С в ет л а н а Т о м и н

Н о ви Сад

М О Т И В У ЈЕ Л ЕЊЕ Њ А Д У Ш Е К ОД
Т Е О Д О СИ ЈА Х И Л А Н Д А РЦ А

П ознат о ј е да ј е Свето писмо не само нај читаниј а к њига н ашег

ср едњег век а, већ и „ ст ал ни извор мот ива, узор стилск их фиг ур а и к њи -
"
жевног израза, ок вир идеј а .1
К ада ј е р еч о цит ир ању Светог п исма у делима старих српск их
писаца, ут врђено ј е да нај већи број цитата потиче из Д авидових псал а-
ма.2 „ К њига библиј ских псалама ј е, по општ ем признању патристичке
т радициј е, свој еврсна поет ск а синтеза читавог Светог писма и зат о ј е
псалтир животним смислом испу њена к њиг а у кој ој сам Бог разговара
"
са људима, али и сваки човек устима псалмопевца разговара са Богом .3
Симбол ик а и метафорик а псалама, кој е су писци , махом монаси ,
знали и цитирали напамет , извршила ј е изу зетно снаж ан ут ицај на пое-
тик у српске средњовековне к њиж евности. „ Псалтир се свој им стихови-
ма, фиг ур ама и свој им р асполож ењима у г р адио у ст ару ср п ск у к њиж ев-
п а и а
ност као њен главни раобр з н ј омиљени и " 4
ј узор .
Оно шт о разлик уј е стил аренги српских повеља од византиј ских
п
у раво ј е већи ти
у цја псалти а.5
р Димит риј е Сергеј евич Лихачов ј е, на
број ним примерима стилске симет риј е у руској средњовековној к њижев-
ности, пок азао огроман и трај ан утицај псалама.6 И наши писци су пре-
ма типу псаламских фиг ур а г р адили свој уметничк и и ст илск и изр аз ,

'
Д. Бог дановић, Сшара сриска библиошека. Летопис М атице српск е, година 147,
к њ. 408, св. 5 , Н о ви Сад, н овемб ар 1971, 409- 4 10.
2 Ст. Стано евић и Д. Гл мац. Св. Писмо нашим ст а им споменшџша, Посебна
ј у у р
издања Српск е к раљевск е ак адемиј е. Д ру штвени и ист ориск и списи, к њиг а 39, Б еог рад.
1932 , X I.
' А . Јевт ић М ил еш евск и т ампани П сал т и и знача псал т и а ж иеот с п ск ог
. ш р ј р у у р
нар ода, у к њизи: М илешева у ист ор иј и ср пск ог нар ода. Међу нар одни нау чни ск у п по-
во дом седам и по век ова пост ој ања, Бео гр ад, 1987, 2 16.
4 Д. Богдановић, Ист о и а ст а е с пск е књиж евност и, Беог ад, 1980, 129- 130.
р ј р р р
5 Ист о , 75.
6 Д. С. Лихачов, Поет ика ст а е ск е к њижевност и, Беог ад, 1972, 197- 205.
р ру р
42 С вет л а н а Т о м и н

али су и у обичном ж ивоту мислили и изр аж авали се у ок виру ових

представа.7
У К ареј ском типик у свет ог Саве постој и упутство да се „ препева
"
псалтир на дан и на ноћ .8 Ист о тако, у Тумачењу (упутству) ономе
кој и хоће да држи (чита) овај псалтир стој и: „ немој оставити овога пра-
"
вила, но да испојеш псалтир за дан и ноћ .9 О сталном присуству псал-
ти р а у с вакодневном ж ивот у монаха сведоче р ечи свет ог Саве о т оме
да псалтир никада не преста ј е10 и Јована Златоустог : „ Боље ј е да сунце
"
престане од свог тока, нег о да се остави псалтир .11
Узимајући у обзир наглашен утицај Библиј е и њен огроман значај
у уд ховном живот с
у р едњовековљ а, ни нај мање не изненађуј е надахну -
т ост псал ам ск ом симболиком , к ао и чест о цит ир ање псалам а у делима
с р п с к и х с р ед њ о в е к о в н и х п и с а ц а .
К од Т еодосиј а Х иландарца, писца Ж ит иј а свет ог Саве, мог ућно
ј е наћи приближно исти број цитата из Старог и Н овог завета, а по
у к у пној заст упљености навода из к њиг а Светог писма (273) , њег ова дела
долазе одмах иза Д аниловог зборник а и Домент иј ана12.
П рисут ност псаламске симболике код Теодосиј а уоч ава се и у чуве-
н ом опису бекст ва младог Растк а у ман астир. Његову снаж ну ж ељу да
се посвети богоуг одном ж ивоту Теодосиј е израж ава поредећи г а са ј е-
леном . Н аиме, у место да к рен е у лов на ј елене, к ако ј е рекао родит е-
љима, Растко беж и на Свету Гору : „ Јер не знађаху да неће тр аж ити
ј елене, већ извор ж ивота, Х риста, да њиме н апој и уј елењену душ у свој у ,
аспаљен огњем о чеж ње љ бави њег ове" 13. Исти мотив уз, чини се,
р у д у
ј единствен уу п от еб
р у глагола уј еленити Тео ос
д ји е понавља п
у р јво пе-
сми Д ру го г к анона свет ом Сави о чу дот вор ст вима њеГовим , ш аса ос-
мог : „ О , премудрог ли твор а богор азума / к ој им извар а оца свој ег а ло-
вом на ј елене, / Х рист у , оч е, уј еленивши душу свој у / и Х рист овом љу-
бављу паљен, / к а ист очник у бесмрћа / њему прит ек ао ј еси. / П рема
небеск им лепот ама изнад у ма / љубављу пок р етан , / од земаљске мало-

7 V. Mošin, О eriodizaci i rusko- umoslavenskih kn iževnih veza, Slovo, 11- 12, Za reb, 1962,
p j j j g
95 .
8 Списи свет ога Саве u Ст евана ПрвовеначноГ, п евео Jl . Ми ковић, Беог ад,
р р р
19 39 . 3 2 .
9 И ст о , 155.
10 И ст о , 155.
1' Jl . Ми ковић, П авославна лит гика или на ка о богосл жењ п авославне
р р ур у у у р
ист очне цр к ве. П рви општ и део, Б еог рад, 1982. т реће издање, 141.
12 Ст. Станој евић и Д. Глумац, Св. Писмо наишм ст а им„ ломеницима, Посебна
у р џ
издања Српск е к раљевск е ак адемиј е, Д рушт вени и ист ориск и списи. к њига 39. Београд
1 932 , Х И - Х Ш .
13 Теодоси е. Жит иј е свет ог Саве, п евео Л. Ми ковић. п евод едиговао . Бог-
ј р р р р Д
дановић. т реће издање, Бео г рад. 1992. 11.
 М ошив уј елењења душ е код Теодосиј а Х иландар ца 43

лепност и побег авши, / ј елењим т рчањем Х рист а зат раж ио ј еси, / у ж е-

г в че
љеноме од ње а, Са о о , не п ева и се" .14
р р
М отив лова на ј ел ене, кој и , к ао и код Теодосиј а, п рер аста у сл ик у
са дубоко сим боличким значењем , познат ј е у опису примања хришћан-
ства римског вој ск овође П лакиде. О н ј е, гонећи ј елена у лову, бож ј им
промислом угледао светао к рст међу ј елењим роговима. „ По к рштењу
Евстатиј е оде на оно исто место, где се преко ј елен а ј авило отк ровење,
и клекнувши заблагодари Богу што га е п иве истини" .15 Такође, на
ј р о
самом почетку словенске књижевности, у Житшју Ћириловом16 непоз-
натог писца, помиње се ово преобраћење у хришћанство П лакиде - Ев-
статиј а помоћу чуда с ј еленом, к ада ј е П лакида био „ ухваћен од свој е
"
симболичке ловине Исуса .17 Подсећајући на ову слик у, аутор Жит иј а
-
Ћир иловог описуј е одвај ање младог К онстантина од овог света и његове
суј етне славе: ,Ј ер милост и ви Бог по своме човекољубљу улови г а, не
ж елећи да се т ај нави к не н а ж ивотна задовољства, - к ао шт о нек ада
ул о ви П лаки ду у лову помо ћ уј елена, - тако ј е и овога помоћуј аст р е-
" 18
ба .
П рема општем мишљењу , ј ел ен ј е фиг ура из псаламског песниш-
тва и означава душу кој а тражи Господа19. „ К ао што кошута тражи по-
т оке, тако душ а мој а траж и тебе, Б ож е! Жедна ј е ду ш а мој а Б ог а, Бога
"
живог а, к ад ћу доћи и показати се лицу Божиј ему? 20
М еђутим , сведочанства о пош т овању ј елена к ао свете ж ивотиње
стариј а су од хришћанства и, према постој ећим сазнањима21, потичу ј ош
из т рећег милениј ума пре Х рист а. Унога ј елена к ао psihopomposa - во-
дича ду ше на она ј свет , пот врђена ј е код К ел т а и Ск ит а, а хтонск а сим -
болик а ј елен а, пр исутн а и у нашим нар одним оби ч ај има, док азуј е да ј е

14 С бљак. Сл жбе, к анони, акат ист и, п и едио Ђ. Т и новић. п евео Д. Бог-

р у р р р фу р
дановић , к њиг а пр ва, Беог рад, 1970, 267.
15 Жит и а светшх . Издање Светог а хи е е ског синода С пске п авославне ц кве,
ј р ј рј р р р
Беог р ад, 1961, 742.
16 Климент Ох идск и, К онстантин П еславски и непознати писци, Ћир ило и Ме-
р р
т одиј е, Жшииј а, служ бе, к анони, похвале, приредио Ђ. Т рифуновић , превели И . Г ри цк ат ,
О . Н едељк овић , Ђ. Т рифуновић , Беог рад, 1964, 49.
17 Žiti a Konstantina Ćirila i Melodi a i dru a vrela, reveo i rotumačio J. Bratulić, Zagreb,
j j g p p
1985 , 3 2 .
18 Непознати писац, Жит и е Ђи илово. Климент Ох идски. К онст антин П еслав-
ј р р р
ск и и непознати писци , Ћир ило и М ет одиј е. Ж ит иј а, служ бе, к анони, похвале, прир едио
Ђ. Т рифуновић , пр евели И . Г рицк ат , О . Недељковић . Ђ. Т рифуновић, Беог рад, 1964, 49.
19 Л. Ми ковић , Мозаици ма золе а Гале Плациди е, ИконоГрафске ст удиј е, Нови
р у ј ј
Сад 1974 , 45.
20 Пс. 42, 1- 2 (п евод Ђ. Даничића).
р
21 Ш. К лишић, П. Ж. Пет овић, Н. Пантелић, С пски мит олошки ечник , Беог ад
у р р р р
1970 , 160.
44 С в е тл ан а Т о м и н

у 14. век у постој ало веровање у бож анство у облик у ј елена, кој е г оспо-
а и
д р душама м
у рлих22. Драгослав Среј овић, помињући ј едну значај ну
амфору из Винче с рељефном представом лова на ј елена, на основу
археолош ког материј ала из наше земље, зак ључуј е да ј е „ј елен био поз-
н ат к ао свет а, к улт н а ж и вот иња аут охт о н ом ст ановниш т ву ј у гоист очне
"
Европе и пре инвазиј е К елта у П одунавље, Грчк у и Малу А зију .23
Љељеново (односно ј еленово) коло из наших к рај ева, као и број ни
рељефи на стећцима, где се ј елен ј авља као коловођа, сведоче о њег овој
повезаности са култом мртвих.24 Што се тиче надгробних споменика са
териториј е српске средњовековне држ аве, истраж ивања су пок азала да
су представе ј елена на њима права реткост.25 Ипак , не треба заборавити
да ј е на дну надгробног натписа о смрти деспот а Стефана Лазаревић а
иск лесан ј елен. Овај натпис п отиче од 19. ј ула 1427. г одине, а налази
се у Црквинама код К раг уј евца.26
Са друг е ст р ане, као ј ош ј едно сведочанство о изу зетн о сл ож еном
религиј ском симболизмуј елена27 говори и то што он мож е да симбо-
лише плодност , ритмове р аст а и поновног рађања. и у том смислу пред-
ставља архаичк у слик у цикличког обнављања.28

Посебно ј е пит ање присуства и значења ј елена у нашој нар одној

т р адициј и. Јелен ј е познат к ао омиљена фигур а у обредним и обич ај ним
песмама29, што ј е док аз његове архаичности, будући да ове песме у сво-
ј им слик ама чувају мног оброј не представе из п аганске прошлости. У
сваком случају , свој ст ва к ој а се приписују ј елену и контексти у кој има
се он пој ављуј е у различитим усменим творевинама, заслуж уј у да буду
п редмет издвој ен ог ист р аж ивања.

22 Д. С е овић. Јелен наишм на одним обича има, Гласник Нтног а ског м зе а

рј у р ј рф у ј
у Беог раду , к њига X V III . Б еог р ад 1955 , 234.
23 Ист о, 232.
24 S. Zečević, Lj elj enovo kolo, Narodno stvaralaštvo-folklor, sv. 9- 10, Beo rad, anuar-a ril
g j p
1964, 702- 710: C. Зечевић, К улт мр т вих код Ср ба, Беог рад 1982. 92- 93; Lj . Ševo. Moti v
j el ena na relj efi ma stećaka, Putevi , 3, knj i ga XLII , Banj a Luka, mart-apri l 1989, 70- 74. Видет и и:
V. Živančević, Poreklo i uloga lovačkih trof ej a, Beograd. 1959.
25 J. Ердељан. Жичка плоча ca предст авомј елена. Прилог познавањ иконог а и е
у р фј
фунер арне пласт ике позног ср едњег века , Зборник радова са симпозиј ума Жича, ист о-
р иј а, у мет ност ( у шт ампи ) .
26 Г. Томовић, МорфолоГиј а ћи иличких нат писа на Балкан , Беог ад. 1974, 105-
р у р
106 .
27 Видети: М. Elij ade, Istori a verovan a i reli i skili ide a, 2, Beo rad, 1991. 122.
j j gj j g
28 J. Cheval ier-A. Gheerbrant, Rječnik simbola. Mitovi, sni, običa i, este, oblici, likovi, bo e
j g j
br oj evi, Zagreb. 1983. 226.
B. Kr sti ć, Idenks motiva narodnih pesama balkanski li Slovena. Beograd, 1984, 145- 146.
 М ошив уј елењења ду ше код Теодосиј а Х иландар ца 45

П рихваћено ј е мишљење да ј е у хришћанст ву ј елен симбол душе

к ој а чезне за Богом . Јелен ј е пример и слик а побож ности , али и самоће
и чистог живота.30 „ Јелен у хришћанској симболици означава вернике
одане Х ист п не љ бави и п аштања чисте и побожне" .31 е став-
р у, у у р , ,Д рд
ља оне кој и, слу шај ући Бож иј и глас, беж е од овоземаљск их уж ивања и
"32
ња
скла ју се у уп сте планине . „Усамљени ј елен ј е симбол праведне
ше а чак и самог Ис са" .33
ду у
Истовремено, мож е се говорити о баптизмалној симболици ј елена,
прик азаног на број ним к рстионицама, где ј е он симбол к атихумена кој и
се спремај у да приме к рштење. Ова наглашена повезаност ј елена са
и з во р и м а во д е , о д г о в а р а ж е љ и в е р н и к а д а ш т о п р е п р и м е во д у к р ш т е њ а .

„ Још од нај раниј их времена, у паганск ом природословљу к ао и у

пат ристичкој литер ат ури, пот рага ј елена за извором тумачена ј е ог ром-
ном ж еђи кој а се у његовој утроби разгор и након што ј е убио от ров-
"
ницу .34
У Д ру гом сло ву о ј елену из Ф исиолоГа у пр аво се гово ри о бо р би
ј елена са змиј ом : „ ... И ма гд е да се змиј а н ађе, усходи за вр ат ј елену
и придави га; т ада он пој еде змиј у и ју ри к а изворима воденим. И ак о
за т ри часа не пиј е воде, умир е; ако ли се напиј е, остај е ж ив. О томе
п рор ок рече - к ао што ож едни ј елен на извор има водн им т ак о ду ша
"
мој а т ежи теби Боже .35 Затим се позива човек да се не препусти греху,
в т а п ка
тако што ће пити „ воду што ј е с е и д р о ј а ањ " 36
Јован Златоусти у свој ој Беседи на слова псалма 4Р 1 наводи да
човек кој и успе да уг уши г р ех пост ај е ж едан љубави п р ема бог у , исто
к ао што кош ут а ож едни ј ер прож дире змиј е, и зат о хита на изворе воде.

30 Лексикон ик оног а и е, лиш гике и симболик е западног кршћансшва и Увод

р фј ур
у ик онологиј у Р- И ванчевића. Заг реб , 1985, 296.
31 Д. С е овић, Јелен у нашим народним обичај има, Гласник Етнографског музеј а
рј
у Беогр аду , к њига X V III , Беогр ад, 1955, 234.
32 L. Gdldi , Le sautier conimente du Metro olite Dosithee, Byzantinoslavica Х/2, Prague,
p p
19 4 9 . 2 2 4 .
,3 A . Солов ев, Симболчка с едњевек овних споменика Босни tt Хе еГовини, Го-
ј р у рц
дишњак И сториск ог дру штва Босне и Х ерцеговине, година VIII , Сарај ево , 1956, 55.
34 Ј. Е дељан. Жичка плоча са предст авом ј елена. ПрилоГпознавању ик онографиј е
р
ср пск е фу нер ар не пласт и к е позног ср едњеГ век а, З бор ник радова са симп озиј у ма Ж ича,
ист ор иј а, ум ет ност (у шт ампи) . У ист ом раду наведена су и значења ј елена пр ема тео-
л о ш к и м и е г з е г ет ск и м сп и си м а св ет и х о т а ц а , к ао и л и т е р а т у р а о о в о м п и т а њ у .
35 ФисиолоГ. Средњовек овнч медчцински списи (избор) , приредили М. Лазић, Љ.
К отарч ић. Стара српск а к њиж евност у 24 к њиге, к њиг а двадесет ч етврта, Беог рад 1989.
45.
36 И ст о . 45.
37 Свнтаго отца нашего 1оанна, архгепископа константинополћскаго, Златоустаго,
£ c"ci ()hi на псалми , томг II , Санктпет ербургт., 1860, 499- 500.
46 С в ет л а н а Т о м и н

У истој Беседи, овај велики проповедник цитир ање псалма 41. саветуј е
људим а к ао знак савеза са Богом , али и к ао одбр ану од зала овог а света.
Поводом цркве у Коњуху Светозар Радој чић38 описуј е призор на-
паднутог ј елена, чиме се прош ируј е основа за ј ош ј едно зн ачењск о обо-
гаћивање овог симбола. „ П си кој и нападај у ј елена представљају г рехе,
и т о ј е ст аро упоређење кој е се провлачи к роз целу светск у уметност
" 39
и к њиж евност .

Нарочито упечатљиву слик у о успешном бекству од г реха к ој и вре-

бају ј елена (душу) налазимо код Теодосиј а у четвртој песми канона Си-
меону и Сави, гласа четвртог : „ Један , ж удећи за Х ристом источником
ж ивот а, / нелаж но, Саво, пок азао се ј еси, / и к ао ј еленолик а ловина /
прескочив замке препр еденог ловца, / у мреж и пресветог Д уха / ловина
"
благ оприј атна Бог у нађе се .40
Бавећи се Светим писмом у нашим старим споменицима41, Станој е
Станој евић и Душан Глумац забележ или су примере цитирања псалма
42,1 код Д аниловог Ученик а, затим у ј едном натпису обј ављеном код
Љубомира Ст ој ановића, к ао и у ж итиј има Јована Рилског , П рохора
П чињског и Јоакима Сар андапор ског . У српск ој к њиж евности , међутим,
присуст во мотива ј елена к ао симбола из псаламск ог песништва, уз по-
менут и пример из Теодосиј евог Жит иј а свет ог Саве, мог ућно ј е пра-
т ити од XIII век а.42
Д омент иј ан описуј е подвиж ништ во свет ог С аве на почец има ње-
говог монашког ж ивот а и к азуј е о жељи свет ог Саве да посети пусти-
њаке: „ И спреми топле хлебове, и престој авши ноћно бдениј е, и ура-
нивши уј ут ро натовари мазге, и сам пред њим пеш ице иду ћи босим но-
гама, великом ж урбом ж у раше, горећи Д ухом светим; к ао што и ј елен
ж ели на изво р е вода, т ак о и ов ај ж ељаше да се т рудни ци Х р ист ови на-
сит е т опла хлеба, ј ер бех у свет и велики пост ови четрдесетни и дан су -
бот ни, ж елећи да топлот ом светога Духа буде благ ословен од њих" .43
-,8 С. Радој чић, Црква у Коњуху. Одабрани чланци и сш дч е 1933- 1978, Беог ад -
у ј р
Н ови С ад , 1982 , 4 0 .
39 И сто, 41.
40 С бљак. Сл жбе, канони, ак ат ист и. п и едио Ђ. Т и новић, п евео . Бог-
р у рр р фу р Д
дановић , к њига п р ва, Б еог р ад, 1970, 371.
41 Ст. Стано евић и Д. Гл мац, Свет о Писмо наииш ст а им споменшшма. По-
ј у у р
себна издања Српск е к раљевск е ак адемиј е. Д руш т вени и историски списи , к њига 39, Б ео-
г рад, 1932.
42 П име е цити ања псалма 42, 1 с пск о књижевности М. М лић налази ко
р р р у р ј у д
"
Д оментиј ана и Д анила II: М . Mulić, Srpski izvor i „ pletenij a slOv es , Sar aj evo, 1975, 83.
43 Доменти ан, Живот Свет ога Саве и Живот Свет ога Симеона, п и едила Р.
ј рр
Маринковић, превео Jl . Мирковић. Стара српска к њижевност у 24 к њиге. књига чет врта,
Б еог р ад, 1988, 67- 68.
 Мошив уј елењења ду ше код Теодосиј а Х иландар ца 47

Жедну ду ш у кој а ж уди за Х ристом, п опут ј елена кој и ж ури на из-

воре воде, наводи и Д анилов Ученик на самом почетк у Ж ит иј а Ст е-
44
фана Д ечанског Истоветно место из псалма 42, 1 цитира и приликом
описа жеље за духовним усаврш авањем кр аља Стефан а Д еч анск ог , кој а
ј е повезана са његовим спр ем ањем за смрт и одлуком да остави иза
себе задуж бину - Д ечане: „ Так о и г осподин мој , овај христ ољубиви к раљ,
прост ре к а овом сва свој а чу вства и управи ј единомислени ум , ж елећи
' '
достићи неке њихове т рудове, к ао што чезне ј елен на изворе водне
како рече Богоотац Давид, тако ј е и овај желео оваквог исправљања 45 "
Д ео псалма 42, 1 пр онађен ј е на оштећеном натпису над сликом
и око главе деспота и деспотице у Беловск ој цркви у Ст руми, датираном
пре 1377. године, према Ст ар им ср пск им записим а и напт исима Љу-
бомира Стој ановића 46
И званредан пример помињања ј елена к ао симбол а ж удње за Бо-
гом налази се у П охвал и свет ом Д им ит р иј у новобрдског писц а Д ими -
т р иј а К ант ак у зина. У т р ен у тк у очекивања су р овог пог убљења, заточ ен
у там н и ци , све ти Д ими т и
р ј е п р изива см т
р р адос н о поју ћи п ознат и пса-
лам. Њег ову ж ељу да се сј едини са Х ристом, Д имит риј е К ант ак у зин ј е
иск азао : „ к ао ш т о ј ел ен ж ели на источнике водне, тако ду ша мој а ж ели
тебе, Бож е. О ж едне душ а мој а за богом снаж ним и ж и вим. К ада ћу
оћи и авити се ли божи ем?" 47
д ј цу ј
И у цр к веном п есни штву срећу се р азвиј ена поређења светитеља
са ј еленом. Так о , п очет ак другог икоса познатог А к ат ист а свет ом Са-
в и г паси : „ Шк шж е к лент. мд ист очник и ешд ни вмт еклг еси вог ом оу д ре сдв-
"
во вв cbat ^io гор^ ицји питУа животоносмдпј. .4^ Слична паралела при-
'
сут на ј е у т рећој песми к анона М аксиму Бранковићу . Овај К анон ј авља
се у ок виру Служ бе свет ом архиеписк опу М аксиму Бр анк овићу Н епоз-
натог К ру шедолца, а датир а се XVI век ом: „ Хвалама да шт уј емо тр и-
блаж ена оца, / ј ер небеско ж елећи земаљск о остави / и по ст азама пра-
ведник а пот р чав / к ао ј елен ж удећи за воде изворима / т ако усрдн о сле-
ио еси / стопе о итеља сво их" .49
д ј р д ј
44 анилови наст ављачи. Д анилов У ченик , д ги наст ављачи Д аниловоГ збо ника.
Д ру р
приредио Г . М ак Д аниј ел , данашња ј езичк а верзиј а JI . М ирковић , Стара српск а к њиж ев-
ност у 24 к њиге, к њи га седма, Беог р ад, 1989, 27.
45 Ист о , 55.
JfS Љ. Сто ановић, Ст а н с пск и записи и нат писи. књига 4, б о 6067, Беог ад,
ј р р рј р
19 86 , 15.
47 Списи Д имит и а К ант ак зина и Владислава Г амат ик а, п и едила Ј. Г к о-
р ј у р р р р
вић- М еј џ ор. Стара српск а к њиж евност у 24 к њиг е. к њиг а чет рнаеста, Беог рад, 1993, 49- 50.
48 И. Бе ићт., Ак ат ист Ђсвет оме Caeu, Летопис Матице с пске, књига 109, Нови
р р
Сад, 1864 , 85.
49 С бљак . Сл ж бе, канони, ак ат ист и, п и едио Ђ. Т и новић, п евео Д. Бог-
р у р р р фу р
дановић , к њига дру га, Беог р ад 1970 , 483.
48 С вет л а н а Т о м и н

У Жит шју Јоакима СарандапорскоГ^ , кој е ј е обј авио Стој ан Но-

ваковић, наводи се ж еља за монашким ж ивотом Теодора, к ој и ј е хтео
да се подвиж е на мест у ш е ј е бор авио и преподобни Јоак им: „ течаше
- "
гакоже реши кленБ вб вр кме ж етБВБНО кб ист очбникомб водбнбшб .51
Одлук а Јована Рилског , иск азана у Жит иј у Јована Рилск ог пат ри-
а
ј рха Јевтими а52
ј , да оде у манастир такође ј е праћена реминисценциј ом
на псалам 42; „ В бзб6но^вб оубо отб свна и расмот ривв силооу вид-книга
р а сп ал га кт Б се га к ож е кл ен БКБ и ст о ч бн и к о м б во д бн бш б , в в о р оу ж акТБ се
"
г та гак ож е ДавидБ .53
на МБ1СЛБнаго г олиа
У ру копису с к рај а 18. и почетк а 19. век а, кој и ј е обј авио Јован
Хаџи-Васиљевић54, свети Прохор Пчињски упоређен ј е са ј еленом. У
т р ен у тк у к ад р одит ељи ж еле да г а ож ене, он бир а п ут спасења и беж и
у пустињу : „ га коже еленљ на источникђ т акоже и с(ве) т и П рохорљ в
"
п^ стин^ ш .55
И з по мен утих пр имер а мог у ћно ј е зак љу чит и да писци наводе пса-
лам 42, 1 к ада хоће нарочито да истакну снаж ну ж ељу за приближ ава-
њем Х рист у, к ао и брзину и ревност . П осебно , у последња т ри н аведена
ж итиј а, ј елен ј е симбол ж удње за Х рист ом и ј авља се, к ао и код Тео-
досиј а, у момент у оствар ења одлук е свет ог а да се п освети монашком
ж и во т у .

Сам изр аз уј елен ит ш ду ису , к ој им Теодосиј е, у Ж ит шју свет шГ Са-

ве и у п р вој п есми Д ру ГоГ к анона свет ом Сави о чу до т вор ст вим а ње-
Говим , обележ ава одлазак Раст к а у ман аст ир , засл у ж уј е посебн у паж њу .
У Д анич ићевом издању Теодосиј евог ж итиј а из 1860. године, кој е
ј е сачињено п р ема ру копис у п од б о
р ј ем 26 из нек адашње Н ар одне би -
-"
блиотеке стој и „ напоити оуеленкно*сдоушо*) 56На жалост , у данас нај -
-
стариј ем сачуваном рукопису с Теодосиј евим житиј ем57 - Таха Марка,
50 Прилози к ист ориј и српске књижевност и. Спремио за штампу по копис 16-
ру у
ога век а С. Новак овић . Гласник Српск ог ученог друштва, к њиг а V , свеск а X XII ст арог а
реда. Б еог р ад, 1867. 242- 264.
51 Исто, 251. Видети и издање: И. ИвановЂ. БЂлга ски cma unu изЂ Македониа,
р p
Со фи и , 1931. 407.
52 Прилози к исШориј и српске књижевност и. Спремио за штампу по укопис 16-
р у
ог а век а С. Новак овић , Гласник Ср пск ог учен ог дру штва. к њига V , свеск а X X I I ст аро га
р еда . Бео г р ад . 1867 . 265- 3(12.
53 Ист о, 267. Још ј едан одломак из псалма 42. 1 и на ст . 278.
р
54 Ј. Хаџи-Васиљевић, Свепш Прохо Пчињски и његов манаст и , Годишњица Ни-
р р
к оле Ч упића, к њиг а X X , Б еог р ад, 1900, 57- 116.
55 И ст о. 67.
56 Живот свет ога Саве написао Доментиј ан [Теодоси е] на сви ет издало „Д штво
" ј ј ру
србске словесности т рудом Ђ. Д аничића, Беог рад, 1860, 10.
57 Теодоси е Хиландарац. Живот свет ога Саве, издање Ђ е Даничића п и едио
ј ур р р
и п р едг овор написао Ђ. Т р и фу н овић , Б еог рад, 1973 , 06.
 Моишв уј елењења ду ше код Теодосиј а Х иландар ца 49

написаном око 1370/75. г одине58, ниј е могућно утврдити кој им речима

ј е изр ажен о Растк о во бекст во б
, удућ и да се листо ви к ој и н едостај у ру -
к о п и с у у п р ав о о дн о се н а еп и з о д у њ е г о во г о д л аск а у м ан аст и р .
М еђутим, занимљиво ј е да код М иливој а Б ашића, кој и ј е свој превод
донео према Даничићевом из 59
д у Теодосиј евог Жит иј а свет ог Саве,
ањ
ово мест о гл аси: „ А не знађаху да он неће да лови ј ел ене, него хоће извору
ж ивот а, Х рист у , да њиме напој и ј елену сличну ду шу свој у , распаљену
"
огњемжаркељубави његове .60ПреводЛазараМирковићаверно преноси
ј езички израз и лепот у Теодосиј еве слике: ,Дер не зн ађаху да неће тр аж ити
ј елене, већ извор ж ивота, Х рист а, да њиме н"апој и уј ел ењену душ у свој у ,
распаљену огњем од чеж ње љубави и његове .61
Етимолошк а фиг ур а ј елен-уј еленити душ у, колико ј е познато, ниј е
привукла посебну паж њу ист раж ивача кој и су се бавили пој единим пита-
њима Теодосиј евог стила.62
Судећи према речницима Дан ичић 63 ик ћ 64
а , М лоши а , као и речни-
к у ЈАЗУ 65, ј едини наведени пример употребе глагола уј еленити управо
5S Рукопис се налази у Народној библиот еци Срби е, сигнатура Рс 17. Опис руко-
ј
писа: Љ. Шт ављанин -Ђорђ евић . М . Гр оздановић - П ај ић , Л . Ц ернић , Опис ћир илск их ру -
к описа Н ар одне библиот ек е Ср биј е, к њига п р ва, Беог р ад, 1986 , 28- 29. О обј ављеним и
необј ављеним рукописима српск е и руск е редак циј е к ој и садрж е Теодосиј ево Ж ит иј е све-
т о г Саве видет и : Свет . Вуло вић , И з ст ар е ср пск е к њиж евн ост и. I П о нешт о о био Гр а-
фиј ама ср спк им XIII. век а, Годишњиц а Н и к оле Ч у пића, к њи г а V II , Беог р ад, 1885, 130- 134;
Н . Радој чић . Д ва Teodocuj a Х иландар ца. Глас Ср пск е ак адемиј е нау к а, CCXVIII , одељење
друштвених нау к а. нова сериј а, 4, Б еог р ад, 1956, 19- 20. О разлик ама између пој единих
п реписа Теодосиј евог ж итиј а видети : С. Новак овић , П р илози к ист ор иј и ср пск е књиж ев-
ностш , Гласник Српск ог ученог друштва, к њиг а XXX II , Б еог рад, 1871, 209- 238; Љ. Сто-
ј ановић , Ст ар и ср Гск и хр исовуљи, ак т и, био Гр афиј е, лет опш си, т ипш ци, поменици, за-
писи и др , Споменик Српск е к раљевск е ак адемиј е, III , II разред, к њига 2, Беог рад, 1890,
58- 79 ; Д . Бог дановић . И ек а запаж ања о ру ск ој р едак ц иј и Тео до сиј евоГ Ж ит иј а свет оГ
Саве, Зборник М атице српск е за к њиж евност и ј език , к њиг а 23 , свеск а дру г а, Н ови Сад,
1975 , 249- 25 8 .
54 Ст аре с пск е биоГрафиј е, превео и об аснио М. Башић, Беог ад, 1924, XXII.
р ј р
60 Живот свет оГ Саве од Теодоси а монаха, Стш е с пске биоГ а и е, п евео и
ј р р р фј р
обј аснио М . Баш ић , Беог р ад, 1924, 86.
61 Теодоси е. Жит и е свет оГ Саве, п евео JI . Ми к овић, п евод едиг овао Д. Бог -
ј ј р р р р
дано вић , Б еог р ад, 1992, т р еће издање, 11.
62 О неким одлик ама Теодоси евог стила: С. Muller-Landau, Studien zum Stil der Sava-
ј
Vi ta Teodosij es. Ein beitrag z.ur erf or schung der altser bischen liagiog rap hie, M iinchen, 1972; M .
"
Mul ić. Srpski izvor i „ pletenij a sloves , Saraj evo, 1975: И . Б рај овић , Ст илско ј единст во у
служ бама Teodocuj a Х ил андар ца, Зборник М ат и це српске за к њиж евност и ј език , к њига
XXX II , свеск а 2 , Н ови Сад, 1984 , 253- 265 ; Видет и и: Ђ. Т р ифу новић , П р иповедање и сим -
боли ср едњовек овне наше умет ничк е пр озе, Ст ара к њиж евност , приредио Ђ. Т рифу-
новић , Б еогр ад, 1965, 171.
63 Ђ. Даничић . Р ечник из књиж евних ст арина с пских, дио т ећи, Р-Ћ, Београд,
ј р р
18 64 , 402.
64 Fr. Mikl osich. Lexicon alaeoslovenico- raeco-latinum. Vindobonae. 1862- 1865, 1084.
p g
65 Rj ečnik hn atsko a ili sr skoga ezika JAZU, Dio XIX, Zagreb. 1967- 1971, 412.
g p j
50 С вет л а н а Т о м и н

ј е из Теодосиј а. Осим тог а, овај глагол ниј е наведен ни у речницима

старословенског ј език а.66
Можемо рећи да ј е, нај вероватниј е, Теодосиј е ову познату и ко-
ришћену псаламск у слик у у српск ој к њиж евн ости обог атио употр ебом
глагола уј еленити, и да се к од њег а не ради о цитирању псалма 42, 1,
нег о о надахну т ост и п сал амск ом симболик ом у ист ом з начењу к ао к од
већине писац а у наведеним пр имерима.

66 Handwiir terbuch ~м den altkir chenslavischen Tex ten von L . Sadni k und R. Aitzetmii ller .
Heidelber g 1955; Slovnik j azyka star oslavenskeho, Praha, 1958- 1982 ( зак љу чно ca св. 35 p or b-
руфовћ) ; Ст ар ославанск ии словар ^ (no р у к о писпм Х- Х1 век о в) , М оск ва, 1994.