Деспот Стефан

Лазаревић
 Ко је био деспот Стефан Лазаревић?
 Стефан Лазаревић (1377–1427), син кнеза Лазара и кнегиње Милице,
владао је Србијом у тешким временима после очеве погибије у
Косовској бици, најпре као кнез, а од 1402. као деспот (висока
византијска титула, по достојанству одмах иза цара). Мудром
владавином и непревазиђеном војничком вештином, деспот Стефан је
од вазалне кнежевине Србије, од државе на ивици пропасти, начинио
пребогату деспотовину, у којој су цветале привреда, уметност и
култура. За овај просперитет првенствено је било заслужно рударство,
односно производња сребра. Град Ново Брдо на Косову, у коме се
налазио истоимени рудник, био је у то време већи од Париза. У Србији
су налазили уточиште учени монаси и уметници који су бежали пред
Турцима, цветала је књижевност, а и сâм деспот, који је говорио
неколико језика, остао је у средњовековној књижевности упамћен по
својој песми у прози Слово љубве, коју је написао брату Вуку.
Деспотова задужбина манастир Ресава (Манасија), прави утврђени
град, представља круну моравског стила у архитектури, а од
запуштеног пограничног градића Београда деспот је начинио модерну
утврђену европску престоницу проширивши га десетоструко.
Легенде и приче о деспоту
Стефану
 Према народном веровању Високи Стеван је рођен из
везе змаја са кнегињом Милицом, чиме се
објашњавају његове натприродне јуначке особине.
Чест мотив везан за њега су путовања, неретко
прерушеног у просјака. То је општи митолошки мотив
путујућег божанства (прерушеног у просјака) које
иде светом и гледа како људи живе, награђујући
добре и кажњавајући зле. Та црта је уочљива и у
митолошкој личности светог Саве, који је ту особину,
по мишљењу Чајкановића, преузео од некадашњег
Српског врховног бога, а карактерише и епског
Марка Краљевића.
 У различитим облицима, али са истом основном радњом,
забележена је прича о рођењу близанаца, Јанка и Јање, чији је
отац био Стеван. Стеванов син, Јанко је епски Сибињанин Јанко
(историјски Јанош Хуњади), који је због свог порекла послије
ишао у Србију и био се с Турцима као тражећи своју очевину.
Његова ћерка, Јања, је мајка једног од јунака епских
песама,Бановић Секуле, а сви Стеванови потомци су, кроз
његово змајско порекло, наследили и надљудске
карактеристике и способности. Ова прича такође представља
општепознати митолошки мотив о (путујућем) божанству које
пристаје да ступи у добровољни однос са девојком из
домаћинства које му је указало гостопримство и на тај начин
поклони људима свој плод. Слична митолошка прича, везана је
и за Тезеја, односно једну од легенди везаних за његово
рођење, према којој је његов отац био, бог мора, Посејдон.
 Народни уметник говори и о борбама Високог
Стевана са Турцима. У делима се описују његове
страховите победе над њима, али он ипак не успева
да избори коначну победу над њима тј. трајно их
протера из Србије, не због своје евентуалне
неспособности или мањка војске, већ искључиво због
уплива више силе тј. сам Бог Свевишњи му то не
дозвољава. Његова настојања обично су пропраћена
са бацањем клетве везане за немогуће дешавање
које се ипак деси, што је релативно чест мотив, не
само у српској, већ и у другим књижевностимс.
 За деспота Стефана Лазаревића, по народном предању оца
Сибињанин Јанка, Вук прича следеће:
 "Високи Стефан, м. Тако се у народу зове син Лазара, који је
послије Косовског боја у Србији владао и који је зидао манастир
Манасију. У народу се нашем приповиједа да је Високи Стефан
по смрти оца својега побјегао у Московску па послије неколико
година одонуда с војском преко Маџарске дошао у Србију и с
Турцима се био и надвладавши их и претјеравши преко мора
бацио за њима свој буздован у море говорећи: "Кад овај
буздован изашао на сухо, онда се и Турци вратили амо!" а
буздован одмах сам изађе на бријег; У том му се анђео јави
говорећи: "И ти можеш и коњ ти може, али ти бог не да" (уп.
Сибињанин Јанко).
 Вук је, истина, добио од Лукијана Мушицког још 1815. неколико
песама о високом Стефану (о томе и сам говори у свом
предговору IV књиге песама) али их никада није ни објавио, јер
је очекивао да ће наћи певача који ће умети "да му је мало
боље по реду каже", а са овима "није био задовољан" каже
Ватрослав Јагић.[33] Да је која од ових песама обрађивала
мотив рођења Сибињанин Јанка као ванбрачног сина деспота
Стефана Лазаревића, верујемо да би Вук то и споменуо
у Рјечнику.
 Оба текста Вукова, и онај о Сибињанин Јанку и онај о Високом
Стефану казују да се Стефан с војском враћа из Московске у
Србију. У другом тексту се још каже да се у народу
"приповиједа" да се Стефан после неколико година с војском
вратио преко Маџарске. Да се вратио преко Будима сазнајемо
из првог текста, и Вук бележи предање о Стефановом боравку у
том граду.
 Пет песмама (једна Милутиновићева, три Петрановићеве и једна
Шаулићева) причају о томе како Стефан са војском долази из Русије у
Србију и бије се са Турцима на Косову. Срби побеђују. Стефан Турке
протерује преко мора и баца за њима топуз проклињући их.
Милутиновићева песма бр. 160 и Петрановићева Високи Стефан и цар
Бојадин и Шаулићева Царство поКосову обрађују још и мотив рођења
Сибињанин Јанка. У Милутиновићевој песми Стефан се са војском
враћа преко Грчке. Конак су учинили код грчког краља и ту им грчки
краљ даје вечеру под условом да му Стефан пусти "хата на хаткињу".
Овај обећава, одлази у "горње камаре" и

 Пошто беше Стефан вечерао,

Али воде танехну Гркињу,
Они воде и попа и кума,
Те крстише танехну Гркињу,
А кад виде високи Стефане,
Царева се већ' непоговара,
Него ш њоме венчаше Стефана;
Три је ноћи ш њоме боравио,...
 Slovo ljubve”
 Reč o ljubavi. Pesma u prozi, zamišljena kao pesnička poslanica, pismo. Ne zna se kome je
posvećeno, ali neke od mogućnosti su: 1) bratu Vuku (koji se pobunio protiv njega); 2) sestri
Milevi (u Bajazitovom hramu); 3)verenici (od koje je odvojen zbog rata).

 Akrostih je stilska figura, u kojoj se čitanjem početnih slova pasusa ili strofa odozgo na dole
dobija naslov dela ili ime neke osobe.
 Despot se obraća toplim rečima osobi kojoj je namenio poslanicu.
 Opisuje lepotu proleća i leta i život u prirodi.
 Bog je ljubav, ljubav je stvorila svet i ona je iznad drugih lepota sveta.
 U ljubavi nema laži, ljubav je jasno osećanje i zna se ko koga voli.
 Ljubav je vrlina koja prevazilazi sve drugo.
 Citat iz biblije, ljubav je kao rosta.
 Savetuje mlade da vode duhovnu, a ne telesnu ljubav.
 Opet citira Bibliju, priča o Davidu i Saulu, njihovim promenljivim odnosima i Davidovom oprostu
na kraju.
 Simbolično želi da pokaže da želi da nestanu sve prepreke između njega i voljene osobe (Biblija).
 Iskazuje želju da želi opet da vidi voljenu osobu i moli se da se to desi.
 Ljubav koja sve može da prevaziđe je oličenje Božje ljubavi.
 Pevanje despota Stefana Lazarevića je novo po tematici, po iskazanim raspoloženjima i poetskom postupku. Tema
o lepoti, ljubavi i razumevanju dobila je u ovoj poslanici posebnu sadržinu: lepota prirode, lepota čoveka (duševca
i fizička), ljubav (čulna i prijateljska, duhovna). Dominantno osećanje je ljubav — prema prirodi, čoveku, drugu, ali
iz sadržine zrače još dva osećanja: oduševljenje, kada je reč o prirodi; čežnja, kada je reč o susretu i pomirenju.
Sve ovo je uslovilo i originalnost u pesničkom postupku: despot životu prilazi kao svetovno lice, kao čovek koji
ume da uživa u blagodetima koje pružaju priroda i život. Realni život se jasno ocrtava u ovoj poslanici, iako je slika
života začinjena biblijskim motivima. Pozajmice iz Biblije imaju pre svega stilsku funkciju: da se poznatom slikom
ili sintagmom iskaže svoja misao, osećanje ili raspoloženje. Primere iz Biblije koristi pre svega kao dobre, gotove
obrasce i opšte priznate metafore koje prznaje svaki obrazovani čovek toga vremena. Otuda i mnoge naznake i
nedorečenosti.
U formalnom smislu, ova poslanica, svojim pesničkim elementima, govori o Stefanu Lazareviću kao izgrađenom
pesniku: strofičnost i osetna težnja da se provede silabički princip (ujednačavanje stihova i tragovi deseterca) —
dokaz su despotovog poznavanja pesničkog zanata. A najveći dokaz pesničkog umeća jeste akrostih koji je
tekovina razvijene poezije. Pesnik nije robovao silabičkim shemama: piše po osećanju i po diktatu sadržine —
strofe su neujednačenog obima, stihovi su slobodni, drugačiji u svakoj strofi i prilagođeni sadržini. Tako ova
poslanica i sadržinski, i emotivno, i poetski ide u red najlepših pesama naše književnosti.

____________________
♦ POSLANICA (EPISTOLA). — Spis pisan u obliku pisma, sa određenom namerom, upućen određenoj ličnosti.
Stil je svečan i odmeren, kazivanje je lično, jezik probran. Podsticaj za nastanak poslanice uočava se iz sadržine.
Za predmet ima obično neko društveno, političko ili umetničko pitanje, ali i čisto lične poglede na sopstvenu
sudbinu i mesto u društvu.—

Деспот Стефан Лазаревић Слово љубве (одломци)
 Стефан деспот,
најслађему и најљубазнијему,
и од срца мога нераздвојноме,
и много, двоструко жељеноме,
и у премудрости обилноме,
царства мојега искреноме,
(име рекавши),
у Господу љубазан целив,
уједно и милости наше,
неоскудно даровање.
 Лето и пролеће Господ сазда,
као што и псалмопевац рече,
и у њима красоте многе:
птицама брзо, весеља брзо прелетање,
и горама врхове,
и луговима пространства,
и пољима ширине;
и ваздуха тананог
дивним неким таласима брујање:
и земаљске дароносе
од мирисних цветова, и травносне;
али и саме човекове природе
обнављање и веселост
достојно ко да искаже?