ПРЕГЛЕДНИ РАД

УДК: 82.09-97
ИД: 203431692

АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ1
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ
У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ,
КАТЕДРА ЗА РУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

АКАТИСТ КАО ЖАНР ЦРКВЕНЕ ХИМНОГРАФИЈЕ

САЖЕТАК. Рад садржи тумачење акатиста као химнографске форме, указује на

његово порекло и развој од прототипа до наших дана. Православни
словенски акатисти описују се с гледишта садржаја и даје се њихова
могућа подела по овом критеријуму. Следи објашњење структуре ака-
тиста и анализа његових стилско-изражајних средстава, поткрепљена
примерима из неколико дела овог жанра насталих у различито време.
Изричито се указује на захтеве које сваки акaтист треба да испуни како
га духовна цензура не би одбацила.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: химнографија, православни словенски акатист, кондак, икос, Свети
Дух.

1 sansvet@verat.net

701
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

Циљ раMа је Mа укаже на основне каракFерисFике акаFисFа као

жанра црквене химноCрафије у VоCлеMу саMржаја, сFрукFуре,
VоеFике и језика. РаM VраFи развојну линију овоC жанра оM VроFо-
FиVа Mо наших Mана, са VосеXним осврFом на Vравославне сло-
венске акаFисFе.
С оXзиром на Fо Mа је акаFисF црквени VоеFски жанр, њеCово
целовиFије саCлеMавање моCуће је Fек ако се исFоријско-филоло-
шко CлеMишFе уMружи са оMмереним XоCословским коменFари-
ма.
РаM не VреFенMује на исцрVносF XуMући Mа је замишљен као Mео
MокFорске MисерFације која ће се XавиFи VроXлемима акаFисFа и
њеCовоC VревоMа са (руско)црквенословенскоC на савремени срV-
ски језик.
ФунMаменFални раM о акаFисFима VриVаMа руском исFражива-
чу Алексеју ПоVову. ОXјављен је 1903. CоMине у Казану, VоM насло-
вом Православни руски ака ис и. ПоVов врло исцрVно оXрађује Cе-
незу, саMржај, сFрукFуру акаFисFа и Mаје њихову моCућу класи-
фикацију. НарочиFу Vажњу он Vоклања VроXлему Mуховне цензу-
ре, Xројним Vримерима илусFрујући квалиFеFе које сваки ака-
FисF FреXа Mа VосеMује, али и неMосFаFке који се коM овоCа молиF-
веноC жанра не Xи смели FолерисаFи.
Међу осFалим ауFорима који су се Xавили овом VроXлемаFи-
ком ваља VоменуFи архиманMриFа КиVријана Керна, свешFеника
Максима Козлова, руске исFраживаче В. В. ЛеVахина, Ф. Б. ЉуMа-
CовскоC, А. Н. СFрижева, А. А. Чуркина, И. П. ДавиMова, АнFонину
Филонов-Гове, као и исFраживаче – VриVаMнике MруCих конфе-
сија: Немце Х. Холца и М. ШFајнера, Финкињу Лену Мари ПелFо-
му и Mр. ОXиље раMова на Fему акаFисFа, највише у VослеMњој Mе-
ценији (2000–2010), како на ИсFоку Fако и на ЗаVаMу, омоCућило је
заснивање VосеXне филолошко-Fеолошке MисциVлине VоM нази-
вом ака ис оло ија.
Није нам VознаFо Mа се неко у СрXији сFуMиозније Xавио овим
жанром црквене Vоезије, иако је, осим Ака ис â Св. Аве ЈусFина
(ПоVовића), шFамVаних VосFхумно, 1999. CоMине2, на срVском је-
зику VослеMњих CоMина оXјављено још неколико значајних ака-
FисFника или зXорника акаFисFа (Ака ис и све има, Ака ис и
2 У зXорник оца ЈусFина ушли су Xројни VревоMи са рускословенскоC и CрчкоC
језика; Авино ауFорско Mело VреMсFављају молиFве Св. Јовану ЗлаFоусFу, Св.
арханCелу Михаилу, св. аVосFолима ПеFру и Павлу, Св. Серафиму Саровском
и Св. СFефану Дечанском.

702 АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ

 АКАТИСТ КАО ЖАНР ЦРКВЕНЕ ХИМНОГРАФИЈЕ

Пресве ој Бо оро ици, оXа зXорника изMаFа у БеоCраMу 2006, Ака-

ис и, оXјављени у ШиMу 2006. и Mр.).
Свакако најзначајнија књиCа за уVознавање сFаре срVске цр-
квене Vоезије јесFе Ср љак, оXјављен у БеоCраMу 1970. CоMине.3 Ова
књиCа саMржи служXе, каноне и акаFисFе СрXима свеFиFељима,
како на срVскословенском Fако и у VревоMу на савремени срVски
језик.
НаVоменимо Mа јеMан Xрој акаFисFа оXјављених у новије време
на срVском језику нису VревоMи са црквенословенскоC, неCо Mела
срVских ауFора – свешFеника, монаха, верујућих мирјана. Такви
су АкаFисF Св. Василију ОсFрошком, ауFорско Mело VрезвиFера
Василија, АкаFисF Св. Николају СрVском из Vера VрезвиFера Мар-
јана Кнежевића, АкаFисF Св. Ави ЈусFину Vроф. Mр БоCMана ЛуXар-
Mића, философа, АкаFисF свешFеномученику ПлаFону Бањалуч-
ком, АкаFисF свешFеноисVовеMнику Варнави ХвосFанском, Ака-
FисF великомученику ТеоMору Тирону, Mело иCуманије Иларије,
АкаFисFи БезMинској, Пећкој, ЛеVавинској и Чокешинској икони
ПресвеFе БоCороMице, АкаFисF Св. VравеMном краљу СFефану Ми-
луFину, АкаFисF Св. мученику цару Урошу и АкаFисF Св. VравеM-
ном MесVоFу СFефану Високом.
Има и акаFисFа који су на срVски VревеMени са CрчкоC језика.
Такви су АкаFисF Св. равноаVосFолној Текли, чији је ауFор Хара-
ламVије Бусјас, АкаFисF аVосFолу Варнави, АкаFисF MванаесFори-
ци аVосFола – оXа из Vера Герасима МикраCиананиFа.
АкаFисF је Vохвална Vесма, химна Vравославне цркве у часF
ПресвеFе БоCороMице, ГосVоMа Исуса ХрисFа и свеFих која се чиFа
или слуша сFојећи, за разлику оM каFизме, која се чиFа сеMећи.
Назив VоFиче оM Cрчке речи άχαφηστος, која се сасFоји оM оMрич-
ноC Vрефикса ά- и CлаCола χάφίζω, шFо значи се им. АкаFисF, Mа-
кле, Mословно значи несе алан.
„Као нарочиFи оXлик црквеноC Vојања, Vо маFеријалу и сFрукFу-
ри своCа саMржаја, акаFисF VриVаMа оXласFи хришћанске црквене
Vоезије”, Vише ПоVов у VоменуFом Vионирском раMу, оXразлажу-
ћи Mа је хришћанска црквена Vоезија имала свој узор у свеFој је-
врејској, XиXлијској Vоезији, у Vрвом реMу – у Vсалмима цара Дави-
Mа (ПоVов, 1903, сFр. 1).
СуMећи Vо сVисима Св. ГриCорија из Нисе и Св. Јована ЗлаFо-
усFа с краја IV века, са сиCурношћу можемо FврMиFи Mа је рана
3
Ово FроFомно Mело оXјавила је СрVска књижевна заMруCа; њеCов Vриређивач
је Ђорђе Трифуновић, а VревоMилац ДимиFрије БоCMановић.

АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ 703

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

хришћанска XоCослужXена Vракса разликовала различиFе FиVо-

ве црквених Vесама: Vсалам, Vесму и химну. „У Vсалмима је са-
Xрано све љуMско, а у химнама нема ничеCа љуMскоC… Силе не-
Xеске Vоју химне, а не Vсалме”, смаFра Св. Јован ЗлаFоусFи. И Св.
ГриCорије из Нисе Mржао се Fакве хијерархизације: „Псалам је
мелоMија која захFева музички инсFруменF; Vесма је наVев љуM-
ских усFа…. Химна је XлаCоMарносF коју узносимо БоCу за Mарова-
на нам MоXра” (Vрема ДавыMов, 2002, сFр. 62).
ЧесFо се у лиFераFури и за свеFу XиXлијску Vоезију, и за цркве-
но-хришћанску Vоезију корисFи Fермин "салмо ика.
ПсалмоMика оXухваFа неколико врсFа VоеFских Mела:
– ране форме, VоVуF Vсалама ДавиMових и Mуховних Vесама
новозавеFне FемаFике насFалих на Cраници нове ере;
– FроVарне форме, VоVуF FроVара, икоса, сFихира иFM.;
– речиFаFивне форме, VоVуF величања и макаризама (уXлажа-
вања); и
– химноCрафске форме, VоVуF раних и невеликих Vо оXиму
Vесама сFарозавеFних оFаца, конMака, икоса, и каснијих,
знаFно оXимнијих форми, VоVуF канона и акаFисFа.

Основно својсFво свеколике VсалмоMике, Fе, Vрема Fоме, и ака-

FисFа, јесFе MуховносF, шFо ову врсFу лирике сушFински разли-
кује оM хуманисFичке, класично-евроVске лирике, Vоникле на
Fемељима VаCанскоC Mоживљаја свеFа. ЦенFрално месFо осећања
у VсалмоMици јесFе вера у БоCа, свесF о сFалном VрисусFву СвеMр-
жиFеља и о ЊеCовом неVрекиMном Vромислу о љуMима, шFо се за
хуманисFичку лирику ниVошFо не може рећи. Она Vреноси осе-
ћања Vесника у широком расVону – оM излива оMушевљења оM
оVијеносFи сFрасFима, Mо FуCе, очајања, Cнева зXоC несрећне суM-
Xине и сFраMања. СвеFовни Vесник у Fренуцима сFварања CоFово
реMовно заXоравља на Xлизину БоCа. За MуховноC Vесника-хри-
шћанина, међуFим, сFрасF је Cрех, зло, које он оVлакује, Mок сFра-
Mање VреMсFавља искушење VослаFо оM БоCа, Vризив на MоXро, ко-
рисF за Mушу. ЗаFо је у VсламоMици VоFVуно VрироMан сVој сFра-
Mања и осећања раMосFи.
За Vесника хришћанина овоземаљски живоF је само Vрелазни
моменаF VосFојања, VриVрема за XуMући, вечни живоF, а човек је
Xиће сVосоXно за Xесконачно Mуховно усавршавање. Ово својсFво
VсалмоMике ПоVов назива суXјекFивном Xесконачношћу, за ра-

704 АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ

 АКАТИСТ КАО ЖАНР ЦРКВЕНЕ ХИМНОГРАФИЈЕ

злику оM суXјекFивне оCраниченосFи класичне хуманисFичке

лирике.
УVоређујући, конкреFно, хуманисFичке химне и оMе са хри-
шћанским, уочићемо Mа оне, и VореM своCа узвишеноC каракFера
и сVољашње сличносFи са Mелима VсалмоMике, иVак насFају на
основама осећајносFи и сFрасFи, или Xезверја. СушFинско Vак
својсFво VсалмоMичке химне јесFе хришћанска вера и XесFрашће,
чисFоFа осећања и Vомисли, VрожеFосF Mухом XлаCоMаFи (в. По-
Vов, 1903, сFр. 15–22).
Без оXзира на ову XиFну разлику између хуманисFичке и хри-
шћанске химноCрафије, смаFрамо Mа је вреMна Vажње и оVравMа-
на консFаFација И. П. ДавиMова Mа је Cрчки акаFисF осим FраMици-
оналних црFа јеврејске VсалмоMике, наслеMио и оMлике анFичке
химноCрафије, оM „заклињања” Mо „философске FеолоCумене”
(FерминолоCија хеленисFе Н. А. РуXцове, Vрема ДавыMов, 2002,
сFр. 63). У Vравославној акаFисFоCрафији заклињањима оMCова-
рају мноCоXројна именовања и молиFвена оXраћања за Vомоћ,
уFемељена на вери у иMенFичносF сушFине речи и VреMмеFа коју
она означава, Mок су „философске FеолоCумене” MоXиле искљу-
чиво XоCословски каракFер и VреMсFављене су кроз излаCање MоC-
маFских формула.
РасVоложење акаFисFа врло је Xлиско расVоложењу анFичкоC
VохвалноC живоFоVиса, енкомија, и оMликује се сFалном наVре-
CнуFошћу инFонације и јеMнозначном, искључиво VозиFивном
оценом хероја, њеCовом иMеализацијом.
ЛауMаFивни каракFер својсFвен је свим хаCиоCрафским жанро-
вима и њеCове корене FреXа FражиFи у сFароCрчкој FраMицији
свечаноC CоворнишFва, коју су наслеMили неоVлаFонисFи, а свеFи
оци цркве IV–VII века (ГриCорије БоCослов, ГриCорије из Нисе,
ПсеуMо-Дионисије АреоVаCиF и Mр.) Vреиначили у Mуху каFафа-
FичкоC XоCословља (в. ДавыMов, 2002, сFр. 63).
Први акаFисF Xио je сасFављен у часF ПресвеFе БоCороMице и
Vрви VуF је оFVојан у Fоку свеноћноC XMенија у Влахернској цркви
у КонсFанFиноVољу 7. авCусFа 626. CоMине, као Vохвална Vесма
БоCомајци зXоC чуMесноCа изXављења КонсFанFиноVоља оM наVа-
Mа мноCоXожаца – Персијанаца, Авара и СкиFа. У FексFу акаFисFа,
међуFим, нема Vомена о војним VохоMима и VоXеMама, неCо је
њеCова основна Fема БлаCа ВесF арханCела Гаврила ПресвеFој Бо-
CороMици и оваVлоћење Сина БожијеC.
У лиFераFури Mо Mанас VосFоје Xројне хиVоFезе о времену на-
сFанка овоC акаFисFа и њеCовом ауFорсFву. Како је Vо форми врло

АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ 705

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

сличан Vесмама Св. Романа МелоMа (СлаFкоVојца), FраMиционал-

но се њеCовим Fворцем смаFра уVраво Св. Роман, шFо Xи значило
Mа је акаFисF сачињен VочеFком VI века. ЈеMан Xрој црквених ве-
ликоMосFојника и исFраживача црквене Vоезије (укључујући и
ПоVова) ауFорсFво VриVисује ђакону ГеорCију ПисиMи, савреме-
нику оVсаMе КонсFанFиноVоља, а коначну реMакцију VаFријарху
СерCију, који Cа је и увео у црквену уVоFреXу. Према овој VреFVо-
сFавци, Mакле, акаFисF је сасFављен у VII веку.
Новији речници и енциклоVеMијски Vриручници, међуFим,
насFанак акаFисFа иVак везују за V–VI век (ГлаMышева и Нерсе-
сян, 1998).
У вези с Fим смаFрамо Mа вреMи исFаћи и јеMан VоFVуно ориCи-
налан VоCлеM на овај VроXлем. Фински хеленисFа Лена Мари Пел-
Fома у својој MокFорској MисерFацији Xрани Fезу Mа Vрви акаFисF
оMражава Fеолошко и аскеFско учење о ПресвеFој БоCороMици
које је Mоминирало Vре III ВасељенскоC саXора, оMржаноC у Ефесу
431. CоMине, и неVосреMно након њеCа, Fе и насFанак акаFисFа ве-
зује за овај VериоM (в. Peltomaa 2001, сFр. 20–30).
АкаFисF БоCомајци (VознаF и као Велики или БлаCовешFенски
акаFисF, или, наVросFо – АкаFисF) сеMам векова је Xио уникаF, је-
Mини VреMсFавник жанра. Узроци Fоме Mо Mанас нису сасвим раз-
јашњени, али Mео оXјашњења свакако саMржи Vисмо АFинскоC
миFроVолиFа Михаила АкоминаFа с VочеFка XIII века. АуFор уVо-
зорава Mа никоме не Vриличи Mа сасFавља акаFисFе свеFима како
не Xи Xио оVFужен за новоFарије (Vрема Козлов, 1992). Ово месFо
ујеMно инMирекFно VоFврђује мишљење VроFојереја Г. Флоров-
скоC о Fоме Mа је Vрви „несеMалaн” имао XоCословски Mух, Mа је ис-
Fовремено Xио и химна у часF Исуса ХрисFа, и химна у часF БоCо-
роMице. У конFексFу FаквоC Fумачења MруCи акаFисFи су моCли
изCлеMаFи сувишни.
У VочеFку се АкаFисF БоCороMици Vевао јеMанVуF CоMишње, и
Fо само у цркви у Влахерни. Данас се, Vо црквеним канонима, чи-
Fа на јуFрењу у суXоFу VеFе неMеље ВеликоCа часноC VосFа, као и
у сасFаву Vравила VреM свеFо Vричешће.
Иако је у жижи нашеC инFересовања рецеVција VроFоFиVа и
акаFисFоCрафија у Vравославној словенској среMини, Vоменуће-
мо Mа је у римокаFоличком свеFу VаVа БенеMикF XIV 4. маја 1746.
CоMине Mелио инMулCенције за VеMесеF Mана за само јеMно чиFање
ВеликоC акаFисFа. Такође, вреMна је Vомена и чињеница Mа је
1934. лонMонски свешFеник ВинсенF МекнеX Vревео на енCлески

706 АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ

 АКАТИСТ КАО ЖАНР ЦРКВЕНЕ ХИМНОГРАФИЈЕ

језик ово, Vо њеCовим речима, „лиFурCијско и лиFерарно ремек-

Mело” (в. Papadeas, 1980).
За саMа не расVолажемо VоMацима о Fоме каMа је FраMиција чи-
Fања акаFисFа заживела у СрVској Vравославној цркви, али Vоуз-
Mано знамо Mа је у Руски манасFирски FиVик Vраксу чиFања ака-
FисFа увео Св. ТеоMор СFуMиF у X веку. У колевци рускоC мона-
шFва, Кијевско-Vечерској лаври, акаFисF је Vрви VуF оFVојан 1070.
CоMине, Vо XлаCослову насFојаFеља Св. ТеоMосија ПечерскоC.
Тек на измаку визанFијске еVохе Vојавиће се нови акFисFи, сви
сачињени Vо формалном моMелу АкаFисFа ПресвеFој БоCороMи-
ци (он ће осFаFи еFалон и за Mанашње црквене химноCрафе).
Св. миFроVолиF ФилареF (ДрозMов), и сам црквени Vесник и ве-
лики XесеMник Vравославне цркве, овако Fумачи развој жанра:
„БоCословски Mух свеFе цркве VримеFио је Mа Xи Xило неумесно
каMа у славу самоCа ХрисFа СVасиFеља не Xи VосFојао Fако неоXи-
чан и величансFвен VесмоVој као шFо је акаFисF БоCомајци. И Fа-
ко је сасFављен АкаFисF ГосVоMу Исусу ХрисFу – Исусу СлаMчај-
шему, исVуњен Mухом Vокајања, молиFве, љуXави, умилења.” Ре-
чи Св. ФилареFа МосковскоC исFовремено неMвосмислено указују
и на Fо Mа се Vроменио VаFос акаFисFа: Fо више није захвална Vе-
сма ликујућих VоXеMника, неCо аскеFско Mуховно Mело, VрожеFо
Mухом умилења и Vокајања.
АкаFисF Исусу СлаMчајшем насFао је у среMини аFонских иси-
хасFа, ученика Св. ГриCорија СинаиFа и Св. Никифора АFонскоC
(ИсихасFа), крајем XIII, оMносно VочеFком XIV века. Као VоFврMа
Fоме служе најсFарији рукоVиси CрчкоC ориCинала и словенскоC
VревоMа овоC акаFисFа, који су нађени у XиXлиоFекама свеFоCор-
ских манасFира. УVраво су свеFоCорски исихасFи са својим ми-
сFичким XоCословљем, учењем о „умном Mелању” као лиFурCиј-
ском, VосFавили Fемеље развоју акаFисFоCрафије и Vроширили
сферу Vримене акаFисFа. ДруCим речима, АкаFисF Исусу СлаM-
чајшем саMа се моCао служиFи не само у храму на зајеMничком
XоCослужењу неCо и у „храму срца” свакоCа FиховаFеља. Тако се
акаFисFи VосFеVено увоMе и као келијно молиFвено Vравило
(в. ДавыMов, 2002, сFр. 64–65).
За Mаљи развој жанра заслужни су консFанFиноVољски VаFри-
јарси ИсиMор I Бухирас и ФилоFеј Кокин. На словенском Fерену
VаFријарх ИсиMор се Vрославио као Fворац сеMам акаFисFа: архи-
сFраFиCу Михаилу, Јовану ПреFечи, свеFиFељу и чуMоFворцу Ни-
колају, УсVењу БоCомајке, КрсFу ГосVоMњем, аVосFолима ПеFру и
Павлу и MванаесFорици аVосFола. ПаFријарху ФилоFеју VриVису-

АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ 707

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

ју се Mва акаFисFа – Свима свеFима и Живоносном CроXу и васкр-

сењу ГосVоMњем.
АкаFисF Св. Јовану БоCослову, сачињен у Vрвој Vоловини ХV ве-
ка, VослеMњи је акаFисF визанFијске еVохе. ЊеCов ауFор је Јован
ЕвCеник.
У VосFвизанFијској еVоси коM Грка се само сVораMично Vишу
Mела овоC жанра (нVр. АкаFисF Св. АнасFасији УзорешиFељници).
Главна заслуCа за ширење акаFисFоCрафије VриVаMа великој
Руској Vравославној цркви. У словенској Vравославној среMини
уоVшFе, „несеMалан” сFиче велику VоVуларносF. ПараMоксално је
Mа је уVраво у наше време овај и Vо сFилисFици, и Vо VоеFици ар-
хаичан жанр CоFово VрерасFао у жанр масовне лиFераFуре.
Са АкаFисFом ПресвеFој БоCороMици Словени су се уVознали
Vреко ПосноC ТриоMа.4 У овој књизи се Vојавио најсFарији VревоM
навеMеноC акаFисFа на словенски језик из Vера архиеVискоVа Ох-
риMскоC. Сва је Vрилика Mа је VревоM сачињен најкасније Mо 916.
CоMине, о чему инMирекFно свеMочи ТеофилакFово жиFије
Св. КлименFа ОхриMскоC. Нова реMакција VревоMа Vојавила се на
АFосу у Vрвој Vоловини XIV века и њен ауFор је вероваFно XуCар-
ски књижевник сFарац Јован, Mок је VослеMња реMакција сачиње-
на у Кијеву среMином XVII века Vриликом исVрављања XоCослуж-
Xених књиCа. (в. Козлов, 2000).
ПревоMни акаFисFи у Русији сFичу највећу VоVуларносF у Mру-
Cој Vоловини XIV и VочеFком XV века, након ширења Vраксе ми-
сFичкоC исихасFичкоC XоCословља. Ова еVоха VознаFа је као „Vра-
вославна ренесанса” или „кулFурни VреVороM у црквеним окви-
рима”. ЦенFар рускоC исихазма Xила је Тројице-СерCијева лавра,
манасFир који је основао руски свеFиFељ и VросвеFиFељ Св. Сер-
Cије РаMоњешки, Xлизак свеFом миFроVолиFу КиVријану, MуCоCо-
Mишњем свеFоCорском VоMвижнику, заслужном за Vренос иси-
хасFичке Vраксе у Русију. ТаMашњи најVознаFији зXорник Vре-
воMних акаFисFа Xио је Каноник VреVоMоXноC Кирила БелозерскоC
из 1407. CоMине.
У лиFераFури нема VоMаFака о ориCиналним словенским ака-
FисFима Vре XVI века. За овај VериоM у Русији највише се везује
широка уVоFреXа акаFисFа чији је ауFор Франциск Скорина, Xело-
руски VросвеFиFељ роMом из Полоцка. ЊеCови акаFисFи Пре-
слаFком имену Исусовом и „РаMосFи” Јовану ПреFечи шFамVани
4 ЛиFурCијска књиCа Vравославне цркве.

708 АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ

 АКАТИСТ КАО ЖАНР ЦРКВЕНЕ ХИМНОГРАФИЈЕ

су 1522. CоMине у Вилну (ЛиFванија). Ови акаFисFи уXрзо се

Vојављују и у великоруским, и у срVским рукоVисима.
ПоMсеFимо Mа су у XVI веку насFала и Fри ориCинална срVско-
словенска акаFисFа – СвеFом краљу мученику СFефану Дечан-
ском (1573), СвеFом Vрвомученику СFефану (1596) и СвеFом Сави
(Vре сVаљивања њеCових мошFију 1594). АуFорсFво Vрвих Mвају
акаFисFа (као и СлужXе Св. СFефану Дечанском) VриVисује се Mа-
ровиFом црквеном Vеснику и сликару, јеромонаху ЗоCрафу Лон-
Cину. У науци Mо саMа није уFврђено ко је наVисао АкаFисF СвеFом
Сави, маMа сFилисFичке осоXине овоC Mела мноCе уVућују на
VреFVосFавку Mа Cа је Fакође сачинио ЗоCраф ЛонCин. Као оXразац
за своје акаFисFе ЗоCраф ЛонCин је корисFио Велики акаFисF. По-
сеXну вреMносF њеCових акаFисFа VреMсFављају развијени хере-
Fизми.
Раније VреFVосFавке Mа је Пахомије ЛоCоFеF СрXин наVисао
Vрви акаFисF СвеFом СерCију РаMоњешком, зашFиFнику Русије,
новија исFраживања нису VоFврMила.
Највећи Xрој акаFисFа наVисаних у XVII и XVIII веку Vосвећен
је СвеFом СерCију РаMоњешком, а њихово ауFорсFво VриVисује се
кнезу ШахмаFову, СилвесFеру МеMвеMеву и неVознаFом украјин-
ском (малоруском) химноCрафу, Xлиском Кијевском миFроVо-
лиFу Варлааму.
До краја XVIII века у исFочнословенској среMини VознаFи су
мноCи ориCинални акаFисFи – Св. великомученици Варвари,
Св. aVосFолу Јовану БоCослову, Св. СFефану ВеликоVермском,
Св. ДимиFрију РосFовском, Св. Алексију Московском, Св. велико-
мученици КаFарини, Св. великомученику и VоXеMоносцу Геор-
Cију иFM. Занимљиво је Mа су у овом VериоMу акаFисFи Xили рас-
VросFрањенији на jуCу и заVаMу Русије неCо у Московској Русији
(в. Козлов, 2000).
За Vојаву акаFисFа свеFима, као и у случају АкаFисFа Исусу
СлаMчајшем, VоFреXни су Xили оMређени Fеолошки услови. Тра-
Mиција Fзв. каFафаFичкоC XоCословља у Русији чини основу за на-
сFанак акаFисFа свеFима. Према ПсеуMо-Дионисију АреоVаCиFу,
каFафаFичко или VозиFивно, VоFврMно XоCословље моCуће је за-
Fо шFо чиFав свеF, све шFо VосFоји VреMсFавља некакву Vројаву
лика или VоMоXија БожијеC. То Xи значило Mа хришћански Vесник
Vрослављајући свеFоCа, Vрославља, заVраво, самоCа СFвориFеља.
ЗаFо су сасFављачи акаFисFа веровали Mа чине XоCоуCоMно Mело
(в. ДавыMов, 2002).

АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ 709

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

Тек оM 40-их CоMина ХIX века Mо VочеFка MруCе Mеценије XX века

MоCоMиће се VроцваF акаFисFоCрафије у Русији. ТаMа је оXјављено
укуVно сFо VеMесеF сеMам нових акаFисFа; Mуховна цензура није
VрихваFила Vреко Fри сFоFине акаFисFа. Главни VоMсFрек раз-
воју овоC жанра Mао је свеFиFељ ИнокенFије Борисов, архиеVи-
скоV Херсонски, који је као Харковски еVискоV XлаCословио Mа се
акаFисFи чиFају у свим црквама, јер је „њихово Mеловање на на-
роM врло снажно и VлемениFо”. Осим шFо је VрераMио неке ака-
FисFе које су FаMа уVоFреXљавали унијаFи, еVискоV ИнокенFије је
наVисао и АкаFисF Vре Vричешћа Св. ХрисFовим Fајнама.
Писци акаFисFа у FаMашњој Русији (као и Mанас) Xили су VреM-
сFавници клира и верујући мирјани разних Vрофесија и сFалежа.
Као најзначајније и најVознаFије можемо изMвојиFи: Vроф. Мо-
сковске Mуховне акаMемије П. С. КазанскоC, MуховноC Vисца А. Ф.
КовалевскоC, Mуховну сVисаFељицу АвMоFју Глинку, као и све-
шFенослужиFеље: С. Соловјова, И. Бељајева, јеросхимонаха Нила
и MруCе.
После оXнове Руске VаFријаршије 1917. CоMине и Mаље се шFам-
Vају нови акаFисFи. Њихови ауFори у овом VериоMу махом су Xи-
ли исFакнуFи црквени Vосленици: миFроVолиF Венијамин (ФеM-
ченков), свеFиFељ Тихон, VаFријарх Сверуски, VаFријарх СерCије
(СFраCороMски). За сFваралашFво миFроVолиFа Трифуна Турке-
сFанова каракFерисFично је VриXлижавање црквенословенскоC
руском језику.
ОM сеMамMесеFих CоMина у Русији Vочиње масовно оXјављива-
ње акаFисFа, како у сасFаву разних изMања Московске VаFријар-
шије Fако и као VосеXних зXорника. УCлавном су Fо Xила нова из-
Mања акаFисFа из синоMалноC VериоMа Руске цркве 1700–1917. Cо-
Mине.
За словенске акаFисFе свеFима каракFерисFичан је, Vре свеCа,
енкомијасFички, Vохвални, а не MоCмаFски или XоCословски ка-
ракFер.
Покушаћемо Mа у најкраћим црFама изMвојимо основне оMли-
ке саMржаја словенских акаFисFа.
МалоXројним акаFисFима који оVевају високе MоCмаFе Vраво-
славне вере (учење о БоCу, који је јеMан Vо сушFини а Fројичан у
лицима, учење о СVасиFељу свеFа, Исусу, Сину Божијем, о њеCо-
вом оваVлоћењу, сFраMањима, смрFи, васкрсењу и вазнесењу на
неXо иFM.) својсFвена је уVоFреXа VриклаMних формула усFа-
новљених на васељенским саXорима и оскуMносF Vесничких сли-
ка с оXзиром на аVсFракFносF и неMосFижносF њиховоC саMржаја.

710 АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ

 АКАТИСТ КАО ЖАНР ЦРКВЕНЕ ХИМНОГРАФИЈЕ

АкаFисFи свеFима оMликују се Mалеко XоCаFијом VоеFском

оXраMом. Они моCу XиFи Vосвећени свеFим VоMвижницима, Vре-
VоMоXнима, мученицима, XесреXреницима и јуроMивима, свеFим
кнежевима, као и чуMоFворним иконама ПресвеFе БоCороMице,
њеном УсVењу и Покрову (класификација А. ПоVова).
АкаFисFи свеFим уCоMницима и VоMвижницима оVевају њихо-
ве хришћанске VоMвиCе, смирење, FрVљење, кроFосF, милосрђе,
чврсFу и неVоколеXиву веру, сVосоXносF Mа зараM ње VоMнесу нај-
веће наVоре, мноCе невоље и сFраMања, Mа се неусFрашиво Xоре са
јереси, Mа је смело разоXличавају, сVремни и на мученичку кон-
чину из љуXави Vрема ХрисFу. По овим осоXинама хришћански
VоMвижник је сличан хероју. ИVак, између оних које свеF назива
херојима и хришћанским VоMвижницима VосFоји XиFна разлика.
Херој верује у соVсFвене снаCе, свој усVех VриVисује само сеXи,
Mок хришћански VоMвижник сав усVех VриVисује БоCу, нимало се
не узMајући у своје слаXашне снаCе, неCо јеMино у силу Божију
која се „у немоћи Vоказује” (2 Кор. 12, 9).
АкаFисFи свеFиFељима и VреVоMоXнима Vрослављају наVоре
свеFих у Vросвећивању и освешFавању VасFве XлаCоMаћу Духа
СвеFоCа, у искорењивању шFеFних и злих оXичаја и укорењивању
MоXрих нарави. СвеFиFељи и VреVоMоXни зраче смирењем,
скромношћу, XлаCочасFивом и милосрMном нарави, а изнаM све-
Cа, љуXављу – како Vрема БоCу Fако Vрема Xлижњима. ЗараM БоCа
и MоXроXиFи Xлижњих они су сVремни на највећа оMрицања и са-
влаMавање соVсFвених љуMских слаXосFи. Иако живе као монаси,
иноци, у VоMвиCу сиромашFва, уMаљени оM саXлазни овоC свеFа,
свеFиFељи и VреVоMоXни су зXоC своCа VравеMничкоC живоFа оM
свеFа чесFо клевеFани, срамоћени, Vонижавани, Cоњени, али све
Fо VоMносе FрVељиво и кроFко, сVремни Mа своје Mело заVечаFе и
мученичким VоMвиCом. Њихова MоXроMеFељ оM БоCа VонекаM Xи-
ва наCрађена Fаквим оXиљем XлаCоMаFи Mа VосFају чуMоFворци.
Њихово сFално морално узрасFање не зна за Cранице Fе чесFо
изазивају и Mивљење и оMушевљење хришћана, VреFочено у мо-
лиFвене Vохвале.
АкаFисFи Св. Vрвомученику СFефану, Св. ГеорCију ПоXеMоно-
сцу, Св. великомученици Варвари, Св. ДимиFрију Солунском,
Св. Царским мученицима (цару Николају II Романову и њеCовој
VороMици) и Mр. Vрослављају ХрисFове мученике, који су ХрисFа
раMи VоMнели највећа сFраMања и уMосFојили се Mа Vриме муче-
нички венац. Њихово раMосно VоMношење најFежих мука, чесFо
Vраћено кроFком молиFвом за соVсFвене мучиFеље Xило је нај-

АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ 711

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

снажнија VроVовеM вере, свеMочење ХрисFа, које је VреоXраћало и

саме мучиFеље.
СвеFи кнежеви не чине VосеXан лик свеFих Vравославне цркве,
и акаFисFи их Vрослављају или као VреVоMоXне – VоVуF Св. Алек-
санMра НевскоC, Св. ПеFра и Февроније, зашFиFника Xрака, или
као свеFе мученике – VоVуF мукоFрVника (сFрасFоFерVаца) Xраће
Бориса и ГлеXа, Vрвих свеFиFеља које је Руска црква канонизо-
вала.
ПоMвиC свеFих XесреXреника и чуMоFвораца (VоVуF Козме и Да-
мјана, великомученика и исцелиFеља ПанFелејмона и Mр.) Vро-
славља VосеXна CруVа акаFисFа. Као нарочиFе врлине XесреXре-
ника изMвајају се несFицање овоземаљскоC XлаCа, милосрђе и не-
сеXична љуXав Vрема Xлижњима, разMавање XоCаFсFва сирома-
шнима и VоFреXиFима, а осоXиFо XесVлаFно лечење.
АкаFисF Св. Ксенији ПеFроCраMској и неки MруCи славе велики
и Fешки хришћански VоMвиC јуроMсFвовања. То је нарочиFи виM
сVасења каMа се хришћанин оMриче уоXичајеноC исVољавања
љуMскоC разума и живоFа које MрушFво смаFра нормалним. Јуро-
Mиви није VусFињак, неCо осFаје Mа живи у свеFу, и Fо уCлавном у
великим CраMовима, за чије је сFановнике он умно Vоремећен,
ненормалан човек. ЈуроMиви Cовори неоXичне речи и не усFруча-
ва се Mа моћницима овоC свеFа уVуFи јеFку, Cорку Vоруку ни онMа
каMа се MруCи, оXични љуMи, не усуђују Mа кажу реч исFине сFра-
хујући за своје овоземаљско XлаCосFање. ЕксценFрични VосFуV-
ци јуроMивих Vривлаче Vажњу околине и осFављају снажан, не-
изXрисив уFисак на љуMске Mуше. ЈуроMиви је Xескућник усреM
CраMа и Vо VрироMи сFвари MосVева у среMину исFих Fаквих Xес-
кућника, љуMи које је MрушFво оMXацило, чесFо морално Vосрну-
лих и изCуXљених. И вођен Xезмерном љуXављу коју свеF не разу-
ме, јуроMиви силази међу Fе CруXе и ојађене Mуше, уносећи међу
њих зрачак свеFлосFи и наMе својим врлинским живоFом, исFо-
времено својим Vримером XлаCоFворно Mелујући и на више сло-
јеве MрушFва (в. ПоVов, 1903, сFр. 488–572).
АкаFисFолоC И. П. ДавиMов исVравно Vримећује Mа је акаFисF
свеFој личносFи, VоCоFово у неMосFаFку њених Vисаних Vоука,
вршио омилиFичку функцију. ИсFо Fако, Vесници акаFисFа нису
занемаривали ни соFериолошки асVекF у својим Mелима: завр-
шни сFихови акаFисFа свеFима чесFо Cоворе о вазнесењу у неXе-
ске оXиFељи и о целеXној Vомоћи коју њихове свеFе мошFи Vру-
жају верном нароMу (в. ДавыMов, 2002, сFр. 65).

712 АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ

 АКАТИСТ КАО ЖАНР ЦРКВЕНЕ ХИМНОГРАФИЈЕ

Велику CруVу акаFисFа чине они у часF Покрова и УсVења Пре-

свеFе БоCороMице и њених мноCоXројних чуMоFворних икона. По
свом саMржају они су Xлиски свом VроFоFиVу, маMа имају и оM-
ређене сVецифичносFи.
Иако Vрозирна, сFрукFура акаFисFа иVак није јеMносFавна. Она
се развила из сFрукFуре MревноC конMака. Велики акаFисF има
MваMесеF чеFири сFрофе (MванаесF великих и MванаесF малих),
које се смењују у форми алфаXеFноC акросFиха (крајеCранесија),
и Fо Vосле Fзв. кукуља или Vроимија, у словенској FраMицији Vо-
знаFоC као конMак 1. СFрофе се у Cрчкој FраMицији називају ико-
сима. КраFки икоси или сFрофе у словенској FраMицији зову се
конMаци. КонMаци се завршавају рефреном Алилуја (хвалиFе Го-
сVоMа). ДуCе сFрофе или икоси саMрже Fзв. хереFизме (хајреFи-
зме, хејреFизме) или раMосне VозMраве, узношења, возCласе, за-
Vеве (оM Cрчке речи χαϊρε – раMуј се). Сваки икос акаFисFа-VроFо-
FиVа саMржи Vо MванаесF хереFизама; за MванаесFим слеMи ре-
френ Ра уј се, Невес о Неневесна. Кукуљ навеMеноC акаFисFа је нак-
наMно MоMаF и није везан за саMржај химне (в. Козлов, 2000).
Сви акаFисFи су наслеMили сFрукFуру своC VроFоFиVа и Xроје
укуVно FринаесF конMака (укључујући, Mакле, и кукуљ или кон-
Mак 1) и MванаесF икоса. У конMацима, све Mо сеMмоC, Mоминира
исFоријски саMржај, а заFим, Mо VослеMњеC, FринаесFоC – MоCмаF-
ски.
Сваки конMак или икос излаже некакве Fеолошке исFине,
чињенице и MоCађаје из живоFа свеFих и из исFорије хришћан-
ских Vразника, као и околносFи које се Fичу свеFиња.
КонMак има јеMносFавнију сFрукFуру оM икоса и мањеC је оXи-
ма. Као Vример ћемо навесFи Vрви и MруCи конMак из ВеликоC
акаFисFа:
Те и, војво кињи која се ори за нас, узносимо "есме "о е не, а из-
авивши се о зла – "есме захвалне, ми, слу е воје, Бо оро ице. Но
"ош о имаш моћ не"о е иву, о сваке нас о"аснос и из ави, а и
кличемо:
Ра уј се, Невес о Неневесна! (конMак 1 или кукуљ, Vроимиј);
Ви ећи се е у чис о и, Све а смело овори Гаврилу: Твој чу ни о-
вор из ле а несхва љив уши мојој, јер како овориш о рођењу о
есемено зачећа, кличући: Алилуја! (конMак 2).
КонMак је, Mакле, краFка Vесма шFо сажеFо али живо износи не-
какав MоCађај, чуMо, VојеMиносFи које се оMносе на живоF оVеване

АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ 713

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

личносFи или свеFињу. Те се VојеMиносFи излажу у Fаквом свеF-

лу Mа у крајњем исхоMу изазову снажно молиFвено осећање, које
се завршава ускликом алилуја. Осим Vроимија или кукуља, сви
конMаци акаFисFа завршавају се молиFвеним рефреном алилуја.
Кукуљ се Vак завршава ускликом који VреMсFавља закључни
рефрен икоса: Ра уј се, Невес о Неневесна.
Икоси имају сложенију и разноврснију сFрукFуру оM конMака.
ИлусFроваћемо их Vримером из исFоCа, VрвоCа акаFисFа у исFо-
рији Vравославне цркве:
Анђео "рвак "ослан и с не а а каже Бо оро ици: Ра уј се! И ле-
ајући Те, Гос"о е, како се ова"лоћаваш на не елесни лас, еше за-
"ре"ашћен, и с ајаше кличући јој овако:
Ра уј се, јер ће о ом ра ос засја и;
Ра уј се, јер ће о ом "рокле с во ишчезну и!
Ра уј се, "ало А ама "озивање;
Ра уј се, Еве о суза из ављење!
Ра уј се, висино не ос ижна љу ским "омислима;
Ра уј се, у ино не о ле на и анђелским очима!
Ра уј се, јер си Царев "рес о;
Ра уј се, јер носиш Носиоца све а!
Ра уј се, звез о која о јављује Сунце;
Ра уј се, у ро о Божанско ова"лоћења!
Ра уј се, јер се о ом о навља с ворење;
Ра уј се, јер се у е и зачиње С вори ељ!
Ра уј се, Невес о Неневесна!
Као шFо виMимо, икос се сасFоји из Mва Mела: Vрви Mео је оVи-
сан, VриVовеMачки, са исFоријским или MоCмаFским саMржајем,
Mок се у MруCом Mелу, шFо слеMи из VрвоCа, Vрославља свеFа лич-
носF у изливима осећања која MаFе чињенице и исFине изазивају.
КонMаци и икоси се смењују у Vаровима: 1. конMак и 1. икос, за-
Fим 2. конMак и 2. икос иFM. Овакав Vар сFрофа најчешће је исFо-
роMноC саMржаја, али икос нешFо MеFаљније и са више узXуђења
излаже VреMмеF. Међу свим конMацима и икосима VосFоји уну-
Fрашња веза, Mаљи конMаци и икоси Vроизлазе из VреFхоMних.
За Fок акаFисFа каракFерисFично је нарасFање и VроMуXљи-
вање молиFвеноC осећања. Занос MосFиже врхунац каMа и нехо-
Fице Vрелази у оMушевљено оXраћање и молиFву свеFој лично-
сFи Mа не осFави верне Xез своCа неXескоC засFуVнишFва и Vо-
моћи, Mа им измоли изXављење оM вечних мука и Mа их уMосFоји
рајскоC XлаженсFва:

714 АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ

 АКАТИСТ КАО ЖАНР ЦРКВЕНЕ ХИМНОГРАФИЈЕ

О, свехвална Ма и, која ро и Реч све ију о свих све их, "римив-

ши овај са ашњи "ринос, из ави о на"ас и сваке и осло о и у-
ућих мука све који кличу: Алилуја!

КаMа занос FреXа сFишаFи, акаFисF оVеF уVућује верника на

Vрви икос и Vрви конMак. (в. ПоVов, 1903, сFр. 582–616).
Осврнућемо се украFко и на оMлике сFила и језичко-изражај-
них среMсFава овоC жанра.
У Великом акаFисFу је Vо Vрви VуF у визанFијској књижевно-
сFи извршен Vрелазак са хомеоFелеуFа, низања оXлика са јеMна-
ким завршеFком, на сFиховни риFам.
За VревоMне словенске акаFисFе каракFерисFично је Mа су очу-
вали, Vре свеCа, Mух, смисао, Vа чак и синFаксу и FворXу речи ори-
Cинала. Неке су се формалне FананосFи у VревоMу CуXиле, VоVуF
реFоричких фиCура, меFрике, акросFиха ориCинала, али је цркве-
нословенски VревоM ВеликоC акаFисFа Xио Mело високе умеFнич-
ке вреMносFи, које је уFицало на свеукуVну словенску VревоMну
химноCрафију, а она је Xила ванреMно XоCаFа и на иMејном, и на
сFилисFичком, и на риFмичком Vлану, и на Vлану инFонације
иFM. ЗаFо М. Козлов и смаFра Mа нису у Vраву FраMиционални Vро-
учаваци овоC жанра каMа о словенским акаFисFима Cоворе као о
Vрози, ма Xила она и риFмичка.
„То су Mела Mуховне Vоезије, у чијој основи лежи молиFвословни
сFих, који VоFиче оM визанFијскоC, и, у крајњој линији, оM XиXлијс-
коC сFиха. За разлику оM уоXичајеноC, молиFвословни сFих се не оM-
ликује крајњим риFмичким сиCналом у реMу (римом, клаузулом),
неCо VочеFним – оXраћањем, вокаFивом (О, свехвална Ма и…), им-
VераFивом (Ра уј се…), синFаксичком инверзијом (Бурю вну рь имея
"омышлений сумни ельных…) (в. Козлов, 1992).5
Сви икоси имају иMенFичну риFмичку слику, засновану на
изосилаXизму и смењивању акценFованих и неакценFованих
слоCова. МеFричка сFрукFура акаFисFа је сложена: хереFизми су
у икосима оXјеMињени у Vо шесF Vарова, Vри чему у сваком Vару
јеMан реM као у оCлеMалу оMражава MруCи: Vри најсFрожем изоси-
лаXизму они су Vовезани Vарном римом, Fо јесF свака реч у јеM-
ном реMу римује се са оMCоварајућом речи у MруCом реMу. Поне-
каM рима оMсусFвује. За синFаксичку и семанFичку слику АкаFи-
сFа каракFерисFична је реMовна Vримена VринциVа сFарозавеFне
5
У навеMеном сFиху синFаксичка инверзија се није очувала у VревоMу на ср-
Vски језик.

АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ 715

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

VоеFике parallelismus membrorum – лоCичке и семанFичке анFиFезe

или синонимије (Козлов, 2000).
Навешћемо Vримере конFрасFа из VоменуFоCа ВеликоC (БлаCо-
вешFенскоC) акаFисFа:
Ра уј се, чу о о коме мно о оворе анђели; // ра уј се, мно оо"лаки-
вани "оразе емонима.
Синонимију илусFрују сFихови:
Ра уј се, рво красно а "ло а којим се хране верни; // ра уј се, рво
о ро хла а "о које се склањају мно и.
В. В. ЛеVахин у вези са овим Vаралелизмима Vримећује Vри-
сусFво великоC Xроја анFиномија у акаFисFима, и Fо изMваја као
јеMну оM Cлавних оMлика жанра:
Ра уј се, јер се не еско ра ује са земаљским! // ра уј се, јер земаљ-
ско ликује са не еским (Икос 4, 5–6).
И сам рефрен ВеликоC акаFисFа: Ра уј се, невес о Неневесна јесFе
анFиномија, изражена Vомоћу оксиморона.
„Сви жанрови црквене Vоезије су Vуни анFиномија”, исFиче Ле-
Vахин, и MоMаје Mа „оне служе као неVримеFан, али врло MелоFво-
ран начин формирања VравославноC MоCмаFскоC мишљења…, и
VреMсFављају врло важан факFор васVиFања личноCа релиCиозно-
оVиFноC VрихваFања Vравославних MоCмаFа у свој њиховој анFино-
мијској MуXини” (ЛеVахин, 2002).
АкаFисFу је својсFвена конценFрична сFрукFура Vоређења: она
се нижу око јеMне ценFралне личносFи или Vојма. Тако се, нVр. на
ПресвеFу БоCороMицу у VоменуFом Великом акаFисFу оMноси сFо
чеFрMесF VеF Vоређења. Оваква сFрукFура воMи Vорекло из СвеFоC
Vисма НовоC завеFа, а FиVична је и за свеFооFачку еCзеCеFику.
УVоFреXа сFилских фиCура и Vесничких слика у акаFисFима
нешFо је сложенија и разликује се оM уVоFреXе сFилско-изражај-
них среMсFава у хуманисFичкој Vоезији, CMе се леVоFа VреMмеFа
исказује VласFичним, рељефним сликама, јасно оCраниченим у
VросFору и времену. Духовни Vесник Vак сFоји VреM сложеним
заMаFком Mа Mуховно искаже конкреFном, маFеријалном сликом,
али не Mозволивши Mа Fелесна слика оCраничи и заклони Mухов-
но, неCо, наVроFив, насFојећи Mа Cа она „рељефно оFкрива изази-
вајући у Mуши оMCоварајући уFисак, исFовремено сама оFVа-
Mајући VоVуF љуске, несFајући у својој FелесносFи и физичкој
оCраниченосFи” (ПоVов, 1903, сFр. 592). Тако се, нVр. Mуховни лик

716 АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ

 АКАТИСТ КАО ЖАНР ЦРКВЕНЕ ХИМНОГРАФИЈЕ

VравеMника СвеFоC СерCија РаMоњешкоC у акаFисFу VореMи са

MраCим камењем, Mуховни лик Св. ДимиFрија РосFовскоC уVоре-
ђује се са разним музичким инсFруменFима – уMараљкама, жи-
чаним, Mувачким инсFруменFима, који Fек у својој укуVносFи
моCу осликаFи Mуховни VреMмеF у њеCовој ширини и MуXини.
НаCло и Xрзо смењивање Vесничких слика у акаFисFима није
случајно, оно FреXа Mа сVречи Mа се слике крисFалишу у рељефне
оXлике VреMмеFа и Vојава маFеријалноC свеFа, чинећи Mа „Xрзо
несFају, исVаMају из Vамћења јеMна MруCу VоFискујући” (ПоVов,
1903, сFр. 594). МеђуFим, њихов FраC осFаје у Mуши као уFисак и
VроMуXљује се Vриликом Vонављања исFороMних VреMмеFа.
За исказивање MуховноC свеFа у акаFисFима се моCу сресFи
свеFлосни VреMмеFи и Vојаве VоVуF свеће, канMила, луче, оCња,
Vламена, зоре, сијања, свеFила, сунца и сл. Сви они зајеMно сFва-
рају у Mуши чиFаоца уFисак Mуховне свеFлоносносFи.
Срећу се и Vоређења са исFочником, извором, сFрујом, реком,
клаMенцем, Vучином и сл., којима се VреMсFавља хришћанска
чисFоFа, неXеска милосF, чуMа. У АкаFисFу ПресвеFој ВлаMичици
нашој БоCороMици корисFе се меFафоре VоVуF лесFвице, мосFа,
оXлака, Fамјана који се Mиже увис, сFварајући уFисак MуховноC
сFремљења увис:
Ра уј се, лес вице не еска којом сиђе Бо ;
Ра уј се, мос е који "рево и са земље на не о! (икос 2).
У неким акаFисFима Vесник корисFи Vоређења са крином, ру-
жом, цвеFом, или Vак смирном, миомиром, каMионицом, каMа
FреXа изCраMиFи Mуховни лик шFо се оMликује чисFоFом, моли-
Fвеношћу, свеFошћу, несVуFаношћу Fелесним и маFеријалним
узама. НереFко се свеFе личносFи из акаFисFа VореMе са сFароза-
веFним Vророцима (в. ПоVов, 1903, сFр. 590–603).
ПонекаM се у акFисFима Vојављују иCре речи и VријаFне алиFе-
рације:
Ра уј се, езна ежних на о! Ра уј се, јер си Бес"ло но ова"ло ила!
(АкаFисF БрзоVомоћници, икос 4 и 5).
Ра уј се, чис а, јер си чис о Чис о а заволела! (АкаFисF Св. вели-
комученици KаFарини, икос 8).
Словенске Mуховне Vеснике Vривлачили су есFеFика и XоCаFе
лексичке моCућносFи акаFисFа. ПочеFком XV века Vојавио се
сFил "ле енија словес, који оMражава схваFање сFваралашFва као
свешFеноMејсFва. „ДођиFе Mа се VричесFимо речима” (Vрема Да-

АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ 717

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

выMов, 2002). Овакво схваFање црквене умеFносFи Vолази оM Fео-

лошких Vремиса Mа је Реч Божија, заVисана у СвеFом Vисму, сло-
весна икона виMљивоC и невиMљивоC свеFа, Fе Mа љуMска реч, као
лик Речи Божије, VосFаје иконична, VреоXражавајући се у моли-
Fвену реч-икону. Врхунац верXалне иконе VреMсFавља Јеванђе-
ље, као и XоCослужXена Vоезија – сFихире, FроVари, канони, ака-
FисFи и Mр. НајзаM, важно је наCласиFи и Fо Mа иконично није само
оно шFо VреMсFавља лик Прволика, неCо и оно шFо Cа синерCијски
исVољава. ОFуMа вера Mа се и Vреко љуMских речи у молиFвеним
сFиховима човек Vричешћује Божанским енерCијама (в. ЛеVа-
хин, 2007).
Прве илусFрације ВеликоC акаFисFа Vојављују се у монумен-
Fалном сликарсFву и иконоVису Vочев оM XIII века, и Fо Vрво у Ср-
Xији, а VоFом у Русији – оM XIV Mо XV века. На исFи VериоM се оM-
носе и Vрви илуминирани рукоVиси ВеликоC акаFисFа (ГлаMы-
шева и Нерсесян, 1998).
У среMишњем Mелу Fих Fзв. икона са АкаFисFом Vриказана је
БоCомајка или БоCороMичин Vразник, а у MваMесеF чеFири или
MваMесеF VеF малих сцена – Vрема Xроју конMака и икоса, са ку-
куљем или Xез њеCа, Vриказују се основни MоCађаји из БоCороMи-
чиноC живоFа и MоCмаFске исFине оVеване у АкаFисFу. У Cорњем
Mелу сваке оM Fих малих сцена навоMи се на који се конMак или
икос она оMноси и исVисују се VочеFне речи FоC FексFа. НаCласи-
мо Mа сликање акаFисFне иконе није Vуко илусFровање, неCо
сFваралачки чин, о чему свеMоче Xројне иконе, које се разликују
јеMна оM MруCе. То Cовори о релаFивној слоXоMи иконоVисца, који
је Vосле словесне иконе сFварао своју, визуелну икону, јеMнако
вреMну као и сам FексF (в. ЛеVахин, 2002). За ову синFезу различи-
Fих виMова црквене умеFносFи В. ЛеVахин Fакође налази XоCо-
словско оXјашњење:
„ДруCо Лице ПресвеFе Тројице није само Реч, ЛоCос, неCо и Лик
невиMљивоC БоCа, у ХрисFу се VоMуMарају Реч и Лик, оFуMа и међу-
соXна веза верXалноC и визуелноC у црквеној умеFносFи” (ЛеVахин,
2007).
Велика VоVуларносF коју овај жанр ужива и у наше време може
се оXјасниFи њеCовом разумљивошћу, невеликим оXимом Fек-
сFа, оMсусFвом MуXокоC XоCословсFвовања и наCлашене инFерFек-
сFуалносFи, својсFвене канонским XоCослужXеним FексFовима,
VрисFуVачношћу, моCућношћу зајеMничкоC Vојања у храму, као и
– Vре свеCа – оVшFим VорасFом релиCиозноC расVоложења у Vра-
вославном словенском свеFу, VреVороMом хришћанских морал-

718 АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ

 АКАТИСТ КАО ЖАНР ЦРКВЕНЕ ХИМНОГРАФИЈЕ

них начела и Vравославне FраMиције. ИсFакли Xисмо као знача-

јан разлоC VоVуларносFи акаFисFа и њеCову везу са руским и сло-
венским фолклором уоVшFе.
И словенском фолклору, и акаFисFу својсFвена је хероизација,
Vрослављање Mуховне снаCе, Fежња ка јеMном хероју, оMсусFво
ликова и оVиса који осликавају среMину, неоXавезносF моFива-
ције VосFуVака, наCлашена Mинамика, оMсусFво сложене комVо-
зиције иFM. (в. ДавыMов, 2002). К. Ф. Тарановски је указивао и на
меFричку сроMносF акаFисFа и рускоC фолклора, на унуFрашњу
везу молиFвословноC или MуховноC сFиха са сFихом рускоC сказа,
као и са реFоричким Mелима VоVуF Слова о "ро"ас и руске земље и
Моли ве Данила За очника (Тарановский, 2000, сFр. 257–274).
Почев оM X века визанFијска хаCиоCрафија се све више VриXли-
жавала свеFовним жанровима – аванFурисFичком роману, херој-
ској леCенMи, нароMној VриVовеци и XелеFрисFици уоVшFе. ИсFи
закључак се може извесFи и о руској акаFисFоCрафији. ПосFајући,
Vочев оM среMине XIX века, све више жанр масовне лиFераFуре и
комVензујући Fако неMосFаFак VоеFскоC начела у сисFему Mухов-
них жанрова, акаFисF је, Mонекле, VрилаCођавао VоеFику укусу
еVохе, есFеFским VоFреXама масовноC чиFаоца. НекаMа MруCосFе-
Vене оMлике овоC жанра (VриVовеMачка, VоеFска) сFуVају Vолако
у Vрви Vлан, VреFећи Mа уCрозе саме основе жанра – химноCраф-
ску и реFоричку (в. Чуркин, 2007).
ПреVиска MуховноC Vисца Св. Теофана ЗаFворника, великоCа
VравославноC еруMиFе, са CосVођом М. Д., женом широке кулFуре
која је и сама Vисала акаFисFе, најXоље илусFрује VроXлеме Vое-
Fике овоC жанра крајем XIX века. Увиђајући Mа наCлашена Xеле-
Fризација воMи Vрофанисању жанра, Св. Теофан ЗаFворник VреM-
лаже Mа јој се суVроFсFави развијање оноC Mела акаFисFа који Vро-
славља свеFу личносF: „Али ја јеMнако мислим Mа Xи форму ака-
FисFа FреXало учиниFи разноврснијом… Fако Mа се цео акаFисF
VреFвори у Vохвалну и молиFвену Vесму Vрослављаној лично-
сFи”. Даље Св. Теофан савеFује Mа се возCласи БоCороMици „раз-
месFе Vрема нашим Mуховним VоFреXама: Vокајању, XорXи са
сFрасFима и чисFоFи срца, у којој је Mуховно савршенсFво”. Св. Те-
офан инсисFира Mа се ови возCласи Vреузму из канона или Осмо-
Cласника – VреFхоMне химноCрафске лиFераFуре, „како Xи ака-
FисF VосFао Vрава Vоучна књижица”, која Xи се чиFала „лако и
Fечно” (Vрема Чуркин, 2007).
Без оXзира на Mонекле VреFрVљену моMификацију VоеFике,
акаFисF и Mаље осFаје жанр Fзв. лиFурCијске књижевносFи. Иако

АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ 719

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

су неки Mуховни ауFориFеFи, VоVуF архиманMриFа КиVријана

Керна, крајње VесимисFични каMа је реч о VерсVекFиви овоC жан-
ра, FврMећи како су CоFово сва Mела осим ВеликоC акаFисFа и још
Mва-Fри „VроизвоM сFваралашFва које је у оVаMању” (Керн, 1997),
смаFрамо Mа VоM XуMним оком Mуховне цензуре и савремена ака-
FисFоCрафија може сFвориFи Mела MосFојна своC еFалона. О Fоме
свеMоче и Xројни новији акаFисFи Vосвећени VојеMиним свеFи-
Fељима или БоCороMичиним иконама.
ИсFина је, MоMуше, Mа сасFављачи акаFисFа чесFо немају Vраву
VреMсFаву о сFрукFури жанра, Mа мешају форму и саMржај икоса
са конMацима, Mа сувишном осећајношћу унижавају MосFојансFво
MуховноC VреMмеFа, Mа не Vознају ни савремени маFерњи, ни цр-
квенословенски језик. ЗXоC Fаквих и сличних неMосFаFака Mухов-
на цензура не Xи FреXало Mа оMоXрава шFамVање мноCих акаFисFа
новијеC MаFума.
У низу Cрешака везаних за уVоFреXу језика акаFисFа ПоVов је
изMвајао: VрисусFво VсеуMословенизама, VрисусFво руских речи
са црквенословенским формама, VрисусFво словенских речи у
руском значењу, неуVоFреXљавање Mвојине иFM. (в. ПоVов, 1903,
сFр. 618–624).
У нашој среMини, Vочев оM акаFисFника Св. Аве ЈусFина, зажи-
вела је Vракса сасFављања акаFисFа на срVском језику. Разуме се,
Fо није колоквијални срVски језик, неCо језик високоC сFила, Vро-
жеF црквенословенизмима, са сVецифичном синFаксом и че-
сFим инверзијама.
ТраMицији Руске Vравославне цркве, међуFим, није својсFвена
уVоFреXа рускоC нароMноC језика, неCо рускоцрквенословенскоC –
у архаичнијој варијанFи и, оM среMине XVII века – у новијој ва-
ријанFи, VознаFој као „синоMални црквенословенски” и Xлижој
савременом руском језику. Духовна цензура се не VроFиви уVо-
FреXи консFрукција које су Xлиже руском језику неCо словенском
VоM условом Mа акаFисFоCрафи воMе рачуна о узвишеносFи и ис-
FанчаносFи израза.
У XX веку се Vојавило неколико акаFисFа наVисаних на руском
нароMном језику, али су у њима ауFориFеFи виMели оVасносF Vо
жанр, моCућносF Vрофанације, Fе су VоFиснуFи из сфере широке
уVоFреXе.
По речима високоVреосвешFеноCа АнFонија (ВаFковскоC), ми-
FроVолиFа ПеFроCраMскоC, са акаFисFом као Vесмом наMахнућа
„моCу се носиFи јеMино љуMи са високоVоеFским и умеFничким
FаленFима” (Vрема ПоVов, 1903, сFр. 449). ЗаMовољавајући ака-

720 АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ

 АКАТИСТ КАО ЖАНР ЦРКВЕНЕ ХИМНОГРАФИЈЕ

FисF може сачиниFи само MуXоко верујући хришћанин, MоXар

VсихолоC свеFих насFројења, Vознавалац аCиолоCије, исFорије
цркве и сFрукFуре жанра. Творац акаFисFа мора VосеMоваFи и оM-
Cоварајућа језикословна знања, осоXиFо мора VознаваFи цркве-
нословенски језик, који црквеној Vоезији Mаје каракFер узвише-
носFи, MуховносFи и свеFоC MосFојансFва. Језик акаFисFа не сме
XиFи језик свакоMневице, али, у исFо време, FреXа Mа је јасан,
чисF, снажан, Vравилан, жив, исFанчан и разумљив.

ЛИТЕРАТУРА ГлаMышева, Е., Нерсесян, Л. (1998). Словарь- указа ель имëн и "оня ий "о
ревнерусскому искусс ву. ПреузеFо са http://interpretive.ru/dictionary/
444/word/> 7.04.2010.
ДавыMов, И.П. (2002). СVецифика русскоCо акафисFоCрафическоCо на-
слеMия в свеFе релиCиовеMческой VроXлемаFики. Вес ник Московско о
универси е а, № 56 (Серия 7, Философия No. 4), 275–281.
Керн, КиVриан архиманMриF (1997). Литургика. Гимнография и эортоло-
гия. Mосква: КруFицкое ПаFриаршее VоMворье. ПреузеFо са http://
www.lib.eparhia-saratov.ru/new.xml > 30. 11. 2008.
Козлов, М.Е. (1992). АкафисF как жанр церковных VесноVений. ПреузеFо
са http://otechnik.narod.ru/liturgika30.txt > 7. 03. 2010.
Козлов, М.Е. (2000). АкафисF в исFории Vравославной CимноCрафии.
Журнал Московско Патриархии, № 6, сFр. 83.
ЛеVахин, В.В. (2002). ИконичносFь акафисFа. ПреузеFо са http://
www.portal-slovo.ru/art/35900.php > 25. 05. 2010.
ЛеVахин, В.В. (2007). ИконолоCия и иконичносFь. ПреузеFо са http://
www.tjaarkemaas-arts.net/Assisi%20materials/FA91C093-AC72-45D7-9EF3-
2EB67236DF6F.html> 7. 04. 2010.
Fr. Papadeas, G. (1980). The Akathist Hymn Preceded by the Brief Compline.
Florida: Patmos Press: Daytonia Beach.
Peltomaa, L. M. (2001). The Image of the Virgin Mary in the Akathistos Hymn.
Leiden: Brill.
ПоVов, А. (1903). Православные Русскіе Акаөисты. Казань: ТиVо-лиFоCрафія
ИмVераFорскоCо УниверсиFеFа.
Тарановский, К. Ф. (2000). О поэзии и поэтике. Москва: Языки русской
кульFуры.
Чуркин, А.А. (2007). Русский акафисF сереMины XIX – начала XX века, как
жанр массовой лиFераFуры/ДоклаM на ЕжеCоMной межвузовской науч-
но-меFоMической конференции VреVоMаваFелей и асVиранFов (СПXГУ).
ПреузеFо са http://churckin.narod.ru/akafist.htm > 10. 03. 2010.

АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ 721

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

АЛЕКСАНДРА В. ЙОВИЧ
ПРИШТИНСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ С ВРЕМЕННЫМ ПРЕБЫВАНИЕМ
В КОСОВСКОЙ МИТРОВИЦЕ, ФИЛОСОФСКИЙ ФАКУЛЬТЕТ
КАФЕДРА РУССКОГО ЯЗЫКА И ЛИТЕРАТУРЫ

РЕЗЮМЕ АКАФИСТ КАК ЖАНР ЦЕРКОВНОЙ ГИМНОГРАФИИ6

НасFоящая раXоFа соMержиF Fолкование акафисFа как жанра

церковной CимноCрафии и указываеF на еCо VроисхожMение и
развиFие оF VроFоFиVа Mо наших Mней. Православные славянские
акафисFы оVисываюFся с Fочки зрения их соMержания и MаёFся
их возможная классификация Vо Mанному криFерию. ПоFом рас-
смаFриваеFся сFрукFура акафисFа и VровоMиFся анализ еCо сFи-
лисFических Vриёмов и выразиFельных среMсFв, VроиллюсFри-
рованный Vримерами из нескольких VроизвеMений MанноCо
жанра, наVисанных в разное время. Ясно VоMчеркиваюFся FреXо-
вания, коFорым акафисF Mолжен уMовлеFворяFь, чFоXы Mуховная
цензура еCо не оFXросила.
КЛЮЧЕВЫЕ СЛОВА: CимноCрафия, Vравославный славянский ака-
фисF, конMак, икос, СвяFой Дух.

6
РаM је Vримљен 30. сеVFемXра 2013, а Vрихваћен за оXјављивање на сасFанку
РеMакције ЗXорника оMржаном 21. MецемXра 2013.

722 АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ