Ccnyguje 11з сраске сре91ьо(Јекu(Ј11е књ11жев11осl'1llt
--
НОВЕ ТЕЖЊЕ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСГИ
ПРВИХ ДЕЦЕНИЈА XIV ВЕКА
Првих двадесет година XIY века српска уметност је кре-
•
нула новим правцем: то Је nо'-1етак нове епохе у српском
сликарству, епохе наративног стила. Извори. путеви и обли­
ци овог стила у српским земљама ХЈУ века истражени су у
синтети'-1ком делу Светозара Радој'-1иhа СШарv <.'/Јйскv
c.·лuкtl/JCLilt~o ( 1966). Стил који ликовни израз подређује тек -
•
сту. као илустраЦИЈУ текста , и слику претвара у ре'-1ито при-
поведање. јавља се у Србији упоредо са настанком наратив­
ног сликарства у Византији. у склопу палеологовске ренесан­
се, свакако са грчким сликарима нове школе. До тада мону­
ментални ликови нашег сликарства XIII века постају у првим
децен11јама ХЈУ века стварнији, враhени у свој природни ам ­
бијент, хуманији; у томе се види појава хуманизације, заједни­
'-tка целокупној уметности тих времена . На врхунцу развојне
линије Милутиновог сликарства, фреске манастира Гра"rа­
нице из 1321 . показаhе и извесне тежње ка "новом експресио­
1 низму ''. '-1име се наговештава и правО. даљег развоја сли ­
карс·гва у другој и треhој '-tетвртини X1\t века . 1
Доба краљ а Милутина , поготову на самом
између два столеhа (1282- 1321). било је уопште од великог
знаt1аја за културу Србије. означавајуhи епоху не само у
уметности. Упоредне појаве тражене су на плану књижевног
развоја и пи сме ности. Под претпоста вком да "стара српска
• 9/1ЖUfJllO уређење Cpбttje, Ru."pruvc Znunstvcncgu uru~rvu v Lj uhljuni Ч (Ј<.Ј31 )
1 С. РаЈ\ој•1иl,, C1napo CfJficкo сликарс1Тiво. Београц, 1%6, НЈ- 171 ,
11аро'••tто на стр . 11 7.
213
књижевност и стара српска уметност иду напоредо "2, Ми-
. лутиново доба је и српску књижевност морало усмерити но­
•
вим правцима и дати дела која би била писана , аналогно
сликарству. наративним стилом. Таква је упоредна п оја ва
нађена у књижевном изразу Теодосија Хиландарца, и то. у
Жи1Тtију cвeilloi СавеЈ , за које је дав110 реt1ено да се одлику1е
изузетним приповедачким квалитетима .
• Пажљиво истраЖliвање, међутим. наилази на крупне
тешкоhе не само у даљем настојању да се наративни стил
прати кроз српску књижевност XIY века н е го и у покушају да
се Теодосијево књижев1-10 дело потврди као nо'-1етак епохе
наративности која би одговарала новом сликарском правцу.
Yoireнo је, с правом, да на ПО"Јетку ХЈУ ве ка .,нема датованих
•
дела која би омогуhила да се осетљиво питање развоја стила
овде прати у континуитету и са довољно одређеност~·· 4 , али се
та напомена мора применити управо на Теодоси1а: веома
сложено питање хронологије његова живота и датирања
његових дела још није решено. По једнима. Теодосије је писац
XIII века . По другима. његова дела треба сместити у прву или
чак другу и треhу деценију XIY века .~ Не распра~ајуhи овом
•
приликом то питање, можемо установити важнију ствар : на-
ративни елементи у житијној фактури Теодосијевог стила.
несумњиво потврђени откривањем Теодосијеве склоности ка
2 Ђ . Раnоји,1иh , Рпзвој1111 лук cmn1Je <-'/Jficкe к1ь11Ж<'l1нrЈс1П11, J1c·1·unиc
Мати1,tе српске ЈН5 (1Убf)) 3:13 (= Српска к1ьнже в11ост у к1ьижсв11ој крити1~и.
1 Стара к 1ьижев1сост, r1рир. Ђ. l'p•tc~yнoвиl>i, Б~огрuц, 1i.)65 , ЈХ-3Ч) .
З Г. Суб(УЈ'Иh, Teo9oct1jet:Ja ж111п11јt1 " С/Ј11ск11 жtt('f(ltl11c М11лу1Т111нtЈ(ЈОt
gtJбa, Српски КtЬИЖеВН<Х."Т у к1ьижев11<>ј кrи·rи~tи. 1 C 1·apt1 КЊИЖt:ВН()СТ, npttp.
прелому Ђ. Трифу1-1оваth, Београд, 1965, Ј6Х-373.
4 Г. Суботнh , нав. 9ело . 36Х.
5 И даље неопход•rа студија о л•1•1ности ·1 ·содосији : Ђ. Радоји'1иh. О
с1nаром српском књlасев11~1ку Teogoc11jy. И сторијск и 'tacun11c 4 ( 1952- 1953.
обј . 1С)54) 13-42. Упор. Н . Рацt)ј•1иh, TetJ91Jc11jt!1111 11tJzлe911 11tt l) ру1111ПнснfЈ LI ,
•
1- 44; ИС'Пt,Два Teo9oct1ja Х11.лпн9ар1са. Гл i1с СА Н 2 1Х ( 1t))6) 1-21; М . Дин иh ,
ДоменiТl11јан 11 Тсо9ос11је, ПриЈ101~1 КЈИ<t> 25 {195Ч) 5- 12; М . Kaшaвatti,
Ср11скt1 књижев11ос1« у срс9Њ1Ј.Аt l1еку. Београд, 11.Ј75 , 17М-2()9.

•
Д1tмufnp11jc' Бol9af1oв111i
•
214 ' C1uy9uje 11з ср11ске сре91ювеков11е књ1LЖевнt,с1пи
- - ----------------~--------------- ----------------
описивању детаља, његове објективизације
намичности и живе. сликовите речитости. могу се и морају се
пQсматрати у склопу поетике жанра у коме Теодосије пише. а
не изоловано - дакле у своме знаt1ењу и функцијама, а не само
формално. Једна новија стилистичка студија о Теодосијевом
• •
Ж 111uujy ctietuoг Caвefi показала је, на пример, да се оно не
може битно издвојити из општег оквира жи·rијне литературе
XIII и ХЈУ века, да оно управо у тој својој наративности посе­
дује и примењује сва она стилска средства која су својствена
овом жанру као његов стилистиtrки стандард,
обележје једнога доброг житија, без обзира да ли је petr о
византијској или словенској литератури средњег века.
С друге стране, ако Теодосијево књижевно дело и дати­
рамо првим деценијама XIV века. па ако и прихватимо
уопштену констатацију да елементи наративности код
Теодосија преовлађују и формирају нов стил, ми тиме нисмо
добили све што би било потребно да се потврди теза о наста­
јању једне нове ейlЈХе у историји старе српске кtьижевности.
епохе наративног стила. У целоме том раздобљу нема ничега
што би Теодосија настављало, опонашало или мењало у
овом правцу, поготову не упоредо са даљим променама у
сликарству XIV века. Или ми немамо са"1уваних текстова и
сnоменика, или се наративни стил у старој књижевности уга­
с.ио са с.вој1tм првим остварењем. Теодосијево цело се
•
преписује, али се не наставља.
Милутиново доба је иначе бо,rато по броју споменика пис­
мености и веома зна'-1ајно по продукцији књижевних скрип­
торија на двору и по манастирима . Оно је донело нове облике
и типове писма и орнамента, а обележено је живом преписи­
ва"tком и преводила"1ком делатношhу . Врло је вероватно да
се управо тада ради на критичкој исправци старословенског
превода јеванђеља и апостола : рукописи из првИх година xrv
века - Хиландарско јеванђеље бр. 1 из 1316. и Шишатовачки
апостол из 1324 (Београд, Патр. библ. 322). Поуздано су
дошла до нас и два споменика од нароt1итоr културноис-
h С. Miillcr-U.ndu~ Stttdien ;.ит Stil tlt•r Su\!ll- Vitu 1'et1dt1sije.'i, Munchen. 1972 .
•
•
215
- ------ - ---- -- - - ~-
израза, ди­ торијскоr значаја: Рашка крмчија, писарска дело епископа
рашког Григорија из 1305 (Москва, ГИМ Воскр. 29 и ГБЛ
Унд. 25) и Никодимов типик. превод јерусалиt.-sскоr типика
•
који је начинио српски архиепископ Никодим 1319
(рукопис изгорео 1941 , са\1уване фотографије целог кодек­
са). Из тога је доба (друга деценија XIV века) знаменити
Париски зборник са Ж ~~Шијем CtietutJZ Cu.AtetJHU //е.лtање од
Стефана Првовен'-1аног (Париз, BN Cod. slav. 10).
Најкасније почетком XIV века преведен је у Србији и
као трајно византијски стиховни пролог који he одиграти важну улогу
управо у да.љем развоју књиЖевних жанрова у нас .7 Ако
Милутиновој владавини прикљу'1имо и раздобље Стефана
Де"1анског, број споменика he се повеh <1ти. али у истом
1
смеру, у истим жанровима и области~1а. _Први са'-1увани (и
сада изгубљени) препис Теодосијевог Ж 1111111ј'' свеiuо г Cal1e
је рукопис Теодулов из 1335 (прве године краља Душана) .
Пре тога је преписан Лесновски пролог. 1330 (Београд.
САНУ 53). Друга верзија јерусалимског типика, Романов
типик, настао је веh 1331 (Берлин, SB Vuk 49). Ако не
раt1унамо аренrе у повељама Драгутина; Милутина и
Де"1анскоr1 инаt1е веома интересантне и још недовољно
nроу\1ене у књижевно- историјском погледух1 као и неке
1
ситније, мада не мање важне записе (на пример, запис
рашког епископа Григорија у поменутој Рашкој крмчији из
1305) оригинал но је у томе периоду само крупно дело
архиепископа Данила II (Данила Пеhкоr), Ж111u11ја к11аљева
и архиейиск(Јйа (:рйск~1х1.Ј. састављена највер·оватније пре
7 Пи·rа•ье превода <..-r11хов1 1ог npt>лo1·11 ра:1~1атраt1 ca~t у 11едав11<>
06јаnљс11ој студији Дае ре9 ак1с11је c11l 11.i·lJt111l1~ tl ptJi llJla у fJYKlJt111c11uj зб11рt.(t1
мttliflC11l11ptt Дечана, Y1t< >peд11 ii и c;-1-rt1жи11ctthct 1, Инс;-rи·гут ·•и кн)ижевн<к·r и
•
уме-r1 1 ост. БeorpaJt. 1tJ75, 'Ј7 -72 .
•
х l la к1ьижсону одлике а~нrи скрсhс nаж1ьу )"110011јс врс~tс В .
Моu1и11. Само9ржав1111 CtТieфu11 к11сз ЛnJlt/J tt 1T1/Jt191114t1j11 11е."ањ11ћкоi суае ·
•
fJe11111iie11ia tJg М11р111~е 9и Кut:tJн11. О кн езу Ла зару. Зборн~.1к paJ\<>na нау '1~101·
скуr1а, Бео1·рад . 1975, 2Х- Ј 1.
Ч JeJ\ИllO изда 11~с ориrи11ал11ог Даtiиловuг тt.:кс.1а : Ж ttt1(JtПt1 к11ал,сна и
t1p.'(11en11 cкof1a cpiicкt1J.: нtt11.1 1cao ap.'f1t~1111cкfJt1 Ди1111.л<Ј tt 9/Јуј11 . И'ЈЦ . Ђ .
 216 Д1ши1nрt1је Боtgпновиh C1ny911је ~1з српске cpeg 1ьовековне књижевноса111 217
1

1324, а најкасније до 1332. А та житија никако нису писана у Данилових ученика.11 У том погледу нема разлике из~tеђу
новом, наративном стилу и Данило није настављач Теодосија ,,плетенија'' једног Данила и .,плетенија '' једног Доментијана.
ни у ком смислу ре~.1и . Шта је онда ново, и у ком смислу се може говорити о
•
Данилова житија, поуздано датирана првим деценијама • новим по1авама и тежњама српске књижевности у првим

ХЈУ века , испуњавају собом не само ово време него. са својим деценијама XIY века ?
настављачима, и скоро сав остатак самосталног живота Књижевни текстови Данила Пеhког, нарочито његова
Србије до осамдесетих и деведесетих година XIV века. житија али и службе, нису исто што и дела претходног раз­
Изражавајуhи неке нове погледе и примењујуhи неке нове добља. То се може установити веh обиtrним '-rитањем једнога
поетске поступке , Данилова житија отварају једно ново Житија краљи1се Јелене, на пример . Разлике су очигледне
поглавље у историји старе српске књижевности , мада би када се такви књижевни састави упореде са Теодосијем, па
било претерано peha-t д.а стварају епоху или поготову да '-Iак и са Доментијаном . Јединствена је поетика, јединствени
разрастају у књижевни правац. И она се креhу у основним су општи закони и погледи на стварање књижевног текста и
оквирима житијног жанра и у духовној и поетској традицији његову функцију, истоветна су главна стилска средства и
Саве, Стефана, Доментијана J.f Теодосија. Уосталом , има • •
за1едни~.1ке су основне одлике жанрова. али Је зато видљива
• • • •
неш·то за1едни'-1ко у '-rитавоЈ ж.иТИЈНОЈ , а потом наро'-rито и •
разлика у неким новинама структуре. у знатном ПОЈЗ'-1авању
песничкој књижевности средњо6ековне Србије: то је поети­ •
експресивности, снажнијем присуству мисаоног и душевног
ка византијске пролошке хагиографије и минејске химно­ • •
света Јунака , и управо - ;у смањеној наративности: "1ак и у
rрафије, поетика која негује апстрактни "високи стил'' и
односу на Доментијана, који је међу свим писцима Xlll века
проповедни\1ку реторичност ученог богословља . Та једин ­ • •
несумњиво на1више контемплативан и на1мање наративан. у
ственост поетике и неких општих особина стила јужно­
Данила је наративности мање.
словенске (српске и бугарске) књижевности у широком
Најкрупније су новине у структу,ри житијног жанра. Док
распону XIII и ХЈУ веЈСа у науци је већ запажена: стилски пос­
су српска житија пре Данила, у Xlll веку, држећи се увек
тупак као што је ,.плетеније словес". откривен најпре у ли­
основне схеме византијског ,,виоса ", скромно улазила у сас­
тератури Јужних Словена с краја XIY века~о, установљен је
тав типика - као ктиторско житије (Сава), или нарастала до
као неоту~ива припадност јужнословенске књижевности за
~.~итава два века до тога времена, као нешто што повезује, на обимних кодекса од преко ЗОО листова jn foljo (Теодосије или
пример, све српске хагиографе и химнографе од Саве до Доментијан), Данило ствара хњижевни мозаих. крупну
целину релативно малих житијних текстова . Без обзира на то
-
J~attИ 'ltth. Заr~б- Беоrрад. 1Н66 (у дaљt:r.t тексту: Живо1n11) . Важа11 хилан- какав he бити · коначни одtовор на питање о састављачу
дарски рукопис Да11иловоr збор11ика из 1553 (т-Јв . •• Милешевски препис".
,,Даниловог зборника'', може се сматрати сигурним да је веh
X1t11. 435) н::1rубљс1• је у Београду најкасније 1941. '!Име је ве.ома оrе­
жа11 задатак 11овоr. крити,1ког издаtьа Даt-1нла . Превод 11а савремени срп ­
скохрватски језик објав ио је Л . Мирковиh у издаа.-ьу Срr1ске књнжев•1е 11 V. Mo~in, О fJerit1llizt1ciji ru.'ikt1·jllVllJ.'i/a\1e11:tkil1 k1t}i!.tv11il1 vеш, Slovo
заЈ:\руrс. Коло XXXVlll. бр. 257. Београд. 1935 ( у даљем тексту навод11м 11 - 12 (1962) 103- 1()4. Питању " пле-генија сл<>всс" пocnehetra јс врло добра
упоредо са 11зда1ьем ориг1111ала, под скраhе11ИЦ(Јl\.t ЛМ) . У 11стој књизи је и расправа Малик а Мулиhа, Sr/J:tki izi,,•uri •./1/ete11ij(1 .i;/11vt.t;". Surajevo. 1975.
важа11 npc1t1'<1вop Н . Радој,rиhа. О ар.t11еа11скоау Дt1н11.Лу 11 11 њеwв11.м шrс­ 1-f ажалост. ре::sул ·rати ове расправе. објаоље11е у неким делоо11ма •i ра11ије
tпављач11мn. стр. V-XXIX. (вид . М . Мули'•· Сербск11е аt11оtрафы X/11-XIV ов. 11 особен11m·11111 11.r с17l1t.Лн,
1О Д. С. Лиха,1ев, Некоiuорь1е за9ач11 11зучен11я в11iopoto южносла­ ТОДРЛ 23, 196М, 127-142) још нису доnољно уrнцали 11а схватања совјетске
аянскоtо вл1t.л1111п в Росс1111, Доклады 11а rv Между trарод1~ом съезде славнс­ науке о пореклу овог стила у Русији . Ynup. Д. С. Лиха•rео, Розвt1т11е pyccкoii
тоаs. А 1-f СССЈ>, М ос ква . Ј 95М, 6и д. лi111lepamypы X- XVll веков. Ле11инrрад. 1973, ~.

•
 Д ttмt1 tfifJttje БlЈИ} t111ов11/а · C17iyg ttje 11з срйске cpeg њоаекоа11е књижев11ос1п11 219

Данилова намера била писање једнога житијног зборника XIII и првим деценијама XIV века помно преписиван у нас,
српске свете династије и свете аутокефалне цркве. 1 2 О томе најпре у својој старијој, нестиховној, а потом и у млађој , сти­
он сам говори у својим текстовима . Тако у Жиш11ју краљице ховној редакцији. Књига за манастирско и црквено читање.
Је11 е11е каже изри'-1ито: ,,Ја, грешни Данило, саставих напред Данилов зборник је могао бити и замишљен као својеврсни
писана житија благоверних краљева српске земље,, .13 Раније, . српски " пролог". Литургијска календарска заглавља
на по'-1етку Ж utuuja крс~ља Драг уши11а , упућује на претходне Данилових житија иду у прилог таквој претпоставци. На
текстове одн . на Жишије краља ·yplJtua, ре'-tима "као што пример, заглавље Жi11u1,1.ja крtlЛ>а Дp,1zy1u111-tt1 гласи у ориги-
напред изнесосмо у овом спису (nисАЈtии) " .14 У Жt1,Шију краља нал у: М Ћс ЕЦА м.tрьт .s -
в~. ·ВЈ· дА1t1~ жнтнк &t'\.srоча.стивААrо кpAt'\fl\
Mc-111y11l111it1 п омиње, о пет. претходне текm-ове на исти на'-rин: Ст@ф""" срЋмьскд4rо Н4рЕчЕН4дrо Дp.sro'(THH4, в1. нноцЋх•· же
•
.•о томе свему смо указали у напред писаном њихову ЖИТИЈУ ТЕок1.тист4 мондх.s . 19 Или загл<,вље Ж 1.11uujt1 краљиt(е Јеле11е :
{в1. r1рtд1.11ис.s"ом1. житни их•·) ".15 t{ак и у Жи1uију aJJXUet1UCKOtitt M·kceц.s февроуарн11 ва.· Н· д•~•tL ж•1т~1к воrооуrод1.1tок и жи;1"•·
Јоt111ик1,1ја Данило се позива на раније текстове и тиме откри­ не11ороч1.ндm вл4rоч1.(тнвык и лрнстоl\ЮGИВЫI( rос11ожде 114шек .
ва композиционо јединство читаве књиге: .. као што указасмо вА.sже1tык 161\Ены мондхнк. 2<1 Да је. ипак, у мотивацији текстова
у напред писаном житију (тј. Жuiuujy К/Јаља УЈЈlЈШа - Д. Б . ) о овог зборника лежало и прослављање светих о дану њиховог
свему што се догодило" .16 Најнепосредније о својој намери да
•
спомена. што зна'-ЈИ - да су ови житИЈНИ текстови култне
састави зборник житија говори Данило у уводу Сказанија о природе по једној својој функцији . види се и из других места
жt1tttlijy tl/JelJCtJeшtileн.ux архией11скlЈйа ср11скt1х: "Сва напред у зборнику. У кратком уводу Ж i11й1tja UfJ,tt1etl 11cкviit1
писана житија краљева српске земље. сва саставивши довде, Јоа11икија Данило јасно помиње 11амет1. светога као околност
и опет после њих наумисмо. колико нам буде могуће у
• •
писања одн. читања жити1а: 11 '-IИЈа успомена данас настад е
Господу. да и неке мале повести житија {мдАык nовЋстн ( кrожЕ ПАМЕТ!. A•·"•·Clo Н4СТ4811ШИ) ••. 21
жнти11) проговоримо о светитељима. који су пређе били". 17 Као моrуhни узор Даниловом зборнику не би се смела
•
Или. у уводу Жu1u,i1jt1 к11аља МилуШи1tа : ,.Јер због имена силе испустити из вида ни византи1ска панегири'-1ка литература у
Твоје и почео сам оно што је напред у овом спису, житија тзв. ,,тржастав·ницима" или хомилијарима (панаrирицима).
добропослушљивих слуrу Твојих ''. I Х који имају СЛИ'-IНУ функцију, а много више него пролог оне
За такву композицију. за састављање хагиографског панегиричне реторичности коју h.e у својим саставима
зборника мањих или веhих житијних текстова биhе· неопход­ прим ењивати Данило (нпр. Михановиhев хоми.тiијар из
но тражит~t а11алоrије са византијским прологом . .који је у последње 1;1е.твртин,е ХЈЈЈ века - Загреб . ЈАЗУ III с 19).
'
Упадљиво је код Данила и компликовање унутраш1ьс
структуре житија, ,,плетеније') композиције . Уместо лаког 11
12 ВнЈt. 11 . Pa1toj•11th, О t1p.r11e111tcкt1tiy Да11ttлу 11 11 1ьeiuf11u1 11ac- наративног тока излагања којим се прати биографска факту ­
1nt1 11.rh11•111мt1.
XXl l - XXlll. ра једног живота - на пример код Теодосија (мада ни код
1Ј Ж tttllJtlitt, 5К = ЛМ 46. њега не у једноставној композицији) - овде је дата слож<.:.н е:1
14 Ж11t1t11n11. 22 = ЛМ 2 1.
.
конструкција многих поджанрова : молитава,
-
nлat-1 ena.
15 Жt1нn17i11. 11)6 = ЛМ Х().
•
ln Ж1tt1l1tТ111, 2К9 = 22(). Jt) Жtl(J(JIUll, 22 =л м 2 1.
17 ЖttllUtllll , 2:\4 = лм 176. 20 Ж11ао1п11, 54 = ЛМ 41.
IX Ж11l~r117it1, 1(14 = ЛМ 79. 21 ЖttROlRlt. 276 =л м 21)<.),

•
 '
220 Д1~м111Пр11је Б1Jlgaнoвt11i (,1uy9uje tl3 cpiicкe сре9њџвековне књ11Женнl>Сiii11 221
•

•
унутрашњих монолога и дијалога са својом душом, покај­ сама; епистоларни жанр заступљен је ту преписком краљице

ничких исповедања или похвала, па ~rак и поученија . ЖtЈШuје
к11аљt114е Јеле11е је у том погледу веома карактеристично и
можда најдоследније у спроваt}ењу таквог ltосложавања''.
Шта · све садржи ово Ж ишије? Који су његови саставни
делови?
То је t1итав низ посебних књижевних родова у склад­
ном композиционом смењивању и шаренилу које открива
не само разрађеност и вештину књижевног пос.тупка
Даниловог него и богатство духовног садржаја Јеленине
Јелене са синајским и светогорским оцима .Ј2 Искоришhен је
и жанр поу'-rенија, где се нароt1ито истиt1е Јеленина поука
синовима. Драгутину и Милутину (Мои чедt Аювнмt о rос110-
дн)33t у којој је изложена читава једна идеологија владања.
Погледи на црквену јерархију. на њено понашање и улогу
црквених богатстава у друштву, исказани су такође у виду
Јелениног ,, поученија '' старешинама и црквенослужитељима
манастира Градца.3 4 У књижевном смислу је нароt1ито за-
•
нимљив и жанр унутрашњег дијалога или монолога што га

личност1t . На по'-rетку је реторски увод или пролоr22 . краљица Јелена изговара поводо~1 подизања те своје
после којег теt1е житије , намењено слушању (дАдите мн задужбине (Ох•· осо'(жде11иtо с~вtсти монк) .3) Биографско кази ­
сАоухы вдwti в1. r1осАуwдннl( rtрнАеж1.но) и обележено . ре чима вање о Јелени Данило као да прекида пан еrири'-1ким "хвала­
самог аутора, категоријом ,,похвалних житија·• (хвдАLНАrА ма и благодарењић-1а" , заправо похвалом Јелени (nште оо коrо
'
жнтнr1). 2Ј Beh на самом ПО'-Јетку житијног текста уграђује именовдтн кrоже жнтнк nрtв1.зиде оумы ЧАовtч1.скык) .3fi
се у казивање молитва Јеленина {Боже вААrын и Похвалним ,,глаголом'' краља Милутина он и завршава
111.сештt!дрын rосnодн) 24 , а молитве и касније веома често причу о Јелениној смрти и погребу. али је и та похвална ре'-1
• •
граде ово Ж 111IJ.t1je. То су молитве веома различитог само завршни ступањ Једнога сложени1еr жанра - жанра над-

жанра: молитве - плачеви (ПдАчн се oк•raHArA до'(ШЕ н гробног пла~1а, који Данило ставља у уста МилуТину. дра­
rptw1.нAra; Се оу во внждоу )25; молитве-исповедања , као што матичног у ступњевитом прераста њу једне тужбалице у
су: Грtх•· юности мо мк н нев ·kд tниrА мокrо НЕ nомени26; или похвалу , изграђену ,,~tакаризмима ·· (Бl\4Ж€"" кен м4тн моr1
О1tтодд111.че &ААrын мон Христе 27; изванредна покајничка rосnождЕ). 37
молитва Горе мн'k rрЋшtЈнtн2К и више молитава сличног Према томе, цела је књижевна грађевина Ж11tttttjl1 кр,1љи­
жанра 2"', затим благодарне молитве као што је молитва ~4е Јеле1tе саздана од многих. реторских и поетских ,родова.
GААГОДАроу ТЕ Gl\AДlltKO rосnоди ВОЖЕ моиЈО . и БАА·ГОДАроу ТЕ углавном високе емоционалности. С друге стране. и сваки од
сАдда.кwн мон Имсоусе .Ј t Осим молитава , у ЖиШ~tју има пи- ових родова унутар Жutut.iju грађен је сложеном композици­
јом стилских фигура , испреплетених у H ctj вehoj мери библиј­
22 Ж11n1J1n11, 54- 51 = ЛМ 43- 45 . ским наводима и асоцијацијама. Међутим-. нИје у питању
23 ЖttfJ(Jt1l11. 51 •1 д. = ЛМ 45 ид. ,,испрекиданост" приповедања , како би рекли наши исто-
24 ЖtttJOtТitt, 5Ч-6<) = ЛМ 47-4Х.
25 Ж11(101ft11, 61 = ЛМ 4Х-4Ч.
26 Ж11t1011111, 64 = ЛМ 5()-51 . 32 Жuвoiii11, 65-67 = ЛМ 51-52.
27 Ж11tJtJ1Тi11, 69 =Л М 54. , 33 Ж11вvtnL1, 71-73 = ЈЈМ 55- 56.
2Х ЖttH(JIUll, 7Ј-74 = лм 57. Ј4 Ж1-1во1~111, Х<>-К2 = ЛМ 61 -63.
2'> Ж11во1п11. 15, 77-7Х, Х3. Х5-Х7 = ЛМ 5Х, 6(). 35 ЖLIBVlUll , 76-77 = лм 5t),
ЈО Ж11но11111. XX- XtJ = ЛМ 67. 36 Ж11t1сЈtП11, Х2-ХЈ = JlM 6~ .
31 Ж 111101Тl11, ХЧ-(}() = ЛМ 6Х. 37 ж Ull Ollltl , ЧI -t}3 = ЛМ ()t)- 7(), •

•
 •
Д1ш111Пр11је Боl9а11ов11h
222
ричари старе школе38; посреди је свесно и планско смењи­
вање таквих књижевних, поетских облика који у том сме­
њивању и у свој.ој свеукупности стварају одређен ефекат.
ефекат повишене емоционалности, у којој је читалац под­
стакнут да размишља, да и сам уђе у разговор са собом, у
преслишавање савести и 'плач ,,који доноси радост" .39
Данилови текстови су с-'лопљени управо од оних поет­
ских и реторских жанрова (у улози поджанра) који поја­
чавају ту контемплативну функцију житија. У њима је о'-1еви­
дан известан теолошко-мистички интелектуализам,
сродан Доментијановом, али разли'-rит од њега управо по
уношењу веhега броја поетских облика који се могу
озна~1ити као ,.покајнички·· - плачева , плачевних молитава,
исповедања и дијалога са собом. Beha је интроспекција у пси­
холошкој основи Даниловог књижевног казивања , и веhа
узбуђеност услед ове интроспекције . Ја бих и ту поменуо, као
пример. Јеленине унутрашње дијалоге, њена понирања у соп­
ствени душевни живот , разговор и препирку са својом ду­
шом.40 Па '-tак и кад при'-1а о полити1.1ким збивањима или
покретима трупа , Данило у први план изву1.1е унутрашњу
ли1.1ност свог јунака . Она се и тада открива својим питањима
и недоумицама, кајањем или страхом пред вели't1ином божјих
дејставс:\. Карактеристи'-1но је, на пример, понашање краља
ЈХ На приt.1ер. Д. Павлооиh. који још Д()"tентнјану замера 1t1то .•ci1oja
flзлага~ьа ... прекида cnoкor taaca бpojtaнt.t 1.(итат•tма •1 nарале;1ама из Библије,
11 11apottH"l'O цугим 't'еолоаuкнм дигресијама н размишљањима која зQДржава­
ју nри•1а1ье и ••спотребно компликују његов t.'Тил и његов 11ачи11 nриказн­
вааьа Д()Гађаја" (Д. Павл ов •1h . Cmap11jo јуlослове11ска к1ыокевносш. Београд.
11.Ј71 . 69). Због •1стих "недостатака", Паолов•1h пори 1 1е Данилу 11 веhи
каьижеоttн таленат: "Штета је саЈ.10 што Данило као писац није имао више
каьиж~вttоrа таЈ1е11та . 011 нer.ta у довољној мери дар лаког и живљег изла ­
rа1ьа . t.'ТИ.!1 ",у је суоиаuе китњаст и високt)11ара1i, а местими ~ано ИЈ.са нејас1•ос-
11t ~1 нс11рецизн0<..-rи·· (11ст(), 74).
~9 flлa 1 1 кujit до11ос•1 радост (ntveo~ xaporco16<;) - појава у психоло1·и­
јаt Јtскt:т11з~1а () к ој<)ј ес писа;rо још у Vll веку : Д . Богдановиh, Јопа11
Лес,-пп11•11111к у flt1Jt1f11Тl11jcкoj 11 с1Тlарпј ср11ској к1ь11Жев11осШt1. Београд. 196Х.
76- 77.
4
н Жt1t1tJ11111. 76-77 = JlM 59. 11 друга r.tccтa .
C1Тly9t1je из с11nске <.·ре9њовековне к1ь11.Жев11vап11
223
Милутина у борбама са каном Ногајем. нароt.rито Милу­
тинова молитва пре сукоба.41
Главни је свет Данилове литературе - свет мисли и духа.
унутрашњи свет. Све спољашње налази се код њега у фун­
кцији духовног. али човековог духовног. Отуда Данило и није
•
приповедач, и његов стил ни1е стил живописне наративности .
Ако га треба везати за неку нашу књижевну појаву у
претходном столећу, онда је то Доментијан . Али је Данило
• • •
отишао даље: цело Је његово житије Једна сложена проповед
веома ( t,слово", како сам каже)42 , казива1-ье скривеног, не оног што
се збива пред О'-1има . Он пише као сведок. али као тајник: ,,А
ја, грешни Данило, био сам тајни зналац (-rдиновЋст1.111tк1.)
неких такових његових подвига'' .4~
Мора се истаћи још једна особина. По броју библијских
навода и реминисценција , по степену урастања библијске
речи у текст житија, са Даниловим делима може се мерити
' само Доментија1-1 . Акриби"1на испитивања откриће, заправо,
далеко веhи број цитата из Свето.r ли·сма у Данила него што
их имамо у познатој књизи С. Станојевиhа - Д. Глумца ,
йи~·мtЈ у 11ашим с1«а1Јим cйoмe1tt1t4t1мa. Београд, 1932.
Cl.Jetuo
Читав је Данилов текст саздан од Библије, нарочито у пане­
гири..,1ким ставовима или тамо где се писац препушта
усхићеном размишљању о судбини и провиђењу . На
Даниловим текстовима би, чини ми се, и било најзахвалније
проучавати структу·ралну улогу библијских присећања у јед­
ном житијном тексту. У сваком слу'-1ају, у Данила се запажа
поја'-1ано ткање и "плетеније" библијске ре1.1и . Његова
ре~оричност постаје, тако, својеврсни псалтирски речитатив.
У свему овоме постаје још видљивија него раније мо­
нашка заокупљеност собом и ,,расуђивањем" (8t<fxptotc;) о
• путевима и вредностима живота . Један монашки. али ученији
монашки менталитет. Ако је реч о псаламско~1 плетенију
41ЖttOOfUll.12()-121 = лм (ј\ -~2 .
42 Ж11aot1lL1, 2Ч: о нмхLжf 11ottov-днxoмtt Cf слоао сыт~1интн. •Анко вl.змож-
• L1ю = упор . ЛМ 26. ·
43 Ж11во11l11 . 39 = ЛМ 33.
 224 Дим1111lр11је Бо19анов11h
•
речи, онда је то несумњиво резултат вековног неговања
псалтирског мољења и \1тенија у монашким hелијама,
наро'-1и;nо практикованоr у Карејској исихастирији, где
Данило проводи извесно време свог живота44. придржавајући
се. свакако, Савиног скитсхоr устава за држање псалтира.
који предвиђа иш--1итавање целокупног псалтира ,,за дан и
ноћ,, .45 Ако је ре\1 о покајни"1кој интонацији, о разговору са
собом, о плачу, ваља се сетити знаt1ајног места које у животу
светогорског и српског монаштва има покајничка лектира
једног Јефрема Сирина, на пример (Јефремов ,,Паренесис''
који се данас '-1ува у Београду, САНУ 60, преведен је са
грчког у Деttанима 1337), или покајних стихира посног трио­
да (посни триод је у трећој и '-tетвртој деценији XIV века
доста преписиван - само Народна библиотека Србије има
два таква триода, Рс 645 из 1328. и 644 из 1330/40). или
,,Диоптре •· Филипа Самотни ка, '"•ији је словенски превод под
заглављем ПА.tчеве и рwдднн11 мондх.~ (Tp.sнi.н.s и rрЋш1.н•. иrдд
с1.11ирдwе се с" до'('ше~о свок~о са'-rуван у пљеваљском рукопису
44 Дан 1111t> јс Ои<> у Кёtрејској ис11ос1•иц11 св. Саве, f>e:t суt.11ье. као
б~ttt1L1~1 а1гума11 манастира Хила11дара . Његов ()иограф 11 tfаставља•1 Ж11ао1па
nри,1а д;1 је у .•снхас..'Тирији" Да11и110 провео "много вpet.teJ<ta". и то "сваки
1акt>11ск•t устав нсnу1ьујуhи" (Ж11во11211. 46 = ЛМ 37). У nосеб11ом Жt111lujy
1t/JX11en11c1.:(Jtla Дс11111.ла. c.11i cat.'lo помиње "веко време '' (r10 врЋме11ехь же
1111к1.1нхь. Живtrr•t. Ј57 = ЛМ 271 ). али ('()Вори ontu1tp11иje о Да 1rи11овој npи­
,..Ctf" Устава сн. Саве Српског (Ж11t1t11li11. 356-357 = ЛМ 27()- 271 ). Rремс
l\(>раока Да11ило11оr у Карејској и снхастирији, међутим . мора
оrрн11•1• 1ити на 11ек ол 11к<> t.tесеци токоt.1 лета и јссе"и 1Ј11 , П<)UЈТО је на
r1t>ложају х~1ла11дарског иryt.ia11a n~ Tt)ra бно 01t IJ()5 (оероват11ије - ЈЈ<Њ) .
И :t Србије, ку1tа јс отишао 1Ј11 • opaha се у Свету Гору 1314. и у хил
1tctpcк<>t.t nttpry (Св. Саве'? Преображе1ьа'!) бави се к1ьнжев1 1им paJ.t<>M до
llp<>Л~ha 1316. у c~roj Гори jt: ПOliOttO 1324. кида l)ероват110 пише ж llfiiLJje
крt1.лн1 М11л)1 1Тt1111t1. Xpo110J1urиjy живота apxi1cnиcк<.Jna Даt111ла 11 ре :Ј иt.1ирао
ј~ В . Мо1uи11 , Ж111П11је к11t1љt1 Miыym111-1n 1111смс1 ttp.\·11cii11<.·кo11y Да1111лу // 11
м llЛ y 1n1111tJ6(Jj llt)(,t.!Љ ll -llYlnoб11tJt/JUфt1j11. 36<)р11И к ИС-Г<.>ријс к ll)ИЖСВll<>С'ГИ
Ј( ). ОЈtс.:1ье11.с јсз11ка •• КЊltжсв1 1ос1·и CA ~IY, Б~оград. IY76. 109-136, Пt)ceб­
ll<J IHt С.."Тр . 1Ј ().
45 Ви1~. Карс.::ј ски тиn•t к, из1,. В. Ћороnиh, С1111с11 Св. Cttt~e. Бсоrр~д-Ср.
KapJ1<)Bltl1, lt.J2X, 11 : т1.чн~о л• 11р-k11ilво1мт ,, tt(мтwpi. 114 дыњ н 11• 110111ь.
Ciiiyg ије и.з сраске cpeg 1ьовеков11е књ11Жевнос11l11 225
(Св. Тројица. бр . 72) из треће '-1етвртине XJV века . 46 Уз то,
•
веома разви1ено теолошко, и то сотериолошки засновано
образложење светости, хоје се cpehe у свим ДанилоQим тек­
стовима, ynyhyje на теолошке преокупације времена и сре­
дине која је веh сазревала за синтезу вековног монашког
искуства.
Увод Сказа1iuја () жиШију t1pe(Jcвetutul~1tux а11хиеиискl>йа
сраских у том погледу је веома карактеристи\1ан . Речима
- Светог писма, наро,rито из догматски важних посланица
Ефесцима и Филипљанима, исказана је мисао о божанским
основама спасења и освеhења светих људи. Бог (Син) поста­
је човек, мотивисан љубављу према људима, и кроз мистери­
ју своје "кенозе'' (кivrocn~ Флп 2, 7-8). у споју божанске и
1 људске природе, саопштава човеку ве'-1ни живот и узводи га
.,у зборове анђела својих ''. Као човек. Христос није престај~о
бити Богом ("не одлус.1ивши се никако од О'-1евих недара''). С
• •
друге стране. његово спаситељско дело НИЈе само истори1ски
догађај, мада јесте и то: OJiO се продужава у вечну будуhност
• • •
исто онако као што је зачето у вечно1 прошлости: ,,Јер не
• •
само да 1е сишавши на земљу, ишао с нама. или нам се 1ави и
отиде од нас (не ТЬЧИIО 60 НА ЗЕМЛIО (1.ш1.д1. 11оходн (la НАМИ, ИАН
нд111и нw (Е н отиде от1. ttAct.), но је увек с нама ... Јер пре биhа
унапред знајуhи крај сваког од нас (nрtжде во вwтиrА nров-kдwи
коtЕrождо н•сt. коньчнноу) зове нас све у ве,1ни живот'' . Захва­
љујуhи тој снази Христове милости (благодати, Х.Фt~) , одази­
вајуhи се с љубављу на позив Исусов, свети су људи изменили
ес своју природу: .,оставивши земаљско царство и пођоше за
Христом, јер учинише Његову вољу и Његове заповести
савршише. И ради такве жеље њихове свесрда\rне љубави ка
a11-
Христу (н T4KOBA4ro р4ди ЖЕААННпа и1.(~р1.д1.ч1.нwк Аtов1.ие иж Е к1.
Христоу), будуhи још у телу. јавише се равни анђелима (кеште
, 11. llt\l1TH CO'('WTE pAllJHH AH1.r@AOMl1 rавнwе с е)''.47
46 Треба <>fiрати1·~• 11аж н,у "а "je<~pe~t<>ucк11" c.:1·1t11 у Ж111П1tј_У K{JDJ11t1
ДpuiylUllHll: 0 ДО\'Шf O\'llWA•~ . О AO\'lllf 0\'f;Ol' .alA ( Ж ltllfJIПtl. 2tJ-J() = ЛМ 26-27),
ИЈ111 Пом•"• '"· ок4а11wн чАов-kч• (Ж11во1п11. 34-Ј5 = JIM 3(>).
47 Ж11вoiii11, 232- 233 = JI М 175- 176.
 226 Дtш111прије Бot9tt1"oвt1Jt
И о~де се мора приметити да архиепископ Данило не го­
вори ништа што веh не би бил·о познато из богате традиције
византијског богосповља. Штавише, теолошка мотивација
житија видљива је и у делима свих Данилових претходниха,
па '-rак и у Савином ктиторском Жutuujy свеШоi Симео1'1а.4g •
Она је дубоко условљена идеолошким, а не формалним
разлозима. и зато је трајно обележје старе српске као и
византијске хагиографије . Биhе уопште веома важно
проу"1ити теологију српских житија , као и старих српских
служби, и то управо у пореt}ењу са развојем византијске
теологије. Тиме he се открити значајни елементи односа у
култури Србије и Византије , ступањ ,,савремености'' на коме
се културно (и посебно - књижевно) стварање налази у нас
када је реч о појединим епохама . Колико год је ортодоксна
те олошка мисао на први поглед статична , толико се у њој ,
пажљивим и ученим погледом, могу пратити неке линије
развоја . Дешавају се и у византијској теологији промене које
имају историјски оквир и хронолош·ке границе, поготову ако
се гледа и на књижевни израз таквих збивања, на упоредне
промене у развоју стила и књижевних родова. Тако he и за
даље проу\1авање .књижевног дела српског архиепископа
Данила 11 бити од великог зна"1аја проуча. вање теол·ошких
преокупација и типа духовности који долазе до изражаја у
његовом делу. и то у поређењу са тадашњом. оновременом
византијском духовношћу и идејним основама савремене
византијске књижевности одговарајућих жанрова.
У књижевном делу Данила Пе·hког долазе до изражаја
оне квалитативно нове преокупације светогорског Y"Ieнor
монаштва које су у то време и нешто касније постале основ
паламитске исихасти'-1ке теологије, и к·оје су. са своје
стране , условиле даљу. еволуцију књижевног израза ка
• •
снажниЈОЈ експресивности. али 1Ie у приповедању, не у нара-
4
х Довољ110 је 01tцети епилог СавЈ1ног Ж11тија: Cn11c1.1 Св. Саве, нзд. В .
т,оро11иh. 174- ј 75. 1f иkако није прихватљив покушај, у новије време. да се
Сава1но"1 cr1•1cy порекне хагиографски карактер. на пример, у М . Ка1uанин.
Српска књ11Же(1нос1П у с1,сgњем беку. 124-1 25.
C1ny911je ttJ срt1ске среgњовекоа/.tе књижеанпс11it1 227
тивном сликању ликова и догађаја, него у сложенијој и
у'-1енијој примени већ одраније познатих стилских средстава
апстра ховања и уопштавања , средстава средњовековне књи-
•
жевн е спиритуализациЈе.
Насупрот необразложени.м тврдњама да ,,оно што је
Данило 11 написао не одише исихазмом ''49, Данило је по
• •
своме књижевном делу , по духовној структури своје
ЛИ'-Јности и својој идеологији прави исихаст. Уосталом , и
његов жи .вотописац, уt1еник и настављач, у Ж1,1, iu1ujy
t1рхиеаискоаа Да1tила , описује га као правог светогорског
•
м онаха - интелектуалца КОЈИ се понаша исихастички , живи и
мисли у традицији син·ајског, палестинског и атонског " без­
млвништва ''. Данило је тако ус~tерен још као младиh: ,,веtrна
истинита премудрост, Бог, овога себи изабра, и од сијаЈi?а
пр1 исносушне светлости озари његов ум, хотеhи га показати
као слику своје доброте (оордз1. оА.trости своки) " .50 Он још тада
има ,,свагда будно око ка љубитељу Христу '' ~ као монах
почетник, "дању работајуhи са братијом манастирске работе,
но.hу не кушаше ни мало покоја , но се умом нелицемерне
1
љубави настањива.ше н а висинама код престола Владике (на.
O'(MOML НЕАНЦ@м-kр1.нык l\I08818E 81..t 1ь1ш1.нинх11 оу nptcтoA.t ВААДЫ­
Чl1НIА 11.дв.tр.tк се) ". непрестано лијући изворе суза од otrиjy
својкх (нenp-k,TAHl1HO CAl1Зl1Hh1K HCTOЧl1HИKhl АИМ OTl1 оч-.ю (IOMIO) '' .SI
Штавише , у јеку борби с Каталонцима, опсађен у пиргу
Руског манастира, ,,блажени умном молитвом досезаше до
•
небеса , чекајуhи помоh од Господа '' .52 И касније t када поново
долази у Хиландар (око 1324). Данило. лрема његову биогра­
фу, "узишавши на пиргt лоче ту у hутању живети (1ь/\tз1. а1.
nнр1,rь, тоу "дчеть вЕЗМАLв1.ствов.tти) '' .53 Свуда се , дакле, сре­
hемо са карактеристичн·им исихастичким појмовn·ма и лред-
•
1.
49 Ђ. Сл ијеп•1евиh. Иctnop11ja срuске rlра<Ј(Јсланне t(ркве. 1. Миttхе.н.
1962, 170.
50 Ж1~.воz.7lи, 332 = ЛМ 2.~1 .
51 Ж11воши. 335-336 = ЛМ 253-254.
52 Ж11в()t1l11, 352 = ЛМ 267.
•
• 53 Ж11восu1~, 359 = ЛМ 273.
 228 Д1tм11тр11је Бo tq nнoa11h Cmy91-1je 11з српске С/Је9њоаскоане к~ltжевности 229

ставама. од овога "безмлвствовања " (i1m>xa~t:tu), до ,,умне
молитве '' (7tpocrtux'1 voepa) . .,сузних источника "
&xкpurov) . екстати'-1ног бављења оу 11рtстол4 &1'\Адt.1чLнr1
tdv 0p6vov ЛEcr7t6tou ), " неуспављивим оком'' ( dкoiµТ]to<;
6q>0<ХЛ.µ6<;) . озареног .. сијањем присносушне светлости'' у уму
његову (lЛМxµ'Jfl<; to\5 dEtO{ou q><J.>to<; tv tw vow aUtot>). у
питању су све сами појмови класи~.1ноr исихазма. 54
Потпуно исте представе налазимо и у .књижевном делу са­
мог Данила . Непосредни изрази исихастис.1ке доктрине могу се
видети. на пример. у Да1iиловом причању о архиепископу
Јевстатију, који се повукао са положаја хиландарског игумана
.•да би у· м његов остао кеудаљен од божаствене љубави (д• вы
npЋOЫl\IJ O\(Ml1 ~МО'( нензмtньне. OTIJ Ato&t.BE BOЖb(Tll1HWK}, ка коју
беше навикао од своје младости", али се потом морао прих­
монашки подвиг такође . Данило слика исихастиt1ким бојама.
(1tt1'Yti Нема ни потребе наводити многа места из Жutlluja
(7tp6cr apxueilucкoaa Арсенија која се могу упоредити са било којим
патериком или житијем светих мон аха - безмлвника.
ПодробнИја анализа открила би о вде елементе онога аскет­
ско-мистичког смера ви за нтијске духов1iости који се оби'-1но
назива ,,синајском школом ", обележене ,,умним ·· спокој ­
ством и умереношhу аскезе ради ограниtrавања телесних
прохтева, али и сопствене клице ..гордости'' . 5Ч
Иста идеолошка обележја имају и Данилова житија
владара, не само архиепископа . Ли1..1ност к.раљице Јелеt1е
описао је сажето , истичуhи 1-ьен идеал "пустиње" и ,.безмлви­
ја '': "И ова блажена презревши све красно видљ~rво овога
света, жели невидљиво , тога самога нев•1дљ•1в оrа као гледа­

ватити игуманске дужности у Студеници, где "приМЈt јуhи, и усрдно трпи анђелски живот (и тр1.11нт1. ""1.rеА1.скомо'!'
савршену власт о законском исправљању и о душевној ЖНТНIО CtJpETLCTIO\(IOШTH), свагда умом пустиње гонеhи и
користи. гледајуhи праведну зраку беспочетне светлости (зрЕ причешhујуhи се Богу у великом hута њу (вьсеrд• о'fмькын
везндче"'·"••rо свt ТА ЗАроу nрАв-kдьноуtо ), самога Христа'' .55 Вео­ nоустwнм rонештн, мноrынма, везмАа.1н1tм1. возЋ 11рнчешт.ttоштн
ма је карактеристи1.1но и друго место у истом ЖttШt~jy: ,,Дух се) ''.6<• Краљ Драгутин је још на престолу обузет идеалима
пресвети који испуњује све ризнице добара , и њега просвети пустињачког, исихастичког живота. Он је у преписци са
божаственом благодаhу и ум његов управи ка своду небеском монасима Синаја и Палестине , као са правим ,.духовним
(и оум1. 1Е1·0 в1.nери к1. тврьдн НЕВЕ(t.н'kн), да се никада ке одлу1.1ује оцима '' (nmftp 7tveuµattкЬ~). јер ,,у писму исповедаше им
од престола Влади'-tња'' .56 За архиепископа Арсенија каже да своје грехе и даваше их њима на расуђивање, да би му дали
га св. Сава ,,дејством пресветога Духа узведе на пресветлу епитимију ". А ови духовни оци његови 1·акође у писму даваху
светлост божаствекога разума (дtнст1икм1. во r1p'kcвeт44ro доух" му заповести " .61
"" r1рЋсв·kтАЫН свtт1. 60ЖLСТВЫfА4ГО рАЗО\(М.t)''57 , где су сасвим иси­ ,. Најзад, у самом стилу Данила Пеhкоr познају се црте иси­
хастиtrки управо појмови ,,дејства nресветоrа Духа" (tvep'}ia хасти'-1ке књижевности . Све особине ..високог стила '', .!изви-
tot> virep«:x')(ou Пveuµa:toc;) и ,,пресветла светлост божаственог
разума" ("Со v7tEp<patc; q>roc; ttf~ 0eoyvomac;).5H Арсенијев 59 1-la пример, Apcet11tjc у Жи ·1~t t)C.."ГftJ'e ci. RfАМкhlимь м"r'ч"ttнкм~.
(свакако - 110'\JX'ta) н кротости.о ... н t1t1ко/\иж• о у м" (tl ••• 11одвижЕ 1•.а••АДf1tии nt.co-
1wicwммн , 111 M"flOY XA"Rb llДltJ М К11 м-kроу КО,\01( tlHIC , И ТО 81• tttкwм O'l(pt! ЧfHWH
54 У /l t)p. Н. G . Bet:k, К ircht' 11111/ tl1et1/t1J:iJc/rt.' J.it~r11tur inr /J)'1.tt11ti11i.\·cl1t'n f'OДL, " HNKOANЖf ." "ош тн ДАК fllt CA•CTL ' '•"• тtАоу сво KMOI( ••АН tlOIC014 (Жио<Уrи.
Reic/1. MGnchc11. 11.)59, Ј44-36Н. • 24() =Л М IHI) .
5 5 Ж111ii11je ll/J.л·11et111cкo11t1 Јо111111к11ја , Жttвоти. 2Х5-2Н6 = ЛМ 216- 217. ()() Жt11n11je краљ111(е Јс.11е11е, ж~1всn·1t . 62 = Л М 49.
56 Жнв<У111. 277 =ЛМ 21 (), где је погрешно твр1,дн "Евfс~.нtн =11е(>еској
61 ЖutПttje K/>ti.tЫJ Дра zу1П11нt1, Жня<ЈТlt . 41-42 = ЛМ 34-15. Ytt<>p. 'Б .
1·врЬак11, t.ttt/ta ј с ткр1.,,1 . = t:вод ( 11 сб~ски) .
Трифуt1овиl-. , Дnе 1iослон11це Јелене Ба1111111h 11 l-f11кo11u611 "ПоtЈес1п о jt!py·
57 Ж1111111је nJJ.r11<·11c1tк11t1 Apcl 1111jf1, Животи, 23Ч = ЛМ 1Х Ј .
1
сал1џсским 1срк(1а.wа 11 1lус/'П1111,ск11м м ес1П 11м11 ", К1Lиж~ о11 а и е1t>р11ј а 5
5К Yn<>f>. Н . G. Be1:k. Kirc:lze und the11l. Li1ert1rur. 344-ЈбХ. (Београд, 1<Ј72) к1ь. 1Х , 2.Н'Ј-327 .

•

23() Дt1м1111lрије Боi9ановић
тија'' или ,,плетенија словес'', сва средства која чине да зби­
ва!Ьа и личнос1·и о којима се прича добију метафизички зна­
чај необичног, божаственоr и духовног, могу се приказати на
текстовима архиепископа Данила II. Студија Малика Мули­
hа о српским изворима ,,плетенија словес'' (1975) открила је
реп~т.оар стилских поступака којима су грађена Данилова
Жи1и111а кр~ва и арх1~ейискоаа сраскt-1х, а који су по својој
идеолошкој и реторско-поетској суштини и изразу - иси­
хастички.f>2 Мулиhевој анализи једва да би се шта имало
д.одати, осим напомене да су сва та стилска обележја иси­
хастичке књижевности видљива још и више у Даниловим
химнографским делима - Служби архиеаискойу Apce11ttjy и
Служб11 архиеаискоау Jeвcйlaiuujy.t.3
Није у питању само истовременост појава, тих идеолош ­
ких и стилских одлика Даниловог књижевног дела и оних
светогорских духовних струјања која he тридесетих година
ХЈУ века довести до ученог исихазма. Данило борави у тој
средини, и то. у исто време када су на Светој Гори, у аскези и
контемплацији, али свакако и у међусобном општењу и раз­
мени мисли, такви носиоци древне исихастичке традиције и
теолошки бранитељи исихаста као што су Никифор Све­
тогорац. писац чувеног списа "О будности и чувању срца''
{Пtр( vfi.~t:~ ка! cpuAaкf't<; кар~\ас;), с почетка ХЈУ векаМ;
Григорије Синаит, писац највећег броја основних текстова
исихазма, на Светој Гори најкасније до 1332. годинеl'i5;
кона'-rно, и сам Г~иг.орнје Палама, главни представник
ученог исихазма, КОЈИ Је од 1318. у Ватопеду, потом од 1326.
неко време ван Свете Горе, али на Атосу поново као игуман
Велике Лавре 1331. rодине. 66 Тих истих деценија долази у
62 м . м uЈ IC,
'. .ЈГ/Ј~,Џ
г Ј.: l.l VtlГI• ",,/ t!lt'llija .11/11~re,\'", 52-76 и д.
бЈ В•tд. Србл..ак. 11. прир. Ђ. Трифу11овиh. 11рев. Д. Боrда11ооиh.
Бe<>rpa1t. Ј tJ7<). 7-75.
64
Н . G. Beck. Kir(·/ie 11n(/ tl1e<JI. Li1eru111r, 693.
65 Н. G . Beck. Kirclie 1111tl th1!11/. Litl!rt1111r, 6<)4-695.
66
Н . G. Вссk, Kircl1e u11d 111~11/. Literatur. 712- 715: Ј . Meyc11dorff.
/11trt1,/uctit111 tt I ' et11de lie Gre,r.:11irt! Palanra.r. Pttris. 1959, 5(}-63.
•
C11ly9uje 11з cptlcкt сџgњовековне к1ьижевност11 231
Свету Гору, борави у Хиландару и Ка.рејској исихастирији,
свакако у живом општењу са угледним и у'-1еним светогор­
ским монасима, и наш Данило. У његовом књижевном делу је
видљива та средина.
Веома је значајно да у Данила нема трага од савремене
(па пи старије) византијске историоrрафИје, која бележи и
таква имена као што је Георгије Пахимер. У светлу ове
чињенице треба посматрати и тезу, превише наглашену, да
Данило ,,пише историју'', да је историчарски циљ у основи
његовог књижев11ог дела.67 Данило, пак, само условно пише
историју. Састављајуhи житија о историјским личностима,
• •
претежно о онима које су му савремене и које лично позна-
је, он расуђује о њима и о историји, и преводи историјску
фактуру, могло би се реhи, на метафизичк~.1 језик апстрак­
ције. То је видљиво, на пример, у Жt1Ш1~1'у краља MttЛytllt11ia:
сва историјска фактографија овог житија налази се у служби
идеје да је земаљско царство подређено небеском царству, и
да само тако може имати неку вредност, јер је само по себи
варљиво и нестално, таште и подложно дејству ђавола .
Порука хаrиоrрафа Данила владару српске земље изречена
је устима краљице Јелене: ,,Но пази, '-lедо моје љубљено,
увек на оно што he бити. Јер овај наш сујетни живот није
живот, но љута смрт. Данас овде, а сутра онде, данас владар,
а сутра поданик (д1,"1..с1.. 1А.sдын .s оутр-k 1А.sдом11), данас богат,
а сутра ништи, данас судија, а сутра суђен'' .t.X
• 67 У наведеном предrооору Н . l)aдoj'••th nодола'IИ "•1c-ropИ'IK1t карак­
тер Живота. који је досад 'tесто 11рев•tђа11" , и ве.11и да је Да11ило " 11ема сум11»е ,
оише хтео писати историју н еr·о До~1енп1јан. више не1·<> н Теотtосије " (О
архиеnиско1}у Дан11ду 11. стр . XXVI). Разу~tе се. Радuј'lиhева је вс.лика заслу­
га 11rто је "рехабили·rовао·· Данила као 11сторијски извор. али се rtр<Юлем
историјске 11ред11ости ж111·иј11оr •rскста 11е може изјсд11а•1ити са rtи1'аtьем
карактера и к1ы1жев11оr рода житија. Paдoj't•th, ина"ае. де(~н11•1ше Да11илоое
•
•• Ж11во1пе као саставе "наро'аите врсте" и каже : .• l· lиcy 11и агиографск11 , 11и
•tсторијск•t. 11н реторск о-11охкални cnttcи . У њима су рсд<•нн<.) оне сне трн
врсте к1ы1жевttости ,
.
110СЈ1ед1ье.
.
КОЈа ЈС Јt<>еад
.
на1виu1с
.,
И(..,~tца11а.
.
11аЈмање
((,'Тр. XXVf).
6Х Жит11је кpaibll Уро1.11а, ЖиВ<УГи. 21 = ЛМ 19. Peз•t~t•tpajyhи rtperлeд
Mи11yr1t11oвor житија. В11а1,и~1ир Мошн11с11раоом ко11статује да је то по спо-
 232 Д1ш111nр11је Бolgnнoauh C1ny911je из српске сре91ьо1Јековне књ1l.Жевнос11111 233
-· -~-------

Са Данилом добијамо хагиографију која је још изразити ­ јању да се такав поглед литерарно кодификује, толико у
•
је него житија XIII века у служби одређене идеологије. То су де1ству онога ступња духовности на коме се светогорско мо-

права житија с тезом. Истина, у средњем веку такво је, у јед­ наштво, али свакако оно образованије светогорско монаш­
ном ширем с.мислу , свако житије. То је поготову сва српска тво налазило првих деценија XIV века. У словно, али свакако
•
средњовековна хагиографија, од Саве и Стефана, који тачно , и овде се може говорити о хуманизацији: литература

постављају темеље култу светородне династије, па до Пајсија се окреће човеку, бави се све више његовим унутрашњим
у XVII веку. Данило је, међутим, врхунац и најразвијенији биhем', психолошки је обојена и заснована , емотивна је и
• •
ступањ овог идеолошког усмеравања хагиографске књи­ експресивна и онда када НИЈе , и управо када ни1е наративна.

жевности у нас. Он кодификује књижевну базу националних
култова , ствара српски ,, цароставник'', а с друге стране
.црквену интерпретацију српске историје, црквено виђење те
историје . Данилов кодекс житија краљева и архиепископа
• •
српских нови Је израз Једне у суштини старе тежње
Нов квалитет добијен је у сабирању и кодификацији нас­
- даје леђа . Ничега у овом времену нема што на неки начин није
наслеђено, али је нова - синтеза једног вековног искуства , у
•
новом. личном, култивисаном доживља1у апстрактних исти-
наше на и лепота средњовековног света .

средњовековне цивилизације: да се историја државе посма­

тра симетрично у односу државног према црквеном; да се

доследно спроведе паралелизам између култа династије и

култа аутокефалне цркве, али ца се у томе паралелизму
подвуче духовно водитељство цркве , њених идеала, њенога

погледа на свет и њеног система вредности . Отуда Данило

није некритиt1ки rлорификатор владара и световне моhи, као
што се то најчешhе држи.69 Он прославља победу цркве и
•
духовнога у оном што 1е световно, исти'-1е непролазну вред -

ност ,,небеског'' насупрот ,,земаљском'' .

У оквиру таквог, у крајњој линији веома традиционалног
погледа на културно биhе народа и улогу његових водећих
ли'-аности, нове су тежње изражене колико у самом насто-

јој ко"111u:t•tциј11 11 по аtскоришhе ној rpal)и изразито хаrаtографско дело:

"Поfк:дt1tt•1кн ратови краља Милуrина третирају се као божја награда иде­
а1111оr.1 , бл а 1'0• 1 астнвом хри111hа11ском владару и 11ри •1а•ье о tьима ис11реnле- •
• • • •
rdtto Јс дугачка.•~• краљевим и арха11е рсЈским молнтваr.1 а. ко1 е држе •1итаоца у
• •
сталtн.>"t ca:Jtta11.y да се р ади t1e о Иt."ТОрИЈИ славних Ј УНЗ'IКИХ под ви га , него о

жa.tTJtj y светн·rе1ьа " (В . Моu1и11. ЖttШttje краља М11луfllинп 11ре.ма •

D(J.'(llel11tCKOfiy Дt1tllUtY //, 11 5).
69 На npиr.tep. М . Кашана1н, Ср11ска књ11Жевносй1 у t:ре9fьем веку.
224-225: .. Ниr1•е се:: ~1мnеријал11е тежње српских влаl\ара средњег ве ка 11е
11Ска :1ују тако јас110 као у сnис.:им а архиепископа Да11ила f 1. изузео у уводима
Цар~в•tх 11ове 1ьа " (crp. 225).