ЕМПАТИЈА

1. УВОД
2. ШТА ЈЕ ЕМПАТИЈА
3. ЕМПАТИЈА У ПСИХОЛОГИЈИ, ВРСТЕ ЕМПАТИЈЕ
3.1. Когнитивна емпатија
3.2. Емотивна емпатија
3.3. Соматска емпатија
4. ЕМПАТИЈА КАО ДЕО ЕМОЦИОНАЛНЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ
5. ЕМПАТИЈА И СРОДНЕ ПОЈАВЕ
6. ПОЗИТИВНЕ И НЕГАТИВЕН СТРАНЕ ЕМПАТИЈЕ У ПРАКСИ
7. ЗАКЉУЧАК
8. ЛИТЕРАТУРА
1. УВОД
Проучавање емпатије данас је област од великог интересовања за психологе, али и
научнике из других области (филозофије, уметности, естетике, социологије,
комуникологије….), тако да се непрестано објављују нова истраживања.
У области психологије емаптија је централни појам јер је из перспективе менталног
здравља вероватније да ће они који имају висок ниво емпатије боље функионисати у друштву
и бити боље прихваћени од других. Емпатија је од виталног значаја за изградњу успешних
међуљудских односа свих врста, у породичној заједници, на радном месту и шире.
Недостатак емаптије је један од показатеља стања као што су антисоцијални поремећаји
личности и нарцисоидни поремећаји личности. Емпатија игра одлучујућу улогу и оквиру
професионалног односа између психотерапеута и пацијента. Психотерапеут који поседује
виши спетен емпатије, може више помоћи пацијенту кога лечи.
Емпатија игракључну улогу у људској, друштвеној и психолошкој зајеници током свих
фаза живота. То је и један од основних разлога што је проучавање емпатије континуирана
област од великог интересовања прихолога и научника из других области.

2. ШТА ЈЕ ЕМПАТИЈА

3. ЕМПАТИЈА У ПСИХОЛОГИЈИ, ВРСТЕ ЕМПАТИЈЕ

3.1. Когнитивна емпатија
Когнитивна емпатија се односи на то колико појединац може да перцепира и разуме
осећања неког другог. Когнитивна емпатија назива се још и когнитивном тачношћу и
подразумева потпуније и тачније знање о садржају ума друге особе. Когнитивна емпатија је
више нека врста вештине: људи уче да препознају и разумеју туђе емотивно стање као начин
обраде емоција и понашања. Нарочито социјални психолози инсистирају на раздвајању
когнитивне и емоционалне емпатије јер се прва заснива на свесном, когнитивном одговору, а
друга на емотивном.
Когнитивна емаптија за већину људи и није права емпатија, она подразумева
способност разумевања менталног стања друге особе и онога што можда она мисли као
одговор на ситуацију. Когнитивна емпатија нас чини бољима у комуникацији јер нам помаже
да преносимо информације на начин који најбоље допире до друге особе. У ствари,
когнитивна емаптија је „емпатија мишљу“, а не осећањем. Ова врста емпатије може бири
велика предност у околностима кад треба да „уђете у главу друге особе“ или да комуницирате
са такром и разумевањем. С друге стране, когнитивна емпатија је на неки начин попут,
жаргонски речено, „мешања баба и жаба“. Наиме, да бисте заиста разумечи осећања и мисли
друге особе, барем у неком смислу морате ии сами да их осетите. Тако да, они који одговоре
когнитивном емпатијом могу ризиковати да делују превише хладно, прорачунато и
дистанцирано.

3.2. Емоционална емпатија

Емоционална емпатија или афекативна емпатије је способност да делите осећања

друге особе. Сликовито би се могло описати као „твој бол у мом срцу“. Ова врста емпатије
помаже да изградите емотивне односе и конекције са другима. Емоционална емпатије
укључује способност разумевања емоција друге особе и одговарајуће реакције на то. То је
вероватно прва врста емпатије коју било ко од нас осети, још као дете. Може се видети нпр. у
ситуацијама када: се мајка насмеши свом детету или када беба крене да плаче кад чује да
друга беба плаче и сл. Емоционална емпатије је када у дословном смилу речи осећате
емоције друге особе. Важно је међутим знати да емоционална емпатије може бити и добра и
лоша. Емоционална емпатија је добра јер значи да можемо да разумемо и осетимо туђе
емоције. Нарочито је важна у неким ситуацијама, рецимо код здравствених радника јер на тај
начин могу професионалније одговорити својим обвезама и значајајније помоћи пацијенту.
Негативна је у ситуацији када нас емоције превладају, па самим тим будемо онемогућени да
реагујемо и помогнемо оном коме је наша помоћ потребна. Ова појава је позната још и као
преоптерећење емпатијом. Они који су склони томе да буду преоптерећени емпатијом, треба
да раде на својој саморегулацији, посебно на самоконтроли како би постали способнији да
управљају сопственим емоцијама.

3.3. Соматска емпатија

Соматска или телесна емпатије подразумева врсту физичке реакције као одговора на
оно што неко други доживљава. Дешава се да људи понекад физички доживе оно што осеча
друга особа. На пример, када видите да се неко други осеча неугодно, може почети да вам се
јавља црвенило на лицу или да вам се узнемири стомак. Оваква врста емпатије може бити
фрустрирајућа за онога ко је доживљава, посебно уколико је доживљава у претераним
количинама.

Видимо, заправо, да је ова подела на врсте емпатије прилично условна и да је не треба

дословно схватити. Јасно је да су у емпатским ситуацијама код емпате присути сви ови
елементи: когнитивни (спознајни), емоционални и физички, само је питање који од ове врсте
елемената доминира у конкретној реакцији.
4. ЕМПАТИЈА КАО ДЕО ЕМОЦИОНАЛНЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

5. ЕМПАТИЈА И СРОДНЕ ПОЈАВЕ

6. ПОЗИТИВНЕ И НЕГАТИВЕН СТРАНЕ ЕМПАТИЈЕ У ПРАКСИ
7. ЗАКЉУЧАК
8. ЛИТЕРАТУРА