SEMINARSKI RAD

Predmet: Psihologija ravoja linosti

Tema:
Emocije

Iako su u potragu za boljim razumevanjem ovekovog emocionalnog ivota bili ukljueni

i takvi umovi kao to su Arist, Dekart, Spinoza, Hobs, Darvin, Vunt, Frojd i mnogi drugi,
Klapared je 1928. godine na jednom simpozijumu posveenom emocijama, bio prisiljen
da izjavi: ,, Psihologija afektnih procesa je najkonfuznnije poglavlje na celokupnom polju
psihologije." Bilo je predloga da se pojam ,,emocija" napusti zbog nepodobnosti za
naucno istrazivanje, ali taj predlog nije prihvaen. Emocije su, jednostavno, toliko
naporan deo ljudskog bia, da je elimihnacija emocija iz opisa ljudske linosti
nemogua. Da bi se razumela priroda emocija, neophodno je odgovoriti na mnoga
pitanja:
1) ta je emocija?
2) ta izaziva emociju?
3) Kakve funkcije imaju emocije?
4) Da li je emocija uzrok telesnog stanja, samo telesno stanje ili rezultat telesne
promene?
5) Koje su psihike promene povezane sa emocijama?
6) Mogu li da postoje emocije bez stanja svesnosti?
7) Kakav je odnos izmeu oseanja i telesnih stanja u emocijama?
8) Kako neka osoba postie kontrolu nad emocijama?
9) Koliko ima razliitih emocija?
10) Kakav je odnos emocija i drugih osobina linosti a posebno motivacionih i
saznajnih?
11) Postoji li neki dosledan red javljanja emocija u svim kulturama?
Ovo su samo neka od pitanja koja postavljaju dananji psiholozi. Iako danas ne postoji
nijedna dovoljno obuhvatna teorija koja bi dala zadovoljavajui odgovor na postavljena
pitanja o prirodi, funkciji i poreklu emocija, brojna istraivanja fiziolokih istraivanja
omoguuju neto malo vie jasnoe u razumevanju ove vrste mentalnih zbivanja.
Savremena istorija prouavanja emocija poinje lankom ,,ta su emocije", Vilijema
Dzejmsa (1884). On je bio prvi koji je formulisao jednostavnu, jasnu i koherentnu teoriju
emocija. Sutina tog shvatanja o emocijama je da fizike promene slede direktno iz
percepcije, a svest o tim promenama je sutina emocija. Kada iz dananje perspektive
procenjujemo vrednost ovog pristupa, moemo rei da je njime nagoveteno jedno od
najvanijih saznanja o emocijama, a to je da je emocija neka vrsta komentara
linosti na zbivanja u sredini. Doivljaj realnosti ili seanje na ranije dovljaje
uvek je praeno emocijama. Kvalitet prijatnosti ili neprijatnosti emocionalnog doivljaja
prvenstveno zavisi od ocene povoljnosti zbivanja sa stanovita vlastite linosti. Hilard
(1968) je istakao da emocije imaju trostruku ulogu. Javljaju se kao pratioci motivisanog
ponaanja, kao nagoni i kao ciljevi.

Emocije kao pratioci motivisanog ponaanja

Motivisano ponaanje je praeno emocijama u svim njegovim fazama. Afektivna
obojenost nije ograniena samo na nagonsku uzbuenost, ve i na aktivnost kojom se
dolazi do smanjenja napetosti izazvanenagonskim uzbuenjem. Oseanje gladi je
neprijatno oseanje, a uzimanje hrane je praeno prijatnim oseanjem. Ali, i samo
biranje hrane, kao i priprema hrane je, za izvesne ljude, poseban oblik zadovoljstva.
Kada savladamo prepreke na putu do nekog cilja, javlja se oseanje zadovoljstva. Kada
prepreke na uspemo da savladamo, najee oseanje je nezadovoljstvo. Ako neuspeh

u ostvarenju cilja moe da ima za nas ozbiljen posledice, najee pratee emocionalne
pojave u jednom trenutku postanu presudne za dalje odvijanje aktivnosti. Ako se u nekoj
od faza kretanja ka cilju, zbog nastalih problema, javi oseanje razoarenja ili
obeshrabrenja, ostvarenje cilja je bitno oteano ak i onda kada ta osoba ima stvarne
sposobnosti da ostvari postavljeni cilj. Ili, promena neke okolnosti u situaciji u kojoj
nastojimo da ostarimo postavljeni cilj moe promeniti na doivljaj Mogueg povoljnog
ishoda nekog dogaaja, to se iz datih primera vidi, postoji sloena dinamika
motivacionih procesa koji prate aktivnost oveka. Za opis raznih emocionalnih stanja
koja prate doivljavanje koristi e vie izraza: emocije, emocinalni ton, afektni ton, afekti i
raspoloenja. Emocije ili oseanja su uzbuena stanja organizma izazvana nekom
spoljanjom situacijom ili nekim unutranjim mentalnim stanjima ( kao to su mata,
miljenje, oseanje), a koja se ispoljavaju:
1) kroz osobeni emocionalni doivljaj koji moe da varira u trajanju i snazi ( neka
osoba npr. osea bes, gnev i ustanju je da imenuje taj osobeni kvalitet
doivljavanja)
2) preko osobenih oblika ponaanja tipinih za odreeno emocinalno stanje (
emocija mrnje najee je praena agresivnim ponaanjem)
3) preko karakteristinih fiziookih promena ( kada smo uzbueni, povean je krvni
pritisak, pojaano znojenje, ubrzan puls i sl.)
Emocionalni ili afektni ton odnosi se na doivljaj prijatnosti ili neprijatnosti
kojim je praeno opaanje spoljanjih objekata, predstava, misli, pa i samih
osbovnih oseanja. Kaemo da je tuga neprijatna, a ljubav rijatna emocija. Izraz
afekti koristi se u psiholoskoj literaturi na 2 naina:
1) obeleava bilo koju vrstu emocija ili oseanjapovezanih sa idejama ili
kompleksom ideja. Nekada se koristi i kao sinonim za emocije.
2) Obeleava snani emocionalni doivljaj koji se naglo javlja, ima buran tok i
praen je veoma izraenim preomenama u ponaanju. Tipini afekti su: bes,
panian strah, neobuzdana radost... U situaciji kada je osoba zahvaena
afektima, svesna kontrola sopstenih postupaka je bitno smanjena. Ovo stanje se
najee opisuje kao ,,stanje suene svesti", ime se ukazuje da je bitno
smanjena sposobnost osobe da racionalno procenjuje zbivanja koko sebe.
Nakon prestanka afekta, dolazi do snanog oseanja krivice, ako je uinjeno
delo koje ima tee posledice. Pod dejstvom afekata oslobaa se energija mnogo
bre i sa veim
intenzitetom nego prilikom javljanja ostalih mentalnih procesa. Ustanjima kojima
dominira afekat, karakteristini oblici ponaanja su: pojaano kretanje, vikanje,
plakanje, psovke, i sl. Ova vrsta emocionalne reakcije javlja se naee u
situaciji kada su ugroene neke vane ovekove potrebe, a nema mogunosti za
odgovarajue ponaanje u toj situaciji. Neki bioloki usmereni psiholozi smatraju
da su afektivne reakcije u sutini instiktivne reakcije. Darvin objanjava
podizanje gorenje usne, koja prati emociju srdzbe, kao prethodnu fazu akta
grienja prilikom odbrane od opasnosti.
Izraz raspoloenja se odnosi na manje intenzivna emocionalna stanja.
Raspoloenje je pokrenuto nekim dogaajem ili doivljajem, ali u znaajnoj meri zavisi i
od karakteristika liosti. Neki ljudi su preteno rapoloeni, neki ne. U osnovi rapoloenja
je emocionalna osetljivost kao korak linosti. Neki ljudi reaguju raspoloenjem ili

neraspoloenjem i na najmanji povod, dok je kod drugih potrebna snana stimulacija da

emocionalno reaguje promena raspoloenja.

Emocije kao nagoni

Ako je emocionalno stanje neprijatno, organizam poakzuje tenju da prekine ponaanje
koje je izazvalo neprijatnost. Ovo emocionalno stanje ima istu podsticajnu vrednost za
ponaanje kao i napeto stanje u kome se nalazi organizam kada je aktivirana neka
vana potreba. Ako je uplaen, ovek pokuava da pobegne. Smanjenje napetosti koja
je izazvana neprijatnom situacijom jednaka je smanjenju napetosti do koje dolazi kada
je nagon zadovoljen. U tom sluaju, emocija ima sve bitne karakteristike nagona.

Emocije kao ciljevi

Za ponaanje dece u ranom adolescentnom dobu (najee miuke) je karakterisitino
da se uputaju u avanture koje imaju za cilj diivljaj uzbuenja. Komercijalni pristup
zabavi zasnovan je, uglavnom na elji da ljudi doive odreene emocije. Ovo gledite
bilo je iskazano jo u antiko vreme, kroz hedonistiku doktrinu prema kojoj ljudi tee
zadovoljstvu, a izbegavaju bol. I Frojd smatra da je ,, princip zadovoljstva" od presudnog
znaaja za usmeravanje motivisanog ponaanja. Psiholoka analiza tvrdnje da emocija
po sebi moe biti cilj kome se tei, pokazuje da ciljevi nisu ,,iste" emocije, ve
delatnosti koje su praene snanim emocijama. Ako je specifina priroda aktivnosti
manje vana od uzbuenja, ushienja, oduevljenja ili radosti koju izaziva, moe se rei
da je emocija sama sebi cilj, kae hilard.

Emocije kao karakteristike linosti

Najei izraz kojim se oznaavaju emocije kao karakteristike linosti je
emocionalnost. Fres definie emocionalnost kao stepen subjektivne osetljivostu na
promene u situaciji i moe biti slaba ili snana. Emocionalnost kao karakteristika linosti
koristi se da oznai ljude koji imaju snanije i ee eomcionalne reakcije od proseka. U
ovom znaenju, emocionalnost je sinonim za hiper-emocionalnost. Ono se u klinikoj
praksi najee obeleava izrazom ,,emocionalna preosetljivost". Tkva osoba je ona
koja se ako uzbudi na neznatan unutranji ili vanjski podsticaj. Kvalitet linosti je
emocionalna tupost kojom se oznaava gubitak osetljivosti na emocionalni
podsticaj. Kada je neka osoba u ovom stanju, spoljni posmatra ima utisak kao da ne
shvata situaciju u kojoj se nalazi ili da je nezainteresovana za zbivanja oko sebe.
Emocionalna tupost esto prati stanja jakog stresa (izazvana smru bliske osobe,
prirodnom katastrofom, saobraajnim udesom, i sl.) ili kao pratilac odreenih mentalnih

oboljenja (posebno je izraena kod afektnih psihoza depresivnog tipa). Pojam

empatije odnosi se na sposobnost razmevanja druge osobe , a posebno na
sposobnost uivljavanja i oseanja druge osobe. Razlikuju se 2 oblika uivljavanja tj.
preivljavanje istih oseanja kao i osoba kod koje je emocija pokrenuta stvarnim
dogaanjem i simpatija tj. Naklonost i razmevanje osobe koja diivljava neku intenzivnu
emociju pokrenutu dogaajem koji je nepovoljan za nju. Pojam emocionalne
kontrole odnosi se na relativno trajnu sposobnost linosti da na podsticaje iz sredine
reaguje emocijama koje su u skladu sa snagom podsticaja. U osnovi ove sposobnosi je
ispravna promena situacije u kojoj se osoba nalazi kao i posledica koje mogu da
nastupe. Emocionalna stabilnost je izraz koji je blizak pojmu emocionalne kontrole
s tim to je vie naglaena sposobnost neke osobe da staloeno reaguje u opasnim ili
iznenadnim situacijama. Sentiment je sloena mentalna struktura koja oznaava
dispoziciju za emocionalno reagovanjena neku situaciju. Kod sentimenataje veoma
izraena i afekivna osnova doivljavanja i spermnost za akciju. Sentiment je rezultat
uenja i predstavlja relativno trajnu strukturu u nervnom sistemu koja se aktivira u
situaciji koja moe da pokrene tu strukturu. Tipian primer za ovu sloenu emociju je
patriotsko oseanje .

Emocije novoroeneta
Kao to je poznato, odrasli doivljavaju strah, gnev, mrnju, ljubav, ljubomoru, alost,
oduevljenje. Da li neku od ovih emocija dete donosi na svet roenjem? Da li je
novoroene tuno ili gnevno kada plae? Da li je sposobno da voli i pati? Ovakva i
slina pitanja esto postavljaju oni koji se interesuju za dete, bilo iz teorijskih, bilo iz
praktinih razloga. Iako su ova pitanja odavno budila radoznalost, tek u frugoj deceniji
XX veka vrena su prva sistematska ispitivanja emocija novoroeneta. Njih je izveo
poznati ameriki psiholog Dzon votson. On je posmatrao novoroenad i na njima vrio
ekperimente. Iz dejeg reagovanja na neke stimulacije i ponaanja uopte, Votson je
zakljucio da kod novoroeneta postoje 3 uroene emocije. Tosu strah, gnev i ljubav.
Kada je eksperimentator u blizini deteta proizvodio jak zvuk ili kad je izvlaio podlogu na
kojoj dete lei, dtee je gubilo dah, trzalo se, zatvaralo oi, drhtalo i plakalo. Ovakvo
ponaanje Votson je protumaio kao strah. Kad je detetu sputavao pokrete glave tj.
Ruku, dete je mlataralo nogama i rukama, odnosno samo nogama, zadravalo dah,
plakalo, vritalo. Ovakvo ponaanje votson je protumaio kao gnev. Kada je neno
pomilovao dete i sputao ga u mlaku ovdu, dete se protezalo, gukalo i irilo ruke.
Votson je u takvom ponaanju video emociju ljubav.
Prema Votsonu, jak zvuk i izmicanje podloge izazivaju strah, sputavanje pokreta dovodi
do gneva, a milovanje do ljubavi.
Od 20-ih godina ovog veka pa do danas, mnogi psiholozi proveravali su tanost
Votsonovih tvrdnji. Oni su ponovili Votsonove ekperimente. Pokazalo se da drai koje je
Votsno primenio nisu uvek i kod sve novoroene dece dovodile do rekacije koje je ovaj
naunik opisao. Pri tome su nali da je Votson neopravdano pripisivao novoroenoj deci
emociju odraslih.
Jedan od ovih psihologa je zakljuio da deje emocije odmah posle roenja nisu
izdiferencirane i da novoroene ne osea ni strah, ni gnev, ni ljubav; iy njegovog
ponaanja moe se ustanoviti jedino da li mu je prijatno ili neprijatno. Pomenuti
amoeriki psiholog erman, ubadao je novoroenad iglom, odlagao im hranjenje,
izmicao podlogu na kojoj lee i sputavao pokrete. Ponaanje dece snimao je kamerom.
5

Onda je na filmovima uzbacio delove koji prikazuju kako su deca draena, pa ih je

projektovao negovateljicama, psiholozima i medicinarima. Ili je iza zavese draio decu
poenutim draima, a posmatraima dozvolio da gledaju samo detinje reakcije. Ni u
prvom ni u drugom eksperimentu posmatrai nisu mogli da se sloe u tome o kojoj se
emociji radi, niti o tome ime je odreeno ponaanje izazvano.
Prema nalazu kanadskog psihologa Katarine Bridzes, emocije novoroeneta su
neizdeferencirane, pa je teko rei da li je beba preplaena ili ljuta, ili moda ak i
prijatno uzbuena.
Ona smatra da se dete neposredno posle roenja nalazi u odreenom emocionalnom
stanjuopte uzbuenosti. To stanje traje kratko i iz njega se kasnije postepeno
diferenciraju razne emocije.
to je dete starije, kod njega uoavamo vei broj raznih emocija koje postoje kod
odraslih. Ono se plai, ljuti, ispoljava ljubomoru, raduje se, mrzi, voli. Ranije je ve
pomenuto da prilikom roenja, dete nema jasno izdiferencirane emocije.
Kako se one razvijaju? Ako se jave kasnije, a ne odmah po roenju, to moe znaiti da
su nastale kao reziltat uenja. Ali, one se mogu javiti kasnije i pod uticajem sazrevanja.
Uenje i sazrevanje u razvoju emocija veoma su isprepletani, pa je teko odrediti ta je
kod emocija rezultat uenja, a ta rezultat sazrevanja.

Sazrevanje emocija
Prmeeno je da se emocije kod dece javljaju tokom vremena i bez ikakvoih uenja. Na
uzrastu od 6 do 8 meseci. Dete poinje da se plai stranih lica. Ovo znaju sve najke. i
se pojavi strana osoba, dete poinje da plae, privija se uz majku ili poznata lica. Ovaj
strah se javlja iznenada, neoekivano, a nema nikakvih dokaza daje nauen. Psiholozi
takvo ponaanje objanjavaju sazrevanjem deteta tj. u njemu vide rezultat porasta
detinjih sposobnosti za uoavanje razlika. Dete na pomenutom uzrastu razlikuje strana
od domaih lica, to ranije nije bio sluaj. Ono ak i nasluuje opasnost koju za njega
moda predstavlja strano lice.
U dejoj psihologiji se esto navodi eksperiment sa bezopasnom zmijom kao dokaz o
sazrevanju emocija. Naime, psiholozi su se interesovali kako deca raznih uzrasta
reaguju na prvi susret sa zmijom, koje se, kao sto je poznato plae. Deca ukljuena u
eksperiment nisu nita znala o zmiji. Rezultat ovog istraivanja bili su sledei: deca od 2
godine nisu uopte pokazala strah od zmije, slobodno su joj prilazila i dodirivala rukama.
Deca od 2 do 4 godine su obraala veu panju na pokrete zmije, a ustruavala su se
da je dodirnu. Deca od 4 godine jasno su ispoljavala strah,
Poto ovu decu niko nije uio da se plae zmije, u toku eksperimenta su se po prvi put
sa njom srela, zakljueno je da je taj strah rezultat sazrvanja. Tek oko 4
godinezahvaljujui optem fizikom i intelektualnom razvoju i boljem opaanju, dete
nasluuje potencijalnu opasnost od neobinog stvora koji se kree na udan nain.
Sistematdska posmatranja emocija kod dece koja su slepa i gluva od roenja, i kod onih
koja ju i vide, otkrila se kod obe grupe velike slinosti. Jedna slepa i gluva devojica
npr. Izraavala je yadovoljstvo igrom iako je igri niko nije uio. Kad je bila zadovoljna,
ona se smejala. U gnevu ponaala se kao i deca koja vide i uju. Te reakcije javljaju se
bez uenja.

Uenje emocija
6

Ve je konstatovano da se dete ne raa sa emocijama. Pod uticajem sazrevanja ono

sve potpunije opaa svoju okolinu. Neke stvari, lica, situacije, prema kojima je dete
ranije bilo ravnoduno poinju da izaizivaju njegove emocionalne reakcije. Sem toga,
ono jo i ui da reafuje na sve vei broj drai. Votson je pokazao kako se najprostijim
oblikom uenja -uslovljavanjem- stiu emocije. Iz njegovih dela poznat je ekperiment sa
detetom na kome je, u prvoj godini ivota uslovljavanjem stvoren strah. Dete se
prvobitno plailo jakog zvuka. Njemu su pokazivane razne ivotinje. Dete se nije plailo
nijedne od njih. Kasnije je kod njega stvoren strah od belog pacova i to na sledei nain:
u trenutku kad mu je pokazan beli pacov, i kad je dete pokualo da ga uhvati, u blizini je
proizveden jak zvuk. Dete se trglo i zaplakalo. Ovaj eksperiment ponovljen je u vie
mahova. Dete bi svaki put zaplakalo . Na kraju je na taj nain reagovalo ve i na samu
pojavu belog pacova, bez jakog zvuka. Posle ovog eksperimenta primeeno je da se
dete plailo ne samo belog pacova nego i svega to je na njega podsealo - zeca, psa,
krznenog kaputa, pamuka, vune, brade. Sem uslovljavanja postoji postoji i drugi nain
sticanja emocije. One se mogu nauiti podraavnjem bilo odraslih, bilo dece. Utvreno
je da se deca esto plae istih stvari kojih se plae i njihovi roditelji, ak i onda kada
roditelji pokusavaju da taj strah od dece prikriju. Ako majka strahuje od grmljavine, dete
e taj isti strah od nje nauiti. Prema nekim psiholozima, dete u prvim mesecima
doivljava majine emocije. Dete moe odbiti da sisa zbog toga to je majka nervozna.
ak i kad pree na vrstu hranu, ono nee da jede kad je u nervnoj napetosti.

Karakteristike dejih emocija

Ve je pomenuto da se deje emocije razlikuju od emocija odraslih. Te razlike se
odnose na nain njihovog izraavanja, na njihovu uestalost i duinu trajanja. Prva
karakteristika dejih emocija jeste da su povrne. One su spontane i lako se mogu
otkriti iz detinjeg ponaanja, jer dete plae, mlatara rukama i nogama ili se neobuzdano
smeje. Te emocije mogu se utvrditi ak i onda kada dete pokuava da ih sakrije.
Pod uticajem vaspitanja, dete poinje da kontrolie svoje emocije. Manje ih izraava
povrinski i spontano usled ega su angaovani unutranji organi ( srce bre radi,
eludac se gri, menja se krvni pritisak ).
Deje emocije su kratkotrajne - javljaju se neoekivano i brzo nestaju. Uz to, one se
brzo smenjuju. Zbog ovakvih karakteristika dejih emocija, odrasli se katkad pitaju, nisu
li deca nesposobna za duboka oseanja. Deje emocije su, iprkos svemu, snane,
naroito kad su posredi strah, gnev i radost.

Zakljuak
Emocije su upravo one kasrakteristike pojedinaca po kojima se oni najvie mousobno
razlikuju. Po emocionalnosti se esto razlikuju roditelji od svoje roene dece, po tome
to su vie ili manje razliiti braa od sestre, iako rastu pod gotovo istim spoljnim
uslovima, jer i faktor naslea ima u emocionalnom ivotu takeoe svoj udeo.

Sadraj

2 ............................ Uvod
3 ............................ Emocije kao pratioci motivisanog ponaanja
5 ............................ Emocije kao nagoni, emocije kao ciljevi
6 ............................ Emocije kao karakteristike linosti
7 ............................ Emocije novoroeneta
9 ............................ Sazrevanje emocija
10 .......................... Uenje emocija
11 .......................... Karakteristike dejih emocija
11 .......................... Zakljuak

Literatura
1. Sulejman Hrnjica - opta psihologija sa psihologijom linosti ( Beograd,
1994.)
2. Dr. Vjera Smiljani i dr. Ivan Polii - deja psihologija (Beograd,
1994.)
3. Dr. Vjera Smiljani - razvojna psihologija ( Beograd, 1998.)
4. Dr. Zoran Milivojevi - emocije ( Novi Sad, 2007.)
5. Dr. Nada Smoli - emocije kod dece (Beograd, 1964.)
6. Danijel Golemon - mocinalna inteligencija (Beograd, 2009.)

10