Српско археолошко друштво

Завичајни музеј Параћин

СРПСКО АРХЕОЛОШКО ДРУШТВО

XLIV СКУПШТИНА И ГОДИШЊИ СКУП

Параћин, 14. – 16. октобар 2021. године

Програм, извештаји и апстракти

Параћин 2021
 XLIV Скупштина и годишњи Скуп Сад, Параћин, 14. - 16. октобар 2021. године

Секција за Средњовековну археологију

(секција, М. Бугар)

Рашко Рамадански, Градски музеј Бечеј

НОВАЦ ВЛАДИМИРА

На аукцији Roma Numismatics Ltd. под бројем лота 1439 запажен је

веома значајан, недоречени примерак монете. Реч је о средњовеков-
ном новцу од бакра или бакарне легуре, пречника 20 mm и тежине 2.59
g. На аверсу се налази попрсје владара en face окруњеног оглављем са
пендилама и у одори, како држи шар и жезло. Примећују се сличности
овог владарског портрета са портретима на савладарским фолисима
Константина VII Порфирогенита (913-959) и Романа Лакапина (919-
944). Из овога би могло да следи да узор новцу Владимира можемо
потражити најпре у византијском корпусу X века. На реверсу се налази
мотив крста, око којег се налази кружни латински натпис BLADIMIRVS.
Садржај на златним и сребрним издањима руског кијевског кнеза Вла-
димира (980-1015) је на ћирилици а примена латинског језика у раном
руском новчарству нема очигледног повода, узмемо ли у обзир и геопо-
литичке околности. Бугарски владар Владимир Расата (889-893) владао
је кратко и примењивао је изразито антихришћанску политику, која није
у складу са знамењима на овом новцу. Осим тога, званична употреба
латинског језика није својствена првој бугарској држави, која је корис-
тила претежно грчки језик а потом глагољицу и ћирилицу. Оно што
можемо претпоставити јесте да је новац Владимира био намењен како
грчком тако и латинском језичком простору, што би заправо осликавало
простор источног Јадрана тојест српски етнички и политички простор
у раном средњем веку. У том светлу, сасвим је извесно да је емитент
овог новца српски владар Јован Владимир (1000-1016), који је управљао
Дукљом. На престо је ступио као сасвим млад и задржао се на власти
дуже од деценије. Прихватање различитих византијских узора у складу
је са његовом провизантијском политиком и настојањима. Коначно, Јо-
ван Владимир је канонизован и извори га описују као веома побожног и
богоугодног владара, што би свакако допуштало и присуство хришћан-
ских мотива на његовом новцу. Како је напад цара Самуила (997-1114)
на Дукљу уследио тек 1010. године, хипотетичка израда новца Јована
Владимира условно би се могла сместити у период пре поменутих бу-
гарских освајања. До данас нису документовани показатељи новчарства

68
 XLIV Скупштина и годишњи Скуп Сад, Параћин, 14. - 16. октобар 2021. године

међу Србима пре XIII века те би новац Јована Владимира представљао

откриће од изузетне важности – први новац неког српског или јужно-
словенског владара.

Милица Радишић, Археолошки институт, Београд

СРЕДЊОВЕКОВНА АРХЕОЛОГИЈА И БЈЕЛОБРДСКА

КУЛТУРА У ИСТОЧНОЈ ЦЕНТРАЛНОЈ ЕВРОПИ:
ИСТРАЖИВАЊА НЕКАДА И ДАНАС

Током стогодишњих изучавања бјелобрдске културе - археолошког

наслеђа из раздобља од 10-12. века у Карпатској котлини - успостављене
су различите истраживачке праксе и интерпретативни оквири, везани,
на првом месту, за тумачење налаза из некропола. У средњоевропској
медиевистици појам бјелобрдске културе представља својеврсну кон-
троверзу, која је проистекла из сучељених ставова стручњака о модели-
ма интеракције домаће популације поставарског периода и досељених
мађарских племена. Да ли су бројније становништво чинили Панон-
ски Словени или Мађари? Које групе су носиоци/креатори одређених
предмета материјалне културе? Да ли је ондашња елита била завојевач-
ка група источних досељеника, док су други чинили “обично” станов-
ништво? То су тежишна питања на која су настојали да дају одговоре
стручњаци из Хрватске, Србије, Мађарске, Румуније и Словачке. Такав
прилично симплифициран приступ скретао је фокус са изучавања кул-
турних и друштвено-економских процеса који су пратили стварање и
развој мађарске државе. Верујемо да је, поред свега другог, до неразу-
мавања стручњака из различитих средина долазило и због језичке ба-
ријере. Истраживачи из Србије нису у довољној мери били упућени у
истраживања на пољу средњовековне археологије у Мађарској, будући
да су радови претежно публиковани на интегрално мађарском језику.
Исто важи и за тамошње стручњаке; они су слабо пратили резултате из
југословенских земаља.
У саопштењу ће се приказати развој идеја о бјелобрдској проблема-
тици, али тежиште неће бити на пуком критицизму ранијих истражи-
вачких пракси које су добрим делом биле условљене друштвено-поли-
тичком ситуацијом у 20. веку. Иако је фокус данашњих истраживања
промењен, а стручњаци су, углавном, много растерећенији у погледу
средњовековних етницитета, и даље постоји терминолошка и хроно-
лошка неуједначеност у тумачењу истих појава на различитим адми-

69