У Д К 82 1. 163.4 1.

09:398

*
Л иди ј а Д ел ић О р и гин ални нау чни рад
Инст ит ут за књиж евност и у метност П ри мљен: 15. 09 . 20 11.
Беог рад П рих ваћ ен: 20. 10. 20 11.

СЛИ К А О Х А ЈД У Ц И М А И У СК О Ц И М А
У РА Н И М Б ЕЛ Е Ж Е Њ И М А : Е РЛ А Н Г Е Н С К И Р УК О П И С

У раду се анализирај у песме о хај ду цима и у скоцима у нај стариј ем

ру к описном зборник -
у рЕ лангенском ру к опксу( 17 16- 1733 -
) са ст ановишта
фу нк циј а и домена поменутих епских ли кова. У казуј е се на везе датог епског
слој а с историј ским реал иј ама (сарад ња х ришћанск их рат ника с му слиман-
ском ст раном , пљачка и т рговина робљем као видови привређивања, су коби
у нутар дру жина), а пот ом, у диј ах роној перспект иви, и на мод ификац иј у
"
певања о ј у нацима „ средњих времена и т рансформациј у хај дука и у скока у
идеалтипске фигуре бораца п ротив конфесионалног неприј атеља и вековног
завој евача, как вим их превасходно памти епика Ву ковог доба.
К љу чне речн: Ју начка епика, десет ерачка поезиј а, Ерлангенски ру -
копис, епск и слој еви, у скоци, хај ду ци, диј ахрониј а, поетика.

Осамдесетих година X I X века непознати дародавац поклонио ј е

Универзитет ској библиотеци у Ерлангену ћириличк и ру копис, на комеј е
"
нек о, 186 1. год ине, записао ,,Wahr scheinl ich glagol itische Schrift ( Геземан
2
II ) . Овај ру копис, писан црк венословенским писмом, с ванредно лепим,
'
lidij ab@ptt .rs
1Ст ди а е кљ чена п ог ам на чно-ист аживачког п о екта С пско смено ст ва а-
у ј ј у у у р р у р рј р у р
лашт воу инт ер култ ур ном коду (Институт за књижевност и уметност у Београду, бр. 178011),
кој и финансира министарство РС.
2Податак о непознатом, п иватном да одавц доноси се искљ чиво на основ сећања
р р у у у
тада већ пензионисаног у правника Универзитетске библиотеке, М . Цу к ера. Г. Геземан,
међутим, допу шта мог у ћност дај с ру копис доспео у библиотек у и из неког од лег ат а знаме-
нитих племк иња и племића, кој и су завештавали свој е к шижнице библиот еци у Ерлангену
ма кг а
( р рф р рФ ид и х од А нсбах - Бај рај та, маркграфица Вилхемина, сест ра Ф ридриха Вели-
18 4 Л ид иј а Д елић

црвеним инициј алима и правописним пог решкама нароч ите врст е, 3

пронашао ј е 19 13. године, у канцелар иј и у ниверзитет ско г библиот екара,
германиста Елиас фон Ш т ај н мај ер и послао га Д ржавној библиотец и у
М инхен. П рофесор сло венске филологиј е на минхенском у ниверз ит ет у
Ер их Бер некер одред ио ј е ј ез ик , време пост анк а и садрж ај збор ник а, о
чему ј е следеће, 1914. год ине, одржао предавање у Баварској академиј и
нау ка. Д аљи посао око п риређивања и обј ављивања ру ко писа предао ј е
свом у ченику и наследник у, професору прашког у ниверз ит ет а, Герхарду
Геземану. Након обимног и темељитог проу чавања, Г. Геземан ј е 1925.
год ине обј авио ру к о пис , у з обиман , добро заснован и проблемски
ши ро ко постављен п ред говор, кој и ј е до д анас остао нај свест ран иј а,
нај поу зданиј а и нај непр ист расниј а студиј а о овом изу зетно др агоценом
зборник у.
На осн о ву п алеог р афск их испит ивања ру ко писа, а потом и на
основу садрж ај а песама, Г. Геземан ј е постанак ру кописа везао за т рећу
децениј у X V I II века, т ачниј е, за период између 1716. и 1733. год ине
( Геземан Х П- Х Х1) , а то датирање потврђуј у и исп ит ивања брзописа кој им
4
ј е састављач исписивао песме. Језичка разноликост зборник а навела ј е
поменутог ист раж ивача на претпоставку дај е ру копис настао н а простору
нај интензивниј ег мешања кај кавског и шт ок авског наречј а, на п от езу
Вој не Границе од Риј еке преко К арловца и Сиска до Славониј е и Срема.5

кога) или дру гих богатих к њиж ни п а п рикљу чених У ниверзит етск ој б ибли от еци (к њиж ни ца
манастира Х ај лсборна или у к инутог у ниверзитета у А лтдорфу ) , п ошто сећање „ старог а,
"
тад а већ пензионисаног. библиот екара , к ој и се „ ниј е више ни сећао ру кописа. док се овај ,
"
год. 19 13, ниј е опет пронашао - по Геземан овом мишљењу - ниј е било сасвим поу здано
( Геземан I II ) .
3Записивач ни е азликовао зв чне и безв чне с гласнике, на основ чега е Г. Геземан
ј р у у у у ј
закљу чио да ј е реч о Немцу с ау с гриј ске терит ориј е, кој и ј е, по свој прилици, био „ вој ни или
"
канцелариј ски чиновник у у п рави В ој не Границе ( Геземан X X II , L X V I I- C IV ) .
4 Исц пном и ши око заснованом компа ат ивном анализом а тог а а . Костић е
р р р у р ф Д ј
показао да ј е Г. Геземан дост а п рецизно временск и ситу ирао зборник , од носно да ј е време
његовог настанка ^ овољно ( ...) тачно одређено" и да врста писма и тип инициј ала заиста
"
у зуј у „ на п р е д есетине 8 века ( Костић 281) . Зак љу чак темељи на поређењима аутог рафа
ка в 1
с калиг рафским рад овима Захариј а Орфелина, ру кописима Гаврила Ст ефановића и с дат ира-
ним ру кописом Бог ор одичиних чу деса у п репису Филипа Т адића из Сарај ева, из 17 15. године.
Н. Љубинковић сматра да „ време наст анк а Ерлангенског ру кописа не т реба широко датоват и
између 17 17. и 1733 ( ...) већ у раздобље 1718. до 1720 (са могућношћу годин у две позниј е) "
(Љу бинковић, Ерлангенск и ру к опис 26; Љу бинковић, О вр ем ену и р азлозима 103) .
5 Г. Геземан доп шта мог ћност да се те ен постанка кописа поме и к а босанско-
у у р ру р
хрватској к рај ини, према Сењу на мору и Бања Лу ци у уну т рашњости, што ј е Д . Прохаска по-
"
ку шавао да потк репи „ психолошким док азом везаним за песму бр. 120 : „ Само су седи Желина
могли су х р. бана назвати су седск им именом његова сед ишта. ( ...) Д а ј е песма настала изван
су сед ства Х рватск е или много касниј е н его у то доба тј . око 1693, зар не би певач рек ао бан'
 Слика о хај ду цим а и у скоцич а у р аним бележ ењим а : 18 5

П оменут и к рај несу мњиво ј е из недрио неке од записа Ерлангенског

6
ру кописа. Број ни сиг нали у пућуј у, међутим, нај ужниј и и источниј и терен
7
као место постан ка пој единих песама и, посебно, на Београд као место
8
састављања зборника. Нај вероватниј ом се, ипак , чини претпоставка да
9
ј е зборник настај ао на више места, односно дај е, како истиче Д . К остић ,
сак у пљање започето на терену кој и ј е назначио Г. Геземан, а да ј е, потом,
до вр шено у Бео г раду :
„ П р ема с вему ово м, з нач ило би д а састављача збир ке ст ар их
српскохрватских народ них песама у Ерлангенском Ру копису т реба т раж ити
међу вој ним или админист ративним чиновницима оку пационе у праве у
Србиј и, између 17 17. и 1733. год ине. Ту ј е он, у Србиј и, евент уално у
Београду, после боравка у славонским г раничарским гарнизонима где ј е
' '
нау чио ј език наш и ћириличку србу љску графику, ску пљао и бележ ио
наше народ не песме од н. завр шавао ску пљање и бележ ење њихово, почето
ј ош раниј е на териториј и Вој не Границе. У том ску пљању помагали су
му људ и наше народ ности, не само каз ивањем него и бележењем, д ај ући

' ' ' ' '"

х рватск и , зар би он мог ао д а к ажс бан желински и ј ош на имену бан желински ( Prohask a
393; подву као Д . П.) . Чињеница да ј е поменут а песма могла настати на г раници Х рватске не
п омера, дакако, п ост анак целог ру кописа у ту област, а П рохаскино домишљање о времену
постанк а зборника у темељено на идентификациј и времена у кој ем ј е живео историј ски п ро-
тотип поетског ли к а и времена настан ка песме/ зборника подлеж е критици .
6 С. Назечић е издво ио 42 песме Е лангенском к опис ко има с п отагонист и
ј ј у р ру уу ј у р
хај ду ци и у скоци ( 164), што у казуј е на чињеницу да би се подру чј е њиховог н аст анка морало
померити ј у жно и ј у гоисточно од простора омеђеног Геземановим координатама.
7 Ј. М атешић е ст ди и о език песама е лангенског збо ника показао да е Г. Геземан
ј у у ј ј у р р ј
"
„ преценио улогу кај к авизамау ру копису , због чегај е г раницу ру кописа померио „ више према
исток у, у тврдивши да ру коп ис у целини карактерише штокавштина, и то икавск а, ј екавск а п а
"
чак и екавска (Ј. M ateši ć, Die Er langer ser bokroatische IJ eder handschrif t, параг раф 173; према:
К рњевић, Му слим анске песме 2 17) .
8 Тез да е збо ник настао Беог ад заст пао е . Поповић 106 .
у ј р у р у у ј Д ( )
9 Водећи се овом логиком, . П охаска закљ ч е да би састављач Е лангенског -
Д р у уј р ру
к описа могао бити „ немачки ху маниста професор-путник " или неки т рговац кој и се к ретао
по различитим г радовима т ргуј у ћи „ из П риморј а са у нут рашњости, а ту присвој ивши себи
само са неколико лек циј а азбу ку од кој ег а п равославнога попа, п ребсгла у ове к рај еве" ( 395;
подву као Д . П) . Иако би се наведена П рохаскина хипот еза тешко могла прихватити, у основи
"
ј е исправно његово запажање да стру ктура зборника одај е „ трговачки менталитег: „ у пада
у очи велик и број љубавних , баладичних и шаљивих песама, причалица, неју н ачког сад-
"
ржај а , а сабирач ј е имао „ схват ање нај ви ше за фриволне сенгименталне и у општ е забавне
' * "
песме: наивна жеља за сензац иј ама вод иле му перо (CX X V ) ( 394, 395) . Д ат и феномен
морао би се, међутим, довест и у везу с измењеним рецеп циј ском хоризонт ом и ширим
к ултурноисториј ским померањима - у спост ављање новог дру штвеног слој а (г рађанства) и
н ове културне праксе и естетике (ру кописне песмарице и грађанска поезиј а) несу мњиво ј е
у смерило сак у пљача на спец ифичне теме и у см ене ж анрове —а не с од ређеним п рофеси о-
н алним ок виром (т рг овац) .
18 6 Лидиј а Д елић

му свој е концепте, кој е ј е он зај едно са свој има преписао у зборник

"
Ерлангенског Ру кописа (К остић 291) . ' °
Орт о г рафск а неуј ед наченост и број з аписа К о стић у су такође
били ар гумент и у прилог тези да ј е састављач зборника „ морао имати у
саку пљању и бележењу толиких разнородних песама више помагача, чиј им
се ј езично и правописно разноликим концептима послуж ио за препис у
"
Ерл. Ру копис (Костић 287) . "
Било да ј е ру копис настај ао на ширем терену кој и м се к рет ао и на
кој ем ј е службовао непознат и састављач, било да ј е сачињен у ј ед ном
месту, и без обзира на број записивача и саку пљача, ван сваке су мње ј е
чињени ца да су у његовом постанку у чествовали број ни певачи , пр ипад-
ни ци различитих верских , националних и ј езичких ску пина (К рњевић,
Му слиманске песме 210, 217-218) . Отудај е овај зборник обележила комп-
"
лексна, некохерентна „ аут орска позициј а : песме су испеване из различи-
т их перспектива, дефинисаних превасходно припадношћу и наклоношћу
певача ј ед ној од конфесионалних г ру па.
У ј едном број у песама, међу тим, певачи нису п рослављали ис кљу -
чиво ј у наке одређене верске и националне зај еднице, већ су с извесном
дозом респекта и к р итичности певали о обема ст ран ама су кобљеним
на ускочко-к рај ишкој територ иј и, што ј е X . К рњевић означила темином
'
к ол ебљ и в п ес н и к .

10 Подв као Д . К . Сличног мишљења е и В. Латковић: „ А ко е записивач био глав-

у ј ј у
ном штабу ау ст риј ск их т ру па кој е су оперисале у рат овима на почет ку X V III века, за такву
претпоставку пост ој е индикациј е, онда се он могао селити из места у место и у разним мест има
бележити песме за зборник. При томе т реба имати на уму чињеницу да ј е међу добровољ-
цима било вој ник а из разних к рај ева, те су могли певати песме са изразито локалном бој ом
'-
и даље од к рај ева где се рад ња песме локализуј е ( 159) . П о сведочењу Д у шана Поповића, Д .
Костић ј е помишљао да би саставл.ач зборника мог ао бити Хак фон А кернау (sic!), лекар у
Беог раду за време ау стриј ск е влад е 17 18- 1739. год ине (Поповић 105) . Б. М аринковић ј е, на
т рагу Д . К ост ића, ист ицао да би се Лудвиг Ф ранц Х ак фо н А нкерау могао идент ификовати
као записивач Ерлангенског ру к описа ( 82-94). Тезу п рихвата и Н . Љубинковић (Љу бинковић, О
вр емену и р азлозима 102; Љубинковић, Ерлангенскиру копис 25) . На основу сличности ру кописа
састављача ерлангенског збормика с ру кописом доку мента (п риватни српско-немачки речник )
из Патриј аршиј ско-митрополит ске архиве у Карловцима Д . Поповић ј е поку шавао да док аж е
да ј е састављач зборника био Јохан Гу ршиц, нај пре тумач за српски ј език, а онда и официр
"
и заповед ник „ зверху А лбанеса и К лиментов п ри к рај у ау ст риј ско-турског рата ( 106- 109) .
Поповићеву тезу су, с доста аргу мената, одбацили касниј и изучаваоци Ерлангенског ру кописа
(Лат ковић 157- 159 ; К р њевић, Му слгш анске песме 2 11) .
11 Подв као Д . К . Костић доста бедљиво закљ ч е да „ онако измешане п авописне
у у у уј р
особености у ј ед ном ру копису и од ј едне ру ке дај у се ( ...) обј аснит и само п реписом, и то с
т уђих концепат а, писаних нешто друкчиј ом ортографиј ом него штој е обична преписивачева
(...) Д ај е наброј ене песме бележио сам, по слу шању (...) свакој ако не би у њима одј едном писао
гачи м т и м 2 "
дру ј о ор ог раф ј о кој ом се бар у 00 других песама не служи (287; подву као Д . К .).
 Слика о хај ду цима и у ск оцима у р аним бележ ењим а: 18 7

„ К олебљив песник - то б и б ила ј ош ј е дна пој ава видљива у песм а -

ма ЕР. ( ...) У т ом смислу нај изразитиј а ј е песма о М урат - харамбаши. ( ...)
Ратни походи и пој единачни обрачу ни осветљени су ( ...) са д ве ст ране,
према томе коме ј е намењена победа. Ни овакве песме, а камоли лирске
или лирско-епске, нису доследно пр ожете ј едном идеј ом, него често ос-
цилирај у од ј ед не до дру ге прот ивнич ке ст ране, у зависност и од схватања
"
песниковог (К рњевић, Му слиманске песме 238) . 1
2
И лу страциј е ради, поред песме о М урат -харамбаши (бр. 128) , X .
К р њевић позива се и на песму бр. 135, у кој ој ј е тематизован су коб у ну тар
у скочке друж ине. У поменутој песм и у приго вору у скока Радој ице свом
саборцу Ивану Сењанину да не сме да удари на достој не противнике им-
пли цитно су садрж ане похвале и хр ишћанским (Јован) и му слиманским
"
ј у нацима ( клишки д издар , „ од Л иј евна бег ) :

п обратим е сени>н инБ Гване

не фал и се 1во сенгд нине
(с
ла )нотие поећћи ранкна
и HetAKO)'" ' завезати руке
(
а старицу у цв+л ити Ма )ку|
али д-ћте побратиме 1во
' '
те ми згу би Tp ci io 1ована
'
ш ду бров ца града биело га
'
комб се иг рак) по воду бар на
' '
како 1Агн е О ћур ћеву дан к у
'
из гу би те ш клисе ди(с)тара
к о и н о с и д е в е т Б с ам о г р еза
и д е с ет у о п ет Б о р ам е н у
и д в а м ач а к Б ш с в о г а р а м е н а
сћче ру кш(м) и де(с)нш(м) и л+вш(м)
|
б о иг асе и от ац Б и ма ,ка
(
'
а го нац и ш ст раха помр ли

12 По ед апост о и ане песме о М ат-ха амбаши б , 128 - ко о е тематизована

р р фр ур р ( р ) у ј јј
побед а И вана Сењанина и његових сабораца над Тур цима Уд бињанима. али и изу зет на х раб-
ост т ског ч етово е ко и се нач к и бо и и гине тек о т еће к в не" ане - X . К рњевић
р ур ђ , ј ју р д р ,„ р р
помиње и песме у кој има су Маркови побратими Ту рци. Поменути слу чај еви морали би се,
међутим, посмат рати у знат но ширем контексту. М арково побратимст во с Ту рцима несу м њи во
зависи од читавог низа ист ориј ских и усменопоет ских фактора и не би се могло свести на
ле љив ст " м них п в ча и м т к т не чин - А лил- аг а -
„ ко б о у с е е а з еђу ур с е и х р ишћанске с р а Т
( ур ј ест е
М арков побрат им и у песми слепе Ж иване, кој а би се тешк о могла означити „ колебљивим
" "
песником , у п.: СНП , II , бр. 61). С дру ге ст ране, ј унаштво „ антагонисте , М урат -арамбаше,
могло би се, између осталог, довести у везу сј у начком етиком и идеалом изу зетног и достој ног
су парника: величање противника не мора бити знак левитирања између свој е и т у ђе ст ране,
већ и тех н ика кој ом се посредно глорификуј е и и стиче сопствени ј у нак .
18 8 Лидиј а Д елић

'
и п о гу би ш л^ в на бега
кои че(с)то иде на мораву
' '
те разбРа богате тер гов це
зг у биг а побро те доведи ж ива
'
те r a продаи млет ку лат инину .

От вореност певача према ј у нацима различитих конфесионалних и

етничких гру па довођена ј е кагкад у везу с њиховим професионализмом
и чињеницом да су они за различиту пу блику различито „ подешавали "
1
3
песме. У конкретном случај у, дати фактор морао би се, ипак , узимати
с дост а оп реза, пошто су песме Ерлангенског ру кописа, п о свему судећи,
сак у пљане међу вој ницима, а не међу професионалним певачима/ к ази-
вачима и саопштаване записивачу кој и , по свему судећи, ниј е и мао поли-
тичк их , верск их или националних фаворит а и амбиц иј а.
"
Чини се, ст ога, да би „ колебање песника између зараћених ст рана и
некохерентну ауторску позициј у/ перспективу у пој ед иним песмама датог
зборника требало довести у везу с извесном хомогеношћу усмене тради-
циј е на простору Вој не границе у X VII и првим децениј ама X V I II века и,
посебно, с блискошћу дате традициј е с аутентичном животном праксом.
Судећи по богатој историј ској грађи, сачу ваној у млет ачким и далмат ин-
ским архивима, у датом периоду, на граници кој а ј е делила х ришћанс ку
Европу од Османлиј ског царства, рат ници су левитирали између две
дру штвено- политичке и култу рне сфере: број на доку мента сведоче о раз-
личитим видовима сарадње између у скочких чета и му сли манск их к рај иш-
ник а, као и о не одвећ епској етици у нут ар у скочко/ хај ду чких , односно
14
муслиманских вој них дружина. Дато чињенично стање ни х ришћанска
ни му слиманска у смена епика н ису могле п ревидети: отуда почетком X V I II
"
век а оне „ нису ( ...) водиле просторно изолован живот , него су се, макар
"
местимично, преплитале и ст апале „ у шарену слику ( Schmaus 225) , све-
дочећи на специфичан, поетски начин о број ним су кобима у нутар чета,
13JI . М шицки сведочи да е Филип Вишњић сво о ано ази, певао за босанске аге
у ј ,у ј ј р ј ф
"
и бегове: „ Пазили га велик и Турци. Певао им (М у шицк и 96; Панић-Суреп 28- 29; М атић, О
главним пит ањима 228). Могућеј е дај е. том приликом, свој репертоар, али и песме, подешавао
у ку су датог аудиториј ума. П ој аву му слиманск их епских песама у Ерлангенеком ру копису С.
Матић доводи у везу с наведеном чињеницом и тумачи ј е „ двостру ким ликом" певача, однос-
но прилаг ођавањем хришћанских певача муслиманској публици: „То ј е било ст ање српских
певача епских песама прину ђених ж ивотном стварношћу да показуј у два песнич к а лица, ј ед но
за моћне људе и власт, дру го за рај у, за хришћанске слу шаоце" (Матић, Белешк е 249). Д ату
тезу основано ј е оспорила Х . К рњевић (К рњевић, Фр агм ент и 36- 37).
14 Богат док мента ни мате и ал доноси С. Назечић ст ди и Из наше на одне епике.
у р рј у у ј р
Личности и догађај и везани за песме Ерлангенског рук описа помињу се превасходно у VI
поглављу навед ен е књиг е ( 143- 167). Уп .: Пешић 50; Петк о вић 115- 116.
 Слик а о хај ду цима и у скоцима у р аним бележ ењима: 18 9

подмићивању и издај ама сабораца, договорима с противничком ст раном и

међусобној трговини и помоћи.15Преплет двеј у т радициј а прој ектовао се,
неминовно , и на пр иповедну перспективу, како пој ед иначних ост варења,
у кој има се уочава колебање нетипично за касниј у, ву ковск у епику, т ако
и зборника у целини, у коме се ј ављај у и х ришћански и му слиманск и
"
певачи, и, сход но томе, д ве различите „ аут орск е пози циј е.
Сарад ња с проти вн ичком - му слиманском, од носно х ришћанском
- ст раном обележ ила ј е ј едан број песама Ерпанг еиског ру кописа и не-
су мњиво ј е представљала важ ан мотивски комплекс крај ишке (у скочке и
му слиманске) еп ике к рај ем X V II и почетком X V III века, о чему сведоче
песме бр. 63 и 88, у кој има ј е овај ист ориј ски феномен осветљен из два
различита у гла. У првој од њих задарск и бан оптуж уј е Ш андић Јо вана и
"
Ву к а М анду шића за „ шуровање и т р говину с Турц има:

ва (с)кока в^ а (м,
д у д р баше
а
tA c e в ам и м о г у д о с ед и т и
ept имате добре прГ гжтелк
-
прРвл елк у кламочу граду
т вои е конакБ у пилиповића
ди
а шан ,ћа у ковачевића
(
мр кон ића у емировића
ман(д)у шића у али башића
(с) '
са таласе кур ва и ћитГа
п р о д а и т е т у р к е у г ау р е
а гауре по свои земли ту р(с)кои ЕР б .
( , р ) 63 1
6 -

док у дру гој Ф ерат - паша клевеће бишћанског (бихаћког ) капет ана да
"
„ не вој уј е царску вој ску, већ да сарађуј е с хај ду цима и „ продај е Босну
"
у кауре :
'
ш о ц ре мили г,с)не
(с
т и п о гл ед а и б и )ћ к о п > кап ет ана
'
т у ш манина и мога и твога
ко и т в о к н е в о к ж в о и (с)к е

15 „ Песме о скоцима записане почетком X V III века има знатно више елемената
у ју
х роничарских епск их песама, што ј е сасвим разумљиво, ј ер су временск и ближе догађај има.
Онесу ближе историј и него поезиј и не само по предметима и личностима о кој има певај у, као
и по свој ој сажетој форми казивања већ особито по т ачном приказивању међу собних односа,
"
у скока п рема саборцима као и према неп риј атељима ( Пешић 50).
16С. Назечић истичеда наведена песма „ в е но од ажава односе: с едне ст ане е бо ба
ј р р ј р ј р
против Турака, али и сарадња с Турцима. грабљење робља и међу собна помоћ у продај и тога
"
робља ( 15 1) .
19 0 Лидиј а Д елић

већБ продак баз(с)ну у гауре

( ...)
ј олдаши су схаиду ци у гор и
'
аиду ци ихмб поковали nepi e.17

И ако се би шћанск и капетан о правдава пред царем, сама чињеница

дај е о вак ва опту ж ба по стала предмет песме речит о говори о од носу тур-
ск их и у скочк их чета и ј у нака. Песма кој а ј е памтила историј ск е реалиј е
- непослу шност босанских паша и капетана и њихо во „ј олдашење" с
хај ду цима, као и сарад њу хришћанск их заповедник а с му слиманском вој с-
ком и властелом - ниј е, дакако, могла дост ић и онај степен идеалтипског
ст ру ктурирања ликова карактеристичан за класична, Ву кова бележења. 1
8
Сарад ња између у скока и Турака, од носно потурченог словенско г ж ивља
имала ј е и дру ге видове. Т ако се у песми бр . 13 1 опева победа Ивана
Сењанина над Видом М аринчићем, кој ег, на молбу И вановог побрат има,
вој воде Јурише, издај е М уј о Јелечковић :
|
книгу пише к >риша во )вода
(
'
те к ) шал к елеч ковићу му и
'
побр атиме елеч ковић в му иш
(д) '
из аи мени виту марин чића
'
даћу теби т ри топа скер лета
*л"
и четир и ж ут а саг 'ана.

П есма се т емељи на препознатљивим сижеј ним решењима и стан-

дард ној поет ској граматиц и: ј ављај у се карактеристичне епске формуле,
к ао и мот иви злослу тног пророчког сна и одласка изданог ј у нака на воду,
где га сачекуј е противник . М еђутим, епилог и поента удаљавај у ј е од
класичних епск их образаца и ј у начког погледа на свет. Након о к ршај а,
у кој ем гину и вој вода Јуриша и Вид М аринчић, Иван Сењанин у копава
свог побратима, а М уј у Јелечковићу, кој и ј е издао свог саборца Вида,
ш аљ е о б ећ ан о б л а г о :

17„ Сличност изме опт жбе зада ског банаи Фе хат-паше очигледна е. Зада ски бан
ђу у р р ј р
' '
оптуж уј е Ш андића и М анду шићаза шуровање с Ту рцима, а Ферхат- паша бихаћког капетана
' '
за ј олдашење с хај ду цима. Д ве песме к ао да показуј у д ва лица ј едне те исте ст варности,
''
варирање ист е пој аве из д ва различита у гла ( К рњевић, Му слиманск е песме 22 1) .
18 И
у песмама кој е ј е Ву к поседовао назиру се т рагови сарадње између му слиманске
и х ришћаиске ст ране (у п.: N azečić 1959, 189- 190) :
'
„Ђе c , кадиј о, ј ат аче хај учки?
"
Ш то ће т еби М ихат у подру му ( .. . ) (СНП , V I I , бр . 43) -
ал и су т е песме ост але у ру копису и оне су од ист а у мањин и у од носу на о не к ој е помену те
ст ране ј асно разг раничавај у и еу п ротстављај у.
 Слика о хај ду цима и у скоцим а у р амш бележ ењима: 19 1

а шо<с)лаш му септ ниш, 1ване

(с) '
п(о лаш елеч ковићу М у и
<с) '
пш лаш му три топа скер лета
ди
и чет ри жута саг )ана
и <
к рои М у иш дру жини доламе
а 1ване к>ру оу к опаш
с
ш )таде нзро чу ва страже
<
'
брезБ промене док ле Kpa(i)He.

"
Н и изд ај а сабор ца за „ тр и топа скерлета / и четир и ж у та сактиј ана ,
ни захтев за издај ом и погу бљење на превару, ни помоћ неприј ат еља и
завера склопљена с њим, ни профитирање од издај е - кој и се срећу у
наведеној песми - не би се могли у клопити у оквире ј у начке етике и
од говарај у ћег система вред ности, као ни у т рад иционални од нос певача
и колектива према датим темама и ситу ациј ама. За разлику од број них
образаца и остварења у кој има издај а бива ст рого санк ционисана - и
онда када ј е почини жена, и онда к ада ј е почини побратим или приј атељ
- у дат ој песми издај ник не само да пролази некаж њено већ зах ваљуј ући
издај и, и то нај ближег сарадника и саборца, долази до блага. Овакво поет -
ско решење у казуј е на чињени цу да су у певању о хај ду цима и у скоц има
историј ска реалност и аут ентично истор иј ско иску ство почетком X V I II
век а имали извесну превласт над ј у начким каноном и обрасц има кој има
се посредуј у фу ндаменталне дру штвене и етичке норме т рад иционалне
зај еднице ( побратимство, однос према сабор цу, вер ност ) .
У ком правцу се даље развиј ала наз начена т емат ско-мотивс ка линиј а
и како се мењао од нос певача према грађи показуј е Виш њићева песма
"
„ Бај о Пивљанин и бег Љубовић (СНП , I II , бр. 70) , где сетакођетематизуј е
"
,ј олдашење ј у нака с противничких ст рана и издај а саборца ( и побратима)
9
1
за благо. Песма кој у ј е, ј едан век након настанка Ерлангенског ру кописа,
слепи гу слар испевао Ву ку К араџићу разликуј е се од стариј ег записа на
н е к о л и ко н и во а :
- ј авља се ј у начка мотивациј а за су коб: зазивање на мегдан моти-
висано ј е осветом за погубљеног брата („Ти си мене за срце уј ео , / Т и си
"
мога брат а погубио ) и пот ребом да се у спостави хиј ерархиј а међу ј у на-
цима (бег оду стај е од мегдана у колико Бај о пољуби његовог х рта међу
"
очи, коња у копит о и њега самог „ у ск у т и у ру ку , што су ј асни знаци
подређености и понизности) ;

19 Д акако, помен те песме темеље се на азличитим об асцима певања с коб чет а и

у р р ( у
заседа, у стариј ем / мегдаи, у млађем, Ву ковом запису) и имај у дру гачиј а сижеј на решења.
19 2 Лид иј а Д елић

- стицање ру ха, оружј а и блага ј есте само последња фаза двобој а

и коначна потврда победе, а не ј у наков примарни разлог за су коб с про-
тивн иком ;
- издај а и ј у начки мегдан високо су стилизовани, а ликови типски
профилисани: наспрам невер ног побратима, кој и бива сурово каж њен,
конт растно се поставља ли к прот ивничког слу ге, Ш абан- аге, ко га ј у нак
у епилогу племенито наг рађуј е.
Поменута Вишњићева песма сведочи да ј е почет ком X I X века ис-
ториј ска реалност XVI и XVII века била замагљена у сећању народног
певача и потисну т а новом дру шт веном ствар ношћу (заошт равање од носа
међу конфесионално су протстављеним странама, устанци и борбе за осло-
бођење од Турака), чиме су створени у слови да стариј и слој у смене епике
поприми форму у кој ој ј у наци постај у типске, непротивречне, ј асно про-
филисане фигуре с тач но одређеним доменима деловања. Заборављањем
стварних усло ва ж ивота и ратовања на к рај ини, наративпим згу шњавањем
и кр ист ализациј ом одређених сиж еј них склопова - успост ављене су, уз
то, симболичке ст ру кту ре кој е одражавај у одређени систем вредности и
нормирај у ј у начко, али и свако дру го понашање припадника традицио-
налне зај еднице ( побрат имство, однос према саборцу, верност) .
С дру ге стране, чит ав низ песама Ерланг енског ру кописа тематизуј е
сукобе у нутар у скочк их/ хај ду чких дружина и х ришћанске зај еднице,
уопште (Петковић 114, 116) , што такође баца извесно светло на диј ахроне.
процесе у у сменој епици:
„ Пј есме Ерлангенског збор ника, видј ели смо, врло много пј евај у о
међу собним борбама и о нападима гдј е су ж ртве били х ришћани. У доц-
ниј им збиркама, мада има и тога, то ј е сведено на нај мању мј еру, па ј е
сав напор усмј ерен на борбу против Турака, што ј е, историски гледано,
"
ствар но и било тако (N azeč i ć 2 19) .
Пр и том су и саме борбе - међусобне или против Ту рака - често
- "
„ везане за плиј ен, а мање за неки херој ско романтични под виг (Nazečić
150; Пешић 50; Krnj ević Živi palimpsesti 251; Петковић 115). Композициону
"
окосницу песме бр. 123, на пример, чини низ од седам гшсама („ књига ) ,20
што их размењуј у задарски бан, Прља Радој ица и млет ачки дуж д. Они
преговарај у око отку па Радој ичиног оца, Радосава, односно око замене
Радосава за љубу и сина задарског бана, кој еј е Радој ица накнадно ухватио.
Склоп и исход вар иј анте у право сведоче о чињеници дај е ст и цање „ блага"
врло често био примаран и пресудан мот ив за ускочку/ хај ду чку ак циј у или
20 Пет књига е екеплицитно наведено, а две се под аз мева , пошто зада ски бан и
ј р у ју р
"
Прља Рад осав „ разг оварај у на даљину, не сретнувши се.
 Слика о хај дуцима и у скоцима у р аним бележ ењима: 19 3

одлу ку. У поменутој песми П рља Радој ица одбиј а, наиме, да „ господину
"
бану преда отету су пру гу, остављај ући тиме оца у т амници :
'
О мои бабо пер ла радосаве
т а(в)ну и бабо како и т а(8)ну кш1>
та (в)ниц и г<с)не пана
у
в '
шда но се богу виш нкму моли(м)
( )
да Богб да мени оуфат ит и
атит и од а гш (с)пш (л)скога
уф р
ере са("' го накБ не ож енкнћ
те ћу се шн оме Ож енити.

Радој ица, међут им, пристај е на размену када му бан, у з оца, пошаље
"
и „ т ри т овара блага , т ридесет суж ања кој и су „ у његовој тамници и "
"
„ су ж на Морош,ина , кој ег бан добавља чак из М лет ака, где га ј е, очито,
21
већ био продао. Д оговоре с Турцима, пљачку хришћанског ст ановништва,
трговину робљем, подмитљивост и лакомост на новац и дарове, су кобе
н т а
у у р дру ж ина - касниј а епика ј е готово у потпу ности потиснула или
високо стилизовала ( као, рецимо, у сижеј ном моделу „ подела хај ду чке
"
друж ине ) :
„ Постепено, наиме, народна пј есмај е елиминисала све оно што ј е у
хај дучиј и било пљачк ашко и разбој ничко, све оно што ј е било неморално и
'
са народног ст ановишт а неприхватљиво. На тој основи пј есмај е забора-
'
вила и оне за чиј и се рачу н ствар но предузимала нек а ак циј а, и хај дучиј у
системат ск и идеализовала - до оне г рани це кој у до пу шта реалистичко
"
осј ећање епског пј есника (N azečić 226) .
Поменута идеализациј а опажа се и у т рансформациј и улога и домена
хај ду ка у песмама кој е су тематизовале пролазак сватова к роз гору. У ј ед-

21Овим се песм води и мотив- исто и ски засведочене- т говине обљем и са адње
у уу рј р р р
с Венециј ом, о чему песме Ерланг енск ог ру кописа певај у и експлицитно:
'
и пог у би ш jit B na бега
кои че( с)то ид е на м ораву
' '
т е разбГгА богате тер гов це
згу бига побро те доведи жива
'
те га продаи млет к у лат инину ( ЕР, бр. 135).
Ускоци/ хај ду ци, при том, нису т рговали само муслиманским, већ и хришћанским за-
робљеницима, каткад и по пору џбини турских првака: „ Ду бровчани неј едном наводе како су
хај ду ци одвели х ришћане из Х ерцеговине или са дубровачког подручј а у ропство, Морлак е
и ј едног дру гог обреда, а К ачић у свом Разговору наводи како су харамбаша К ван К атић и
Тад иј а Кулишић 1664 довели у Макарску четири роба х ришћанина ' сто пут а од себе боља' ,
а 27 фебруара1667 приморски хај ду ци продали су на галиј у ' ст о и више људи' , све самих
"
хришћана ( Nazečić 152).
19 4 Лидиј а Д елић

-
ној од нај бољих лирско епских песама Ерлангенског ру кописа (бр. 109) 22
несрећна женидба двој и це синова вој воде Јанка смештена ј е у контекст
типично епског збивања - удара хај ду ка на сватове:

да
у р ише из б г оре а' °ду ци
0)
а ду ци како мер ки ву ци'
све сватове по гори ра(з)бише
псо (л) fl t BO(i)Ka(M) конк уфатише
'
п ог у бише две ћу веп е младе.

Х ај ду ци, кој и се у целом ј едном к ру г у епских ј у начких песама

ј ављај у као пресретачи т урских сватова у гори, у наведеној песми имај у
нк и
фу ц ј у и ат иб
р у дт е ем он ских сила к ој е дел го и
уј у у р у ри ли ск о - епским
песама спречавај у свадбену инициј ациј у (уроци) . П репад на сватове ј ош
ј е драст ичниј и у песми бр. 180 ист ог зборник а. У њој се хај ду к клања
но го и " захваљ ћи о што г а е на анила гла на" напо ила же-
„ цр ј р , уј у ј ј ј „ р д ,„ ј
" "
дна и „ гола ( ...) заод ила и евоцира у спомену на сватове кој е ј е разбио
с дру ж и н ом :

Вид и чудо прие невићено

'
гди се к шакБ клангд цер но(,,) гори
'
хвала т еби цер на горо moia
ере си мене наранила гла(д)на
'
п ак Б и ви н а н ап о ил а ж ед н а
и г о л а с и м е н е з а со д и л а
(ш) '
шшв знаде ли цер на горо moia
ка(д) у теби ра(з)би(с)мо сватове
(д) (|) (м
псо д ћво к(о конга уфа и )мо
) т (с
пакБ д ћво(1)ку сви редсо(м) лк >би(с)мо
'
ћу веп и главу (oct Kro (c)MO.

22 Епском сло п ииада ха д чк и п епад на сватове, п епознатљиво место песама -

ју р ј у р р ју
"
начких „ средњиј ех времен а, и лик вој воде Јанка, кој и поседуј е епск у х аризму ( иакој е у дат ој
песми н е еман ира н и н а к ој и начин) . Ост али елементи д оминант но су лирско-епски : и мот ив
смрти младожење/ млад ожења у гори, и неименовани, односно епски немаркирани актери (два
сина, хај дуци), и к ршење мај чиног/ љубиног захтева и табуа („ ти не жени два сина у е(д)но / ти
(д) "
не проси две ћери у е но ) . и почињени хибрис хвалисавост и („ какове са(м) поку пии/ свате / да
' ' "
се вет ро небо из п ролама / сватови чекали на koih ia ) , и п ренебрегавање еп ског потенциј ала,
односно одсу ство ј у нач к е ак циј е у ситуациј и где би се она могла очекивати (хај ду чка бу сиј а,
наилазак сватова у кој имај е вој вода Јанко). Песмај е, нај зад , лирско- епска и по епилогу у кој ем
Јанко доноси две мртве главе мај ци на к рило и алегориј ској слици к ој у певач развиј а:
ето лго бо две а бу ке златне
у наше су дворе и нара( с)ле
'
у а бу ки гори у(с)терг ну ти.
 Слик а о хај ду цим а и у скоцим а у р аним бележ ењима: 19 5

ево
Д ј ка се би
у ј а за д рагим , а несуђ ени с п
у ру жни ц и и и згинули сва-
23
тови се сахрањуј у. Ничим мотивисан препад, чврста веза између горе и
хај ду ка, одсуство свести о злочину и кај ања због насиља над сватовима,
младожењом и невестом - речито говоре о пр ирод и хај ду ка- нападача.
Иако би се у датој песми могле т ражити и одређене реалистичне црте,
нема су мње да би се на уму морала имати и древна симболик а кој а ј е
"
„ горске ву ке доводила у непосредну везу са смрћу и гору представљала
као изразито опасан и хтонски простор (Д ет елић, М ит ск и пр ост ор 57- 87;
Д ет ел ић У
, р ок 99 ;Д етелић , Ф ор ум лат ивност 12 1- 123) . Уост алом, већ и
идентификациј а вук/ хај ду к , постој ана у т радиционалној култури - у виду
"
метафоре („ горски ву ци ) или еквиваленциј е и аналогних епских домена
(д) (х) "
(„ ова гора ниг а сама ние / брезБву кова и брезБаиду кова ) (ЕР, бр. 71),
"
као и специфична карактеризациј а бој ом („ мрки ) - говори о демонском
к арактеру ових ликова. 24
У потоњем певању ликови горских пресретача постепено се мод и-
ик
ф уј у и пр ибл и жа вају и деалн о м об ас
р цу епс к их ју нака ( Nazečić 202- 216;
Су вај џић 44-45; Петковић 117) : у води се мотивациј а за препад на свато-
25
ве, а конфесионалним и етничким подвај ањем страна кој е се сусрећу у
23 Сличан амалгам епских и ли ско-епских елемената с еће се и песми б . 96 чи ем
р р у р ,у ј
ј е тематском средишту смрт ј у нака у гори. Иако у песми нема директ них назнака о су кобу
нити описа бој а/ мегдана кој и ј е довео до ран.авања Радована (Бј еларића), експозициј ом, у
кој ој Романиј а прок лиње Старину Новака, знаменит и хај дук посредно се маркира као горски
п р е с р ет ач :
Проклина ше гора poMam ' tA
'
6огб т у биш ст арине новаче
'
\у р лови Moie омла(д и) ше ли(с)те
г ав р ан о в и о л о м и ш е г р ан е
'
пад акзћи на мрт ве кж аке.
Насмрт рањени ј у нак ј еднај е од ж ртава хај ду чке бу сиј е („ а у гори ниГ^ и никогб не0)ма
(с) - w
/ дора ма K aHb ранк нБ радоване ). "
24 „Т еба, ме тим, напомен ти да баладама во ење ха д ка митске п осто е го е
р ђу у у у ђ ј у у р р р
не утиче на промј ену перспективе у сагледавању односа свој е - туђе, као што ј е то био случај
у епици. Ово се посебно потврђуј е у сватовским баладама гдј е се хај дуци, кој и су се стицај ем
историј ск их околности нашли у простору горе, такође доживљавај у као неприј атељска, па чак
"
и демонска бића ( П андуревић 92) .
25 Временомј е п ес етање сватова го и задобило ка акте освете над Т чином ко и
р р у р р р ур ј
ј е, у неком раниј ем т ренутку, будућем хај дуку отео оружј е/ стоку и нанео у вреду :
'
( ...) мош ли знати, ј ес ли запаз ио,
к ад а мене изагн аше Турци,
баш из Пиве мој е постој бине,
ј а ост авих к у ћу и баштину,
собом у зсх нешто мало блага,
п а с е д и г ох т р г о ват и ш њ и м е
( ...)
19 6 ЈТидиј а Д елић

гори (сватови су, по правилу, турски) они задобиј ај у и обрисе национал-

них бораца и заштитника. У идеализациј и протагониста Подру говић ј е,
несу мњиво, отишао нај даље (СНП , III , бр. 68) : не само да ј е препад Бај а
Пивљанина и ЈТиму н харамбаше на сватове Ришњанин хаџиј е мотивисан
Турчиновом осионошћу и отимањем оружј а, већ хај дучке четовође посе-
дуј у и свест о застрашуј ућим димензима и симболичким импликациј ама
свог плана (спречавање удај е) , због чега поку шавај у да одвој е хај ду чки и
осветнички чин од свадбене инициј ациј е ћерке мит ровског диздара: 26

Од како ј е г авран по црњео,

'
Ниј е хај ду к разбио сватова ;
Гриј ота ј е удрит на сватове
И ђевој ци срећу у кину ти ;
Д а сват ове данас пр опу сти мо,
Ч ек аћемо Ришњанин хаџ иј у
К ад хаџ иј а у пу нице пође.

П ревиђај ући , дакле, читав ј едан сегмент у сменог епског стварања,

П одру говић ј е ревалоризовао позициј у и карактер Бај а Пивљанина и
Лиму н харамбаше, г радећи ликове моралних и идеализованих бораца
против Ту рака. П одру говићева интерпретациј а ниј е, међу тим, ј ед инс-
твена и у клапа се у ј едну општиј у тенденциј у, кој а ј е, све су пр илике,
епиком овладала у дру гој половини X V III и почетком X IX века, када су
организованиј е у ст аничке ак циј е створиле простор да се ликови х ај ду ка
од разбој ника и харамиј а т рансформишу у националне заштитн ике и ос-

Т и си мене д очекао д и вно ,

у зе мене тешку баж дарину,
Јес на мој е хил>аду воловах ,
у з е м е н е х и љ ад у ц е к и н ах .
Н и ту нек ће паре ни дин ар а,
н и у ж у т о м л ет ач к а ц ек и н а ,
но ми узе свиј етло оружј е (Пј еваниј а, бр. 144) .
26 По едећи низ ва и антата из с пске и м елиманске епике С. Назечић закљ ч е да
р рј р у у уј
ј е песма из Ву кове збирке „ о нападу на сват ове Ришњанина хаџ иј е ипак нај више от ишла у
"
идеализациј и (209) . „ У песми ј е у односу н а ст ариј е вариј анте присутн а епск а идеализациј а
хај ду ка. Певач п оку шава да оправда удар хај ду ка на сватове охолошћу и к у кавичлу ком мла-
"
дожење ( Су вај џ ић, напомена у з песму Ришњанин хаџиј а и Л иму н т рговац, у : Епск е песме о
хај ду цима и у ск оцим а, 402) . Љ. Пешикан-Љу шт ановић указуј е и на неке дру ге нивое идеали-
зациј е ликова хај ду ка у Подруговићевој вариј анти: „ ( ...) Лимун ј е т рговац, дак ле по п рироди
свога посла мирољу бив, оружј е ј е ст ечено мирним путем, ку пљен о ј е од новца за продату
стоку, те свој ом раскошном лепотом више п редставља обележј е богатог т рговца кој и стиже
до Млетака и Задра него ј уначки ат рибут. Лимун ј е. уз то, и пун добре воље да хаџ иј и к у пи
'
исто ору жј е, па чак и да му г а пошаље Рисну на к рај ину ( 189) .
 Слик а о хај ду цима и у ск оцњма у р ашш бележ .ењима: 19 7

27
лободиоце. Ерлангенск иру кописј е, међутим, углавном сачувао стариј у,
неидеализовану слик у у ско к а и хај ду ка. Разло г томе би се, несу мњиво,
морао тражити у невеликој временској дистанци између опеваних догађај а
и настанка песме, самим тим, и у блискости дате т радициј е с историј ским
ч и њ е н и ц ам а и ж и вот н о м п р а к со м , ал и , м ож д а н е м а њ е , и у д р у ш т в е н о м
и к ултурном контексту у ок виру кој ег ј е настај ао ерлангенски зборник :
ратовање нате р ит о и
р ј и В ој не г ранице, у склоп А ст и
у у р ј е и за њене инт е-
ресе, по свему судећи, ниј е представљало адекватан фон за високу епску
стилизациј у и идеализациј у ј у наштва.

Л И Т Е РА Т У РА :

"
Геземан, Герхард. „ Увод. Ерлангенски ру копис ст ар их ср пскохр -
ват ских нар одних песама. П рир. Герхард Геземан. Зборник за историј у,
ј език и књи жевност ср пско г народа, прво одељење, споменици на српс-
ком ј езику. К њига XII. Ср. Карловци: Српска краљевска академиј а, 1925.
I —C X L V I I I .
Д етелић, М ирј ана. Мит ски пр ост ор и епика. Посебна издања. К њ.
DCXVI. Одељење ј езика и књижевности. К њ. 46. Београд : СА НУ - Ау -
"
торска издавачка задру га „ Д осиј е , 1992.
Д етелић, Мирј ана. Ур ок и невест а. П оет ика епске формуле. Посебна
издањаСА НУ - Балканолошк и институт. Књига 64. Београд - К рагуј евац :
САНУ - Балканолошк и институт/ Центар за нау чна ист раж ивања Уни-
вер зит ета у К рагуј евцу, 1996.
Д ет елић , Ми рј ана. Ф о
„ р у м лативност и у смена епска форм ула: ат -
" " "
рибути „ бело и ,ј у начко у српској десетерачкој епици. Ср пско у смено
ст вар алашт во: збор ник р адова. Уп. Н енад Љу бинковић, Снежана Са-
мар џиј а. Београд: Институт за књижевност и у метност, 2008. 119- 145.
ЕР - Ерлангенскиру копис ст ар их ср пскохр ват ск их нар одних песама.
Прир. Герхард Геземан. Зборник за историј у, ј език и књижевност српс-
ког народа, прво одељење, споменици на ср пском ј езику. К њига XII. Ср .
Карловци : Српска к раљевск а академиј а, 1925.
Костић, Д рагутин. „ С. К . АКА Д ЕМИЈА . Зборник за историј у, ј език
и к њижевност српског народа. Прво Одељење. К њига X II . Ерлангенски

27„ ( ■■■) Али е и изми ењено гледање наха д чи било сиг но потстица да се нешто
ј ј ј у ју ур ј ,
шт о се иначе противи моралним схватањима, не приписуј ељудима кој и су све више пост ај али
борци против Турака. Рекло би се стога да ј е са ј ачањем свиј ести о потреби борбе против
турског феудалног господства ј ачала и развиј ала се тенденциј а ка идеализациј и хај дучиј е"
(N azečić 2 14 ) .
19 8 Лидиј а Д елић

Ру копис старих српскохрватских нар одних песама. Издао Д -р Герх ард

"
Геземан, проф. Университета у П рагу. 1925. Јуж нословенск и фш олог
V I ( 1926-27) : 278- 295.
Krnj ević, Hatidža. Živi palimpsesti ili o usmenoj poezij i. Beograd: Nolit,
19 8 0 .
К рњевић, Х атиџа. „ М у слиманске песме Ерлангенског ру кописа. "
Збор ник ист ор иј е књиж евност и. Одељење литературе и ј език а. К њ. 7.
Београд : СА Н У, 1969. 209- 268.
К рњевић, Х атиџа. „ Ф рагменти о Ерланг енском ру копису К њиж евна
ист ор иј а X II . 45 ( 1979) : 3 1- 60.
Латковић, Видо. „ Д у шан Ј. Поповић, К о ј е ау тор, где ј е, и када ј е
"
наст ао Ерлангенск и ру копис. Пр илози за књиж евност , ј език , ист ор иј у
и фолклор X X I. Св. 1-2 ( 1955) : 157- 159.
Љу бинковић, Ненад . „ Ерлангенски ру копис старих српскох р ват ских
" "
народних песама и лај пцишка „ Пј еваниј а Симе М илутиновића. Ср пско"
у смено ст вар алашт во : збор ник р адова. Ур .: Ненад Љу бинковић , Снеж ана
Самар џ иј а. Бео град : И нст иту т за књижевност и у мет ност, 2008. 19- 67.
Љу би нко вић , Ненад . „ О времену и разлозима настанка Ерланген-
ск ог ру кописа ст ар их ср пскохр ват ск их нар одних песама К овчеж ић
Х Х Х П- Х Х Х 1У ( 1999) : 95- 104.
M ar inković, Borivoj e. ,,Wer w ar L udwi g Franz Hack v. A ncherau? ,"
Siidost -F orschungen X V II/ 1 ( 1958) : 82- 94.
М ат ић, Светозар . „ Белешке o ерлангенском зборнику (епско певање
"
у Срему у почет ку X V I II века) . Нови огледи о нашем нар одном епу . Нови
Сад : М атица ср пск а, 1972. 235- 252.
М атић, Светозар. „ О главним п ит ањима бу гарштица (Серензенов
"
слу чај ) . Нови огледи о нашем нар одном епу . Нови Сад : М атица српска,
19 72 . 2 17 - 2 3 4 .
"
М у шицки, Лу киј ан. „ Филип Вишњић: 1817. Пр илози за ист ор иј у
Пр вог ср пског у ст анка: необј ављена гр ађа. Ред . Радослав Пет ровић .
Беогр ад : Народ на књига, 1954. 95- 97.
N azečić, Sal ko. l z naše narodne ep ike, I dio. Haj dučke bor be oko
Dubr ovnika i naša nar odna pj esma (p r ilog p r oućavanj u p ostanka i r azvoj a
naše nar odne ep ike) . Saraj ev o: Svj et lost , 1959.
Пандуревић, Јеленка. „ Народне пј есме о жени кој а ж ртвуј е сина да
"
би сачу вала брата. Збор ник Мат ице ср пске за књиж евност иј език L II I .
1- 3 (2005) : 83- 96.
П анић-Суреп, М илорад. Филип В ишњић песник бу не. Београд: П ро-
света, 19 56.
 Слик а о хај ду цима и у ск оцима у р аним беле.ж ењима: 19 9

Петковић, Д аниј ела. „ Етички кодови патриј архалне културе у епским

"
песмама Ерланг енског ру кописа. Нау чни саст анак славист а у Ву кове
дане. 39/2 ( 20 10) : 113- 125.
Пешикан-Љу штановић, Љиљана. „ Бај о Пивљанин у збирци Ву ка
- "
Стефановића К араџића ј у нак и лик. Ст анај а село запали: огледи о
у см ен ој к њиж евност и . Нови С а :
д Д н евн ик , 2007. 184- 205.
"
Пешић, Радмила. „ Ст ариј и слој песама о у скоцима. А нали Ф ило-
лошког факулт ет а V II ( 1967) : 49- 66.
Пј еваниј а - М илутиновић, Сима Сарај лиј а. Пј еваниј а цр ногор ска и
хер цеговачка. П рир. Д обрило А ранитовић. Никшић : Унирекс, 1990.
П оповић , Д у шан Ј. „ Ко ј е аутор, где ј е, и кадај е настао Ерланг енск и
ру к опис Годишњак М зе
у ј ра г ада Беог р ада I ( 1954) : 105- 110 .
Pr ohask a, D r agutin. „ N aj starij i rukop is sr psko- hrvatsk ih narodnih
esama. " К њиж вни ceee I V . 7- 9 192 : 2-
p е p ( 8) 39 396.
СНП , II - Ср пск е нар одне пј есме, ску пио их и на свиј ет издао Ву к
Стеф. Караџић, К њига дру га у кој ој су пј есм еј у начке нај ст ар иј е, у Бечу,
у штампариј и ј ерменскога манастира, 1845. Сабрана дела Ву ка Караџића.
К њига пет а. П рир. Радмила П еш ић . Беог рад : Просвета, 1988.
СНП, III - Ср пске нар одне пј есме, ску пио их и на свиј ет издао Ву к
Стеф. К араџић, К њига т р ећа у кој ој су пј есмеј уначке ср едњиј ех вр емена,
у Бечу, у штампариј и ј ерменскога манаст ира, 1846. Сабрана дела Ву ка
Караџића. К њига шеста. Прир. Радован Самарџић. Београд : Просвета,
19 8 8 .
СНП, VII - Ср пске нар одне пј есме, ску пио их Ву к Стеф. Караџић,
К њига седма у кој ој су пј есмеј у начке ср едњиј ех вр емена. Београд: Државна
штампар иј а, 1935.
"
Су вај џић, Бошко. „ Х ај ду ци и ускоци у народној поезиј и. Епске ne-
сме о хај ду цима иу скоцима: ант ологиј а. Прир. Бошко Су вај џић. Београд :
Гут енбергова галаксиј а, 2003. 5- 57.
Smaus, Aloj z (Schmaus, A lois) . Studij e o kr aj inskoj ep ici. Zagreb: JA ZU,
19 5 3 .
200 Л ид иј а Д елић

Lidij a Del i ć

Т Н Е I M A G E O F B R IG A N D S A N D U S K O K S IN E A R L Y R E C O R D S :
T H E E R L A N G E N M A N U SC R I P T

Su m m а г у

The paper analy ses songs of br igands and Uskoks in the oldest manuscr i pt collection
- the Erl angen M S ( 1716- 1733) - fr om the standpoint of functions and domains of the epic
characters involved. We point to the relations of the given epic lay er to historical event s
(cooperation of Christian warriors with the M oslem side, robbery and slave trade as aspects
of commerce, clashes w ithi n groups) , and then, in a diachroni c perspect ive, to the modifi -
" "
cati on of singing about the her oes of t he middle age and the transformati on of bri gands
and U sk ok s in t o an i deal of the typical fi gure of fi ghters against the confessional епет у
- '
and centuries l ong invader, as ep ic poetry of Vuk s era primari ly remembers them.
K ey wor ds: heroic ep ic poetry, decasy l labi c poetry, Erlangen M S, epic strata, Uskoks,
brigands, diachrony, poetics