INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

SEMINARSKI RAD:
EMOCIJE

Mentor: Semrija Smailović Student: Lejla Tafilović

1
 INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

SADRŽAJ

UVOD............................................................................................................................................................3
1.KLASIFIKACIJA EMOCIJA............................................................................................................................4
1.1. PRIMARNE EMOCIJE..........................................................................................................................4
1.2. SLOŽENE EMOCIJE.............................................................................................................................5
Zaključak.....................................................................................................................................................12
Literatura....................................................................................................................................................13

2
 INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

UVOD

Ljudi nisu samo racionalna bića koja svoje postupke i želje sprovode samo na osnovu umnog
mišljenja i zaključivanja. Mnogi postupci su izazvani i drugim činiocima , kao što su emocije ili
osećanja.

Naš svakodnevni život bi bio nezamisliv bez emocija. One su neodvojivi deo nas.

Reč emocija potiče od latinske reči emovere, što znači pokretati. Dakle emocije služe da nas
pokrenu na određena ponašanja. Emocija je uvek pokretanje bića na neko zbivanje. Zbivanje se
opaža i izaziva osećanja. Osećanja se javljaju u situaciji kad biće proceni da se dešava nešto
značajno i važno. Ono što su refleksi za telo, to su emocije za psihu.

Emocije su poput energije, pokretači našeg života, našeg bića i naših aktivnosti. Unutrašnji život
čoveka se sastoji od niza pozitivnih i negativnih emocija. Negativne su one koje osoba doživljava
kao ometajuće, osporavajuće u odnosu na svoje ciljeve i vrednosti. U negativne ubrajamo:
ljutnju, strah, razočarenje, tugu, nezadovoljstvo. Nasuprot negativnim, pozitivne emocije su u
skladu sa odabranim ciljevima i vrednostima. U pozitivne spadaju: ljubav, radost, zadovoljstvo,
sigurnost i sl.

3
 INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

1.KLASIFIKACIJA EMOCIJA

Emocije se mogu podeliti na:

1. Primarne emocije.

2. Emocije koje se odnose na sopstvenu ličnost.

N3. Emocije koje se odnose na druge ljude.

4. Emocije koje su izazvane procenjivanjem.

1.1. PRIMARNE EMOCIJE

– osnovne emocije koje se tako nazivaju iz više razloga:

1) javljaju se rano u životu

2) situacije koje ih izazivaju su relativno jednostavne

3) lako se identifikuju na osnovu izraza lica

4) većina primarnih emocija može se identifikovati i kod životinja, posebno kod viših primata.

U ovu grupu spadaju:radost, gnev (ljutnja) , strah, tuga i gađenje.

Radost se obično oseća kada se uspe u težnji ka izvesnom cilju. Intenzitet radosti zavisi od
važnosti koju je pojedinac pridavao postizanju cilja. Ako mu cilj nije bio od posebne važnosti
može da oseti blago osećanje zadovoljstva, ako je cilj bio veoma značajan osetiće ushićenje.

4
 INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

Gnev se obično javlja kada se nešto ispreči pri postizanju nekih važnih ciljeva što dovodi do
osujećenosti (frustracije). Od važnosti cilja, trajanja osujećenosti i nivoa tenzije emocija gneva se
javlja u rasponu od blage ljutnje do stanja besa. Tada je osećanje gneva obično praćeno jakim
impulsom ka agresivnoj akciji koja se usmerava ka osobi ili objektu koji sprečava ostvarenje
cilja.

Gađenje ili odvratnost je primarna emocija koju izazivaju različiti objekti kad ih vidimo,
pomirišemo, okusimo ili dodirnemo. Karakteriše je neprijatno čulno i motorno stanje, telesne
senzacije koje nastaju usled muke, tendencije ka povraćanju i drugim gastričkim reakcijama.
Gađenje je povezano sa snažnom tendencijom izbegavanja.

Strah se u tipičnom slučaju javlja kada se pojedinac nalazi u nekoj situaciji koja na neki način
preti oprasnošći i ugrožava. Strah prate intenzivne promene u organizmu i ponašanju (promene u
radu vitalnih organa, bledilo, znojenje, drhtavica, bekstvo, skrivanje ili agresija). I ova emocija se
može javiti u širokom rasponu: od manjeg straha do afekta užasa.

Tuga je povezana sa gubitkom nečega. Intenzitet osećanja tuge zavisi od značaja gubitka. Tužna
osoba ima malu potrebu za aktivnošću i akcijom . Ovu emociju ne karakteriše tenzija.
Najintezivnija je žalost koju izaziva gubitak drage osobe.

1.2. SLOŽENE EMOCIJE

Emocije koje se odnose na sopstvenu ličnost izazvane su upoređivanjem sopstvenog ponašanja u

odnosu na neki kriterijum. Za ovu vrstu emocija potrebna je neka vrsta suđenja i razvijena svest o
sebi i očekivanjima sredine. Ovoj grupi emocija pripadaju:osećanje uspeha i neuspeha, stida,
ponosa, krivice i kajanja.

Osećanje uspeha i neuspeha

Osećanje uspeha prati subjektivnu samoocenu da je rezultat povoljan; nepovoljni ishod izaziva
osećanje neuspeha.Obe ove emocije su povezane sa sopstvenim nivoima inspiracije i motivom

5
 INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

postignuća. To je razlog što se zadovoljstvo zbog uspeha i nezadovoljstvo zbog neuspeha

razvrstavaju u intelektualne emocije.

Osećanje ponosa i stida

Osećanje ponosa javlja se uz doživljaj relativno visoke vrednosti svoje ličnosti ili svoje uloge, a
osećanje stida javlja se uz svest o sopstvenim nedostacima ili nedoličnim postupcima.

Osećanje krivice i kajanja

Osećanje krivice javlja se kod osobe koja doživljava da se ogrešila o moralne norme ponašanja;
prati je “griža savest”. Psihoanalitičari je tumače kao oblik samokažnjavanja koji se javlja zbog
nesvesnih, potisnutih doživljaja koji nisu bili usaglašenisa superegom.

Osećanje kajanja je neprijatna emocija koja se javlja kad se sećamo našeg ponašanja zbog koga
nam je “nemirna savest”. Intenzitet ove emocije, vezane za ranija iskustva, uvećava svest o
nemoći da se rđavi postupci isprave.

Emocije koje se odnose na druge ljude su: ljubav, sažaljenje, divljenje , mržnja, ljubomora,
prezir, zavist, strahopoštovanje. Kreč i Kračfild daju “mapu” emocionalnih odnosa prema drugim
ljudima.

Ljubav je sentiment koji sadrži osećanje naklonosti, nežnosti i privrženosti prema osobi koja nas
privlači, sa kojom se naše Ja u velikoj meri identifikuje. Kod dece se naklonost za odrasle
(majku) javlja u prvoj godini.

Uspeh osobe prema kojoj gajimo naklonost, a procenjena je kao superiornija od nas, izaziva
osećanje divljenja, neuspeh osobe, koja nam je simpatična, a procenjena kao inferiornija od nas,
izaziva osećanje sažaljenja.

Mržnja je intenzivno emocionalno stanje u čijoj su strukturi osećanja nenaklonosti i odvratnosti.

Mržnja se razlikuje od proste nenaklonosti prema nekoj osobi, jer je ona posebno intenzivno

6
 INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

osećanje koje je praćeno željom da se objekt mržnje uništi ili da mu se nanese neka ozbiljnija
šteta.

Ljubomora

Ljubomora je sentiment koji se javlja kao reakcija na realnu ili zamišljenu opasnost da će voljeni
objekat biti izgubljen jer se pojavio rival kome je upućena naklonost voljene osobe. Kod dece se
javlja polovinom druge godine. Jedna od situacija koja izaziva ljubomoru je novorođena beba
(brat ili sestra) , kada se obično pažnja roditelja premešta na novorođenče. Ljubomorno dete
reaguje otvoreno (fizička ili verbalna agresija) ili prikriveno (strahovi, mucanje). Frojd je opisao
ljubomoru na odnos između majke i oca (Edipov kopleks, Elektra kompleks).

Zavist

Zavist je negativna emocija koja se kod ličnosti javlja u situaciji kada opaža da njoj psihološki
bliska osoba poseduje ili ostvaruje nešto za čime i sama žudi. Intenzitet zavisti uvećavaju činioci
koji smanjuju njene šanse: ako je u pitanju redak objekat, ako je nepravedno stečen, ako se radi o
osobi koja ima centralno mesto u njenom životnom prostoru.

Temperament

Temperament je sklop urođenih predispozicija emocionalnog doživljavanja i reagovanja.

Temperament je određen nasleđem, telesnom konstitucijom i, posebno, građom i
funkcionisanjem autonomnog nervnog i endokrinog sistema. Prvu i najpoznatiju teoriju i
tipologiju temperamenta dali su Hipokrat i rimski lekar Galen (2. v. n. e. ).

On razlikuje četiri tipa temperamenta:

• kolerik-jaka osećanja, impulsivnost, bes

• sangvinik-pretežno vedra i optimistička osoba

• flegmatik –reaguje retko i sporo, neosetljiv

• melanholik-jako tmurna osećanja, sporo se menjaju

7
 INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

Ova tipologija je razvijena u astrologiji antičke Grčke temelji se na verovanju da se u prirodi sve
sastoji od četiri elemenata (vazduha, zemlje, vatre i vode)

Psiholog Ajzenk smatra da se kao jedinice strukture ličnosti mogu razlikovati nezavisne crte
estraverzije–introverzije i neuroticizma.

Introvertniji pojedinci su istrajniji, rigidniji, stidljiviji i manje društveni od ekstravertnijih osoba.

Pošto su ove dve crte nezavisne, njihovim ukrštanjem se dobijaju četiri tipa ličnosti.

• Ekstraverti su: sangvinik, kolerik.

Emocionalno stabilan ekstravert (socijabilan, pričljiv, sklon vođstvu) odgovarao bi sangviniku.

Emocionalno nestabilan ekstravert (impulsivan, aktivan, agresivan, razdražljiv) odogovarao bi

koleriku.

• Introverti su: flegmatik, melanholik.

Emocionalno stabilan introvert (miran, kontrolisan, pouzdan, pasivan) najviše odgovara

flegmatiku.

Emocionalno nestabilan introvert (krut, pesimističan, rezervisan, nesocijabilan) odgovara

melanholiku.

Neuroticizam je emocionalna nestabilnost koja se izražava u zabrinutosti, poremećajima sna ,

preteranom emocionalnom reagovanju i teškoćama da se povrati unutrašnji mir posle neke
emotivne provokacije.

Neka učenja o temperamentu odstupaju od klasičnog učenja o četiri temperamenta. Takve ideje
su zastupali Krečmer i Šeldon. Oni polaze od starog verovanja da su telesna građa i psihičke
osobine povezane. Zato je moguće da se na osnovu telesne građe donose zaključci o
temperamentu.

Nemački psihijatar Krečmer uočio je da se

8
 INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

• poremećaji raspoloženja i emocija (tzv. bipolarni poremećaji) javljaju kod pikničkog (punijeg)
telesnog sklopa jer se bipolarni poremećaji javljaju u godinama kada se javlja sklonost ka
gojaznosti.

• poremećaji misaonog života svojstveni šizofreniji kod asteničnog (mršavijeg) telesnog sklopa
jer se šizofrenija obično javlja ranije u životu, tj u vreme kada su osobe mršavije.

Američki psiholog Šeldon smislio je postupke za procenu proporcije u kojoj se tri telesna tipa
(somatotipa) sreću kod nekog pojedinca.

• Endomomorfni somatski tip (Krečmerov piknički tip) ima veliku trbušnu dublju i druge telesne
šupljine, ali je relativno slabih kostiju i sa slabo razvijenim mišićima. Za njega je vezan

• viscerotoničan temperament (sklonost ka udobnosti, sporo reagovanje, druželjubivost, uživanje

u jelu, dobar san).

• Mezomorfni (atletski tip) ima krupne kosti i mišiće. Za njega je vezan somatotoničan
temperament koga odlikuje potreba za potvrđivanjem, avanturistički duh, težnja za dominacijom,
hrabrost.

• Ektomorfni tip (astenički) telesni sklop odlikuju dugi, mršavi ekstremiteti i slaba razvijenost
mišića. Za njega je vezan cerebrotoničan temperament koji se izražava u uzdržanosti u držanju i
postupcima, napetosti, ćutljivosti, slabom spavanju.

Stres

Engleska reč (stress) što znači napor, napregnutost, pritisak.

Stresom se naziva svaki zahtev za novim prilagođavanjem koji je izvazvan poremećajem

organske i psihičke ravnoteže.

Zbivanje ili situacije koje izazivaju stres nazivaju se stresorima ili stresogenim
situacijama.Stresori mogu biti: fizički (ekstremna hladnoća, toplota, buka,) psihološki (doživljaj
jakih emocija, konflikti)

Po najranijem shvatanju reakcije organizma na stresore prolaze kroz tri faze:

9
 INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

1. Faza alarma- uočen je problem, narušena je ravnoteža i organizam je u stanju straha, sprema se
za odrbranu od opasnosti.

2. Faza otpora (rezistencije) organizam se napreže da bi savladao stresor i uspostavi ponovnu

ravnotežu.

3. Faza iscrpljenosti ukoliko stresor nije uklonjen organizam je iscrpljen, mogu se pojaviti i
bolesti. Ako dejstvo stresora traje i dalje, dolazi do iscrpljivanja i sloma. Različiti stresori dovode
do različitih fizioloških reakcija.

Posebna disciplina koja proučava efekte psihičkih faktora na imunološki sistem zove se
psihoimunologija.

Postoje negativni i pozitivni načini prevladavanja stresa.

Negativni načini, ponašanja kojima se ne otklanja stresor: zloupotreba alkohola, narkotika,

lekova za smirenje, agresija i mehanizmi odbrane. Mogu da postanu navika i da odvedu u bolest.

Pozitivni načini postoje dve strategije:

1. Rešavanje problema i otklanjanje stresa

2. Emocionalna kontrola

Ljudi se razlikuju po načinu na koji doživljavaju stres. Stres zavisi od načina na koji osoba
procenjuje stresnu situaciju. Neki stres doživljavaju kao podsticaj za jačanje ličnosti, otporniji su
tumače ga na šaljiv i duhovit način. Dok druge stres oslabljuje, na stres burno reaguju, fiziološki
su osetljiviji i skloniji razboljevanju.

Psihosomatska oboljenja

Psihosomatska oboljenja su organski, fizički poremećaji psihogenog porekla.

10
 INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

Psihosomatski poremećaj obuhvata svako oboljenje izazvano dugotrajnim stresom, odnosno

hroničnim uticajem negativnih emocija. Najčešći psihosomatski poremećaji su: čir na želucu i na
dvanaestopalačnom crevu, teškoće sa varenjem, poremećaji krvnog pritiska, astma, kao i bolesti
srca).

Grupa francuskih autora psihoanalitičara i psihosomatičara, opisala je jedan opšti tip

psihosomatskog bolesnika, koji je vrlo specifičan u svojoj strukturi ličnosti:

1. operativno mišljenje, koje podrazumeva kvalitativno siromaštvo u odnosima bolesnika sa

njegovom okolinom,

2. defektna struktura unutrašnjeg JA koje se pokazuje u nezrelosti, kao i u neposrednom

prašnjenju napetosti kroz psihosomatske reakcije,

3. psihosomatska regresija, koja se spušta na vrlo prmitivan razvojni stepen ličnosti, pri čemu se
lako somatizuju agresivne i autodestruktivne težnje.

Značaj ranog detinjstva i uticaj roditelja na kasniji razvoj nekog psihosomatskog bolesnika je bez
sumnje od velikog značaja. Nedostatak ljubavi i nedovoljna briga za dete kao i preterana briga i
razmaženost mogu dovesti do stvaranja pasivno zavisnog tipa ličnosti, sklonog regresivnom reag
Karakteristike dečjih emocija

Već je pomenuto da se dečje emocije razlikuju od emocija odraslih. Te razlike se odnose na način
njihovog izražavanja, na njihovu učestalost i dužinu trajanja. Prva karakteristika dečjih emocija
jeste da su površne. One su spontane i lako se mogu otkriti iz detinjeg ponašanja, jer dete plače,
mlatara rukama i nogama ili se neobuzdano smeje. Te emocije mogu se utvrditi čak i onda kada
dete pokušava da ih sakrije.

Pod uticajem vaspitanja, dete počinje da kontroliše svoje emocije. Manje ih izražava površinski i
spontano usled čega su angažovani unutrašnji organi ( srce brže radi, želudac se grči, menja se
krvni pritisak ).

Dečje emocije su kratkotrajne - javljaju se neočekivano i brzo nestaju. Uz to, one se brzo
smenjuju. Zbog ovakvih karakteristika dečjih emocija, odrasli se katkad pitaju, nisu li deca

11
 INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

nesposobna za duboka osećanja. Dečje emocije su, iprkos svemu, snažne, naročito kad su
posredi strah, gnev i radost. ovanju, odnosno psihosomatskog pacijenta.

Zaključak

Emocije su osecanja koja dozivljavamo u razlicitim situacijama, a one su slozeni procesi u mozgu
koji ukljucuju fizicke senzacije, razmisljanje i ponasanje. Vazno je nauciti kako da upravljamo
svojim emocijama i da ih izrazimo na nacin koji je zdrav i konstrukivan.

12
 INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

Literatura

1.http://www. pomirenje. com/emocije-uvod/

2. http://www. psihologija. autentik. net/emocije_sve_o_emocijama. Php

3. http://sr. wikipedia. org/sr/Емоционална интелигенција

4. Жиропађа, Љ. (2012): Увод у психологију, Чигоја штампа, Београд

13