало манастиру.
П ољ ана, паш њ аци у П ланини.
П опи ло, њиве и виногради.
П бток, њ ива п оред потока; И згорели пбток, ш ум а у ували; Л анарски пбток,
ш ум е у ували испод Ш ареника; С ојаков пбток, поток испод Сојакове
косе; С танкин пбток, поток и ливаде око њ ега; Ц игански пбток, поток
поред кога су некада живели Ц игани.
П рва бара, в. Б ара.

— 35 —
434 Јованка Р адић

Р авни гај, в. Гај.

РадивсУев извор, в. И звор.
Река: Јбш аница река / Јбш аничка река, река која стиче с М анастирске планине
и протиче кроз село.
Риљ евина, њива.
С ојаков поток, в. П оток.
С ојакова коса, в. К оса.
С ребро, речица и истоим ено брдо изнад м анастира. М еш тани казују д а се
у речици нал ази сребрн песак.3*
С редњ а бара, в. Бара.
Станкин поток, в. П оток.
С теванова ливада, в. Л ивада.
С трана: Зелена страна, страна која је некада била п о д б агрем овом ш у м о м и
и м ал а и зр ази то зелену боју.
С тудени извор, в. И звор.
Т аван / Таван, зараван под ш ум ом .
Т одорова коса, в. К оса.
Т раницко / Т рањ ицко, њиве.
Т рањ ицко, в. Траницко.
Т рнови та коса, в. Коса.
Ћ ум урњ ача, ш ум е у брду, са десне стране м анастира.
Ц ерова коса, в. К оса.
Ц игански поток, в. П оток.
Ц рни врх / П ланина, в. Врх.
Ч укар, брдо под ш ум ом , са леве стране м анастира.

Антропонимија
П резим ена
А нтић, јед н а кућа. Д осељ ени су у прош лом веку из околине Н иш а. С лава
С в е т и ^ Н и к о л а . И н ф орм атор Ж ивадин А нтић, 63 год.
В ељ ковић / Вељ ковић, тр и куће. Р о д су са ф ам и л и јом П антић. Верују д а је
њ ихов предак Т одор дош ао из околине Н иш а. С лава Г м и тровд ан (м ладу
славу нем ају). И н ф орм атор Ж ивадинка П антић, 62 год.
Власи (м нож .), над им ак ф ам илије Стојановић.
Д исић, секундарно презим е дел а ф амилије М аксимовић.
К остић, седам кућа, старо презим е Петровић. Д осељ ени су из околине В рањ а
око 1760. године. И м а их у М иш евићу. С лаве: П етковица (П еткбвдан)
и М л ад а П етковица. И нф орм атори: Р ад о м и р К остић, 76 год., Б ож идар
К остић, 39 год. 38

38 Ст. Мијатовић бележи у овом крају реку под именом Сребра, истичући да је Ј.
Мишковић „погрешно забележио да се ова река [ ...] зове Сребро." (Белица.. . , стр. 8).

— 36 —
 И з ономастике села око горњег тока реке Белице 435

М аксим бвић / М аксим овић, о сам кућа, три куће носе секундарно презим е
Ружић, а пет кућа секундарно прези м е Дпсић. Чувају предањ е д а воде
порекло о д претка Г олуба који се овде доселио. С лава С в ет и ^ Ђ о р ђ е
А лем пи‘е (м л аду славу немају). И нф орм атор Љ убисав М аксим овић,
58 год.
М илош евић, јед н а кућа. П редак се из села Врбе призетио у М иленковиће којих
данас виш е нем а у П рњ авору. С лаве: С в е т а^ П ар аск ев а и П етковица
јесењ а (27. X). И н ф орм атор Ж и во та М илош евић, 55 год.
П антић, три куће. С таро презим е Вељковић данас је у функцији секундарног-
Р о д су са ф ам и лијом Вељковић. С лава Г м итровдан (м ладу славу немају).
И н ф о р м ато р Ж ивадинка П антић, 62 год.
П етр о ви ћ 1, јед н а кућа. Д ом аћин се призетио из села Л озови ка у ф амилију
С пасић. С л ава С в е т и ^ Н и к о л а . И нф орм атор Ж и вота М илош евић, 55 год.
П етровић2, старо црезим е ф ам илије К остић.
Руж ић, секундарно презим е за три дом аћи нства ф амилије М аксимовић.
С танковић, две куће. Њ ихов предак се пре једн ог века из Д оњ ег Ш типљ а при-
зетио у ф ам илију Јаковљ евић, које више нем а овде. С лава С вети ^Н и к о л а-
И н ф о р м ато р В ладим ир С танковић, 55 год. г
С тојановић, три куће, надим ак Власи. Ч увају предањ е о претку Вуксану који
је дош ао „ о д Власи“ призетивш и се најпре у неку миш евићку фамилију.
С лава С в е т и ^ Р ан ђ е л . И нф орм атор А лександар С тојановић 63 год.

КОВАЧЕВАЦ
(К овачевац / К овачевац)
С ело се нал ази недалеко од пута С ветозарево — К рагујевац, крај Л озо-
вичког потока, десне притоке реке Белице. У даљ ено је десетак ки л ом етара од
С ветозарева и и м а укупно 67 кућа.
С м атр а се д а је насељ е основано у врем е владавине кнеза М и лош а Обре-
новића, највероватније изм еђу 1820. и 1830. године.39 Верује се д а је првог
досељ еника сам кнез довео дајући м у повелики ком ад земљ е. У Ковачевцу је
д о п рвог светског рата било и Ц игана, али су их, см атра се, н а м олбу м еш тана
аустријске власти иселиле у Јагодину, данаш њ е С ветозарево, где и данас живе
њ ихови потом ци. О ви Ц игани су се бавили свињ огојством , тргови ном и ко-
вачким зан ато м . П о овом ковачком послу, см атр а се, и село доби име. П о
д р у ги м а пак село је д о б и л о и м е по п р вом досељ енику Д еспоту, који је
каж у био к о в ач .40
С тановни ш тво је српско, православн е вероисповести.41 Б ави се пре-
теж но в о ћ а р с тв о м и зем љ о р адњ о м . И пак, близина г р а д а условила је и
то д а го тово из сваке куће понеко р ад и у С ветозареву.

39 У прилог томе ишли би и подаци које даје Ст. Мијатовић у Белици (стр. 68, 151,
152). Према етнографским истраживањима 1930. године Ковачевац је имао 48 кућа, 69 по-
реских глава (277 становника) (стр. 68).
40 Слична веровања забележена су код Ст. Мијатовића (Б елица . . . , стр. 151) и Ник.
Спасића (Беличка предања, стр. 23).
41 Године 1930. од 48 кућа (7 родова) 25 кућа (3 рода) припадало је вардарско-мо-
равској струји, 20 кућа (3 рода) припадало је косовско-метохијској, а 3 куће (1 род) биле су
везане за унутрашња сељакања (Ст. Мијатовић, Б елица . . . , стр. 62, 63).

37 —
436 Јованка Р адић

К овачевац н е м а ш колу те деца ш колу похађају у суседн ом селу

Д рагоцвету. И зм еђу К овачевц а и Д р агоц вета налази се и заједничко гробљ е.
С еоска с л ав а је Б е л а субота (по Т ројиц ам а). Заветина за зд рављ е
чељ ади је С в е т и ^ С и м и б н (16. II). Заветина за здрављ е и род ност вин ограда
је С в ети ^Т р и в у н .
Етници: Ковачевчанин, К овачевчанка; ктетик: ковачевачки / ковачевачки.
И нф орм атори : С ветислав Ф илиповић, 77 год., М илаш ин М илојевић, 69
го д., М ирољ уб Д им итријеви ћ, 63 год.

Топонимија
Б аталениц а, њива.
Браник: Д бњ и браник / М иланов браник, ш ум е и ливаде; Јеш ин браник /
Јеш ински браници, ш ум е; М или во‘ев браник, ш ум а; С авин браник, ш уме.
Браниче: М арково браниче, ш ум а; Л екино браниче / Л екино ш умче, в. Шумче.
Б р д о : В иноградско б рдо, њ иве и виногради.
Брес: К о д брес, њ ива у којој је некада био велики брест.
Бубани, виногради, воћњ аци и ш ум е изм еђу села К овачевац, Б елиц а и Л о-
зовик.
Бук, њ ива поред Л озови чког потока. О вде је некада био вир.
В иногради, њ иве и ливаде у страни; С тари виногради, њиве.
В иноградско брдо, в. Б рдо.
В ода: Л екови та вода, извор који је у новије врем е потопљ ен Д рагоцвечким
језер о м . Верује се д а је виш е извора била некаква црква.
Г о р њ а м а л а , в. М ала.
Г орњ е пољ е, в. П ољ е.
Г роб : Т ри девбјачки грбб а / Т реш тина, ш ум а недалеко од села у којој је не-
када било огром них дрвета. Н ази в Т реш тина м еш тани везују за тре-
ш тањ е, јеку гр о м о ва у ш ум и за врем е грм љ авине.
Гувниш те, њ иве у близини села.
Д еспотовске ш уме, в. Ш ума.
Д ивљ ач, ш ум а која је и данас, као и раније, б огата дивљ ачи.
Д им ино, њива.
Динино, њиве.
Д ојно пољ е, в. П ољ е.
Д о њ а м а л а , в. М ала.
Д оњ е пољ е, в. П ољ е.
Д оњ и браник, в. Браник.
Д рагоцвечко, њ иве купљене од ж итељ а села Д рагоцвета.
Д рагоцвечко језеро, в. Језеро.
Д рум : К о д друм , воћњ аци и њ иве у близини пута С ветозарево — К рагујевац.
Д угачка / Дугачке њиве, в. Њ иве.
И гралиш те: К о д игралиш те, њиве поред сеоског спортског игралиш та.

Језеро: Д рагоцвечко језер о / К овачевачко језеро, веш тачко језеро које се на-
л а зи изм еђу села К овачевац и Д рагоцвет.
Јеш ин браник, в. Браник.
Јеш ински браници, в. Браник.

38
 И з оном астике села око горњег тока реке Б ели ц е 437

К андевац, вин огради и воћњ аци на б лаги м стран ам а виш е села.

Кљ уч, њ ива у м алој ували којом се сливају киш не воде.
Ковачевачка чесм а, в. Ч есм а.
Ковачевачко језер о , в. Језеро.
К од брес, в. Брес.
К од друм , в. Д рум .
К о д игралиш те, в. И гралиш те.
К ол асте, њ иве и ш ум е. Овде су некада биле сам о ш уме.
К руш јар, њиве.
К рчевина, воћњ аци на простору где је некада б и ла ш ума.
К ућа: Ц иганске куће, њ иве на простору где су некада биле циганске куће.
Л екино браниче, в. Браниче.
Л екино ш умче, в. Шумче.
Л еко ви та вода, в. Вода.
Л иваде, њиве.
Л озовички поток, в. П оток.
М ал а: Г б р њ а м а л а , део села изнад Л озови чког потока: Д б њ а м ал а, део села
п оред Л озови чког потока.
М арково браниче, в. Браниче.
М иланов браник, в. Браник.
М и л и во ‘ев браник, в. Браник.
М инаровац, њ иве које су некада припадале ф ам илији званој М инарци.
М инкино, њ иве чији је власник био неки М илун звани М инка. , ј§
Њ ива: Дугачке њиве / Д угачка, њ иве по облику узане а дуге; Ц иганске њиве,
њ иве некада купљене од Ц игана.
П адали ш те, њ иве испод села.
П ољ ане, њиве.
П ољ е: Г брњ е пољ е, њ иве и ш ум е виш е села; Д бјн о пбљ е / Д бњ е пбљ е, њиве
изм еђу села и друма.
П опбво, вин огради и њиве.
П бток, њ ива поред Л озовичког потока; Л озовички пбток, п оток који дотиче
из Л о зо ви ка и улива се у Белицу. Н икада не пресушује те се на њ ему
јо ш н алазе воденице поточаре.
П реке / П реке, њиве на равничарским теренима.
Руж ањ / Руж ино, њ иве некада купљене о д неке Руже.
Руж ино, в. Руж ањ .
С авин браник, в. Браник.
С итњ ар / С итњ ари, њиве. Н екада је овде расло неко ситно дрвеће п а је ис-
крчено.
С итњ ари, в. С итњ ар.
С тари виногради, в. Виногради.
Треш тина, в. Гроб.
Т ри девојачки гроба, в. Гроб.
Ц иганске куће, в. К ућа.
Ц иганске њиве, в. Њ ива.
Ц иганско, њ ива купљ ена од Ц игана.

— 39 —
438 Јованка Радић

Ч есм а: К овачевачка чесма, чесма у селу.

Ш ума: Деспотбвске ш уме, ш уме које већим д ел о м припадају ф амилији званој

Деспотовци.
Ш умче: Л екино ш умче / Л екино браниче, шуме.

Антропонимија
П резимена
Блаж ини (м нож .), секундарно презим е ф амилије П етровић.
Бојкић, секундарно презим е ф амилије Ф илиповић.
Борини (множ .), секундарно презим е ф амилије М иленковић.
Бугарани / Бугари / Бугарски (м нож .), надим ак ф амилије Ц ветковић.
Бугари, в. Бугарани.
Бугарски, в. Бугарани.
В ртолбм ци (м нож .), надим ак ф амилије П етровић.
Вучковић, једн а кућа. Р о д су са ф ам илијом М илојевић1 (в.). Њ ихов предак
који се доселио у К овачевац звао се Стајко. С лава С в г т и _ Р а н ђ е о (стари
јесењ и и м лади). И н ф орм атор Р адоје М илојевић, 72 год.

Глиш ић, једн а муш ка особа. П рипада роду М илојевића1 (в.). С лава С в е т и _ Р а н -
ђео. И нф орм атор М илаш ин М илојевић, 69 год.
Д еспотбвци / Д еспотбвци (м нож .), заједничко секундарно презим е за фами-
лије М илојевић1 и Ристић.
Д и м и тр и ‘евић, тринаест кућа. Секундарно презиме Д удпћи носе по некој баби
Дуди. Д осељени су из села О стриковца код Ћ уприје одм ах после М ило-
је в и ћ а .1 Р о д су са ф ам илијом Јовановић у Остриковцу. С лава С в е т и _ Н и -
кбла (м лади и стари). И нф орм атори : П етраш ин Д им итријевић, 68 го д .,
М ирољ уб Д им итријевић, 64 год.
Д ош љ аци (множ .), надим ак ф ам илије Симић.
Д удић, секундарно презим е ф амилије Д имитријевић.

Ђ урђевић, седам кућа, надим ак Џуклићи. П редак им је пореклом из села Шуљ-

ковца, а верују д а су даљ им п ореклом из Ц рне Горе. Р о д су са ф ам и лијом
И л и ћ у Ш уљковцу. С лава С в е т и _ Н и к о л а (м лади и стари). И н ф о р м ато р
М илован Ђ урђевић, 76 год.
И лини (множ .), секундарно презим е ф амилије М илојевић2.
Јанкови (множ .), секундарно презим е дела ф амилије Лукић.
К аини (м нож .), секундарно презим е за једн о д ом аћи нство ф амилије М илојевић.
К ењ ци (м нож .), над им ак за тр и куће ф амилије Лукић.
Л укић, ш ест кућа. Секундарно презим е Мијатарци / Минарци носе по неком
деди М ији. Т ри куће носе и секундарно презим е Јанкови, а надим ак Кењ-
ци, по претку Јанку, званом К ењ а. С лава С в ети _ Н и к б л а. И нф орм атор
Д рагутин Л укић, 58 год.

М ијатарци / М инарци (множ .), секундарно презим е ф амилије Л укић.

—- 40 —
 И з оном астике села око горњег тока р еке Б елице 439

М илановић, једн а кућа. С лава Врачеви. И н ф орм атор Н егосава М илановић,

58 год.
М иленковић, једн а кућа, секундарно презим е Ббрпни. К азују д а су пореклом
са К осова. С тар а слава С в е т и ^ Ћ б р ђ е М рљ авац, м л ад а сл ава Ђ урђев дан.
И нф орм атор Р адослав М иленковић, 71 год.
М ило'евић,1 десет кућа. Секундарно презим е Д еспот бвци / Д еспот бвци носе
по претку Д еспоту, п рвом досељ енику у ово село. Д осељени су из села
Д улене код К рагујевца у време кнеза М илош а, верују око 1820. године.42
Једна кућа М илојевића носи и секундарно презиме Каини, по претку
Вукашину званом К аја. Један члан из ф амилије М илојевић носи презим е
Глиш ић. Р о д су са ф ам илијом Вучковић. С лава С в ети ^Р ан ђ ео . И нф ор-
м а то р М илаш ин М илојевић, 69 год.
М ило’евић2, две куће. Секундарно презим е Илпни носе по претку И лији. С л ава
С в е т и ^ Р а н ђ е о . И н ф о р м ато р Р адоје М илојевић, 72 год.
М илунбвци (множ .), секундарно презиме ф амилије С таменковић.
М инарци, в. М ијатарци.

Н иколић, јед н а кућа. Д о м аћ и н је призећен 1966. године из села П рети н а код

Б ујановца у фамилију П еш ић. И м а их у селу М арковац код Л апова.
С лава С вети^-Н икола. И нф орм атор Д уш анка Н иколић, 39 год.
П етровић, једн а кућа. Р о д су са ф ам и лијом Р ад ован овић и им ају заједничко
секундарно презим е Ракичићи \ Раићи. Ф ам илија П етровић носи и се-
кундарно презим е Бларкпни, као и надим ак Врт олбмци, по претку Б лаж и
зван о м В ртолом а. С лава С в е т и ^ Р ан ђ е о . И н ф орм атор М илијана Р ад о-
вановић, 58 год.
П еш ић, једн а старија особа. Ф ам илија је досељ ена око 1870. године, по јед н ом
веровањ у са бугарске границе, а по другом из Ц рне Горе. И м а их у С ом о-
бору. С лава С в ети _ Н и к о л а. И н ф о р м атор Д уш анка Н иколић, рођ. П е-
ш ић, 39 год.
Радован овић, једн а кућа. Р о д су са ф ам и лијом П етровић (в.) и носе заједничко
секундарно презим е Ракичићи / Раићи. С лава С в ет и ^ Р ан ђ ео . И н ф о р м ато р
М илијана Р адовановић, 58 год.
Р аи ћ / Ракичић, заједничко секундарно презиме ф ам илија П етровић и Р ад о -
вановић.
Ракичић, в. Раић.
Ранђеловић, једн а кућа. Д ом аћин је призећен из села Т рнава у ф амилију Ц вет-
ковић. И м а и х у Т рнави. С лава С в е т и ^ Р ан ђ ео . И н ф орм атор Војислав
Р анђеловић, 63 год.
Ристић, две куће. П рви досељ еник од Р и сти ћа досељ ен је 1930. године при-
зетивш и се у ф амилију М илојевић1. О туда и Ристићи носе секундарно
презим е фамилије М илојевић — Д еспот бвци, али имају и своје секун-
д ар н о презим е Ћундини, по некој баби С таници званој Ћ унда. Славе:
С в е т и _ Р а н ђ е о стари и м лади и С в е т и ^ М р а т а . И нф орм атор М илисав Рис-
ти ћ, 55 год.

42 Кажу да у селу Дулене још постоји место звано Деспотове ливаде, где је Деспот
убио некаквог Турчина пре него што је побегао из тога краја. Заједно са Деспотом, дошао је,
верује се, његов рођак Стајко, предак данашњих Вучковића.

— 41 —
 440 Јованка Радић

С имић, две куће, надим ак Дошљаци. Досељ ени су из села Сираково код П о-
ж аревца око 1890. годи не.43 И м а их у Сиракову. С лава С в е т и ^ Р ан ђ е о .
И н ф о р м ато р С ветислав С им ић, 78 год.
С там енковић, ш ест кућа. Секундарно презиме Милунбвци носе по неком деди
М илуну. И н ф орм аторов чукундеда, по имену С тојчом ир, доселио се,
см атр а се, са бугарске границе. С лава С в е т и ^ Н и к о л а стари и м лади.
И нф орм атори : С тојадин С там енковић, 62 год., Јан а С там енковић, 80 год.
С тан о ’евић, јед н а кућа. Њ иховог претка је пре 160 годи на м ајка д овела из села
М еђуреч преудавш и се у фамилију П етровић. С лава С вети_.Н икола стари
и м лади. И н ф о р м ато р Д аница Станојевић, 65 год.
Ћ ундини (множ .), секундарно презим е ф амилије Ристић.

Ф илиповић, ш ест кућа. Секундарно презиме Ббјкићи носе по прецим а који су

били бојаџије по занимањ у. Верује се д а су досељ ени око 1830. године,
када и Д еспотовци.44 С лава Врачеви (стара, 14. X I, м л ад а 14. VII). И н-
ф о рм атор Светислав Ф илиповић, 77 год.

Ц ветковић, три куће, надим ак Бушрани / БуГари / Бушрски. Д ео ф амилије

носи и секундарно презим е Џбретови. Досељ ени су, см атр а се, са бугар-
ске границе око 1850. године на челу са претком П ејчом. С лава С в е т и _
А ранђео. И н ф о р м ато р М илојка Радован овић, рођ. Ц ветковић, 58 год.

Џ оретови (м нож .), секундарно презиме дела ф амилије Ц ветковић.

Џ укла / Џ уклић, над им ак ф амилије Ђ урђевић.
Џ уклић, в. Џ укла.

лозовик
(Л озовик)
С ело се н алази на јуж н им обронцима Ц рног врха, испод брда Ш ареник.
К уће су у страни, испод и изнад пута С ветозарево — М иш евић. Село је од
С ветозарева удаљ ено око 15 ки лом етара.
С тар о насеље је најпре било см еш тено испод данаш њ ег села, на локали-
тету зван о м С таро село. П ам те се приче да су терени изнад првобитног насе-
љ а били обрасли густим ш ум ам а. Верује се д а су крајем X V III или почетком
X IX века овде као први досељ еници дош л а два б р ат а из Т оплице, П авле и
Трифун. О туда и данас велики део становниш тва овога села везује своје по-
рекло за ове прве досељ енике.45
М еш тани верују д а је село д обило име по бројним вин оградим а који су
се на овим тереним а неговали јо ш од времена царице М илице. И друга тум а-

43 Остала је прича да је њихов предак убио брата те се са његовом женом овде до-
селио. Казују да је он први донео селу савременије пољопривредне справе.
44 Верује се да је први досељени Филиповић узео за жену Деспотову сестру, призе"
тивши се у Деспотовце.
45 Према етнографским истраживањима село Лозовик је 1818. године имало 15 кућа,
18 пореских глава, а 1930. године 134 куће, 174 пореске главе (655 становника) (Ст. Мија-
товић, Белица . . . , стр. 67).

— 42 —
 И з ономастике села око горњ ег тока реке Б елице 441

чењ а порекла им ена овога села углавном упућују на повезаност им ена села са
л о зо м која се овде вековим а у згајал а.46
ЈТозовик данас и м а 126 кућа. С тановниш тво је српско, православне веро-
исповести.47 ЈТозовичани се углавном баве зем љ орадњ ом и вин оградарством ,
а м ањ е и сточарством . М ањ и број м еш тана запослен је у Светозареву. Село
и м а четвороразредну основну ш колу.
Г робљ е се н алази у брду, виш е Г робљ анске мале.
С еоска слава је С пасовдан. Заветина за родност ви н оград аје С в е т и _ Т р и -
фун (14. II). Заветина за здрављ е је Јевдока (14. III).
Етниди: Л озовичанин, Л озови чанка; ктетик: лозовички.
И н ф орм атори : Д рагутин П авловић, 82 год., Вукоје Гајић, 73 год., Д ра-
ган Ђ орђевић, 26 год.

Т опонимија
А врино, виноград и баш та.
А гатон овићи / А гатон овићка м а л а , в. М ала.
А гатон овићка м а л а , в. М ала.
А јдучка вода, в. Вода.
Б ар а, ливаде на м очварн ом зем љ иш ту.
Барче / Барче / М атеино барче, њиве у равном терену, где је зем љ иш те „ва-
лож љ иво“ , диј. влажно.
Бели кам ен, в. К ам ен.
Бубан, комплекс обрадивих површ ина и неш то ш ум а; Г орњ и Бубан, део Бу-
бана, ш ум е и обрадиве површ ине; Д бњ и Бубан, њиве ниже Г орњ ег Бу-
бана.
Бугар м ал а, в. М ала.
Васили‘еви заб р ан и , в. Забран.
Велика њ ива, в. Њ ива.
Вељ ковац / Вељ кбвчани, м ах ал а у којој живи ф амилија Вељ ковић.
Вељ ковчани, в. Вељковац.
Видоичево / Р адоичево, њиве.
Виноград: В иногради, њиве и виногради. О вде су некада били сам о виногради;
С тари винбград, њиве, виногради и воћњ аци на простору који су раније
заузим али сам о виногради.
В ода: Ајдучка вбда, чесма у селу.
Вбино / К руш ар, вин оград купљен некада од неког Воје Беличанина.
Гај / Гајче, виногради; Р авни гај, њ ива у р авн о м терену п оред Гаја.
Гајче, в. Гај.
Г орњ и Бубан, в. Бубан.
Г радинш ти на / Ц иганско, њ ива близу по тока где је некада било циганско
насељ е.

46 Уп. и Ст. Мијатовић, Белица . . . , стр. 125, 126; Ник. Спасић, Б елт ка предања,
стр. 28, 29.
47 Године 1930. од 134 куће (14 родова) 108 кућа (7 родова) припадало је косовско-
-метохијској струји, 7 кућа (2 рода) припадало је вардарско-моравској струји, 4 куће (1 род)
шопској струји; непознатог порекла било је 5 кућа (1 род), док је 10 кућа (3 рода) било
везано за унутрашња сељакања (Ст. Мијатовић, Б елица . . . , стр. 60, 61).

— 43 —
442 Јованка Радић

Г робљ ан ска м ал а, в. М ала.

Г робљ ан ска улица, в. У лица.
Гувно, виногради и обрадиве површ ине на месту где је некада било гувно.
Д о м : К о д д о м а , део села око сеоског д ом а.
Д оњ и Бубан, в. Бубан.
Д оњ и ш љ ивар, в. Ш љивар.
Д бстино, њ иве и ш уме које су припадале неком Д ости.
Д рагоцвечко / Јар у га / Јеруга, њ иве где су у турско врем е били вин огради ме-
ш тан а села Д рагоцвета.
Д уњ ар / Кљ уч, обрадиве површ ине (нису поред потока).
Ж икино, њ ива и воћњ ак.
Забран: ВасилИ еви заб р ан и , ш ум а; Т рањ ицки забран и, ш ум а.
Запис, сеоски запис и њ иве око њ ега у правцу села М еђуреч.
Збеговиш те, ш у м а и њ ива у брду п р ем а селу М иш евић.
Јазбина, ш ум а у којој и м а пуно лисичијих јазб и н а и истоимене њ иве у близини.
Јар у га, в. Д рагоцвечко.
Јасик / П ар л о г, обрадиве површ ине у коси прем а селу М иш евић. Н а т о м те-
рену је раније био виноград.
Јелино, њива.
Јеруга, в. Д рагоцвечко; М ал а јеруга, л и вад а у ували; Т ањ ева јеруга / Тањ ева
јер у га / Т ањ еве јеруге, њиве и виногради на пад и н ам а п оред потока.
Јованча, в. С аставци.
Јованчево, в. Саставци.
К ам ен: Бели кам ен, њива.
К љ уч, в. Д уњ ар.
К о д д о м а, в. Д ом .
К о д појате, в. П ојата.
К о д старе појате, в. П ојата.
К о д тополе, в. Т опола.
К руш ар, в. Воино.
Л ајче / Н а лајче, ш уме и ливаде у близини Л аза (в. Л аз, с. Још анички П рњ а-
вор).
Л ајчино, њиве купљене од п о то м ака неког М ихаила званог Л ајча.
Л ивад а, њ ива и ливада.
Л иваче, л и вад а м ал е површ ине.
М ал а: А гатбнови ћи / А гатон овићка м ал а, део села у ком е живи ф амилија
А гатон овић; Бугар м а л а , део села у ком е живи ф ам и лија Ђ орђевић звана
Б угари; Г робљ ан ска м ал а, део села у близини сеоског гробљ а; Т ом и ћи /
Т ом иц ка м а л а , део села у ком е живи ф амилија Т ом и ћ; Ф илиповићка
м ал а, део села у ком е живи ф ам илија Ф илиповић; Ц и ган -м ала, део села
у ком е живи ф ам илија звана Ц игани; Ш иц-мала, м ах ал а у средиш њ ем
делу села.
М а л а јеруга, в. Јеруга.
М анастирски ш љ ивар, в. Ш љивар.
М анастирско, њиве које су припадале манастиру Још аници, али су додељ ене
Л озови чани м а после другог светског рата.

— 44
 И з ономастике села око горњ ег тока реке Б елице 443

М атеино барче, в. Барче.

М исково, њ ива купљ ена од неког М иска.
Н а лајче, в. Лајче.
Н иколино, ш ум а, ливаде и њиве које су купљене од неког Н иколе.
Њ ива: Велика њ ива, њ ива велике површ ине.
Огајче, обрадиве површ ине (нису близу Гаја).
П ајкино, њ иве купљене од неког П ајке из села Међуреч.
П алилуле / П алилулци, део села у страни виш е сеоског дом а.
П алилулци, в. П алилуле.
П арл о г, в. Јасик.
П одрум и , њ ива близу села. Овде су се некада налазили подрум и у којим а се
чувало вино.
П ојата: К о д појате, виногради код сеоских п ојата; К о д старе појате, вино-
гр ад на м есту где су некада биле појате.
П ото к: П о то к у Тањ еву јеругу, по то к који протиче ктоз Тањ еву јеругу; Ру-
жин поток, поток и околне ш ум е и њ иве; Селски поток, п оток који по-
тиче из села, од чесме Ајдучка вода.
Равни гај, в. Гај.
Равница, њ ива и ливада на заравни.
Радоичево, в. Видоичево.
Рапуш ак / Репуш ак, ливада и њиве. Н екада је овде било пуно репуха.
Репуш ак, в. Рапуш ак.
Руж ин поток, в. П оток.

С адић / К о д тополе, виногради засађени на плодној ораници.

С аставц и / Јованча / Јованчево, ливада и ш ум а н а м есту где се састају два
потока.
С ело: С тар о село, обрадиве површ ине испод села. Овде је некада било ста-
ниш те првих досељеника.
Селски поток, в. П оток.
Сиоковачко, њиве купљене од м еш тана суседног села Сиоковца.
С блино, њ ива купљ ена од неке Соле.
С тар и виноград, в. Виноград.
С таро село, в. Село.
С теваново, њива.
Тањ ева јеруга, в. Јеруга.
Тањ еве јеруге, в. Јеруга.
Тиш ино, кућни п лац у селу.
Т ом ићи / Т ом иц ка м ал а, в. М ала.
Т ом иц ка м ал а, в. М ала.
Т опола: К о д тополе, в. С адић.
Трањ ицки забран и, в. Забрани.
У лица: Г робљ ан ска улица, пут кроз део села који води ка гробљ у.
Ф илиповићка м ал а, в. М ала.
Ц иган-м ала, в. М ала.

— 45 —
444 Јованка Радић

Ц иганско, в. Градинш тина.

Ц рквина, њиве више села.

Ч аи р , њива.
Ч укар, го л ет и ш ума.

Ш ареник, брдо под ш у м ам а н а обронци м а Ц рног врха.

Ш иц-мала, в. М ала.
Ш љивар: Д бњ и ш љ ивар, њиве на месту где су до пре седам десетак годи на
били ш љ ивари; М анастирски ш љ ивар, њиве, некада су ту били ш љ ивици
м анастира Још аница.

Антропонимија

П резим ена

А гатоновић, тр и куће. П о р ед функције званичног презимена за ова три д о м а-

ћинства, облик Агатбновићи / Аштбновчани представљ а и стар о пре-
зим е за ф амилије Јанићијевић, Л азаревић, С им ић и С теф ановић које
код ових ф ам илија данас функционише као секундарно. Све фамилије,
у стЕари, чине јед ан р о д А гатоновчана, како их у селу најчеш ће зову.
Досељ ени су, с м атр а се, после И л и ћ а1, Г ајића, Т ом и ћ а и Триф уновића.
Заједничко порекло их везује за ф амилију А нтић у селу Белици и Ш ар-
чевић у селу М иш евићу (в. Ш арчевић). С лава С в ет и _ Н и к о л а. И нф орм а-
т о р С ветислав С тефановић, 70 год., Б ож идар Јанићијевић, 58 год.
А гатоновчани (множ .), в. А гатоновић.
А нтић, пет кућа. Р о д су са ф ам илијом Т одоровић (в.). С тара слава С в е т и _ Ђ о р -
ђе, м л а д а слава Ђурђев дан. И нф орм атор М илаш ин Т одоровић, 63 год.
А рнаутини / А рнаутићи (м нож .), надим ак ф амилије Јевтић.
А рнаутићи, в. Арнаутини.

Б абић, јед н а кућа. Верују д а су одавно досељ ени са К осова. Р о д су са ф ами-

лијом С теф ановић3. С лава С вети^-Ранђел (м ладу славу немају). И нф ор-
м а то р М илош Б абић, 62 год.
Беговић / Беговић, једн а кућа. П ретка Љ убу Б еговића довела је м ајка пре
150 година из села С абанте преудавш и се у ф амилију Васиљ евић у Л о-
зовику. И м а их у С абанти м а д а са измењ еним презименима. Јед н а особа
у овом дом аћинству носи презиме М ихајловић јер јо ј је м уж О брад,
који је погинуо у п рвом светском рату, променио презим з у М ихајловић
из непознатих р азлога. Н ајм л ађи изданак ове ф амилије носи презим е
О брадовић по деди О браду. С лава С вети _ Н и к о л а. И н ф орм атор М илица
М ихајловић, 98 год.
Благо^евић, две куће. Једна кућа носи секундарно презњме Блажпни. Р о д су
са ф ам илијом П авловић2 (в.). С тара слава С в ет и ^ Л у к а, м л а д а слава
М арковдан. И н ф о р м ато р Ж ивадинка Благојевић, 58 год.
Блаж ини (множ .), секундарно презим е једне куће ф амилије Благојевић.
Бојкини (множ .), секундарно презим е фамилије П авловић1.
Б блини (м нож .), секундарно презим е фамилије Радојевић.
Б угари (м нож .), надим ак ф амилије Ђ орђевић1.

— 46 —
 И з ономастике села око горњег тока р еке Б ели ц е 445

Васиљ евић / Васиљевић, четири куће. Н ади м ак Ж дрљ п ћ и носе по неком

претку који је често иш ао раскопчан, са истуреним го л и м груди м а (диј.
раж дрљ ен). Две куће носе и секундарно презиме Ракпни. Д осељ ени су
са К осова после А гатоновића. С тар а слава С в е т и _ М р а т а , м л а д а слава
П реображ ењ е. И нф орм атор Љ убивоје Васиљевић, 56 год.
Вељ ковић, три куће. Р о д су са ф ам илијом Д им итријевић1 и верују д а и м се
заједнички предак доселио са бугарске границе. С лава С в ет и _ Ђ 5 р ђ е
А лем пи‘е (м ладу немају). И нф орм атор М илица Д им итријевић, 69 год.
Вукомановић, јед н а кућа. Р о д су са ф ам илијом Ђ орђевић2 (в.). С тар а сл ава
С в е т и _ Л у к а (м ладу немају). И н ф о р м атор М иленко Ђ орђевић, 70 го д .
Гавриловић / Г арвиловић, три куће. Р о д су са ф ам и лијам а И л и ћ и П авл о ви ћ 1
и носе заједнички надим ак Илпчани (в.). С лава С в е т и _ И л и 'а. И нф орм а-
т о р С ветом ир Г авриловић, 83 год.
Г а'и ћ, четири куће. Р о д су са ф ам и лијом Р адојевић. Њ ихов заједнички предак
П авле Ч уљ ко, досељ ен је из Т оплице око 1800. године, побегавш и преко
К опаон ика из затвора, где је био због убиства неког Турчина. С м атр а се
д а су у исто врем е досељ ени и преци Т ом и ћа и Триф уновића, са који м а
су Г ајићи у даљ ем сродству. С тар а слава С в е т и _ Т 6 м а , м л ад а сл ава П ре-
ображ ењ е. И н ф о р м ато р Вукоје Г ајић, 73 год.
Гарвиловић, в. Г авриловић.
Д авидови (м нож .), секундарно презим е ф амилије Симић.
Димитри^евић1, ш ест кућа, старо презим е Вељкбвић уједно им је и секундарно
презиме. О туда са ф ам илијом В ељ ковић (в.) ч инеједан род. С лава С в е т и _
Ђ брђе А лем пи‘е (м ладу славу немају). И н ф орм атор Д раган ка Д им итри-
јевић, 34 год.
Д им итри‘евић2, једн а кућа. Д ом аћин је из села Белице 1946. године призе-
ћен у ф амилију П авловић, кад а је наследио и секундарно презиме П рб-
кпни. С лаве: С в е т и _ Јо в а н и С в ети _ Л у ка. И нф орм атор М арисав Д ими-
тријевић, 61 год.
Д инини (множ .), секундарно презим е ф амилије И л и ћ 2.
Д обросављ евић, јед н а кућа. Р о д су са ф ам и лијом Радојевић (в.). С тар а слава
С в е т и _ Т 6 м а , м л а д а слава П реображ ењ е. И нф орм атор Вукоје Гајић,
73 год.
Ђ брђевић / Ђ брђевић1, четири куће, надим ак Бугари. Две куће носе секундарно
презиме М и а‘лови, једн а кућа секундарно презиме Ђбцини, по неком
ЈБуби зван о м Ђ бца (надим ак је д обио по деди Ђ орђу), а једн а кућа Ђ у-
кини, по претку Ђ урђу. Д оселили су се из села Јабуковац код Владичиног
Х ана. С лава С в е т и _ Н и к о л а (м лади и стари). И н ф орм атор Д раган Ђ ор-
ђевић, 26 год.
Ђ брђевић2, две куће. Секундарно презиме Лацпни носе по претку Танаску
званом Л ац а; надим ак Џ опуњ ци / Џопунци. П ретпостављ а се д а су ста-
роседеоци је р су их, наводно, први досељеници затекли у ш ум ам а виш е
села; не пам те д а су се однекуд досељ авали. Један р о д са овом ф амили-
јо м чине М атејићи и Вукомановићи који чувају старо презиме Ђ орђевић.
С лава С в ети _ Л у ка. М ладу славу не славе (славили су М арковдан). И н-
ф о рм атор М иленко Ђ орђевић, 70 год.
Ђ орини (множ .), секундарно презим е за једн о дом аћи нство ф амилије П ав-
ловић2.

— 47 —
446 Јованка Радић

Ђ бцини (м нож .), секундарно презим е за две куће ф амилије Ћ орђевиу1.

Ђ укини (м нож .), секундарно презим е за једну кућу ф амилије Ђ орђевић1.

Ж дрљ ић, надим ак ф амилије Васиљевић.

Ж ивадинови (множ .), секундарно презиме ф амилије Т одоровић.
Ж иванбвић, једн а стари ја особа. П рип ада роду Т ом ића. С тар а слава С в е т и _
Т о м а, м л а д а слава П реображ ењ е. И н ф орм атор М илица М ихајловић, рођ.
Ж ивановић, 98 год.

И линчани (м нож .), заједнички над им ак ф амилија И лић, Г авриловић и П ав-

л о в и ћ 2.
И л и ћ 1, четири куће. Н ади м ак Илпнчани носе по слави коју славе. Р о д су са
ф ам и лијам а Г авриловић и П авл ови ћ2. К азују д а их са ф ам и лијом Гајић
везује кум ство јо ш од врем ена пре досељ авањ а у Л озовик. С м атр а се
д а су као и Г ајићи, Т ом ићи и Триф уновићи досељ ени однекуд из Топ-
лице као кум ови ове, некад јединствене, фамилије. С лава С в е т и _ И л и 'а
(м ладу славу немају). И н ф о р м атор Р адаш ин И лић, 75 год.
И л и ћ 2, четири куће. Секундарно презиме Дпнпни носе по неком деди Дини.
П редак, каж у Бугарин пореклом , призетио се у фамилију П авл ови ћ2.
С тар а слава С в е т и _ Ђ о р ђ е М рљ авац, м л ад а сл ава Ђ урђев дан. И нф ор-
м а то р Војинка И ли ћ, 57 год.

Јанићи'еви (м нож .), заједничко секундарно презим е за ф амилије Јанићијевић

и С тефановић.
Јанићи'евић, четири куће. Секундарно презиме ЈанпШ еви деле са Стефано-
вићи м а са који м а су близак род. П рипадају роду А гатон овића (в.).
С лава С в е т и _ Н и к б л а (м лади и стари). И нф орм атор Б ож идар Јанићијевић,
58 год.
Јевтић, ш ест кућа, секундарно презим е Арнаутини / Арнаутићи. П риповедају
д а и м се предак Јевта доселио са К осова. С лава П етровдан (м ладу не-
м ају). И н ф о р м ато р П р едраг Јевтић, 44 год.

К бстић, јед н а старија особа. О ва ф амилија поти ц ала је , верује се, од неког
К осте Бугарина који је боравио у м анастиру Још аница, п а се касније
призетио у фамилију Г ајић. С лава С вети _А ран ђео (зимски; м ладу не
слави). И н ф о р м ато р Вукоје Г ајић, 73 год.
Л азаревић, јед н а кућа. П рипадају роду А гатон овића (в.). С лава С в е т и _ Н и -
кб л а (стари и м лади ). И н ф о р м атор Светислав Стефановић, 70 год.
Л ацини (множ .), секундарно презим е ф амилије Ђ орђевић2.
Л екини (множ .), секундарно презим е за три дом аћи нства ф амилије Томић.

М ате‘ић, јед н а кућа. Р о д су са ф ам и лијом Ђ орђевић2 (в.). С лава С в ет и _ Л у к а

(м ладу немају). И н ф о р м ато р Ђ орђевић М иленко, 70 год.
М иајлови (м нож .), секундарно презим е за два дом аћи нства ф амилије Ђ ор-
ђевић1.
М икајловић, в. М ихајловић.
М илосављ евић, јед н а кућа. Д о м аћ и н је око 1950. године призећен из села Ш тип-
љ а у ф амилију Радојевић. И м а их у Ш типљу. С лава С в е т и _ Т 6 м а . И нф ор-
м а то р Радисав М илосављ евић, 62 год.

48 —
 И з оном астике села око горњег тока р еке Б елице 447

М илош евић, две куће, секундарно презим е Ц укарићи. Р о д су са ф ам и лијам а

Ф илиповић и Трифуновић (в. Трифуновић). С тара слава С в е т и _ Т о м а ,
м л ад а слава П реображ ењ е. И н ф о р м ато р Д есанка Ф илиповић, 82 год.
М итровић, једн а старија особа. Н осили су надим ак П ујкићи. П редак се досе-
лио из села С иоковац, призетивш и се овде. С тар а слава Ваведени'е, м ла-
д а слава С в ети _ Ђ о р ђ е. И н ф о р м ато р Вукоје Гајић, 73 год.
М ихајловић / М икајловић, једн а стара особа. С таро презиме БеЊвић / БШо-
вић (в.). С л ава С в е ти _ Н и к о л а. И н ф о р м атор М илица М ихајловић, 98 год.
М ом ировић, једн а кућа. Д ом аћин је пореклом из села Врбе. П ризетио се у фа-
м илију С им ић пре 60—70 година. И м а их у Врби. С лава С в ет и _ Н и к о л а.
И н ф о р м ато р Д уш ан М ом ировић, 83 год.

Н иколић, јед н а кућа. Р о д су са ф ам илијом С теф ановић1 (в.). С тара слава Све-
т и _ Ђ о р ђ е , м л ад а слава јС в е т и _ Т о м а . И н ф орм атор Ж ивко Н иколић,
49 год.

О брадовић, јед н а кућа. С таро презим е Бешвић / БеШ ић и р о д су са овд аш њ ом

ф ам илијом Беговић (в.). С лава С в е ти _ Н и к о л а. И н ф орм атор М илица
М ихајловић, 98 год.

П ав л о в и ћ 1, јед н а кућа. Секундарно презим е Ббјкини носе по неком Богољ убу

зван о м Бојка. Р о д су са ф ам и ли јам а Г аври л ови ћ и И л и ћ те деле и за-
једнички надим ак Илпнчани (в. И лић). С л ава С в е т и _ И л и ‘а (м ладу не-
м ају). И н ф о р м ато р М илета П авловић, 26 год.
П ав л о в и ћ 2, четири куће. Т ри куће носе секундарно презим е П рбкпни, а једн а
кућа секундарно презим е Ђбрини. Њ ихов предак Н едељ ко живео је најпре
у селу Белуш ић, у Левчу, али је, п ош то је починио т а м о неко убиство,
пребегао у Л озовик. Р о д су са ф ам и лијом Благојевић. С тар а слава С в е т и _
Л ука, м л аду славу нису им али п а су накнадно, као им ућнији љ уди, про-
славили М арковдан као м ладу славу. И н ф орм атор Д рагутин П авл ови ћ,
82 год.
П алини (м нож .), секундарно презим е за једну кућу ф амилије Т ом ић.
П етровић, две куће. Р о д с у с а ф ам и лијом Т о д о р о ви ћ 1. С лава С в ет и _ Н и к о л а,
м лади и стари. И н ф о р м ато р Б осиљ ка П етровић, 72 год.
П рокини (м нож .), заједничко секундарно презим е за део ф амилије П авл о ви ћ 2
и Д им итријеви ћ2.
П ујкић, надим ак ф амилије М итровић.

Р ад о'евић, две куће. Секундарно презим е Бблпни носе по претку Д обросаву

зван о м Б о л а. Јед н а породиц а је по и стом претку узела презим е Д обро-
сављ евић. Р о д су са ф ам илијом Г ајић (в.). С тара слава С в е т и _ Т о м а ,
м л а д а слава П реображ ењ е. И н ф о р м атор Вукоје Гајић, 73 год.
Ракини (м нож .), секундарно презим е за два д ом аћи нства ф амилије Васиљевић.

С им ић, три куће, секундарно презим е Д авидови. П рипадају роду А гатон ови ћа
(в.). С лава С в е т и _ Н и к 5 л а, м л ад и и стари. И н ф орм атор Б ож и д ар Јани-
ћијевић, 78 год.
С пасо‘еви (м нож .) / С пасо‘евић, секундарно презим е ф амилије Т ом ић.
С пасо‘евић, в. Спасо'еви.

— 49 —
448 Јованка Радић

С танковић, две куће. С м атрају д а су п отом ци неког „Б угари н а С тан ка“ који
се призетио у ф амилију Вељ ковић. С лава С в е т и _ Ђ 6 р ђ е А лем пи!е (м ладу
немају). И н ф о р м ато р М илица Д им итријевић, 69 год.
С теф анови ћ1, две куће, надим ак Торбари. П о том ц и су двојице браће који су
се доселили из Л оћике и о б а призетила у Л озовик. Р о д су са ф ам и лијом
Н иколић. С лава С в е т и _ Ђ о р ђ е (м ладу славу немају). И н ф орм атор Ж ивко
Н иколић, 49 год.
С теф ановић2, пет кућа. С екундарно презиме Јанпћи’еви деле са ф ам и лијом
Јанићијевић са којом су су ближ ем сродству. П рипадају роду А гатон о-
вића (в.). С лава С в е т и _ Н и к о л а, м л ад и и стари. И н ф о р м ато р Б ож идар
Јанићијевић, 58 год.
С теф ановић3, јед н а кућа. Р о д су са ф ам илијом Б аб и ћ (в.). С л ава С в ет и _ Р ан ђ ел
(м ладу славу немају). И н ф о р м ато р М илош Б аб и ћ, 62 год.

Т о д о р о в и ћ 1, три куће. Н ади м ак Цшани носе по некој црнопутој жени која је

била удата у ову фамилију. Р о д су са ф ам илијом П етровић. С лава Све-
т и _ Н и к о л а , м л ад и и стари. И н ф орм атор Босиљ ка П етровић, 72 год.
Т од бр о ви ћ / Т о д о р о ви ћ 2, тр и куће, секундарно презим е Живадпнови. П редак
Т о д о р и б р ат м у А н та (предак А нтића) доселили су се из Б агр д ан а пре
160 година. С тар а слава С в е ти _ Ђ о р ђ е, м л ад а слава Ђ урђев дан. Ин-
ф о р м ато р М илаш ин Т од оровић, 63 год.
Т ом ић, ш еснаест кућа, секундарно презим е Спасо'еви/Спасо‘евићи; јед н а кућа но-
си и секундарно презим е Палпни, а три куће и секундарно презим е Лекпни.
С м а т р а се д а су досељ ени из Т оплице и д а су у даљ ем сродству са фами-
л и јам а Г аји ћ и М илош евић (в. Гајић). С тара слава С в е т и _ Т о м а , м л ад а
слава П реображ ењ е. И н ф о р м атор С ветом ир Т ом и ћ, 70 год.
Т о р б ар и (м нож .), над им ак ф амилије С теф ановић1.
Триф уновић, тр и куће. Р о д су са ф ам и лијам а М илош евић и Ф илиповић. С м а-
т р а се д а је заједнички предак ових фамилија, Трифун, био б р ат П авл а
Ч уљ ка, претка Г ајића (в.) и д а су заједно досељ ени из Топлице око 1800.
године. Верују д а и м је р о д и ф а м и л и ја Т о м и ћ . С тар а сл ав а'С в ет и _ Т о м а,
м л а д а слава П реображ ењ е. И нф орм атори : Вукоје Г ајић, 73 год., Д есанка
Ф илиповић, 82 год.

Ћ и ркови ћ1, четири куће. С м атр ају д а су некада давн о досељ ени са К осова.
С тар а слава С в ети _ А р ан ђ ел јесењ и, м л ад а слава С в е т и _ Р а н ђ е л м лади.
И н ф о р м ато р М иладин Ћ ирковић, 92 год.
Ћ и ркови ћ2, једн а кућа. Д ом аћин је призећен 1939. године из села Р аки това код
С ветозарева у ф амилију Ф илиповић. И м а их у Ракитову. С лава С в е т и _
Т о м а (м ладу немају). И н ф о р м ато р Д есанка Ф илиповић, 82 год.

Ф илипбвић / Ф илиповић, седам кућа. Р о д су са ф ам и лијам а М илош евић и

Триф уновић (в. Трифуновић). С тара слава С в е т и _ Т о м а , м л ад а слава
П реображ ењ е. И н ф о р м ато р Д есанка Ф илиповић, 82 год.
Ц игани (м нож .), надим ак ф амилије Т одоровић.
Ц укарић, секундарно презим е фамилије М илош евић.

Џ опунци (м нож .) / Џ опуњ ац, над им ак ф амилије Ђ орђевић.

Џ опуњ ац, в. Џопунци.

— 50 —
 И з оном астике села око горњ ег тока реке Б елице 449

И ованка Радич

ИЗ ОНОМАСТИКИ СЕЛ ВЕРХНЕГО БАССЕИНА РЕКИ БЕЛИЦБ1

Р е з к> м е

В рабо те исследуетсн частв м атери алов по оном астике сел Белица, М и-

шевич, Л озови к, И ош анички П рнивор и К овачевац.
С ела находитсл в верхнеи части бассеина реки БелицвЈ, левого притока
реки Велика М орава.
Л зм к верхнебеличских сел, хотл и сам по себе не вполне однообразен,
в основе своеи косовско-ресавского типа.
Н а плане оном астики зт а областв характерна богатством антропоним и-
ческого и топоним ического м атери ала. О собенно в антропоним ическои си-
стем е сохранлетсл богатство с т ар н х и вторичнв1Х ф амилии, к о т о р н е своим и
сл о во о бр азо вател вн вш и и сем антическим и характеристикам и вход ат в ши-
рокии план беличскои антропоним ическои системвв Ч т о касаетсн л и ч н вк
имен, м атер и ал, собраннвш в селе Белица, д ает возм ож ноств п оказатв в ос-
НОВНБ1Х чертах частотноств и древноств личшлх имен.

СА ДРЖАЈ

Увод .................................................................................................................................... 1 (399)

Белица ................................................................................................................................ 6 (404)
Мишевић ............................................................................................................................ 24 (422)
Јошанички Прњавор ........................................................................................................ 33 (431)
Ковачевац ............................................................................................................................ 37 (435)
Лозовик ................................................................................................................................ 42 (440)
Резмме ................................................................................................................................ 51 (449)