You have downloaded a document from

The Central and Eastern European Online Library

The joined archive of hundreds of Central-, East- and South-East-European publishers,

research institutes, and various content providers

Source: Зборник радова Византолошког института

Byzantine Studies

Location: Serbia
Author(s): Aleksandar V. Popović
Title: Мотив Федре и Хиполита у Житију Стефана Дечанског Григорија Цамблака
Тhе Motif of Phaedra and Нippolytus in thе Life of Stefan Dесаnski Bу Gregory Саmblаk
Issue: 37/1998
Citation Aleksandar V. Popović. "Мотив Федре и Хиполита у Житију Стефана Дечанског
style: Григорија Цамблака". Зборник радова Византолошког института 37:199-212.

https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=97479
CEEOL copyright 2020

Зборник радова 8изантолошког институга ХХХУII, 1998.

Recuei1 des travaux de 1'!nstitut d'etudes byzantines, ХХХУII, 1998
УДК 881.01 - 94.09] : 875 - 2].091 : 929 - 058.222 (= 861) "13"

АЛЕКСАНДАР В. ПОПОВИЋ

МОТИВ ФЕДРЕ И ХИПОЛИТА

У ЖИТИЈУ СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ ГРИГОРИЈА ЦАМБЛАКА

Почетком ХУ века, у доба најезде Турака, пред чијим су налетима

падале једна по једна хришћанске државе на Балканском полуострву, Ср­
бија је била последња оаза релативног мира и сигурности. После пораза на
Косову 1389. године она је под владавином Стефана Лазаревића почела да
се опоравља и постала је прибежиште многих учених људи који су, скла­
њајући се пред Турцима, ту налазили своју нову домовину. Те придошлице
су помогле наглом и нажалост последњем културном процвату средњове­

ковне Србије. Једна од најнеобичнијих и најинтересантнијих личности међу

тим дошљацима чије је дело постало део српске културне историје свакако
је био Григориј е Цамблак.
Премда о овој личности постоји доста сачуваних историјских подата­
ка, а до нас је стигао и приличан број његових књижевних дела, Цамбла­
кова биографија је до данас остала у великој мери нерасветљена. Укратко,
оно што данас поуздано знамо о овом монаху, црквеном великоДостојнику
и писцу своди се на следеће. Григориј е Цамблак је рођен око 1364. године
у Бугарској, највероватније у Трнову. Био је из старе и угледне породице,
чије национално порекло ни до данас није са сигурношћу одгонетнуто.
Припадника ове фамилије било је у Бугарској, Византији, Русији и Србији,
а данас је углавном прихваћена претпоставка да су били влашког порекла.
Један од њених најистакнутијих чланова био је Григоријев стриц, кијевски
и московски митрополит Кипријан (1376-1406). Своје изузетно књижевно
образовање Григориј е Цамблак је, по свој прилици, стекао у Трнову, у
школи патријарха Јевтимија, чувеног књижевног реформатора и једног од
најзначајнијих бугарских писаца тога доба. Григориј е се вероватно замо­
нашио негде око своје двадесете године. Када је 1393. године Бугарска, а
са њом и Трново, пала у турске руке, млади монах се склонио у Свету
Гору, у лавру Светог Атанасија. Одатле је после извесног времена отишао
у Цариград, а затим на север, у Молдавију, да би 1402. године прешао у
Србију. Могуће је да је то учинио на позив самог деспота Стефана Лаза­
ревића, који је у својој деспотовини, а нарочито на свом двору, радо оку-

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

200 Александар В. Поповић

пљао учене људе. У српској деспотовини Григориј е Цамблак се нашао на

челу братства манастира Дечани. Ту је остао најкасније до 1409. године,
када је отпутовао у Русију, где је 1415. године изабран за митрополита
кијевског. У тој новој улози учествовао је на сабору у Констанци на Бо­
денс ком језеру. Овај сабор, који је трајао од новембра 1414. до маја 1418.
године, и на коме се преговарало о унији цркава, остао је забележен у
историји пре свега по томе што је на њему 1415. године спаљен Јан Хус.
Наш писац ипак није имао удела у том мрачном догађају, будући да је на
сабор стигао тек фебруара 1418. године. По повратку у Русију, Григорије
Цамблак је убрзо умро (у зиму 1419/20. године).
Овај космополита, изврсно образован и обдарен књижевник, имао је
заиста буран и богат живот. Светогорски монах, убеђени исихаста, завршио
је свој животни пут као црквени великоДостојник који је преговарао у Уни­
ји. Као писац, оставио је трага готово у свакој земљи у којој је боравио.
Бугарску књижевност је задужио Похвални.м словОЈI1 о йашрuјарху ЈевГйu­
мију, руску ПохвалОЈН Кuйрuјану, молдавску Жuшuјем свешог Јована Новог
Сучавског. За нас су, природно, најинтересантнија дела која је саставио у
Србији. То је литургијски комплет текстова о владару светитељу Стефану
Урошу 111, познатијем као Стефан Дечански, који се састоји из ЖUШl~iа
Ciuефана Дечанског и Службе Сшефану ДечаНСКОАt, као и Повесiu () йре­
носу мошшuју Свеше ПеШке. 1 Жанр житија канонизованог владара у коме
се овај писац огледао специфичан је за српску средњовековну књижевност.
Ова комбинација историографије и хагиографије пружила је Цамблаку при­
лику да прилично детаљно ослика психолошки портрет Стефана као вла­
дара мученика. При томе је историјска веродостојност изнесених података
у другом плану, па има произвољности као што је она о учешћу Стефана
Дечанског у чувеном спору око исихазма између Григорија Паламе и Вар­
лаама из Калабрије. 2 Проучаваоци Цамблаковог дела, уз све похвале које
одају његовом литерарном умећу, с правом наглашавају његову неисто­
ричност, односно непоузданост његових списа као историјских извора. 3
Епизода из Жuшuја Сшефана Дечанског коју желимо да размотримо
у овом раду налази се на самом почетку Цамблаковог списа. Реч је о томе

1 У изузетно обимној литератури о Григорију Цамблаку читалац ће можда наиl1И на

биографске податке који се понешто разликују од ових, но за садржину нашег рада те НС­
знатне разлике у мишљењима савремених истраживача су ирелевантне. Податке о Цамбла­
ковом животу и делу наводимо на основу следећих радова: П. Пойовић, Стари српски живо­
тописи ХУ И ХУН века, предговор књизи: Старе српске биографије ХУ и ХУН века: Цамблак
- Константин - Пајсије, превео Л Мирковић, Београд 1936, XII-XXXVI; М. КаllШIIUН, Срп­
ска књижевност у средњем веку, Београд 1976, 332-348; Г Данчев, Григорий Цамблак в
Сърбия и Житието му за Стефан Дечанс[(И, предговор књизи А. Давидов, Г Даl/'1(!в 1I др.,
Житие на Стефан Дечански от Григорий Цамблак, София 1983, 7-25; Д. Лешровuћ, Цамбла­
кова литерарна делатност у Србији, предговор књизи: Григорије Ца~l1б;{ак, Књижевни рад у
Србији, Београд 1989, 9-45; Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, друго 11"3-
дање, Београд 1991, 204-208.
2 Види Житие на Стефан Дечански, изд. Давидов и др., 11.1-13.12, СТр. 76-82.
3 Види, на пример, Пойовић, Српски животописи, ХХIХ-ХХХ; КаШШlUl/, Српска
књижевност, 334-341; Пешровић, Цамблакова литерарна делатност, 25.

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

Мотив Федре и Хиполита у ЖUlYiuј,' СlYiефана Дечаl/(:I((),О Гриторија Цамблака 201

да је краљ Милутин казнио свог сина Стефана на тај начин што је наредио
да се овај ослепи. Када је у питању сукоб између Милутина и њеГОВОЈ' сина
Стефана, савремени историчари су потпуно сагласни у описивању тог
догађаја. Млади Стефан, који је у то време управљао Зетом, побунио се у
првој половини 1314. године, изгледа на наговор једног броја великаша,
против свог оца, краља Стефана Уроша П. Побуна је добила озбиљне раз­
мере, јер су многи од великаша прешли од Милутина на Стефанову страну.
Милутин је с војском ушао у Зету, и поведени су мировни преговори, негде
у околини Скадра. Стефан је на превару заробљен и одведен у Скопље, где
је ослепљен. После тога је послат са породицом у Цариград, где је следећих
неколико година живео у манастиру Пантократору, који је био познат 110
својој болници за очне болести. Наиме, изгледа да је џелат био поткупљен
како не би ваљано обавио свој посао, па је Стефану вид био само деЈIИ­
мично оштећен. 4
Погледајмо шта нам игуман братства манастира Дечани говори о окол­
ностима под којима је Милутин казнио свог сина тако свирепом казном.
Пошто је у неколико реченица испричао читаоцима Стефанову младост и
побројао његове врлине, уз ограду да други друкчије йричају и сваки од
ових хоће да ушврди своје,5 писац прелази на сукоб између оца и сина:
НЪ Ч'N n~C'Г~AДA? ~АБНСТh д'јАБМh n~ДБнже Д~Б~~е n~HCH~ неНАБнден.
GI\8жен'i8 же ТАК~Б~\( жеНА Т~ГОБh см\(жнтеl\h, СЈ, M~HXћ Сl\hЗh, АЦЈе II~t~~­
ДНТeI\IEБ~ БЪ ~AH БеI\НК~М~\(А9'iе n~tм~же жен'СКАА I'ЪС'Гћ, зде Ч'Г~ не х~тtАше
СЪТБ~~НТН WT TћЦJAeMћlX? Н Сl\ћlшн'Ге! П~НХ~ДНТh Ц<A>~<H>ЦA КЪ Ц<А>~Ю,
"нце n~КАз8еТh A~eXI\~, не~\(К~АшеНh н неWБћlЧhНh БЪ XWAh, Сl\hЗћl HCI1~\(ЦJAeт н
нже WT БЪН~\(Т~h nl\Амшем "~ЋcЋЦAeTћ fl\ACh, Н ДА СЪК~АТНБh ~eK~\(, НА
~cl\tnl\lEH'ie W<Т>ЦА n~ДБнжеТh n~hБ~~WДН~МО\( C<ћI>H~\(, C<ћI>H~\( БЪ нстнн8
n~Д~Бн8 ICAAK~\(, БI\<А>г~n~к~~ен'јем' н n~СМ\(ШАн'iеМh,
Али како йосшрада? Поди,же зависш ђаво који увек АlрЗИ добро. А
извршuлац шаквог служења бuла је његова (sic!) жена. О Ј1юје сузе, llliuo
женска йревара савлада йрародишељеву у рају велику .мудросШ! Шша овде
није хшела зависш учиниши ревнИАЮ?
Чујше! Долази царица к цару йоказујући шужно лице, неукраlllеli и
необичан насшуй, рони сузе и унушрашњим Й.па.меНОЈ',,1 йресеца глас. И, да
украшко кажем, йодиже оца на ослейљење сина, ваuсшuну слична Исак)'
добрим йокоравањем и Йослушношћу. б
Реч је, наравно, о младој краљици Симониди, Стефановој маћехи, ко­
јом се Милутин оженио 1299. године. Из Цамблакових речи јасно је да је
она некаквом сплетком подстакла већ остарелог Милутина против сина,

4 Види С. Ћирковић. Унутрашња политика краља Милутина, Историја CPIJCKOI' народа

1,Београд 1981, 464-465; К. Јuречек. Историја Срба 1, превео Ј. Радоњuћ. друго исправљено
и допуњено издање, Београд 1952, 199.
5 Цамблаков текст наводимо према Л. Мирковићу, чији је превод редиговао Д. Пстровиll
и поново га објавио у књизи Грuгорцје Ца.мбllак. Књижевни рад у Србији (ВИДИ нап. 1), 49.
6 Житие на Стефан Дечански, изд. Давидов и др.. 4.1-4.7, стр. 66-68. - Превод МlIР­
ковuћ - Пешровuћ, 50.

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

202 Александар В. Поповић

али остаје нејасно на који начин. Премда су га многи феуда.ЈЩИ који су му

били наклоњени, приповеда даље Цамблак, наговарали да напусти двор,
одметне се од оца и прогласи краљем (царем, како каже писац), Стефан је,
полажући наде у праведност Божју, одбацивао сваку такву помисао.
ч'Г~ еже WT зде? Д~C'Г~HHA ~\(МНЛlEн'iА н СЛh3АМh п\.\,вЋС'Гћ. П9Ћ~деЛЋ
жеН"СКАА ЛЪС'Гh, П~БЋДН се Ц<А>9еВА П9ЋМ~\(Д9WС'Гh ЖЕН"СКЫНМ 8ХЫЦЈ9ен'јем,
П~ДКЛ~НН се W<'Г>ЧАА 'ГB9ћД~C'Гћ жен'ск~н СЛАБ~С'ГН, ~\(ГACH се 9~дн'ГеЛНАА 'Г~­
ПЛ~'ГА жены Бес'Г~\(д"iеМh. l6'Гћ БЫВАе'Гh П9Аведнын нen9Аведн~, не3МБНВЫН -
НАВЋ'ГWМ ЛЮ'ГWМ, М<Н>Л<~>С'ГНВыН - НЕМ<Н>Л<~>С'ГНВН~ Н, W БЕ3МЋс'Г'iА,
~ч'iю ЛНШАЕ'Г се!
А шй1а је бшlO даље? Надвлада женска Превара досй10јна .ж'а;ьења II
йриче за сузе, йобеди се царева Йре.мудросй1 женскилt сйлей1кама, Поклонu
се очиНСIШ Аlудросй1 женској слабосй1и, угаси се родий1ељска ГЙОlf/lоша
женско/w бесшuдНОUiћу! Праведни би ухваћен неПраведно, незлобиви ЉУШОЛl
замкО/w, мuлосй1иви неЛ1UЛОСluиво, и, о ружног дела, би /lUUleH очuју!7
Ни овај одломак нам не казује ништа више о природи краљичине, то
јест Симонидине, преваре, као ни о томе чиме је била изазвана њена изне­
надна мржња према краљевићу Стефану. У наставку, Цамблак покушава да
оправда Милутинову лаковерност, те каже да овај ипак Йодле.ж'е .1lClilo.11
укору8 зато што је послушао своју жену и казнио на такав начин сина који
је био оличење врлине. Правдајући Милутина, аутор посеже за једном па­
ралелом из далеке прошлости:

НЪ н ~ сеМћ не 3А3Н9А'ГН ем8 ДЛhЖН~ IEС<'Гћ> нже Д~Б9Ћ 9Аз8МЋ-

ВАЮЦЈНМh. НБW н велнкын ИWНС'ГАн"'Г'iНh н П9ћВЫН X9'icT"iAHWM Ц<А>9ћ, 'ГМНКЫН
Н 'ГAK~BЫH, елнк~ ВЪ БЛ<А>г~чъс'Г'iн н П9ЋМ~\(д9WС'ГН IEС<'Гћ>С'ГћВНЋН же н
ВЪНЋШНIEН, жены М\(КАВЫ BЋ9~BABћ сл~весеМh ЛЪЖНЫМ, С<Ы>НА CB~eг~ П9НСКА
~\(БН'Гh, Д~Б9А же н БЛ<А>ГА М~\(ЖА C~\(ЦJA, 'ГАже П~СЛЋжде с"iю ~\(BЋД ЋВћ
СЛhГАвш8, н 'Г~\( 8БН'Гh C~\(AWM П9АвеДННМћ. БНДЋс'Ге ЛН, RЪ3ЛЮБЛIEНЫН, жены
M\(KAB"C'ГB~? GЛЫШАС'ГЕ лн ~\(Д~Бh П9ЋлъС'Гн~е СНХћ K~BA9C'ГB~? ПWЧ'Г~ ~\(БW
'ГAK~BЫH Н Б<~>Г~П9~СВЋЦЈенны же н П9Ћм8д9ЫН ИWНС'ГАН''ГННh не Н3h~Б9Ћ'Ге
П9Ћжде C<bI>HWBHlZlr~ 8Б'iНС'ГRА T~IE 3ЛWКЪ3НhС'ГВ~? fIЦJe БW с'је ~\(ВЋДЋЛ"БН, не
БН НА ЛЮБh3НЋНШАГ~ C~\(Дћ нзнеСЛh, НЪ НА 'Г~\( САм8ю, ВЪ НlEнже д'iАВ\'\'Лh
БесЋд8АШЕ. П~СЛЋЖде же ~\(BЋДЋ, егДА 9АСКААнУеМћ ннч'Г~же Ilм!)еВА'ГН
М~ЖАше, ннже С<Ы>НА ВЪСК9ЋСН'ГН M~ЦJH~ БЋ, н еже не ~\(CM~'Г9H rl9hВЋе, 9А­
з8м"~м8 ~K8 п~к9ывш8 се М\(КАВЫМН ГЛ<АГМ>Н злые жены, П~ СЪДЋАн'јн
~\(Б'iНС'ГВА П~3НА ч'Г~ СЪ'ГВ~9НЛh IEС<'Гћ>.
Али ни због овога не шреба да му зазру они који добро раЗУАlевају. Јер
и велики Консй1анй1ин и йрвu хришћанскu цар, tllOЛUКU и й1акав, _на кљ/ико
да је био у йобожносй1и и йриродној йремудросй1и, верујући речима лукаве
жене, уби сина својега Приска, који је био добар и благ му.ж, а зай1u.Н
када је йосле сазнао да је ова слагала, и њу уби судљи йраведним,

7 Житие на Стефан Дечански, изд. Давидов и др.. 7.1-7.3, стр. 70. - Превод МlIрк(жuћ
- ПеiUровuћ. 51.
8 Превод Мuрковић - ПеiUровuћ, 51.

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

Мотив Федре и Хиполита у Жиmију сmефатш ДечаIlСКО.' Григорија Цамблака 203

Видесше ли, вазљубљени, лукавсшво жене? Чусше ли њихову йревару

која лако вара? Зашшо шакови и богойросвећени и йреЈнудри Консшанiuuн
није видео њезину злу замку йре синовљева убисшва? Јер када би ово знао,
не би осудио најљубазнијега, но шу саму из које ђаво бесеђаше. Но, увидео
је касније, када кајањем нишша не могаше йомоћи, ниши беше могуће ус­
крснуши сина, и није видео одмах оно шшо су разУМНОЛl оку йрикриле лукаве
речи зле жене, но је йосле убисшва йознао шша је учинио. 9
Кључ за потпуно разумевање Цамблаковог приповедања о правом раз­
логу Стефановог ослепљења лежи управо у овој реминисценцији на Кон­
стантина Великог. ЈО Наиме, и овај славни римски император и хришћански
светац казнио је свог сина првенца - Криспа, још суровије него Милутин,
смрћу. Разлог томе је била клевета Криспове маћехе, Константин ове друге
жене Фаусте. Колико је мало пажње посвећено овом месту из Жишија Сше­
фана Дечанског, које нам однос између њега и његовог оца Милутина при­
казује у једном новом светлу, показује и чињеница да, колико је нама по­
знато, нико од српских издавача, преводилаца и коментатора Цамблакових
списа није уочио да је име Константиновог сина донесено у погрешном
облику - Приск, уместо Крисп. ЈЈ
О сукобу Милутина и Стефана говоре и други средњовековни извори.
Византијски историчари Пахимер, Григора и Метохит, код којих се иначе
може наћи доста података о Милутиновој владавини, Стефаново ослепљење
уопште не спомињу. На српској страни, ову епизоду из Стефановог живота
нам приповеда патријарх Данило II у својим Живошuма краљева и ейискойа
срЙских. Она је смештена у Жишије краља Милушина, а не, како бисмо
очекивали, у Жишије Сшефана Дечанског. Ту је јасно речено да је Милутин
заробио и ослепео Стефана због побуне коју је овај подигао против њега. Ј2
И сам Григориј е Цамблак, у кратком пролошком Жишију Ciuефана Дечан­
ског, које је део службе посвећене овом владару мученику, противречи сам
себи. Он ту говори да је Стефан оклеветан за покушај побуне и зато
кажњен. Ј3 То потврђује и сам Стефан у ктиторској повељи манастира
Дечани, изјављујући да се побунио против оца, па га је овај казнио на тако
суров начин. Ј4 Цамблакову верзију догађаја, изнесену у опширном Жuшuју

9 Житие на Стефан Дечански, изд. Давидов и др., 7.10-7.16, стр. 70-72. - Превод
Мирковић - Пешровић, 52.
10 У средњовековној грчкој, па затим и у српској књижевности Константин је слављен
као бранитељ вере и био је омиљен лик за реторско упоређивање - crUYKPtc1t~ приликом
изношења похвала владарима. Овом темом се, од наших филолога, дубље позабавила Н.
Радошевић, Константин Велики у "царским говорима", Зборник радова Византолошког ин­
ститута 33 (1994) 7-19.
II У Житие на Стефан Дечански, изд. Давидов и др., 71, нап. 1О, ова погрешка је
запажена и исправљена.

12 Животи краљева и архиепископа Српских, написао архиейиской Данило и дрv','u. на

свијет издао Ђ. Даничuћ, у Загребу 1866, 123-126.
13 Григорије Цамблак, Служба Стефану Дечанском, превод Д. Богдановuћ - Д. Пе­
шровuћ, у: ЦaJllблак, Књижевни рад у Србији, 108.
14 П. Ивuћ - М Грковић, Дечанске хрисовуље, Нови Сад 1976, 303-304.

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

204 Александар В. Поповић

Сшефана Дечанског, поткрепљује само један латински извор. То је хроника

коју је саставио Сплићанин Миха Мадијева де Барбацанис (око 1284-1358).
Он овај догађај описује следећим речима:
Stephanus filius Regis Uroscii natU1'alis, qui аЬ eodem Rege multшn (Iili-
gebatur ut legitimus .filius, ри suggestionem Reginae Uхшis а dicto Rege patre
suo capitur et јn carceribus est detentus јn partibus Romaniae, volente Regina
et consentiente ipso Rege excoecatlll' 'иmјnе OcuI0l'um. 15
Како видимо, сплитски хроничар, иначе савременик поменутих
догађаја, наглашава Симонидину улогу у Стефановом ослепљењу, али не
говори ништа прецизније о томе на који начин је она навела Милутина да
тако казни сина.

Морамо се на овом месту вратити императору Константину, Фаусти и

Криспу. Подсетићемо читаоце на крајње оскудне биографске податке који
су нам сачувани о Константиновој другој жени и о његовом најстаријем
сину.

Флавија Максима Фауста (Flavia Махјта Fausta) била је млађа кhи

Максимијана Херкулија и Еутропије. Марта 307. године удала се за Кон­
стантина, са којим је изродила синове Констанција, Констанса и можда још
једног сина који је умро као дете. Погубљен а је 326. године, по мужеВЈЪе­
вом наређењу.16
Други јунак ове необичне приче, Флавије Јулије Крисп (Flavius Iulius
Crispus), био је најстарији Константинов син, рођен око 305. године. Љегова
мајка Минервина је била конкубина или можда чак и законита жена Кон­
стантинова. По свој прилици је умрла пре 307. године, или се у то доба
Константин развео од ње, како би склопио брак са Фаустом, на који су га
наводили политички разлози. Марта 317. године Крисп је, заједно са својим
млађим полубратом Константином, у Сердици проглашен за цезара. Погу­
бљен је по Константиновом налогу 326. године у Пули. 17
О егзекуцији Криспа и Фаусте говори већи број античких и средњо­
вековних извора. Амијан Марцелин у IV веку доноси само кратак податак
да је Крисп погубљен у Пули. 18 Његов нешто млађи савременик Филостор­
гије у својој Црквеној исшорији је незнатно опширнији. Он каже да је Кон­
стантин убио сопственог сина Криспа због клевета његове маћехе, али не
говори каквих. Надаље нас извештава, у једној јединој реченици, да је цар

15 Michae Madii Нistoria, ed. Ј. G. Sch\1lGlldtllel'. Scriptores гегит Нuпgагiсагшn, I1I, Viп­
dоЬопае 1748,643.
16 Cf. А. Н. М. Jones - 1. R. МШ'lindаlе - 1. MOITis, The ProsopograpllY оГ tl1c Latcr
Roman Етрјге, 1, А. D. 260-395, Cambridge 1971, s. У. F1. Махјта Fausta, 325-326; Sccck.
Fausta (3), Pauly - Wissowa - KI'Ol/, Encyc10piidie der classiscllen Аltеrtшnswissеl1sсl1аft, I1сие
Bearbeitung, secllster Band, Stuttgart 1909, 2084-2086.
17 Cf. Jones - МШ'lindаlе - Моп'is. PLRE, s. У. Fl. Iulius Crispus 4, 223; Sceck, Crispus
(9), Pauly - Wissowa - Kroll. RE, vierter Bal1d, Stuttgart 1901, 1722-1724.
18 Ammianus Marcellinus, ХIV, 11, 20 (Arnmianus Marcellinus, R6misclle Gescl1icllte, cd.
W. Seyfartl1. erster Тејl, Berlin 1970, 102-104).

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

Мотив Федре и Хиполита у Жui7:Щ}у Сшефаuа Дечаuског Григор~а Цамблака 205

наредио да се она задави у врелом купатилу, пошто је ухваћена у прељуби

са једним курсором (гласником).19
Целовиту причу нам доноси Vita Constantini, спис анонимног визан­
тијског компилатора, који се, између осталог, у великој мери користио Фи­
лосторгијевом ИсШорuјо.м. 20 Крисп је, приповеда он, био најстарији од Кон­
стантинових синова, кога му је родила Максенцијева ћерка. Имао је досто­
јанство цезара и истакао се сјајним ратничким подвизима, да би изненада
био убијен у цвету младости после сабора у Никеји. Према неким
причама, Константин га је погубио због јереси и безбожности ('ti;t; ai-
pEO'f.ffit; ка;' &UО'О'f.~f.iщ), али аутор у то не верује. Други кажу да је Кри­
спа у смрт одвело љубавно лудило које је обузело његову маћеху Фаусту.
Заљубивши се у младића и опхрвана страшћу, покушала је да га заведе.
Пошто ју је он одбио, она је љубав преокренула у мржњу и прибегла
сплетки. Лек за своју пожуду нашла је у убиству свог вољеног, спремна
да тиме засити своју жудњу. Наговорила је свог мужа да убије сопстве­
ног сина, износећи против њега различите лажне оптужбе. Чувши то,
Константин, обузет гневом, није желео ништа даље да испитује, и по­
стаде Тезеј своме сину. Као што је овај због Федрине клевете убио Хи­
полита, кога му је родила Амазонка Хиполита, на исти начин и он посече
Криспа због лажне оптужбе сопствене жене, а да о томе уопште није
промислио. Али и маћеху је стигла заслужена казна. Пошто је ухваћена у
прељуби с једним гласником, по мужевљевом наређењу њени евнуси су је
удавили у врелом купатилу. 21
у Мученuшшву АрШе.мuјево.м, спису извесног Јована са Родоса који се
не може прецизно датовати, а који се у великој мери ослања на Филостор­
гијеву Црквену uсшорuју,22 епизода о Фаусти и Криспу је испричана у свега
неколико реченица. Као и у Vita Constantini, и овде је то учињено уз ре­
минисценцију на мит о Федри и Хиполиту.23
Зосим, византијски историчар с краја V и почетка У! века, још је шкр­
тији на речима у приповедању овог догађаја. Он нас извештава да је Кон­
стантин убио Криспа због сумње да је имао љубавну везу с маћехом, а да
је затим на подстицај своје мајке Хелене, несрећне због смрти свог најста­
ријег унука, дао да се погуби и Фауста у врелом купатилу.24

19 Philostorgius, Кirchengeschichte, П, 4, ed. Ј. Bidez. zweite ilberarbeitete Auf1age bcsorgt

уоп F. Winkelmann, Вегliп 1972, 14-16.
20 О овом тексту види предговор Ж. Бидеза у: Philostorgius, Кirchengeschichte, ed. Bidez.
LXXXVIIl-ХСVIl.
21 Vita Сопstапtiпi Codex Angelicus, А, [. 23 (Philostorgius, Kirchengescl1ichte, ed. Вiclez.
14-17).
22 О Artemii Passio види предговор у: Philostorgius, Kirchengeschichte, ed. Вidez. XLIV-
LXVIII.
23 Art. Pass., 43, 45 (Philostorgius, Kirchengescl1ichte, ed. Вidez. 14-17).
24 Zosimus, Н, 29, 2 (Zosime, Histoire поиуеl1е, tome 1, ed. F. Pascl1Oud. Paris 1971, 10 1).

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

206 Александар В. Поповић

На латинској страни, ЕЙИUlOме римске исшорије, приписане Аурелију

Виктору, доносе потпуно исту причу као и 30сим. 25 Аурелије Виктор у
својим Цезарима каже да не зна због чега је Крисп убијен. 2б Еутропије,
спомињући овај догађај, не каже зашто су Крисп и Фауста убијени. 27 Си­
Доније Аполинарије у једном од својих писама понавља оно што можемо
прочитати код 30сима и Псеудо-Аурелија Виктора. 28
Прво питање на које морамо потражити одговор је одакле је Григориј у
Цамблаку била позната прича о Фаусти и Криспу. Са приличном сигур­
ношћу можемо претпоставити да ју је прочитао код једног каснијег писца
- Јована 30наре, византијског хроничара из ХII века. Премда је Цамблак
несумњиво знао грчки, 30нару је могао читати и у словенском преводу,
будући да је ова хроника преведена још 1332. године. 29 Ево шта овај позни
византијски хроничар говори о Фаусти и Криспу:
UtOU~ () ЕК Фаu<п:щ 'ti1~ 't01) Ма~ч.ltаvо1) &uya'tpo~ 6 ~шпл.ЕU~ EYEi V<X'to
'tPEt~, Koovcr'tav'ttvov, Koovcr'tav'ttov ка;' Krovcr'tav'ta, ка;' &uya'tEpa Ћл.ЕvТ]v,
ђ 'tф 'Iоuл.tavф cruvФКllcrЕV UO"'tEPOV. ~tXE 8€ ка;' ЕК 7tал.л.акi1~ uiov Ё'tЕРОV.
Kpicr7tov кал.ОUjlЕVОV, 'trov а.л.л.ооv au'to1) ulEoov 7tPEcr~U'tEPOV, O~ ка;' пара 'tф
пpo~ Лtкivtov 7tол.ЕjlQ} 7tол.л.акt~ i)picr'tEUcrE. 'tou'tQ} "h jlТj'tPUta Фаucr'tа E7tt-
jlaVEtcra EPO)'ttKro~, ЕпЕЈ. jl~ EU7tEt&01)~ EKEivou E'tuyxavE, Ka'tEt7tE пpo~ 'tov
7ta'tEpa ~ EProV'tO~ au'ti1~ ка\. ~tacracr&at 7tол.л.аКt~ E7ttXEtp~crav'to~. 8to ка\.
&ava'tov 6 Kpicr7to~ пара 't01) 7ta'tpo~ Ka'tE8tKacr&1l, 7tEtcr&EV'tO~ 'tii yajlE'tii. <.Ь~
8' eyvoo jlE'tE7tEt'ta 6 au'toKpa'toop 'to а.л.ll&Е~, ка;' 't~v YUV<XtKa ЕкОл.аcrЕ 8ta 'tE
'to 'tau'tll~ а.кол.аcr'tОV ка;' 'tov фоvоv 'tov 't01) лшМ~. EtcraX&Etcra уар EV 1..0-
u'tрф "h Фаucr'tа crфоор~ EKKau&Ev'tt ЕКЕ!: 't~v ~oo~v ~ш{оо~ a.1tEPPll~E. 30
Цар роди од Фаусше, Максимијанове ћерке, шри сина, Консшаншина,
Консшанција и Консшанса, и ћерку Хелену, која се каснцје удала за ЈУЛll­
јана. Имао је и од наложнице другог сина, званог Крисй, сшаријег од осша­
лих његових синова, који се у рашу йрошив Лицинцја чесшо одликовао
јунашШво.м. За њим је маћеху Фаусшу обузело љубавно лудило, и йошшо
није усйела да га заведе, ойшуЖll га код оца да је заљубљен у њу и да је
чесшо йокушавао да је наЙасШвује. И зmuо је Крисй од оца осуђен lШ СllрЩ
йошшо је овај био наговорен од сшране суЙруге. А када је цар доцнцје
сазнао исшину, казнио је жену због њене разузданосши и због сuновљевог

25 Pseudo-Aur. Vict., Epit., 41, 11-12 (Sexti Aurelii Victoris Liber de Caesaribus, ргаесе­
dunt Origo gentis Romal1ae et Liber de Yiris illustribus urbis R0111ae, subsequitur Epito111e de
Caesaribus, recel1suit F. Pichlmayr, Lipsiae 1911, 167).
26 Аиг. Vict., Caes., 41, 6, ed. Pichlmayl', 125.
27 Eutrop., Х, 6 (Eutropi Вгеујагит аЬ Urbe condita, сит yersiol1ibus Graecis с! Pauli
Landolfique additamentis, ed. Н. Droysen, MOl1umenta Gcrmalliae lJisto!'ica, аuсtогшn al1tiqL1issi-
тorит tomus Н, Berolilli 1879, 174).
28 Sid. АроН., Ер., У, 8, 2 (Sidoil1e Apollil1aire, tome II: Lettres, ed. А. LOYl!l1. Рагis 1970,
186).
29 Види Богдаuовuћ, Историја, 211-212.
30 Zon., ХШ, 2 Р II 50 - Р JI 6 А (loallllis ZOllarae Epitome Нistогiаrищ сшn С. Ducal1gii
suisque anllotationibus ed. L. Dindor.fius, уоl. Ш, Lipsiae 1870, 179).

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

Мотив Федре и Хиполита у ЖUUlllју Сшефаuа ДечаllСКО? Григорија Цамблака 207

убисШва. Јер је Фаусша, уведена у куйашило, онде жесшоко ойечена на­

силно скончала живоШ.
Као што смо видели, већ су антички и византијски историчари поре­
дили Криспово и Фаустино погубљење од стране Константина са митом о
Тезеју, Федри и Хиполиту. Ову причу је уметнички обрадио Еурипид у
својој трагедији Хийолиш, први пут изведеној 428. године п. н. е. Укратко
препричан, садржај Еурипидове драме је следећи. Радња се одиграва у
Трезену, на Пелопонезу, на двору краља Питеја, деде по мајци атинског
краља Тезеја. Ту је Тезеј са својом женом Федром отишао у добровољно
прогонство из Атине на годину дана, јер је у сукобу око наслеђивања пре­
стола пролио крв својих рођака, Палантових синова. Федра се у Трезену
заљубила у свог пасторка Хиполита, прелепог младића кога је Тезеју ро­
дила краљица Амазонки Антиопа. Међутим, млади краљевић је презрео
њену љубав, као што је уопште презирао све дарове богиње Афродите.
Наиме, гајио је дубоко поштовање према Артемиди, богињи-девици,
заштитни ци лова, и проводио је време ловећи дивље звери по пелопонеским
брдима. Смртно заљубљена, Федра је почела да вене и да копни, несрећна
због неузвраћене љубави. Страсна и сујетна, најзад је преобразила своју
наклоност у мржњу. Читавом заплету кумовала је богиња Афродита, која
је у Федрином срцу и усадила љубав према Хиполиту, увређена јер ју је
чедни краљевић презирао. Очајна због тога што Хиполит није одговорио
на њену љубав, Федра се обесила. За собом је оставила писмо у коме је
оклеветала Хиполита да ју је напаствовао, те да је то узрок њеног самоу­
биства. Прочитавши поруку, Тезеј је без размишљања бацио клетву на свог
сина. Наиме, некада давно му је владар мора Посејдон обећао да ће му
испунити три жеље, и онје сада од овог бога затражи о да погуби Хиполита.
Возећи се дуж обале у свом четворопрегу, Хиполит је смртно рањен у та­
ласима које је подигао Посејдон. Појављује се богиња Артемида, Хиполи­
това заштитница, и открива Тезеју истину. Хиполита на самрти доносе у
двор, и отац и син опраштају један другом.
Свакако, међу питањима која Цамблакова епизода о Симониди и Сте­
фану отвара, најважније је оно о тачности његове вести. Будући да пре
њега, како смо видели, само један латински извор доноси сличну причу, а
Цамблак, изгледа, није знао овај језик, можемо закључити да је до овог
податка дошао читајући неки данас изгубљени текст, или на основу усме­
ног предања. Одсуство ове вести код других средњовековних историчара
говорило би против њене веродостојности, нарочито ако имамо на уму да
и сам Стефан у Дечанској йовељи говори о својој побуни против оца као
узроку сукоба. Необично је да и Цамблак у своја два Жuiuuја Сшефана
Дечанског, дужем и краћем, доноси противречне податке. У прилог њене
могуће истинитости ишло би неколико чињеница. Прва је релативно мала
разлика у годинама између Стефана и Симониде - око двадесет година, у
сваком случају много мања него између остарелог Милутина и младе кра­
љице. Другу нам је забележио Нићифор Григора. Према писању овог ви­
зантијског историчара, краљ Милутин је био ноторно љубоморан, па није

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

208 Александар В. Поповић

немогуће даје посумњао у везу између свог сина и његове младе маћехе. 3 !
Такође, не треба заборавити ни то да су Симонидина браћа под утицајем
своје мајке Ирине-Јоланде Монфератске претендовала на наслеђивање срп­
ског престола, па постоји могућност и да је она једном таквом клеветом
покушала да елиминише Стефана из борбе око наследства. 32
Била ова Цамблакова, на тако увијен начин изнесена, вест о Симониди
и Стефану Дечанском тачна или не, намеће се питање зашто ју је испричао
управо кроз паралелу са императором Константином, Фаустом и Криспом.
Такође, зашто то није учинио кроз реминисценцију на Еурипидову драму
о Тезеју, Федри и Хиполиту, која би, будући митска и архетипска, веро­
ватно снажније деловала на читаоца. Тим пре што је Еурипид, као аутор
који је у Византији изучаван као школски писац, био добро познат сваком
ученијем читаоцу тога доба. Свакако да је и Цамблак, један од врхунски
образованих интелектуалаца на прелазу из XIV у ХУ век, макар у антоло­
гијама читао Еурипида и да му је био познат и садржај његовог ХuЙолuйlа.
Осим тога, Еурипид је већ међу својим савременицима, па и касније, био
легендаран као мизогин, а то је особина која је, како су то већ бројни
историчари наше средњовековне књижевности запазили и истакли, красила

и дечанског игумана. З3 Међутим, Цамблак је писао за српску публику, ве­

роватно по наруџби самог српског деспота, за коју није могао да рачуна
да познаје Еурипида и да би алузија на Федру и Хиполита код ње изазвала
одговарајуће асоцијације. Осим тога, аутор свакако није желео да са терена
хришћанског предања скреће на тле грчког мита, нарочито не у једном
оваквом спису религиозне природе као што је Жuйluје Сйlефана Дечанског.
Много боље но Еурипид српским читаоцима је био познат Зонара, који
је, као што смо видели, преведен на словенски још седамдесетак година
раније. Управо у време деспота Стефана, и за његове потребе, извесни хи­
ландарски монах Григориј е је исправио постојећи превод и допунио га на
основу Cйlapoг завейlа и хронике Григорија Амартола. У историји српске
средњовековне књижевности тај допуњени превод Зонарине хронике познат
је под називом ПаралuЙомен. З4
Епизода о Симонидиној клевети сасвим се уклапа у Цамблаково на­
стојање да Стефана Дечанског прикаже као владара мученика који није,
као на пример кнез Лазар, пострадао на бојном пољу, већ је читавог живота
био жртва своје ближе околине - оца, маћехе, брата и, коначно, сина,
будућег цара Душана.
Између осталог, читалац мора себи поставити и питање зашто Цам6лак
ову приповест из Стефановог живота није испричао јасно и непосредно,
већ на тако заобилазан начин, путем једне учене реминисценције. Веро-

31 Nichephori Gregorae Byzantina historia 1, ed. L. Schopenus. Воппае 1829, 287, 8 - 288,
23.
32 Cf. А. Laiou, Constantinople and the Latins, Cambridge Mass. 1972, 231.
33 ПеШРО6uћ. Цамблакова литерарна делатност, 26; Кашанuн. Српска књижсвност, 336.
34 БогдаНО6uћ. Историја, 211-212.

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

Мотив Федре и Хиполита у Жui/iuј.v Сi/iефаllа Дечаl/ског Гриторија Цамблака 209

ватно је да му се чинило да једна оваква прича о напаствовању, макар била

у питању ђаволска лаж и клевета, није достојна да се огољеним речима
исприповеда у хагиографији српског владара мученика.
Кључни разлог за ову Цамблакову реминисценцију на Константина,
Фаусту и Криспа треба, како нам се чини, потражити у српској владарској
идеологији на почетку XV века. У другој половини XIV века јавља се у
српској књижевности један нов књижевни жанр - родослов. Негде између
1374. и 1377. године састављена је прва Крашка uсшорuја владара срйскuх
са циљем да потврди легитимност краљевских претензија босанског бана
Твртка Котроманића, крунисаног у Милешеви 1377. године. Овај родослов
је касније доживео већи број проширења и прерада. Константин Филозоф
је у Жuшuје Десйоша Сшефана Лазаревuћа, писано 1430/31. године, унео
родослов династије Немањића. 35 Његов циљ је био да лозу Немањића до­
веде у везу са императором Константином. Према овом родослову, Стефан
Немања води порекло од Лицинија, родом Србина, и Константинове сестре
Констанције. Ово, за наше данашње схватање прилично фантастично
извођење Немањиног порекла своју основу налази управо у српском пре­
воду Зонаре, где је Лициније, један од тетрарха, назван Србином. У светлу
ове тенденције да се српска владарска династија уклопи у шире, светске
оквире треба посматрати и Цамблакову реминисценцију на Константина о
којој је овде било речи.
Био тачан или не, податак који доноси Григориј е Цамблак да је краљ
Милутин ослепео свог сина Стефана Дечанског због тога што га је његова
маћеха, Милутинова жена Симонида, оптужила да је покушао да је заведе,
па вероватно чак и напаствује, заслужује пажњу. Премда је његова исти­
нитост, с обзиром на то да га не поткрепљује ниједан други историјски
извор осим, делимично, хронике Сплићанина Михе Мадијеве де Барбаца­
ниса, крајње сумњива, ипак га треба узети у обзир. Због начина на који је
изнесен, кроз паралелу са римским императором Константином, његовим
сином Криспом и маћехом Фаустом, он је прошао потпуно незапажен, како
од стране преводилаца и коментатора Цамблаковог дела, тако и од стране
многобројних историчара који су се бавили владавином Милутина или Сте­
фана Дечанског. Јасно је да историјски податак ове врсте ни на који начин
не мења нашу слику о бурној политичкој историји Србије тога доба. Он
има вредност само за осветљавање психолошких портрета главних јунака
ове приче - Милутина, Симониде и Стефана. Наша намера није била да
доказујемо или побијамо веродостојност Цамблакове вести, већ само да на
њу укажемо, макар била у питању најобичнија средњовековна пикантерија,
заснована искључиво на гласинама. Осим тога, желели смо да још једанпут
подсетимо да поновно читање и анализирање средњовековних извора КОЈИ

су безброј пута тумачени не мора бити јалов посао. Средњовековним тек­

стовима се не може приступати као што се то чини са савременим доку-

35 О родословима види Стари српски родослови и летописи, среди о их Љ. CiйojaHoвuћ.

Сремски Карловци 1927, УIII-ХХХIII.

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

210 АлеКСaIщар В. Поповић

ментима и књижевним делима. Својим безбројним цитатима, алузијама и

реминисценцијама они често представљају низ загонетки које треба раз­
решити, један широки систем кодова које треба дешифровати. Неретко јед­
на једина реченица или пасус, као што је то овде случај, крију иза себе
читаву једну причу. Само наоружани ерудицијом истоветном оној коју су
имали писци чијим делима приступамо, можемо схватити поруке које нам
упућују кроз столећа која нас деле. Таквим приступом и поновним читањем
већ безброј пута ишчитаних редова можда ће се открити приповести и исто­
ријски подаци драгоценији од овог, пикантног и занимљивог, али не пре­
више значајног, који смо овде покушали да презентирамо читаоцима.

Aleksandar V. Popovic

ТНЕ MOТIF OF PНAEDRA AND НIPPOL YТUS

JN ТНЕ LIFE ОР STEFAN DECANSКl ВУ GREGORY CAМBLAK

Gregory Camblak (с. 1364-1419/20) is опе of the most interesting and

unusual personalities in the history of medieval Serbian literature. Воrn јп the
Bulgarian town of Тrnоуо, Ье spent his life оп Mt Athos, Constantinople, Mol-
davia, Serbia and Russia. А cosmopolitan and an excellently educated апd ta-
lепtеd writer, Ье lived а gепuiпеlу ехсitiпg апd еvепtful life. Ап Аthопitе топk
апd сопviсtеd hesychast, Ье сопсludеd his life as the Меtгороlitап of Кјеу,
пеgоtiаtiпg Church uпiоп at the соuпсil iп Сопstапсе iп 1418. Не arrived iп
Serbia iп 1402, most probably at the iпvitаtiоп of the Despot Stеfап Lazarevic
himself. There, as the hegoumenos of Dесапi топаstеry, l1е composed the li-
turgical collection of texts devoted to the patron of this monastery, tћe late
Serbian king Stefan Uros III, kпоwn as Stefan Decanski. Camblak wrote the
Life оЈ SteJan Decanski апd in 1418 Service (о SteJan Decanski, plЋising tl1is
ruler-saint.
Јп tl1e Life оЈ SteJan Decanski, Camblak mentions that Quееп Siтопis,
Кing Milutin's wife and Stefan's stepmother, plotted against Stefan and persuaded
the aged Мilutiп to Ьауе his son blinded. However, l1е does поt reveal апуthiпg
about the паturе of Simonis' plot, or the event which тау Ьауе stirred ир l1er
sudden l1atred towards Prince Stеfап. АН other medieval sources with 'vћich
contemporary historiograpl1y agrees, point to Stefan's rebellion as the cat.se of
the cOllflict with his father. Опlу tћe cl1ronicler from Split, МјсЬа Madieva de
ВагЬасапis (с. 1284-1358) claims that Milutin punisl1ed his SOll at the iпsistепсе
of his wife.
Аttеmрtiпg to justify Кing Milutin's gullibility, Camblak compares him
witћ Constantine the Great, wl1o, under tl1e influence of his wife, killed Ьег
step-soll and his eldest son Crispus. This parallel provides а clue as to 110w

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

Мотив Федре и Хиполита у Жuшuјv Сшефа1lа Деча1lског Григорија Цамблака 211

Camblak's narration is to Ье comprehended, that is, indicates the real reason for
having Stefan blinded.
We are informed about Crispus and Fausta, јп greater or lesser detail, Ьу
Ammianus Marcellinus, Philostorgius, the anonymous author of Ље work Vita
Constantini, the writing entitled Arteтii Passio, Zosimos, Aurelius Victor, Еu­
tropius, and Sidonius АроШпarius. Crispus was the eldest son of the Emperor
Constantine, Ьоm to Ыт Ьу his first wife, Maxentius' daughter Minervina. Соп­
stantine's second wife, Fausta, [еН јп love with her stepson and attempted to
seduce Ыт. As Ье refused her, Fausta slandered Ыт, saying that Ье had tried
to rape her. Constantine ordered that Crispus Ье executed. Later, having disco-
vered the truth, јп а fit of rage Ье had Fausta strangled јп а steaming bathroom.
At the heart of the story of Fausta and Crispus is the myth about Theseus,
Phaedra and Нippolytus dealt with Ьу Euripides јп the tragedy Hyppolytus. Gre-
gory Camblak probably leamed the story about Fausta and Crispus from the
Chronicle of ЈоЬп Zonaras, а Byzantine writer from the 12 th century. Не тау
Ьауе read it јп а Slavonic translation, for it was translated as early as 1332.
Camblak obviously thought that Queen Simonis slandered Stefan Decanski
for having attempted to seduce, or еуеп rape, her. In view of the fact that по
medieval source, except for, partly, МјсЬа Madieva de Barbacanis, corroborates
Camblak's information about Milutin, Simonis and Stefan Decanski, this рјесе
of news јп аН probability is not true. Не тау Ьауе read the story about Simonis'
slander јп а text lost today, or тау Ьауе leamed about it јп the oral tradition.
Ве this narrative of Camblak's true or not, the question arises as to why Ье
retold it Ьу drawing а parallel with the Emperor Constantine, Fausta and Crispus.
This educated writer was certainly acquainted with Euripides' рlау about РЬа­
edra and Hyppolytus. However, Ье could not expect that the allusion to Euripides
would Ьауе called uр desired associations for Serbian readers, whereas Zonaras
was known to the Serbian reading рuыјс. Besides this, Ье certainly did not want
to shift from the Christian tradition to the Greek myth, especially јп such а
religious work as the Life оЈ SteJan Decanski.
ТЬе episode of Simonis' slander fits well into Camblak's endeavours to
show Stefan Decanski as а ruler-martyr who did not die јп а battlefield, as, for
instance, Prince Lazar, but јп the course of his entire life was the victim of his
immediate surroundings - father, stepmother, brother, and, јп the end, son, the
future emperor Dusan.
ТЬе reader should pose the question why Camblak did not narrate this
episode from Stefan's life clearly and directly, but instead opted for а roundabout
manner, а learned reminiscence. lt probably seemed to Ыт that such а story
about rape, еуеп if it had Ьееп а monstrous Не, was not worthy of being retold
јп undisguised words јп the hagiography of the Serbian ruler-martyr.
It seems to us that the key for Camblak's reminiscence of Constantine,
Fausta and Crispus should Ье sought јп Ље ideology of Serbian rulers of that
еросЬ. In the second half of the 14 th century, а пеw literary genre emerged јп
Serbian literature - the genealogy of rulers. ТЬеу aimed at bringing the lineage
of the dynasty of Nemanjics into the connection with the Emperor Constantine.

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

212 Александар В. Поповић

According to them, Stefan Nemanja originates from Licinius, Serbian Ьу birth,

and Constantine's sister Constantia. This fantastic derivation of Nemanja's origin
is founded оп the Serbian translation of Zonaras, јп which Licinius, опе of the
tetrarchs, is designated as а Serb. Camblak's reminiscence of Constantine di-
scussed јп this paper should Ье viewed јп the light of the tendency aimed at
including the Serbian ruling dynasty into а broader, world context.

CEEOL copyright 2020