E M O C I J E subjektivni doivljaj objektivne stvarnosti

Emocije u sebi sadre tri vrste pojava: 1) fizioloke promene puls, krvni pritisak, irenje i skupljanje krvnih sudova, disanje, miina napetost 2) promene u spoljanjem ponaanju mimika, gestovi, drhtanje, sloena ponaanja 3) subjektivni doivljaj emocije terminologija emocije = oseanja problem je sledei termini oseanje / emocije se odnose na 2 vrste subjektivnih doivljaja KOJE 2 VRSTE SUBJEKTIVNIH DOIVLJAJA SU U PITANJU? KAKO JE OVAJ PROBLEM REEN? Na ta se odnosi pojam afektivni/emocionalni ton? Afekat je emocionalni doivljaj koji se naglo javlja, ima veliki intezitet i buran tok, sadri izrazite telesne promene pr. panini strah, beskrajna radost, esto dolazi do ''suenja svesti'' intelektualni procesi su ometeni, nema samokontrole, razumnog ponaanja, potovanja osnovnih pravnih / moralnih normi olakavajua okolnost u sudskim procesima, ''pranjenje afekata'' je zdravo, ali samo onda kada nee stradati neko drugi! Koja vrsta filmova je trenutno najpopularnija u Holivudu? Seti se o emu smo priali na asu. Raspoloenje manje intenzivno, ali dugotrajno emocionalno stanje, koje boji celokupno svesno doivljavanje. Sentimenti su 1) sloenije, tananije, suptilnije emocije ovo shvatanje je karakteristino za klasinu psihologiju, 2) Mek Dugal mu daje novo znaenje to je mentalna struktura u okviru koje se emocionalne dispozicije vezuju za neki objekat.Ona e se aktivirati na odreenu pomisao, susret i sl. Emocija je aktuelni doivljaj, a sentiment ja trajna struktura, koji postoji u nervnom sistemu kao sistem tragova. NAVEDI NEKI PRIMER!!! Unutranje organske promene pri emocijama Smisao ovih promena bioloki priprema organizma za opasnost, naprezanje, bjeanje i sl. Koje unutranje promene su prisutne pri emocijama? (PRONAI U KNJIZI) Sve promene koje nastaju javljaju se u okviru rekacije ''fight fleeth'' TA JE TO? ali ponekad se deava i emocionalni ok potpuna paraliza i neaktivnost, psihika konfuzija kao pad sistema raunara! Emocije kao forma kominikacije nain naeg doivljavanja i ekspresije emocija predstavlja vanu formu komunikacije, ak mnogo uspeniju od one reima. Mi smo bioloki uslovljeni da emitujemo emocionalne odgovore, ali i da ih itamo kod drugih, komuniciranje emocija aktivira reakciju drugih OBJASNI OVO KROZ PRIMER!!! Kako nastaju emocije ? Klasino psiholoko i laiko stanovite dogaaji u emocionalnim stanjima idu ovako:opaa se emocionalna situacija, zatim doivljava emocija, koja se onda manifestuje u nizu telesnih promjena. PRIMER!!! Dejms Langeova teorija Emocija je doivljaj telesnih promena koje se u emociji dogaaju, svest o tim telesnim promenama. Redosled je sledei: opaaj opasne situacije izaziva niz telesnih promena, a svest o tim promenama je doivljaj emocije. Telesne promene lee u osnovi emocija, oni su njihova sutina. Oseamo aljenje jer plaemo, ljuti smo jer udaramo, uplaeni zato to drhtimo. Istovremeno je do ovoga doao i Danac Lange pa otuda naziv teorije. Postoje dokazi za ovo u svakodnevnom doivljavanju kada opisuje neku emociju skoro uvek moe i da opie neka deavanja u sopstvenom organizmu. ALI POSTOJI I KRITIKA OVE TEORIJE! TA KAU KRITIKE? Kenon Bardova teorija razmatraju ulogu modanih struktura u procesu doivljavanja emocija, smatrali su da presudnu ulogu ima talamus, nisu se zamarali time da li prvo nastupaju fizioloke promene ili svest o doivljaju emocije, zanimalo ih je kako tee proces i koje su sve strukture u njega ukljuene, danas znamo da ipak od modanih struktura hipotalamus i limbiki sistem imaju presudnu ulogu u celokupnom procesu.

Kognitivna teorija emocija naglaavaju ulogu kognitivne komponente u doivljaju emocija (SETI SE NA TA SE ODNOSI KOGNICIJA!!!!!!!), reprezent ovog uverenja je ahter Singerova teorija pod izgovorom da ispituje farmakoloko sredstvo za vienje, davao je ispitanicima injekciju adrenalina. Iako su imali objektivno iste organske promene ispitanici su ih doivljavali sasvim razliito u zavisnosti od socijalne situacije. 1. osoba mora prvo da iskusi fizioloko uzbuenje 2. zatim mora doi do kognitivnog objanjenja ili interpretacije kako bi osoba to mogla da obelei kao specifinu emociju Vaan momenat je i stapanje ili meanje osnovnih emocija u sloene, izvedene, sekundarne emocije pr. strahoopotovanje, prekor, saaljenje, divljenje, oboavanje, prezir, stid, kajanje, sumnja Razvoj emocija Kada i kako poinjemo da doivljavamo i oseamo emocije? Naslee, uenje, interakcija UENJE seti se eksperimenta sa malim Albertom! Koji zakljuak proizilazi iz toga? MATURACIJA - nervnog i endokrinog sistema, pretpostavlja se da ovo dovodi do kvalitativno novih emocija Ipak za puni emocionalni razvoj je neophodno iskustvo. Izraavanje osnovnih emocija je genetski programirano, ali iskustvo modifikuje i stilizuje emocionalne izraze !!! NAVEDI PRIMER!!! Evoluciona perspektiva Roditelji su bioloki predisponirani da brinu o bebama, a bebe su opet bioloki predisponirane da ostanu u njihovoj blizini, jer nisu sposobne da se hrane ili zatite od opasnosti. Inicijalno su sve teorije naglaavale detetov odnos sa majkom, ali dananje perspektive ukljuuju i druge figure za koje se dete vezuje tate, druge lanove porodice, staratelje van porodice. Vezivanje je univerzalna ljudska sposobnost, ali ona zavisi i od toga koliko su staratelji negujui i koliko se staraju za dobrobit djeteta. Priroda socijalno emocionalnih odnosa staratelja i dece se vremenom menja. Na poetku roditelji i drugi odrasli rade itav posao, iako su i deca uesnici samog odnosa, retko koji roditelj moe da odoli da ne pomazi svoju bebu, a svi skau im ona zaplae. Vremenom roditelji razumevaju suptilne razlike plaa, gugutanja i sl., a bebe bolje razumeju socijalnu interakciju. A sve poinje sa mimikom lica, pa u toku ve prve godine deca shvataju da mogu da utiu na socijalni svet. SETI SE NEKOG PRIMERA!!! Kako beba privlai panju? Faktori koji utiu na tip vezivanja kvalitet odnosa staratelj dijete, kulturni seting i detetovo ponaanje OBJASNI!!! Istraivanje Katarine Brides kvalitativno nove emocije javljaju se uvijek istim redosledom, iako ne kod svih na istom uzrasnom nivou (uee faktora sazrevanja). ta se prvo javlja nezadovoljstvo ili zadovoljstvo? Zato? Karakteristike deijih emocija intenzivne, kratkotrajne i prolazne, mnogo ee se smenjuju, a razlike u ispoljavanju su vidljive i na niim uzrastima. Deca vremenom sve sofisticiranije tumae emocije PRIMER!!! Sa godinama deca sve bolje itaju facijalnu ekspresiju i drugih, a vremenom mogu i da razmiljaju o emocijama, da ih povezuju sa odreenim situacijama, do viih razreda osnovne kole razumevaju da emocionalni izraz ne pokazuje i pravo emocionalno stanje. PRIMER!!! Deca proiruju repertoar emocija ukljuujui i one o socijalnim standardima krivica, sramota, neugodnost, ponos Deca i adolescenti vremenom ue da reguliu svoje emocije (koping strategije) PRIMER!!! Adolescenti doivljavaju nove anksioznosti i pritiske, emocionalno su oseajniji i ee prijavljuju oseaj samoe, anksioznosti, neprijatnosti ili imaju ekstremnije promene raspoloenja.

ADOLESCENCIJA Fiziki izgled kola roditelji moralni razvoj druenje seksualnost

JA JA
Lini identitet

DRUGI

OBJASNI OVU EMU!!!!

KONFORMIRANJE (koliko si pod uticajem vranjaka samo zato to pripada njihovoj grupi) Znaaj emocija za mentalno zdravlje PSIHIKA TRAUMA Kako se definie psihika trauma? A kako je definisao Frojd? ta sve moe izazvati psihiku traumu? Koji intezitet drai? Da li postoje individualne razlike u tumaenju ta je to traumatski dogaaj? PRIMERI!!! PTSP osoba se boji svih situacija koje lie na traumatsku, postoji opta otupljenost u reagovanju na spoljanju sredinu STRES je po Seliju svaki zahtev za novim prilagoavanjem koje sredina postavlja pojedincu Stresna situacija = stresor reakcija na stresnu situaciju = stres Koji tipovi stresora postoje? Kakva naa rekacija na stresore moe biti? Da li se ona razlikuje obzirom na vrstu stresora? PRISETI SE PRIMERA I PRONAI U KNJIZI Listu stresnih situacija!!! Odnos stres trauma = stres ne mora biri tako jak da bi bio traumatian, a kod psihosomatskih poremeaja znaajnija je dugotrajnija opta atmosfera u porodici ili na poslu koju osoba esto i ne opaa kao stresnu. ta je opti adaptacioni sindrom i koje su njegove faze? Objasni kroz primer! Koje vrste biohemijskih promena nastaju pri stresu? ta se deava sa ANS i hormonalnim sistemom (titna i nadbubrena lezda, transmiteri)? Posledice stresa PSIHOSOMATSKA OBOLJENJA (oboljenja izazvana psihikim uzrocima, dugotrajan stres moe vremenom izazvazi organske poremeaje, a ovo je njihova manifestacija) pr. krvni pritisak, ateroskleroza, infarkt, ir, povien holesterol A TA JE KRIZA!!! Seti se o emu smo priali na asu! ANKSIOZNOST strepnja Vrste strahova realni (strah od stvarno opasnih situacija i bia), neurotski (strah od vanjskih objekata koji je iracionalan ili preteran, moe se javiti u vidu fobija) i anksioznost (strah koji nema izvor u spoljnjoj situaciji) Vrste anksioznosti: 1) Slobodno lebdea anksioznost 2) kod Frojda anksioznost se odnosi na opasnost od pojave potisnutih i nedopustivih ideja, kada dou do svesti, nastupa anksionost, taj unutranji strah moe da se premesti na neto spoljanje fobije prema psihoanalizi 3) panini napad uz krajnje neprijatne telesne simptome slino sranom udaru, lako se vezuje strah za odreenu situaciju 4) telesna anksioznost blai vid paninog napada Razvoj naklonosti i nenaklonosti ta je naklonost, a ta nenaklonost? Koji faktori utiu na (ne)naklonost? Ljubav emocionalno stanje u datom trenutku i trajni sistem emocionalnih dispozicija Zato se ljubav moe definisati na ovakav nain? Razmisli? Koje vrste ljubavi postoje?

Kako ljubav moe uticati na nae mentalno zdravlje?