Sveta Srpska Loza 2

ЧВРСТОГ САМ УВЕРЕЊА ДА НАША ПРОШЛОСТ НИЈЕ ДОВОЉНО ИСТРАЖЕНА,
ДА ЧЕСТО ИСТОРИЧАРИ НИСУ БИЛИ ОПРЕМЉЕНИ ПОТРЕБНИМ ЗНАЊИМА,

ДА НИСУ ЗНАЛИ ПОТРЕБНЕ ЈЕЗИКЕ, ДА НИСУ ИСТРАЖИВАЛИ У РЕЛЕВАНТНИМ
АРХИВИМА, ДА СУ МНОГИ ИЗВОРИ УНИШТЕНИ, ДА ЈЕ ИСТОРИЈА
ИДЕОЛОГИЗОВАНА И ДА ИМА МНОГО ПРЕЋУТАНИХ ДОГАЂАЈА
М. ЂОРГОВИЋ
ЦЕНТАР ЗА МИТОЛОШКЕ СТУДИЈЕ СРБИЈЕ
Centre for Mythological Studies of Serbia
Уредник
ДР МИОДРАГ СТОЈАНОВИЋ
Живојин Андрејић
СВЕТА СРПСКА ЛОЗА
2
Друго допуњено и проширено издање
Издавач
ЦЕНТАР ЗА МИТОЛОШКЕ СТУДИЈЕ СРБИЈЕ – РАЧА
Културни центар „Р. Домановић“ – РАЧА
Главни и одговорни уредник

ДР МИОДРАГ СТОЈАНОВИЋ
Рецензенти
проф. др Марко Атлагић,
др Бранко Надовеза
Технички уредник
Бобан Станојевић
Тираж
300
Штампа
Колор Прес — Лапово
ISBN 978–86–83829–45–5
ЖИВОЈИН АНДРЕЈИЋ
Света српска
лоза
2
Рача
2011
Садржај
Света и златна лоза ................................................................................................. 9
Света и златна лоза Немањина колена ........................................................... 27
Родослов лозе Немањине колена ...................................................................... 53
Родословне таблице српских владара и властеле ........................................ 79
Српска лоза .............................................................................................................. 89
Словенски и европски калеми ......................................................................... 127
7
Света и златна лоза
Родослови и генеалошке таблице владара и властеле су као помоћна

историјска грана врло популарни пре свега због прегледности. Вођење
родослова и прављење таблица ухватило је маха од средњег века јер је то
постала обавеза владарских кућа и властеле. На основу родослова се до-
казивало порекло и потврђивала права на владарски трон, очување сте-
чених титула и привилегија, а били су потребни и због канона при
склапању бракова. Тадашњи црквено-правни канони за ступање у брак
забрањивали су сродство до четвртог колена. Због злоупотреба су на-
стајали и лажни родослови којима се остваривала незаконита претензија
на престо или привилегије.1 Лажном приказивању свог порекла нису
могли одолети многи владари на Западу, византијски цареви, па ни Не-
мањићи. Тако у нашим житијима, родословима и летописима стоји да
Немања води порекло од Констанције, сестре првог хришћанског цара
Константина Великог и римског цара Ликинија, који су живели још у
првој половини IV века.2 У новије време се у нашој науци сматра да је
„маштовита и невероватна генеалогија“ Стефана Немање у српским жи-
тијима, родословима и летописима у вези са фалсификованом генеало-
1. Код нас су познати лажни родослови грофа Ђорђа Бранковића (С. Новаковић, Из
’Хронике деспота Ђорђа Бранковића’, Гласник Српског ученог друштва XXXIII,
Београд 1872, 130–190; И. Руварац, Одломци о грофу Ђорђу Бранковићу и Арсенију
Црнојевићу патријарху с три излета о такозваној сеоби српског народа, Београд
1896), Петра Охмућевића (М. Динић, Реља Охмућевић, Зборник радова Византоло-
шког института, IX, Београд 1966, стр. 95–118) и барона Шметауа.
9
гијом византијског цара Василија I коју је сачинио његов потомак, у

модерној историјској науци уважени историчар и писац, цар Констан-
тин VII Порфирогенит. Константин је међу своје и претке Василија I, не-
знатног и неписменог македонског провинцијалца, уврстио у парћанску
династију Арсакида као и династије Александра Македонског и Констан-
тина Великог. Василијев отац је био ожењен неком удовицом за коју се
говорило, изгледа не без основа, да је била у сродству са Константином
Великим.3
У време српске средњовековне државе нису постојали родослови као
ни књижевна врста која се бавила Стефаном Немањом. Поменици српс-
ке цркве и фреско слике српских владара претходе родословима и ста-
рији су од њих. Најстарији српски поменик настао је између 1346. и 1354.
године4. Црквени поменици се на неки начин могу користити као „крат-
ки родослови“ који бележе хронолошки и појединачно имена српских
владара и највише властеле. Као потпуно нова врста појавио се први ср-
пски родослов бана Твртка I Котроманића тек 1374–1377. године 5.
Израженију родословну слику приказују поворке Немањића у оквиру
свечаних ктиторских фреско ансамбала у њиховим првим владарским
задужбинама у Милешеви (1222–1225), капели краља Радослава у Студе-
ници (1230–1232), Сопоћанима (1265), Градцу (1270), капели краља Дра-
гутина у Ђурђевим Ступовима (после 1282), Ариљу (1296), Богородици
Љевишкој (1312–1314) и Богородичиној цркви у Карану (1339). Хори-
зонтална лоза Немањина колена сликана је у форми молитвене поворке
на чијем зачељу се налазио један од њих као ктитор. Таква лоза је у почет-
ку приказивала три, а касније до пет колена српске династије и то само
2. К. Филозоф, Житије деспота Стефана Лазаревића, Г. Јовановић, Београд 1989,
стр. 81–82; Р. Новаковић, Србин римски цар, Београд 1999; Ж. Андрејић, Владари
Трибала, Рача–Београд 2000, стр. 77–138; Ж. Андрејић, Старија и новија трагања за
пореклом великог жупана Стефана Немање и потпуни преокрет с новим резултати-
ма, Митолошки зборник 21, Рача 2009, стр. 131–143.
3. Б. Крсмановић, Н. Радошевић, Легендарне генеалогије византијских царева и њихо-
вих породица, Зборник радова Византолошког института XLI, Београд 2004, стр. 77–
81.
4. М. Благојевић, Идеја и стварност Душановог царства, Историја српског народа I,
Београд 1981, стр. 527.
5. Д. Богдановић, Стара српска књижевност после Косова, Историја српског народа
II, Београд 1982, стр. 141.
10
Дрво живота – света српска лоза
бивших и тадашњих владара. Свако даље нарастање поворке захтевало је

драстично ремећење фреско програма најниже зоне, што је примећено
већ у Ариљу, тако да је дошло до замене вертикалном генеалошком сли-
ком која је формирана по угледу на лозу Јесејеву. Лоза Јесејева се и у
претходном периоду најчешће сликала у српским црквама у форми сло-
жене, вертикалне родословне схеме.
Из бедара, тела родоначелника династије, светог Симеона Немање, ни-
че, извија се, грана, буја и олистава његова „винова“ лоза слична Јесеје-
вој. Немања је у свим лозама, за разлику од уснулог и на бок лежећег Је-
сеја из чијег тела вертикално израста стабло лозе, сликан у стојећем
ставу и подигнутих руку у адорацији чиме се наглашава његова будност
и активна улога6. Изданке његове лозе представљају стојеће фигуре ско-
ро свих његових потомака. Изнад лозе је Христос, који благосиља и по
анђелима шаље владару стему и лор, најзначајније инсигније. Тако мону-
ментална лоза Немањина истиче непрекидност владавине и светород-
ност владара династије, предводитеља и Вожда српског хришћанског на-
рода – „Новог Израиља“.
Приказивање родоначелника владарске лозе из чијих бедара се изви-
јају винова лоза и њени ластари није особеност српске уметности и књи-
жевности. Идеја о светородној лози налази се врло рано на Истоку у Жи-
тију св. Саве Јерусалимског које је написао Кирил Скитопољски у VI
веку: „Почињемо да тражимо одакле треба, а треба тражити изданак од
корена, па ћемо наћи и узбрати грозд – не са трња него са лозе“.7 Јован
Ставракије, ђакон и хартофилакс солунске цркве Св. Димитрија, у Чуди-
ма св. Димитрија Солунског каже за Самуила „А из бедра му се роди дете
по имену Радомир“.8 Овај детаљ показује да се српска монументална лоза
стварала према књижевној и сликарској матрици рано успостављеној у
Византији. У прилог овом ставу су и закључци Драгана Војводића који
сматра да је потпуно јасан утицај византијске идеологије и иконографске
баштине византијског двора у мотивима божанске инвеституре, која на-
6. Ј. Магловски, Од бедара Немањиних – Прилог иконологији Лозе Немањине у Грача-
ници, Зограф 28, Београд 2001, стр. 107–108. У поменутом раду, нажалост, није при-
мећено да је оваква представа Јесеја потпуно аналогна старијим у којима дрво
израста, као фалус, из стомака божанства.
7. Б. Бојовић, Краљевство и светост, Београд 1999, стр. 125–125.
8. *** Византијски извори уа историју народа Југославије III, Београд 1966, стр. 47.
11
глашава царску природу вертикалне лозе.9 Не искључује се могућност да

је Лоза Немањића „аутентична иконографска творевина осмишљена у
Србији“10 и упућује на већ постојећи став11 да је „старањем“ Данила „на-
стала и ликовна представа светородне лозе“.
Први наш развијен родослов владара насликан је на захтев краља Ми-
лутина у припрати Грачанице (1319–1321), а потом у Пећкој патријар-
шији (око 1333), Дечанима (1349) и Матеичу (1348–1352) (комбинована
лоза Комнена, Асена и Немањића12). Ово су једини транспарентно истак-
нути званични родослови владара Немањина колена: Милутина (Грача-
ница), Стефана Дечанског и Душана (Св. Апостоли у Пећкој па-
тријаршији и Дечани), цар Душан, царица Јелена и цар Урош (Матеич) и
деспот Стефан или деспот Ђурђе (улазна кула Студенице). Пошто је
увећан број личности из Лозе Немањина колена оне од мањег значаја
представљене су у попрсјима. У Матеичу се све личности, без обзира на
значај, приказују као полуфигуре. Поменуте вертикалне лозе светих Не-
мањића су развијеног типа и представљају родослове у слици и речи.
Вертикална лоза Немањина колена није бележила детаље унутарди-
настичких и политичких превирања већ искључиво вертикалу која се уз-
диже на основу достизања врховне власти – која најчешће није била сте-
чена на основу примогенитуре. Уочено је да су на плану политике биле
врло ангажоване Лозе у Грачаници и Дечанима и да такав случај није у
Пећи, јер је тамошња фреска настала под директним утицајем Цркве.
Сматра се да су само идеолошко-политичка становишта условила измене
у Лозама Немањиних наследника у Матеичу и кули Студенице и да је до-
шло до померања тежишта са унутардинастичких питања на план међу-
династичких односа владара Србије, Византије и Бугарске. Приказивање
9. Д. Војводић, Од хоризонатлне ка вертикалној генеалошкој слици Немањића, Збор-
ник радова Византолошког института XLIV, Београд 2007, стр. 302.
10. Исто, стр. 308.
11. Б. И. Бојовић, Краљевство и светост. Политичка филозофија средњовековне Ср-
бије, Београд 1999, стр. 198.
12. Н. Мавродинов, Родословното дрво на царица Елена в Матеиче, Известија на Бл-
гарското историческо дружество XXII–XXIII, Софија1948, стр. 203–213; И. Божилов,
Фамилијата на Асеновци, Софија 1985, стр. 451–459; Е. Димитрова, Манастир Ма-
тејче, Скопје 2002, стр. 214–221; Е. Димитрова, Ктиторска композиција и ново да-
товање живописа у цркви Свете Богородице у Матеичу, Зограф 29, Београд 2003,
стр. 181–190.
12
царских предака славних династија требало је да искаже идеју о импе-

ријалним претензијама цара Душана на византијско и бугарско наслеђе.
Изостали су, међутим, коментари о заснованости њихових и Душанових
лоза на могуће родбинске везе.13 Уздизање на царство и амбиције српског
владара у складу с тим доводе до надрастања чисто династичког програ-
ма и до стварања проширене родовске и етничке основе, све ради лега-
литета и универзализма младог царства. Ради остваривања тог циља по-
зивали су се, на стварно или нестварно сродство са старим
династијама.14 При томе, није се улазило у продубљивање питања конк-
ретних међудинастичких и родбинских односа, премештања вертикале
лозе на бочне гране и слично.
У време цара Уроша, а поготову после његове смрти, 1371. године, код
високе српске властеле и потоњих владара из бочних грана лозе Немањи-
на колена појављују се поворке родословног карактера као оне првих Не-
мањића: кнеза Паскача у Псачи (1365–1371), деспота Иваниша и Дејана у
Богородичиној цркви манастира Велуће (1370), кнеза Лазара у Раваници
(1386) и деспота Стефана у Љубостињи (1410). После тога је уследило
формирање развијених вертикалних родословних лоза кнеза Лазара и
деспота Стефана (по свему и деспота Ђурђа Бранковића) и наставак лозе
Немањина колена: улазна кула утврђења манастира Студенице, прва по-
ловина XV века (јединствена лоза Немањића, Лазаревића и Бранко-
вића15) и Ораховици у Славонији (1594) (јединствена лоза Немањића
која се завршава кнезом Лазаром, Милицом и деспотом Стефаном)16.
Династије суседних православних земаља нису сликале своје верти-
калне, развијене лозе, а поготову не светородне, у црквеним задужбина-
ма као што су то чинили Немањићи од краља Милутина почетком XIV
века. Ова ситуација се у овим земљама тумачила одсуством изградње или
присуства култа владара. У складу са врло развијеним култом владара
скоро сви чланови династије Немањина колена добили су свој култ а Си-
13. Е. Димитрова, Ктиторска композиција и ново датовање живописа у цркви Свете
Богородице у Матеичу, стр. 188
14. Д. Војводић, Од хоризонатлне ка вертикалној генеалошкој слици Немањића, стр.
305, 306.
15. В. Ј. Ђурић, Лоза српских владара у Студеници, Зборник у част Војислава Ђурића,
Београд 1992, стр. 65–79.
16. Р. Грујић, Старине манастира Ораховца, Београд 1939, стр. 27–33.
13
меон Немања и Сава су постали заштитници српске државе. Врло блиски

Немањићима у том погледу били су само француски владари. Насупрот
стоје владари Хрватске, Босне и Зете. Само се код босанског краља Тврт-
ка II појавила тежња за успостављање култа. У једној повељи Твртко II
каже да је син и наследник „од светог корена“.17 Али, „свети корен“ на
који се позива Твртко II креће из бочне гране Немањине лозе.
Свечане генеалошке слике владара у Византији изгледа да нису биле
популарне. Светозар Радојчић сматра да само лоза у Матеичу, која је ве-
зана за генеалогију византијских и бугарских царева, упућује на то да су
и у Византији и Бугарској познавали породичне генеалошке слике.18
Али, нема доказа да је монументална лоза као српска династичка слика
имала за узор аналогну слику лозе византијских владара.
Радојчић исказује чуђење што се на Западу није очувала ниједна ста-
рија владарска генеалошка фреско слика сматрајући, ваљда, да су такве
фреске постојале. У илуминираним текстовима се истиче упрошћена
генеaлoшка слика родослова немачког и римског цара Фридриха у
Chronica regia Coloniensis, из XIII века19 или властеле Бургоње у Vrelant ou
Vreylant, 1421–1504. године20. Прва појава сликане генеалогије владара
на Западу је тек из средине XVI века, у техници гоблена. Има података да
су постојале генеалошке зидне слике Хабзбурговаца по градовима у вре-
ме цара Максимилијана (1493–1519). У западноевропским књигама ка-
снијег времена, из XV и XVI века, честе су појаве породичних генеалогија
у виду родословног стабла какво је Лудвига Виртембершког, из 1585. го-
дине.21 Међутим, све ове генеалогије немају никакве стилске а поготову
хронолошке аналогије са великим свечаним вертикалним лозама Не-
мањића.22
Идејно и по форми свечане вертикалне српске лозе имају узор у пре-
светој Лози Јесејевој. За слику Лозе Јесејеве се сматра да је у византијску
уметност пренета са Запада имајући у виду њену појаву још у XI веку у
минијатурном сликарству, таписерији и витражу као и њену велику по-
17. Л. Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево 1965, стр. 255.
18. С. Радојчић, Портрети српских владара у средњем веку, Скопље 1934, стр. 42.
19. *** Enciclopedia Italiana, II, стр. 169.
20. C. Wenzler, L’ Araldique, Rennes 1997, стр. 64.
21. *** Enciclopedia Italiana, II, стр. 170.
22. С. Радојчић, Портрети српских владара у средњем веку, стр. 42.
14
пуларност. Из Јесејевог стомака израста снажни чокот винове лозе.23 Ло-

за Јесејева је била у XIII и XIV веку врло чест украс и у западним псалти-
рима. Узор по коме је створена иконографска схема Лозе Јесејеве, као и
Лозе Немањића, остао је нерасветљен, тако да постоји могућност да је
српска иконографска схема аутохтона појава иако се уочава да је Христо-
ва генеалогија у Дечанима слична рељефу на порталу у Орвијету Лорен-
ца Маитанија, из истог периода. На основу овог примера С. Радојчић је
закључио да је компликованија композиција српских лоза позајмљена са
Запада а да би се источно порекло лозе у Сопоћанима, Ариљу и Дечани-
ма могло бранити ако би се доказало да је Лоренцо Маитани копирао не-
ку лозу са византијског простора с обзиром на то што су сликари Тречен-
та били под утицајем византијског сликарства.24
Међутим, тврдња да је Лоза Јесејева са Запада доспела на византијски
културни простор по свему судећи није тачна, јер се ова тема самостално
развија и на Истоку у XII–XIV веку.25 Стабло јеврејских царева пред-
стављено је мозаички у цркви Христовог Рођења у Витлејему, 1169. годи-
не.26 Познате су византијске Лозе Јесејеве из Тарсоса, Озаане у Грузији,
Касторије, Св. Софије у Трапезунту, Манастира Св. апостолима у Солуну
и Богородице Перивлепти у Цариграду. Византијске Лозе Јесејеве не по-
казују једнообразност тако да су јасно уочена два основна типа, у три ва-
ријанте: једноставан тип у форми дрвета, једноставан у форми лозе и
сложен у варијанти лозе. Према С. Радојчићу, на истоку постоје два типа
мотива Лозе Јесејеве. Старији тип карактерише ред попрсја у медаљони-
ма попут лозе у Матеичу и цркви Св. Петра и Павла у Великом Трнову.
Други тип, компликованији и сродан италијанским и француским лоза-
ма Јесејевим, налази се у Сопоћанима, Морачи, Ариљу, Богородици Ље-
вишкој и Дечанима у Србији, Св. Марку у Венецији, у Св. апостолима у
Солуну и Богородици Перивлепти у Цариграду. Лоза Јесејева овог типа
била је насликана и на западном зиду спољне припрате Спасове цркве у
Жичи27. Очигледно је да у Србији постоје оба ова типа лозе.
23. *** Enciclopedia Italiana, II, стр. Таб. XXXIII.
24. С. Радојчић, Портрети српских владара у средњем веку, стр. стр. 41–42.
25. V. Milanović, Tree of Jesse in the Byzantine Mural Painting of Thirteenth and Fouteenth
Centuries, Зограф 20, Београд 1989, стр. 48–60.
26. С. Марјановић-Душанић, Владарска идеологија Немањића, Београд 1997, стр. 113.
15
Укључивање винове лозе у свете генеалошке слике није случајна кад се

има у виду предисторија развоја њене симболике и значења у прехри-
шћанском а, поготову, ранохришћанском периоду. Винова лоза28 као
хришћански симбол надовезује се на значења старог света. Сматрана је
за свето и божанско дрво а вино од ње за пиће богова. Вероватно је да су
стара предања поистовећивала рајско дрво живота са лозом као пози-
тивним знаменом. Главна симболика лозе једначи је са Израелом као
Божјим поседом. Христос је прогласио да је он прави калем и да људи мо-
гу тврдити да су Божја лоза само ако пребивају у њему, док су, у против-
ном, изданак који вреди једино бацити у ватру (Јован, 15, 1). У параболи
о виноградарима убојицама лоза означава Божје краљевство које је нај-
пре поверено Израелцима а потом ће прећи и другима (Матеј 21, 28–46).
Бог је виноградар који од свога сина захтева да обиђе његов виноград
(Марко, 12, 6), а када се жртвовао уместо Израела Христос је упоређен са
лозом будући да је његова крв вино Новог завета. На почетку новог ци-
клуса Ноје је први засадио лозу добра. Најзад, лоза је симбол православ-
не вере, „лоза вере“, а виноград се упоређује са црквом.
Вино29 је за људе старог света било симбол крви која се сматрала пре-
бивалиштем душе и живота и према томе напитак живота и бесмртно-
сти. У античкој Грчкој вино је било супститут крви бога Диониса, самим
тим бесмртности и спознаје. У Библијском предању вино је симбол ра-
дости (Псалми, 104, 15) и свих дарова које Бог даје људима. Али, вино као
изазивач пијанства је и симбол залуђености којим Бог кажњава неверне,
побуњене појединце и народе (Јеремија, 25 – 15, 27). Христос на Тајној –
Последњој вечери ствара нову симболику вина: „Ово је крв моја, крв са-
веза“ (Марко, 14, 24). Током литургије, тајном евхаристије вино се пре-
твара у крв Христову. Сакрална уметност антике инспирисана диони-
зијским култом, и под њеним утицајем ранохришћанска, користи велики
број различитих мотива у везим с лозом, бербом грожђа и вином, чиме се
документује њихова јасна симболика бесмртности.
27. Д. Прерадовић, Фотодокументација о средњовековним споменицима Народног
музеја у Београду, Наша прошлост 7, Краљево 2006, стр. 40.
28. J. Chevalier, A. Gherbrant, Rečnik simbola, Zagreb 1987, стр. 359–369.
29. Исто, стр. 746–747.
16
Даља значења вина у вези су са крвљу30 која симболизује све што је по-
везано с ватром, топлином и животом и сунцем. Крв се тако повезује са
свиме што је лепо, племенито и узвишено, са животном и телесном то-
плином. Насупрот крви је светлост која је у вези са духом. Према старом
халдејском веровању сматра се да је божанска крв, помешана са земљом,
даровала живот бићима. Христова крв31 у хришћанској теогонији има
централно место као једна од евхаристијских светих тајни (тело и крв –
хлеб и вино) при чему крв помешана са водом симболично представља
цркву. Црква спојена нераскидиво водом верника сједињује се у Христу.
Верници бивају прожети прочишћавајућом и спасоносном снагом крви
Спаситељеве.
На основу почетне идеје, у више цркава на Светој Гори, у Цариграду и
у Србији, крајем XIII и у првој половини XIV века, сликана је специфич-
на генеалогија Исуса Христа у форми хоризонталне слике. У Сопоћани-
ма (око 1265), Богородици Перивлепти у Охриду (1295), Богородичиној
цркви у Протату на Атосу (око 1300), Богородици Љевишкој у Призрену
(1308–1312), Краљевој цркви у Студеници (1314), Грачаници (1318–
1321), Христа Хоре – Кахрије џамији, Килисе џамији у Цариграду (1315–
1321) и припрати Хиландара (1321). Обично се приказује делимичан ро-
дослов телесних Христових предака „Ово је племе Адамово“ (1 Мој. 5, 1),
а најважији су, на челу царева, цар Давид и на челу патријарха, Аврам.
Христос је, пре свих, Аврамов телесни потомак - оца народа (Мој. 17, 5).
Аврам је уз то и отац вере, симбол верности и човек послушан Богу.
Христов родослов јеванђелиста Матеј износи по нисходећој, а јеванђе-
листа Лука по усходећој линији.
О христовом оваплоћењу пишу апостоли и свети оци: „Велика је тајна
побожности: Бог се јави у телу“ (1 Тим, 3, 16). У личности Исуса Христа
испунила су се сва старозаветна пророштва и праслике о Месији. Родо-
слов Христов и цео Нови завет сведоче да је Он Месија, Син Божји, ова-
плоћени Бог и Богочовек. Син Аврама, родоначелника изабраног наро-
да, „оца Израиља“ (Ис. 51, 2; Мт. 3, 9), кога је Бог ради очувања праве вере
издвојио из свег рода људског и обећао му да ће се „у њему благословити
сви народи на земљи“ (1 Мој. 18, 18; 12, 3; 23, 18). Исто обећање Бог је по-
30. J. Chevalier, A. Gherbrant, Rečnik simbola, стр. 327.
31. H. Biderman, Rečnik simbola, Beograd 2004, стр. 187.
17
новио Исаку и Јакову (1 Мој. 26, 4), а то значи да се неће преко њих бла-
гословити сви народи на земљи, већ у њиховом потомку – Месији. Пре
благосиљања својих синова Јаков је рекао: „Скупите се да вам јавим шта
ће вам бити до пошљета“. (1 Мој. 49, 1) Предсказао је будућност својим
синовима и њиховим потомцима до доласка Месије.32 Заправо, владар-
ска лоза јеврејских царева уједињује Стари и Нови завет и успоставља
везу између власти и светости.
И Лози Јесејевој, заправо, сврха је да прикаже родослов Исуса Христа,
а њено порекло се налази у тексту књиге пророка Исаије: „Исклијаће
младица из пања Јесејева, изданак ће избити из његова корена“.33 Лоза Је-
сејева постаје симбол Богородице, за коју византијски песници кажу да је
„грана од корена Јесејева а цвет њен Христос“. Богородица се тако про-
славља и као „жезал од корена Јесејева“ а Христ као „цвет његов“. На са-
мом темену се увек налази насликано, као круна пресвете лозе Јесејеве,
велико попрсје Христа у мандрлори. Такав је случај и са свим лозама Не-
мањића који од Христа и своје заштитнице Богородице добијају власт.
Предања и пророчанства о настанку нове хришћанске владарске лозе
често су преплетена са претхришћанским знамењем дрвета живота. Про-
рочанство о доласку на власт византијског цара Василија I, оснивача Ма-
кедонске династије, говори да је једног дана, док су његови родитељи ра-
дили, а он заспао на њиви, долетео орао и заклонио га сенком својих
великих крила. Прво знамење пре овога био је сан његове мајке. Васи-
лијева мајка је у сну видела како из њене утробе израста огромно златно
дрво пуно златног цвећа и воћа, а потом јој се у сну јавио Св. Илија Тез-
бит у виду високог старца беле браде из чијих је уста лизао пламен и
предсказао изузетну будућност њеном сину.34 И када Св. Сава евоцира
речи свога оца, великог жупана Стефана Немање при предаји престола
сину, Стефану Немањи Првовенчаном, користи готово исту фразу о др-
вету које израста из тела родитеља: „Овога имајте уместо мене, добри ко-
рен који је изашао из моје утробе“.
Много касније, забележена је у српском народу легенда о рођењу Баји-
це – Баја Соколовића, потоњег турског великог везира Мехмед-паше Со-
32. Ј. Радовановић, Радови из иконографије, Београд 2008, стр. 75–87.
33. Исаија 11, 1–3; Матија 1, 1–17.
34. Ш. Дил, Византијске слике, I, Београд 1991, стр. 122–123.
18
коловића. Док је још носила дете мајка је уснила сан да јој је никао бор из
утробе и гранама свет наткрилио.35 Још касније, у вези са појавом Ка-
рађорђа као родоначелника нове српске династије, у народу је постојало
слично предање и пророчанство. Турски везир је видео у рано јутро како
пада звезда на кућу у којој је спавала мајка што је протумачио речима да
ће се ту родити дете које ће постати владар Србије. Нешто касније мајка
је уснила да јој из стомака израста велики црни бор који се ширио да свет
наткрили.36
Још у раном преисторијском времену, када је божанство замишљано
као тајанствена сила у природи, људи су сматрали да је боравило у др-
већу, не у било какавом већ у оном с натприродним особинама.37 Тако се
раширило веровање у постојање дрвета живота које је стајало у средиш-
ту раја (Постање 3, 22). У овом типу легенди с дрветом живота, као пра-
старим фаличним симболом, алудира се на израстање и успостављање
новог родоначелника и династије из мајчине или очеве утробе.38 Стабло
се сматра митским претком, претком који се изједначава и са месецом.
Један од најпознатијих снова о стаблу је сан цара Навукодоносара: „Пог-
ледам, кад ево једно стабло усред земље врло велико. Стабло порасте,
постаде снажно, висина му досеже небо...“. Овај сан пророк Данило ту-
мачи на следећи начин: „Стабло које си видео... то си ти, о краљу...“.39 Још
35. М. Вукићевић, Знаменити Срби муслимани, Београд 1998, стр. 3; Р. Самарџић,
Мехмед Соколовић, Београд 1995, стр. 18. Око Крушевца је забележено предање да је
кнегиња Милица засадила два бора у селу Ракље када је родила сина Стефана (Л.
Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево 1965, стр. 309).
36. Ж. Андрејић, Карађорђеви претци из архива Андрије Лубурића, Архивско наслеђе
2, Зајечар 2004, стр. 18.
37. Наши преци су сматрали да су људи настали од дрвећа и у њима су видели људска
бића. (Л. Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево 1965, стр. 308)
38. У нашим народним приповеткама типа „гоњене жене“, у којима се приповеда да
су из убијене царичине деце изникли борови, или оне у којима се човек упоређује са
бором и неке где се бор приказује као седиште змаја, виле и божанства. Осим тога,
дрво бора се сматра божанством. (В. Чајкановић, Речник српских народних веровања
о биљкама, Београд 1994, стр. 34–35) Бор код свих народа представља бесмртност ду-
ше и вечност. Бор се у старогрчком културном кругу, коме су припадали и наши про-
стори, повезивао са богом Дионисом, Атисом и богињом плодности Кибелом. Бор је
симболизовао тело мртвог и васкрслог Бога и божанског претка. (J. Chevalier, A.
Gheerbrant, Riječnik simbola, стр. 59)
39. B. Šulek, Zašto Slaveni poštuju lipu?, Rad JAZU XLIII, Zagreb 1878, стр. 628, 156, 158.
19
значајнија симболика стабла се проширила у време хришћанства преко

Исаијиног текста о Јишају. Јишајево стабло означава Девицу Марију, но-
ву Еву, која је Христа и све хришћанске народе зачела по божјој милости.
Стабло расте из пупка – стомака и уста Јишајевих и има гране на којима
су краљеви Јудеје, христови преци. Јишајево стабло је један од најомиље-
нијих мотива цистерцитског католичког реда који исказује велику ода-
ност Богородици. Пророчка визија о рађању владара се исказује: „Ево,
зачеће ће девица и родити сина...“ чиме се метафорично алудира на вла-
дарску лозу.40 Тако, из пупка прастарог индоведског врховног бога Виш-
нуа, док се одмара на површини првобитног океана и сања Свет, израста
цвет – стабло лотоса и Брама који седи у његовој крошњи.41 Још у Старом
Египту се сматрало да стабло симболизује раст породице, народа и влас-
ти. Познато је генеалошко стабло угравирано на зиду у храму у Карнаку
и три у храму Дер-ел Бакри42.
У средњем веку се мотив дрвета живота из палеохришћанске уметно-
сти сјединио са генеалогијом старозаветног првосвештеника Јесеја. Из
уста, из груди или стомака Јесејевог израста дрво пуно лишћа, цветова и
плодова из чијих грана излазе краљеви Јудеје, праоци Христови.
Из стомака бога Вишнуа израста свето Из Јесејевог стомака израста дрво,

„дрво“ лотоса средњовековна таписерија
40. Исто, стр. 630.

41. F. Kont, Larousse mitologije sveta, Beograd 2006, стр. 196.
42. *** Enciclopedia Italiana II, Roma 1949, стр. 170.
20
Лоза Јесејева, Псалтир Џона од Бед- Голготски крст - Генеалошко стабло

форда, 1411-13243. године Христово, Фиренца
Генеалошка слика Фридриха II,

Богородичино генеалошко стабло
XIII век
21
Генеалогија Фернанда Арагон од Португа-

Генеалошко стабло Дуке ди Тек лије, 1507-1534. године
Генеалошко стабло Лудвига Виртембершког, 1585. године
22
Јесејева лоза, црква Св. Тројице у Сопоћанима, 1265. године
23
Јесејева лоза, Морача 1251. године Јесејева лоза, Ариље 1296. године
Св. Никола, Манастир у Ма-

Св. Софија у Трапезунту, 1260-1270. кедонији, 1271. године
24
Јесејева лоза, Богородица Љевишка у Призрену,

1312-1314. године
Лоза Јесејева, Св. апостоли у Солуну, Лоза Јесејева, Дечани,

1315-1320. године 1349. године
25
Лоза Јесејева, Св. петар и Павле у Великом Трнову
26
Света и златна лоза Немањина
колена
Представа Христа и вишњих сила над акантусовом лозом српских ди-

наста означава их као богом изабране. Још у Старом завету земаљска
власт владара доводи се у везу с Богом, схватањем да Бог врши избор
краља као посредника између народа и себе, при чему га божји дух испу-
њава и покреће на велике подухвате. У средњем веку се у дворској и црк-
веној олигархији ствара икона непобедивог владара коме сам Бог даје
моћ посредника између неба и хришћанске екумене.
Од првих светих владара Немањина колена и првих поглавара српске
цркве, од Стефана Немање I, Стефана Немање II Првовенчаног и св. Са-
ве, односно св. Симеона Мироточивог и св. Симона краља, у њиховим
задужбинама, где се још увек није идејно и сликарски уобличила развије-
на вертикална генеалошка слика у виду лозе, у Жичи, Сопоћанима, Мо-
рачи и Богородици Љевишкој, изнад или у близини ктиторских поворки
слика се Лоза Јесејева, као алегорија о успостављању свете лозе на српски
трон. Та веза је још уочљивија у Дечанима, Матеичу и кули Студенице.
Лоза Јесејева у Дечанима се налази на западном зиду наоса, а лоза Не-
мањића на полеђини истог зида у припрати. У Матеичу су две лозе раз-
мештене као пандани на западном зиду цркве, а у пролазу куле Студени-
це једна наспрам друге.
27
Преко светих владара државе и цркве успоставила се свеукупна све-

тост крви Немањина колена. Сматра се да је код Срба прва појава светих
владара у вези са св. Симеоном Немањом, иако у то време долази до опа-
дања сакрализације нових светих на Истоку и до усложњавања поступка
канонизације, а нови, малобројни свеци потичу из друштвене елите. Ка-
да је у питању сакрализација Симеона Немање примењен је архаични мо-
дел одрицања од круне ради духовног живота. Пре ове појаве у Србији, у
Угарској, од 1083. године, присутно је везивање наследности и светос-
ти43. Имајући у виду време и почетк ове праксе у Угарској, ваља приме-
тити да је у Србији тада на власти лоза жупана Вукана, његовог сина Уро-
ша I и његових потомака, и да је било у току снажно политичко
повезивање са Угарском као и орођавање две владарске куће.
Али први српски свети владар био је Јован Владимир чија је светост
заснована на раном типу добровољног жртвовања кнезова мученика св.
Бориса и Гљеба: „Боље да ја један страдам него толико других људи“. Из-
говоривши сличне речи: „Боље је, браћо, да ја дам своју душу за све вас...“
на исти начин пострадао је Јован Владимир.44 Имајући у виду култ Јована
Владимира и идеологију светог краљевства која је постојала на Западу,
поставило се питање о коренима култа великог жупана Стефана Немање
– св. Симеона. Одређени утицај традиције култа св. Јована Владимира на
успостављање новог владарског култа никако се не може одбацити, али
ако се има у виду искључиво одсуство узурпације престола од стране
претендента који није краљевски потомак, аутократски карактер власти,
саветодавна улога црквено-државног сабора и сакрализација владара уз
одобрење Српске цркве „више упућује на појам владара-монарха запад-
ног типа“.45 Заправо, на модел сакрализације који је уочљив у Угарској
још од канонизације светих Стефана и Ладислава.
Позивање на старозаветне владаре практикује велики жупан Немања у
Хиландарској повељи46: „као што благослови Исак Јакова... сваким благо-
словом“ позивајући се на „Прву књигу Мојсијеву“, када бог Јахве даје Ја-
кову име Израиљ и обећава да ће га учинити оцем народа: „ ... цареви ће
43. С. Марјановић-Душанић, Свети краљ, Београд 2007, стр. 79–80.
44. Б. Бојовић, Краљевство и светост, стр. 267–268.
45. Исто, стр. 332–333.
46. А. Соловјев, Хиландарска повеља великог жупана Стефана, Прилози за књижев-
ност, језик, историју и фолклор V, Београд 1925, стр. 68.
28
изаћи из бедара твојих“. Развијенија метафора употребљава се у Похвали

св. Симеону: „Радуј се цвете небесног вртограда! Радуј се умни граде ота-
частва својега! Радуј се лозо доброплодна, која нам истиче весеље! Радуј
се грозде сазрели.“ И код Доментијана: „Подобниче боговидног Јакова,
из тебе ће прорасти други Израиљ... и паства твоја Богом узраставши на-
зваће се изабрање Божје...“ Приповедање о Јакову и Јосифу се на више
начина преклапа са животима родоначелника Немање и његових пото-
мака, поготову у чину благосиљања потомака када млађи син добија
првенство.
За родоначелника, великог жупана Стефана Немању, Доментијан ка-
же: „од великих велики, од славних славан и од доброг корена красан
цвет... изиђе из бедара оних који су господовали српском земљом. Међу
свом својом браћом по рођењу најмањи...“47 И у Хиландарској повељи се
Немање позивају на дарове „нашим прадедовима и нашим дедовима ов-
ладати овом српском земљом“. „Доментијан сасвим јасно каже да је Сте-
фан Немања – св. Симеон Мироточиви – потомак ранијих српских вла-
дара и да је од њихове лозе: „изиђе из бедара оних“. Успостављање
династије Немањина колена се посведочује тек после смрти новог родо-
начелника и његовог посвећивања при чему се врши легитимисање пред-
водничке Немањине улоге у процесу стварања српског Израиља. Свети
Сава у Служби св. Симеону пише: „Као многоплодна лоза / грозд процве-
та, оче Симеоне.“, а у сцени Немањине предаје власти сину Немањи II, у
Животопису св. Симеона каже: „Овога имајте уместо мене, добри корен
који је изашао из моје утробе...“.48 У Житију светог Симеона, насталог,
највероватније, 1208. године, Сава га назива само блаженим и преблаже-
ним, а његов живот описује само као монаха и ктитора манастира Студе-
нице. Према Доментијану, прва Служба светом Симеону, коју је написао
Сава одржана је у Хиландару 3. фебруара 1202. године на дан Св. Симео-
на Богопримца. Доментијан каже да „Сви светогорски монаси видеше
чудеса... записаше овога у ред светих и преподобних отаца, још и чудот-
ворца и поклонише му се као и свим светим и служише... установише
празник Симеону Новом Мироточцу и прибројаше га Симеону Богопри-
47. Л. Мирковић, Животи Св. Саве и Св. Симеона, Београд 1938, стр. 223.
48. Сава, Служба св. Симеону, Србљак I, Београд 1970, стр. 17.
29
мцу, који има култ истог дана. После одредише нашег кир Саву да му на-
пише канон и стихире и чудотворења његова“.
Посвећење Симеона Немање је у то време могло бити извршено само
одлуком охридског архиепископа и цариградског патријарха. Произила-
зи да у периоду 1202–1208. године није извршена канонизација Симеона
Немање. Сава је мироточиве мошти Симеона Немање, на позив и молбу
своје браће, Вукана и Стефана Немање Другог, пренео у манастир Студе-
ницу, 1208. или 1209. године. Велики жупан Стефан Немања Други пише
Житије Симеона Немање, 1216. године. Уследило је слање легата папе
Хонорија III у Србију који је септембра 1217. године крунисао Немању
Другог за краља. Исте године, смишљено и уз припрему, Сава напушта
Студеницу и одлази у Хиландар, а потом у Никеју где добија аутокефал-
ност српске цркве, 1219. године. Преко Свете Горе и Солуна враћа се у
Србију где је у Жичи, на дан Христа Спаса – Спасовдан, на дан храмовне
славе, прогласио епископије и рукоположио епископе. Сава одлази у
Никеју где је рукоположен за првог српског архиепископа, на Васкрс, 29.
марта 1220. године49. Чини се да су тада настали сви услови да српска цр-
ква изврши канонизацију Симеона Мироточца, уз сагласност византијс-
ког патријарха са седиштем у Никеји.
Увођењем српског рода у крило православне цркве од стране Стефана
Немање и заснивањем његовог култа створен је узоран образац: владар –
монах – светац. Тако је Стефан Немања – свети Симеон Мироточац по-
стао почетак и корен спасења српског племена. Из старог „доброг корена
и бедра“ изникао је поново свети ластар вере, а династија Немањина ко-
лена је остварила право на светородност. Одмах затим, могло је уследити
посвећивање Немањине супруге и мајке, Ане Комнен Арпад Мономах,
монахиње Анастасије, која је умрла 21. јуна 1200. године.
Пред смрт, 24. септембра 1228. године, краља Стефана Немању II
Првовенчаног под именом Симон замонашио је архиепископ Сава I.
Сахрањен је у Студеници а када је, како каже Доментијан, по повратку са
првог пута у Палестину, на годишњици смрти, 24. септембра 1229. годи-
не, архиепископ Сава обавио литургију и помен, отворио је гробницу. У
49. М. Живојиновић, О боравцима Светог Саве у Солуну, Историјски часопис XXIV,
Београд 1977, стр. 68; Ж. Андрејић, Србија и свети Сава између Византије, Угарске и
Бугарске, Братство XIII, Београд 2009, стр. 55.
30
њој су пронађене Симеонове целе мошти и потом пренете у Жичу. Тео-

досије назива Симона свети краљ, 1307–1310. године. Био је то први све-
ти краљ новоуспостављене династије.50 Већ краљ Немања Урош I назива
свог оца „свети(м) краљ(ем) Стефан(ом)“.
Пред свој други пут у Јерусалим и Свету Земљу, у фебруару 1235. годи-
не, архиепископ Сава је изабрао „својим светим прозрењем“ за свог на-
следника Арсенија Сремца, свог сестрића по оцу, на Божић, 22. децембра
1234. године51. У Јерусалиму, на Васкрс, 8. априла 1235. године, у цркви
Васкрсења – Светог Гроба, јерусалимски патријарх Атанасије је почаст-
вовао и прогласио Саву за патријарха Бугара и Срба. Признали су га по-
том патријарх александријски Григорије, патријарх антиохијски Симеон
и, прећутно, патријарх никејски Герман II. Сава се преко Цариграда и
Никеје упутио ка Светој Гори и Србији. У Цариграду, којим су владали
Латини, добио је сугестије да се упути у бугарску престоницу Трново. Ту
је на Богојављање, 6. јануара 1236. године, прогласио и освештао Јована
Асена II за бугарског цара. Доментијан и Теодосије кажу да је Сава I умро
„у први сат када је свањавало на Васкрсну Недељу“, а то значи на Васкрс,
30. марта 1236. године.52 Међутим, сматра се да је умро већ следеће неде-
ље, „вероватно“ 14. јануара.53 Сахрањен је у трновску царску цркву Четр-
десет мученика одакле је пренет и сахрањен у манастир Милешево, 6.
маја 1240. године.54 Прво кратко Пролошко житије светог Саве написао
је архиепископ Арсеније, а потом је Велико житије написао хиландарски
монах Доментијан, 1243. или 1254. године. Био је то први свети оснивач
50. Не можемо се сложити са ставом Л. Павловића, који је на основу податка пат-
ријарха Пајсија, прихватио да је Стефан Немања Првовенчани канонизован тек 1629.
године (Л. Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево 1965.) Мора
се узети у обзир могућност да је сакрализација Стефана Првовенчаног извршена под
утицајем култа угарских светих краљева (Б. Бојовић, Краљевство и светост, стр.
328).
51. Ж. Андрејић, Размишљање о датуму смрти и хиротонисању светог Саве за првог
патријарха Срба и Бугара, Братство XII, Београд 2008, стр. 73; Исти, Размишљање о
датуму смрти светог Саве према подацима Доментијана и Теодосија, Известија
XXIII, Велико Тарново 2008, стр. 80.
52. Исто, стр. 74–85, 89; Исто, стр. 82–91.
53. С. Милеуснић, Свети Срби, Крагујевац 1989, стр. 48.
54. Ж. Андрејић, Размишљање о датуму смрти и хиротонисању светог Саве за првог
патријарха Срба и Бугара, стр. 87; Исти, Размишљање о датуму смрти светог Саве
према подацима Доментијана и Теодосија, стр. 89–90.
31
српске цркве. Потпуна светост корена лозе Немањина колена и првих

изданака, светост изабраног српског рода и цркве, била је успоставље-
на.55 Већ тада, кроз старозаветни мотив Јесејеве лозе, успостављена је ме-
тафора лозе и свете династије Немањина колена. Појам светородне лозе
и светог изданка јесте јеванђеоска метафора о мистичном телу цркве,
која потиче од Исуса Христа, уграђена је и у владарску идеологију. Ком-
плекс владарске идеологије има две одлике које се успоставају кроз мета-
фору лозе и светости династије. Међутим, династија Немањина колена и
њихова идеологија заузима специфичан и недовољно одређен положај
који је поставља између институције светог краљевства Запада и царизма
Византије. У лози Грачанице са светачким нимбом осликавају само оне
личности које су посвећене. У каснијим лозама, у Пећи, Дечанима, Мате-
ичу и кули Студенице све личности из рашке лозе Немањина колена, ка-
ко мушке тако и женске, сликане су са светачким нимбовима. На овај на-
чин се, без обзира на фактичко стање, слала порука о свеукупној
светости династије и сваког члана и вечног права на српски трон. Пре
смрти краља Милутина, у другој деценији XIV века, окончавао се процес
успостављања светитеља српског пантеона „сабора српских светих“ у ис-
55. Први српски свети владар био је зетски краљ Јован Владимир (4. јун / 22. мај). А,
осим Стефана Немање I, његове друге супруге Ане, његових синова: Стефана Немање
II Првовенчаног краља и првог српског архиепископа и патријарха Саве I, из ове ди-
настије за светце су проглашени следећи црквени прелати, владари и монаси: Вука,
најстарија кћи Немањина, као преподобна Јефимија (?); светитељ архиепископ Арсе-
није I Сремац (10. новембар / 28. октобар); свети краљ Стефан Владислав I (7. окто-
бар / 24. септембар); свети кнез Стефан Урошиц (24. / 11. новембар); преподобни
Давид – кнез Димитрије (7. октобар / 24. септембар); света краљица Јелена (Анжујс-
ка) (12. новембар / 30. октобар); архиепископ Сава II светитељ (21. / 8. фебруар); пре-
подобни Теоктист – краљ Драгутин (12. октобар / 29. септембар); свети краљ
Милутин (12. новембар / 30. октобар); свети краљ Стефан Урош III Дечански (24. /
11. новембар); преподобна Јелена Дечанска (3. јун / 21. мај); архиепископ Никодим I
светитељ (24. / 11. мај); свети цар Стефан Немања VII Урош V (15. / 2. децембар); све-
ти великомученик Лазар кнез (28 / 15. јун); преподобна Јефросинија, Јевгенија – кне-
гиња Милица (1. август / 19. јул); преподобни Јоасаф српски Метеорита (3. мај / 20.
април); свети деспот Стефан Лазаревић (1. август / 19. јул); свети деспот Стефан Сле-
пи Бранковић (22. / 9. октобар); преподобна Ангелина деспотица (12. август / 30. јул,
23. / 10. децембар); архиепископ Максим светитељ – деспот Ђорђе Бранковић (31. /
18. јануар); митрополит ердељски Сава II Бранковић (7. мај / 23. април) и свети Јован
Нови деспот Бранковић (23. / 10. децембар). (С. Милеуснић, Свети Срби, стр. 219–
220)
32
то време када се ишло у сусрет стогодишњици проглашења краљевине,

1217–1317. Коначну светост целокупне лозе се успоставила у време Сте-
фана Дечанског, односно краља Душана, око 1346. године. Тиме се хтело
рећи да су држава и лоза божанским даром на власт свезани нераскиди-
во. Вечност лозе и државе је била обезбеђена. На власт у држави није мо-
гао доћи неко ко није из основне вертикале лозе Немањина колена, по
мушкој или женској линији. То се никада није догодило ни пре тога без
обзира шта о томе, ко и како, мислио. Али, ни долазак на власт из бочних
грана, уколико би главна вертикала усахла, није била искључена као што
је то случај после цара Стефана Немање Уроша V.
У првој развијеној и вертикалној Лози Немањића у Грачаници из ку-
кова – бедара светог Стефана Немање I, приказаног у краљевском орна-
ту, избијају две јаке гране, кнез Вукан и архиепископ Сава, да би се из
њих издвојиле по једна грана које ће се укрстити изнад Немањине главе а
потом обухватити, у другом реду, краља Стефана Немању II Првовенча-
ног. На исти начин гране лозе по вертикали обухватају краља Немању III
Уроша I и, у четвртом реду, краља Милутина, ктитора Грачанице и акту-
елног владара изнад кога Христос са анђелима врши инвеституру на
власт. У Пећкој генеалошкој слици свети Симеон Немања, као монах, у
обема рукама држи по један корен акантуса из којих избијају по две гра-
не, на лево и десно и две на горе. И у Дечанској генеалогији је поновљен
истоветан образац као у Пећи: свети монах Симеон у рукама држи, али
овога пута, по један цвет акантуса. У вертикали другог реда Лозе у Деча-
нима, изнад Св. Симеона, насликан је свети краљ Милутин, потом, у
трећем реду, актуелни цар Душан, а сви остали су смештени у бочне хо-
ризонталне редове. На овај начин је успостављена скраћена представа
владарске и свете вертикале династије Немањина колена. Међутим, ус-
постављање овакве скраћеног низа владара у вертикалној лози Немањи-
на колена као да је обављено од стране Душана нешто раније, у хоризон-
талној поворци владара у Богородичиној цркви у Карану, 1339. године:
Св. Симеон Немања, Св. Сава, свети краљ Милутин и краљ Душан. Пре-
ма томе у Карану је прва и најстарија представа краља Милутина као све-
тог. Треба имати у виду да је посвећење краља Милутина извршено из-
међу 1324. и 1332. године у време краља Стефана Дечанског и младог
краља Душана. За овакав начин представљања краља Милутина треба
имати у виду и став Данила Старијег који је био привржен посебном ис-
33
тицању култа краља Милутина који је „подигао четрдесет цркава“. Шта

више, може се претпоставити, да разлог за успостављање вертикале: Не-
мања – Милутин – Душан треба тражити у томе да је до Милутинове сак-
рализације дошло у време самосталне власти краља Душана, после сврга-
вања с престола Стефана Дечанског. У складу са тим повеље за манастир
Хиландар говоре о цару Душану као „изданку благог корена“. Смисао по-
зивања краља Душана на краља Милутина треба видети у државно-прав-
ној активности која је представљала „праскозорје идеје о царству код Ср-
ба“.56
Ктиторски ансамбл владара у Милешеви као скраћена родословна слика,

1222-1225. године
56. Љ. Максиновић, Краљ Милутин и царица Ирина: праскозорје идеје о царству код
Срва, Манастир Бањска и доба краља Милутина, Ниш–Косовска Митровица–Ма-
настир Бањска 2007, стр. 13–17.
34
Скраћена хоризонтална генеалошка слика Немањића у Богородичиној цркви манас-

тира Студенице, 1230-1232. године
Ктиторски ансамбл као скраћена хоризонтална родословна слика, Св. Тројица

у Сопоћанима, 1265. године
35
Скраћена хоризонтална генеалошка слика у Градцу, 1270. године
Хоризонтална родословна слика у капели Ђурђевих Ступова, после 1282.
Хоризонтална генеалошка слика у Св. Ахилију у Ариљу, 1299. године
36
Врло скраћена хоризонтална лоза у Богородици Љевишкој, 1312-1314. године
Хоризонтална лоза у Богородичиној цркви у Карану, 1339. године
Хоризонтална лоза у Сопоћанима, 1342-1345. године
37
Развијена вертикална лоза Немањина колена у Грачаници, 1319-1321. године
38
Развијена вертикална лоза Немањина колена у Пећи, око 1333. године
39
Развијена вертикална лоза Немањина колена у Дечанима, 1349. године
40
Развијена вертикална ком-

позитна лоза Немањина ко-
лена, Асена и Комнена,
Матејч, 1348-1352. године
41
Развијена вертикална лоза Немањина колена у време кнеза Лазара и де-

спота Стефана, кула Студенице, 1420-1427. године
42
Хоризонтална генеалошка слика Константина Драгаша, Богородичина

црква у Велући, 1370-71. године
Хоризонтална родбинска слика

кнеза Паскача у Псачи,
1365. године
Хоризонтална родословна слика деспота Стефана Немање

у Љубостиња, 1410. године
43
Родослов Стефана Немање по Барском летопису Константина Николајевића
44
- Krisp Konstantin - Klaudije Gotski - Eutropie(?)

=Eutropia (?) (*214. +270.) =N. ? .
avgust (268-270.) (?)
- Eutropie Dardanac =Eutropia Sirijka

=Klaudia - Maksimin Herkulie (286-310.)
(?)
- Konstancie Hlor (293-306.) - Maksencie =Teodora =Fausta
(*? . 250. +306.) =n. n. (Galeria)
(?)
1.= Jelena (279.)
(*? . 248 +329.)
2.-=Teodora (293.)
(*? +330/337.)
2.- Dalmacie
1.- Konstantin Vel. (+337.) 2.=Konstancia
(308-337.) 2.=Eutropia
2.- Julie Konstancie (+330.) - Nepotijan
(*274-80. 2.=Anastasia
+22. 5. 337.)
(*317. +337.) 2- Konstans - Licinie
1.=Gala (*248. +324.) 1.- Basian (315.)
1.=Minerva (302.) (+p. 325.) - Nepotijan
2.=Basilina
2.=Fausta (308) 2.- Optatus (+350.)
(+326.) - Licinian (+337-38.)
(*314. +325.)
2.- Konst. Gal 2- Julijan Apostata
(*325. +354.) (*332. +363.) =N. k}i
=Konstantina, =Jelena, k}i - Konstancije,
k}i Konst. Vel. Konst. Vel. sin Konst. Vel.
(*248. +324.) (+360.)
2.- Konstantin 2.- Konstans

(337-340.) (337-350.) 2.=Jelena
(*314-16. +340.) (*320. +350.) (+360.)
- Julijan Apostata
1.- Krisp 2.- Konstancie
(355.)(*332. +363.)
(317- (337-361)
326.) (*317. +361.) 2.=Konstantina
(+326.) 1.=n. k}i Julia (+337.) - N. sin
=Jelena Konstancija 1.- Hanibalijan (+362.)
(321.) 2.=Eusebia 2.- Gal (+354.) Sin
3.=Fausta Julia Konstancia
- N. sin
=Konstancia Postum
- Gracijan (+378.)
(367-378.)
Родослов Константина Великог, према Ж. Андрејићу
45
Родослов византијског цара Јустинијана, према Ж. Андрејићу
46
- Gapt (Dorpanei), (51-83.)
- Halmul, (84-117.)
- Avgis, (118-150.)
- Amal, (151-183.)
- Hisarna, (184-217.)
- Ostrogor (Nidal), (218-250.)
- Humuil (Ovida-Kniva), (251-283.)
- Atal (Hilderih), (284-317.)
- Agiulf (Giberih), (318-350.) - Odvulf
- Ansil - Ediulf - Vultfila - Germanarih, (+376.?),

(351-376)
- Valaravans =Sunilda
- Vinitar (Vitimir) - Gunimund, (+376)

(Hermenering)
- Vandalari
- Torismund, - Vandalari
(?- 404.?)
- Valamir, - Teodimir - Teodorih,
(445?-?) =Erelieva (475-526)
- Valamir ?
(konkubina) =Audefleda, (o. 495.),
k}i ili sestra
- Berimund
franc. kraqa Hlodviga
=Amalfrida - Teodorih, - Eutarih
- Trazamund, (470-471.) =Amalisvanta, k}i Teodorihova
kraq Vandala ?
- Eurik,
- Teodahad, (466-485 - Atalarih, - Eutarih,
(534-536.) (520-534.), usvojen od
=Amalisvanta, (+534.) cara Justina,
k}i Teodorihova (518-527.)
=Matasvanta
=Ostrogoto 1.- Vitiges,
=Tiudigoto =Amalisvanta - Atalarih,
- Sigismun, (536-540.)
- Alarih II, 1.- Eutarih
kraq Burgunda 2.- German, (+o. 550.), (524-536.)
(485-507.) 2.- Teodahat
ro|ak Justinijanov
(534-536.)
- Amalarih - German
Родослов Готских владара, према Ж. Андрејићу
47
- Svevlad - Samovlad (Got),

(za vlade cara Anastazija, 491-518.)
- Brus - Totilo - Ostroilo

(Baduilo)
- Svevlad (vladao 12. god.)
- Selimir
- Vladan
? ?
? ?
? ?
- Svetimir, (u doba Konst. ]irila), (oko 850.)
- Svetopelek - Svetopluk (dete svetih povoja),

(doba pape Stefana /VI/, 885-891.),
(+ 17. 03. ? /sahrawen u Sv. Mariji u Dukqi/),
(organizovao sabor u Dalmi),
(vladao 40. godina i 4. meseci)
-nn -nn -nn -nn =n n =n n =n n =n n

- Svetolik,
(vladao 12. godina)
- Vladislav - Tomislav, (vladao 13. godina),

(u to vreme ugarski vladar krenuo u seobu /895-896./)
-nn -nn -nn =n n =n n =n n =n n
- Razbivoj (Primorje), - Vladimir (Srbija), (vladao 24. godine)

(vladao 7 godina) =n. k}i ugarskog hana
Родослов српских владара по Дукљаниновом летопису (1),

према Ж. Андрејићу
48
- Hranimir ? ? ? ? ?
(Karamir)
- Ostrivoj
? ?
- Tolimir ? ? ? ?
- Ostrivoj
- Pribislav
- Krepimir (pobedio nema~kog cara, brati}a / sinovca)

(vladao 25. godine i 1. mesec)
- Svetorad - Svetozar
=n. n. Nemica (sinovica nema~kog cara)
- âslav - Petrislav (oti{ao u Rim)

(oti{ao u Rim) =n. n. Rimqanka
- Pavlimir Belo - Belimir,

(sagradio Raguzu, tvr|avu Belo i crkvu Sv. Petra u Rasu),
(savladao Ugre na Belini, umro i sahrawen u Trebiwu)
=n. n. Rimqanka
=n. n. Srpkiwa
?
- Belimir - Tje{imir (posmr~e)

=n. k}i ûdimira, bana Bele Hrvatske
/blizanci/
- Prelimir - Predimir - Kre{imir,
=Prehvala, k}i ùpana (Bosna i Dalmacija),
Ra{ke (umro bug. car Petar /970./)
- Hvalimir - Boleslav - Dragislav - Svevlad - Stepan - n. n.

(Zeta) (Trebiwe) (Dragoslav) (Podgorje) (vlada Bosnom) ?
=Kastreka (Hum i Ston) - Boleslav
(iz Dubrovnika) - Leget,
(hrom na obe noge)
=Lovica
- Silvester,
(pobegao u Dubrovnik) (sva deca pomrla)
- Tugemir
- Hvalimir
(za vreme cara Samuila /991-1014./)
Родослов српских владара по Дукљаниновом летопису (2),

49
Родослов српских владара по Дукаљниновом летопису (3),

50
Родослов Стефана Немање, према Мавру Орбину, 1601. године
51
Родослов лозе Немањине колена
Родословне податке налазимо и у свим Житијима српских владара и

високог клира: Житије кнеза Владимира попа Дукљанина (XII век); Жи-
тија Св. Симеона од Св. Саве (у склопу Студеничког типика, 1208), Сте-
фана Првовенчаног (1216), Доментијана (1264); Житија Св. Саве од До-
ментијана (1243. или 1254), Теодосија (1307–1310), непознатог
студеничког монаха и архиепископа Арсенија I; Животи краљева и архи-
епископа српских од Данила II и његовог настављача (Житија владара:
краља Уроша I, краља Драгутина, краља Милутина, Стефана Дечанског,
краља Душана и Житије краљице Јелене) (Житија архиепископа: Арсе-
нија I, Јоаникија, Јевстатија I и Данила II) (XIV век); Житије патријарха
Јефрема од Марка Пећког (XIV век); Житија кнеза Лазара од Данила III
и тројице непознатих аутора (XIV–XV век); Житије деспота Стефана
Лазаревића од Константина Филозофа (1433); Житије Стефана Дечанс-
ког од Константина Цамблака (XV век); Житије деспота Стефана Бран-
ковића од непознатог монаха (крај XV века).
Од XII века код нас је почело писање и летописа и родослова. Најста-
рији наш родопис је Летопис попа Дукљанина или Барски летопис, пи-
сан у XII57 a преписан и редигован у XIII–XIV веку58. До данас су откри-
вени следећи родослови Немањине лозе: Карловачки, Загребачки,
Пајсијев, Врхобрезнички, Константинов, Пејатовићев, Ћоровићев, Ру-
варчев I, Руварчев II, Срећковићев, Новаковићев, Хаџи-Јорданов, Пив-
ски, Општи лист патријаршије пећске, Софијски I, Софијски II, Реметс-
53
ки, Васићев, Подгорички, Вукомановићев, Сеченички, Магарашевићев,

Хиландарски, Остојићев, Дорпатски, Рачански, Верковићев, Јанков, Де-
чански, Никољски, Бранковићев и Троношки. Али, први родослов Не-
мањиних предака, иако скраћен, налази се код Константина Филозофа у
Житију деспота Стефана, писаног 1433–1436. године.
Расправљајући о времену настанка и развоју старих српских родосло-
ва Ђорђе Сп. Радојичић је закључио да је тај развој текао на следећи на-
чин: 1. родослов бана Твртка I (између 1374. и 1377), 2. родослов деспота
Стефана Лазаревића, 3. родослов деспота Ђурђа (1433–1446), 4. родослов
сремских Бранковића (1506–1509) и родослов Јакшића (1563–1584).59
Најстарије податке о пореклу великог жупана Стефана Немање, кнеза
Лазара и деспота Стефана записао је Константин Филозоф.60 Генеалогију
– родослов Немање и великог кнеза Лазара Филозоф започиње са „онима
чија су дела вишег реда, који анђеоски живот подражавају (монасима)“ а
потом наставља тврдњом да од ових монаха „потекоше и велики Симеон
(Немања) и Сава“.61 Произилази да су Немањини претци после силаска
са власти постајали монаси. Константин Филозоф као да стоји пред не-
ком сликаном лозом српских владара која није довољно јасна и каже: „да
отуда видимо ко су и откуда су и којих су корена гране; и како је (грана)
која процвета у наше доба владала“. И пошто је укратко описао први сте-
57. I. Lucii, De regno Dalmatiae et Croatiae, Amstelodami 1668; J. G. Schwandtner,
Scriptores rerum hungaricarum, croaticarum, dalmaticarum et slavonicarum, III,
Vindobonae 1748, стр. 486–509; Ф. Шишић, Летопис попа Дукљанина, Београд 1928;
Н. Радојчић, О најтамнијем одељку Барског родослова, Цетиње 1951; С. Мијушковић,
Летопис попа Дукљанина, Титоград 1967; Н. Банашевић, Летопис попа Дукљанина и
народна предања, Београд 1971; E. Perčić, Ljetopis popa Dukljanina, Bar 1999.
58. Т. Живковић сматра да је Барски летопис груб фалсификат барског архиепископа
Ругера учињен по поруџбини хрватског бана Павла Шубића да би тиме остварио ас-
пирације на Босну и Рашку. Тиме је учињен, оправдано или не, покушај потпуног
обезвређивања Барског летописа као извора. (Т. Живковић, Gesta regum sclavorum,
књ. 1, Том II, Београд 2009.)
59. Ђ. Сп. Радојичић, Доба постанка и развој старих српских родослова, Историјски
гласник 2, Београд 1948, стр. 36.
60. Врло је чудно, али, никакве податке о пореклу свог оца, великог жупана Стефана
Немање, нису нам оставили ни његови синови архиепископ Сава и краљ Стефан Не-
мања Други – Првовенчани а ни Данило и Теодосије.
61. Цитирање делова из Житија деспота Стефана, које је написао Константин Фило-
зоф, око 1433–1439. године, вршићемо према преводу Гордане Јовановић (Живот
Стефана Лазаревића деспота српског, Београд 2007, стр. 21–23.)
54
пен, претке Симеона и Саве, а потом други степен, потомке њихове, Фи-
лозоф каже: „Сада се треба дотаћи трећег степена“, односно Лазара и ње-
гових потомака: „...о овом божанственом мужу (деспоту Стефану), који
од почетка, из рода у род, чува своја обећања“. Стиче се утисак као да је
Константин Филозоф стајао пред Лозом Јесејевом и композитном сли-
ком Лозе Немањина колена са кнезом Лазаром у улазној кули манастира
Студенице62 или, евентуално, пред композитном лозом у Матеичу63. Обе
ове лозе до нашег времена су доспеле у јако жалосном стању и не дају нам
разрешење. Имајући у виду даље описивање предака Немање и кнеза Ла-
зара чини се да ова Лоза није била довољно јасна ни Филозофу.
Филозоф одмах каже да је: „(Деспот) сродник благочастивог (и) равно-
апостолног цара Константина“ и пошто га препознаје као првог
хришћанског цара, Константина Великог, Филозоф описује његово по-
рекло и његове потомке. А затим, упозорава да је цар Константин удао
своју сестру Констанцију за свог савладара Ликинија (Лицинија) који бе-
ше „далматински господин, родом Србин“. Ликиније са констанцијом
„роди сина Белу Уроша; а Бела Урош роди Тихомила, Тихомил роди све-
тог Симеона (Немању)...“.64 Помињање само Бела Уроша, Тихомила и
Симеона Немање не мора да значи да су они непосредни потомци и
претци, већ да је у питању набрајање личности главне вертикале неке
сложене династичке слике. Потом описује Немањине потомке све до ца-
ра Уроша који „није имао деце и без потомства оста лоза та“. Доиста је
после 1365. године дошло до једне потпуно нове ситуације у српској ца-
ревини. Успостављена је нека врста триумвирата: цар Урош – краљ Вука-
шин – млади краљ Марко који је наговештавао промену владарске динас-
тије Немањина колена једном новом о чијем се претку и пореклу ништа
не говори. У повељама краља Вукашина не помињу се по имену Св. Си-
62. В. Ј. Ђурић, Лоза српских владара у Студеници, Зборник у част Војислава Ђурића,
Београд 1992, стр. 65–97.
63. Н. Мавродинов, Родословно дрво на царица Елена в Матеиче, Известија на
Балгарското историческо дружество XXII–XXIII, Софија 1948, стр. 203–213; И. Бо-
жилов, Фамилијата на Асеновци, Софија 1985, стр. 451–459; Е. Димитрова, Манас-
тир Матеиче, Ктиторска композиција и ново датовање живописа у цркви Свете
Богородице у Матеичу, Зограф 29, Београд 2003, стр. 181–190.
64. Г. Јовановић, Живот Стефана Лазаревића деспота српског, стр. 23–24.
55
меон и Сава а то се сматра почетком гашења њиховог култа и губљења на

политичкој важности.
По свему судећи, Филозоф је податке о Константину Великом и ка-
лемљење на лажне генеалогије пронашао код Зонаре који их је преписао
од Константина Порфирогенита.65
Пошто је описао прву грану лозе Немањина колена, гране краља Сте-
фана Првовенчаног, Филозоф приступа описивању друге гране, гране ве-
ликог кнеза Вукана, кога нетачно назива другим сином светога Симеона.
Опис ове гране иде до Милице, ћерке кнеза Вратка а „Она је била супруга
великог кнеза Лазара; родила је три сина: овога преславног деспота Сте-
фана, и Вука и Добровоја“. Дакле, описивање прве и друге гране лозе Не-
мањина колена показује нам јасно које је порекло мајке деспота Стефана
и износи податак да је родила три сина, а не два. Остајемо потпуно за-
чуђени јер о пореклу кнеза Лазара и његовој сестри Драгињи – Драгани
не каже ништа иако га је Филозоф, по свему судећи, морао знати. И Фи-
лозоф је, дакле, дао скраћен родослов деспота Стефана. Шта је тиме скри-
вано: неко Лазарево ниско порекло, или нешто друго? Ако се има у виду
да је велики кнез Лазар, још 1373–1375. године, примио „начелство српс-
ко“ на црквено-државном сабору у Пећи, „засенио два цара, да би управо
он продужио њихову лозу“ и, да додамо, проглашеног српског краља
Марка, не би се рекло да је у питању прва претпоставка. Михаљчић смат-
ра да су средњовековни списатељи прибегавали различитим исказима
настојећи да „увере и себе и савременике како светорона лоза није иско-
рењена“ и да није могуће историјским чињеницама бранити мишљења да
је кнез Лазар једини наследник светородне династије.66
Данас се и даље заступа став Љ. Станојевића да се стари српски родос-
лови појављују после наводног изумирања главне гране Немањине ди-
настије, а настанак првих родослова објашњен је тежњом босанског бана
Твртка да оправда претензије на српски престо и круну, пре крунисања
за краља Срба и Босне. Исто важи и за мишљење да су родослови пре-
рађени у првој половини XV века да би се династија Немањина колена
довела у везу са деспотом Стефаном и деспотом Ђурђем: првобитни ро-
65. Б. Крсмановић, Н. Радошевић, Легендарне генеалогије византијских царева и њи-
хових породица, Зборник Византолошког института 41, Београд 2004, стр. 75–94.
66. Р. Михаљчић, Прекид и наставак државног живота у свести старих српских спи-
сатеља, Владарске титуле обласних господара, Београд 2001, стр. 71.
56
дослови су проширени потомцима Немањиног сина Вукана тако да од

њега потиче кнегиња Милица.67 Исто тако, усвојено је мишљење Ђ. Сп.
Радојичића, да је Руварчев родослов производ исте идеје при чему је ус-
постављена непосредна генеалошка веза између тзв. Немањића, Лазаре-
вића и Бранковића. Руварчев родослов је карактеристичан и по томе што
доноси податак да је кнез Лазар ванбрачни син цара Стефана Душана.68
Односно, Лазар је незаконити наследник коме се оспоравало право на
врховну власт. Са таквом формулацијом о пореклу из ванбрачне везе мо-
рао се борити и Стефан Дечански пошто је био рођен у очевом ван „ди-
настичком“ браку. На западу су га увек сматрали ванбрачним сином,
рођеног у морганатском браку. Преузевши власт после сабора у Дежеви
краљ Милутин је склопио нови „династички“ брак, а потом се жени још
пар пута. Међутим, пошто је Милутинова прва жена била жива и у време
склапања последњег „династичког“ брака са Симонидом Палеолог, око
1300. године, то је све његове бракове означавало незаконитим и нелеги-
тимним према византијском закону. Сва оспоравања нису сметала Сте-
фану Дечанском, да после свих препрека на које је наилазио, наследи оца
на власт а потом је легитимност синова Стефана Дечанског била осигу-
рана јер су оба његова брака била „династичка“, са царским принцезама
Бугарске и Византије.
Али, превиђа се да истицање Миличиног порекла од Стефана Немање
има за циљ легитимизовање деспота Ђурђа а не већ покојног деспота
Стефана. Као што је познато, деспот Ђурђе је унук кнегиње Милице и
кнеза Лазара преко њихове кћери Маре. Руварчев родослов тврди и да су
претци Вука, сина севастократора Бранка, унука војводе Младена, кнез
Вукан, односно Стефан Немања.69
Као историјско штиво грбове и родослове српских владара и властеле
први је објавио Мавро Орбин, али су они у били конфузни и потпуно не-
67. Љ. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, С. Карловци 1927, стр. 36–39,
54.
гласник 2, Београд 1948, стр. 28.
69. И. Руварац, Вукан, најстарији син Стефана Немање и Вукановићи, Годишњица
Николе Чупића X, Београд 1988, стр. 1–9. Ми смо прихватили да је Руварчев родослов
приближно тачан. (Ж. Андрејић, Велућа Драгаша, Рача–Београд 1996, стр. 132; Исти,
Света српска лоза, Рача 2005, стр. 21, 63)
57
тачни.70 Врло проблематични су и сви остали грбовници: Охмућевића,71

Коренић-Неорића и Ритер Витезовића72.
Обимне родословне таблице саставио је први Јован Рајић.73 Ране поку-
шаје успостављања родослова наших старих династија на основу Лето-
писа попа Дукљанина учинио је Константин Николајевић,74а прве наше
комплетне родословне таблице сачинио је Алекса Ивић на основу наше
историографије тога доба, а пре свега према таблицама из заоставштине
Константина Јиречека.75 Генеолошким питањима бавили су се сви наши
историчари почев од Пантелије Срећковића, потом Илариона Руварца,
Стојана Новаковића, Јована Томића, Љубе Стојановића, Јована Радо-
нића, Љубе Ковачевића, Станоја Станојевића, Михаила Ласкариса, Ра-
дослава Грујића, Ђорђа Радојичића... После Другог светског рата гене-
ологијом наших владара и њихових породица бавио се једино Миодраг
Пурковић76. Велике допуне и дораде Ивићевог родослова и бројне влас-
теле учинили су крајем XX века Душан Спасић, Александар Палавестра и
Душан Мрђеновић. Они су донели преко шесдесет родословних таблица
српских владара и властеле од раног средњег века до данас77.
О владарима из тзв. лозе Вукановића, уз пласирање одређених родос-
ловних таблица, много је писала Јованка Калић78. Династијама обновље-
не Србије, Карађорђевићима и Обреновићима, бавили су се Драгољуб
Живојиновић и Радош Љушић79. У најновије време Андрија Веселино-
вић и Радош Љушић сачинили су родослове само владарских династија:
70. М. Орбин, Краљевство Словена, Београд 1968, стр. 13, 48, 92, 138, 176.
71. А. Соловјев, Постанак илирске хералдике и породица Охмућевић, Гласник скопс-
ког научног друштва XII, Скопље 1933.
72. I. Banac, Grbovi biljezi identiteta, Zagreb 1991.
73. Ј. Рајић, Историа разних славенских народов наипаче Болгар, Хорватов и Сербов,
IV, Будим 1823.
74. К. Николајевић, Критичка покушенија у периоду од првих пет векова србске ис-
торие, Летопис Матице српске бр. 103–113, Нови Сад 1861–1870.
75. А. Ивић, Родословне таблице српских династија и властеле, Београд 1928.
76. М. Пурковић, Принцезе из куће Немањића, Виндзор 1956; Кћери кнеза Лазара,
Мелбурн 1957; Српски владари, Виндзор 1958.
77. Д. Спасић, А. Палавестра, Д. Мрђеновић, Родословне таблице и грбови српских ди-
настија и властеле, Београд 1991.
78. Ј. Калић, Рашки велики жупан Урош II, Зборник радова Византолошког института
XII, Београд 1970; Књегиња Марија, Зоограф 17, Београд 1986; Жупан Белош, Зборник
радова Визант. инст. XXXVI, Београд 1997.
58
Властимировића, Војислављевића, Вукановића, Немањића, Котрома-

нића, Мрњавчевића, Балшића, Лазаревића, Бранковића, Црнојевића,
Обреновића, Карађорђевића и Петровић – Његоша80. Допуне и исправке
генеалогије српских владара вршили су Раде Михаљчић81 и Душан Спа-
сић82. Најзад, истичемо наша истраживања генелогије средњовековних
српских владара на основу потпуно нове концепције у најновије време.83
Такође, и наша истраживања о претцима родоначелника династије Ка-
рађорђевић.84
Наша историјска наука је прихватила постојање неких династија које
се пре пропасти српске средњовековне државе као такве уопште не по-
мињу: Мрњавчевићи, Грчинићи, Лазаревићи, Бранковићи, Драгаш-Деја-
новићи... Њих је под тим династичким презименима први успоставио
Мавро Орбин и наша наука доба романтизма, а неаргументовано при-
хватила и наша модерна, тзв. критицистичка историјска наука с почетка
XX века. Чак се ни Немањићи у свом времену не помињу под тим прези-
меном. Они своје династичко порекло у изворима означавају са „Не-
мањино колено“ и зато ћемо их и ми тако називати.
На основу, за многе, непоузданих података Родослова попа Дукљанина
(Барски родослов), Порфирогенита и других раних византијских извора
успостављене су родословне таблице раних српских владарских динас-
тија: Властимировића и Војислављевића. Када су у питању рашке владар-
ске династије сви поменути родослови инсистирају на старијој динас-
тији коју означавају као Вукановиће (иако је несумњиво њихов
родоначелник жупан Марко) и Немањиће. Вукановићи (Марковићи)
трају од краја XI до краја XII века, а Немањићи од почетка XII до друге
половине XIV века. Тако је практично успостављена теорија дисконти-
нуитета српских владарских династија, те према томе, и државе. А то, по
свему неће бити тако, што показују наша истраживања, овај текст и ро-
79. Р. Љушић, Обреновићи и њихов родослов, Г. Милановац 1998; Д. Живојиновић,
Карађорђевићи, Топола 2001.
80. А. Веселиновић, Р. Љушић, Родослови српских династија, Београд 2002.
81. Р. Михаљчић, Мара Хребељановић, Даница за годину 2000, Београд 1999, стр. 127–
147.
82. Д. Спасић, Вукановићи, Даница за годину 2007, Београд 2006, стр. 201–218; Исти,
О породичним приликама краља Владислава, Даница за годину 2009, Београд 2008,
стр. 253–263.
59
дослов. Наша наука је још почетком XX века заузела став да је отац вели-
ког жупана Стефана Немање, родоначелника династије, загонетна лич-
ност Завида о чијем пореклу се не зна ништа. И тако сви наши родослови
Немањића почињу нетачно са Завидом.
Наше посебно важно сазнање јесте да треба елиминисати заблуду на-
ших историчара да су наши извори: Барски родослов, Мавро Орбин, на-
ши старији и млађи Родослови и Летописи потпуно нетачни и непоузда-
ни што се објашњава недоследношћу при тумачењу аутентичних
летописаца, каснијих преписивача и слично. Ни једна национална исто-
ријска наука у свету није тако као наша на овакав начин елиминисала и
прогласила некомпетентним своје изворе, шта више и многе стране из-
вештаче, што је потпуно апсурдно и не чуди што су направљене многе
грешке, а све у име критицистичке историографије. Из тих разлога било
је потребно извршити критичку ревалоризацију грешака критицистичке
историјске школе.
Своја велика права на македонски и бугарски престо Војислављевићи
су заснивали преко кћери и унуке цара Самуила (удата за кнеза Стефана
Војислава и преко Самуилове унуке, кћери Теодоре – Косаре, удате за ср-
пског краља Михајла) и српског краља Јована Владимира, светог Јована
83. Ж. Андрејић, Велућа Драгаша, Рача–Београд 1996; Исти, Манастир Велуће, Рача
2002; Исти, Тихомири, Уроши, Вукани, Мирослави, Завиде и Немање, или о пореклу
жупана Стефана Немање, Новопазарски зборник 26, Нови Пазар 2002; Исти, О срп-
ском царском челнику Муси и његовом пореклу, Рашка 38–39, Рашка 2003; Исти, Црк-
ва Свете Богородице у Доњој Каменици и област 'Дендра' великог жупана Десе и
његових потомака, Развитак 211–213, Зајечар 2003; Исти, Српски средњовековни ди-
насти и и црквене прилике у Источној Србији и сверозападној Бугарској у XII–XV ве-
ку, Баштиник 6, Неготин 2003; Исти, Монахиња Јефимија, ћерка ћесара Војихне,
унука Владислава II и праунука краља Драгутина, Јефимија 14, Трстеник 2004; Исти,
Свети Сава, Рача 2004; Исти, Хумски кнез Мирослав, Одзиви 127, Бијело Поље 2005;
Исти, Прилог истраживању о великим жупанима Примиславу и Белушу и претпос-
тавка о њиховим могућим потомцима, Митолошки зборник 13, Рача 2005; Исти,
Света српска лоза, Рача 2005; Исти, Размишљања о раним бановима Босне и неке
претпоставке о њиховом пореклу и успостављања родослова, Гласник 5, Бања Лука
2007; Исти, Нова сазнања о српском кнезу Строимиру из IX века ина основу 'архи-
вског записа' са његовог златног печатњака, Архивско наслеђе 5, Зајечар 2007; Исти,
Средњовековна Топлица, баштина жупана Марка и његових потомака, великих жу-
пана Стефана Вукана и Стефана Немање, Митолошки зборник 20, Рача 2009; Исти,
Старија и новија трагања за пореклом великог жупана Стефана Немање и потпуни
преокрет са новим резултатима, Митолошки зборник 21, Рача 2009.
60
Владимира. Најмлађи Михајлов син Бодин је 1073. године проглашен за

цара Бугарске у Призрену. Рашки жупан Марко био је ожењен сестром
бугарског цара и српског краља Константина Бодина Петра III, заправо
ћерком краља Михајла и н. н. супругом, ћерком Јована Владимира и Ко-
саре. Рекли би смо, на тај начин светост лозе Војислављевића успос-
тављају се преко Св. Јована Владимира Мироточивог. На та светородна
права се позивају и тзв. Вукановићи и Немањићи. Тако је Стефан Немања
II Првовенчани, 1215. године, пренео мошти Св. Јована Владимира у
Драч, а потом у манастир Свети Јован – Шин Ђон код Коњуха (Елба-
сан).85 Са Војислављевићима је остварио родбинске везе још рашки жу-
пан Техомил II удајом своје кћери за Драгимира, сина Хвалимира Војис-
лављевића. Они су имали сина Стефана Војислава који је био ожењен н.
н. ћерком цара Самуила. У Спасићевим Родословним таблицама стоји да
је Драгимир био ожењен ћерком рашког жупана Љутомира.86
На основу наших двадесетогодишњих истраживања дошли смо до за-
кључка да су тзв. Вукановићи и Немањићи припадници исте династије
која се базира на Тихомиру, који је жупан Рашке постао у време српског
владара Часлава (IX век), а да је Немањин отац Стефан Вукан, млађи син
жупана Марка, а не Завида87. Исто тако, устврдили смо да су члановима
династије Вукановић-Немањића, могло би се краће рећи Тихомировића,
припадали и видински Шишмани, влашко-молдавске Бесарабе, Драгаш-
Дејановићи, Мрњавчевићи, Лазаревићи и Бранковићи. Поред изузетно
обимне историјске грађе у овом раду, као и у нашим претходним радови-
ма, коришћене су и родословне таблице византијских88, бугарских89,
влашких90, мађарских91, француских, енглеских шпанских, немачких и
свих осталих европских династија92 као и турских Османовића93, не
мењајући их по сваку цену већ само тамо где смо дошли до нових
сазнања.
84. Ж. Андрејић, Још о пореклу Карађорђа, Шумадијски записи 2, Аранђеловац 2004;
Исти, Карађорђево порекло у светлу до сада не коришћених извора, Митолошки
зборник 12, Рача 2004; Исти, Карађорђева колевка, Рача 2006; Исти, Нека питања о
Првом српском устанку у вези са запостављеним сазнањима о Карађорђевом пореклу,
Српска слободарска мисао 58, бр. 2, Београд 2007.
85. С. Милеуснић, Свети Срби, Крагујевац 1989, стр. 10–15.
86. Д. Спасић, А. Палавестра, Д. Мрђеновић, Родословне таблице и грбови..., стр. 28.
87. Ж. Андрејић, О пореклу великог жупана Стефана Немање, Братство XIV, Београд
2010, стр. 23-65.
61
У центру нашег интересовања била је целокупна владарска династија

Тихомировића, односно Вукановић-Немањића, њених мушких и женс-
ких чланова, тако да је у питању специфичан мушко-женски родослов
чиме се из разних праваца и најпотпуније осветљавају везе са осталим
династијама Европе, а често пута и у оквиру династије. Али, те унутар
династичке брачне везе, утврдили смо, никада нису биле родоскрвне јер
нису ни могле бити пошто је позорност и непоколебивост Српске право-
славне цркве у вези са тиме била бескомпромисна.
У проучавању наших родослова пре династије Немањина колена пош-
ли смо, не прихватајући све оне ставове наших истраживача која су са-
гласна са тенденциозним тврдњама Живота краљева и архиепископа ср-
пских, да „пре породице Немањића у српским земљама није било ничега
што је вредно помена“, увиђајући да су наши писци из времена власти
ове династије свесно заобишли и запоставили њихове претходнике. Гло-
рификација Стефана Немање била је толико удворичка и у функцији
идеологије да се тврдило да све по почиње од њега па чак и хришћанс-
тво.94 Тако се преко родоначелника вршило митологизовање читавог Не-
мањиног рода који је у целини постао светородан. На тај начин се све вр-
сте светости не налазе у сакрализованом лику једног владара већ
владајуће династије у целини. Истицањем светородне династије Не-
88. Ch. Hopf, Inedites ou peu connues publiees avec notes et tables genealogiques par Charles
Hopf, Athen 1961; Nikol, Byzantine Family of Kantakouzenos, Washington 1968; ***
Famille des Kantacusene, у: Histoire generale des maisons souveraines, princieres, ducales,
et des autres maisons nobles: des hommes d’etat, de guerre, de science et d’art, I, Paris
1851–52; V. Grumel, La hronologie, Traite d’etudes Byzantines, I, Paris 1958; Г. Остро-
горски, Генеолошке таблице византијских династија, у: Историја Византије,
Београд 1993; Б. Ферјанчић, Деспоти у Византији и јужнословенским земљама,
Београд 1960; Б. Ферјанчић, Севастократори у Византији, ЗРВИ XI, Београд 1968,
стр. 141–190; Д. Никол, Бесмртни цар, Београд 1997; Р. Радић, Време Јована V Палео-
лога, Београд 1993; С. Мешановић, Јован VII Палеолог, Београд 1996.
89. В. Златарски, Историја на Балгарската даржава преѕ средните векове, том I–II,
Софија 1972; И. Божилов, Фамилија на Асеновци, Софија 1985; И. Андреев, М. Лал-
ков, Блгарските ханове и царе, Велико Трново 1996; И. Андреев, И. Лазаров, П. Пав-
лов, Кои кои е в средновековна Блгарија, Софија 1994.
90. N. Jorga, Genealogia Cantakuzinilor de banul Mihail Cantacuzino, Bucuresti 1902; E.
Stoian, Vlad Tepes, Bucuresti 1989; I. Stavarus, Povestiri mediavale despre Vlad tepes-
Draculea, Bucuresti 1978.
91. S. Jozsef, Magyar nemzet tortenete, Budapest 1896; П. Рокаи, З. Ђере, Т. Пал, А. Касаш,
Историја Мађара, Београд 2002.
62
мањина колена свесно је избрисано раније доба српске историје, владара

и њихових потомака из бочних грана.
Такође, требало је одбацити схватање да је усахла лоза Немањина ко-
лена смрћу цара Уроша које је настало позивањем на присећање инока
Исаије: „у то време и српске господе седми, мислим, род крај прими... не
би кнеза, ни вође, ни наставника међу људима ни да их избавља ни да
спасава“ јер је реч о илустрацији очекиване пропасти света „на заходу
седмог века“, 1491–1492. године95. Непосредна бочна грана Немањина
колена, Синише Симеона Немањић-Палеолога била је жива али прогна-
на, наводно, „због наших грехова оземаљствовани“. У туђој земљи су
страдали Мрњавчевићи а „због наших грехова“ а тзв. Лазаревићи су
„подручници ономе који им је оца убио“. Негирана је исправност про-
глашења Српског царства и уздизање на ранг Патријаршије а преко Да-
ниловог настављача и осуђена позивањем на проклетсво архиепископа
Саве које је, у најмању руку, измишљено. Митологизација и деструкција
је почињена од стране неких црквених кругова ради превазилажења цр-
квеног раскола са Цариградском патријаршијом и скидања анатеме: срп-
ска црква је „тонула у зло“. Канонизација цара Душана, најмоћнијег и
највећег српског владара Немањина колена, била је онемогућена а то је
имало консеквенце и по његове потомке од којих су неки, као кнез Лазар,
морали да мукотрпним потезима изборе нов легитимитет. Краљевска
92. V. Grumel, La hronologie, Traite d’etudes Byzantines, I, Paris 1958; E. Zollner, Geschichte
Osterreichs, Munchen 1990; J. Louda, M. Maclagan, Les dynasties d'Europe, Paris 1995; C.
Wenzler, Genealogie de rois de France et epouses royales, Rennes 2001; К. Тешић, Бурбони –
француски – Родослов, Београд 2005; *** Enciclopedia Britanica; G. C. Rothery, Concise
Encyclopedia of Heraldry, London 1985; *** Nouveau Larousse illustre, Paris; С. Пеинтер,
Историја Средњег века (284–1500), Београд 1997; И. Ћ. Ковачевић, Историја Енглес-
ке, Београд 1971; R. Griffits, The Oxford illustrated history of the British monarchy, Oxford
1988; R. Lewis, Kings and Queens, Lewinston Main 1986; К. Тешић, Енглески краљеви
(1066–1485) – Родослов, Београд 2006; Фе Б. Алварес, Х. Пећароман, Историја Шпа-
није, Београд 2003; F. Šišić, Povijest Hrvata, Zagreb 1920; К. Тешић, Хабзбурзи – Родос-
лов, Београд 2005.
93. Е. Миљковић, Османлије – родослов, Београд 2007.
гласник 2, Београд 1948, стр. 21–36.
95. Dj. Sp. Radojičić, Antologija stare srske književnosti (XI–XVIII veka), Beograd 1960, стр.
99–101; S. Ćirković, Kraj veka – kraj sveta, Jugoslovenski istorijski časopis 1–2, Beograd
1996, стр. 11–24.
63
круна Србије, коју је носио краљ Вукашин, а потом његов сина Марко
постала је спорна јер је није носио потомак Стефана Првовенчаног. Сви-
ма је било јасно да Маркова краљевска круна нема право значење. Душан
је краљевску круну предао потомцима великог жупана Примислава,
најстаријег брата Симеона Немање, а другим својим рођацима из бочних
грана највиша царска достојанства, тако је ујединио Немањин род а то је-
динство је учинило Србију изузетно моћном. После Душана и Уроша Ср-
бија није више била у прилици да краљевску круну добије са Запада а о
царској није ни могло бити говора. Једини легитимни и на црквено-
државном сабору потврђени Душанов наследник на основу крви и лозе,
кнез Лазар, морао је у сложеној ситуацији да се позива само на титулу ве-
ликог кнеза, ону коју су српски владари имали још у IX–X веку. Дошло је
до прекида и дисконтинуитета државног живота и губитка светлости.
Лазар је повратио црквени мир али је казна била неумољива и жестока.
На основу права крви и лозе српски црквено-државни сабор је могао
једино у кнезу Лазару видети личност достојну Божје благодати и то је и
учинио. Свако друго решење носило би још дубље консеквенце и могућ-
ност избијања унутрашњих сукоба. Као што је познато, до оспоравања
није дошло ни од стране краља Марка, краља Твртка I и Константина
Драгаша. Лазар је необјашњиво, сматра се у нашој историографији, иако
само кнез, „засенио два цара да би управо он продужио њихову лозу“. За-
то се тврди да су наши средњовековни „списатељи“ прибегавали разли-
читим исказима „настојећи да увере и себе и савременике како светород-
на лоза није искорењена“.96 Због свега претходног, треба одбацити
оваква тумачења и „утеривање у лаж“ повеље деспота Стефана, Констан-
тина Филозофа и многе друге, чак и два византијска савремена историча-
ра, Дуке и Халкохондила, да кнез Лазар није син краља Душана.
Износи се схватање да су за свете могли бити канонизовани само лич-
ности из Немањина рода – свете лозе Немањина колена и да би се у том
смислу објаснила канонизација кнеза Лазара она се проглашава „спонта-
ном“ а пошто је до ње као такве и дошло то је, ето, и довело до његовог
изједначавања са Немањићима.97 Постоје тумачења и да је канонизација
кнеза Лазара почетак новог династичког култа и чини „откриће“ да је ти-
96. Р. Михаљчић, Владарске титуле обласних господара, Београд 2001, стр. 71.
97. Исто, стр. 72.
64
ме дошло стварања „нове димензије 'мистичне државе' испоњену у виду

једног процеса који се може означити као почетак демократизација пос-
вете. Светост сада може да припадне људима који су умирали мученич-
ком смрћу за веру и отаџбину“(!).98 Али, овај тип новог светитеља је ус-
постављен са канонизацијом краља Стефана Немање Дечанског. Лазар је
био и остао само „некадашњи високи достојанственик на двору цара Ду-
шана“ али је „добио подршку цркве, чиме је постао њен кандидат за на-
следника посленемањићке (?!) династије“.99 Истрајава се у томе да је „Ла-
зар своје скромно порекло надокнадио браком, узимајући за супругу
Милицу, 'светог корена', која је сматрана (?!) потомком краљевске поро-
дице“.100 Интересантно је навести да се Милица у својим повељама, ни
пре ни после Лазарове смрти, ни једног тренутка не позива на те своје
претке. Овакво тумачење о Лазаровом адоптирању при наслеђивању све-
тог трона Немањина колена преко супруге, заправо узурпације, у дубокој
је колизији са карактером владавине ове династије и одлукама српске цр-
кве које су у потпуности искључивале сваки покушај узурпације престо-
ла од стране било ког претендента који није директни потомак светих ср-
пских владара. Осим тога, овакво мишљење у дубокој је колизији са
ставовима о карактеру и схватањима српских владара и власти101.
Тек са добијањем царске титуле деспота, највишег византијског до-
стојанства до цара, урученог Лазаревом сину Стефану, 1402. године и по-
тврђеног, 1410. године, Србија је поново признала идеалну надређеност
Цариграда. То је тренутак после кога деспот Стефан почиње да себе оз-
начава потомком цара Стефана (Хиландарска повеља) а то чини и његова
породица (натпис на довратнику припрате Раванице). То је време и када
византијски историчари Дука и Халкохондило могу да пишу да је „вели-
ки Лазар син краља Стефана“.
Дакле, није гашење династије Немањина колена, јер је није ни било,
„створила дугу идеолошку и династичку кризу“ већ одлуке српског
краља Душана да се крунише за цара и устрајавање његовог сина цара
Уроша на том путу. Та одлука је у Цариграду сматрана рушењем хијерар-
хије васељенске симфоније. Рушење ове симфоније од стране српских
98. Б. Бојовић, Краљевство и светост, стр. 247–248.
99. Исто, стр. 249.
100. Исто, стр. 261.
101. Исто, стр. 332–333.
65
владара лишила их је поседовања хармоније двеју власти као најбитнији

израз средњовековне државне идеологије и свете лозе. Посвећивање Ду-
шановог потомка, ради тога, морало се заснивати на новом моделу, не на
благодати већ на мучеништву. Тај модел мученика пронађен је у жртве-
ном обрасцу краља мученика Стефана Дечанског и, много старијег, српс-
ког кнеза мученика Јована Владимира.
Грб српског цара Сте-

фана Немање Уроша V,
према Мавру Орбину,
1601. године
66
Сачувани портрети владара и

светих српске лозе Војиславље-
вића и Вукановића и њихових
наследника, владара Бугарске и
Влашке
Краљ Јован Владимир, зет цара Са-

муила и таст краља Михајла, све-
ти Јован Владимир, ман. Рила
Краљ Михајло, црква Св. Велики жупан Деса, црква Марија, кћи жупана Уроша
Михајла у Стону Св. Петра у Бијелом Пољу I, капела у Знојму - Чешка
Бугарски цар Михајло III- Влашки војвода Мирча

Бугарски цар Константин Шишман, унук Констан- Стари, праунук Констан-
Тех, праунук жупана Десе тина Теха, Д. Каменица тина Теха, ман. Козија
67
Владари и свети Србa

Немањина колена
Велики жупан Стефан Немања I као

монах и краљ, Св. Симеон Мироточи- Ана, друга супруга Немањина,
ви, манастир Студеница Св. Анастасија, Студеница
Архиепископ и патријарх Краљ Стефан Немања II, Стефан Вукан I, велики жу-
Сава I, Св. Сава, Милешева Св. Симеон, Студеница пан и краљ, Студеница
Краљ Стефан Радослав, ма- Краљ Стефан Владислав I, Краљ Стефан Немања III
настир Студеница Св. Владислав, Милешева Урош I, Сопоћани
68
Јелена Комнен-Куртне-Ан- Архиепископ Арсеније I Сре- Стефан Немања IV,

жу, Св. краљица Јелена, мац, унук Стефана Не- краљ Дукље, манастир
Грачаница мање, Св. Арсеније, Пећ Морача
Архиепископ Сава II, Краљ Стефан Драгутин, Краљ Стефан Милутин,

Св. Сава II, Сопоћани Св. Теоктист, Ариље Св. Милутин, Хиландар
Противкраљ Стефан Вла- Стефан Урошиц, Св. Сте- Архиепископ Данило II, Св.
дислав II, лоза у Дечанима фан Урошиц, лоза, Дечани Данило, Пећ
69
Краљ и противкраљ Конс- Краљ Стефан Немања V Цар Стефан Душан Урош
тантин, лоза у Пећи Урош III , Св. Стефан Де- IV, манастир Лесново
чански, лоза у Пећи
Царица Јелена - Александра, Бугарски цар Александар, Цар Стефан Немања VI

манастир Лесново Лондонско јеванђеље Урош V, Св. цар Урош
Цар Симеон - Синиша, Краљ Вукашин, Краљ Марко,

манастир Дечани Псача Марков манастир
70
Деспот Стефан Немања VII,

Кнез Лазар, Св. Лазар вели- Књегоња Милица, Св. Јевге- Св. Стефан Високи, манас-
комученик, Раваница нија, манастир Раваница
тир Манасија
Господин Константин Дра- Деспот Ђурђе, Деспот Лазар,

гаш, манастир Велуће Есфигменска повеља Есфигменска повеља
Деспот Стефан Слепи, Св. Деспот Ђорђе, архиепископ

Стефан Слепи, икона Максим, Св. Максим, икона Деспот Јован, Св. Јован Но-
Свети Бранковићи Свети Бранковићи ви, икона Свети Бранковићи
71
Влашки војвода Бесараба, Јелена Бранковић-Рареш, Влашки војвода Јован Радул

манастир Арбор манастир Хомор IV, манастир Ватопед
Јелена Шубић, сестра цара Босански краљ Твртко I, Босански краљ Стефан То-
Душана, манастир Крка надгробник из Бобовца машевић, Белини
Катарина Косача, Српски патријарх Мака- Велики везир Махмед паша

Белини рије Соколовић, Пећ (Бајо) Соколовић
72
Vukan, ùpan Marko, ùpan
Nemawa Uro{ I, ùpan Stefan Vukan, ùpan
Nemawa Uro{ II,

vel. ùpan Desa,
vel. ùpan Belu{,
vel. ùpan
Tihomir,
Primislav, Stefan Nemawa I,
vel. ùpan
vel. ùpan vel. ùpan
Stefan Vukan, Stefan Nemawa II Prvoven~ani,

vel. ùpan, kraq vel. ùpan, kraq
Stefan (NemawaIII), Stefan Vladislav,

kraq Dukqe kraq
Stefan Radoslav, Stefan Nemawa IV
kraq Uro{ I, kraq
Stefan Dragutin, Stefan Milutin, kraq

kraq
Stefan Nemawa V De~anski
Uro{ III, kraq
Vuka{in, kraq
Stefan Du{an Uro{ IV,
car
Marko, mladi kraq,
kraq
Stefan Nemawa VI
Stefan Lazar, knez Uro{ V, car
\ur}e, despot Stefan Visoki Nemawa VII,

knez, despot
Lazar, despot Stefan Slepi, despot
\or}e, despot Jovan, despot
Вертикала владара Србије из рашке династије жупана Марка, према Ж. Андрејићу
73
- Marko
- Uro{ I Nemawa
- Bela I
- Stefan Vukan - Koloman - Almo{

=Jelena
=Bretislava - Bela II
- Boris - Geza II
=Areti Duka
- Stefan Nemawa I
=Ana - Bela III
- Stefan Nemawa II - Andrija II

Prvoven~ani
- Bela IV
- Uro{ I Nemawa III

- Stefan V
- Dragutin =Katarina =Marija

(Katalena)
=Jelisaveta - Karlo
- Stefan I Kotroman Martel
- Karlo
- Stefan II Kotroman Robert
=Jelisaveta - Lajo{ I
=Marija =Jadviga,
- @igmund sveta
Неродоскрвна орођавања рашких, угарских и босанских владарских лоза
74
- Marko
- Uro{ I - Stefan Vukan
- Stefan Nemawa I
- Stefan Vukan - Nemawa II Prvoven~ani
- Zavida - Stefan (Nemawa III) - Nemawa IV Uro{ I
? ? - Milutin
- Mladen - Dimitrije - Nemawa V De~anski
- Branko - Vratislav
- Du{an
- Dimitrije Vratko
- Lazar
=Milica
- Vuk
=Mara
Неродоскрвна орођавања унутар рашке владарске лозе (1), према Ж. Андрејићу
75
- Marko
- Uro{ I
- Stefan Vukan
- Belo{
- Desa - Bogdan - Stefan Nemawa

=Vuka
- Nemawa II Prvoven~ani
- Nemawa - Arsenije Sremac
- Tehomil - Radoslav - Vladislav I - Nemawa III Uro{ I

(Teha)
- Konstantin (Teha) - Desa

- Milutin
- Mihajlo [i{man - Konstantin
- Nemawa IV =Ana
- Mihajlo III - Bela =Kera Petrica De~anski
[i{man Uro{ (Jelena)
=Ana - Stracimir
(Konstantin)
=Jelena (Aleksandra)
- Du{an
Неродоскрвна орођавања унутар рашке владарске лозе (2), према Ж. Андрејићу
76
Владари нововековних српских династија
Српски кнез Милош Српски кнез Милан Српски кнез Михајло

Обреновић Обреновић Обреновић
Српски краљ Милан Српски краљ Александар Црногорски митрополит

Обреновић Обреновић Петар I Петровић Његош
Црногорски владика Петар Црногорски кнез Данило Црногорски кнез и краљ Ни-
II Петровић Његош Петровић Његош кола Петровић Његош
77
Српски Вожд Ђорђе Јелена Петровић, супруга Српски кнез Александар

Петровић - Карађорђе Карађорђева Карађорђевић
Кнегиња Персида Српски краљ Петар I Кнегиња Зорка Његош

Карађорђевић Карађорђевић Карађорђевић
Александар I Карађорђевић, Краљица СХС и Југославије, Петар II Карађорђевић

краљ СХС и Југославије Марија Карађорђевић краљ Југославије
78
Родословне таблице српских
владара и властеле
Важан закључак представља сазнање да је у XII веку било најмање пет

српских владара и принчева под именом Немања у којима су сви
претходни историчари препознавали и имали у виду само једног
Немању, великог жупана Стефана Немању. Поред њега на историјској
сцени као његови савременици појављују се принц Немања, један од
синова рашког жупана Десе; принц Немања, један од синова дукљанског
принца Драгихне; принц Немања, унук рашког жупана Уроша II и принц
Немања (Стефан Првовенчани), потоњи велики жупан и краљ, син
великог жупана Стефана Немање. То је нашу историјску науку одвело у
правцу беспутног лутања и коначно на стрампутицу, стварање потпуно
нетачних антиципација од којих је круцијална да је извесни Завида био
отац великог жупана Стефана Немање.
Усвојени су као потпуно тачни подаци да је жупан Деса имао следећу
децу: Мирослава, Константина, Немању, Завиду и н.н. кћер; да је од сина
Немање имао унуке: Техомила и Симеона, а од сина Завиде: унука
Мирослава и да је од унука Техомила имао праунука Константина Теха
(бугарског цара), односно чукунунука Михајла (деспота видинске
области). Такође, рашки жупан Урош II имао је синове: Тихомила и
Чудомила, а од првог сина унуке: Завиду (Давид), Константина
(Страцимир), Првослава и Немању. Тиме се дошло до тога да је рођени
79
брат жупана Уроша I, жупан Стефан Вукан отац великог жупана Стефана
Немање. Њихов отац био је жупан Марко, а мајка сестра српског краља
Бодина и једно време бугарског цара под именом Петар Константин
Бодин. Жупани Марко и Вукан, према нашим доказима, воде порекло од
рашког жупана Техомила – Тихомира из времена српског владара
Часлава (927–950).
За првог Бодиновог рашког великог жупана Вукана се у нашој науци
тврди да није имао мушке деце већ само кћер која је била удата за
дукљанског краља Владимира II, унука краља Михајла и да су га из тих
разлога на власт у Рашкој наследили Урош I и Стефан Вукан и њихови
потомци. Ми смо антиципирали да је Вукан I био ожењен ћерком босан-
ског жупана Стефана са којом је имао и још два, ако не и три сина, Уро-
ша, Вукана и Павла. Они се помињу у Троковим угарским изворницима
тако што се каже да их је угарски краљ Коломан ослепео истом приликом
када је то учинио и свом брату, противкраљу Алмошу и његовом сину Бе-
ли II, 1109. године.102
Утврђивање порекла великог жупана Стефана Немање од жупана Сте-
фана Вукана доводи до сазнања да његова браћа Тихомир, Страцимир и
Мирослав нису његова рођена браћа већ браћа од стрица. Наше антици-
пације говоре да је Немања имао два брата, велике жупане Примислава и
Белуша и сестру која је била удата за дукљанског краља Градихну.
Пошто смо доказима одбацили тврдњу да је Завида отац Стефана Не-
мање, одбачена је и тврдња да је хумски кнез Мирослав његов рођени
брат. Као што је познато, кнез Мирослав не помиње великог жупана Сте-
фана Немању као брата ни у тексту ктиторског натписа цркве Св. петра у
Бијелом Пољу, ни Мирослављевог јеванђеља, као ни на надгробној (запра-
во ктиторској) плочи цркве Св. Кузмана и Дамјана у Благају код Моста-
ра103, а морао би јер је владар, У току тих доказивања дошли смо и до
сазнања да је Теха син Немањин, који је је при сусрету Фридриха Барба-
росе и великог жупана Стефана Немање у Нишу 1189. године требао би-
ти ожењен немачком принцезом, од стране наших историчара, а пре
102. Ж. Андрејић, Старија и новија трагања за пореклом великог жупана Стефана Не-
мање и преокрет с новим резултатима, Митолошки зборник 21, Рача 2009, стр. 150–
154.
103. Р. Михаљчић, Изворна вредност старе српске грађе, Београд 2001, стр. 278; Г. То-
мовић, Морфологија ћириличних натписа на Балкану, Београд 1974, стр. 36-37.
80
свих Ковачевића, погрешно преименован у Тољена, некаквог сина кнеза

Мирослава. Тај измишљени Тољен је потом неоправдано повезан са хум-
ском властелом, Петром и Брајком, односно Петровим синовима Нико-
лом и Тољеном који живе у XIV веку. По овом Николи, који је имао среће
да буде ожењен Катарином, ћерком босанског краља Степана Котрома-
нића, сви се они зову Николићи. Јасно се види да између овог измишље-
ног Тољена, с краја XII века и Николе, с почетка XIV века, има само једно
колено што је јасан доказ да је та конструкцијја неодржива. Тиме је јасно
и да Николићи немају никакве директне везе са лозом Немањина колена.
Са Немањиним и Котромановим коленом имају везе преко женске ли-
није. Николина супруга Катарина је била кћер краља Стефана Котрома-
нића и Јелисавете, ћерке краља Драгутина.
Анализирајући малобројне изворе о најранијој историји Босне и ле-
гендарне владаре, као и расположиве изворе о раним бановима Босне,
XII–XIII века, извршили смо покушај успостављања њихових династич-
ких линија. Осим тога, дошли смо до чврстих доказа да се српска динас-
тичка линија банова Босне укрштала врло често са дукљанско-рашком
краљевском и великожупанском династијом.104
Имајући у виду појаву имена Немања код потомака Уроша I и Стефана
Вукана треба ово име тражити и код њихових предака, например
Стефана (попа), унука Часлављевог жупана Техомила. Стефан је био деда
жупана Вукана и Мирослава (Марка) које је краљ Бодин поставио да
владају Рашком. Постоји могућност да је онај Стефан, кога је такође
Бодин поставио да влада Босном и о коме се незна ништа, управо
поменути Стефан (поп) крштеног имена Немања. На основу крштених и
титуларних имена чланова династије колена жупана Стефана Немање
дошло се до сазнања да је име Немања било често, али га нису сви
носили. Тако се успоставља следећи низ: велики жупан Стефан Немања I,
велики жупан и краљ Стефан Немања II Првовенчани, краљ Урош I
Немања III, дукљански краљ Стефан Немања IV, краљ Стефан Урош III
Немања V Дечански и цар Урош V Немања VI.
104. Ж. Андрејић, Размишљање о раним бановима Босне и неке претпоставке о њихо-
вом пореклу и покушај успостављања родослова, Гласник 5, Бања Лука 2007, стр.
105–131.
81
Дошавши до предака и потомака жупана Немање Уроша I и Стефана

Вукана сазнајемо и о великим и сложеним брачним везама српских
владара унутар саме династије који нису били родоскрвни, као и
орођавањима са немачким, угарским, византијским, бугарским,
норманским, па чак, француским и руским двором, од XI до XIV века.
Важна карика у родословима је и сазнање да је Арсеније, други архи-

епископ српске цркве био Немањић преко мајке Вуке (монахиње Јефи-
мије), а Вукановић преко оца (Богдана?).105 Свети Сава је Арсенију био
ујак и то је био основни разлог што га је поставио за архиепископа када
је сишао са трона српске цркве 1233. године. Тада се свети Сава упутио на
Исток где је политичким договором владара и цркава хиротонисан за
патријарха Бугара и Срба од стране јерусалимског патријарха Атанасија,
на Васкрс, 8. априла 1235. године.106 Светородност лозе Немањина коле-
на успостављена је тако, не само, преко светог Симеона Немање, већ по-
највише преко светог Саве првог архиепископа и патријарха. И трећи ар-
хиепископ српске цркве, Сава II, Немањина је колена. Он је најмлађи син
Стефана Немање Првовенчаног, крштеног имена Предислав. И сви оста-
ли српски архиепископи и патријарси су морали бити из директних или
индиректних линија Немањина колена јер су то била основна правила
феудалне државе која су се заснивалa на праву власти добијене од Бога
једне лозе која је остварила и светородност.
На основу влашких (румунских) хроника сазнајемо да су први средњо-

вековни влашко-молдавски владари били српски династи. На основу
свега дошли смо до закључка да су у питању потомци Константина Теха
из његовог првог брака са супругом која је највероватније из рода Палео-
105. Ж. Андрејић, Архиепископ Арсеније Сремац, Некудим 7, Смед. Паланка 8. 11. 2004,
стр. 17–24.
106. Ж. Андрејић, Размишљање о датуму смрти и хиротонисању Светог Саве за првог
патријарха Срба и Бугара, Братство XII, Београд 2008, стр. 67–91; Исти, Раз-
мишљања о датуму смрти Светог Саве према подацима Доментијана и Теодосија,
Известија XXIII, Велико Тарново 2008, стр. 77–101; Исти, Србија и Свети Сава из-
међу Византије, Угарске и Бугарске, Братство XIII, Београд 2009, стр. 43–75.
82
лога или влашко-молдавског порекла. Ову супругу је Константин Тех,

доласком на бугарски престо 1257. године, одагнао са децом у Никеју да
би се оженио супругом из династије Палеолог, али чије је порекло, по
мушкој линији, из династије Асен изумрле, преко које је стекао родона-
челно право на великотрновски трон. Наследник Константина Теха на
трон Другог бугарског царства био је тек његов унук Михајло III Шиш-
ман. После Михајловог слома у битци на Велбужду и неуспелог доласка
на власт његовог сина Јована Стефана Бугарском је завладао Александар,
његов сестрић. Александар је био син деспота Страцимира (Константи-
на) и сестре Михајла III Шишмана, Кера Петрице – Кераце. У личности
Александра су се такође стопиле две гране српских династа. Истоветно
стапање и двоструко орођавање је извршено удајом Александрове сестре
Јелене (Александре) за српског цара Душана. На основу наших антици-
пација107, овде се стопила линија стричевских српских династа из лозе
великог жупана Десе (Кера Петрица) и великог жупана Стефана Немање
(деспот Страцимир – Константин). Деспот Страцимир – Константин је
унук великог војводе Десимира-Десе који се помиње као деда господина
Константина и приложник књиге Правила Јована Златоустог која је
пронађена у манастиру Зоографу на Светој Гори: „Господин Констан-
тин, син господина Константина и унук великог војводе Десимира“.108
Војводу Десимира смо препознали као Десу, сина српског краља Владис-
лава I и бугарске принцезе Белославе, ћерке бугарског цара Асена II.109
Тако су њихови потомци Константин и Константин-Страцимир били
Асени по мајци. На то царско бугарско династичко име је по женској ли-
нији стекао право и деспот Страцимир – Константин као и његов син
Александар. Ово стапање две гране Немањина колена и Комнена прика-
зано је у лози Матеича.
107. Ж. Андрејић, Црква свете Богородице у Доњој Каменици и област „Дендра“ вели-
ког жупана Десе и његових потомака, Развитак 211–212, Зајечар 2003; Исти, Црква
свете Богородице у Доњој Каменици, Рача 2007, стр. 21–26, 40–56
108. Ђ. Радојчић, Манастир Поганово, Богословље, година II, св. 1, Београд 1927, стр.
301.
109. Ж. Андрејић, Велућа Драгаша, Рача–Београд 1996, стр. 191; Д. Спасић, О породич-
ним прилика краља Владислава, Даница за 2009, Београд 2008, стр. 253–263.
83
Дошли смо до сазнања да је син краља Драгутина, противкраљ Влади-

слав II, имао синове Војихну и Радослава, будуће ћесаре и кћи Владисла-
ву, која је у првом браку била удата за деспота Дејана Драгаша. Откри-
вањем ових веза дошли смо до сазнања о немањићком пореклу чувене
деспотице Јелене, монахиње Јефимије.110 Нашим антиципацијама о
краљу Константину Немањићу, млађем сину краља Милутина, претпос-
тавили смо да је краљ Константин имао више деце. Претпостављамо да је
деспот Оливер, тзв. Грчинић, његов син. Константинова кћер, госпођа
Даница, ктитор Љуботена, била је утада за Теодора Мусакија. Сњима у
вези су сазнања о пореклу челника Мусе, зета кнеза Лазара, коме је дата
власт, прво над Звечаном са Ситницом, а потом, градом и истоименом
жупом Брвеник.
Муса и Драгана (Драгиња) су имали три сина: Стефана и Лазара
Мусића (пострадали у боју на Косову 1389) и Јована, епископа
топличког. Крећући у потрагу за пореклом челника Мусе извршена је
реконструкција могућег родослова арбано-србо-бугаро-влашке породи-
це Мусаки која је једног дренутка владала Албанијом под српским царом
Душаном. Ктиторка цркве Св. Николе у Љуботену, госпођа Даница
имала је млађег сина Димитрија, господара Звечана 1337. године. Даница
је као удова завршила цркву само после годину дана од смрти
протосеваста Теодора I Мусакија, брата деспота Андрије II господара
Арбане. Постављена је врло уверљива хипотеза да је Даница, кћи краља
Константина Немањића, са Теодором Мусакијем имала синове Бојка и
Димитрија који је већ тада владао градом Звечаном са Ситницом. Познат
је податак да је челник Муса 1363. године морао да замени Звечан за
Брвеник са великим царским кнезом Војиславом. Први син госпође
Данице Бојко је владао Матком. Он је био ктитор цркве у Малом Граду на
Преспи, пре 1345. године, у којој се, 1369. године, као други ктитор,
појављује ћесар Новак па се претпоставља да је он Бојков син, унук
госпође Данице. На овај начин се откривају јаке обостране везе српске
властеле и владара са православним арбано-србо-влашким породицама
и владарима почетком XIV века које се настављају све до XVI века.111
110. Ж. Андрејић, Монахиња Јефимија, ћерка ћесара Војихне, унука Владислава II, пра-
унука краља Драгутина, Јефимија 14, Трстеник 2004, стр. 97–108.
111. Ж. Андрејић, О српском царском челнику Муси и његовом пореклу, Рашка 38–39,
Рашка 2003, стр. 60–64.
84
Уважавајући у потпуности већи број наших старих родослова и лето-

писа, двојицу византијских историчара, Дуку и Халкохондила, повеље
цара Душана, као и наше изучавање ктитора и сизерена манастира Ве-
луће, усвојили смо њихове тврдње да је кнез Лазар син цара Душана.112 У
међувремену смо открили нове директне и индиректне доказе о томе.113
Душан је у другом браку био ожењен ћерком великог деспота Иваниша
који је и сам имао високо, али нејасно, пореколо као што је то случај и са
тзв. лозом Мрњавчевића. Иваниш је, дакле, таст цара Душана и деда кне-
за Лазара. Имајући у виду друге податке из извора Душан је имао следећу
децу: Лазара, Ирину, н. н. кћер удату за султана Мурата I и Уроша V Не-
мању VI. Претпостављамо да је Мурат са Душановом ћерком имао сина
Јакуба који је управо због тога убијен после Муратове смрти за време Ко-
совске битке. Ирина је у првом браку била удата за Прељуба ћесара, а по-
том за Радослава ћесара који су самим тим и добијали ова висока звања.
Антиципирали смо да су деспот Иваниш и краљ Вукашин „по танкој
крви“ Немањин род. Заправо, претпостављамо, и они су пореклом од ве-
ликог жупана Примислава, најстаријег брата Стефана Немање, који је
после свргавања са власти добио на управу Захумље. Имајући у виду бор-
бу за права над великим кнештвом и тврдње извора који је користио Јо-
сиф Троношац успоставили смо и родослов Војиновића од великог жу-
пана Примислава и у вези са њима родослов Растислалића. Унутар
династичке борбе чланова Немањина колена, које су понекад резултира-
ле дуготрајним ратовима (као после смрти краља Милутина, до битке на
Велбужду, 1330. године), дефинитивно је мудрим потезима решио краљ
Душан, а потом као цар, када је све своје ближе и даље рођаке окупио око
себе давши им, на основу степена сродности, високе титуле и области на
управљање: деспот, ћесар, севастократар, велики кнез, велики војвода,
велики челник... Окупио је потомке краља Драгутина, краља Константи-
на, великог жупана и краља Дукље Вукана, укључујући ту и тзв. Лазаре-
виће и Бранковиће, рођаке из даље прошлости, тзв. Мрњавчевиће, Дра-
гаше и Војиновиће. Уз Душана су стали и рођаци, владари Вукановић-
Немањић-Асена из Бугарске, Бесарабе из Влашке и Молдавије, Мусаки
112. Ж. Андрејић, Манастир Велуће, Рача 2002, стр. 121-158.
113. Ж. Андрејић, Размишљања поводом историјских сцена живописа и зиданог иконос-
таса Беле цркве у Карану, Ужички зборник 34-1, Ужице 2010, стр. 7-42.
85
из Арбаније, Котроманићи из Босне и, највероватније, брибирски Шу-

бићи. Ородио се поново женидбом сина Уроша са Бесарабама а удајом
сестре за брибирске Шубиће. Зато је с правом себе Душан могао титули-
сати: „цар свих Срба и Грка и бугарских страна“ или „цар свесрпске
земље, учесник Грком и Романије“ и претендовати на читаво наслеђе Ви-
зантије.
Тако произилази да не постоји никаква лоза Лазаревића јер се у ста-
рим изворима као таква и не помиње а то је случај и са тзв. Мрњавче-
вићима, Драгаш-Дејановићима, Бранковићима, Грчинићима... На основу
Руварчевог родослова и његових промишљања која смо допунили и об-
разложили прихватили смо да је тзв. лоза Бранковића такође Немањић-
ка и да води пореколо од Вукана, најстаријег сина Стефана Немање.114 И
Балшићи се позивају на своје „прародитеље Симеона Немању, првог ми-
роточца српског, и светитеља Саву“, па чак кажу „А од кољена реченога
Немање роди се краљ Балша“. Стога су многи сматрали да Балшићи по
женској линији потичу од дукљанског краља Ђорђа, сина Стефана Вука-
на115, унука великог жупана Стефана Немање. То је највероватније. На
основу овог родослова се види да су се међусобно орођавали, али без ро-
доскрвности, и тзв. Лазаревићи, Бранковићи, Бесарабе, Асени, Мрњав-
чевићи, Балшићи, Драгаш-Дејановићи...
Најзад, треба рећи и то, да наш Родослов свете српске лозе садржи ве-
лике и круцијалне преправке, у појединим сегментима дијаметрално
супротне реверификације наше средњовековне историје и родослова ди-
настије Немањина колена које признаје наша данашња историјска наука.
Свесни тога, не сумњамо у то да ће бити, као и увек у оваквим прилика-
ма, великих отпора, противника и скептика. Скептици са позитивним
научно-истраживачким ставом који поседују разумевање за поштене и
разложне истраживачке намере, попут Стојана Новаковића116, добро-
дошли су.
114. И. Руварац, Вукан, најстарији син Стефана Немање и Вукановићи, Годишњица
Николе Чупића X, Београд 1888, стр. 1–9; Ж. Андрејић, Велућа Драгаша, стр. 132.
115. Ђ. Стратимировићи, О Балшићима, Годишњица Николе Чупића XV, Београд 1895,
стр. 174–177.
86
Поглавље Српска лоза представља свеукупни родослов рашке лозе Ти-

хомировића, односно Вукановић-Немањића. Уводне прилоге пред-
стављају родослови Николајевића (давно превазиђен) и Орбинов (та-
кође нетачан) родослов Стефана Немање, родослове првих династија
Властимировића и Војислављевића према Спасићу (у нашој науци при-
знатих). Ови родослови имају за циљ да приближе и упуте читаоца на
време познатог почетка Рашке лозе и жупана Тихомира из доба кнеза
Часлава. Ту су и родослови, које смо донекле иновирали или самостално
сачинили: угарских Арпада, бугарских Асена, Тертера и Светослава, ал-
банских Мусакија, кијевско-руских Мономаха, босанских Котроманића,
брибирско-хрватских Шубића и турских Османлија са којима су се
чешће и тесније орођавали српски владари рашке лозе. У прилогу су и
родослови који имају за циљ да додатно објасне унутар династичке везе,
али не родоскрвне.
Поред основних података: године рођења и смрти, године помена, вла-
дарских или других титула, периода власти, монашких и великосхимних
имена означени су и они чланови лозе који су посвећени – свети.117 Код
женских чланова лозе означен је и родитељ и његова титула. Пунијом ли-
нијом означена је вертикала владарских личности које представљају
државно-правни и династички стожер према којему је одређивано на-
слеђе престола. Као и код поменутих родослова примењени су стандард-
ни симболи за обележавање података у вези са личностима: симбол * оз-
начава рођење, – супруг (син), = супруга (кћи), а + смрт. Уколико је члан
лозе имао више супруга, или мужева испред знака се поставља број 1, 2,
3... Уколико се зна која деца су из ког брака поред њих је уписан адеква-
тан број брака по реду у коме су рођена. Између заграда (-) наведене су
године владавине, или године помена у историјским изворима са скраће-
ницом пом. Оне личности чије је име непознато обележене су са н. н. (не-
познат, непозната). Када су у питању непозната деца обележена су са н.
кћи или н. син. Поред ових података дате су титуле владара: цар, краљ,
деспот, ћесар, севастократор, војвода... Уколико за неке гране родослова
или личности нисмо били потпуно сигурни ту су постављени знаци пи-
116. С. Новаковић: „Нема сумње да је за историјску науку од велике знатности и да је
увек права заслуга исправити и најмању хронологијску, генеалогијску, географску и
какву му драго ситницу.“
117. С. Милеуснић, Свети Срби, Крагујевац 1989.
87
тања – ?. Са о. је означена реч у значењу око, п. – пре, по. – после, мон. –

монах, монахиња, велсх. – великосхимник, св. – свети, кн. – кнез, десп. –
деспот, госп. – господар, кр. – краљ, вел. – велики, војв. – војвода, севаст.
– севастократор, архиеп. – архиепископ, патр. – патријарх, буг. – бугар-
ски, срп. – српски, босан. – босански, виз. – византијски, дукљ. –
дукљански, солун. – солунски, млет. – млетачки, ердељ. – ердељски,
угар. – угарски, тур. – турски, енгл. – енглески, франц. – француски...
У родословима владарских династија других земаља, како мушких та-
ко и женских, чланови српских династија Дукље и Рашке су означени
курзивом.
88
Српска лоза
89
- N. knez ostao u - N. arhont (Stroimir?), (*o. 625. + o. 680.)

staroj domovini, vreme cara Iraklija (610-641.)
- N. arhont (knez), (*o. 642. +o. 700.),

(662 - o. 700.)
- N. arhont (knez)
- N. (*o. 685. +740.),

? knez (720 - 740.) ?
?
- Vi{eslav, (*o. 760. +790.),
knez (o. 776. - o. 790.)
=N. sestra Qudemisla (775.) ?
- Radoslav, (*776 +?),

knez (o. 790 - o. 810.) -Borna, knez (818 - 824.)
(Timo~ana, Ku~ana i
- Prosigoj, (*o. 793. +o. 829.) Bodri}a)
knez (o. 810 - o. 830.)
- Vlastimir, (*o. 810. +o. 851.),

knez (o. 830 - o. 851.)
=? . ? . (*о. 812. ),
(? . 826.)
- Mutimir, - Stroimir, - Gojnik, =n. ? }i, (*? . 833.)

(*o. 827. +891.), (*о. 829. +896-97.), (*о. 831. +по. 880.), - Krajina, knez
knez (851 - 891-2.) knez (851 - 855-56.) knez (851- 855-56.) Travunije,
=N. N. (o. 843.) =N. N. (? . 845.) =N. N. (? . 847.) (? . 847-48.), sin
ùpana Beloja
- Klonimir, - Petar, knez

knez (896-97.), (882 - 917.),
- Prvoslav, - Bran, knez - Stefan (*847. +po 917.) - Hvalimir,
(*o. 860. +896-7.)
(*о. 831. +по. 880.), (895 - 896.), knez, =? . Bugarka =n. Hrvatica (867.) (*o. 848-49.)
knez (891 - 892.) (* ? . 846. +?) (*848. +?) =? n. (Marija) =n. n. (864.)
(? . 862.)
=N. N. (? . 860.) =N. N. (o. 862.) k}i cara
Vasilija I, (896.)
- N. N. - û~imir,
(*? .867.) - âslav, knez ? ? (*? . 866.)
(933 - 943.), - N. N. =n. n. (882.)
- Zaharije, (*o. 873. + 943.)
? (*? . 868.)
(*о. 862. +po. 926.), =N. N. Bugarka, - N. N.
knez (921 - 926.) ?
(*o. 875.), (*897.) - N. N.
=N. N. (? . 878.) (? . 889.) - N. N.
? (*883.)
? ? (*? . 886.)
- N. N. - N. N.
- N. N. (*? . 886.) ?
(*? . 880.) (*? . 882.)
? ? - N. N. ?
? - N. N. - N. N.
- N. N. (*? . 890. (*? . 892. (*? . 894.
- N. N. - N. N.
(*? . 905.) +943.) +943.) +943)
(*? . 898.) (*? . 900.)
Родослов Властимировића, према Ж. Андрејићу
90
?
- Hvalimir
? ?
- Petrislav, - Dragomir, - Miroslav,
gosp. Zete gosp. Travunije gosp. Podgorja
i Zahumqa
=n. k}i Qutomira
- Jovan Vladimir, ùpana Ra{ke
(*995-98. +22. 5. 1016.),
dukq. knez (o. 1000-116.)
=Kosara-Teodora, - Stefan Vojislav,
k}i cara Samuila (*1010. +1053-54.),
knez (o. 1028-29 - o. 1053-54.)
=n. ne}aka cara Samuila, (1015-1016.) k}i
=N. N. Radomira, unuka cara Jovana Vladislava
- Mihajlo
- Gojislav
(*1015-16.) - Saganek - Predimir,
- Mihajlo (*1017-18. + 1081.), (*1020.) (*o.1024.)
knez (1046.),
- Radoslav,
kraq (pre 1077-p. 1081.)
1.=n. n. k}i Jovana Vladimira (o. 1034/35.) (*1019-1020. +o. 1082),
2.=n. ne}aka cara Konstantina IX kraq (1066-1082.)
=Julija (*o. 1021.?)
Monomaha (1051-52.)
(1036-37.?)
1.-Sergije 2.- Dobroslav,

1.-Gavril, 2.- Ni}ifor
(+1072-75.) (o. 1050.?),
1.-Derija, kraq (1099-1101.), 2.- Todor
1.-Prijaslav, (+1072-75.) monah
(+1072-75.) 2.- Petrislav
1.-Miroslav, 1.=n. k}i
1.- Vladimir, (+1072-75.) - Longvardopul, ?
(+1072-75.) vizant. oficir
- Stefan (Bodin?),
1.- Konstantin Bodin, ùpan Bosne
(*o.1050. +1099.),
- Vladimir, kraq
srp.-bug. car (Petar) (1072/73.),
(p. 1101.-o. 1111-12.)
srp. kraq (1082-1099.)
=n. k}i Vukana
=Jakvinta, k}i Arhirica
vel. ùpana Ra{ke
gra|anina iz Barija (1081.)
? ?
?- Dragilo
(oslepqen) ?
- Mihajlo - Arhiric - Tomo - Vukmir, - Kre{imir,
ùpan ùpan Bosne
- Mihajlo, knez, Bosne (1113.)
=Marija? (Mar~a)
(+pre 1189.) - Marko, ùpan - \or|e Bodin, kraq (1113.) ?
=Desislava Toplica (o.1112-14; 1125-35.) - Tvrtko
ùpan Bosne
?
=Ana, (*1115.)
- Stefan Vukan, - Stefan Nemawa, =Vojislava
vel. ùpan Ra{ke (1127-30.) - Kulin,
ban Bosne
Родослов Војислављевића, према Ж. Андрејићу
91
- Tehomil, (*o. 915. +o. 960.)

- âslav, (*o. 873. +943.), ùpan Drine,
knez (933-943.) ùpan Ra{ke (943 - o. 950.)
=n. n. Bugarka, (*o. 875.) =n. k}i ùpana Ra{ke, (*o. 920.)
(o. 889.)
- Qutomir, (*o. 935. +960-62.),
- N. N. - Hvalimir, (*o. 939.) ùpan Ra{ke (o. 950 - 960-62.)
(*o. 890. +943.) =n. n. (*o. 941.)
- Dragimir, (*o. 955.),

gospodar Zahumqa
=n. k}i ra{kog ùpana
- n. n. ùpan Ra{ke,
Qutomira, (*o. 957.), (o. 970.)
(*o. 955.)
- ? Dobroslav, (*o. 973.) ?
- Stefan Vojislav Dobroslav, - n. n. ùpan Ra{ke,

(*990. +1053-54.), (*o. 1015.)
knez (o. 1028-29 - 1053-54.)
= n. n. (Neda?), (*992.), k}i Radomira,
unuka cara Vladislava,
ne}aka cara Samuila (o. 1007.)
- Radigrad,
(*o. 1135.)
- Plena-Plenimir,
(*o. 1032.)
- Gojislav, - Saganek, - Tihoslava(?),
(*o. 1008.) - Mihajlo, (*1013.) (*o. 1025.) - Predimir,
(*o. 1010. +1081.), (*o. 1027.) ?
- Radoslav,
knez (1046-1077.),
(*1019-20. +o. 1083.),
=Prehvala, - n. n. ùpan Ra{ke
kraq (pre 1077-1081.) (*o. 1030.), (Bela Uro{?), (*o. 1030.)
kraq (1066-o. 1082.)
1=n. n. k}i Jovana k}i ùpana
=Julija (*o. 1023.),
Vladimira (1030-32.) Ra{ke (o. 1044.)
(o. 1036.)
2=n. n. ne}aka cara
Konstantina IX Monomaha
- Vukan, (*1050. +1113.),

- Gavril 2.- Dobroslav, 2.- Ni}ifor
ùpan Ra{ke
kraq (1100.) ? (1084 -1113.)
1. - Derija 1. - Miroslav 1.=n. n. k}i 2.- Petrislav 2.- Teodor - Nemawa? =n. n. k}i kraqa
- Longivardopul, Radoslava, (*1056.),
1. - Prijaslav 1. - Sergije vizant. oficir ? =n. n. k}i
(o. 1068.)
(Mar~a?)
- Stefan
1.- Vladimir (?) (Bodin), - Marko,
ban Bosne ùpan
(1084- ) Toplice
- Vladimir, kraq (+1113.) ?
=n. n. k}i vel. ùpana - Uro{, (*1070.) - Pavle,
Vukana
- Vukan, (*1074.)
1.- Konstantin Bodin Petar, (*o. 1050. +1099.), - Jovan Uro{, (*1072.)
- Dragilo, srp.-bug. car (1072/73.), srp. kraq (o. 1081.-1099.) palatin
oslepqen 1.= ?n. n. (o. 1170.?)
2.=Jakvinta (1081.)
k}i Arhirica iz Barija ?
- Uro{ I - Bodin?
- Stefan Vukan
- Mihajlo 2.- Arhiric 2.- Tomo

- Belo{ - Uro{ II - Desa =Jelena =Marija
2.- \or|e Bodin,
(*o. 1082. +po. 1135.),
kraq (1112-14)(1125-35.)
- Primislav - Belu{ - Stefan Nemawa

=Ana, (*o. 1114.) =Ana, k}i kraqa
- Stefan Nemawa, (1127-1130.), \or|a Bodina
(*1113. +1199.), =n. n. k}i (1127-1130.)
ùpan Toplice (1127 - 1168.), - Gradihna, kraq (1112-1131.) =Ana, k}i bana
unuk kraqa Radoslava Borisa
(1143-1146.)
- Vukan =Vuka
Напоредни родослов Војислављевића и тзв. Вукановића, према Ж. А.
92
- Radoslav, (*1030. +o. 1082.?),

kraq (1066-1082.)
=Julija, (*o. 1031.?), (1046-47.?)
- Dobroslav =n. k}i =n. k}i

- Branislav, - Hvalimir, (*o. 1055.?),
(*o. 1050.?)
(*o. 1047.? - Gojislav, monah =n. k}i
+o. 1090.) (*o. 1054. +ubijen) - Pribinek,
=n. n. - Gradislav, - Stanihna, =n. n. iz Dra~a (*o. 1057.?)
(*o. 1051.?)
(*o. 1048.? =n. k}i, (*1058.) (o. 1070.)
+o. 1090.) - Vladimir - Vukan, (*1056. +1113.),
vel. ùpan (1084-1113.)
?
- Uro{ (*o. 1072.) - Pavle (*o. 1076.)
(oslepqen 1109.) (oslepqen 1109.)
=n. k}i
- Vladimir, kraq - Vukan (*o. 1074.)
(*o. 1071. +o. 1113.) (oslepqen 1109.)
- Predihna, - Tvrdislav,
(*o. 1060.? (*o. 1068.?) - Dragil,
(*o. 1072.?)
+o. 1090.)
- Petrislav,
(o. 1062.?)
- Dragihna, - Grube{a, (*o. 1074. +1121-27.),
(*o. 1070.?) kraq (1113-14 - 1120-21.)
?
- Prvo{, - Grube{a, - Nemawa, - Sirak (Stracimir),

(*o. 1088.?) (*o. 1090.?) (*o. 1092.?) (*o. 1094.?)
- Gradihna (Gradiwa),
(*o. 1090-95. +1138.),
protivkraq (1121-1130.), kraq (1130.)
=n. k}i Stefana Vukana,
(sestra Stefana Nemawe)
- Radoslav, - Lobar - Jovan, - Vladimir

(*1110. +1186.), (Ivani{), (*o. 1134.?) (*o. 1136.? +1168.?)
knez Zete (1143-1161.) (*o. 1132.?)
- Mihajlo (*o. 1130.?)
- Mihajlo, knez, (*o. 1145. +pre 1189.)

=Desislava (*o. 1147.) (o. 1160.)
Родослов краља Радослава Војислављевића, према Ж. Андрејићу
93
- Marko, (*o. 1065. +po. 1113.),

ùpan Toplice (1084. - po.1113.)
=n. n. (Mar~a?), sestra kraqa Bodina
?
- Stefan Uro{ I (Nemawa?), - n. n. (Bodin) - Stefan Vukan,
(*o. 1080. +1146.), ùpan (*o. 1082. +1153.),
? vel. ùpan (1122-27.
vel. ùpan (1113-1121.)
i (1127-43.) i 1145-46.)
=n. n. Grkiwa - Grde{a, - Vu~ina, =n. n. Grkiwa
ùpan (1150.) ùpan (1150.)
- Primislav, - Stefan Nemawa,

(*1100. +o. 1165.) (*1113. +1199.),
=n. n. k}i, vel. ùpan (1160-62.) vel. ùpan (1168-99.),
(*o. 1098. +1138.) mon. Simeon (1196-99.),
- Gradihna (*1090-95. +1138.),
kraq (1112-1130.) - Belu{, Sv. Simeon
(*1105. +pre. 1200.), =Ana, k}i kraqa \or|a (1127-30.)
vel. ùpan (1163.) =Ana, k}i bana Borisa (1143-46.)
=Marija
- Uro{ II Beli - Stefan Desa, (*o. 1116. +1190.)
(Nemawa II?), (*o. 1112. +o. 1180.), - Konrad II od Znojma,
(*o. 1105, +o. 1165), ùpan Dendre (1163-66.), vojv. ê{ke (1134.)
vel. ùpan (1146-55.) vel. ùpan (1160-62.)
=Ana - Katarina 1.=n. n. Srp. ili Kuman. (o. 1129.) =Jelena, (*o. 1114. +o. 1154.)
(k}i franc. kraqa?), - Bela II, (*1109. +1141.),
2.=? n. n. Nemica
kraq Ugarske (1131-1141.),
(o. 1121 - 23.) - Belo{, (1129-30.)
(*o. 1108. +o. 1197.),
ban i ugar. palat.
(1131-63.)
=n. n. Ugarka?
- Miroslav, - Nemawa, - Konstantin =n. n. k}i, - Zavida,
(*1130. +1179.), (*1132.) (Stracimir), (*o. 1136.) (*1138. +1168.),
knez Huma ùp. Dendre (*1134. +o.1189.), - Leonardo knez Zahumqa
=n. n. k}i bos. (1166-o. 1189.) knez Morave Mikieli,
bana Borisa osorski knez
?
- n. n. (Bogdan ?), ban sremski =n. n. k}i - n. sin
=Vuka, mon. Jefimija, - Vladimir Monomah,
k}i Stefana Nemawe, (*o. 1134.) kijevski knez, (1150.)
? ? - Andrija(?), (*o.1180. +1269.),

monah Arsenije (o.1196 - 1233.),
arhiep. Arsenije Sremac (1233-1266.),
Sv. Arsenije Sremac
- Tehomil-Tihomir,
(*1125. +1168.), - ûdomil, episkop,
vel. ùpan (1166-68.) (*1130.)
=n. k}i vladara ê{ke? (o. 1140.)
- Stefan Prvoslav, - Stra{imir - Nemawa, - Zavida, (*1146.)

(*1140. +1168.?), (Konstantin), (*1144. +1168.?) mon. David (po. 1168.)
ùpan (1166-1168.) (*1142. +1168.?)
Родослов тзв. Вукановића, према Ж. Андрејићу
94
- Stefan Desa,
(*o. 1112. + o. 1180.),
ùpan Dendre (1158-60)(1163-66.),
vel. ùpan Ra{ke (1160-1162.)(1166.)
1.=n. n. Srpkiwa ili Kumanka?
2.=n. n. Nemica ?
- Miroslav, knez Huma, - Konstantin (Stracimir),

(*o. 1130. +1179.) (*o. 1134. +o. 1189.)
knez Morave =n. n. k}i, (*o. 1136.)
=n. n. (Areti?) - Leonardo Mikieli,
(Brena?) k}i bos. - Nemawa, (*1132), osorski knez
bana Borisa ùpan Dendre (1166-o.1189.) - Zavida,
(*o. 1138. +1168.),
knez Zahumqa
=n. k}i, (*o. 1185. +1216.) =n. n. =Deva, Jelena, - Simeon Bugarin,
- Manojlo An|eo, - Ivanko
(*o. 1165.), (*o.1170. +1226.),
despot, car Epira (vanbr.)
mon. Evgenija ùpan (1190-1200.)
- Tehomil-Teh, - Asen I, bug. car
?
(*1170 + o.1240.?),
ùp. Dendre (o. 1190-1240.?) - Stefan (Nemawa?),
?
ùpan (1200-1228.)
? ?
? ?
- Konstantin Teh, ?
- n. n. - Radoslav
(*o. 1215. +1277), - Miroslav,
bugarski car (1257-1277) knez humski,
1.=n. n. Srpkiwa ili Kumanka? - Kalojan, sevast. Sredca (*1158. +p. 1200.)
2.=Irina Laskaris, (+1265.) =Desislava, (*o. 1235.), =Desislava (Ka~i}?)
3.=Marija Paleolog k}i kraqa Vladislava I
- n. n. - Andrija, (*1178. +1250), - Petar,

vel. knez humski (*po. 1165. +1226-34),
=Katalena, k}i bos. bana knez Zahumqa
Ninoslava Kotromana? i Splita
- Andrija
- Radoslav, =Dragoslava
- \or|e, - Bogdan, ùpan - Mare de Drago(nis) - Toqen
(*o. 1200. ùpan (1247-49.), iz Kotora
+ po. 1280.) (1247-49.) (+po. 1250.)
- Petar - Brajko
- Tvrtko, =Vukoslava, Toqenovi},
ùpan - Barbo Krusi} (1319-27.)
(1282-85.)
- Andrija - Petar =Slava

- Bogdan, - Nikola, ùpan - Toqen, (1298.)
ùpan - Madije =Katarina =Kira Lena,
(1312) Miho, Kotromani}, (1348.)
(+1316) (+1355.)
- Tvrtko,
ùpan
(1320) - Vladislav Nikoli}, (+po. 1363.) - Bogi{a, (+po. 1363.)
=Stanislava, (+po. 1392.)
Родослов великог жупана Десе, према Ж. Андрејићу
95
- Stefan Desa,
(*o. 1112. +o. 1180.),
ùpan Dendre (1158-60)(1163-66.),
vel. ùpan Ra{ke (1160-1162.)(1166.)
1.=n. n. Srpkiwa
2.=n. n. Nemica ?
- Miroslav, knez Huma,

(*o. 1130. +1179.)
=n. n. (Areti? ili Brena?)
k}i bos. bana Borisa
? ? ?
?
- Toqen
- Petar - Brajko
- Nikola, ùpan - Toqen, (1298.)

=Katarina (Katalena), =Kira Lena, (1348.)
k}i Stjepana I (Chatalena)
Kotromani}a, (+1355.)
- Vladislav Nikoli}, - Bogi{a,

ùpan Popova, (+po. 1363.) (+po. 1363.)
=Stanislava, ?
(+po. 1392.) - Nikola Bogi{i}
?
- Vukosav Nikoli}, - Petar Nikoli}, - Mili{a Nikoli},

ùpan, (+28. 11. 1403.) ùpan, (1392.) ùpan, knez Huma,
(+pre 1438.)
=Stana
- Grgur Vukoslali} Nikoli}, - Radoje,

ùpan Popova, knez, (+ 1436.) (1430.)
- Stjepan,
(1450.)
- Vuk,
(+po. 1453.)
- Vuka{in Grgurevi} Nikoli},
(+po. 1453.)
Родослов хумских Николића, потомака кнеза Мирослава, према Ж. Андрејићу
96
- Stefan Vukan, (*1081. +oko1153.),

ùpan, vel. ùpan (1113.)(1126-27.)(1143-46.)
=n. n. k}i, (*o. 1096. po. 1131.) - Belu{,

- Gradihna, (*1090-95. +1138.), (*1110. +pre 1200.), - Stefan Nemawa,
kraq Dukqe (1131.) (*1113. +13. 02. 1199.),
vel. ùpan (1163.)
veliki ùpan 1168-96,
- Primislav, monah Simeon 1196-99,
(*1108. +o. 1170.), Sv. Simeon Miroto~ivi
- Radoslav, veliki ùpan 1.=Ana, k}i kr. \or|a Bodina
(*1138. +1186.), - Jovan,
(pr. 1160-62.) (*o. 1116.), (1130.), mon. (1143.)
knez (o. 1148.) (*o. 1142.?)
2.=Ana, (*o. 1130. +po. 1200.),
? - Lobar - Vladimir, (1143-46.), k}i bos. bana Borisa,
- Mihajlo, (Ivani{), ( *o. 1144? +1168.?) mon. Anastasija (1196.),
(*o. 1155.?) (*o. 1140.?) Sv. Anastasija prepodobna
2. - Rastko, (*1175. +30. 3. 1236),

1.=Vuka, (*1134), =n. n.
1.- Stefan Vukan, (Deva) knez Huma (1188-1190.),
mon. Jefimija
(*o. 1132. +1209), monah Sava ( 1190.-o. 1202.),
- Bogdan, ban Srema
vel. knez (1186-1202.), arhiep. Sava I (1219-33.),
? patrijarh Srba i Bug. (1235-36.),
vel. ùpan (1202-4.),
Sv. Sava
dukq. kraq (1204-8.)
=n. n. iz Bara, (o. 1162.), ? ? 2.- Stefan Nemawa II Prvoven~ani,
ro|aka pape (*1150. +24. 09. 1228.), vel. ùpan
Ino}entija III (1196-1217.), kraq Srbije(1217-28.),
- Andreja (?), Sv. Simeon prepodobni
mon. Arsenije, 1.=(?) n. n. (o. 1165.)
arhiep. (1233-63.), 2.=Jevdokija, (1190.), (odagnata 1201.),
Sv. Arsenije }erka viz. cara Aleksija III An|ela
Sremac
3.=n. n. ro|aka bug. cara Kalojana, (po. 1201.)
4.=Ana Dandolo, (1217.), (+o. 1265.),
unuka mleta~kog du`da Enrika
2.=Komnina, (*o. 1163.)

3.- Stefan Vladislav I,
1.- Dimitrije Zgur, gosp. (*o. 1206. +11. 11. 1276.),
Arbane, (+o. 1216.) kraq (1233-1243.),
2.- Grgur Komona Sv. kraq Vladislav 3.- Predislav,
1.=n. k}i Asena II, (1231.) (*o. 1218. +o. 1270.),
2.- Stefan Radoslav, monah Sava,
2.=Beloslava, (po. 1243.),
(*o. 1161. +1233.), arhiep. (1263-70.),
(+o. 1285.) Sv. Sava II
kraq (1228-33.),
monah Jovan
=Ana Komnina, }erka - Stefan, - Desa, vojv. =n. k}i 3.- Stefan Nemawa III Uro{ I,
(*o. 1216.) ?
solun. desp. i cara (+1281)
- \ura (*o. 1219. +1. 05. 1277.),
=Sevina kraq (1243-76.), mon. Simon
Teodora I An}ela (Radostina)
Ka~i},
knez 1.=n. n. (*o. 1223.), (o. 1236-38.)
Omi{a 2.=Jovana - Jelena Anù
- Konstantin
=Desislava, (oko 1250.), (+8. 02. 1314.),
(*o. 1235.) k}i Jovana An|ela Komnina i
- Radoslav - Dimitrije
- Kalojan, Matilde Kurtne od Poège,
- Konstantin (*o. 1233.),
(Stracimir) despot Sv. kraqica Jelena
sevastokrator
=Kera Petrica
(o. 1250.)
Jelena (man. Poganovo)
Родослов Немањића (1), према Ж. Андрејићу
97
- Stefan Nemawa III Uro{ I,

(*o. 1219. +1. 05. 1277.), kraq (1243-1276.),
monah Simon
1.=n. n. (*o. 1223.?), (o. 1235 - 36.?)
2.=Jelena (Jovana) Anùjska, (o. 1250.), (+8. 02. 1314.),
k}i Jovana An|ela Komnina i Matilde Kurtne,
Sv. kraqica Jelena
2. - Stefan Milutin Uro{ II,

1./2.- Stefan Dragutin,
(*o. 1253. +29. 10. 1321.), 2.=Brn~a
(*o. 1250. +12. 03. 1316.),
srpski kraq (1276-82.), srpski kraq (1282-1321.)
1.=Jelena, k}i srp. velika{a, (+o. 1300.)
srem. kraq (1282-1316.), 2.- Stefan
2.=n. k}i Jovana I An|ela
monah Teoktist, 3.=Jelisaveta, (*1254-55. +1315-26.), (Nemawa?)
Sv. Teoktist prepodobni k}i ugar. kraqa Stefana V
=Katilina, k}i ugar. 4.=Ana, (1284.), k}i bugarskog cara
kraqa Stefana V, Georgija I Tertera
(*o. 1255. +po. 1316.), 5.=Simonida, (1299.), (*1286-87. +po. 1345.),
(o. 1270.) k}i viz. cara Andronika II Paleologa,
monahiwa (Simona?) (oko 1325.)
=Katarina, - Uro{ic, (*o. 1280.),

=Jelisaveta, =Ursa, (*o. 1274.
(*o. 1278.) monah Stefan,
(*o. 1272. +5. 10. 1303.) Sv. Stefan Uro{ic
+1331.) - Pavle I [ubi},
- Stepan I ban Bribira, - Stefan Vladislav II,
Kotromani}, ban Bosne, (*o. 1276. +1336.), kraq (1316-25.) =Margita
ban Bosne, (1274-1312.), (Margarita),
(1284.) (+1312.)
1.=Konstanca Morozini, (o. 1293.), (*o. 1282.)
k}i Mihajla, hercoga Slavonije
2.=n. (Marija), k}i erdeq. vojv.
Vladislava Apora,
(monahiwa Marena)
1.- Junak, 1.- \ur|e, 2.- Radoslav, ùpan, 2.=Vladislava, (*o. 1320.)
sevast protovistiar }esar Bera 1.- Dejan, despot, (1335.)
1.=n. n. 2.- Vlatko Paska~, (o. 1350.),
1.- Vojihna, (*o. 1295. +o. 1360.),
2.=Teodora Grgurova, sevastokrator
ùpan, }esar Drame i Sera
=Jelena, (*o. 1297.), 3.=Irina Prequbova
mon. Jevpraksija,
vel. shim. Jefimija
=Jelena, (*o. 1328. =n. k}i =n. k}i
+1382.) - Nikola - Jovan Uro{
- Hariton, - Dimitrije, - Marko, kraq Baga{, Paleolog
jeromonah, vojv. [tipa, gosp. Vrawa Duka, car
mitrop. Vla{ke
- Bal{a II
(+15. 6. 1389.) (1372-1373.),
- Marko, kraq
- Stefan Duka, mon. Joasaf,
=Jelena, (*1340. +1406.), despotica, }esar Tesalie Sv. Joasaf prepod.
mon. Jefimija (1372-1406.), =n. k}i grofa
vel. shim. Jevpraksija Fran~eska \or|i =n. k}i
- Ugqe{a Mrwa, (*o. 1305. +1371.), =Marija(Angelina)
despot (1365-1371.) - Aleksije An|el
Filantropin,
- Ugqe{ic (Tvrdislav), gosp. Tesalie
(+ po. 1365.)
98
- Stefan Milutin Uro{ II,

(*o. 1253. + 29. 10. 1321.),
kraq (1282-1321.), Sv. kraq Milutin
1.=Jelena, k}i srp. velika{a, (+o. 1300.)
2.=n. k}i Jovana I An|ela
3.=Jelisaveta (*1254-55. +1313-26.),
k}i ugar. kraqa Stefana V (1287.)
4.=Ana, (1284.) k}i bugarskog cara
Georgija I Tertera
5.=Simonida, (*1293. +po. 1345.), (1292.),
monahiwa (Simona?) (o. 1325.),
k}i viz. cara Andronika II Paleologa
=Jelena(?), mon. 2.=Ana (Neda) 2.=Carica 4.- Konstantin,

Sv. Jelena (Nedeqka), (Zorica) kraq (*o. 1285. +1321.)
1.- Stefan Nemawa V Uro{ III (*1275+1346.) - n. n. =n. k}i Jovana
De~anski, kraq (1321-31.), - Mihajlo III - n. n. sevast. Tesalije
(*o.1274. +11. 11. 1331.), [i{man, bug. - Karlo od Valoa,
Sv. Stefan Uro{ De~anski car (1323-30.) brat franc. kraqa
1.= Teodora, (o.1300), k}i bug. c. Smilca Filipa IV Lepog
2.= Marija, (o. 1330.), mon. Marta,
(*o. 1312. +7. 04. 1355.)
- Stefan Jovan, - Qudevit - [i{man
k}i Jovana Paleologa
bug. car (1331.), (+1373.)
1.- Du{man, 2.- Simeon-Sini{a Paleolog, 2.=Teodora

(*1314. +o. 1330.) (*o. 1330. +1372.),
car (1359-72.) 2.=Jelena (Leqka?), (*1335. +p. 1355.)
1.- Stefan Du{an Uro{ IV, =Tomaida, k}i
(*o. 1308. +20. 12. 1355.), - Mladen [ubi} III (*1333. +1. 5. 1348.)
Jovana II Orsinija,
kraq (1331-45.), (o. 1347.)
srp. car (1345-55.)
1.=n. aragonska princeza, (o. 1320.) - Mladen IV [ubi} =Katarina
2.=Jelena, mon. Melentija,
k}i desp. Ivani{a, (o. 1324.)
3.=Jelena (Aleksandra), (1332.)
(*o. 1317. +7. 11. 1376.), - Jovan Uro{ Duka =Marija Angelina - Stefan Duka,
sestra bug. cara Aleksandra, Paleolog, (*o. 1350.), Dukena Paleolog (*o. 1355.)
mon. i vel. shim. Jevgenija car (1372-73.), 1.- Toma Prequbovi}, gosp. Farsale
mon. Joasaf, despot Jawine
Sv. Joasaf prep. 2.- Isail Buondelmonti,
=n. k}i }es. Radoslava despot Jawine
=n. k}i
=Irina
2.- Vladimir, 2.=n. n. k}i, 3.=n. k}i (Irina) 3.- Stefan Nemawa VI Uro{ V,
knez Albanie (*o. 1330.), 1.- Prequb, }esar (*1346-47. +2-4. 12. 1371),
2.- Stefan Lazar, (1354.) 2.- Radoslav Hlapen srpski car (1355-71.),
(*1325-26. +15. 6. 1389.), - Murat I, Sv. car Uro{
knez (1372-1389.) (*1326. - Toma, despot, (+1385.) =Jelena-Ana (Pitoa),
1.=n. Rastislali}, (1339.) +1389.) =Marija Angelina, (*o. 1350.), (o. 1362-66.),
2.=Milica, (+1405.), (o. 1354.), k}i Simeona-Sini{e k}i vla{. vojv. Aleksandra,
k}i kneza Vratka, monahiwa Jelena
- Jakub
monah. Jevgenija, (*o. 1355.
vel. shim. Jefrosina +1389.)
99
- Konstantin, srski kraq,

protivkraq, (*po. 1285. +1321.)
=n. k}i Jovana,
sevast. Tesalije
? ? ?
=n. k}i
- Oliver, despot, =Danica, (*1311. +1381.) - Bogdan
- Ugqe{a
(*1300-10. +1356.) - Teodor Musaki, (1323.), Nenadi}
=Ana Marija, protosevast, - Jug, knez
k}i Karavide, (*1299-1309. +1336.)
(+po. 1381.) =Vitoslava,
(+1374.),
mon. Marina
- Brajko Pekpal
- Bojko - Dimitrije Musaki

=Evdokija (~elnik Musa)
=Dragana, (*o. 1332.), (o. 1346.),
sestra kneza Lazara
- Novak, }esar
=Kali
- Stefan Musi}, - Lazar Musi}, - Jovan,

(*o. 1347. (*o. 1350. (*o. 1352.),
+15/28. 6. 1389.) +15/28. 6. 1389.) monah,
=Jelena episkop
Toplice
- Amiralis =Marija
- Stefan
=Danica, =Vidosava, - Rusin,

(*o. 1320-30.) (*o. 1332.) (*1337. +1381.)
?- Manojlo - Damjan,
Kantakuzin, (*1330. +1381.) - Dabiìv, - Oliver,
gosp. Sparte (*1335. +1342.) (+1342.?)
(1349.), (+1380.) - Krajko,
(*1325. +1381.)
- Dmitar Krajkovi}
?
- Radeta Krajkovi}
=Vladna
- n. n. =n. k}i
Родослов потомака Константина Немањића, према Ж. Андрејићу
100
- Stefan Lazar, (*1325. +15. 06.1389),

knez (1360-1372.), vel. knez (1373-1389.),
Sv. Lazar Velikomu~enik
1.=n. n. k}i ùpana Brajana Rastislali}a, (1339.)
2.=Milica, (*o. 1336.? +11. 11. 1405.), (o. 1353.)
k}i kneza Vratka, mon. Jevgenija (1390-1405.),
vel. shim. Jefrosina (1405.),
Sv. Jefrosina - prepodobna,
1.- Dobrovoj, 1.=Dragana, 1.=Teodora, 2.=Olivera, (*o. 1370.)

(*o. 1340. (*o. 1360.) (*o. 1365. mon. (1402.)
+15. 6. 1389.) - Ivan [i{man, +pre 1405.) - Bajazit I, (1390.),
bug. car - Nikola II Gara, turski sultan
(1371-1393.) (*o. 1344. +1433.),
2.- Vuk(an), knez,
ban Ma~ve,
(*o. 1378. +6. 7. 1410.)
1.=Mara, (*o. 1355. ugar. palatin
+12. 04. 1426.), (1387-1401.) 2.- Stefan Nemawa VII,
mon. Marina =Ana Ceqska,
(*1377. +19. 07. 1427.),
- Vuk Brankov(i}), (pre 1405.)
knez (1389-1402.),
gospodar Kosova, despot (1402-1410-1427.),
(o. 1354.), Sv. Stefan Visoki
(*o. 1340. - Nikola III, =Katarina, 1.=Jelena, k}i Fran~eska II
+6. 10. 1397.) ban (1401-35.) (+o. 1460.) Gatiluzi, (*o. 1385.), (1402.)
=Margita - Henrih IV ?=n. n. k}i bos. kraqa
êh od Gorice Tvrtka II, (1413.?)
?=Evgenija, sestra Tome
= Katarina Kantakuzina, (1419.?)
2.=Jelena, (*o. 1356. +1443.)

1.- \ura| II Bal{i}, (o. 1375.),
gosp. Zete, (*o. 1356. +1403.)
= n. k}i 2.- Sandaq Hrani}, (1411.),
bos. vel. vojvoda, (+1443.)
? ? =Keraca
1.- Bal{a III, (+24. 4. 1421.),

gosp. Zete (1402-1421.)
1.=Mara, k}i Nikole Topie
2.=Boqa, k}i Koje Zaharie
=n. k}i =Teodora,

=Jelena, (*1407. +pre 1453.)
(+p. 1445.)
- Stefan Vuk~i} Kosa~a,
(*1405. +22. 05. 1466.),
vel. vojvoda, hercog od
sv. Save (1448-1466.)
Родослов Лазара Немањића и потомака, према Ж. Андрејићу
101
Drago{, ùpan Rasine?, (1294-98.)
?
=n. n. k}i, (*o. 1280.) ? - Ivani{, vel. despot (1346.), (man. Velu}e),
- Mihajlo (*o. 1300. +o. 1383.), gosp. Rasine i Toplice,
[i{man, mon. Dorotej, vel.shimnik Jovan Kalivit
despot Vidina =n. n. (Marija?), (manastir Velu}e)
- Altoman, (*o. 1320.)

- Du{man,
(*o 1330.),
- Ivani{ monah Danilo,
Altomani} Danilo III,
? ? patrijarh
- Vladimir - Lazar, knez ? (1392-1398.)
- Marko
Altomani} 1=n. Rastislali}
2=Milica =n. n. k}i,
- Murat I - Dejan, (*o. 1323. +p.1371)
? despot (1355-1371.),
- Jakub (man. Velu}e)
1.=Vladislava (1335.)
k}i kraqa Vladislava II
- Dobrovoj =Dragana =Jelena 2.=Teodora, k}i bug.
1.- \ura| II =Olivera despota Stracimira,
(*1340. - Ivan
Bal{i} - Bajazit mon. Evdokija,
+1389.) [i{man
2.- Sandaq (*1334-36. +p. 1381.),
=Mara Hrani} - Vuk (1346.)
- Vuk Brankovi}
- Stefan, despot
=Teodora 1.=Jelena Gatiluzi
- Nikola II 2.= ?
Gorjanski
1.- Dimitrije, vojvoda,

(*1338. +po. 1388.)
2.- Konstantin Draga{,
car (1372.), desp. (1378-95.),
- Dabiìv, kefalija, (*o. 1345. +17. 05. 1395)
(1375-76.) 1.=Tamara Asen, (1355.),
1.=Teodora, k}i bug. cara Aleksandra
(*1339. +p.1402.) 2.=Milica (?), (1376.), k}i
1.- Jovan Dejan Draga{, 1.- @arko kraqa Vuka{ina
(*1336. +1378.),
2.- \ura| I 3.=Evdokija Komnin, (1387.),
despot (1372-78.),
monah Dimitrije(?)
Bal{i}, k}i trapez. cara Aleksija
(+13.6. 1378.)
=Jevdokija - Konstantin, (+1402.)

- Mrk{a,
- Isail =Jelena Topija
(+1414.)
=Ru|ina Buondelmonte
- Stefan Maramonte (Bal{i})
Родослов царског деспота Иваниша, према Ж. Андрејићу
102
- Konstantin Draga{,
(*o. 1345. +17. 05. 1395),
car (1372.), despot (1370-71.),
gospodin (1378-1395.)
1.=Tamara Asen, (1355.),
k}i bug. cara Aleksandra
2.=Milica (?), k}i srp.
kraqa Vuka{ina (1376. ?)
3.=Evdokija Komnin, (1387.),
k}i trapez. cara Aleksija III,
udova Taxedina
?
1.- Oliver, 2.- Jovan
(*1360. +1370.), (Jusuf), 3.=n. n. k}i, 3.=n. n. k}i
(man. Vlu}e) gospodar (*1387.) (*1388/9.)
1.=Jelena Draga{, ]ustendila - \ur|e
(*1372. +23. 3. 1450.), Brankovi},
monahiwa Ipomena (o. 1400.),
- Manojlo II Pelolog, despot
(1427-1456.)
(*29. 6. 1349. +21. 07. 1425.),
viz. car (1391-1425.),
(11. 02. 1392.)
=Jelena, - Grgur =Mara,
(*1402.) (*1403-4.), (*1406.)
mon. German - Murat II
(1435.)
- Toma,
- Konstantin, =n. n. k}i, - Andronik, (*1410.
(*1393-99. (*1395. (*1400. +1429.) +12. 05. 1465.)
+1405.) +1404.) - Dimitrije
despot,
= n. n. k}i, =Zoja-Sofija
(*1407-8.)
(*1394. +1404.) - Ivan III
Moskovski
- Teodor II, despot, - Mihajlo,
(*1395-99. +24. 6. 1448.) (*1406-7. +1409-10.)
=Kleopa Malatesta
- Jovan VIII Paleolog,
(*17. 12. 1392. +31. 10. 1448.)
vizant. car (1425-1448.)
1.=Ana (+1417.), k}i - Konstantin XI Draga{,
moskov. kneza Vasilija I (*9. 2. 1405. +29. 05. 1453.),
2.=Monferata vizantijski car (1449-1453.)
3.=Marija Komnina (+1439.), 1.=Magdalena, k}i Leonarda Toka,
k}i trapez. cara Aleksija IV monahiwa Teodora
2.=Katarina, k}i Dorina Gatiluzija,
(+1442.)
3.=?Ana, k}i Luke Notarasa
Родослов Константина Драгаша и потомака, према Ж. Андрејићу
103
- N. N. (tanke krvi Nemawina kolena)

(najverovatnije potomak ùpana Primislava
najstarijeg brata Stefana Nemawe) ?
?
- Mrwa(n)? - Drago{, ùpan Rasine

?
- Ivani{, despot
(tast cara Du{ana)
=n. n. (Marija)
- Ugqe{a, =Jelena,
- Vuka{in, despot,
(*o. 1305. +26. 9. 1371.) (*o. 1307. +1358-64.)
kraq (1365-71.),
despot (1365-1371.) - Nikola Radowa,
(* o. 1300. +26. 9. 1371.)
1=n. n. (o. 1320.) monah Gerasim
=Jelena, (o. 1320.),
(Aqena, Jevrosima), 2=Jelena, (*1340. +p. 1406.),
mon. Jelisaveta, k}i }esara Voihne,
(+p. 1388.) mon. Jefimija (1372-1406.),
vel. shim. Jevpraksija
= n. n. k}i, = n. n. k}i,
- Ugqe{ic (Tvrdislav?) (+1358-64.) (+1358-64.)
(*o. 1357. +p. 1365.)
- Andrija, =Olivera, =Rosna,

(*1327. +1399.) (*o. 1334.) ?
(*o. 1340.)
- \ura| I - Mateja
- Ivani{,
Bal{i} =Milica Kantakuzen
(*o. 1330.
- Marko, kraq (+1378.) (*o. 1337.)
+18. 9. 1385.)
(*o. 1325. +17. 5. 1395.) 1.- Stracimir,
1.=Jelena (o. 1340.), k}i - Dimitrije, monah Sava,
}esara Radoslava, (*o. 1332. (+1372.)
(*o. 1328. +1382.) +po. 1407.), 2.- Konstantin
2.=T(e)odora, èna kastelan Draga{,
Grgura Brankovi}a Vilago{a (o. 1376.)
1.=Jelena, k}i }esara (Arada)
Radoslava
Родослов тзв. Мрњавчевића, према Ж. Андрејићу
104
- Stefan Vukan, (*o. 1131. +p. 1209),

veliki knez (1186-1202.),
veliki ùpan (1202-1204.),
dukqanski kraq (1186-1208.)
=n. n. iz Bara, (o. 1145), ro|aka
pape Ino}entija III
- Stefan (Nemawa IV), - Rastko,

- \or|e, (*1146. +p. 1242.), - Vladin,
kraq Dukqe (1208-48.) (*1148.), vel. knez, (*1154.),
(*1150.), monah
=n. n. (o. 1161.) kraq Dukqe? (1208.) Teodosije
= n. n. k}i ?
? - Vukan, (*o. 1168.)
- n. n. =Efrosina,
- Zavida ? (*1152.)
(*o. 1162.) ? - Vladislav, (*1240.) - n. n. (o. 1165.)
=n. n. (o. 1177.)
- Bal{a, - Nik{a,
- Dimitrije, (*o. 1270.),
ùpan (*o. 1166.)
? ùpan, mon. David (1268.),
Sv. David Prepodobni
?
- Vratislav, (*o. 1290.)
- Mladen, - Dimitrije Vratko,

- Nikola,
ùpan, ùpan, knez, (*o. 1310. +1360.)
vojvoda, (pom. 1329.)
(pom. 1326.)
=n. n. - Nikola, ùpan =Milica, (*o. 1336.? +11. 11. 1405.),
(*o. 1330.) monahiwa Jevgenija (1390.),
velikoshimna Jefrosina,
Sv. Jefrosina-prepodobna
- Branko, =Ratoslava - Lazar, (1353.), knez (1372-89.),
sevastokrator, - Altoman (*1325-27. +15. 06. 1389.),
(* o. 1310. +1365.) Vojinovi}, Sv. Lazar Velikomu~enik
=n. n. vel. ùpan
(1347.)
- Nikola Radowa, - Grgur, }esar, =Teodora (Voislava),

(*o. 1330. +3. 12. 1399), (*o.1332. +1398.) (*o. 1340.)
monah Roman (1365.), =Teodora - \or|e Topia,
vel. shimnik Gerasim gosp. Dra~a
(1376-1377.) (1388-1392.)
=Jelena Mrwa
- Vuk Branko(vi}), (*o.1334?. +6. 10. 1397.)
gospodar Kosova i Metohije,
=n. k}i, =k. k}i, =Mara, k}i kneza Lazara, (o. 1354.),
(+pre 1364.) (+pre 1364.) mon. Marina, (*o. 1342. +12. 04. 1426.)
Родослов потомака Вукана Немањића, према Ж. Андрејићу
105
- Vuk (Brankovi}), (*o. 1334. +6. 10. 1397.),

gospodar Kosova i Metohije
=Mara, k}i kneza Lazara, (o. 1354.),
(*o. 1342. +12. 4. 1426.), mon. Marina
1.- Grgur, 2.- \ur|e, (*1374. +24. 12. 1456.), 2.- Lazar, (*1378.
(*o. 1354. +13. 3. 1408.), despot (1427-1456.) +12. 7. 1410.)
monah Gerasim (1406.) 1.=n. Draga{ Komnina, (o. 1400.), (*1387.?)
2.=Irina, k}i Teodora Kantakuzina,
(27. 12. 1414.), (+ 3. 5. 1457.)
1.=Jelena, 2.- Todor, 2.=Katarina, 2.- Lazar, despot,

(*o. 1402.) (*1415. +1428.) (*1418. +1490.) (*1421. +20. 1. 1458.)
- Urlih Ceqski =Jelena Paleolog,
1.=Mara, (*o. 1406. (+ 9. 11. 1456.),
+15. 9. 1487.) (o. 1446.), k}i morej.
- Murat II (1435.), despota Tome,
(*1404. +1451.), mon. Hipomena
- Herman IV, =Jelisaveta, (+7. 11. 1476.)
turski sultan (*1434. (*o. 1438.
(1421-1444-51.) +1452.) +1455.)
1.- Grgur, - Georgije,
mon. German, (*o. 1436.
(*1403-4. +16. 10. 1459.) +1445.)
- Vuk (Zmaj Ogweni),

=Jelena - Marija, =Milica, (*o. 1451.)
(*o. 1438. +16. 4. 1485.),
despot (1464-1485.)
(*o. 1447. +po. 1498.) - Leonardo III Toko,
- Stefan Toma{evi}, (1. 5. 1463.)
=Barbara, (o. 1455-58.)
k}i Sigismunda srp. despot (1459.),
Frankopana, bos. kraq (1461-1463.)
(1482-1504.)
2.- Stefan, despot, =Irina, (*o. 1449.)
(*1416. +6. 10. 1476.) - Jovan Kastriot
=Angelina Komnina, (1460.),
k}i \or|a Kantakuzina, =Marija,
monahiwa, (+30. 7. 1520.) (+1560.)
=Marija,
- \or|e, despot (1486-96.), - Jovan, despot (*1465. +12. 8. 1493.)
(*1461. +18. 1. 1516.), (1494-1502.), - Bonifacie V Monferatski
monah Maksim, (*1462. +10. 12. 1502.) Paleolog, markiz, (+1495.)
beogradski mitropolit =Jelena Jak{i},
=Izabela (Jelisaveta) (+po. 1529.)
Aragon, monahiwa
- Viqem IX - \or|e
(po. 1486.)
Родослов Бранковића (1), према Ж. Андрејићу
106
- Jovan, (*1462. +10. 12. 1502.),

despot (1494-1502.)
=Jelena Jak{i},
(+iza 1529.)
=Milica Despina, =Jelena, (+po. 1522.) =Hana, (+pre 1. 4. 1578.)

(+1554.) - Petar IV Rare{, 1.- Fedor Volo|imjerski,
- Negoje IV Besaraba, mar{al Volina, (+1547-48.)
gospodar Moldavije
vojvoda Vla{ke, 2.- Nikolaj Andrejevi~
Zbarski, knez, (+1574.)
(+1521.)
=Marija, (+1540.)
- Ferdinand
Frankopan
=Marija Magdalena,
- Stefan, =Katarina (+po. 13. 07. 1571.)
(+1577.) - Nikola 1.- Ivan Mihajlovi~
Zrinski, Vi{wovjecki, (+o. 1542.)
(+1566.) 2.- Aleksandar
Fedorovi~ ârtorijski,
(+pre 1571.)
- Teodosije, - Petar - Jovan
(*pre 1512.
+1557.) =Roksanda
=Angelina,
=Stana (+pre 1522.)
- Ilija - Konstantin =Roksanda =Despina =Marija,

- Stefan - Aleksandar IV - Mir~a (*1530-36. + p. 1614.)
vojvoda, Lapu{weanu, ôban 1.- n. Balika
(+1. 9. 1552.) vla{ko-mold. vojv. (Bal{i})
(1552-61; 1563-68.), 2.- Jan Mohila,
monah Pahomije, vel. logotet
(+ 5. 5. 1568.) Moldavije
(1553-1555.)
- Iva~ko - Petar =Marija, =n. k}i =n. k}i

-Bogdan, (+1573.)
mold. vojv.
(1568-72.),
(+1573.)
- Petar Besarab [kropjul, - Radul - Mir~a - Milo{,

(*1547), vla{ki vojvoda (+6. 2. 1572.)
=Jelena, k}i Nikole - Aleksandar
Crepovi}a =Jerina
- Teodorica, (*1566.)
Родослов Бранковића (2), према Ж. Андрејићу
107
- Konstantin Teha, (*o. 1215. +1277.),

bugarski car (1257-1277.)
1.=n. n. (Sevina-Radostina?),
Srpkiwa ili Kumanka, (o. 1232.)
2.=Irina Laskaris Asen, (+1265.), (o. 1258.)
3.=Marija Paleolog Asen, (po. 1270.)
1.- Tehomil, (*o. 1234.), 1.- n. n. 3.- Mihajlo [i{man, (Porfiroro|eni),

(oko 1290.), (*o. 1238.) (*oko 1272. +1315.),
vojv. Vla{ke despot Vidina (1280-81. - 1315.),
1.- n. n. 1.= n. k}i Ane Teodore Asen i
(*o. 1236.) Petra sevastokratora, (o. 1287.)
2.= n. k}i ùpana Drago{a, (o. 1292.)
1.- Mihajlo [i{man III, 2.- Bela Uro{ - Belaur, 2.=Kera(ca)-Petrica

(*oko 1293. +28. 07. 1330.), (*o. 1294.), gosp. Vidina (Jelena), mon. Deodata
despot Vidina (1315-1223.), =n. n. Ugarka? (Teofana)
bugarski car (1323-1330.) (D. Kamenica) - Stracimir,
1.=Ana, k}i kraqa Milutina (1297.) (Konstantin), despot,
2.=Teodora Paleologina (*1297/8.) gospodar Krna,
udova cara Svetoslava, k}i praunuk srpskog kraqa
viz. cara Mihajla IX, (o. 1325.), - Vukosava, - Vuk (?), Vladislava I i
(*oko 1310.) (*oko 1312.)
monahiwa Teodosija Beloslave Asen
1.- Jovan Stefan, 1.- [i{man 2.- Qudevit 2.- n. sin

(1341.) 2. =n. k}i
(*o. 1300. +1373.?),
bugar. car. (1330-31.) ?
- Josif II, (*o.1365. +10. 6. 1439.),
carigr. patr. (1416-1439.)
- Jovan Aleksandar, - Mihajlo, - Dragu{in, =Jelena

(*p. 1300. +17. 2. 1371.), (+1356-7.) (+pre 1340.) (Aleksandra?),
bug. car (1331-1371.) =n. n. =n. Srpkiwa? mon. Jelisaveta,
1.=Teodora, monahiwa (*o. 1325. +7. 11. 1376.)
Teofana (1337.), - [i{man =n. k}i - Stefan Du{an,
k}i vla{kog vojvode (*o. 1308-12. +1355. ),
Aleksandra (1321-22.) srpski car (1331-1355.),
2.=Teodora (Sara),(1348.) (1346.)
- Jovan Asen Komnen, =Teodora,
(*po. 1305.), despot Avlone (*1334-36. +po. 1381.),
1.=n. n. k}i despota Albanije mon. Evdokija (1371.)
2.=Ana Paleologina - Dejan (1346.),
(*o. 1323. +o. 1371.),
srpki despot
- Aleksandar Komnen Asen, =Komnina (1355-1371.)
(*o. 1363. +26. 9. 1371.) - Bal{a II, gosp. Zete
Родослов потомака Константина Тех Вукановића, према Ж. Андрејићу
108
- Konstantin Teha, (*o. 1215. +1277.),

1.=n. n. Kumanka ili Ana Paleolog
2.=Irina Laskaris, (+1265.)
3.=Marija Paleolog
? ?
1.- n. n. 3. - Mihajlo [i{man,

1.- Aleksandar,
monah Arsenije 1.- Tehomil-Tihomir, (*o. 1272.), despot Vidina
(Stani~ewe) vojv. Vla{ke 1.=n. k}i Ane Teodore i
=mon. Jefimija (1290-1310.) Petra sevastokratora
=n. n. 2.=n. k}i ùpana Drago{a
- Ivanko-Jovan Be(l)Sarab,
vojv. Vla{ke (1310-1351.)
- n. sin, - n. sin, =Margita-Margarita
(+1330.) (+1330.)
=Areta
- n. monah
- Konstantin - Aleksandar (Nikolae) Be(l)Sarab I, =Teodora
=n. n. vel. vojv. Vla{ke (1351-1364.) - Aleksandar,
1.=n. n. bug. car (1331-1370.)
2.=Klara Dobokai
- Kruban,
(+o.1340.)
1.- Vladislav 1.- Voislav 1.=Ana (Pitoa), 2.=Ana 2.=Elizabeta

(Vlajko) mon. Jelena - Stracimir - Ladislav
=Ana 1.- Radu I vidin. car Opoqi
- Stefan Uro{ V,
=Kalinika srpski car
- Dan I, (+23. 9. 1386.), - Mir~a Stari, - Vlad Uzurpator, - Staiko-Stan

vel. vojv. (1384-86.) vel. voj. (1386-1418.) (1394-97.)
1.=Mara Tolmai
2.=n. n.
- Dan II, - Jovan
(1422-31.) - Vladislav-Vlad Drakul,
1.- Mihail I, - Aleksandar,
=n. n. vel. vojv. (1436-42, 1443-47.)
(1418-20.) (1431-36.)
2.- Radu Praznoglava, 1.=n.n. (mon. Jevpraksija)
vel. vojv. (1422-27.) 2.=n.n. Katolkiwa
- Basarab II, 1. -Mir~a

2.- Radul II,
(1442-43.)
(1462-75.) 2.- Vlad Kaluger,
=Maria 1.- Vlad Drakula, =Maria (1481-82, 1495.)
(Cepe{), vel. voj. 1.=Rada
- Vladislav II Dan, (1448, 1456, 1476.),
(1447-48, 1456.) 2.=Maria
(*1431. +1476.)
1.=k}i ugar. kr. Matije Korvina
2.=k}i n. boqara - Jovan Radul IV,
(1495-1508.)
- Mir~a, - Vlad Drakulea, - Mihnea I Zli,
(+1486.) (+1500.) (1508-9.), (+12. 3. 1510.)
1.=n. n.
2.=Vojka
Родослов потомака влашког војводе Тихомира, према Ж. Андрејићу
109
- Mihajlo (*po. 1016-17. +po. 1081.),

srpski kraq (pre 1077- po. 1081.)
1.=n. n. (o. 1035.)
2.=n. n. k}i Jovana Vladimira (1051-52.)
3.=n. ne}aka cara Konstantina XI
Monomaha (1052-55.)
Родослов босанског бана Стефана Бодина, према Ж. Андрејићу
110
- Koloman - Kulman, (*o. 1074. + 1116.),

ugarski kraq (1095-1116.)
1.=Buzila, k}i kraqa Roxera, (1097.), (+1102.?)
2.=Bretislava (Brena), (1104.), (+1139.)
k}i Vladimira II Monomaha,
mon. Eufemia-Jefimija
Родслов босанског бана Бориса, према Ж. Андрејићу
111
- Stefan (Bodin?),
ùpan Bosne (1084.)
? - Vukmir, =n. n. ? - Kre{imir,

ùpan Bosne (1113.) - Vukan, vel. ùpan ùpan Bosne (1113.)
Ra{ke (+1113.)
- Ninoslav - Kotroman, (pom. 1163.),

(pom. 1163) knez, ùpan
?
- Ninoslav, (1214/17.)
- Stefan - Pavle
? (1250.)
- Mateja I Ninoslav,
ban. (1232-50.), (+1250.)
? ?
- Zavida I - Matija II - Grgur
- Kotroman Goto, -n. sin - Prijezda I Goto,
?ban (1287-90.) (+pre 1290.),
- Zavida II - Matija III =n. k}i Ortembur{kih ban (1250-87)
- Stepan I Kotroman, - Vuk (1287.) - Prijezda II,

ban (1290-1310.), =n. k}i ban (1287.),
(+pre 1314.) - Stefan
savladar
Vodi~ki
=Jelisaveta, (+1331.), k}i do 1290.
(Baboni})
srp. kraqa Dragutina (1284.)
- Stepan II Kotroman, -n. sin

ban (1314-53.), (+28. 09. 1353.) - Vladislav, -Ninoslav, =Katarina,
1.=n. k}i Majnharda Ortenbur{kog knez (1326-54.) (+1314.) (+1355.)
2.=n. k}i bugarskog cara, (oko 1329.) =Jelena [ubi}, - Nikola,
3.=Jelisaveta, k}i kujavskog (o. 1338-39.), ? knez Huma
kneza Kazimira (+po. 1378.) (Nikoli}i)
- Stefan Dabi{a,
- Vuk, =Jelisaveta, =Katarina (*1324. +8. 9. 1395.),
kraq Bosne (1391-95.) - Bogi{a
(+pre (*1340. +1387.), - Herman I Ceqski,
1353.) (20. 6. 1353.) (1361.), (+21. 3. 1385.) 1.=Cvetica Nelipi}
- Ludovik I monahiwa (1395.) - Nikola
Anùjski, 2.=Jelena Gruba, Bogi{i}
(*1326. +1382.), kraqica (1395-98.)
ugarski kraq - Vladislav
(1342-82.) Nikoli}
=Stanislava
=Stana =Stojsava - n. sin
=Katarina, =Marija, =Jadviga, - \ura|
(1374.) (*1370. +1395.) (*1372. +1399.) Radivojevi},
- @igmund - Vladislav (+1415.)
Luksembur{ki, Jagelonac, ?
ugarski kraq poqski kraq =Vladika
(1387-1437.) (1386-1434.)
Родослов Котроманића (1), према Ж. Андрејићу
112
- Vladislav, (+1354.),
knez (1326-1354.)
=Jelena [ubi}, (o. 1338-39.),
(+po. 1378.)
- Stefan Tvrtko I Kotroman, - Stefan Vuk, - n. n. =Katarina,

ban (1366-67.) (*1349. +28. 3. 1403.)
(*o. 1339. +10. 3. 1391.),
- Urlih X od
bos. ban (1353-1377.), - Dabi{a Holfen{tajna,
kraq Bosne i Srbqa (26. 10. 1377-1391.) (1352.), (+5. 5. 1372.)
1.=n. n. (Stoja?) (o. 1355-56.)
2.=Doroteja (Doroslava), (1374.), (+pre 1382.),
k}i vidin. cara Stracimira
3.=? n. n. (Jelica?)
1.- Stefan Ostoja, (*o. 1360. +1418.), 2.- Stefan Tvrtko II Kotroman,
kraq (1398-1404.), (1409-1418.) (*1374-82. +1438.),
1.=Vita~a (Gruba) kraq (1404-9; 1421-43.)
2.=Kujava, (+p. 15. 12. 1434.) 1.=Doroteja, (1391-99.), (*1376-84. +1438.),
3.=Jelena, (1416.), (*o. 1350. +1416.) k}i Jovana Gare Gorjanskog,
udova herc. Hrvoja Vuk~i}a ne}aka ugar. kraqa @igmunda
2.=Jelena Jablanovi}
?
=n. n. (Jela~a)
- Stefan Lazarevi}, (1413.?)
srpski despot (1402-1427.)
- Stefan Ostoja II, - Radivoje, (*1401. +1463.), - Stefan Toma{,

kraq (1418-21.), knez od Vranduka, kraq (1443-1461.),
(+1422.)(+1443.) protivkraq (+ 10. 7. 1461.)
=Jelenica-Jelica? (1433-35, 1443-46.) 1.=Voja~a
=Margarita, k}i 2.=Katarina, k}i
Nikole Veli~kog herc. Stefana
Vuk~i}a Kosa~e,
(*1425-26. +u Rimu
- Tvrtko, - Matija - \ura|,
25. 10. 1478.)
(+ 1463.) islamiz. (1455.)
? [aban,
- Mihajlo Ostoji}, kraq (1465.)
(1450.) (Mihovil)
- n. sin, - n. sin, - @igmund, =Katarina,

- Stefan Toma{ II, (1445.) (1445.) (*1449.), (*1460.),
srp. despot (21. 3.-20. 6. 1459.), islamizirana
islamiz. kao
kraq Bosne (1461-1463.), Isak-beg (1463.)
(+1463.) (Kral-oglu),
1.=Jelena (Jela~a, Marija), sanxak beg
k}i srp. despota Lazara u Maloj Aziji
(1. 4. 1459.), (+posle 1498.)
Родослов Котроманића (2), према Ж. Андрејићу
113
- Vojin (* o. 1295.)
vel. vojvoda (pom. 1326.)
=N. N.
Родослов Војиновића, према Ж. Андрејићу
114
- Brajan Petar,
(* o. 1280.)
ùpan (moravi~ki?)
1.=N. N. (*o. 1300.)
2.=Struja, (o. 1326.)
Родослов Растислалића, према Ж. Андрејићу
115
- Bal{a I,
(*po. 1280.)
- \ura| I, (+13. 01. 1378.), - Bal{a II, (+18. 09. 1385.),

gosp. Zete (1372-78.) gosp. Zete (1378-85.)
1.=Olivera, k}i 1.=Komnina, k}i
kraqa Vuka{ina, desp. Jovana od Valone,
odagnata 1371. mon. Ksenija
2.=Teodora, k}i desp. 2.=Jelena, (*o. 1358 +1382.),
Dejana, udova gosp. @arka, k}i }esara
mon. Ksenija, (+p. 1402.) Radoslava i Irine,
do 1374-75. èna
kraqa Marka
- \ura|
?=Goislava, 2.=Jelena,
(nezakonit),
(*1398.) (*1408.)
(pom. 1392.) 1. =Ru|ina, (+1421.)
- Radi~
- Mrk{a @arkovi},
Sankovi}, 2.- Konstantin, (+1402.) gospodar Valone,
(+ o. 1404.) 1.=n. n. sin @arka i Teodore,
1.=Jelisanta, 2.=Jelena, k}i (+1414.)
(*1443.) Karla Topije
2.=Jevdokija,
- n. n.
(*p. 1428.)
- Isail del - Stefan Bal{i} - n. n. - n. n.
- n. n.
Buondelmonte, (Maramonte), (1440.)
desp. Jawine,
(+1403.) ?
=Jelena ?
- Rajko - Jovan - Gojko
Moneta, - n. n. sin Gojislav,
(+1433-39.) (1470.) =Mara, (1483.)
- \or|e - n. n. - n. n.
(+p. 1435.) - Jakov Murski
- \ura| II, gosp. Zete, - Nikola, - Mon}ino, - Dabiìv

(*o. 1360. +1403.) (+o. 1479.) (pom 1449.) Moneti},
=Jelena, (*o. 1362. +1443.), (o. 1376.) =Roza (pom 1449.)
- Jakov,
k}i kneza Lazara, preudata (ìv 1470.)
1411. za Sandaqa Hrani}a,
?
-Bal{a III, gosp. Zete, - Gojko - Ivani{, (+1416.),

(*o. 1377. +28. 4. 1421.) knez Cetiwa
1.=Mara, k}i Nikite Topije
2.=Boqa, k}i Koje Zaharije (+ p. 1456.) - Stracimir II
(posledwi Bal{i})
1.=Jelena, (*1407. +1453.) - n. n. sin, =Todora (Dorotea), (+p.1445.)

- Stefan Vuk~i} Kosa~a (*1415. +mlad) - Petar Vojsali}, (+p. 1453.)
Родослов Балшића, према Ж. Андрејићу
116
- Vuk Kosa~a,
(*1317. +1359.)
=n. n. (1332.)
- Vlatko (Vukovi}),
(*o. 1334. +1392.)
- Sandaq Hrani}, - Vukac, knez, - Vuk Kosa~a,

(*o. 1360. +15. 3. 1435.), (*o. 1362. +1432.) (*o. 1365. +1424.)
veliki vojvoda 1=n. n. (o. 1380.) =Jelena (1405.),
1.=Jelena, (1396.), (+po. 1398.), 2=Katarina, (1403.), k}i bana Vuka
udova Radi~a Crnojevi}a (+po. 1452.) Vuk~i}a Hrvatini}a
2.=Katarina, (1405.), (+po. 1421.),
k}i bana Vuka Vuk~i}a
3.=Jelena, (po. 1411.), (+1443.), - Ivan Vukovi},
k}i kneza Lazara, udova (vanbra~an?),
- Stefan Vuk~i} (*1405. +22. 5. 1466.), (+po. 1464.)
\ur|a II Bal{i}a
vel. vojvoda, hercog od Sv. Save
1.=Jelena, (1424.), (*1407. +1453.),
- Adam Vukovi}
k}i Bal{e III
2.=Barbara, (1455.), (+1459.),
=Teodora, (*o. 1408. +1450.)
k}i hercoga de Payro - Radoslav Pavlovi}, (+1441.),
3.=Cecilija, (1460.), (+po. 1474.) veliki vojvoda (o. 1411.)
1.=Katarina, 2.- Esa-beg

=Mara
(*1425/26. +25. 10. 1478.) - Ivan Crnojevi} Isakovi}
- Stefan Toma{, (1446.), (Ivan-beg), 2.- Stefan (Ahmed-pa{a)
(+10. 7. 1461.), (+1490.) Hercegovi}, (*1456.
kraq Bosne
1.- Vladislav, +1517.), islamizovan
(*1426-27. +1432.), 1.- Vlatko, (+1489.), =Hundi Sultan (Fatima),
vel. vojv.-herc. od herc. od Sv. Save k}i sultana Bajazita II,
1.=n. ro|aka grofa (+1511.)
- Sigismund Sv. Save
=Ana Kantakuzina, Urliha Ceqskog
=Katarina 2.=Margarita
(1455.), (+po. 1476.)
Marcano, unuka
napuq. kraqa - Ali-beg =Kemar{ah
- Petar Bal{a, Alfonsa I - Huma (Kamera)
(*1459. +po. 1511.) - Mustafa-beg
=Ajni{ah =Mahdumzade
=Kvirina Kvirini,
Hanim
iz Venecije, (1483.) -sultan
=Marija - n. n.
- Matija, (*o. 1485. +1533.) - Vladislav, - Antonio 2.- Pompeo 2.-Zuan
- Jovan,
hercog od Sv. Save sve{tenik, Pezaro Avogadro Pelica
(*1485. +1537.) 1.- Paolo
1.=Irina, (o. 1506.), (+1514.) 1.- Zuan
=Ipolita Boldu Luziwi
k}i Stefana Jak{i}a Neofita =n. n. =n. n.
(+1545-49.)
2.=n. n. (1509.)
=Sava - Ferante, =n. n. - Stefan IV,

- Paolo (*1535. - Paolo (*1530.
- Nikola Bal{a, =n. n. (+po. 1552.)
Alvize, +1565.) Avogadro +po. 1548.)
herc. od Sv. Save, - n. n. (+pre 1552?)
(1544.) =Faustina - Stefan III,
(+po. 1560.) Bonrico, (*1522. +1530.)
(1564.) =Elizabeta
- Vlatko III,
=Fiorenca (*1518. +po. 1591.) - Pompeo
- Georgije, - Pavle =Katarina =Marija - Zuan Alvize =Tadea Belazio, Avogadro?
(+1576-84.) Pizani (1552.)
- Stefan
Родослов Косача, према Ж. Андрејићу
117
- Crnoje
?
- Radi~ Crnojevi}, - Stefan, - Dobrovoj,

ubijen (+1396.) (1395.) (1395.)
=Jelena, preudata
za Sandaqa Hrani}a
Kosa~u (1396.),
(+p. 1398.)
- \ura| \ura{evi} Crnojevi}, - Aleksa, Qe{ \ura{evi},

vojvoda gosp. Bal{e (1403-35.) vojv. despota Stefana
=n. k}i Koje Zakarije (1413-135.)
- Koj~in, Goj~in, - Stefan, Stefanica, - n. sin,

- \ura{in,
knez, vojvoda gosp. Zete (1451-64.) (+1442.)
(1413-51.)
(1431-51.)
=Marija, k}i Ivana
- Stefan - Leka Kastriota
- \ura| Crnojevi}
- n. sin
- Stefan, (+1499.), =n. k}i, =n. k}i,

- \ura| Crnojevi}, (+ po. 1503.), gospodar Brda, udata u udata u
monah Kotoru Kotoru
gosp. Crne Gore (1490-96.) - Stani{a, islamiz.
1.=Jelena, k}i Karla Musakija 1482. kao Skender,
2.=Jelisaveta, (1490.), k}i mleta~. sanxak-beg Crne Gore
patricia Antonia Ericia (1514-28.), (+p. 1530.)
- Stefan, - Konstantin, (+1536.) - Ivan =Antonija =n. k}i, =n. k}i,

(+1521.) =Marija, }erka mlet. (Padova) - Jerolim - n. n. - n. n.
vlastel. Jovana =Katarina Zagurovi}
Mateja Kontarinija iz Kotora,
(+ p. 1571.)
- Jovan
1.=Paola, k}i Jovana Batiste Albertija, (6. 6. 1547.)
2.=Orseta, k}i Gabrijela Valareso, (7. 12. 1559.)
- Viktor
=Jelena, k}i Pjetra Kalbo, (17. 6. 1585.)
- Jovan, =Faustina
(+1660.) - Gasparo Lui|i Dolfin, (24. 2. 1636.)
Родослов Црнојевића, према Ж. Андрејићу
118
? - Rup~i}, knez grada Sokola
? ?
- Miho~, knez Fo~e, - Radoje, knez, predao tvr}avu
islamiz. kao Mahmud Soko Turcima, (1463.)
? - n. n (Rudo) - Deli Husrev-pa{a iz Fo~e, (p. 1463.),

(+1544.), valija Egipta (1535-36.)
- Vu~i},
? ?
primi}ur
(Fo~a) ?
- Mehmed - Lala Mustafa-pa{a
- Zal Mahmud-pa{a,
=Rumaja, unuka sult. Sulejmana I
beglerbeg Anadolije
? ?
- Lala Mustafa-pa{a, (+10. 10. 1578.), - Ferhad-beg,

(Crni Sokol) vezir Budima pa{a
- Dimitrije Sokol, - n. n. kalu|er, - Rustem-beg (Radoje?)

- n. n. hri{}anin man. Mile{eve
(*o. 1485.),
islamiz. kao
Xemaludin Sinan-beg - Kara Ali-beg
-Ferhad-beg, - Kara Mustafa-pa{a,
=n. n. hri{}anka (stri~evi} vel. vezira
bos. begl. beg, - Lala Mehmed-pa{a,
(islamizirana) (+1580.) bos. sanxakbeg, Mehmed-pa{e
-Dervi{-beg, vel. vezir (1604-1606.) Sokolovi}a)
(+1538.)
- Mehmed-beg,
(1664-65.)
? ?
- n. n. u selu - Savatije, - Mustafa =n. n =n. n
Sokolovi}i, (*o. 1515. +1586.), (*o. 1520.) - Xafer-beg
hri{}anin, herceg. mitropolit, ? - n. n. arhiep.
(*o. 1510.) patrijarh (1585-86.) Kipra - Ibrahim
Pe~ujlija
- Makarije, (*o. 1510. +1574.),

=[emsa - n. n
patrijarh (1557-71.), - Sinan-beg
Sv. Makarije Boqani}
- Mustafa
- Bajica (*o. 1505. +12. 10. 1579.),
islamiz. Mehmed-pa{a Sokolovi}, ?
- n. n
vel. vezir (1565-1579.) - Antonije, - Gerasim, - Dionisije,
1.=n. n. (+1575.), (+1587.), mitropolit
2.=Esmihem-Esma, k}i patrijarh patrijarh Novog Brda
sultana Selima II (1572-74.) (1575-80.)
- Kurd-beg - Hasan-beg - Ibrahim han =n. n

- Xafer-aga Silahdar
- Mehmed - Xafer
Родослов Соколовића, према Ж. Андрејићу
119
- Radul, monah Petar
- Ivan - Stefan ([}epan), vojvoda

=Slava, monahiwa Ana
- Ivan - Sava, koadjutor vladike

Danila I (1719-1735.),
vladika (1735-1781.),
(*o. 1700. +26. 2. 1781.)
- Radul - Petar - Damjan - Luka =N. N. =N. N.

=Vladika =Mara - Arsenije - Kosturina
Plamenac
- Danilo I,
(*o. 1670. +11. 1. 1735.) - Ivo - Marko
vladika (1697-1735.) =Ike =An|elija
Popovi} Martinovi}
- Vasilije, - \uro
(*1709. =Koja~a
+10. 3. 1766.), Vukovi} - Savo - Petar I, =N. N. =N. N.
vladika =Mare (*1747. +18. 10. 1830.) - Plamenac - Luka
(1750-1766.) Mili} vladika (1781-1830.) Vuki}evi}
- Tomo - Stijepo
=Ivana
Prorokovi}
- Mitar - Stanko, - Joko

(*1790. +1851.) =Mande
=Krstiwa Bulaji}
Vrbica
- Joko, - Piqo, - ]ane
(+1836.) (+1836.) =N. N.
=Roke =Joke =Jane

=Marija - Pero - Ivo - Risto
- Pero, (+1854.)
1.=Gorde Vrbica - Andrija Kalu|. Radoni} Bo{kovi}
2.=Jovana \ura{kovi} Perovi} - Danilo I,
- Stevan, =Make,
3.=Gospava Bulaji} (*25. 5. 1826.
(+1836.) (*1824.
- Stevo +1. 8. 1860.), +1922.)
knez (1852-60.) - Mitar
=Darinka Kveki}, Jovi}evi}
- Rade (Petar II), (*19. 12. 1838.
(*1. 11. 1813. +19. 10. 1851.) +2. 2. 1892.), (12. 1. 1855.)
vladika i gosp. Crne Gore
(1830-1851.) =Olga, (*7. 3. 1859. +30. 9. 1896.)
- Mirko (*19. 8. 1820. +17. 11. 1840.)

=Anastazija (Stana) Martinovi},
(*15. 6. 1824. +12. 1. 1895.), (17. 11. 1847.)
Родослов династије Његуш (1), према Ж. Андрејићу
120
- Mirko, (*19. 8. 1820. +17. 11. 1840.)

=Anastazija (Stana) Martinovi},
(*15. 6. 1824. +12. 1. 1895.), (17. 11. 1847.)
- Nikola I Petrovi}-Wego{, =Gorde =Marija

(*7. 10. 1841. +1. 3. 1921.), (Anastazija), - Gop~evi},
kwaz (1860-1910.), kraq (1910-1918.) (*4. 8. 1843 kapetan
=Milena Vukoti}, (27. 10. 1860.), +23. 3. 1879.)
- Savo Plamenac,
(*22. 4. 1847. +16. 3. 1923.)
serdar (1862.)
=Zorka =Vera,
=Sofija, (*22. 2. 1887.
(Qubica), (*2. 5. 1876. +31. 10. 1927.)
(*23. 12. 1864. +14. 6. 1876.)
=Anastazija, - Danilo,
+29. 3. 1890.) (*23. 12. 1867. (*17. 6. 1871.
- Petar I +15. 11. 1935.) +24. 9. 1939.) =Ksenija,
Kara|or|. 1.- Georgije =Milica (Juta), (*10. 4. 1881.
(*29. 6. 1844. Romanov, (*24. 1. 1880. +10. 3. 1960.)
+17. 2. 1946.),
+16. 8. 1921.), (*29. 2. 1852.
=Ana,
(15. 7. 1899.)
kraq Srbije +3. 5. 1912.), (*6. 4. 1874. - Petar,
(1903-1921.), knez, (1889.) +22. 4. 1971.) (*28. 9. 1889.
(30. 7. 1883.) 2.- Nikolaj - Franc Jozef +7. 5. 1932.),
Romanov, Batenberg, =Violeta
(*6. 11. 1856. (*24. 9. 1861. Vagner,
+6. 1. 1929.), +31. 7. 1924.), (*26. 1. 1887.
vel. knez, (6. 5. 1897.) +17. 10. 1960.),
- Mirko,
(29. 4. 1907.) (*5. 4. 1879. (29. 4. 1924.)
+2. 3. 1918.),
=Natalija
Konstantinovi},
(*29. 9. 1882.
=Milica, =Marica, =Jelena,
+21. 8. 1950.),
(*14. 7. 1866. (*14. 3. 1869. (*8. 1. 1873. (12. 7. 1902.)
+5. 9. 1951.) +28. 4. 1885.) +28. 11. 1952.)
- Petar - Viktor Emanuel III,
Romanov (*11. 11. 1869.
(*10. 6. 1864. +28. 12. 1947.),
+17. 6. 1931.), kraq Italije
vel. knez, (1900-1946.),
(26. 6. 1889.) car Etiopije
(1936-1943.),
kraq Albanije
(1939-1943.),
(24. 10. 1896.)
Родослов динстије Његуш (2), према Ж. Андрејићу
121
- Teodor Mihajlovi}, (+15. 11. 1802.)

1.=Gordana
2.=Vi{wa Uro{evi}, (+18. 1. 1817.),
preudata za Obrena Martinovi}a, (+1777.)
2.- Milo{ Obrenovi}, 2.- Jovan Obrenovi}, 2.- Jevrem Teodorovi}-Obrenovi},

(*7. 3. 1783. +14. 9. 1860.), (*1786. +1850.) (*7. 3. 1790. +8. 9. 1856.),
srp. knez (1815-39, 1858-60.) 1. =Kruna Mihajlovi}, (o. 1814.), pr. Saveta, namesnik
=Qubica Vukomanovi}, (1804.), (*25. 3. 1797. +6. 1. 1835.) (1835, 1839-40.)
(*3. 1. 1785. +14. 5. 1843.) 2.=Ana Joksi} (1836.) =Tomanija Bogi}evi},
(*1818. +9. 6. 1880.) (*1796. +1. 6. 1881.)
1.=Savka, 2.- Pavle,

(1828-34.) (*6. 11. 1837.
+4. 6. 1838.)
2.=Jelisaveta,
(+13. 7. 1837.)
1.- Obren, 2.=Qubica
(*31. 12. 1820. 2.=Anastasija (Stana),
+7. 4. 1829.) (*1839. +1933.)
- Teodor Aleksi}
od Majne (1858.) 1.- Jovan, (+mlad)
=Evelina =Marija, (+1930.)
=Jelena, =Simona, =Aleksija, - Nikola, =Stana,

(*24. 4. 1818. (*24. 4. 1818. (*23. 3. 1822. (*17. 11. 1824. (*12. 3. 1828.
+1844.) +25. 5. 1837.) +11. 5. 1826.) +22. 11. 1824.) +1842.)
- Konstantin - Jovan German, =Anka, =Qubica, =Jekaterina,
Hadija (1834.) (*20. 3. 1821. (*22. 10. 1823. (*27. 7. 1826.
+29. 5. 1868.) +11. 5. 1824.) +25. 7. 1848.) - Milo{,
- Aleksandar (*13. 11. 1829.
Konstantinovi}, +8. 11. 1861.)
- Milo{ =Qubica, (*1803. +1858.), (1842.) =Marija
(*1836.
Katarxi, (1851.),
+28. 5. 1848.)
(*1831. +16. 6. 1879.)
- Aleksandar, =Stana =Tomanija
(*1848. +1930.)
- Jevrem, - Jovan, - Adam =Mileva Opuji}
(+1836.) (*4. 10. 1837.
+4. 11. 1838.) =Tomanija, - Milan Obrenovi},
(*1852. +1853.) (*10. 8. 1854. +29. 1. 1901.),
=Natalija, - Vlada knez (1868-1882.),
=Katarina, (*1849. +1910.) (*1882. +1950.) kraq (1882-1889.)
1.- Milivoje Blaznavac, 1.- Mirko Petrovi}, =Natalija Ke{ko, (1875.),
(*1824. +1873.), (1868.) -Wego{, (12. 7. 1902.), (*2. 5. 1859. +5. 10. 1875.)
2.- Mihailo Bogi}evi}, (*1879. +1918.)
(*1843. +1899.) 2.-Grof di Dzela
- Aleksandar I Obrenovi}, - Sergije,

(*2. 8. 1876. +29. 5. 1903.), (*2. 9. 1878.
- Vojislav, =Milica, kraq (1889-1903.) +7. 9. 1878.)
(*1869. +1935.) (*1873. +1877.) =Draga Luwevica-Ma{in,
(*11. 9. 1866. +29. 5. 1903.),
(23. 7. 1900.)
Родослов Обреновића (1), према Р. Љушићу
122
- Milo{ Obrenovi},
(*7. 3. 1783. +14. 9. 1860.),
srpski knez (1815-39, 1858-60.)
=Qubica Vukomanovi}, (1804.),
(*3. 1. 1785. +14. 5. 1843.)
- Petar, =Ana, (+1818.) =Marija, - Teodor,

(*o. 1820. (*1821. (*27. 6. 1830.
=Savka (Jelisaveta), +4. 7. 1823.) +1830.)
+1814.) - Milan,
(*16. 3. 1814. - Mihajlo,
=Petrija, +11. 9. 1848.) (*6. 10. 1819.
(*4. 9. 1823.
(*24. 7. 1808. - Jovan Nikoli} +26. 6. 1839.),
+29. 5. 1868.),
+25. 1. 1871.) od Rudne, (3. 10. 1831.), srpski knez srpski knez
- Teodor Baji} (*1810. +1890.) (1. 6.-26. 6. 1839.)
(1839-42, 1860-68.)
od Varadije,
=Julija Huwadi,
(25. 5. 1824.)
(*1831. +1919.),
- Milo{, - Fedor, - Milan, - Mladen, (20. 7. 1853.)
(+1868.) (*1836. (+1840.) (*2. 3. 1844.
+1903.) +30. 1. 1849.)
- Mihajlo,
(*1841.
- Fedor, +po. 1849.)
(*1871.)
- Lazar, - Atanasije - Jevrem =Katarina

(*4. 8. 1825.) =n. Atanasijevi}
- Milo{,
(*26. 1. 1827.)
=Katarina
Harimova - Milan - Jovan =Qubica =Marija
- Hajnrih fon - Bela fon Talian
Trautenberg
=Jelisaveta - Mihailo
Vanbra~na deca
=Velika, - Gavrilo, - Teodor, =Marija, - Milan,

(*1819. (*1826. (*1839/42. (*1846.), (*26. 6. 1857.
+30. 6. 1823.) +30. 1. 1828.) +19. 5. 1846.) /majka Sidonija +12. 4. 1859.)
/majka /majka Jelenka/ /majka Danica/ Rajhel/ /majka Marija/
Petrija/
=Marija - Aleksandar =Marija

=Marija
ili Gustav, Klara,
ili
Gavrilo (*2. 6. 1846.) (*7. 1. 1848.)
Gavrilo
/majka ?/ /majka Franciska /majka Marija
/majka
Hitenberg/ Grafa/
Stana/
Родослов Обреновића (2), према Р. Љушићу
123
- Vuksan, barjaktar Klimenata,

(*o. 1610.)
- Prem~a - \or|e Mr(k){a, barjaktar - n. sin

sedam plemena, (*1635. +1697.)
=N. N.
- Vuk, haramba{a - Jovan, vojvoda - Ivan - Ahmet,

=n. k}i =Julka
Klimenata, barjaktar
- Lije{a, - Mitar Zogo
vojvoda (*1665. +1715.)
- Ko~a - N. N. Pipera =N. N. k}i kneza - Ramo
islamiz.
- Jovan
Durutovi}a
- Mustafa-aga
- Mirko, - Petar Mrk{a, - Elez-aga

=n. k}i
- Simo Ra{ovi} (+26. 9. 1813.) barjaktar-vojvoda,
=N. N. (*1710. +1781-85.) - Mehmed-aga
1.=n. n. (*o. 1712.)(o. 1727.)
- Mirko - Novica
2.=Marica @ivkovi}, - Haxi Alil
- Kuzman - Aleksa (*o. 1740. +1811.)
=Milica - Marko, (+1802.) - Jovan - Milovan,

- N. N. 1.=Marija Duki} =N. N. (*1780. =Gospoina
2.=Smiqka +1787.) - Gerasim
=Marija - Marinko,
- \or|e, barjaktar-vojvoda, (+1806.)
1.- Milija Vo`d srpski (1804-1813.),
Panteli}, =N. N. iz Topole
(*3. 11. 1762. +26. 7. 1817.)
(+3. 1. 1811.),
(pre 1788.) =Jelena, (1786.), k}i oborkn.
2.- ? Novakovi} Nikole Jovanovi}a,
(*1764. +30. 1. 1942.) - Stepan - Stevan
- Sima, =Stamenka, - Aleksa,

(*1788. (*o. 1791. (*1801. +1829.)
+1788.) =Poleksija, +1812.) =Marija Trokin,
(*1791. 1.- Dimitrije (+1827.), (1825.)
+1874.) Risti},
=Sava,
- Jovica, -Pqaki} - Aleksandar,
(*1789.
sinovac (+1834.), (*29. 9. 1806. +21. 4.1885.)
+1847.)
Mladena (1809.) knez Srbije (1842-1858.)
- Antonije
Milovanivi}a, 2.- Ilija, sin. vojv.
Risti}, =Persida, (1830.), k}i vojv.
(+1841.), Vase ârapi}a,
(*1781. Jevrema Nenadovi}a,
(1809.) (*1792. +1842.),
+1832.), (*3. 2. 1813. +29. 3. 1873.)
(1807.) (1836.)
Родослов Карађорђевића (1), према Ж. Андрејићу
124
- Aleksandar Petrovi},
(*29. 9. 1806. +21. 4.1885.),
knez Srbije (1842-1858.)
=Persida, k}i vojv. Jevrema Nenadovi}a,
(*3. 2. 1813. +29. 3. 1873.), (1830.)
=Poleksija, - Aleksije, =Jelena, =Jelisaveta,

(*1846. - Arsen,
(*1833. +1914.) (*1836. (*1851.
+1867.) (*1859. +1938.)
1.- Konstantin +1840.) +1852.)
- \or|e =Aurora Pavlova
Nikolajevi}, - \or|e, Demidov, (1892.),
(*1821. +1877.), - Svetozar, Simi},
(*1841. (*1843. - Andreja, (*1856. (*1873. +1904.)
(1849.) +1888.)
2.- Aleksandar +1847.) +1921.) (*1848.
(1883.) +1864.)
Pre{ern,
(+1914.)
=Kleopatra, - Petar I Kara|or|evi}, - Nikola, - N. N.
(*1835. +1855.) (*29. 6. 1844. +16. 8. 1921.), (*1895. (*1895.
- Milan kraq Srbije (1903-1921.) +1933.) +pre 1918.)
Petronijevi}, =Zorka Petrovi}-Wego{,
(1855.), k}i crnog. kneza Nikole, - Pavle, knez,
(+po. 1882.) (*11. 12. 1864. +4. 3. 1890.), (*15. 4. 1893. +14. 9. 1976.),
(1883.) namesnik Kraqevine
Jugoslavije (1934-1941.)
=Olga Oldenburg,
(*29. 5. 1903. +1997.), (1923.)
=Jelena, - Aleksandar I Kara|or|evi},

=Milena, - Andrija,
(*1884. (*4. 12. 1888. +9. 10. 1934.),
(*1886. (*1890. +1890.)
+1962.) prestolonasl. Srbije
+1887.)
- Ivan (1909-1914.),
Romanov,
- \or|e Kara|or|evi}, regent Srbije i kraq SHS
(*1886. +?)
(*27. 8. 1887. +17. 10. 1972.), (1914-1921.),
prestolonasl. (1903-1909.) kraq SHS i Jugoslavije
=Radmila Radowi}, (1949.), (1921-1934.)
(*1907. +1993.) =Marija Hoencolern (1922.),
(*9. 1. 1900. +22. 6. 1961.)
- Petar II Kara|or|evi}, - Tomislav, - Andrej,

(*1928. +2000.), (*1929. +1990.) - Jelena
(*6. 9. 1923. +3. 11. 1970.), Juènidi,
1.=Margarita 1.=Kristina fon Hese,
kraq Jugoslavije (*1920.
(*1932.), (1957.) (*1933.), (1962.)
(1934-1945.) 2.=Linda Meri +1998.?),
2.=Kira od Lajningena,
=Aleksandra Oldenburg, Boni, (*1949.), (*1930.), (1972.) (vanbra~na)
(*1764. +30. 1. 1942.), (1944.) (1982.) 3.=Milica An|elkovi},
(*1927.), (1972.)
- Aleksandar II Kara|or|evi}, (*17. 7. 1945.),
prestolonaslednik Jugoslavije
1.=Marija Glorija, (*1946.), (1972.)
2.=Katarina Bejtis, (*1949.), (1986.)
1.- Petar, (*5. 2. 1980.) 1.- Filip, (*15. 1. 1982.) 1.- Aleksandar, (*15. 1. 1982.)
Родослов Карађорђевића (2), према Д. Живојиновићу
125
Словенски и европски калеми
127
? - Pankalo
- Aselion - Vasilije I, car (866-886.)

1.=Marija Makedonka - Marijan - Simvatije,
2.=Evdokija Ingerina logotet
=Anastasija =Ana =Jelena =Marija

2.- Lav VI Mudri, car ? - Petar,
1.- Konstantin, knez Srbije,
(28. 8. 886 - 11. 5. 912.) (896.)
(+ 3. 9. 879.), 1.=Teofano
savladar 2.- Aleksandar, 2.- Stefan,
2.=Zoja Zauces (*o. 871.),
(6. 01. 869 - 3. 9. 879.) (*o. 870.)
3.=Evdokija Vajana sve{tenik,
savladar, car patrijarh
4.=Zoja Karbonopsina,
(7. 6. 913. (886-893.),
monahiwa Ana
- 17. 12. 920.) Sv. Stefan
- Roman I Lakapin,
savladar (920-944.), 4.- Konstantin VII
monah, (+15. 06. 948.) - Vasilije (+)
Porforogenit,
car (913-959.)
=Jelena, k}i Romana I
- Hristofor, - Konstantin, Lakapina
- Teofilakt,
savladar savl. (25. 12. 924.) patrijarh
(20. 05. 921.) - Stefan, (933-956.)
savladar
(20. 5. 921.)
1.- Roman II, =Teodora
(+15. 03. 963.), - Jovan Cimiski,
car (959-963.) car (969-976.)
2.- Ni}ifor II =Teofana, k}i
Foka, car (963-69.), kr~mara (Anastasia)
Sv. Nikifor (+11.12.969.)
- Konstantin VIII,
(*956. +1028.),
savladar, car
(1025-1028.)
- Jovan
Vladislav,
car (1015-18.) =Zoja, carica
=Marija, (1042-1050.)
monahiwa 1.- Roman III Argir,
car (1028-1034.)
2.- Mihajlo IV,
car (1034-1041.)
3.- Konstantin IX
Monomah, (+11. 01. 1055.),
car (1042-1056.)
Династија византијских Македонаца, према Ж. Андрејићу
128
- Nikola Duka, (+917.), - Konstantin Duka, (+913.)

strateg
?
- Andronik Duka
- Roman IV Diogen,
car (1068-1071.) - Jovan,
1.=n. sestra Samuila cezar
Alusiana =Irina
2.=Evdokija= Pigonitisa
- Andronik =Teodora =Zoe

- Andrija,
- Mihajlo VII
mon. Jovan,
Parapinak, =Ana (+1105.)
(*o. 1054.),
car (1071-78.)
- Konstancije Porfirogenit,
=Marija Alanska
(*o. 1060-62. +1081.), sacar
(1078.), monahiwa,
- Ni}ifor III Vrijenije Votanijat,
car (1078-1081.), monah
- Konstantin,
(+1071.)
- Konstantin, (*o. 1074. +1094.),
sacar (1081-o.1094.) - Andronik II Duka,
1.=Jelena, k}i Roberta (+1077.), mon. Antonije
Gviskara, hercoga Sicilije =Marija Bugarska,
2.=Ana Komnen, k}i cara Aleksija I, k}i Trajana Samuila,
(*1083. +po. 1148.) monahiwa Kseni
- n. sin
- Konstantin, - Lav, - Ni}ifor, =n. k}i
(+1073.) (+1088.) oslepqen Vsevolda
=Teodora Komnin
Jaroslavi}a
=Teodora
- Mihajlo, =Ana
=Irina, - Jovan,
(+1108-1118.), - Georgije
protostator (*o. 1066. +1123/33.) duks Dra~a Paleolog,
- Aleksije I Komnin, =n. n. (Areta?) duks Dra~a
(*o. 1056/57. +1118.),
- Konstantin car (1081-1118.), (1078.) =Areti Duka
Duka, sevast - Boris, ban Bosne,
sin ugarskog kraqa
Kolomana,
Родослов визандијске династије Дука, према Ж. Андрејићу
129
Родослов византијске династије Комнин (1), према Ж. Андрејићу
130
blizanci
=Ana, (*1109.)
- Aleksije, =Marija - Isak, =Teodora =Evdokija
- Aleksije
sevast. (*o. 1107.) (*1110-14. - Manojlo - Teodor
Kondostefan
(*o. 1107. - Jovan Roèr Anema Vatac
+po. 1153.)
+ 1142.) Dalasen,
=Irina }esar =Irina sevastok.
Kijevska - Andronik - Ni}ifor 1.=Teodora - Manojlo I Komnen,
sevast. Vrijenije, 2.=Irina (*28. 11. 1118. +24. 09. 1180.),
(+1142.) (+p. 1176.) Diplo- car (1143-1180.),
- n. n. sin
=Irina sinidi monah Matej (1180.)
- Stefan
1.=Irina (Berta)
od Sulcbaha, svastika
nema~. cara Konrada III,
- Jovan, (+pre 1136.) (+1159-60.), (pre 1141.)
=n. n.
- Aleksije
2.=Marija Antiohijska,
(+pre 1136.) =Evdokija (+1182.), (22. 12. 1161.),
- Gijom VIII k}i Rajmonda od Poatjea,
od Monpeleja mon. Kseni (1180.)
=Marija =Ana
- Stefan IV, - Konstantin
ugar. kraq Duka
=Teodora
- Manojlo I Komnen,
- Jovan, =Evdokija, viz. car
- Aleksije, (vanbra~na veza)
(*1131-32. 1.- n. n. protosevast
+1176.), =Marija 2.- Mihajlo =Marija
protosevast 1.-Ni}ifor Gavras Dukena
Dasiot =Teodora
2.-Jovan - Henrik II
Kanatakuzin od Babenberga
- Aleksije =Marija =Irina (Teodora)

1.- Amarlik I od Jerusalima - Boemund III
2.- Balian od Ibelina Antiohijski
1.=Marija, (*1153.) 1.=Ana, 2.- Aleksije II, - Aleksije

1.- Bela III Aleksije, (*1156. +1163.) (*14. 9. 1169. +1183.), (*o. 1160.),
(*1148. +1196.) sevastokrator
car (1180-1183.)
despot, ugar. kraq (vanbra~ni)
=Ana (Agnesa) (*1172.), =Irina,
(1172-1196.) (1164.)
2.- Rajner od
k}i franc. kraqa vanbra~na
Monferata, Luja VII, (1180.) k}i cara
(*1163.), }esar, 2.- Andronik I Andronika I
(1180.) 3.- Teodor Vrana
Родослов византијске династије Комнин (2), према Ж. Андрејићу
131
Родослов византијске династије Анђео, према Ж. Андрејићу
132
- n. n. Laskaris
- Georgije, - Konstantin XI, - Isak, - n. n.

sevastokrator, sevastok.
(+pre 1236.)
car (1204-1205.),
oslepqen =n. n.
(+1205.)
- Andronik
- Aleksije, Paleolog,
sevastokrator, sevastok.
- Teodor I Laskaris, oslepqen
car (1204-1222.), (+1222.)
1.=Ana - Angelina,
k}i cara Aleksija III
2.=Filipa iz
Male Jermenije
3.=Marija Kurtne Anù
- n. n.
- Jovan III - Isak Duka

=Marija, (+1270.) Duka Vatac,
- Bela IV, (*1206. +1270.) car (1222-1254.) - Jovan
ugar. kraq (1235-1270.)
1.=Irina
=Sofi (1229.) Laskaris =Teodora, (+1303.)
- Fridrih II 2.=Konstanca - Ana, - Mihajlo VIII
(*1211. +1246.) k}i Fridriha II Paleolog,
herc. Austrije Hoen{taufen (*1224. +11. 12. 1282.)
(1230-1246.) car (1259-82.)
- Bela - Teodor II, (*o. 1206? +1258?),

- Stefan V,
(*1240. +1272.), car (1254-1258.)
ugar. kraq =Jelena (Marija), (*1218.), (1224.),
(1270-1272.) k}i bug. cara Asena II
=Jelisaveta
Kumanka,
(+1290.)
=Irina =Marija, =n. n. k}i, - Jovan IV Duka Asen,

- Konstantin Tih, (+pre 1265.) (1260.)
bugarski car
car (1258.),
- Ni}ifor I, - Jakov
(1256-1277.) (1247.), (+1296.), oslepqen
Svetoslav,
despot Epira despot Vidina
(1271-1296.)
Родослов византијске династије Ласкарис, према Ж. Андрејићу
133
Родослов епирско-тесалске династије Анђео, према Ж. Андрејићу,
134
Родослов византијске династије Кантакузин (1), према Ж. Андрејићу
135
Родослов византијске династије Кантакузин (2), према Ж. Андрејићу
136
Родослов византијске династије Палеолог (1), према Ж. Андрејићу
137
138
139
- Nikola, (*o. 943-953.), knez

=Ripsima, (o. 960-970.)
- David, - Mojsije, - Aron I, (976-88.), (+976.) - Samuilo, (*960-970.

(pom. 976.) (pom. 976.) =n. n. sestra vizant. +6. 10. 1014.),
? ? cara Vasilija II car (991-1014.)
=Agata, k}i
? Jovana Hrisilia,
- Pen~o, = n. n. - n. n. - n. n.
zapovednika Dra~a
(978.) - Alusijan
- Jovan Vladislav, (+1018.),
? car (1015-1018.)
- Pleso
=Marija, monahiwa - Samuilo =n. n.
- Roman IV Diogen
- Kliment =n. n. =n. n. -n. n

- Fruìn - Aron II =n. n.
(Prusijan) - Radomir
- Trajan =Katarina, =n. n. =n. n.
mon. Ksenia - Roman =n. n.
- Teodor - Radomir - Isak Komnin, Kurko - Stefan
=Marija viz. car (1057-59.) (1026.) Vojislav,
- Andronik Duka,
- Aron srp. knez
(o. 1045-1077.), sin
Teodor
cara Konstantina X
- Manojlo, =Marija,
- Alusijan (+ pre 1056.) monahiwa
=n. Jermenka
=Teodora,
=Marija monahiwa
- \or|e
Paleolog - Vasilije - Samuil =n. n.
- Roman IV
=Irina Diogen
- Aleksije I
Komnin, - Konstantin
vizant. car =Teodora, k}i
(1081-1118.) Jovana Komnina
= n. n. = n. n. - n. n.
=Kosara-Teodora, (*o. 998.)
- Gavrilo Radomir, =Miroslava,
- Jovan Vladimir,
(Roman), (*990. +1015.), (*o. 996.)
- A{ot Taronit, knez Dukqe, (990-1016,)
car (1014-1015.) (+22. 5. 1016.),
1.=n. n. k}i Geze I sin Duke
Grigorija Sv. Jovan Vladimir
ugar. kraqa
Taronita
2.=Marija, viz. plem.
=n. n. k}i (Teodora)
- Mihajlo, (*pre 1042 +1081.)
? =n. n. =n. n. - n. n. - n. n. - n. n. - n. n. - n. n.
kraq Srbije
- Petar Deqan, (pre 1077. - po. 1081.)
car (1040-41.)
=n. n. k}i - Konstantin Bodin Petar III, (*o.1050. +1099.),

- Marko, ùpan bugarski car (1072-73.), srpski kraq (1081-1099.)
Tolice =Jakvinta, k}i Arhirica iz Barija
- Mihajlo - \or|e, kraq - Arhiric - Tomo

Dukqe
Родослов словенско-македонске династије цара Самуила, према Ж. Андрејићу
140
- Mislav, knez Hrvata

(835-845.)
?
- Trpimir I,
knez Hrvata (o. 845-86.)
- Petar, - Zdeslav, (+879.), - Mutimir, (+o. 910.),

(o. 852.) knez (878-o. 879.) knez (892-o. 910.)
?
- Tomislav, - Trpimir II, (+o. 949.),

knez (po. 910?-928.) knez (o. 928-o. 935.)
- Kre{imir I, (+o. 949.),

knez (935-o. 949.)
- Miroslav, - Mihajlo Kre{imir II,

knez (945-949.), (+ 969.), knez (949-969.)
(+949.) (ubijen od =Jelena, k}i Madija iz Zadra,
strane Pribine) (+975.)
- Stefan Drìslav, (+o. 997.),

knez (969-997.)
- Svetoslav Surowa, - Kre{imir III, - Gojislav, (+o. 1020.),

knez (997-1000.) (+ o. 1030.) knez (1000-o. 1020.)
knez (1000-1030.)
=n. n. (Mada) k}i
- Stjepan Svetoslav, Madije II iz Zadra
ban Panonske Hrvatske
(1027.)
- Stjepan I, (+o. 1058.),
?=Hicela, k}i mleta~.
(po. 1030.)
du`da Petra II Orseola
?=Hicela, k}i mleta~. du`da
Petra II Orseola
- Dimitrije Zvonimir,
(+1089.), - Petar Kre{imir IV Veliki, - n. n.
knez (1069/70-1075.) (+ pre 1075.)
(+ o. 1074.), knez (1058-1074.)
kraq (9. 10. 1076-1089.)
=Jelena (Ilona) Lepa,
(*1063. +po. 1091.) - Stjepan II,
k}i ugar. kraq Bele I ?
(+ 1091.)
knez (1089-1091.)
- Petar Sva~i},
(+ o. 1097.),
- Radovan, (1076.), =Klaudija, knez (1093-1097.)
(+o. 1083.) (1076-1089.)
- Slavac Sva~i},
ùpan, kraq?
Родослов хрватске династије Трпимировић, према Ж. Андрејићу
141
- Rjurik, (+879.),
Novgorod (862-879.)
?
? - Oleg Mudri,
vel. knez (879-921/922.)
?
- Igor, (+945.),
vel. knez (914-945.)
=Olga, (+972.),
pokr{tena 957.),
regent (945-972.)
Sveta Olga,
- Svjatoslav I, (+972.),
vel. knez (945-972.)
- Jaropolk I, - Oleg, - Vladimir I, (+1015.),

vel. knez (972-980.) knez Drevqana, Novgorod, vel. knez (980-1015.),
(972-977.) Sveti Vladimir
=Ana, sestra viz. cara Vasilija II
12. sinova
- Svjatopelek I - Boris, - Gqeb, - Mstislav,

Prokleti, (+1015.), (+1015.), (+1036.) - Jaroslav I Mudri,
vel. knez Sv. Boris Sv. Gqeb vel. knez (1019-1054.)
(1015-1019.) =Larisa
=Ingigerd, k}i norv. kraqa
- Bela I, (+1063.)
ugar. kraq (1060-1063.)
=Predislava
- Almo{,
ugar. princ,
=n. n. =Anastazija - Vsevold I, (+1093.),
hrvat. kraq. - Andrija I
- Hardrad, kraq =Ana (Matilda) Perejaslav,
(+1129.) (+1061.)
Norve{ke - Anri I, kraq
Francuske ugar. kraq vel. knez (1078-1083.)
- Izjaslav I, kijev.
(1046-1060.)
vel. knez (1054-1073.)
- Svjatoslav II,
êrnigov,
- Svjatopolk II, vel. knez
kijevski vel. knez (1073-1078.) - Rastislav,
(1093-1113.) (1093.)
=n. n. k}i kumanskog - Oleg, =Jevpraksija,
hana Tutorkana êrnigov, mon. (1106), (+1109.)
(1094-1115.) (Adegejda 1088.)
1.- Henrik [adenski
2.- Henrik IV, rim. car
- Bela II, (+1141.), =Adelaida, (+1140.) =Edviga, - Vsevold II,
ugar. kraq (1131-41.) - Sobjeslav I, (+1155.) vel. knez
- Vladimir II Monomah, (+1125.),
=Jelena, (1129-30.), (*1075. +1140.), 1- Adalbert II (1139-1146.)
~e{ki vojvoda 2- Mie~ko III,
vel. knez Kijeva (1113-1125.),
(*o. 1114. +o. 1154.), =Gita, k}i engl. kraqa Haralda
(+1202.),
k}i srp. ùp. Uro{a I poq. kraq
Родослов руске династије Мономах (1), према Ж. Андрејићу
142
- Vladimir II Monomah, (+1125.),

vel. knez Kijeva (1113-25.)
=Gita, k}i engl. kraqa Haralda
- Mstislav =Brenislava, -Jaropolk II, - Vja~aslav, - Roman - Andreja

Vladimirovi~, (+1139.), mon. (+1139.), (+1154.)
(*1076. +1132.), Jefimija vel. kn. vel. kn.
(1132-1139.) (1139.)
kijev. vel. knez - Koloman,
(1125-1132.) ugar. kraq,
(1095-1116.) - Juraj Dolgoruki (+1157.),
=n. n. suzdaqski knez (1120-1157.)
- Boris,
protivkraq,
bosan. ban - Rostislav, - Ivan,
(1131-1154.) Pereslav, Kursk, - Andreja Bogoqupski,
=Areti Duka, (+1151.) (+1146.) knez Vladimira (1157-75.),
ro|aka cara (+1110.)
Jovana II Komn. 1.=Julita Ku~ko
2.=n. n. - Vsevold III
(*1154. +1212.)
1.=n. n. (1178.),
=Ana, (*o.1131. - Koloman- =n. k}i (Areta?) k}i Kazimira II
+po. 1200.), mon. Kulin, (Brenislava?) Pravednog
Anastazija, sveta bosan. ban, - Miroslav, 2.=Marija Osetska
- Stefan Nemawa I, (1180-1204.) srp. knez Huma (+1202.)
vel. ùpan Ra{ke, =Vojislava 3.=Qubova od
(1168-1196.), Vitebska
Sv. Simeon
- Stefan (Boris?),
ban Bosne (1204-32.)
=Anka
- Sebeslav, knez Usore
=Efrosina - Izjaslav II Mstislavi~, - Vsevold - Rastislav, (+1168.)

(*1130. +1161.) knez Vladimira (od 1136.), knez Kijeva
- Geza II, ugar. kraq knez Perejslava (od 1142.), (1159-1167.)
- Vladimir
(1141-1161.)(1146.) knez Kijeva (1146-1150,
1151-1154.) (+1154.)
- Bela III, kraq =n. k}i bana Belo{a
- Mstislav =Jelena (+1202/6.)
Ugraske (1172-1196.)
- Kazimir II
Pravedni
- Andrija II, - Mstislav II, - Jaroslav - Mstislav (*1138. +1194.)
ugar. kraq (+1172.) (1219-1226.) (1166/67.)
(1205-1235.)
- Mstislav
- Stefan
- Roman, - Vsevold =Ana
Posmr~e
(1198-1205.) - Danilo,
gali~. kraq
- Andrija III, (1253-1266.)
ugar. kraq
(1290-1301.) =Prejeslava, (+1283.)
=Marija - Sjemovit I,
(*1224. +1248.)
Родослов руске династије Мономах (2), према Ж. Андрејићу
143
- Kardam, han (777-802.)
- Krum (+13. 4. 814.), - n. N.

han (802/803-814.)
?
- Omurtag, sugubi han, - Dokum - Diceng, oslepqen

(814-831.) i ubijen
=n. Slovenka? (Srpkiwa?)
- Enravota - Zvinica, - Malamir,

(Voin - Bojan) vuliatarhan kan (821-836.)
?
- Presijam,
? kan (836-852.)
- Boris I - Mihajlo - Doks (Duks) - Gavril (*o. 832), - n. n.

(*827. +2. 5. 907.), (*o. 830.), kan (836-852.) (*o. 835.)
knez (852-889.), monah (889.)
monah (889-907.),
Sv. Mihajlo - n. n. (*o. 850.),
=Marija (o. 866-870.) monah (889.)
- Jakov, =Ana,
- Vladimir, - Gavril, - Simeon,
(*o. 872.)
(*pre 864. +893.), (*o. 866-70.) (*o. 864. +27. 5. 927.), (*o. 866-70.)
knez (889-893.) car (893-927.) =Evpraksija,
- Rasate =n. n. (*o. 866-70.)
(*o. 866-70.) =n. sestra \or|a
Sursuvula
?
- Mihajlo, - Petar, - Jovan - Veniamin, =n. n.
monah (928.) (*o. 910/13. + 30. 1. 970.), (Bojan), (+pre 950.)
car (927-969.) (928.)
=Marija-Irina, (8. 10. 927.),
k}i Hristofora Lakapina, (+968/69.)
- Plenimir, - Boris II, - Roman Simeon,

(*927. +o. 930.) (*o. 928-29. +986.), (*o. 930. +o. 991.),
car (969-977.) car (977-991.)
Родослов прве бугарске династије, према Ж. Андрејићу
144
- N. N. (Teodor?)
- n. n. (Asen?)
- N. N. (Petar?)
?
- Ivanko - Mico
- Asen I Belgun, - Kalojan I, =n. k}i =n. k}i

- Teodor Petar (II),
car (1187-96.) (*1168-69. +1207.), - Tehomil,
car (1185-87.), car (1197-1207.)
(+ 1196-97.) = Deva, Jelena, unuk srp.
=Sevina (Kumanka) =n. k}i ùpana Dese
mon. Evgenija,
? - n. n.
unuka vel.
- Ivanko
ùpana Dese
=Marija (1213.) - Vitleem
- Strez, sevast.
- Henrih I, (+1217.), - Boril,
lat. car (1206-1216.) bug. car (1207-18.),
oslepqen, monah? (1218.)
=n. k}i 1.=Sevina, supr.
Kalojana I, mon. Anisia
- Asen II, car (1218-1241.), 2.=n. Kurtne
- Aleksandar,
(*1193-94. +24. 6. 1241.) (*o. 1200. +po. 1253.),
1.= Ana (Ruskiwa?), mon. (1221.) sevastokrator
2.=Ana (Marija), (1221.), (+1237.), =n. k}i Stefana Prvoven~anog?
k}i ugar. kraqa Andrije II
3.=Irina Komnin, (*o. 1225. +1246.),
- Kalojan III, (+1256.), car (1256.)
(1237.), mon. Ksenija, k}i epir.
=Kunigunda - Ana, udova
despota Teodora I (Komnena) Mihajla II Asena, (1256.)
3.- Mihajlo II,

2.- Kalojan II,
(*1238. +1256.),
(*1234. +1256.),
car (1246-56.)
car (1241-46.)
=Kunigunda
(1254-55.),
(k}i bana Rost.)
- Asen III, (*1259. +o.1303.),

despot, car (1279-80.)
=Irina, (*o. 1263.), mon. (1300.),
k}i viz. cara Mihajla VIII
Бугарско-куманска династија Асен, према Ж. Андрејићу
145
- Slav (?) (Svetoslav)?
- n. n. - Jakov Svetoslav, desp. Vidina, (+1276.?)

=n. n. sestra Asena I ? 1.=n. n. sestra Asena I (?)
2.=n. n. k}i cara Teodora II Laskarisa (?)
3.=n. n. k}i ugar. kraqa Stefana V
- Boril, car (1207-17.) - Streza ?
monah 1218. sevastokr. - Slav Aleksije - Svetoslav, despot
1.=Sevina, supruga 1.=n. k}i imp. Anria Flandrijskog (1206-1216.)
cara Kalojana I 2.=n. k}i Petralifina
2.=n. Kurtne
1.=n. k}i - Georgie I Terter, (+1308/9.), - Eltimir, despot

- Bela IV, car (1280-1292.) =Marija, mon. Marina,
kraq Ugarske 1.=Marija, k}i Ivana Asena III (o. 1279.) k}i cara Smilca
2.=Kira Marija, k}i cara Mica (1280.)
- Dragu{in, despot
=n. n. supruga
=Ana, Jelena (1284.) =n. k}i =n. k}i
- Milutin, - Dimitrije,
(1283-84.) =n. k}i
desp. Epira
srp. kraq - Teodor Svetoslav, - âka, car
(*o. 1280. +1321.), Tatara
- Konstantin car (1300-1321.)
srp. kraq 1.=Efrosina (Enkona), k}i hana Mankusa
2.=?k}i sevast. Jovana An|ela
3.=Teodora (*1297-98. +1308.),
k}i viz. cara Mihajla IX,
mon. Teodosija
- Georgije II Terter, (*1301. +1322.),

car (1321-22.)
- Smilac, (+1298.) - Radoslav, sevast. - Vojsal (Voislav), despot

despot, car (1292-98.) oslepqen (1301.) (*o. 1270. +o. 1328.)
=n. k}i sevastokratora
Konstantina Paleologa
=Teodora - Jovan Komnen Duka Angel Vrana, =Marija, mon. Marina

(o. 1300.) despot, car (1298-1300.) - Eltimir, despot
- Stefan mon. Joasaf
De~anski, - Dragu{in, despot
srp. kraq =n. n. supruga
- Du{an, srpski car =n. k}i
Родослови Бугаро-кумансјих династија Тертер, према Ж. Андрејићу
146
- Aleksandar, (*p. 1300. +17. 2. 1371.),

1.=Teodora Basaraba, (1321-22.),
monahiwa Teofana (1337.)
2.=Braida, (1338.)
2.=Teodora (Sara), (1348.)
1.- Mihajlo Asen, 1.- Jovan 2.- Jovan 3.=Vasilisa,

=Irina Paleolog, Asen IV, Asen (*1355-56.)
k}i Andronika III (+1348.)
3.=Desislava,
1.- Stracimir, 2.=Kera Marija (*1348-56.)
(*1327. +p.1397.), - Andronik IV,
vidinski car viz. car (1376-79.)
(1352-1396.)
1.=n. n.
2.=Ana, (1352-96.) - n. sin =n. k}i
- Jovan VII
Paleolog,
viz. car
- Konstantin - n. sin - n. k}i

Bodin, 2.=Kera Tamara, (*o. 1345.)
(*o. 1375-85. 2.- Jovan [i{man, 1.- Konstantin Draga{,
+17. 9. 1422.), (*1349-50. +3. 6. 1395.), (1370.), (+17. 05. 1395.),
desp. Vidina bugarski car (1371-93.) 2.- Murat I, turski sultan,
1.=Kira Marija, (+pre 1371.), (*1326. +15. 6. 1389.),(1372-76.)
=Doroteja k}i trnov. boq. Desislave,
- Tvrtko I, monahiwe Devore ?
kraq Bosne 2.=Marija (Dragana), k}i srp.
(1377-1391.), 1.=Jelena Draga{,
kneza Lazara, (1371-89.) (*1342. +23. 3. 1450.)
(1374.)
mon. Ipomena (11. 2. 1392.)
- Manojlo II Paleolog
(*27. 6. 1350. +21. 7. 1425.)
- Aleksandar - Fruìn ? - n. sin =n. k}i viz. car (1391 - 1425.)
(Konstantin), ?
- n. sin =Keraca - n. n. sin,
islam. Iskender
(?Lazar, despot)
(G. Kamenica),
(*o. 1390.)
- Josif II,
- [i{man - n. sin =n. k}i
(*o. 1365. +10. 6. 1439.),
carig. patrijarh
(1416-1439.)
- Mihajlo - Teodor II - Dimitrije - Toma
- Jovan VIII - Andronik

Paleolog, =Sofija-Zoja
vizant. car - Ivan III,
- Konstantin XI Draga{,
vizant. car, (+1456.) moskov. knez
1.=Magdalena Toko
2.=Katarina Gatiluzi
3.=Ana Notaras
Родослов бугаро-српске династије Шишман, према Ж. Андрејићу
147
- Arpad, (+907.),
(895-907.)
?
- Liuntin, - Tarla~u` - Jelek - Juto~a` - @olt - Zoltan,
knez, (+894.) knez (907-947.)
- Tevelc - Ezelek - Fali~in,
knez (948-955.)
- Taksow, (+972.),
- Terma~u` - Tas knez (955-972.)
- Fale`
?
- Geza I, (+997.), - Mihajlo
knez (972-997.)
- Vasilije
(ubijen)
- Vojteh (Vajk) =Judita =n. n. =n. n.
=n. n.
- Boleslav I - Oton - n. Aba
Stefan I, - Gavrilo
Orseoli,
knez (997-1001.), Radomir,
venec. du`d
car (1015.) - Samuel Aba,
kraq (1001-1038.), (+1462.),
Sveti Stefan kraq
(1041-44.)
=Frovila
- Adalbert I, - Petar, (+1046.),
=n. n. =n. n. ostrogonski kraq (1038-1041.),
- Edmund, markgrog (1044-1046.)
anglosaks.
kraq
- Bela I, (*o. 1028. +1063.), - Andrija I, (+1061.), - Levent, (+1047.)

kraq (1060-1063.) kraq (1046-1060.)
- Fiuk
=Larisa, k}i =Anastazija, k}i
Mstislava II Jaroslava I, vel. kn. Kijeva
- Emerih, (+1030.)
(Imre)(Mirko)
=n. k}i hrv. kraqa - Solomon, (+1087.), - David, =Adelaida
Kre{imira kraq (1063-1074.), (+1094.) - Vratislav,
monah, Sveti ~e{ki hercog
=Judita, k}i Hajnriha III
=n. n.
- Urlih I od Vajmara
- Geza I, (*1044. +1077.), =Sofija (*o. 1050. +1095.) =n. n.

1.- Urlih, istar. - Lambert,
kraq (1074-1077.) - Lambertn knez
grof (+1070.)
=n. k}i Teodula (*o. 1048.) 2.- Magnus od Saksa =Eufemija,
Sinadina (Vizant.), (*1045? +1106.) (+1111.) =Ilona,
(o. 1061.) - Oton od Jelena (Lepa)
- Ladislav I, (*o. 1062. +1095.), Olomuca, (*1063. +1091.)
kraq (1077-77.), Sveti Ladislav herc. Morav. - Dimitrije
=Adelaida, k}i nema~kog (+1087.) Zvonimir,
hrv. kraq (1075-89.),
kraqa Rudolfa, (o. 1080.) (+1089.)
=n. n. (*o. 1082.) =Piro{ka-Irina, (1104.), (*o. 1089. +1113.) - Radovan, (1078.), =Klaudija,
- Jaroslav - Jovan II Komnin, (*1087. +1143.), (+o. 1085.) (1078-89.)
viz. car (1118-1143.)
Родослов угарске династије Арпадовић (1), према Ж. Андрејићу
148
- Geza I, (*1044. +1077.),

kraq (1074-1077.)
=n. k}i Teodula Sinadina
Vizantinca (o. 1061.)
- Koloman I, (*o. 1061. +1116.), - Almo{-Konstantin, (*o. 1063. +1129.),

kraq (1095-1116.) herc. Hrvatske (1091-95.),
1.=Buzila, (+1002.?), protivkraq, oslepqen (o. 1102.)
k}i Roxera kraqa =Predislava, k}i kijev. kn. Svjatopulka (o. 1080.)
Sicilije (1097.)
2.=Predislava -
Brenislava (1104.), - Bela II, (*o. 1081. +1141.), =Edviga, (*o. 1085. +1155.?)
k}i Vladimira II, kraq (1131-1141.), oslep. (o. 1102.) 1.- Adalbert II, (?)
mon. Jefimija, (+1139.) =Jelena, (*o. 1114. +o. 1154.) 2.- Mie~ko III,
poq. kraq (+1202.)
k}i srpskog vel. ùpana
Nemawe Uro{a I (1129-30.) =Adelaida (*1083. +1140.)
- Sobjeslav I, ~e{ki vojvoda,
(*1075. +1140.)
1.- Laslo, 1.= n. n. 1.= n. n. 2.- Boris,

(+1112.) - Oton (*o. 1110. +1154.),
Orseoli, protivkraq,
1.- Stefan II, 1.= Sofija
venc. du`d bos. ban (1046-1060.)
(*1101. +1131.),
- Saul
=Areti Duka, sinovica
kraq (1116-1131.) cara Jovana II Komnina
=Adelaida (1121.),
k}i grofa Henrika II
od Regenzburga = Ana, mon. - Koloman-Kulin, = n. n. (Brena)
Anastazija ban Bosne - Miroslav,
- Stefan Nemawa, =Vojislava knez Huma
- Bela
srp. vel ùpan
- Geza II, (*o.1130. +1161.), - Ladislav II, - Almo{, =Sofija-Gertruda,

(*o.1132. +1163.), (*1134. +1139-41.) (*1140. +1156.)
kraq (1141-1161.)
kraq (1162-1163.) - Hajnrih
=Eufrosina (1146.), Hoen{taufen,
=n. n. - Stefan IV,
(*1130? +1161.), k}i (+1150.)
(*1133. +1164.),
Izjaslava Mstislavi}a =Marija kraq (1164.)
- Mihajlo =Marija (1156.), (+1174.),
Miklo{ k}i Isaka Komnina
- Bela III-Aleksije, =Erèbet - Arpad =Odola =Margita

- Stefan III,
- Frigi, (1147.), - Svatopulk, - Andrija
(*1147. +1172.), (*1148. +1196.),
~e{ki hercog, ~e{. herc.
kraq (1162-1172.) kraq (1172-1196.) (+1189.)
=Agnesa, (1167.), 1.=Marija, k}i Manojla I - Geza, =Ilona
k}i Henrika II, =Jelena, - Leopold IV,
Komnina (1164.) (+1210.)
(+1199.)
(*1154. +1182.) 2.=Agnesa, (+1184.), k}i ostrogon. grof
- Leopold V,
Rajmunda od [atijona - Fiuk (*1154. +1194.),
3.=Margita, (*1158. +1198.), markgrof Austrije
k}i franc. kraqa Luja VII (1177-1194.), (1174.)
149
- Bela III-Aleksije,
(*1148. +1196.),
kraq (1172-1196.)
1.=Marija, k}i cara Manojla I
Komnina, (1164.)
2.=Agnesa, (+1184.), k}i
Rajmunda od [atijona
3.=Margita, (*1158. +1198.),
k}i francuskog kraqa Luja VII
- Emerih-Imre, - Andrija II, - Bela, =Margita-Marija, =Konstanca, = n. n.

(*1174. +1204.), (*1176. +1235.), (+1198.) (*1175. +1229.?) (+1204.)
kraq (1196-1204.) kraq (1205-1235.) 1.- Isak II An|eo, - Odoakar, =Erèbet
=Konstanca (1298.), 1.=Gertruda (+1213.), viz. car (1185.) (*1155. +1230.), - Buken,
k}i Alfonsa II k}i Bertolda 2.- Bonifacije ~e{ki kraq knez
Monferatski,
Aragonskog, (+1222.) Meranskog
(1204.), (*1150. +1207.)
2.=Jolanta (+1233.), 3.- Nikola od St. Omera,
- Ladislav III, (1215.), k}i lat. cara (1207.)
(*1199. +1204.), Petra II Kurtne
kraq (1204-1205.) 3.=Beatri~a, (+1245.),
(1234.), k}i
Aldobrandina od 1.- Kalojan 2.- Dimitrije 3.- Viqem od 3.- Bela od
Ferare An|eo, An|eo, St. Omera St. Omera
herc. Srema kraq Soluna
i Ba~ke
1.=Marija, - Bela IV, =Erèbet (sveta), - Koloman, =Jolanta, - Stefan

(+1237.) (*1206. +1270.), (*1207. +1231.) (*1208. +1241.), (+1251.) Posmr~e,
- Jovan II - Ludvig IV, grof kraq Galicije - Jakob I, (1235.), (*1235. +1271.)
kraq (1235-1270.)
Asen, Tiringije, (1215-1216.) kraq Aragona 1.=Erèbet
=Marija (1218.), (+1227.)
bug. car =Salome, (*1205. +1276.) Traversari
k}i Teodora I (*1211. +1268.), 2.=Katarina
Laskarisa, viz. k}i Le{eka - Andreja, Morozini,
cara, (+1270.) Krakovskog (+1234.) (+1300.)
=Jelena,
k}i Mstislava
Novgorodskog
=Katalena =Jolanta - Bela,
(+1242.) - Boleslav (*1245. +1269.)
=Ana (1244.) Aitatos duks Slavon.
=Margita, - Stefan - Andrija III,
=Kunigunda,
(+1242.),
- Rastislav, =Konstanca
(+1292.?),
(*o. 1255. +14. 1. 1301.), ?
ban Ma~ve, - Lav, hercog
Sveta Gali~a k}i Otona III kraq (1290-1301.)
(+1264.)
Brandeburg, 1.=Marija, k}i Mstislava
=Kunigunda,
(*1234. +1292.) =Erèbet, (1264.) Vladimirovi~a, (*o. 1260.)
- Bela (*1236. +1338.) 2.=Fenena,
- Boleslav V,
(*1226. +1279.), - Henrik (*1276. +1295.),
(1239.), kraq Bavarski k}i Semomisla
Poqske (1250.) Kujavskog
3.=Agnesa,
- Oton III (*1281. +1364.),
Vitelsbah, k}i rimskog cara
(*1261. +1313.), Alberta Habzburga
kraq (1305-1307.)
1.=Katarina, (+1282.),
k}i rim. cara Rudolfa
2.=Agnesa, (+1361.), ? ? ?
k}i Henria od =Erèbet, (+1338.),
Grogoa (1309.) monahiwa
150
=Katalena, =Marija, =Jelisaveta, - Andrija,

=Ana (1273.),
(*o. 1255. (*1257. +1237.) (*1261.)(1287.) (*1268. +1278.)
(*1260. +1281.)
+po. 1316.) - Karlo II Anù, 1.-Milutin, - Andronik II, = n. n. (*o. 1270.)
(*1254. +1309.), srp. kraq vizant. car - Jakov Svetoslav,
- Dragutin, (pre 1287.)
srp. kraq kraq Napuqa i (1282-1328.), despot Vidina,
2.- Zavi{ od
Sicilije (1270.) (+1276.)
Folken{tajna, mon. Antonije
(1287.) (1328-1332)
=Eleonora - Robert =Margarita =Blanka,

- Karlo I Martel, (*1271. +1305.), - Fridrih II, napuq. kraq, - Karlo (1295.), (+1310.)
ugar. kraq (1290-1308.) kraq Sicilije Valoa - @ak II
=Klementa Habzburg, (*1271. +1293.), - Ludvig-Luj, - Karlo Aragonski,
(1281.), k}i rim. cara Rudolfa napuq. kraq, (*1262. +1327.),
monah, Sveti kraq Aragona i
Sicilije
- Karlo II Robert, (*1288. +1342.), =Beatri~a, (*1290. +1354.) =Klemensa, (*1293. +1328.)
ugar. kraq (1308-1342.) - Jovan II Dofen, (+1319.) - Luj X, (*1298. +1316.),
1.=Marija, (+1317.), k}i Kazimira II franc. kraq
2.=Beatri~a, (*1305. +1319.), k}i rim. cara Henrika VII
3.=Jelisaveta, (*1305? +1382.), k}i Vladislava I kraqa Poqske
- Ludvig I Veliki, (*1326. +11. 9. 1382.), - Andreja, - Koloman ? ?

ugar. kraq (1342-1382.), (*1327. +1345.) (vanbr.), =Ana Luksemburg
kraq Napuqa (1348-1352.), =Jovana (+1381.), biskup \era - Ladislav-Laslo
poqski kraq (1370-1382.) kraq Napuqa - Stefan,
1.=Margarita, (1353.), (*1335. +1349.), - Ludvig (*1332. +1354.),
k}i rim. imp. Karla IV Luksemburg. Tarentski slavon. hercog
2.=Jelisaveta, (1353.), (*1340. +1387.), =Margarita (1351.),
k}i Stefana II Kotromani}a, bana Bosne (*1325. +1374.),
- Karlo Martel
k}i rim. cara Ludviga
=Jelisaveta
2.=Katarina, 2.=Marija, (*1371. +1395.),
(*1370. +1378.) ugar. kraq (1382-85.)(1386-95.)
=Jadviga-Jelena, (*1374. +1399.),
- @igmund Luksemburg,
kraq Poqske (1384.)
sin Karla VI ê{kog,
1.- Vilhelm Habzburg, (1378.)
(*1368. +8. 12. 1437.), 2.- Vladislav II Jagelonac,
ugar. kraq (1387-1437.),
(*1351? +1434.),
rim. car (1433-1437.)
kraq Poqke (1386-1434.)
?
=Elizabeta-Jelisaveta, - Janko Huwadi (vanbra~an?),
(*1409. +1442.) (*1395? +1456.), guverner Ugarske (1446.)
- Albert V Habzburg, (1421.), =Jelisaveta Sila|i
(*1397. +1439.),
ugar. car (1437-39.),
rim. car (1438-39.) - Ladislav, - Matija Korvin, (*1433. +1490.),
(*1433. +1457.) ugar. kraq (1458-1490.)
1.=Katarina, (1461.), (*1449. +1464.),
k}i \or|a Podibrada
2.=Beatri~a, (1475.),(*1457. +1508.), k}i
Ferdinanda I, kraqa Napuqa i Aragona
Родослов угарске династије Арпад-Анжу-Луксембург, према Ж. Андрејићу
151
- Bogdanac,
ùpan (1164.)
- Miroslav, - Vi{en, gosp. Zvonigrada, - Gregorije,

knez Splita (1221-1223.) biskup (1200-1229.)
ùpan (1180, 1184.)
- Gregorije I, - Stjepan,
knez Bribira (1220-1234.), knez Trogira (1200-1234.)
knez Splita (1227, 1231, 1234.)
- Marko,
knez Splita - Stjepko, (+6. 8. 1274.), - Jakov,
(1237.) knez Trogira (1239-1250.) knez (1249, 1251.)
=Stanislava, - Radoslav,
- Pavle I, (+1312.), - Mladen I (+1304.), (1275.)
ban Bribira (1274-1312.), knez Splita predstojnica - Ivan,
(1278-1301.), sv. Klare knez Trogira
ban Bosne (1299-1312.) (1274-1277.)
ban Bosne - Juraj I, knez
=Ursa, (+5. 10. 1303.), (1302.)
k}i srpskog kraqa [ibenika, Omi{a,
Dragutina Nina i Trogira
(1277-1302.)
2.- Marko,
- Mladen II Bani}, - Pavle II Ostrovi~ki, - Gregorije II, knez Bribira
(*1301. +1350.),
knez Zadra (1311.), (*1301. +1346.),
knez [ibenika
ban Hrvatske i knez Trogira (1306-22.) (1320-1322.)
cele Bosne =Elizabeta, sestra
(1312-1322.)
- Juraj II Kli{ki,
knez Trogira kr~kog kneza Dujma
(1303-1306.), knez
Splita (1303-1322.),
(+1330.) - Juraj III, =Katarina, - Pribko
(*1340. +1361.), opatica
prvi knez
Zrinski
=Jelisaveta - Pavle Zrinski

=n. Kurjakovi}
- Mladen III, - Deodat, =Jelena, - Petar Zrinski

(*1333. +1. 05. 1348.) (+1348.) (+po. 1378.)
=Jelena (Leqka), - Vladislav =Katarina,
sestra srp. - Pavle III, Kotromani}, - Ivan Juri{i},
cara Du{ana (*1342. +1356.) knez (1326-1354.), knez Bribirski
=Katarina, k}i (+1354.)
Ivana Dandola
- Mladen IV =Katarina - Tvrtko I, (*o. 1339. +10. 3. 1391.),

kraq Bosne (26. 10. 1377 - 10. 3. 1391)
Родослов хрватске династије Шубић, према Ж. Андрејићу
152
- Hugo Veliki
sin Roberta Pariskog
=Hedviga, k}i Hajnriha I Pti~ara
=Ema - Hugo Kapet (*939. +996.), kraq (987-996.)

- Rudolf II =Adelaida od Akvitanije
od Burgundije
(923-930.)
- Robert II Pobo`ni, (*968. +1031.),
=Adelaida kraq (996-1031.)
1.- Lotar, kraq 1.=Suzana (Rozana) od Provanse
Italije 2.=Berta od Burgundije
2.- Oton I 3.=Konstanca od Provanse
1.- Hudo, - Henri I (*1008. +1061.), 3.- Robert, (*o. 1010.?)

(1017-1026.) kraq (1031-1060.) vojvoda Burgundije
=Ana (Matilda) Kijevska
- Filip I, kraq (1060-1108.) - Hudo, grof

1.=Berta od Holandije Burgundije
2.=Bertrand od Monferata
- Luj VI Debeli (*1084. +1137.), kraq (1108-1137.)

1.=Lucijen od Ro{fora
2.=Adelaida od Savoje (o. 1120.)
- Robert I, - Petar I,
2.- Luj VII (*1120. +1180.),
grof Drea gospodar
kraq (1137-1180.)
Kurtnea
1.=Eleonora Akvitanska
- Robert II, =Izabela
2.=Konstanca od Kastiqe
grof Drea
3.=Alisa od [ampawe - Petar II,
lat. car (1217.)
3.- Filip II Avgust (*1165. +1223.), =Jolanta, k}i
- Robert III, - Petar,
=Margita Baldvina VII
kraq (1180-1223.) grof Drea vojvoda
1.=Izabela od Henoa (*1158. +1198.) Flandrijskog
- Bela III -
2.=Ingeborg od Danske
Aleksije,
3.=Ana Marenska (*1148. +1196.),
ugarski kraq - Robert,
latinski car =Jolanta
(1172-1196.)
1.- Luj VIII Lav, (*1187. +1226.), (1221-1228.) - Andrija II
kraq (1187-1266.) =n. n. ugar. kraq
=Blanka od Kastiqe (1205-1235.)
=Matilda od Poège - Baldvin I,
- Jovan An|eo Komnen, latinski car
1.- Luj IX Sveti - Alfons, sin viz. cara Isaka II (1228-1261.)
grof Poatjea =Marija, k}i
(*1214. +1270.), - Karlo,
i Tuluze =Jovana (Jelena) Anù Jovana od
kraq (1266-1270.) grof Anùa, Brijenija,
=Margarita - Robert, Provanse i - Uro{ I, srpski kraq
(1243-1276.) kraqa
od Provanse grof Artoa Sicilije Jerusalima
Родослов француске династије Капет-Анжу (1), према Ж. Андрејићу
153
- Luj IX Sveti (*1214. +1270.),

kraq (1266-1270.)
=Margarita od Provanse
- Filip III (*1245. +1285.), - Robert,

kraq (1270-1285.) grof Klermona
1.=Izabela Aragon (predak Burbona)
2.=Marija od Brabanta
=Margarita - Karlo od Valoa, - Luj,

- Filip IV Lepi
- Edvard I, (*1270. +1325.), grof Evrea
(*1268. +1314.),
(*1239. +1307.), (1293-1325.)
kraq (1285-1314.)
engleski kraq =?Zorica (Carica), - Filip,
=Jovanka od Navare (1272-1307.) k}i srp. kr. Milutina grof Evrea
=Jovanka,
- Filip VI Lepi, kraqica
(*1293. +1350.), Navare,
- Luj X, - Karlo IV Lepi,
kraq (1328-1350.) k}i kraqa
(*1298. +1316.), (*1294. +1328.),
Luja X
kr. (1314-1316.) kraq (1322-1328.) 1.=Jovanka od Burgundije
1.=Margarita 1.=Blanka od Burgund. 2.=Blanka od Navare
Burgundska, 2.=Marija Luksemburg - Karlo Lo{i,
2.=Klementa od 3.=Jovanka od Evrea - Jovan II Dobri, grof Evrea,
Ugarske (*1319. +1364.) kraq Navare
- Filip V Dugi, kraq 1350-1364.)

(*1292. +1322.), =Izabela 1.=Bona od Luksemburga
kraq (1317-1322.) - Edvard II, 2.=Jovanka od Burgundije
=Jovanka od (*1284. +1327.),
Burgundije engleski kraq
(1307-1327.)
=Jovanka, - Filip
2.- Jovan I Postum, - Karlo V Lepi, - Luj, vojv.
kraq Navare Anùa Smeli,
(*1316. +1316.), (*1338. +1380.),
- Filip od kraq (1316.) vojv. Burgun.
kraq (1364-1380.)
Evrea
=Jovanka Burbon - Luj, vojv.
Anùa - Jovan
- Karlo Lo{i, Neustra{ivi
grof Evrea, vojv. Burgun.
- Luj Orlean
kraq Navare - Karlo VI, - Luj, vojv. =Margarita - Rene Dobri
(1372-1407.) - Filip
(*1368. +1422.), Anùa - Karlo VII vojv. Anù,
kraq (1380-1422.) kraq Napuqa Dobri
vojv. Burgun.
- @an =Izabela Valoa
=Margarita
Angulem. - Henri VI, - Karlo
(1399-1467.) engl. kraq Smeli
- Karlo
Orleanski, =Izabela
- Karlo - Karlo VII Pobednik, - Ri~ard II,
(1394-1465.)
Angulem (*1403. +1461.), engl. kraq
(1459-1496.) (1377-1399.)
kraq (1422-1461.)
1.=Margarita =Katarina
- Fransoa I, 2.=[arlota Savoja - Henri V,
(*1494. +1547.) engl. kraq
kraq (1515-1547.) - Luj XII,
1.=Klaudija (*1462. +1515.),
2.=Eleonora kraq (1498-1515.) - Luj XI (*1423. +1483.), - Karlo,
Austrijska 1.=Jovanka od Valoa kraq (1461-14.) vojv. Berija
2.=Ana od Bretawe 1.=Margarita Austrijska
3.=Marija Engleska 2.=Ana od Bretawe
Родослов француске династије Анжу (2), према Ж. Андрејићу
154
- Baldvin VIII, - Luj VI Debeli (*1084. +1137.),

vojvoda od Flandrije, kraq Francuske (1108-1137.)
(1191-1195.) 1.=Lusien od Ro{fora
2.=Adelaida od Savoje (*1120.)
- Baldvin I, - Henrih I,
vojv. Flandrije, car (1206-1216.), - Petar I =Ana-Agnesa (1180.)
(1195-1204), (+1217.) od Kurtnea, - Aleksije II, (*1167.),
latinski car =n. n. =Izabela viz. car (1180-1183.)
(1204-1206.) =Marija (1213.), - Andronik I Komnen,
k}i bug. cara - Luj VII Mladi (*1118. +19. 9. 1185.),
? Kalojana I (*1119. +1180.), viz. car (1183-1185.)
=n. n. kraq (1137-1180.) - Teodor Vrana,
- Boril, =n. n. 1.=Eleonora Akvitanska (p. 1185.)
bug. car - Slav Aleksije 2.=Aleks od [ampawe
(1207-17.) Svetoslav, despot
Vidina (1206-1216.)
- Filip II Avgust
=Jolanta (*1165. +1223.),
kraq (1180-1223.)
- Jovan od Brijenija,
- Petar II od Kurtnea, kraq Jerus. (1210-1225.),
1.=Izabela od Enoa
latinski car (1217.) 2.=Ingeborg od Danske, regent (1228-1237.)
(1193.) =Marija od Monferata
=Berengarija od Kastiqe,
(+1222.)
?
=Felisija (1226.)
- Jovan Kantakuzin - Baldvin I,
lat. car
- Robert od Kurtnea, =Jolanta
=Jolanta (1228-1261.)
lat. car (1221-1228.) =Marija (*1207. +24. 4. 1228.),
(+1233.) =Marija
=n. n. (Jovana?) - Teodor I lat. carica (1217-1219.)
- Andrija II,
Laskaris, - Fridrih II (1225.),
(1215.), vizant. car (*1194. +1250.),
ugar. kraq (1204-1222.),
=Matilda od Poège rimski car (1220-1250.),
(1205-1235.) (+1222.)
- Jovan An|eo Komnen jerus. car (1228-1243.)
Kalojovan, (+o. 1247.), =Jolanta, (+1251.) - Filip I,
sin viz. cara Isaka II, - Jakov I, (1235.),
gosp. Srema i Ba~ke (*1205. +1276.),
? ?? (1273-1283.)
- Baldvin II,
kraq Aragona car (1261-1273.) ?
=Marija
=Katarina I,
=Jelena (Jovana), =Marija tit. carica (1283-1308.)
- Anselmo de [or, - Karlo od Valoa
(*1230-35. +8. 2. 1314.),
gen. kapetan Albanije,
kraqica (o. 1250 - o. 1304.), (+1280.)
mon. (1304 - 8. 2. 1314.),
Sv. kraqica Jelena =Katarina od Valoa,
- Anselmo, tit. carica (1308-1346.)
- Uro{ I Nemawa III, gosp. Ahaje - Filip I Tarentski
(*1205. +1. 5. 1277.) (1292.)
srpski kraq (1243-1276.),
monah Simon
=Margarita
- Filip II Tarentski
- Fransoa de Bo
tit. car (1364-1373.)
- Stefan Dragutin =Brn~a - Stefan
(*o. 1250. +13. 3. 1316.) (Nemawa?) - Robert - @ak de Bo
srp. kraq (1276-1316.) - Stefan Milutin car (1346-1364.) (+ 7. 7. 1383.),
(*o. 1253. +29. 10. 1321.) =Marija Burbon car (1373-1383.)
srp. kraq (1282-1321.)
Родослов латинске династије Анжу-Куртне, према Ж. Андрејићу
155
- Viqem I Osvaja~,
(*1027. +1087.),
kraq (12. 12. 1066-1087.)
=Matilda Flandrijska
- Robert, - Viqem II Rufus =Adela - Henri I, (*1068. +1135.),

vojv. Normandije -Crveni - Stefan, grof kraq (1100-1135.)
(*1060. +1100.), od Bloa =Matilda (Edit) k}i
kraq (1087-1100.) Malkolma III [kotskog
- Viqem,
vojv. Normandije
- Tibo, - Stefan I,
(*1094. +1154.), - Viqem =Matilda
grof Bloa
kraq (1135-1154.) 1.- Hajnrih IV,
=Matilda od nema~. car, (+1125.)
Bulowe 2.- Xefri Plantagenat,
grof od Anùa
2.- Henri II Plantagenat (*1133. +1189.), - Xefri - Viqem

kraq (1154-1189.)
=Eleonora od Poatjea i Akvitanije
- Henri, - Xefri, grof - Xon-Jovan bez Zemqe, =Matilda

- Henri Lav,
(+1183.) od Britanije (*1167. +1216.), vojv. Sakson. i
=Konstanca od kraq (1199-1216.) Bavarske
Britanije 1.=Izabela od Glo~est.
- Ri~ard I 2.=Izabela od Angulema - Oton IV,
Lavqe Srce, - Artur, vojvoda
rimski car
Bretawe, (+o. 1199.)
(*1157. +1199.),
kraq (1189-1199.)
- Henri III, =n. n. - Ri~ard, erl od
=Berengarija
Navarska (*1207. +1272.), - Simon Kornvola, kraq
kraq (1216-1272.) Monfor, Nema~ke
baron, kraq
=Eleonora od (1264-65.),
Provanse (+1265.) - Henri - Ri~ard
- Edmond
- Edvard I, - Edmond, erl =Margarita
(*1239. +1307.), od Lankastera - Aleksandar III
kraq (1272-1307.) [kotski
1.=Eleonora od
Kastiqe, (+1290.) - Tomas od - Henri od - Jovan
2.=Margarita, k}i Lankastera Lankastera
fr. kr. Filipa III
- Henri
- Edvard II, (*1284. +1327.), - n. n. Erl =Blan{a od Lankastera

kraq (1307-1327.) od Kenta - Jovan od Gana
=Izabela, k}i franc.
kraqa Filipa IV =Xoana
- Edvard-Crni princ,
princ od Velsa (+1376.),
- Edvard III, (*1312. +1377.), =Xoana sin kraqa Edvarda III
kraq (1327-1377.) - Dejvid II
=Filipa Hejnolt [kotski
Родослов енглеске династије Планатагената (1), према Ж. Андрејићу
156
- Edvard III, (*1312. +1377.)

kraq (1327-1377.)
=Filipa Hejnolt
- Edvard - Lajonel, vojv. - Jovan od Gana, - Edmund, vojv. - Tomas, vojv.

(Crni princ) od Klarensija vojv. Lankastera od Jorka od Glo~est.
princ od Velsa, =Elizabata 1.=Blan{a od =Izabela, k}i =Eleonora
(+1376.) de Burg Lankastera Pedra I od Bohan
=Xoana, unuka 2.=Konstanca Kastiqe
kraqa Edvarda I =Filipa od Kastiqe
3.=Katarina - Hemfri od
- Edmund Bakingama
Mortimer, Sajnford
- Ri~ard II, - Edvard - Ri~ard
(*1366-1400.), erl Mar~a
od Kembrixa
kraq (1377-1399.) =Ana Mortimer
1.=Ana ê{ka - Roxer
2.=Izabela, k}i =Eleonora
franc. kraqa Holandska
Karla VI 1.- Henri IV, - Toma
(*1367. +1413.),
kraq (1399-1413.)
- Edmund =Ana Mortimer 1.=Meri Bohan
erl Mar~a 2.=@ana, k}i Karla
- Ri~ard od 3.- Xon Bofor,
Kembrixa od Navare erl Somerseta
- Ri~ard (+1460.),
vojvoda od Jorka
=Sesil Nevil - Xon, vojv. - Hemfri
od Betf., vojv. Glostera,
namesnik starateq
Francuske Engleske
- Edmond - Xon Bofor,
od Rutlanda erl Somerseta
- Xorx - Henri V,
Klarens
(*1378. +1422.),
kraq (1413-1422)
- Edvard =Katarina, k}i franc.
kraqa Karla VI
- Ri~ard III,
(*1452. +1485.), =Margarita
- Henri VI,
kraq (1483-1485.) Bofor
(*1421. +1471), - Edmund Tjudor,
- Edvard IV, =Ana, k}i kraq (1422-61. i 1470-71.) erl Ri~monda
(*1422. +1483.), Ri~arda od =Margarita, k}i Renea,
kraq (1461-1470, Varvika vojvode od Anùa
1471-1483.)
=Elizabeta, k}i
Ri~arda Vudvila - Edvard, princ od Velsa
- Henri VII Tjudor,

(*1457. +1509.),
kraq (1485-1509.)
- Edvard V, - Ri~ard, vojv. =Elizabeta =Elizabeta od
(*1470. +1483.), od Jorka - Henri VII Tjudor, Jorka, k}i kraqa
kraq (1483.) (*1457. +1509.), Edvarda IV
kraq (1485-1509.)
Родослов енглеске династије Плантагената (2), према Ж. Андрејићу
157
- Bètislav I, (*o. 1020.)

vojvoda Moravske (1034-55.)
- Vratislav II, (+1092.), - Konrad I, (*o. 1050.), knez - Oto(n) I, (+1087.),

vojvoda (1061-1085.), Moravske (1092-1111.) knez Moravske
ê{ki kraq (1085-92.) =Vilpirk (Hilburg?) - Jaromir,
od Bavarske biskup Praga
- Oto(n) II,
- Spitigwev II, (+1126.)
vojvoda Moravske
(1055-1061.)
- Lutold, (*o. 1070. +1112.), - Oto(n) III,
- Udarlih, knez
knez Znojma (1101-1112.) (+1160.)
Moravske
=Ida Babenberg, (*o. 1075.),
k}i Leopolda II (o. 1095.)
- Konrad II, (*o. 1000. +po. 1156.),

knez Znojma
1= n. n. (o. 1120.)
2=Marija, (*o. 1116. +1190.), (1134.),
k}i Uro{a I, vel. ùpana Ra{ke
1.- Ernest, (1156.) 2- Konrad III Oton, 2=Jelena, (*o. 1140.)

(*1136/40. +1191.), - Kazimir II Pravedni,
markgrof Moravske, (*1138. +1194.), (1166-67.),
vojvoda ê{ke kraq Poqske (1177-1194.)
=Heliha Vitelsbah, =Jelena, (1185.?), (+1202-6.),
(*o. 1140. +po. 1214.) k}i Rostislava Kijevskog
1.- Kazimir, 2.- Le{ek Beli, (1202.),

(+1168.) 1.=n n. (*o. 1170.) (*o. 1186. +1227.)
- Vsevold III, vojvoda Krakova i
(*1154. +1212.), Sandomira (1194-1199.)
knez Kijeva, =Grimislava, (1207.), - Konrad I, (*o. 1187. +1247.),
(1178.) (+1258.) vojvoda Mazovije
=Agata, (1207.), (+po. 12477.),
k}i Svjatoslava Vladimirskog
=Salome, (*1211. +1268.) - Boleslav V od Krakova,
- Koloman, (*1208. +1241.), (*1226. +1279.), kraq (1239.)
kraq Galicije i Hrvatske =Kunigunda, (1239.),
(*1234. +1292.)
- Boleslav I od Mazovije, - Kazimir I, (*1211. +1267.), - Sjemovit I, =Judita,

(*1208. +1248.) vojvoda Kujavije (*1224. +1248.) (*1226. +po. 1257.)
1.=Gertruda, (pre 1235.), 1.=Konstanca, (1239.), (1257.), =Prejaslava, 1.- Mje{ko I
k}i Henrika IV (+1283.), k}i Opoqski, (+1246.)
k}i Henria II Vroclavskog
od Vroclava Danila Gali~kog 2.- Henri III Vroclavski,
2.=Anastazija, (1245-47.), 2.=Eufrosina, (1257.), (+1257.),
(+1266.)
k}i Aleksandra Bjalskog k}i Kazimira od Opoqa
1.- Le{ek Crni, 1.- Sjemomisl 2.- Vladislav II, 2.- Kazimir od 2.- Semovit od Debric.
(*1241-45. (*o. 1260. +1333.), Kujavije, (*1262-67. +1306.)
(*o. 1240. +1288.),
kraq (1279-1288.) +1287.) kraq Poqske (*1261. +1294.) =Anastazija, (pr. 1301.)
(+1335.), k}i Lava Gali~.
=Grifin, (1265.), k}i =Salome, (1268.), (1320-1333.)
(+1313.?)
Rostislava Gali~. =Jadviga (*1266. +1339.)
- Vladislav, - Boleslav,
(+1352.) (+1326.)
Родослов чешко-словачке династије Конрад, према Ж. Андрејићу
158
2.- Vladislav I,
(*o. 1260. +1333.),
kraq Poqske (1320-1333.)
=Jadviga, (*1266. +1339.)
=Kunigunda, (*1337.) =Elizabeta, - Kazimir III Veliki,

1.- Bernard od Svidnica, (*1305.? +1380.) (*o. 1310. +1370.),
(*1290. +1326.), (1312.) - Karlo Robert Anù, kraq Poqske (1333-1370.)
2.- Rudolf I od Saks 1.=Ana od Litvanije,
(*1288. +1342.), kraq
Virtembega, (1328.), (*1309. +1339.), (1325.)
(+1356.) Ugarske (1308-1342.)
2.=Adelaida, (+1371.),
(1341.), k}i Henria III
- Ludvig I, (*1326. +1382.), 3.=Jadviga, (+1390.), k}i
kraq Ugarske (1342-1382.) Henria V Sagena
1.=Margarita, (1318.),
k}i Karla V
2.=Jelisaveta, (1353.), k}i
Stefana II Kotromani}a =Ana,
(*1366. +1425.)
- Viqem Ceqski,
(+1392.), (1380.)
2.=Jadviga,
2.=Marija, (*1375. +1399.)
(*1370. +1395.) - Vladislav II Jagel,
- Sigismund Luksemburg, (*1351. +1434.), kraq
(*1368. +1437.), kraq Poqske (1386 -1434.), (1386.)
Ugarske (1387-1437.) 2.=Ana Ceqska, (1401.),
i rimskog car (1433-1437.) (*1380. +1416.)
3.=Jelisaveta, (1417.), (1420.),
k}i Otona od Pelca
4.=Sofi, (1422.),
(*1405.? +1461.), k}i
Andreja od Holcena
4.- Kazimir IV,

4.- Vladislav III,
(*1427. +1492.),
(*1424. +1444.), kraq
Poqske i Ugarske
=Elizabeta, (*1438. +1505.),
(1434-1444)
(1454.), k}i Alberta II
- Kazimir, - Aleksandar, - Sigismund I, =Ana,

(*1458. +1484.) (*1461. +1506.), (*1467. +1548.), (*1476. +1503.)
kraq (1501-1506.) kraq (1506-1548.) - Bogislav X od
- Vladislav II, =Jelena, (1495.), 1.=Barbara, (1512.), Pomeranije,
(*1456. +1516.), (*1476. +1513.), (*1495. +1515.), (*1454. +1523.),
kraq Ugarske k}i Ivana III k}i Stef. Zapoqa (1491.)
=Ana, (*1484. +1506.) =Sofija, 2.=Bona, (1518.),
- Jovan I Albert,
k}i Gastona II (*1464. +1512.) (*1494. +1557.) - Kazimir,
(*1459. +1501.), - Fridrih,
kraq Poqske k}i Jovana II (*1468. +1503.),
(*1460. +1536.), kardinal
(1492-1501.) Galeaca od
grof Barndeburga
Milana
Родослов пољске династије Пшемислав, према Ж. Андрејићу
159
- Bertold, - Leopold I, margrof Austrije (976-994.)

(+980.) =Ri{esa, k}i Konrada II
- Hajnrih I, markgrof - Popo, biskup Trijera,

Austrije (994-1018.) (1016-1047.)
- Adalbert I, (1018-1055.)
=Frovica - Ernest, hercog - Herman, hercog
(1015-1030.) (1030-1038.)
- Leopold II, - Ernest, markgrof (1055-1075.)

markgrof Neumarka, =Adelaida od Majsena
(+1043.)
- Leopold II, (+1102.), - Adalbert od

markgrof (1075-1095.) Pernega ?
=Ida Formbah
=Elizabeta, - Leopold III Sveti, =Ida, (*o.1075.) =Eufemija, =Sofia, (*1080. +1154.)
(+1107.) (*1073. +1136.), - Lutold od Znojma, (*o. 1077.) 1.- Hajnrih, herc. od
- Otokar II, (1101-1112.), (+1112.) - Konrad od Kartena, (+1122.)
markgrof (1095-1136.)
markgr. Palesteina 2.- Sigard od
1.= ? [al-Birghausa,
=Gerberga, 2.=Agnesa, (1106.), (+1143.), - Konrad II, (+po. 1156.), (1128.), (+1142.)
(+1142.) k}i rim. cara Hajnriha IV knez Znojma
- Borivoje =Marija, (*o. 1116. +1190.),
od Bohemije k}i vel. ùpana Uro{a I (1134.)
1.- Adalbert II, 2.- Leopold IV, 2.- Ernest, 2.=Gertruda,

2.- Konrad od
(*1107. +1138.) 2.- Hajnrih II, (*1108. +1141.), (+1137.) (*1120. +1151.)
Pasaua,
1.=Adelaida, (+1177.), markgr. Austrije (1148-1164.) - Vladislav II, herc.
k}i Poqskog (1136-1141.) Bohem., (+1142.),
markgr. Austr.
kraqa Boleslava =Marija, k}i 2.- Oton III, (1140.)
2.=Jadviga, k}i
(1141-1156.) biskup
1.=Gertruda, k}i Sobjeslava od
Almo{a Frajzinga 2.=Judita
cara Lotara Bohemije,
Arpada, 2.=Agnesa, (1138-1158.), - Vilhem od
2.=Teodora Komnen, (1139.)
(1132.), (*1111. +1136.) (*1109. +1158.) Monferata
(+1155.) k}i sevast. Andronika - Vladislav
od [lezije
=Agnesa, (*1154. +1182.) - Leopold V, (*1157. +1194.), - Hajnrih, (*1158. +1223.)

1.- Stefan III, (*1147. +1172.), herc. Austrije (1177-1194.) hercog Modlinga
(1167.), ugar. kraq (1162-72.) =Jelena, k}i ugar. kr. Geze, =Ri{esa, (+1282.), k}i
2.- Herman, herc. Hrvatske (+1181.) (1174.), (+1199.) Vladislava II od
Bohemije
- Leopold VI, (*1176. +1230.), - Hajnrih,

- Fridrih I, (*1174. +1199.),
(+1236. ?)
herc. Austrije (1195-1198.) hercog Austrije
(1198-1230.)
=Teodora, (1203.), (+1246.),
k}i viz. cara Isaka II An|ela
=Agnesa, - Hajnrih, (*1208. +1228.)

(*1206. +1226.) =Agnesa od Tiring. - Fridrih II, =Gertruda
=Margarita, - Albreht (*1211. +1246.), - Hajnrih od
(+1266.) Saksonski, =Gertruda, herc. Austr. Tiringije,
1. - Hajnrih VII, (1222.), (+1261.) (1230-1246.) (*o. 1200. +1247.),
(*1228. +1288.)
(1252.), 1.=Sofi Laskaris (1229.) (1238.)
1.- Vladislav, (1246.),
(*1211. +1242.) - Leopold, (*1227. +1247.) 2.=Agnesa od Merana,
2.- Otokar II P{emislav, (+1216.) 2.- Herman V od Badena, (1240.), (+1269.) =Konstanca
(*1233. +1278.), kraq Bohem. (1248.), (+1250.) - Hajnrih od
3.- Roman od Hali~a, (1252.) Majsena
Родослов аустријске династије Бабенберг, према Ж. Андрејићу
160
- Fidrih fon Buren (+1094.)

=Hildegard
- Fridrih I fon Staufen (+1105.)

vojvoda [vapske (1079-1105.)
=Agnesa, k}i cara Henrika IV
- Fridrih II (*1090. +1147.) - Konrad III (+1153.) =Berta - Oton, biskup

voj. [vapske (1106-1138.) nem. kraq (1138-1152.) - Henrih III, Frajzinga,
=Judita Velf, =Gertruda Sulcbah grof Regensb. (+1158.)
k}i Henrika Crnog
- Henrih - Fidrih Rotenburg

(+1150.) (+1175.)
=Sofija-Gertruda
(*1140. +1156.), k}i
ugar. kr. Bele II
- Fridrih I Barbarosa (+1190.) - Konrad

nema~ki car (1152-1190.) (+1195.)
=Beatri~a od Burgundije, (+1184.)
k}i Rajnalda III
- Fridrih, - Konrad - Oto (+1200.), =Sofija - Filip, grof

hercog [vapske, hercog (+1196.) grof Burgundije - Vilijam od [vapske
(+1191.) Monferata (+1208.)
- Henrih VI (+1197.)
nem. car (1190-1197.) =Beatrisa (+1212.)
=Konstanca, k}i 1.- Oto IV, car,
Roèa I od Sicilije Andeksmeran
(Velf)
2.- Ferdinand III
- Fridrih II (*26. 12. 1194. +13. 12. 1250.) od Kastiqe, car
Rimski car (1212/1215/1220-1250.),
Jerusal kraq (1228-1243.)
1.=Konstanca Aragon, (5/15. 8. 1209.)
=Alisa - Alfons X
(*1175. +1222.) sestra Pedra II - Hugo, kont od Kastiqe
2.=Jolanta Brienie (1225.) Burgundije
(*1207. +25. 4. 1228.), k}i
jerusalimskog kraqa Jovana
- Isus
- Hajnrih VII, - Konrad IV, - Manfred =Margarita - Encio

(*1211. +1242.) (*25. 4. 1228. +1254.), (+1266.) (+1270.) (+1272.)
kraq Rima kr. Jerus. (1228-1254.), - Albreht
car (1250-1254.) Tiringijski =Konstanca-Ana
=Margarita, =Konstanca
k}i Leopolda VI, - Jovan III Duka Vatac,
- Pedro III
viz. car (1222-1254.)
(1252.) - Konradin (+1268.), Aragon - Fridrih
kraq Jerusalima,
car (1254-1268.)
Роодослов немачке династије Хоенштауфен, према Ж. Андрејићу
161
- Albert IV Habzburg, (+1240.)

=Elvig, (pre 1218.), (+1260.),
k}i Urliha III od Kiburga,
- Rudolf I, (*1218. +1291.), - Albert V, =Elizabeta

kraq Rima (1273-1291.) (+1256.) - Fridrih II Hoencolern,
1.=Gertruda (Agnesa) Hohenburg, (+1251-55.)
(*1225. +1281.), (1245.)
2.=Elizabeta od Burgowe,
(*1270. +1323.)
2.- Albert I, 2.=Jadviga, (+1303.) 2.- Hartman, 2.=Klementa, 2.- Rudolf II,
(*1255. +o. 1308.), - Oton IV Brandeb. (*1263. +1281.) (*1271. +1297.) (*1271. +1290.)
rim. kr. (1298-1308.) (+1303.), (1279.) - Karlo Martel, =Agnesa (1278.),
=Elizabeta, (*1271. +1305.), (*1268. +1296.),
2.=Matilda 2.=Agnesa,
(1281.) kr. Ugarske k}i Otokara II
(+1312.), k}i (*1251. +1304.) (+1322.)
2.=Juta, P{emisla
Majnharda IV - Luj II Bavarsi, - Albert
Tirolskog Saksonski, (*1271.
(*1229. +1294.),
(+1298.), (1273.) +1297.)
(1273.)
- Rudolf III, =Elizabeta, - Albert II, - Oton,

(*1282. +1307.), (+1352.) (*1298. +1358.), (*1301. +1339.)
rim. kraq (1306-1307.) - Fridrih IV 1.=Elizabeta,
car (1330-1358.)
1.=Blanka, (+1305.), od Lorene, (*1306. +1339.),
=Johana Pfirt,
k}i fr. kr. Filipa III, (*1282. +1328.), k}i Stefana I
2.=Elizabeta, (1306.), (1300.), (+1351.), Bavarskog, (1325.)
(1304.)
(*1288. +1335.), k}i k}i Urliha II 2.=Ana, (*1323. +1338.),
P{emisla II - Fridrih I, - Leopold I, - Henri, k}i Jovana od
(*1289. +1330.), (*1290. +1326.) (*1299. +1327.) Bohemije
car (1308-1330.) =Katarina, =Elizabeta,
(+1336.), (+1343.), k}i
=Elizabeta,
Roberta II,
(1315.),(+1330.), k}i Amadea II
(1314.)
k}i @aka II Savojskog
- Fridrih II, - Leopold II,
Aragonskog
(*1327. +1344.) (*1328. +1344.)
- Rudolf IV, =Margarita, - Fridrih III, - Albert III, - Leopold III,

(*1339. +1365.), (*1346. +1366.) (*1347. +1362.) (*1348. +1395.), (*1351. +1386.),
(1358-1365.) 1.- Majnhard I (1379-1386.)
car (1365-1395.)
Tirolski, =Viridis
=Katarina, (1357.), 1.=Elizabeta,
(*1344. +1363.)
(*1342. +1395.), (*1358. +1373.), Barnabe
(1359.)
k}i Karla IV, 2.- Henri, markgrof k}i imp. Karla IV Viskonti,
kraqa Bohemije Moravske Luksemburg, (1366.) (+1414.), (1365.)
(*1322. +1375.) 2.=Beatri~e, (+1414.),
(1364.) k}i Fridriha
Hoencolerna
- Albert IV, (*1377. +1404.),

car (1395-1404.)
=Johana-Sofija, (*1373. +1410.),
k}i Alberta Bavarskog, (1390.)
=Margarita, - Albert V, (*1397. +1439.),

(*1395. +1447.) kraq Ugar. i ê{ke (1438-1439.)
- Hajnrih Bavarski, =Jelisaveta, (*1409. +1442.),
(*1386. +1450.), (1412.) k}i ugar. kr. Sigismunda, (1421.)
Родослов немачке династије Хабзбург (1), према Ж. Андрејићу
162
- Leopold III, (*1351. +1386.),

(1379-1386.)
=Viridis Barnabe Viskonti,
(+1414.), (1365.)
- Vilhelm, - Leopold IV, - Ernest, - Fridrih IV,

(*1370. +1406.), (*1371. +1411.), (*1377. +1424.), (*1382. +1439.),
(1386-1406.) (1395-1411.) (1402-1424.) (1406-1439.)
=Jovanka-@ana, =Katarina, (1393.), 1.=Margarita 1.=Elizabeta, (1406.),
(*1373. +1435.), (*1378. +1425.), od Pomeranije, (*1381. +1408.),
k}i Karla III, k}i Filipa II k}i Roberta III Pfalc
(1392.)
kraqa Napuqa od Burgowe 2.=Ana, (1410.), (+1432.),
2.=Kimburg, (1412.),
k}i Fridriha od
(*1394. +1429.), Braun{vajga
k}i Semovita IV
- Sigismund,
(*1427. +1496.), (1446-1490.)
- Fridrih V, =Margarita, 1.=Eleonora [kotska,
- Albert VI,
(*1415. +1493.), (*1416. +1486.) (+1339.)
(*1418. +1463.) 2.=Katarina, (*1468. +1524.),
(1458-1493.), - Fridrih II od =Matilda, (1452.) k}i Alberta I od Saksa
rim. car (1440-1493.) Saksa, (1431.), (*1373. +1410.),
(*1412. +1464.) =Katarina,
=Eleonora, (1452.), k}i Luja III
(*1434. +1467.), (*1420. +1493.)
k}i Duartea - Karlo I od Bade,
kraqa Portugala (1447.), (+1475.)
- Maksimilijan I, =Kunigunda,
(*1459. +1519.), (*1465. +1520.)
rim. car (1486-1519.) - Albert V Bavarski,
1.=Marija, (1477.), (1487.), (*1447. +1508.)
(*1457. +1482.),
k}i Karla Burgundskog
2.=Bjanka - Marija,
(*1472. +1510.),
(1494.), k}i Galeaca
Sforce od Milana
- Ferdinand V, kraq
Kastiqe i Aragona
- Filip I, =Margarita,
(*1478. +1506.), (*1480. +1530.)
kraq [pan. (1504-1506.) 1.- @an Aragon, (1497.),
=Huana Luda, (1496.), (*1478. +1497.)
(*1479. +1555.) 2.- Filip II Savojski,
(*1480. +1504.), (1501.)
=Izabela (*1501. +1525.) =Katarina,

- Karlo V, - Kristijan II, kraq Danske (*1507. +1527-28.)
(*1500. +1558.), - Ferdinand I, - Huan III,
{pan. kraq (1516-1556.), (*1503. +1564.), kraq Portugala
rimski car (1530-1556.) kr. Ugar. (1526-64.), =Marija, (1522.),
=Izabela Portugalska, (1452.), rim. car (1558-1564.) (*1505. +1558.)
(*1434. +1467.), k}i Duartea, =Ana, (1521.), - Ludvig, kraq Ugaraske,
(*1503. +1547.), k}i (*1506. +1526.), sin
kraqa Portugala
ugar. kr. Vladislava II ugar. kraqa Vladislava II
Родослов немачке династије Хабзбург (2), према Ж. Андрејићу
163
- Ertugrul, (+1281.)
- Osman I, (*1258. +1326.),

emir (1281-1326.)
=n. k}i {ejha Edabalija
- Alaedin Ali - Orhan Gazi, (*1281. +1362.), emir (1326-1362.)

1.=Teodora, k}i cara Jovana Kantakuzina (1347.)
2.=Nilufer, k}i pograni~nog. vladara (Grkiwa)
2.- Murat I, (*1326. +15/28. 6. 1389.),

1.- Ibrahim, 2.- Sulejman pa{a,
(+1361-1362.)
bej, sultan (1362-1389.)
(+1362.) 1.=n. n. Turkiwa ?
ubijen
1.- Halil, (+1363.) 2.=n. k}i cara Du{ana ?
=n. k}i cara (1354.)
Jovana Paleologa 3.=Kera Tamara Asen, supruga
Konstantina Draga{a
(1372-1376.)
1.- Bajazit I, (*1360. +8. 3. 1402.) 1.- Murat Slepi, 2.- Jakub,
Sarixe bej (*o. 1355. +15. 6. 1389.)
sultan (1389-1402.)
1.=n. k}i kneza Germijane (o. 1377.)
2.=Olivera (*o. 1370. +po. 1402.) - Daud, car - Orhan =Katarina
k}i kneza Lazara (1390.)
1.- Jusuf, primio - Isa, (*o. 1391. - Orhan,

1- Sulejman, hri{}. kao +1413.), - Musa, (*o. 1395.)
u Rumeliji Dimitrije, hri{}anin
(1402-1411.), (*o. 1393.),
(*o. 1382. 1.- Mehmed I,
(*o. 1380. u Rumeliji - Mustafa,
+1413.)
+17. 2. 1411.) (*1389. +1421.), (1411-1413.) (*1397. +1422.),
sultan (1413-1421.) pretendent
(1415-16.) (1421-22.)
- Orhan, - Ahmed,
(+1453.) (+1453.) - Mustafa,
- Murat II, (*1404. +1451.),
(+1423.),
sultan (1421-44-51.)
(1422-23.)
1.=n. n. Turkiwa
2.=Mara, k}i despota
\ur|a (1435.)
- Mehmed II Osvaja~, - Ahmed, - Aleadin Ali,

(+1451.) (+1443.)
(*1432. +1481.),
sultan (1451-1481.)
=Marija Gatiluzi
- Xem, - Mustafa,
- Bajazit II, (+1495.) (+1474.)
(*1447. +1512.),
sultan (1481-1512.)
Родослов турске династије Османовић (1), према Ж. Андрејићу
164
- Bajazit II, (*1447. +1512.),

sultan (1481-1512.)
- Korkud, - [ehin{ah, - Ahmed, =n. n. k}i - Mahmud =Fatima

(+1513.) (+1511.) (+1513.) - Arslan Hundi Sultan,
pa{a = n. k}i (+1511.)
- Alem{ah, =Selxuk
(+1510.) - Ahmed-pa{a
- Ferhad beg, - Selim I Surovi, Hercegovi}
=Hatixa
(+1485.)
- Jahja-pa{a (*1470. +1520.), (Stefan Kosa~a),
- Husrev beg sultan (1512-20.) (*1456. +1517.)
- Bali-beg =Hafsa, k}i
=Huma sultan krimskog hana =n. k}i
- n. n. =n. k}i
- Sinan-beg
- Dervi{ =Aj{a Bawanin
- Sulejman II Veli~anstveni, =Hafiza =Hatixa =Selxuk

- Mustafa - Ibrahim, - Ferhad
(*1494. +19. 6. 1566.), sultan (1522-66.) pa{a
pa{a ôban vel. vezir
=Rozana-Hurem-Mahidevran
(Rokselana), (+1558.),
(~erkeska robiwa)
- Mehmed, - Murat - Bajazit, - Abdulah, - Xihangir

(*30. 9.1522. +1543.) (*1525. +1561.) (*1526.)
- Mustafa,
(*1531. +1553.) =Mihrimah
=Rumaja - Rustem pa{a
1.- Lala Mustafa =n. k}i Opukovi},
pa{a Sokolovi} - Abdulkerim, vel. vezir
2.- Ferhat-pa{a jani~. aga
- Selim II, (*1524. +1574), =n. k}i

sultan (1566-74.) - Ahmet-pa{a
vezir
=Nurbanu Bafo
- Murat III, =n. n. =Esmihen-Esma =Gevher =[aha

(*1546. +1595.), - Lala 1.- Mehmed-pa{a - Pijale - Zal
sultan (1574-95.) Mehmed Sokolovi}, Mehmed Muhamed
vel. vezir pa{a pa{a
=Safija pa{a
Sokolovi} (*1505.
+11. 10.1579.)
- Mehmed III, 2.- Ali-pa{a
(*1566. +1604.), Kalauz
sultan (1595-1603.)
1.- Ibrahim-han
- Mustafa I, - Ahmed I, (*1590. +1617.),

(*1592. +1639.), sultan (1603-1607.)
sultan (1617-18,1622-23.)
- Osman II Gen~, - Murat IV, - Ibrahim I,

(*1604. +1622.), (*1612. +1640.), (*1614. +1648.),
sultan (1618-22.) sultan (1623-40.) sultan (1640-48.)
Родослов турских Османовића (2), према Ж. Андрејићу
165
? ?
?
- Jovan, (o. 1273.), - Andrija I,
sevastok. zapadne sevastok. (1280-81.)
Tesalije =n. n. Topija
? ?
- Petruci - Teodor I Dugokosi, - Andrija, (1318.) - Jovan (\in), (o.1274-81.)
(Petar?) protosevast (1318.) episkop Kroje
- Bogdan - Matarango
- Jovan Bogdan - Jovan

- Mentul - Teodor I, Matarango
(Matarango), (1318.), (+1336.)
grof (1318.) =Danica, k}i srpskog
kraqa Konstantina - Andrija II, (+1372.),
sevastokrator, mar{al,
despot Albanie
- Bojko =Eutimija-Jefimija
- Dimitrije Musa(ki),
=Evdokija k}i sevastokratora
srpski vel. ~elnik
=Dragana, sestra Pavla Mataranga
- Novak, }esar srp. kneza Lazara
=Kali
- Lazar, (+1389.)
- Amiralis =Marija - Stefan - Jovan,
=Jelena
Musi}, episkop
(+1389.) Toplice
- Stefan Musi}
?
- Jovan I (+1390.) - Gavrilo, =Ana - Teodor II, (+1389.), - Stoja(n)
sevastok. gospodar episkop, - n. Gropa, (1389.),
despot, gospodar
(1383-84.) gospodar gospodar
Kastorie (1371-89.) Berata i Musakie
=Suina, k}i Mataranga Ohrida (1383-1384.) Kastorie
Arijanit Komnina
? - Jovan
- Nikola,
(1390.)
- Bogdan =Jelena
- Laldi ?
- Matarango - Aidin,
- \in Bogdan - Andrea (+1416.)
=Merlona =Teodora - Petar - Andrea
- \in =Kondisa
=Komita
Matarango - Sulejman-beg =Angelina
- Bia|o Matarango
- Andreja - Sinan-beg - Hasan-pa{a,
=Jela Musaki
- Andri-beg - Ali-beg (+1514.)
- Andrija III,
despot (1389-1407.) =Migira - Bia|o =Ana
=Ana, k}i \in - Pavle - Hajdar-beg
- Bogdan - Teodor =n. n. =Teodora
Zanovezi
- \in - Jovan - Konstantin - Pavle
- Konstantin Mazaraki Zardari
Родослов албанске династије Мусаки (1), према Ж. Андрејићу
166
- Andrija III,
despot (1389-1407.)
=Ana, k}i \in
Zanovezia
- \in II - Teodor, =Marija =Jelena

=Ana (1444-1457.) - Golem Topia - Filip iz
Komnen, gospodar Dubrovnika
Matarango
Crmnice, Katafate
i Spate, kap. Venecije
u Albaniji, (+1461.)
=Marija =Komita =Kondisa

- Jovan, (+po. 1510.),
- Musaki - Arijanit, - Duka, sin
despot, gospodar Komnen sin Musaki Aidina
Tomornice Komnen
=Marija Duka|in =Teodora
=Jelena - Goisav
- \or|e Bal{i}
- Andrija IV, Blandu{i - Leka
(+1484.) Duka|in
=Jela Topia =Voisava,
(1494-1516.)
- Fran~esko
- \in Martino
- Adrian, =Jelena =Porfida

- Konstantin I,
(*1479. +10. 5. 1526.) - Pietro Roko
gospodar Kastorije
iz Napuqa
(1510-1550.)
- Teodor III, (*1478.), =Lukrecija
gospodar Berata i Egidio
Musakije (1510.)
- Gaspar - Jovan =Andronika =Vitorina =Porfida

(\ovani) - \ovani Maria
Martino
- Adrian
Konstantin II,
(+pre 1600.)
Родослов албанске династије Мусаки (2), према Ж. Андрејићу
167
- Bazilije Dragonis, (1195.),

knez - prior Kotora, ktitor Sv. Luke
- Drago (Paskal), - Laurencije - Dabra~a

=Dobra - Buona, (1195.)
sudija (1197.) - Mavro Kacafrangi,
- Marko (1266.) ùpan (1190.)
?
- Marin Drago de Mare (pre 1283.)
=Dragoslava, k}i vel. humskog kneza Andrije
?
- Palma Jovan Dragon
=Bela Kalende Bodaca (1281.)
- Bazilije, (+1326. ?), - Toma (1279-1282.), - Baldvin - Pa{ko

sudija (1260-1270.) posl. kraqa Milutina =Roza
=Marija Gervaca (1301.)
- Trifun (1289.) - Drago (1302.)

- Drago u Brskovu
- Nikola
(1318.)
- Medo{
(1281.)
- German (1289.) - Drago (Maqu{at?)
=Tamara - Pavle (1289.)
- Grube =Nikoleta - Petar (1330.)
- Marin
Simon de
- Jakov Binkola
=Bune - Ivan, - Baldvin - Vladislav
(+1324.) =Roze
- Marko ?
=Bela
(1327.) - Nikola
=Dra{a =Rada =Bela
- Marin - Petar
- Drago-lin Kali}
Barba Bene{
=Frana Dabro
=Jelena =Belce =Deja - Drago
- Junije - Marko ?
(1383.)
- Gondola
- Drago, klerik =Dobre (vanbr. k}i)

- Milo{ Dobrilovi}
=Rada =Tamara =Mara iz Dobrote
- Simon - [imun,
klerik Sv. Luke
u Kotoru (1334.)
- Toma (1326.) =Belce =Rada =Ana =n n. =Marija

=Margarita - Pa{ko
Goce,
(1310-1352.)
=Filipa
- Martinu{
Mence
Родослов которске властеле Драго(н) (1), према Ж. Андрејићу
168
- Bazilije, (+1326.?),
sudija (1260-1270.)
=Marija Gervaca
- Marko - Ivan - Marin - Luka - Sergije - Matej - Jakobica

=n. sestra =Dragoslava =Ve}islava =Bona Katena
Nikole i
- Junije - Bazilije
Petra Bu}e
(1336.) =Doma
- Drago - Matej
(1331.)
- Marin~e
klerik
=Blava - Drago - n n.
Sv. Luke
Jakowa (1333.)
- Nikola Dragov
- Bazilije - Palma, (1333-1336.) (1379.), vlastelin
=Slava =Nica Gile bos. kraqa Tvrtka I
- Marko =Draè
- Margaricije
Bene{ iz Dubrovnika,
(1322-1350.)
- Nik{a =Jelena
- Bazilije, - Francisko, - Drago,
(1314-1335.) (1309-1331.) klerik ?
=Slava =Draga Volko
Klementis
- Marko
- Xive - n n.
u Dubrovniku
- Matej (1349.), - Marin, =Katelina =Velika

carinik u sudija,
Novom Brdu (1349-75.)
=Belce Sor|o
- Junije
=Stana Bizanti
- Mate (1376.) - Baho (1376.), - Franko,

Novo Brdo Sredac (Sofija) (*1353. +1416.),
Pri{tina (1396.),
knez Kotora (1411, 1416.)
Родослов которске властеле Драго(н) (2), према Ж. Андрејићу
169
- Jakopo Gatiluzi (1223-1258.)

=n. k}i Otona Usodimire
- Fran~esko, - Nikolo, - Obertino, (+1375.),

- Domeniko, (+1346.)
(1298-1309.) (1294.) (1306-1370.)
=Sofredina
1.=Androila, (1345.)
- Nikolo, (1294.) 2.=Selva|ija Grimaldi,
=Limbania Embrone (1348.), (+1375.)
- Antonio, - Lu~ino, - Rafaelo,

(1346.) (1346-61.) - Nikolo I, (*1346. +1409.),
(1341-64.)
gosp. Enosa (1401-1409.),
- Simone, =Katarina =Pereta Doria, (+1425.)
(1346.)
- Fran~esko I, (+1384.),
gusar, gosp. Mitilene
(1355-1384.) =Marieta, - Palamed, (+1455.),
=Marija, (1355.), (+1401.), (1409-1427.) gosp. Enosa (1341-64.)
sestr? viz. cara Jovana V =Valentina
=Ginerva =Konstanca =Katarina - Dorino II, (+p. 1488.),

- Lodoviko - \ovani - Marko Doria gosp. Enosa, Imbrosa
Fregoso Galeaco
- Lu~ino, i Samotrake
(+1462.) (1455-1456.)
=Elizabeta Krispo
- \or|e, =Katarina - Jakopo - Fran~esko II, - Lu~ino, - n n. - n n.

(1396-1411.) - Pietro (1405-1446.)
(*o. 1365. +1427.),
=Fran~eska Grimaldi,
(o. 1408.) gosp. Mitilene
Gizolfi (1401-1427.)
1.=Violantina
2.=n. n. Paleolog?
1.- Dorino I, 1.=Eugenia - Irina, 2.=Marija - Jelena, 2.=Katarina

(+30. 6. 1455.), (*pre 1384. +1. 6. 1440.) (*o. 1385.) - Dorino
gosp. Mitilene - Jovan VII Paleolog, - Stefan Lazarevi},
vizant. car (1397.) (*1374. +1427.),
(1427-1449.)
=Orieta Doria srp. despot (1402-1427.),
(1402-1406.)
- Andronik V,
(*o. 1400. +1408.)
=Ginerva - Domeniko, =Katarina, (+1442.) =Marija, (1461.) - Nikolo II,

- Jakopo II (+1458.), - Konstantin XI 1.- Aleksandar (+19. 9. 1462.),
Krispo, (+1447.), gosp. Mitilene Draga{, (o. 1441.), Komnen, car gosp. Lemnosa
duks Arhipelaga (*1405. +1453.), Trapezunta, (1449-1455.),
(1455-1458.)
viz. car (1449-53.) (+1446.) gosp. Mitilene
=Maria
2.- Mehmed II, (1458-1462.)
\ustiniani turski sultan
(1451-1481.)
- Dorino III,
(+pre 1488.)
Родослов митиленске властеле Гатилузи, према Ж. Андрејићу
170
- Konrad I @ovne{ki
- Fridrih I Ceqski, =n. n. =n. n.

=n. n.
grof (1341.), (+1360.)
=n. n. Vovbre{ki, grofica
- Urlih I, grof, (+1368.) - Herman I,

grof (+1385.)
=Katarina, k}i bos.
- Viqem, grof, (+1392.) bana Stefana II
=Ana, (*1366. +1425.) k}i Kotromani}a, (1361.)
poq. kraqa Kazimira III, (1380.)
=Ana, (*1380. +1416.) - Jovan, - Herman II, (+1435.),

- Vladislav II Jagel, (+1372.) grof ceqski i zagor.,
(1401.), (*1351. +1434.), ban hrv. i slavonski
- Vladislav II, - Kazimir,

kraq Poqske i kraq Poqske
Ugarske (1434.) (1445-1492.)
(1440-1444.)
=Ana
- Herman III, =Varvara, (+1451.)
=Jelisaveta, - Nikola Gara,
- @igmund, (1406.),
(+1426.) (pre 1405.), (+1433.), (*1368. +1437.),
- Qudevit, - Henrih IV ugar. palatin ugar. kraq i
(+1414.) od Gorice i ban (1387-1401.), nema~ki car
- Fridrih II Ceqski, (1387-1437.)
grof (+1454.)
1.=Jelisaveta Frankopan, - Nikola III, =Katarina,
(1388.), (+1422.) ban (1401-35.) (+o. 1460.)
2.=Veronika, (1422.) =Margita êh ?- Henrih IV
od Gorice
=Katarina
- Urlih II, (+ 9. 11. 1456.), - Fridrih III - Hans

grof, namesnik ê{ke
(1438-1439.)
=Katarina, (*1418. +1490.), (1433.)
k}i srp. desp. \ur|a Brankovi}a
- Herman IV, (*1434. +1452.) - \or|e, (+ 1445.) =Jelisaveta, (+1455.)
Родослов грофова Цељских, према Ж. Андрејићу
171
- Golem, (1253.)
=n. Komnena
?
- Aleksie Arianit, sevast (1274, 1304.)
?
? ?
- Matarango Arianit - Komnen, gosp. Prespe
Komnen
? ? - Torihi
- Dimitrije, =Svina (Suina) - Gojko Golem

(1372.) - \in I Musaki
=Bela (Alba), k}i
Stracimira Bal{i}a
?
- Komnen Arijanit, (1400.)
=n. k}i Nikole Savati
- Musaki Komnen =n. n. - Vladin Golem - Golem Arianit Topia Komnen, (+1461.),
=Goisava - Pavle III =Angelina Kastriot gosp. Crmnice, Kataf. i Spate,
Duka|in kap. Venecie u Albaniji (1448.)
- (Mojsije) Musaki - Musaki Dan|elo 1=Marija, k}i Andrije III Musaki
Golem, islamiz. Komnen, (+1464.) 2=n. k}i Olivera di Le}e
Skenderbeg
=Svina Musaki (Zanfina)
=Porfida
- \ulio Valiwano
2.- Nikola
Bokali,
- Cezare =Despina =Jela gosp. Moreje
1- Nikola IV
- Arianit, - Stani{a - \or|e III - Tanu{ IV 1.- Andrea
Kastriot Duka|in (+p. 1484.) Duka|in Duka|in Spano
baron - n n.
2- Sinan beg - Toma, =Jelena =Despina =Katarina
Crmnice =Teodora
Musaki
=Komita
Musaki
=Andronika - Arianit, =Komita =Maria,

- \or|e islamizovan - Gojko (1474.)
=n n. - n n. =Jelena? Kastriot (Zagan), Bal{i} - Bartolomeo
- n. n. Skenderbeg, (+1466.) \upo od
=Angelina,
gosp. (+1468.) Rovere
(+1516.)
Crne Gore =Goisava - Stefan,
- Jovan srp. desp.
Crnojevi}, =Maria
(+1490.) - Konstantin, - Fran~eskoto, - Antonioto
(*1454. +1531.), (*1474. +1545.)
islamiz.
2.- Lionel Pio, (+1535.) - Konstantin,

1.- Zanobi Medi~i (*1449. +1. 5. 1531.), - \or|e - Jovan
gosp. Makedonie =Jelisaveta =Maria,
=Ipolita, (+o. 1539.)
i kraq Ahaje (*1466. +27. 8. 1493/95.)
- Leh Duka|in =n. k}i od - Bonifacie III
=Pantesilea Monferata od Monferata,
(+31. 1. 1494.)
=Andronika, (+o.1544.) - Arianit, =Poliksena =Dejanira, (+1572.) =Jelena

- Karlo III Toko, (+1518.) (+16. 11. 1551.) - Rinaldo Odoni, - \or|o Trivulzio, - Jovan Luna
(+ pre 1531.) (+ 1583.)
Родослов српско-албанске властеле Аријанит-големовића, према Ж. Андрејићу
172
- Branilo, (+o. 1375.),

gospodar Janine (1368.)
- Pavle, gospodar Serine
- Konstantin, (+1402.), - Aleksije, (1403.) - Jovan (Ivan), (+o. 1443.),

gospodar Kroje (1395-1401.) ? gospodar Mati (1406-1438.)
=Jelena Topija - Ame{a =Voisava (Vojislava) k}i
Tribalda, gosp. Pologa
- Repo{, - Konstantin =Marija =Jela =Vlajka =Mamica (Marica)

monah - Stefan - n. n. - Stefan - Karlo Musaki Topia
Crnojevi} Bal{a (Mojsilo Debranac),
- \or|e Kastriot- Skenderbeg, (+1461.)
=Angelina
(*1403. +5. 1. 1468.), - Stani{a, - Vladin
gospodar Kroje, (1438-45.), Golem
kraq Albanie (1443-1468.) (+ pre 1450.) Komnen
=Andronika (Danica)
Arijanit Komnin Golem
- Stani{a - Branilo (Hamza?), (+1463.),
=Despina, k}i (1443, 1450.)
=n. n. k}i Komnena Musakia =Maria, k}i Pavla Zardarija
- Jovan, (+1514.),
gosp. Kroje - n. Musaki,
(1463, 1485.) ? (+26. 7. 1455.)
=Irina, k}i =Jovana,
=Vaisava =n. n. - Jovan - Ferante - Alfonso,
srp. despota - Stefan
=Andronik
=Jovana (1514.) (+1544.)
- Karlo =Kamila
Lazara - n. n. iz
Maramonte Minuto Gaetani, iz Parme =Kamila
Brankovi}a Pavije
Bal{i} (+1541.) od Kaseza
- Antonie =Izabela =Jovana

- \or|e, Branai - Fran~esko 1.- Jovan Kastriot
- Konstantin - Ferante, =Marija
(+1540.) =n. n. Akvaviva, 2.- Alfons Karafa
vojvoda od (+1559.)
(+1560.)
San Pjetra,
(+1561.) =Kamila
=Adriana - Feranta
Akvaviva - Aleksandar Kara~i,
Kastriot (1557.)
- Ahile - Alfonso - Jovan

- Federiko - Pavle - Ferante - ]ezare, - Ahil I, - Konstantin Antonie,
(Pardo) (1537-47.) (1547.) vitez Sv. Jovana (1547-1575.)
=Irena, - Piro I
vojvotkiwa
od San Pjetra,
(+1565.) - Antonio I
- Pietro =Vitorio Milicia
Sanseverino,
vojvoda, (1539.)
- Ahil II
- Antonio II
- \or|e, baron Sv. Dimitrija
Родослов српско-албанске властеле Кастриоти, према Ж. Андрејићу
173
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
929.52Немањићи
929.52(=163.41)’’09/14’’
Андрејић, Живојин, 1950-

Света српска лоза / Андрејић Живојин. - 2.
допуњено и проширено изд. - Рача : Центар за
митолошке студије Србије : Културни центар
„Р. Домановић“, 2011 (Лапово : Колор прес). -
173 стр. : генеал. табле, илустр. ; 25 цм
Тираж 300. - Напомене и библиографске

референце уз текст.
ISBN 978-86-83829-45-3 (ЦМСС)
а) Немањић (династија) b) Владари -

Генеалогија - Србија - Средњи век
COBISS.SR-ID 181179916
174

Sveta Srpska Loza 2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sveta Srpska Loza 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ЧВРСТОГ САМ УВЕРЕЊА ДА НАША ПРОШЛОСТ НИЈЕ ДОВОЉНО ИСТРАЖЕНА,

ДА ЧЕСТО ИСТОРИЧАРИ НИСУ БИЛИ ОПРЕМЉЕНИ ПОТРЕБНИМ ЗНАЊИМА,

Друго допуњено и проширено издање

Главни и одговорни уредник

Света и златна лоза ................................................................................................. 9

Света и златна лоза Немањина колена ........................................................... 27

Родослов лозе Немањине колена ...................................................................... 53

Родословне таблице српских владара и властеле ........................................ 79

Српска лоза .............................................................................................................. 89

Словенски и европски калеми ......................................................................... 127

Родослови и генеалошке таблице владара и властеле су као помоћна

гијом византијског цара Василија I коју је сачинио његов потомак, у

бивших и тадашњих владара. Свако даље нарастање поворке захтевало је

глашава царску природу вертикалне лозе.9 Не искључује се могућност да

царских предака славних династија требало је да искаже идеју о импе-

меон Немања и Сава су постали заштитници српске државе. Врло блиски

пуларност. Из Јесејевог стомака израста снажни чокот винове лозе.23 Ло-

Укључивање винове лозе у свете генеалошке слике није случајна кад се

значајнија симболика стабла се проширила у време хришћанства преко

Из стомака бога Вишнуа израста свето Из Јесејевог стомака израста дрво,

40. Исто, стр. 630.

Лоза Јесејева, Псалтир Џона од Бед- Голготски крст - Генеалошко стабло

Генеалошка слика Фридриха II,

Генеалогија Фернанда Арагон од Португа-

Генеалошко стабло Лудвига Виртембершког, 1585. године

Јесејева лоза, црква Св. Тројице у Сопоћанима, 1265. године

Св. Никола, Манастир у Ма-

Јесејева лоза, Богородица Љевишка у Призрену,

Лоза Јесејева, Св. апостоли у Солуну, Лоза Јесејева, Дечани,

Лоза Јесејева, Св. петар и Павле у Великом Трнову

Представа Христа и вишњих сила над акантусовом лозом српских ди-

Преко светих владара државе и цркве успоставила се свеукупна све-

изаћи из бедара твојих“. Развијенија метафора употребљава се у Похвали

њој су пронађене Симеонове целе мошти и потом пренете у Жичу. Тео-

српске цркве. Потпуна светост корена лозе Немањина колена и првих

то време када се ишло у сусрет стогодишњици проглашења краљевине,

тицању култа краља Милутина који је „подигао четрдесет цркава“. Шта

Ктиторски ансамбл владара у Милешеви као скраћена родословна слика,

Скраћена хоризонтална генеалошка слика Немањића у Богородичиној цркви манас-

Ктиторски ансамбл као скраћена хоризонтална родословна слика, Св. Тројица

Скраћена хоризонтална генеалошка слика у Градцу, 1270. године

Хоризонтална родословна слика у капели Ђурђевих Ступова, после 1282.

Хоризонтална генеалошка слика у Св. Ахилију у Ариљу, 1299. године

Врло скраћена хоризонтална лоза у Богородици Љевишкој, 1312-1314. године

Хоризонтална лоза у Богородичиној цркви у Карану, 1339. године

Хоризонтална лоза у Сопоћанима, 1342-1345. године

Развијена вертикална лоза Немањина колена у Грачаници, 1319-1321. године

Развијена вертикална лоза Немањина колена у Пећи, око 1333. године

Развијена вертикална лоза Немањина колена у Дечанима, 1349. године

Развијена вертикална ком-

Развијена вертикална лоза Немањина колена у време кнеза Лазара и де-

Хоризонтална генеалошка слика Константина Драгаша, Богородичина

Хоризонтална родбинска слика

Хоризонтална родословна слика деспота Стефана Немање

Родослов Стефана Немање по Барском летопису Константина Николајевића

- Krisp Konstantin - Klaudije Gotski - Eutropie(?)

- Eutropie Dardanac =Eutropia Sirijka

2.- Konstantin 2.- Konstans

Родослов Константина Великог, према Ж. Андрејићу

Родослов византијског цара Јустинијана, према Ж. Андрејићу

- Gapt (Dorpanei), (51-83.)

- Ostrogor (Nidal), (218-250.)

- Humuil (Ovida-Kniva), (251-283.)